1. UVOD U MENADMENT I POSLOVNU ORGANIZACIJU Uvod u menadment i organizaciju poslovanjaJedinica: 1 od 24 Menadment poslovnih organizacija omoguava upoznavanje naina upravljanja ne samo aktivnostima preduzea, ve i brojnih drugih organizacija, da bi se na to efikasniji nain ostvarili ciljevi njihovog poslovanja. Poznavajui poslovanje preduzea, kao i principe i tehnike upravljanja poslovnim organizacijama, mogue je u znaajnoj meri doprineti efikasnijem upravljanju, odnosno, efikasnijem obavljanju zadataka preduzea. Karijera menadera (rukovodioca ili koordinatora) zahteva reavanje brojnih problema sa kojima se oni svakodnevno susreu u svom radu, a menadment poslovnih organizacija omoguava uvid i upoznavanje sa nekima od njih.

Pojam i predmet izuavanja menadmenta poslovnih organizacijaMenadment poslovnih organizacija predstavlja skup disciplina koje izuavaju poslovanje preduzea u cilju utvrivanja principa i tehnika, ija primena u privrednoj praksi omoguava efikasnije ostvarenje ciljeva preduzea. Principi menadmenta poslovnih organizacija omoguavaju efikasnije ostvarivanje ciljeva preduzea, izgradnju strukture i funkcionisanje preduzea, bolju organizaciju njegovog rada. Razliite tehnike upravljanja poslovnim organizacijama omoguavaju analizu rezultata poslovanja preduzea, analizu poloaja preduzea na tritu, realizaciju sloenih projekata... Standardne discipline menadmenta poslovnih organizacija su proizvodnja, marketing, finansije, kadrovi kao i raunovodstvo, informatika, meunarodno poslovanje, saobraaj, turizam, bankarstvo i druge, koje se najee klasifikuju u etiri grupe:

funkcionalna podruja, pomona podruja, posebna podruja, i povezujue discipline.

Mikro i makro ekonomijaPosebno treba istai pojmove mikroekonomija i makroekonomija. Mikroekonomija se odnosi na ekonomsko ponaanje pojedinih ekonomskih inilaca, prvenstveno preduzea i individualnih potroaa i ona predstavlja oblast interesovanja menadmenta poslovnih organizacija. Sa druge strane makroekonomija se odnosi na prouavanje povezanih ekonomskih jedinica tj. privrede kao celine.

Ciljevi izuavanja menadmenta poslovnih organizacijaOsnovni zadatak menadmenta poslovnih organizacija je da sistematski iri znanja o svim aspektima poslovanja preduzea ime se omoguava potpunije razumevanje samog preduzea, zakonitosti njegovog funkcionisanja, odnosa sa okruenjem, kao i razumevanje i objanjenje poslovanja preduzea.

Menadment poslovnih organizacija omoguava sticanje znanja i vetina potrebnih za uspeno upravljanje preduzeem. On propisuje kako, radi ostvarenja eljenih ciljeva, preduzee treba da funkcionie. Menadment poslovnih organizacija mora da utvrdi kako preduzee stvarno funkcionie. Meutim, iako su principi menadmenta poslovnih organizacija prvenstveno formulisani za potrebe upravljanja preduzeem oni se koriste i u upravljanju drugim organizacijama bolnicama, kolama, fakultetima... Pojave koje prouava menadment poslovnih organizacija u velikoj meri su postale sastavni deo svakodnevnog ivota. Ipak, prema istraivanjima koja su sprovedena u SAD i dalje najvei broj ljudi ne smatra da porast ili pad profita utie na njihove ivote, velika veina graana ne ume da definie profit kao prihod koji ostaje posle pokrivanja trokova poslovanja i poreza... Menadment poslovnih organizacija pokazuje:

ta i kako se ulae u proizvodnju, odnosno koja se koliina radne snage, sredstava za rad i materijala ulae u proizvodni proces, kakvi su rezultati proizvodnje odnosno fiziki proizvod, ukupan prihod i dobit preduzea, koji principi poslovanja se primenjuju, odnosno koje ekonomske principe poslovanja preduzee treba da uvai tokom svog rada, kakav je kvalitet proizvoda odnosno ostvarenje veih rezultata uz manja ulaganja ime se poveava kvalitet ponude, kakav je odnos ulaganja i rezultata odnosno kakva je efikasnost rada preduzea.

PreduzeePreduzee je osnovni inilac trine privrede osnovan kao samostalna organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju. Neposredni cilj poslovanja preduzea je uveanje uloenog kapitala tj. ostvarenje profita koji predstavlja razliku izmeu ostvarenog prihoda i uloenih sredstava u nabavku elemenata proizvodnje.

Osnovne karakteristike preduzeaOsnovne karakteristike po kome se preduzee razlikuje od drugih drutvenih inilaca su sledee:

Preduzee je osnovni inilac trine privrede jer razmenjuje svoje proizvode sa drugim preduzeima na tritu. Ono predstavlja:

o o o

osnovni inilac trine privrede, organizacionu celinu koju ine ljudi i sredstva za proizvodnju, samostalno privredno-pravno lice.

Preduzee predstavlja organizacioni sistem tj. meupovezan skup ljudi i sredstava za proizvodnju, Preduzee je samostalno privredno pravno lice.

Preduzee svoju privrednu aktivnost ostvaruje kroz rad svih zaposlenih, a pravna strana preduzea ostvaruje se u njegovom odnosu prema zaposlenima, kao i prema drugim preduzeima i sveukupnoj drutvenoj zajednici. Zadaci preduzea proizilaze iz drutvene podela rada. Vlasnik kapitala odreuje gde e uloiti novac, a odluka zavisi od oekivanog uspeha odnosno od oekivanog profita na uloeni kapital.

Elementi preduzeaStrukturu preduzea ine njegovi elementi, odnosno, zaposleni, sredstva za proizvodnju, organizacija i rezultati poslovanja.

Zaposleni Zaposleni predstavljaju osnovni element strukture preduzea. Zaposleni sa svojim odgovarajuim strunim kvalifikacijama predstavljaju osnovni resurs preduzea. Kvalifikacije i broj zaposlenih moraju da budu usklaeni sa delatnou i obimom poslovanja preduzea. Interesi zaposlenih u preduzeu, iako su globalno usaglaeni nisu identini. Ciljevi i interesi zaposlenih i preduzea zavise od stepena usklaenosti izmeu njih. Struktura zaposlenih mora da bude usklaena sa delatnou i obimom poslovanja preduzea. To je teko postii. Pojedini radnici nemaju odgovarajuu kvalifikaciju za odreena radna mesta, a oni koji imaju esto ne nalaze svoj interes za rad u preduzeu. Svako preduzee tei da obezbedi optimalnu strukturu svojih zaposlenih. Optimalna struktura zaposlenih je ona koja se podudara sa potrebama poslovanja preduzea. Dobrim upravljanjem i rukovoenjem tj. dobrim izborom ciljeva, nabavkom odgovarajuih sredstava za proizvodnju, dobrom koordinacijom i organizacijom rada i kontrolom izvrenja zadataka moe se obezbediti uspenost izvravanja zadataka preduzea kao celine. Struktura zaposlenih mora da odgovara potrebama poslovanja preduzea. Svako nepopunjeno radno mesto smanjuje mogunosti preduzea, dok svaki suvino zaposleni radnik nepovoljno utie na poslovanje preduzea. Preduzee nastoji da formira strukturu zaposlenih tako da se se na svakom radnom mestu nalazi radnik sa vrstom i stepenom strunosti koji se zahteva podelom rada. Opimalnu strukturu zaposlenih nije mogue trajno obezbediti usled fluktuacije zaposlenih (odlazak u penziju, naputanje posla usled loih uslova poslovanja, nedovoljne motivisanosti...) i injenice da se kvalifikovanost zaposlenih menja vremenom.

Sredstva za proizvodnju Sredstva za proizvodnju ine sredstva za rad i predmeti rada. U sredstva za rad spadaju alati, postrojenja, maine, graevine... Tokom procesa proizvodnje pojedina sredstva za proizvodnju se troe i vremenom se njihova novana vrednost smanjuje. Ovakav vid troenja sredstava za rad naziva se amortizacija. Postrojenja, kao sredstva za rad, odnosno imovina preduzea, nazivaju se osnovna sredstva i predstavljaju materijalnu osnovu preduzea. Druga komponenta sredstava za proizvodnju je materijal. On moe biti osnovni, pomoni i reijski. Od osnovnog materijala izrauje se novi proizvod (npr. koa za izradu cipela). Pomoni materijal doprinosi karakteristikama novog proizvoda. U njega spadaju boje, zaini, ambalaa (npr. eer za pravljenje kolaa). Reijski materijal se upotrebljava u pripremi i kontroli proizvoda. Troi se prilikom organizovanja proizvodnje i njegove karakteristike ne utiu na kvalitet proizvoda (npr. grejanje, osvetljenje, ienje radnih prostorija...).

Organizacija poslovanja Organizacija poslovanja treba da omogui povezivanje delova sistema u celinu radi njegovog uspenog funkcionisanja. Za uspeno poslovanje preduzea, pored obezbeenja elemenata proizvodnje potrebno je i dobro organizovanje. Organizacija je vana ne samo u fazi proizvodnje ve i u nabavci, prodaji, raunovodstvu i finansijama kao i u svim ostalim aktivnostima preduzea. Poslovanje preduzea je usmereno ka ostvarivanju ciljeva njegovog poslovanja. Rezultati koji se ostvare mogu se izraziti kao:

fiziki proizvod koji ima upotrebnu vrednost i moe se prodati na tritu, vrednost proizvodnje tj. novana naknada koju preduzee dobija na tritu za svoje proizvode i usluge. Osnovne osobine proizvoda su sastav, oblik i dimenzije kao i boja, dezen, miris, ukus... Usluga je poseban vid rezultata proizvodnje koji moe da zadovolji potrebu potroaa (popravka uraaja, zanatske i line usluge...),

prihod kao rezultat rada preduzea. Iz njega se podmiruju zarade radnika (plate) a preostali iznos predstavlja dobit ili profit preduzea. Profit predstavlja krajnji rezultat poslovanja preduzea.

Preduzea kao sistemJedinica: 2 od 24

Pojam sistemaSistem ini skup elementa koji su, radi uspenog funkcionisanja, meusobno povezani odreenim odnosima. Sistemi se mogu podeliti u tri grupe:

prirodni (zasnovani na prirodnim zakonima), tehniki (zasnovani na primeni prirodnih zakona), organizacioni (zasnovani na principima ljudskog ponaanja).

Preduzee je ekonomski organizacioni sistem koji svoju delatnost obavlja u oblasti poslovanja. Poslove iz oblasti kulture, zdravstva i obrazovanja obavljaju ustanove.

Organizaciona struktura preduzeaPreduzee kao organizacioni sistem ini vie meusobno povezanih elemenata. Da bi ono moglo da posluje potrebno je rasporediti i meusobno povezati njegove elemente odnosno uspostaviti strukturu preduzea. Struktura preduzea znai da su sredstva za rad, materijal i zaposleni rasporeeni i povezani u celinu koja omoguava njegovo uspeno poslovanje. Organizaciona struktura preduzea treba da obezbedi efikasnost i efektivnost poslovanja. Pod efikasnim poslovanjem podrazumeva se blagovremeno izvravanje zadataka, a efektivnost oznaava uspenost ostvarenja ciljeva poslovanja.

Funkcije preduzeaSkup istih ili slinih (srodnih) poslova u organizacionoj strukturi preduzea odnosno pojedinana ili grupna aktivnost u poslovanju preduzea naziva se funkcija. Funkcije preduzea moemo podeliti po dva kriterijuma na vertikalne i horizontalne. Kod vertikalne podele se razlikuju funkcije upravljanja, rukovoenja i izvrenja. Svaka od navedenih funkcija zahteva formiranje odreenih organa u preduzeu. Svako preduzee ima organ upravljanja, najee u vidu upravnog odbora koji odluuje o ciljevima poslovanja preduzea. Deo nadlenosti ovaj organ prenosi na organ rukovoenja. Obe grupe funkcija odnose se na menadment preduzea i obuhvataju usmeravanje, koordinaciju i kontrolu poslovanja preduzea. Trea grupa funkcija odnosi se na izvrenje zadataka i obuhvata poslove kojima se izvravaju zadaci preduzea. Horizontalna podela funkcija bazira se na tehnikoj podeli rada izmeu nosilaca izvrnih zadataka u okviru preduzea. To su obino izvrne funkcije poput planiranja, proizvodnje, marketinga, finansija, razvoja, kontrole, zatite na radu... Za svaku od ovih funkcija postoji odgovarajui organ sektor ili sluba, pogon, odeljenje...

Osnivanje preduzeaPreduzee se osniva da bi ostvarivalo ciljeve osnivaa, a prestaje sa radom odlukom osnivaa, a najee ukoliko ne ostvaruje definisane ciljeve. Osnivanje preduzea podrazumeva da postoji ekonomska zainteresovanost osnivaa, njihova spremnost da uloe sredstva u preduzee, da uestvuju u radu ili upravljanju preduzeem, da snose rizik neuspeha poslovanja preduzea... Takoe, potrebno je da budu ispunjeni i odreeni zakonski uslovi. Preduzee moe biti osnovano po sistemu slobodnog osnivanja ili po sistemu prethodnog odobrenja. Sistem slobodnog osnivanja znai da se preduzee moe osnovati kada su ispunjeni odreeni zakonski uslovi, odnosno kada su zadovoljeni materijalni i formalni uslovi. Opti materijalni uslov je da su obezbeena sredstva za osnivanje i poetak rada preduzea. Formalni uslov se odnosi na donoenje osnivakog akta. Preduzee se zatim registruje u skladu sa zakonskim propisima drave u kojoj e poslovati nakon ega moe poeti sa svojim radom. Sistem prethodnog odobrenja znai da je osnivanje uslovljeno odobrenjem nadlenog dravnog organa. U veini zemalja se kombinuju ova dva sistema s tim da je po pravilu sistem slobodnog osnivanja preovlaujui nain otpoinjanja poslovanja preduzea u skoro svim dravama.

Prestanak rada preduzeaDo prestanka rada preduzea moe doi prinudno (po odluci nadlenog organa npr. steaj, likvidacija...) ili dobrovoljno (voljom osnivaa). Razlozi prestanka mogu biti opti steaj, odluka osnivaa, ostvarenje cilja zbog kog je preduzee osnovano, istek vremena na koje je preduzee osnovano, zabrana rada, transformacija u drugi oblik (pripajanje, spajanje, podela...). Sem optih zajednikih oblika prestanka rada postoje i specifini razlozi. Do prestanka rada preduzea formalno dolazi njegovim brisanjem iz registra privrednih drutava.

Struktura funkcija u preduzeuNa narednim slikama data je struktura funkcija u preduzeu:

Slika 1: Vertikalna podela rada

Kao to je ve reeno podelom rada u preduzeu ili unutranjom podelom rada i grupisanjem srodnih aktivnosti obrazuje se sistem funkcija. Vertikalnom podelom rada (prikazanom na slici 1), definie se sistem primarnih funkcija preduzea tj. funkcije upravljanja, rukovoenja i izvrenja.

Slika 2: Horizontalna podela rada

Horizontalnom (tehnikom) podelom rada (prikazanom na slici 2) zadatak preduzea se deli na konkretne poslove i zaduenja pojedinaca. Ove funkcije se nazivaju sekundarne i njihov broj zavisi od veliine preduzea, njegove delatnosti, tehnikih mogunosti i kadrovske osposobljenosti kao i potreba preduzea. Njih ine funkcije istraivanja i razvoja, planiranja, organizovanja, nabavke, proizvodnje, prodaje, finansija, raunovodstva, kadrovskih poslova, informatike, kontrole...

Upravljanje, rukovoenje, izvrenjeUpravljanje kao primarna funkcija svakog preduzea je proces donoenja odluka kojima se odreuju ciljevi preduzea i usmeravaju aktivnosti ka postizanju ciljeva i rasporeuju rezultati poslovanja. Rukovoenjem se zadaci preduzea konkretizuju u radne zadatke za svakog od zaposlenih. Rukovoenje podrazumeva proveravanje zadataka, koordinaciju brojnih aktivnosti i kontrolu ostvarivanja zadataka. Proveravanje zadataka treba da obezbedi da svi zaposleni obavljaju one aktivnosti kojima se ostvaruje cilj

preduzea, a za to je potrebno definisati ko e i na kom radnom mestu raditi, kada e se i u kom vremenskom periodu izvravati pojedini zadaci, kako e se i na koji nain oni izvravati i da li je postavljen zadatak izvren dobro i na vreme. Nosioci funkcije rukovoenja su rukovodioci na razliitim hijerarhijskim nivoima sa razliitim stepenom ovlaenja i odgovornosti. Izvrenje znai da se radni zadaci neposredno obavljaju i to na radnim mestima u okviru pojedinih delova preduzea. Konkretni radni zadatak utvruje se na osnovu tehnike podele rada. Nosioci ove funkcije su svi zaposleni pojedinano.

Organizacioni oblici preduzeaJedinica: 3 od 24

Organizacija poslovanjaOrganizacija poslovanja povezuje delove sistema u celinu u cilju obezbeivanja uspenog poslovanja, odnosno, uspostavlja vezu izmeu zaposlenih i kombinuje elemente proizvodnje. Ekonomski znaaj organizacije proistie iz njenog znaaja prilikom uspostavljanja preduzea kao osnovnog nosioca trinog naina privreivanja. Neophodni element svake organizacije je ovek. Organizacija se javila sa nastojanjem ljudi da to lake savladaju prirodu i prilagode je svojim potrebama. U poetku je to bila spontana tenja, da bi vremenom postala svesna tenja za racionalnim obavljanjem najrazliitijih vrsta poslova. Usklaivanjem elemenata procesa rada javlja se organizacija rada.

Podela radaSa pojavom podele rada javlja se usklaivanje procesa rada i racionalno korienje sredstava za proizvodnju. Sredstva za proizvodnju omoguavaju da se kombinuje radna snaga veeg broja zaposlenih na zajednikom poslu. Tako se javlja i potreba za organizovanjem kolektivnog rada. Napred navedena podela rada moe biti:

prirodna prema polu i uzrastu uesnika, drutvena odvajanjem grupa ljudi po posebnim, samostalnim zanimanjima, tehnika ralanjivanjem proizvodnog procesa na jednostavne operacije koje obavljaju pojedinci.

Za uspeno poslovanje preduzea potrebno je, osim pribavljanja elemenata proizvodnje i dobro organizovanje svih poslovnih procesa koji se u njemu odvijaju. Organizaciji poslovanja se sve vie posveuje panja u svim fazama procesa poslovanja.

Rezultati poslovanjaPoslovanje preduzea je orijentisano na ostvarivanje rezultata koji su definisani u njegovim ciljevima. Na taj nain se zatvara krug procesa poslovanja preduzea koji se naziva ciklus reprodukcije. Reprodukcija predstavlja proces ponavljanja proizvodnje radi obezbeivanja neprestanog zadovoljavanja potreba svih zainteresovanih stejkholdera. Ona moe biti prosta i proirena. Preduzee iznoenjem svojih proizvoda i usluga na trite obezbeuje sredstva za pribavljanje novih elemenata za proizvodnju i isplatu zarada zaposlenima, obezbeujui na taj nain obnavljanje procesa poslovanja, odnosno prostu reprodukciju. Ukoliko iz ostvarene dobiti, deo sredstava preduzee usmeri na uveanje svog raspoloivog kapitala dolazimo do proirene reprodukcije, koja podrazumeva kvantitativna i kvalitativna poboljanja rezultata poslovanja. Poslovanje preduzea poinje nabavkom elemenata proizvodnje, a njihovim kombinovanjem dobija se proizvod ili usluga. Rezultati poslovanja preduzea izraavaju se u vidu:

fizikog proizvoda, vrednosti proizvodnje,

dohotka, dobiti.

Fiziki proizvod ima odreenu upotrebnu vrednost koja se ogleda u nainu na koji on uspeva da zadovolji potrebe potroaa. Osnovne fizike karakteristike proizvoda su sastav, oblik i dimenzije, ali i boja, ukus, miris... Poseban oblik fizikog rezultata je usluga. Usluga zadovoljava potrebu potroaa ali nema fiziki tj. predmetni oblik ve se javlja u vidu frizerske usluge, popravke aparata, organizovanja turistikih ili slubenih putovanja... Vrednost proizvodnje predstavlja novanu naknadu za proizvod ili uslugu preduzea koja je dobijena na tritu. Naplata novane naknade naziva se realizacija proizvodnje. Novani izraz vrednosti proizvodnje predstavlja ukupan prihod preduzea u odreenom vremenskom periodu. On predstavlja ukupnu sumu novca koju preduzee dobija za svoje proizvode u posmatranom periodu vremena. Veliina ukupnog prihoda je uslovljena obimom proizvoda i pojedinanom cenom. Dohodak je izraz novostvorene vrednosti u poslovanju preduzea i izraunava se kada se od ukupnog prihoda oduzmu trokovi sredstava za proizvodnju. Iz dohotka se podmiruju zarade radnika (u vidu njihov plata i plaanja obaveza prema dravi za njih), dok preostali iznos predstavlja dobit ili profit preduzea. Iz profita se podmiruju obaveze prema drutvenoj zajednici i uveava kapital preduzea. On je krajnji rezultat poslovanja preduzea a njegovo sticanje je uslovljeno izradom proizvoda ili pruanjem usluga, prodajom na tritu i troenjem elemenata proizvodnje.

Vrste preduzeaUsled drutvene podele rada dolo je do pojave velikog broja privrednih delatnosti a samim tim i do velikog broja preduzea koja se osnivaju kao nosioci i realizatori odreenih privrednih aktivnosti. Na izbor privredne delatnosti kojom e se preduzee baviti utie trite kao i sposobnost preduzea za obavljanje postavljenih zadataka, odnosno spoljni faktori (trite) i unutranji faktori (raspoloiva sredstva i strunost zaposlenih). Preduzea moemo podeliti na vie vrsta. Najei kriterijumi za razvrstavanje preduzea su:

delatnost, vlasnitvo, veliina, karakter procesa rada, struktura elemenata proizvodnje.

Svako preduzee se moe menjati, proirujui ili smanjujui pritom svoju delatnost. S obzirom da je osnovni motiv poslovanja preduzea sticanje profita, pri izboru privredne delatnosti preduzea se rukovode mogunou sticanja to veeg profita.

Podela preduzea prema delatnostiPrema delatnosti preduzea se dele na:

proizvodna, trgovinska, finansijska.

U proizvodnim preduzeima dominira tehnoloka faza procesa poslovanja. Njihov rezultat je fiziki izraen proizvod. Trgovinska preduzea obavljaju privrednu aktivnost nabavkom robe od proizvoaa radi dalje prodaje. Delatnost trgovinskih preduzea obuhvata samo komercijalne i finansijske poslove za razliku od proizvodnih u kojima dominira tehnoloka faza uz fazu robne razmene i novane faze. Ona takoe mnogo lake menjaju delatnost jer u svojoj strukturi nemaju mnogo specifinih objekata i specijalnih maina i opreme kao proizvodna preduzea. Finansijska preduzea su banke, osiguravajua drutva, berze i sl. i ona se bave obavljanjem novanih transakcija. Imaju samo jednu fazu ciklusa reprodukcije finansijsku tj. novanu.

Podela preduzea prema karakteru procesa radaPrema karakteru procesa rada preduzea mogu biti:

industrijska, poljoprivedna, umarska, graevinska, saobraajna, zanatska...

Industrijska preduzea su privredni subjekti koji obavljaju delatnost prerade materijala koristei specijalna sredstva za rad, tehnoloke postupke zasnovane na naunim saznanjima i uz specijalizovan i visokostruan kadar. Poljoprivredna preduzea se bave gajenjem biljnih kultura i domaih ivotinja i primarnom preradom ratarskih i stoarskih proizvoda. U njihovim sastavima preteno su strunjaci poljoprivredne struke. umarska preduzea se bave uzgojom i eksploatacijom uma. Graevinska preduzea obavljaju proces rada izgradnjom stambenim i poslovnih zgrada, puteva, mostova i brojnih drugih objekata. Njihova sredstva za rad su uglavnom prenosiva i pokretna. Saobraajna preduzea obavljaju privrednu delatnost prevoza robe, putnika, pisama, paketa, uspostavljanja telefonskih i drugih veza meu ljudima. Sredstva za rad su im uglavnom vozila i koriste velike saobraajne sisteme. Zanatska preduzea su privredni subjekti koji prerauju materijal u razliite proizvode uz korienje jednostavne opreme i jednostavnih tehnolokih postupaka sa zaposlenima nieg stepena kvalifikovanosti. Sem proizvodnih preduzea, preduzea prema karakteru rada mogu biti i:

trgovinska, ugostiteljska, turistika, komunalna...

Podela preduzea prema strukturi elemenata proizvodnjePoslovanje preduzea zavisi od raspolaganja elementima proizvodnje (radna snaga, sredstva za rad i predmeti rada). Za preduzea u kojima je dominantna zastupljenost sredstava za rad u odnosu na uee ljudskog faktora kaemo da imaju visok organizacioni sastav elementa proizvodnje tj. kapitala. Preduzea u kojima je dominantna radna snaga u odnosu na zastupljenost sredstava za proizvodnju karakterie niski organski sastav kapitala. Tipian primer su zanatska preduzea. Vii organski sastav imaju industrijska preduzea, dok veoma visok stepen razvoja imaju industrijska preduzea koja primenjuju automatizaciju u svojim proizvodnim procesima.

Podela preduzea prema veliiniPo ovom kriterijumu preduzea mogu biti:

mala, srednja, velika.

Uobiajeni kriterijumi za razvrstavanje preduzea po veliini su:

broj zaposlenih radnika, vrednost sredstava tj. raspoloivi kapital, ukupni godinji prihod ili profit.

Mala preduzea osnivaju se u delatnostima koje snabdevaju velike privredne subjekte, to su obino mala, porodina preduzea sa manjim brojem zaposlenih i skromnim kapitalom. Trina konkurencija stalno namee potrebu razvoja i ova preduzea postepeno se usavravajui postaju preduzea srednje veliine. Srednja preduzea svojim poslovanjem prevazilaze lokalni znaaj. Mogu nastati i udruivanjem veeg broja manjih preduzea to je esta pojava u savremenom procesu poslovanja. Velika preduzea obino zapoljavaju nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada radnika i po pravilu posluju u velikom broju drava.

Podela preduzea prema vlasnitvuVlasnik preduzea moe biti:

pojedinac, udrueni pojedinci, postojea preduzea, druge organizacije, drava.

Opta, odnosno generalna podela preduzea prema svojini je podela na:

privatna, dravna, meovita.

Privatna preduzea zasnivaju svoje poslovanje na privatnom kapitalu. Pojedinac kao vlasnik upravlja samostalno poslovanjem preduzea i snosi rizik moguih gubitaka. Partnerska preduzea podrazumevaju vlasniko upravljanje poslovanjem i zajedniku odgovornost za razultate njihovog poslovanja. Ako je re o preduzeu zasnovanom na akcionarskom kapitalu, upravljanje i rukovoenje je po pravilu preputeno profesionalnim menaderima.

Dravna javna preduzeaDravna preduzea zasnivaju svoje poslovanje na kapitalu iji je vlasnik drava. Upravljanje ovim preduzeima je u nadlenosti dravnih organa, a rukovoenje je preputeno profesionalnim menaderima, koje imenuje odgovarajui dravni organ. Za rezultate poslovanja menaderi dravnih preduzea su nadleni dravnom organu, koji ih je na tu dunost postavio. Zbog svoje uloge i znaaja za opte interese drutvene zajednice ova preduzea imaju javni karakter, pa se esto nazivaju i javna preduzea.

Organizacioni oblici preduzeaOsnovni organizacioni oblici preduzea su:

privredna drutva, javno preduzee.

Privredna drutva se dele na:

drutva lica (ortako i komanditno drutvo), drutva kapitala (kompanije, korporacije) u koje spada drutvo sa ogranienom odgovornou i akcionarsko drutvo.

2. SREDSTVA I IZVORI SREDSTAVA PREDUZEA Angaovanje sredstava u reprodukcijiJedinica: 4 od 24

Pojam i podela sredstavaDa bi ostvarilo svoje ciljeve i zadatke preduzee mora raspolagati odgovarajuim resursima koji su mu za to neophodni. Jedan od najvanijih resursa su sredstva preduzea. U procesu rada obavlja se razmena materije izmeu oveka i prirode. Materijalna sredstva su neophodna za obavljanje ovog procesa i u zavisnosti od uloge u njemu, javljaju se kao:

sredstva za rad, predmeti rada.

Sredstva preduzea su ekonomske vrednosti kojima ono raspolae i koje moe angaovati u cilju ostvarivanja svojih ciljeva i zadataka. Ova sredstva mogu biti u obliku stvari, prava i novca. Sredstva preduzea se esto nazivaju i imovina odnosno kapital preduzea. Sredstva preduzea imaju karakterisina obeleja i esto se klasifikuju po:

pojavnim oblicima, nameni, fazama angaovanja, izvorima.

Pojavni oblici sredstava preduzea mogu biti:

stvari, prava, novac.

Prema nameni sredstva preduzea se mogu podeliti na:

poslovna sredstva (osnovna i obrtna), posebna (sredstva rezervnog fonda i sredstva zajednike potronje).

Prema fazama ciklusa reprodukcije u kojima su angaovana, sredstva preduzea se dele na:

sredstva u poetnom robnom obliku (zalihe materijala i sredstava za rad), sredstva u tehnolokom procesu (proizvodnja u toku), sredstva u zalihama gotovih proizvoda.

Prema izvorima pribavljanja sredstva mogu biti:

sopstvena, tua.

Tok vrednostiPreduzee zapoinje svoje poslovanje obezbeivanjem odgovarajue sume novca koja je potrebna za nabavku sredstava za proizvodnju i za isplatu zarada radnicima. Reprodukcija je neprekidno ponavljanje procesa proizvodnje u cilju obezbeenja kontinualnog poslovanja preduzea. Zavretak jednog ciklusa reprodukcije i omoguavanje poetka novog ciklusa ini proces, odnosno tok vrednosti u reprodukciji. Karakteristike toka vrednosti u procesu reprodukcije zavise od delatnosti preduzea. Od momenta obezbeivanja vrednosti u novanom obliku, pa do ponovnog sticanja novca posle prodaje i naplate gotovih proizvoda potrebno je da protekne izvesni vremenski period. To vreme predstavlja trajanje jednog ciklusa reprodukcije. Stalno ponavljanje toka vrednosti imovine preduzea kroz navedene oblike naziva se kruno kretanje kapitala. Duina ciklusa reprodukcije je uslovljena vrstom delatnosti preduzea i uslovima okruenja u kom preduzee posluje.

Pojam angaovanja sredstavaPod pojmom angaovanja sredstava podrazumeva se vezanost vrednosti u naturalnim oblicima za odreeni proces reprodukcije. Naturalni oblici vrednosti mogu biti:

sredstva za rad, materijal, nedovrena proizvodnja, gotovi proizvodi, roba.

Finalna i reprodukciona potronjaKao to je ranije ve reeno reprodukcija treba da omogui kontinualno obavljanje poslovnih aktivnosti preduzea. Na ovaj nain se zadovoljavaju i potrebe potroaa. Potrebe potroaa se mogu zadovoljavati bilo finalnom, bilo reprodukcionom potronjom odreenih upotrebnih vrednosti. Finalna potronja podrazumeva zadovoljavanje linih potreba ljudi (ishrana, odevanje, stanovanje...) i zajednikih potreba (obrazovanje, zdravstvo, kultura...). To je konana potronja ekonomskih vrednosti. Reprodukciona potronja podrazumeva zadovoljavanje proizvodnih potreba. Utroene vrednosti u proizvodnji reprodukuju se u vidu proizvoda, a njihovom prodajom na tritu njihovom vlasniku se vraaju uloene vrednosti.

Cilj angaovanja sredstavaCilj angaovanja sredstava je omoguavanje poslovanja preduzea, a time i uveavanje raspoloive vrednosti, odnosno sticanje profita (dobiti). Bez ulaganja novca u nabavku sredstava za proizvodnju i u isplate zarada radnicima za obavljene poslove preduzee ne bi bilo u mogunosti da stekne dobit (profit).

Slika 1: Elementi angaovanja sredstava

Na slici 1 su prikazani elementi angaovanja sredstava preduzea. To su stalna i obrtna sredstva. Stalna sredstva su sredstva koja zahtevaju dugotrajno angaovanje, a obrtna sredstva predstavaljaju deo sredstava koji je angaovan u materijalu. U obrtna sredstva spadaju i iznosi uloeni u isplatu zarada radnicima. Obrtna sredstva predstavljaju sva ona sredstva koja su angaovana u kraem vremenskom periodu, najee u roku od najvie jedne godine.

Oblici angaovanja sredstavaU strukturi ukupnih angaovanih sredstava sadrani su oblici naturalno izraene vrednosti tj.

poetni robni oblik sredstava za proizvodnju koji treba da omogui poetak procesa proizvodnje, prelazni tehnoloki oblik vrednosti proizvodnje u toku kog se angaovana sredstva zadravaju sve do zavretka izrade novih proizvoda, zavrni robni oblik gotovih proizvoda koji slui za podmirivanje potreba kupaca.

Ciklus angaovanja sredstavaVreme koje protekne od momenta obezbeenja novanih sredstava za nabavku sredstava za proizvodnju i za isplatu zarada, pa do pojave vrednosti naplaenih gotovih proizvoda u novanom obliku predstavlja ciklus reprodukcije. U toku ovog ciklusa preduzee raspolae vrednostima koje mogu biti u obliku:

novca, poetnog robnog oblika sredstava za proizvodnju,

prelaznog tehnolokog oblika (proizvodnje u toku), zavrnog robnog oblika.

Svaki od navedenih oblika vrednosti produava za odreeno vreme duinu trajanja ukupnog ciklusa reprodukcije. Vreme koje vrednosti provode u naturalnim oblicima sredstava predstavlja ciklus angaovanja. Ciklus reprodukcije je uvek dui od ciklusa angaovanja za trajanje faze u kojoj su sredstva angaovana u novanom obliku.

Koeficijent angaovanja sredstavaKoeficijent angaovanja sredstava je pokazatelj duine prosenog ciklusa angaovanja sredstava u odnosu na godinu kao osnovnu jedinicu vremena u ekonomiji. Koeficijent angaovanja (Ka) se dobija na osnovu sledee formule:

gde su: S - angaovana sredstva, C - vrednost ostvarene proizvodnje.

Angaovana sredstva mogu biti osnovna i obrtna. Koeficijent angaovanja osnovnih sredstava je po pravilu vei od 1 to znai da je proseni ciklus angaovanja toga dela imovine preduzea dui od godinu dana. Koeficijent angaovanja obrtnih sredstava je manji od 1. Proseni koeficijent angaovanja sredstava zavisi od odnosa veliina osnovnih i obrtnih sredstava u strukturi ukupno angaovanih sredstava preduzea. Vea zastupljenost osnovnih sredstava u ukupno angaovanim sredstvima znai da e proseni koeficijent angaovanja imati vrednost veu od jedan, i obrnuto. Koeficijent angaovanja predstavlja pokazatelj duine ciklusa angaovanja sredstava u odnosu na jednu godinu. Skraivanje ciklusa angaovanja sredstava omoguava preduzeu da raspolaui istom sumom kapitala, obavi vei obim poslovanja. Ukoliko eli da ostvari optimalne poslovne rezultate preduzee mora redovno da kontrolie:

obim angaovanih sredstava, duinu ciklusa angaovanja sredstava.

Poslovna sredstva u preduzeuJedinica: 5 od 24 Da bi preduzee dostiglo postavljene zadatke i ostvarilo cilj svog postojanja ono mora raspolagati odreenom imovinom. Poslovna sredstva su najznaajniji deo ukupnih sredstava preduzea jer predstavljaju osnovu za obavljanje delatnosti preduzea proizvodnju, pruanje usluga ili promet robe. Prema ekonomskom definisanju imovine preduzea, sa jedne strane ona predstavlja skup razliitih sredstava koja se koriste i koja su u funkciji obavljanja poslovnih zadataka preduzea, a sa druge strane, ona se definie prema svom poreklu, odnosno prema tome kome ona pripada i kome e pripadati u sluaju prestanka rada preduzea.

Aspekti definisanja imovineU sledeoj tabeli se jasno vidi da je imovina (sredstva) preduzea uvek dvostruko izraena -kroz oblike sredstava i vlasnitvo nad njima.

Tabela 1: Aspekti definisanja imovine

Poslovna sredstvaPoslovna sredstva su neophodna za obavljanje poslovnih zadataka (poslovne delatnosti) i ona se prema svojoj funkciji (nameni) dele na:

stalna poslovna sredstva, obrtna poslovna sredstva.

Stalna poslovna sredstva su sredstva koja se pri korienju postepeno vrednosno troe nemenjajui pritom svoje konkretne oblike. U njih se ubrajaju:

osnovna sredstva, dugorona finansijska ulaganja (ulaganja u hartije od vrednosti, udruena sredstva...).

Obrtna sredstva u toku poslovanja preduzea menjaju svoje oblike i u celini prenose svoju vrednost na sledei oblik sredstava. U njih spadaju:

gotovina, zalihe (materijala, proizvoda, robe), potraivanja.

Osnovna sredstvaOsnovna sredstva predstavljaju osnovu za rad svakog preduzea. Njihove osnovne karakteristike se ogledaju u:

vremenu upotrebe koje je due od vremena izrade jednog proizvoda, postepenosti njihovog troenja, postojanosti fizikog oblika i upotrebne vrednosti tokom celokupnog veka korienja ovih sredstava.

Kao to iz izloenog moemo zakljuiti, njihov vek upotrebe je dui od jedne godine i viekratno su upotrebljiva. Takoe, osnovna sredstva obino ne slue za prodaju pa se zato i retko pretvaraju (konvertuju) u gotovinu. Njihova pojedinana vrednost je znatno via od vrednosti obrtnih sredstava i ona predstavljaju znaajan deo angaovanih sredstava preduzea u dugom vremenskom periodu. Najznaajniji oblici osnovnih sredstava su:

zemljite, ume, graevinski objekti, maine, oprema, viegodinji zasadi...

Kriterijumi klasifikacije osnovnih sredstavaKao kriterijumi za klasifikaciju osnovnih sredstava po vrstama koriste se:

oblici u kojima se osnova sredstva javljaju i to:

o o o

u materijalnom obliku u obliku sredstava za rad, novanom obliku, obliku prava.

stepen upotrebljivosti sredstava.

Osnovna sredstva u obliku stvariU materijalnom obliku osnovna sredstva su, kao to se moe videti na slici: privredno zemljite, graevinski objekti, dugogodinji zasadi, maine i druga oprema.

Slika 1: Osnovna sredstva u obliku stvari

Osnovna sredstva u novanom obliku namenjena su za nabavku novih ili zamenu potroenih sredstava za rad. Osnovna sredstva u obliku prava mogu biti:

patenti, licence, osnivaka ulaganja, ostala prava.

Prema stepenu upotrebljivosti osnovna sredstva se javljaju u:

pripremi, upotrebi, rezervi, neupotrebljivom stanju.

Osnovna sredstva u pripremi predstavljaju investicije u toku (nedovrenu izgradnju). Kada su u upotrebi, osnovna sredstva se aktivno koriste za obavljanje delatnosti preduzea, a kada su u rezervi onda su to sredstva za rad koja je po potrebi uvek mogue aktivirati, a koje se trenutno ne koriste. Osnovna sredstva u neupotrebljivom stanju su osnovna sredstva koja vie nisu za upotrebu (dotrajala ili u kvaru).

Obrtna sredstvaObrtna sredstva su drugi deo poslovnih sredstava preduzea. Imaju vek upotrebe krai od jedne godine odnosno ona se mnogo bre od osnovnih sredstava kreu iz jednog pojavnog oblika u drugi. esto se nazivaju i opticajna sredstva. U obrtna sredstva najee spadaju predmeti rada, ali je pojam obrtnih sredstava iri i u njega se ubrajaju i sirovine, materijal, nedovrena proizvodnja, poluproizvodi. U njih spadaju i gotovi proizvodi, novana sredstva i odreena prava. Najznaajniji oblici obrtnih sredstava su:

gotovina, zalihe, potraivanja od kupaca.

GotovinaGotovina (novac) je najlikvidniji deo poslovnih odnosno obrtnih sredstava preduzea. Proces reprodukcije poinje i zavrava se sredstvima u novanom obliku. Vei iznos gotovine od potrebnog (koji preduzee dri u banci ili blagajni) smanjuje rentabilnost poslovanja preduzea, a manjak gotovine ugroava njegovu likvidnost. Upravo iz ovih razloga preduzee mora da odrava saldo gotovine na nivou koji istovremeno zadovoljava zahteve za maksimiziranjem rentabilnosti i odravanjem likvidnosti.

ZaliheZalihe su deo obrtnih sredstava preduzea koje se nalaze u razliitim oblicima u periodu izmeu nabavke sirovina i materijala neophodnih za proces proizvodnje i prodaje gotovih proizvoda. Postoje tri osnovne vrste zaliha:

zalihe sirovina i materijala koje preduzee kupuje za potrebe procesa proizvodnje, zalihe nedovrenih proizvoda, zalihe gotovih proizvoda.

Potraivanja od kupacaPotraivanja od kupaca predstavljaju iznose prodatih, a nenaplaenih proizvoda ili usluga, za koje se oekuje da budu konvertovana u gotovinu u periodu kraem od jedne godine.

Vanposlovna sredstva u preduzeuJedinica: 6 od 24

Sredstva preduzeaSredstva preduzea su ekonomske vrednosti kojima se ostvaruju ciljevi preduzea, odnosno uz pomo kojih se obavljaju poslovi i zadaci preduzea. Ona se grupiu u:

poslovnu aktivu, vanposlovnu aktivu.

Poslovna i vanposlovna aktivaU poslovnu aktivu spadaju:

kapital, stalna sredstva, obrtna sredstva, aktivna vremenska razgranienja.

Svi elementi poslovne aktive ine poslovna sredstva. Vanposlovna aktiva obuhvata:

sredstva zajednike potronje za potrebe stanovanja, sredstva zajednike potronje za druge potrebe, ostala vanposlovna sredstva.

Vanposlovna sredstvaVanposlovna sredstva obuhvataju:

sredstva zajednike potronje za potrebe stanovanja, avanse date za pribavljanje sredstava zajednike potronje (adaptaciju stanova, druga vanposlovna sredstva), stambene kredite odobrene zaposlenima, potraivanja za prodate stanove, druga vanposlovna sredstva po osnovu kojih se ne ostvaruju prihodi.

Vanposlovna sredstva se procenjuju po nominalnoj vrednosti izdvojenih sredstava, odnosno po vrednosti izvrenih ulaganja u njih. Vanposlovno zemljite obuhvata graevinsko i drugo zemljite na kom su izgraene vanposlovne zgrade i ostali vanposlovni graevinski objekti od kojih se ne ostvaruje prihod, kao i svo ostalo zemljite koje se koristi u vanposlovne svrhe.

Vanposlovne zgrade obuhvataju stambene zgrade, stanove i druge graevinske objekte na osnovu ijeg vlasnitva preduzee ne ostvaruje prihode. Ostala vanposlovna sredstva obuhvataju opremu, inventar i sva ostala sredstva od kojih preduzee ne ostvaruje nikakav poslovni prihod.

Sredstva zajednike potronjeSredstva zajednike potronje za ekonomiju preduzea imaju uglavnom sekundaran znaaj jer su u pitanju sredstva koja se iskljuuju iz proizvodnje, pa nisu uslov za nastavak procesa proizvodnje. U sredstva zajednike potronje ubrajaju se odmaralita, rekreativni centri, restorani za ishranu, ambulante i drugi graevinski objekti, novana sredstva (regres, usavravanje zaposlenih), kao i druga sredstva koja doprinose poboljanju standarda zaposlenih.

Sredstva posebnih namenaU teoriji se rezervna sredstva i sredstva zajednike potronje nazivaju sredstva posebnih namena. Rezervna sredstva preduzea se mogu koristiti za:

pokrie gubitaka nastalih u poslovanju, pokrie teta nastalih usled elementarnih nepogoda, pokrie izdataka za dokvalifikacije i prekvalifikacije zaposlenih, pokrie preuzetih obaveza za druga preduzea, pozajmice u toku redovnog poslovanja s tim da se povraaj ovih sredstava izvri u predvienom roku, druge svrhe.

Izvori vanposlovnih sredstavaIzvorima vanposlovnih sredstava obuhvataju se izvori sredstava zajednike potronje za potrebe stanovanja, izvori sredstava zajednike potronje za druge potrebe i izvori ostalih vanposlovnih sredstava prema nazivima rauna ove grupe. Sopstveni vanposlovni izvori, obuhvataju sopstvene izvore zajednike potronje za potrebe stanovanja, zajednike potronje za druge potrebe i ostale vanposlovne izvore.

Odnosi sredstava i zadatakaZa normalno funkcionisanje preduzea potrebno je da preduzee raspolae sa dovoljno kvalitetnih i odgovarajuih sredstava. Takoe, potrebno je da postoji odreena sinhronizacija izmeu sredstava i zadataka u posmatranom vremenskom periodu tj. usklaenost sredstava sa zadatkom (poslom).

Amortizacija i revalorizacija vrednosti sredstavaJedinica: 7 od 24

AmortizacijaPri upotrebi osnovnih sredstava na svaki od proizvoda koji su na njima napravljeni se prenosi deo vrednosti ovih sredstava, pri emu ona zadravaju svoj prvobitni oblik. Zbog toga se na kraju svake godine vri smanjenje ili otpisivanje dela vrednosti osnovnih sredstava. Amortizacija je postupak kojim se prema utvrenim pravilima i kriterijumima obraunava i nadoknauje prenesena ili umanjena vrednost osnovnih sredstava u skladu sa njihovim fizikim troenjem. Za vrednost obraunate amortizacije treba ispraviti prvobitnu nabavnu vrednost osnovnih sredstava, kako bi se sauvala njihova realna vrednost. Iznos za koji se smanjuje vrednost osnovnih sredstava za jednu godinu naziva se godinji otpis vrednosti osnovnih sredstava. Poto u svim preduzeima postoje razliita i veoma raznovrsna osnovna sredstva sa razliitim vekom trajanja, ona samim tim, imaju i razliitu stopu amortizacije, pa se na poetku godine sastavlja predraun amortizacije ime se dobijaju iznosi amortizacije koji se tokom godina obraunavaju i knjie u poslovnim knjigama preduzea.

Akumulirana dobit i amortizacijaPreduzee koje raste i razvija se ne bi nikada smelo da raspodeljuje ukupnu neto dobit, ostvarenu poslovanjem, akcionarima putem dividendi. Jedan deo neto dobiti preduzee mora da zadri za potrebe razvoja svog poslovanja, odnosno mora da je akumulira kao interni izvor finansiranja. Ovaj izvor finansiranja se u bilansu stanja posebno iskazuje kao akumulirana dobit. Akcijski kapital preduzea periodino se poveava za visinu ovako izdvojene akumulirane dobiti. Izdvajanje za amortizaciju predstavlja poveanje raspoloivih novanih sredstava za finansiranje novih ulaganja. Kao periodina naknada trokova koji se ostvaruju redovnim poslovanjem amortizacija predstavlja interni izvor finansiranja preduzea.

Polazne osnove pri revalorizaciji vrednosti osnovnih sredstava i zalihaU inflatornim uslovima dolazi, izmeu ostalog, do naruavanja ispravnosti osnovnih finansijskih izvetaja (bilansa stanja i bilansa uspeha), odnosno dolazi do nepodudaranja izmeu monetarne (novane) i stvarne (realne) vrednosti imovine u bilansu stanja. Ovo odstupanje je posledica razlika izmeu merne jedinice kojom se izraava vrednost sredstava i onoga ime njihova vrednost treba da se izrazi. U inflatornim uslovima, takoe, dolazi do precenjivanja periodinog rezultata. Vanknjigovodstveni postupci neutralisanja uticaja inflacije su postupci aktuelizacije odnosno revalorizacije vrednosti imovine preduzea. Postupak revalorizacije sredstava predstavlja konvertovanje odgovarajuih prolih, istorijskih veliina (nabavnih vrednosti, cena kotanja i rashoda) na tekue (u momentu bilansiranja) trine vrednosti dobara.

Koeficijent revalorizacije je sredstvo za sprovoenje postupka revalorizacije. To je indeks cena koji pokazuje odnos izmeu nabavne vrednosti sredstava i njihove tekue trine vrednosti. Kao koeficijent revalorizacije sredstava mogu se koristiti:

opti (generalni) indeks cena, grupni indeksi cena, pojedinani indeks cena.

Revalorizacija realne aktiveCilj revalorizacije realne aktive (osnovnih sredstava i zaliha) je utvrivanje njihove realne (tekue) vrednosti u bilansu stanja. Postupkom revalorizacije osnovnih sredstava i zaliha njihove nabavne vrednosti, koje potiu iz razliitih monetarnih perioda, se konvertuju na nivo njihove tekue trine vrednosti. Razlika izmeu revalorizacione razlike kod nabavne vrednosti osnovnih sredstava i revalorizacione razlike kod otpisane vrednosti osnovnih sredstava predstavlja efekat revalorizacije osnovnih sredstava. Veliina revalorizacionih razlika kod nabavne i otpisane vrednosti osnovnih sredstava, a time i veliina efekata revalorizacije osnovnih sredstava je u funkciji:

intenziteta inflacije u posmatranom obraunskom periodu, duine veka trajanja osnovnih sredstava, stope porasta vrednosti osnovnih sredstava u obraunskom periodu.

Visina revalorizacione razlike kod zaliha zavisi od:

intenziteta inflacije u posmatranom obraunskom periodu, brzine (vremena) obrta zaliha, vrednosti sredstava uloenih u zalihe, metoda koji se koristi za obraun kretanja nivoa i vrednosti zaliha (FIFO metoda, LIFO metoda...).

Revalorizacija rashodaCilj revalorizacije rashoda, odnosno trokova amortizacije i trokova utroenih (prodatih) zaliha (materijala, robe, gotovih proizvoda, nedovrene proizvodnje) je njihovo izraavanje ili konvertovanje u novane jedinice iste kupovne moi kojim su izraeni i njima odgovarajui prihodi u bilansu uspeha. Drugim reima, postupak revalorizacije trokova amortizacije i trokova utroenih zaliha se obavlja u cilju izjednaavanja vrednosti novanih jedinica koje potiu iz razliitih vremenskih perioda.

Utvrivanje veliine i strukture obrtnih sredstavaJedinica: 8 od 24

Obrtna sredstvaObrtna sredstva su, uz osnovna, deo poslovnih sredstava kojima raspolae svako preduzee. Ona se bre transformiu iz jednog pojavnog oblika u drugi odnosno, u kretanju u ciklusu reprodukcije javljaju se u svakoj fazi ciklusa u drugom obliku i na taj nain trpe metamorfozu pri prelasku iz jedne faze u drugu. U obrtna sredstva spadaju vrednosti predmeta rada: sirovina, materijala, nedovrene proizvodnje, poluproizvoda, kao i gotovih proizvoda, novca i odreenih prava.

Pojavni oblici obrtnih sredstavaKao to je ve reeno, obrtna sredstva imaju vek upotrebe krai od jedne godine. Najznaajniji pojavni oblici obrtnih sredstava su:

gotovina, zalihe, potraivanja od kupaca.

Gotovina ili novac je najlikvidniji deo obrtnih sredstava i preduzee mora da odrava neophodan saldo gotovine, koji ne sme biti ni previsok ni prenizak, da bi zadovoljilo zahteve za maksimiziranjem dobiti i odravanjem nivoa rentabilnosti. Zalihe se nalaze u razliitim pojavnim oblicima u periodu izmeu nabavke sirovina i materijala neophodnih za proces proizvodnje i prodaje gotovih proizvoda. Svako odstupanje od optimalnog nivoa zaliha moe da dovede do znaajnih finansijskih posledica poto nii nivo zaliha ugroava kontinuitet proizvodnje i smanjuje prihod od realizacije proizvoda dok previsoke zalihe angauju vie sredstava. esto se viak zaliha prodaje da bi se dolo do gotovine. Potraivanja od kupaca predstavljaju vrednosti isporuenih a nenaplaenih proizvoda ili usluga.

Vrste obrtnih sredstavaPodela obrtnih sredstava slina je podeli osnovnih sredstava. Vrste obrtnih sredstava su:

stvari, prava, novana sredstva.

StvariStvari koje predstavljaju obrtna sredstva imaju jednokratnu upotrebu. To su predmeti rada i gotovi proizvodi. Predmet rada tj. materijal moe biti osnovni (slui za stvaranje novih proizvoda), pomoni (koji ulazi u sastav novog proizvoda) i reijski (koji ne ulazi u sastav novog proizvoda ali omoguava njegovu izradu).

Prava i novana sredstvaPrava mogu biti u vidu avansa za prodate proizvode (izvrene uplate za proizvod koji jo nije dobijen). Novana sredstva obrtnog karaktera mogu biti u vidu novca u blagajni ili na iro raunu, kao i u hartijama od vrednosti. Sva ova sredstva plaanja slue za tekue poslovanje, odnosno za izmirenje tekuih obaveza preduzea.

Faktori korienja obrtnih sredstavaNa korienje obrtnih sredstava u poslovanju preduzea utiu brojni faktori:

vrsta delatnosti preduzea, obim poslovanja, uslovi kupoprodaje...

Ovi faktori utiu na brzinu obrta sredstava, odnosno na brzinu prelaska obrtnih sredstava iz jednog oblika u drugi (novac se razmenjuje za predmete rada, predmeti rada se prerauju u gotove proizvode, gotovi proizvodi se razmenjuju za novac).

Koeficijent obrta (Ko)Za efikasno i racionalno korienje obrtnih sredstava, pored ostalih parametara, od izuzetne vanosti je i vreme vezivanja obrtnih sredstava u pojedinim fazama kao i vreme ukupnog trajanja obrta sredstava. Vreme ukupnog trajanja obrta sredstava dobija se kada se broj dana u godini (360) podeli sa koeficijentom obrta. Koeficijent obrta dobija se iz odnosa ostvarene realizacije i prosene sume potrebnih obrtnih sredstava za ostvarenje planirane realizacije. Pomou koeficijenta obrta sredstava i vremena trajanja obrta omoguuje se kontrola brzine obrta, kontrola korienja obrtnih sredstava, a oni istovremeno slue i za utvrivanje obima potrebnih obrtnih sredstava i ostvarenog nivoa rentabilnosti. Koeficijent obrta, kao to moemo videti, pokazuje koliko puta su se u toku godine obrnula odreena sredstva. Preduzee tei da ubrza obrt sredstava u svim fazama ciklusa reprodukcije. To se postie:

skraivanjem vremena stvaranja gotovih proizvoda, smanjenjem zaliha gotovih proizvoda, brom naplatom prodatih proizvoda (izvrenih usluga).

Troenje i reprodukovanje obrtnih sredstava, odnosno kruno kretanje obrtnih sredstava zahteva stalno praenje i blagovremeno reagovanje na nastale promene.

Kruno kretanje sredstava preduzeaNa slici 1 je prikazano kruno kretanje sredstava preduzea.

Slika 1: Kruno kretanje sredstava preduzea

Informacije o obrtnim sredstvimaInformacije o obrtnim sredstvima preduzea najlake se mogu dobiti popisom. Na osnovu popisa uporeuje se stvarno i eljeno stanje i obavlja korekcija u:

koliini obrtnih sredstava, nainu sticanja ovih sredstava, izvorima pribavljanja obrtnih sredstava, stepenu njihovog korienja...

Odnosi sredstava i zadatakaZa normalno funkcionisanje preduzea, odnosno za uspeno i efikasno obavljanje njegove poslovne aktivnosti, mora se raspolagati dovoljnom koliinom kvalitetnih i odgovarajuih sredstava. Takoe potrebno je da postoji odreena sinhronizacija izmeu sredstava i zadataka u posmatranom vremenskom periodu. Ukoliko preduzee posluje uspeno, onda je normalna pojava vika obrtnih sredstava koji potiu iz ostvarenog pozitivnog finansijskog rezultata deo ovih sredstava je namenjen akumulaciji. Privremena imobilizacija tih sredstava vri se i oroavanjem sredstava u banci ili davanjem na pozajmicu drugim organizacijama. Pored toga, izuzetno je znaajno i postojanje vremenske usklaenosti izmeu raspoloivosti sredstava i poslovnih obaveza preduzea. Poslovi se vremenski limitiraju, i ako se u tom vremenskom periodu ne obezbede dovoljna i potrebna sredstva, zadatak koji preduzee preuzima na sebe nee biti izvren. Za normalno obavljanje poslovne aktivnosti imperativ je uspostavljanje harmoninih odnosa izmeu raspoloivih sredstava i zadataka (poslova) preduzea.

ZaliheJedinica: 9 od 24 Pod zalihama se podrazumeva deo obrtnih sredstava koja su neophodna za normalno poslovanje preduzea. Zalihe omoguavaju da se svi procesi u okviru preduzea odvijaju sa minimalnim poremeajima. Za njihovo angaovanje su esto potrebna izuzetno velika finansijska sredstva koja u znaajnoj meri uestvuju u iznosu ukupnih trokova kapitala. U proizvodnim preduzeima u SAD ulaganja u zalihe predstavljaju priblino 20% ulaganja u ukupna sredstva, dok u trgovinskim preduzeima to uee iznosi oko 30%. Knjigovodstveno gledano zalihe sasvim sigurno nisu jedina vana stavka u bilansu stanja preduzea, ali polazei od interesa zajmodavca one vrlo esto predstavljaju kljuni faktor u odluivanju o tome treba li nekom preduzeu dodeliti kredit za razvoj, finansijsku konsolidaciju ili svojinsku transformaciju. Zalihe se po pravilu reprodukuju u periodu kraem od godinu dana, a najee se trajanje njihovog obrta poklapa sa trajanjem toka jednog proizvodnog ciklusa. One omoguavaju da se proces proizvodnje i prodaje u preduzeu obavlja normalno, odnosno bez zastoja ili uz minimalne poremeaje. Postoje tri osnovne vrste zaliha:

sirovine i materijal, nedovrena proizvodnja, gotovi proizvodi i roba.

Sirovine i materijal su dobra koja se nalaze u magacinu, odnosno koja jo nisu predata u proces proizvodnje. Zalihe nedovrene proizvodnje predstavljaju sredstva koja se nalaze u tekuoj proizvodnji, na kojima se jo obavljaju proizvodne operacije, da bi se kompletirao gotov proizvod. Gotovi proizvodi su zavrena dobra, spremna za prodaju. Kod trgovinskih preduzea umesto zaliha gotovih proizvoda govorimo o zalihama robe koja je namenjena prodaji kupcima.

Zalihe sirovina i materijalaZalihe sirovina i materijala obuhvataju sitan inventar i ambalau. One predstavljaju dobra koja se nalaze u skladitu i nisu jo predata u proizvodnju. Veliina zaliha zavisi od njihovih karakteristika. Neke sirovine i materijali se mogu nabaviti odmah, u toku istog dana, ukoliko se dobavljai nalaze u istom mestu i ako ih imaju na zalihama. Meutim, najee e od trenutka slanja porudbine do trenutka isporuke protei izvestan vremenski period. Od duine trajanja tog perioda zavisie i veliina zaliha koje e se drati u magacinu. Jeftinije sirovine i materijali mogu se nabavljati i u veim koliinama, dok se kod skupih sirovina i materijala mora voditi rauna da zalihe budu to manje, kako bi se izbeglo bespotrebno angaovanje znaajnih iznosa finanijskih sredstava. Sirovine i materijali koji se lako kvare, lome, koji su podloni isparenju ili brzo zastaravaju, treba pribavljati u manjim koliinama.

Zalihe nedovrene proizvodnjeZalihe nedovrene proizvodnje predstavljaju sredstva koja se nalaze u tekuoj proizvodnji. Na njima se jo uvek obavljaju proizvodne operacije u cilju kompletiranja gotovih proizvoda.

Iznos ulaganja u ove zalihe zavisi od duine i sloenosti proizvodnog procesa. Ako je za proizvodnju nekog proizvoda potrebno izvriti veliki broj operacija sa odreenim vremenskim trajanjem, onda e i proces proizvodnje biti dug, odnosno zahtevae vie vremena. Skraenje procesa proizvodnje moe se ostvariti boljim planiranjem, organizacijom i kontrolom procesa proizvodnje.

Zalihe gotovih proizvodaGotovi proizvodi predstavljaju kompletirana dobra u proizvodnom preduzeu, koja su spremna za prodaju. U trgovinskom preduzeu radi se o zalihama robe namenjene prodaji kupcima. Veliina zaliha gotovih proizvoda je uslovljena dinamikom njihove prodaje. Ako se ne oekuju znaajnije oscilacije u obimu i dinamici prodaje, zalihe e se prilagoditi prosenoj dinamici prodaje.

Trokovi zalihaTrokovi zaliha se mogu grupisati u sledeih nekoliko osnovnih kategorija:

trokove poruivanja, odnosno trokove pribavljanja zaliha sirovina, materijala i robe i trokove pripreme proizvodne serije, trokove dranja zaliha, trokove nedostatka zaliha.

Trokovi poruivanja se odnose na trokove pribavljanja zaliha sirovina i materijala u proizvodnom preduzeu, odnosno na trokove pribavljanja zaliha robe u trgovinskom preduzeu. Kada su sirovine, materijal i roba smeteni u skladite u vezi sa njihovim uvanjem nastaju trokovi uskladitenja, osiguranja, zastarelosti, kvara i trokovi sredstava vezanih u zalihama. Trokovi nedostatka zaliha mogu se javiti kod bilo kog oblika zaliha. Njih e predstavljati i dodatni trokovi nastali zbog pokuaja da se brzo pokrene proces proizvodnje i povea proizvodnja gotovih proizvoda.

Osnovne odluke o zalihamaPostoje dve osnovne vrste odluka o zalihama. Prva se odnosi na odgovor na pitanje o koliini zaliha koju treba nabaviti, a druga na vremenske termine kada se zalihe moraju nabaviti. Ukoliko su trokovi prilikom poruivanja sirovina i materijala vei tada pribavljanje zaliha treba da se obavlja u veim koliinama. Sa druge strane vee porudbine za zamenu zaliha uzrokuju da prosean iznos ulaganja u zalihe raste. Ukratko objanjeno, optimalna veliina porudbine minimizira ukupne trokove zaliha. Treba utvrditi broj jedinica sirovina materijala ili robe koji e se pribaviti plasiranjem jedne porudbine da bi ukupni trokovi zaliha (trokovi porudbine i trokovi dranja zaliha) bili minimalni.

Izvori sredstava preduzeaJedinica: 10 od 24 Izvori sredstava preduzea predstavljaju nain obezbeivanja sredstava neophodnih za uobiajenu poslovnu delatnost preduzea. Razlikuju se prema:

vlasnitvu, nastanku, ronosti.

Izvori sredstava prema vlasnitvuPrema vlasnitvu, izvori sredstava preduzea se mogu podeliti na:

sopstvena, koja se formiraju ulozima vlasnika i uveanjem imovine preduzea iz ostvarene dobiti, pozajmljena ili tua, koja se formiraju iz zajednikih ulaganja, zajmova, kredita i slinih izvora, druge izvore (pokloni, testamenti...).

Odnosom sopstvenih prema ukupnim izvorima sredstava preduzea iskazuje se stepen njegove finansijske samostalnosti, a odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima preduzea pokazuje stepen finansijske zaduenosti. To znai da to je uee sopstvenih sredstava vee, vei je i stepen finasijske samostalnosti preduzea. Sa druge strane, to je vee uee pozajmljenih odnosno tuih izvora, stepen zaduenosti preduzea je vei. Sopstveni izvori finansiranja preduzea dele se na:

eksterne (akcijski kapital), interne (akumulirana dobit i amortizacija).

Pozajmljene izvore finansiranja preduzea ine dugoroni, srednjoroni i kratkoroni dugovi (odnosno izvori sredstava prema ronosti). Dugovi su jeftiniji izvor sredstava od spoljnih izvora sopstvenih sredstava. Obino se smatra da su kratkoroni dugovi oni koji moraju biti vraeni u periodu do jedne godine, srednjoroni oni koji dospevaju za vraanje u periodu od jedne do pet godina, dok je rok otplate dugoronih dugova vie od pet godina.

Izvori sredstava prema nastankuPrema nastanku, izvori sredstava mogu biti iz:

ulaganja osnivaa, rezultata poslovanja, zajmova ili kredita, emisija hartija od vrednosti, namenske donacije (sredstva solidarnosti, ustupljeni porezi i doprinosi bez obaveze vraanja...), stranih ulaganja.

Izvori sredstava prema ronostiPrema ronosti, izvori sredstava preduzea mogu biti:

kratkoroni (dobijeni od banaka i drugih kreditora), radi nabavljanja sredstava za rad i materijala, kao i za isplatu plata zaposlenima i kratkoronih obaveza, dugoroni (zajmovi, obveznice i slino), radi nabavke sredstava za rad i poboljanje strukture obrtnih sredstava, trajni, koji mogu biti poslovni fond, fond ulagaa i rezervni fond.

Kratkoroni krediti su krediti iji je rok otplate do godinu dana. Najznaajniji kratkoroni izvori sredstava su:

komercijalni krediti, bankarski kratkoroni krediti, ukalkulisane obaveze.

Komercijalni krediti predstavljaju oblik finansiranja koji se najee koristi za nabavku sirovina, materijala i usluga. Njima preduzee nabavlja potrebne proizvode sa odloenim rokom plaanja i na taj nain tokom kreditnog perioda koristi proizvode koje je nabavilo. Bankarski kratkoroni krediti podrazumevaju formalno prihvatanje obaveze od strane preduzea da e vratiti kredit uvean za kamatu u dogovorenom vremenskom periodu. Da bi dobilo kredit, preduzee mora da ima dobar bonitet na finansijskom tritu. Ukalkulisane obaveze su specifian oblik kratkoronog finansiranja preduzea. Ove obaveze nastaju svakodnevno, ali se plaaju u odreenim vremenskim intervalima. Ovo su, na primer, obaveze plaanja poreza na dodatu vrednost ili obaveze prema zaposlenima koje nastaju svakodnevno, a preduzee ih izmiruje petnaestodnevno ili meseno. Obveznica je oblik dugoronog duga koji se veoma esto koristi. To je sertifikat kojim se obeava da e njen emitent (izdavalac) izvriti odreene isplate draocu (debitor), a dralac obveznice je kreditor. Obveznice se izdaju na osnovu odluke organa upravljanja preduzea. Poslovni fond slui kao sopstveni izvor poslovnih sredstava i formira se na poetku poslovanja, u toku obavljanja delatnosti iz namenskih dotacija i slino. Fond ulagaa formira se ulozima domaih i stranih pravnih i fizikih lica. Rezervni fond takoe formiraju osnivai preduzea u toku poslovanja iz raspodele dobiti. Ovaj fond funkcionie kao trajno ulaganje bez obaveze vraanja. Preduzee u svakom trenutku mora raspolagati informacijama o strukturi izvora sredstava, o ueu pojedinih izvora u ukupnim izvorima sredstava, o trajnosti izvora i o drugim bitnim podacima u vezi sa izvorima sredstava.

Izvori sredstava preduzeaNa slici 1 je dat grafiki prikaz izvora sredstava preduzea:

Slika 1: Grafiki prikaz izvora sredstava preduzea

Knjigovodstveni aspekt imovineKnjigovodstvo definie imovinu preduzea kao bruto imovinu (aktivu) i kao neto imovinu (bruto imovinu umanjenu za obaveze). Sva sredstva preduzea koja predstavljaju njegovu bruto imovinu nazivaju se zajednikim imenom aktiva. Izvori sredstava nazivaju se zajednikim imenom pasiva. Razlika izmeu ukupnih sredstava koja su u upotrebi (bruto imovina) i obaveza prema treim licima (kreditorima i poveriocima), predstavlja kapital (neto imovinu) preduzea.

Na slici 2 je prikazan pregled knjigovodstvenog aspekta imovine.

Slika 2: Knjigovodstveni aspekt imovine

Kontrola korienja sredstavaKontrola korienja sredstava obezbeuje uvid u nain njihove upotrebe u skladu sa ciljevima i zadacima preduzea. Preduzee u namenskom korienju sredstava mora da potuje odreene principe raspolaganja sredstvima, a pre svega:

princip racionalnosti koji kae da se sredstva moraju koristiti tako da se uz minimalno troenje obezbeuju maksimalni mogui rezultati, princip kontinuiteta sredstva treba da se koriste tako da obezbeuju proirenje materijalne osnove poslovanja preduzea, normativni princip, odnosno, sredstva treba da se koriste prema utvrenim normativima.

Vrste, cilj i zadatak kontroleKontrola moe biti:

eksterna, interna.

Eksternu kontrolu sprovode dravni organi poreski organi (finansijska policija), organi unutranjih poslova, lokalni organi uprave... Internu kontrolu obavljaju odgovarajui organi samog preduzea. Cilj i zadatak kontrole korienja sredstava je da se na vreme uoe eventualno nastali propusti u namenskoj upotrebi sredstava, da se nepravilnosti evidentiraju i da se predloe mere i rokovi za njihovo uklanjanje

3. OSNOVI POSLOVNIH FINANSIJA Trokovi poslovanjaJedinica: 11 od 24

Ulaganje u reprodukciju i troenje elemenata proizvodnjeUslov za ostvarivanje pozitivnih rezultata poslovanja preduzea je ulaganje u reprodukciju elemenata proizvodnje (elemenata reprodukcije), odnosno, materijala, sredstava za rad i radne snage. Sredstva za proizvodnju u procesu reprodukcije gube svoje prvobitne karakteristike, a sve u cilju dobijanja novih proizvoda. Istovremeno se tokom procesa reprodukcije odvija i proces troenja vrednosti sredstava za proizvodnju i stvaranje novih vrednosti. Ulaganje u reprodukciju ispoljava se u dva oblika i to kao:

troenje elemenata proizvodnje, angaovanje vrednosti u procesu reprodukcije.

Troenje elemenata proizvodnjeTroenje elemenata proizvodnje odvija se tako to radna snaga uz pomo sredstava za rad deluje na materijal radi dobijanja novog proizvoda. Troenje se ispoljava kao:

troenje radne snage, troenje materijala, troenje sredstava za rad.

Naturalni i novani vid troenjaTroenje elemenata proizvodnje ispoljava se u dva vida:

naturalni vid troenja, novani (finansijski) vid troenja.

Naturalno troenje je proces menjanja upotrebnih vrednosti elemenata proizvodnje. Troenjem elemenata proizvodnje u naturalnom vidu nastaju utroci.

UtrociUtroci su koliine elemenata proizvodnje koji se troe tokom procesa reprodukcije. Kao bitno svojstvo utroaka, koliina utroenih elemenata proizvodnje zavisi od intenziteta troenja i vremena troenja. Intenzitet troenja predstavlja koliinu utroaka elemenata proizvodnje u jedinici vremena.

Utroci elemenata proizvodnje razlikuju se po:

mestima na kojima nastaju, mogunostima merenja nastalih utroaka, jedinicama mere uz pomo kojih se iskazuju, vezama sa nosiocima trokova, drugim karakteristikama.

Za pojam utroaka nije bitno da li oni nastaju na radnim mestima na kojima se proizvode novi proizvodi (tehnoloka radna mesta ili radna mesta izrade), ili nastaju na drugim radnim mestima (netehnoloka reijska radna mesta). Utroci elemenata proizvodnje uslovljeni su:

tehnikim, organizacionim faktorima.

Tehniki faktori troenja su oni tehniki elementi na kojima se zasniva tekua proizvodnja i koji na proizvodnju utiu na direktan ili indirektan nain. Najznaajnije grupe tehnikih faktora troenja su:

karakteristike proizvoda, karakteristike tehnolokog procesa, karakteristike sredstava za rad, karakteristike materijala, tehniki uslovi rada, tipovi proizvodnje, nivo tehnike opremljenosti rada.

Organizacioni faktori su odreena dejstva zaposlenih i organizacionih delova preduzea na proces reprodukcije. Dejstvo organizacionih faktora na utroke elemenata proizvodnje ispoljava se u odreenim slabostima na polju iskoriavanja tehnikih uslova privreivanja. Pod njihovim uticajem stvarni utroci elemenata proizvodnje poveavaju se u odnosu na neophodne utroke za proizvodnju odreenog proizvoda. Drugi vid troenja elemenata proizvodnje je novani vid. Izraavanjem troenja elemenata proizvodnje u novanom vidu dobijaju se trokovi. Trokovi predstavljaju novani izraz utroaka. Da bi postojali trokovi neophodno je da do troenja dolazi tokom procesa reprodukcije, odnosno samo ona troenja koja nastaju u proizvodnji ili prometu imaju karakter troka.

Utroci elemenata proizvodnjePrema elementima proizvodnje koji se troe, utroci se dele na:

utroke materijala, utroke sredstava za rad, utroke radne snage.

Utroci materijalaUtroci materijala se iskazuju kroz koliine upotrebljenih materijala koje su potroene u proizvodnji. Osnovna karakteristika troenja materijala u procesu proizvodnje je postepeno unoenje materijala u proces proizvodnje i njegova jednokratna upotreba u tom procesu. U zavisnosti od faktora koji uslovljavaju troenje, utroci materijala se dele na:

standardne utroke, stvarne utroke.

Standardni utroci materijala nastaju pod delovanjem tehnikih faktora. Oni predstavljaju izraz maksimalne racionalnosti troenja, odnosno oni bi se ostvarili u situaciji kada ne bi postojala bilo kakva odstupanja od idealnih uslova odvijanja proizvodnog procesa. Stvarni utroci materijala predstavljaju stvarno utroene koliine materijala u procesu proizvodnje. Oni su vei od standardnih utroaka za iznos utroaka nastalih pod uticajem organizacionih faktora. Osnovni pojavni oblici organizaciono uslovljenih utroaka materijala su:

kart materijala, kalo materijala, rastur materijala.

kart materijala nastaje usled nabavke pogrenog materijala, greaka u konstrukciji proizvoda, pogreno izvedenog procesa rada, primena neadekvatnih sredstava za rad, greaka radnika... Kalo materijala predstavlja gubljenje odreenih karakteristika materijala (mase, upotrebne vrednosti...). Nastaje usled nepotovanja reima skladitenja i manipulacije materijalom (temperatura, vlaga, rukovanje materijalom...). Rastur materijala nastaje usled prekomernog, neracionalnog troenja materijala. Nastaje i usled organizacionih slabosti i iskazuje se u nemogunosti kontrole troenja omoguavajui rastur i rasipanje materijala. Sa stanovita uloge u procesu reprodukcije razlikuju se sledee grupe materijala:

osnovni materijal (materijal za izradu), pomoni materijal i energija, reijski materijal.

Osnovni materijal slui za izradu gotovog proizvoda. Na troenje osnovnog materijala utiu:

karakteristike proizvoda, karakteristike tehnolokog procesa, karakteristike sredstava za rad, karakteristike samog osnovnog materijala, tehniki uslovi rada.

Pri izradi proizvoda pored osnovnog materijala troi se i odreena koliina pomonog materijala. Ovaj materijal ulazi u sastav proizvoda ili potpomae odvijanje tehnolokog procesa i tako omoguava dobijanje novog proizvoda.

Reijski utrociReijski utroci materijala nastaju troenjem materijala na pripremno zavrnim radnim mestima odnosno na poslovima:

odravanja sredstava za rad, ureenja radnog mesta, zatite na radu, organizacije nabavke, skladitenja, prodaje...

Zajedniko za sve reijske utroke materijala je da oni ne ulaze u suspstancu novog proizvoda.

Utroci sredstava za radUtroci sredstava za rad su pretpostavljeni iznosi fizike istroenosti sredstava za rad. Osnovna karakteristika troenja sredstava za rad je njihovo jednokratno unoenje u proces proizvodnje i viekratna upotrebljivost u tom procesu. Osnovni oblici stvarnog troenja sredstava za rad su:

habanje, starenje, lom i kvar.

Utroci radne snageRadna snaga je skup fizikih i umnih sposobnosti svih zaposlenih radnika u nekom preduzeu. Intenzitet troenja radne snage izraava se koliinom radne snage koja se troi u jedinici vremena. Standardni intenzitet je onaj intenzitet koji obezbeuje minimalne utroke rada po jedinici proizvoda.

Vrste trokovaJedinica: 12 od 24

Osnovni kriterijumi klasifikovanja trokovaOsnovni kriterijumi klasifikovanja trokova mogu se razvrstati prema:

elementima proizvodnje, mestima nastanka, nainu prenoenja na nosioce, zavisnosti od obima proizvodnje.

Podela trokova prema elementima proizvodnjePrema ovom kriterijumu trokovi se dela na:

trokove materijala, trokove sredstava za rad, trokove radne snage.

U trokove materijala spadaju trokovi:

osnovnog materijala, pomonog materijala i energije, reijskog materijala.

U trokove sredstava za rad spadaju:

amortizacija, trokovi tekueg i investicionog odravanja sredstava za rad, trokovi sitnog inventara i alata.

Amortizacijom sredstava za rad obuhvaeno je fiziko troenje i ekonomsko troenje (zastarevanje) sredstava za rad. Amortizacija predstavlja prenoenje dela vrednosti sredstava za rad na cenu kotanja proizvoda koji su na odreenom sredstvu za rad izraeni. Deo vrednosti sredstava za rad koji se prenosi u cenu kotanja proizvoda utvruje se na osnovu pretpostavljenog veka upotrebe sredstava ili broja jedinica proizvoda koji se pomou sredstava mogu izraditi. Trokovi tekueg odravanja obuhvataju trokove radne snage koji nastaju radi povremenog ienja i odravanja sredstava, dok trokovi investicionog odravanja nastaju usled potrebe da se zamene istroeni delovi sredstava za rad i povremeno detaljnije proveri stanje u kome se ona nalaze. Trokovi radne snage obuhvataju naknade za izvreni rad, naknade za odsustvovanja s posla (bolovanja, godinji odmori, dravni praznici...), kao i poreze i doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje radnika.

Podela trokova prema mestima nastankaPrema mestima nastanka trokovi se mogu podeliti na:

trokove izrade, reijske trokove.

Trokovi izrade nastaju na radnim mestima izrade proizvoda pa se zato nazivaju i proizvodni trokovi. U njih spadaju:

trokovi osnovnog materijala, trokovi pomonog materijala, trokovi pogonske energije, trokovi radne snage na poslovima izrade, trokovi radne snage na pomonim poslovima u proizvodnji, trokovi sredstava za rad koja neposredno uestvuju u procesu proizvodnje.

Reijski trokovi obuhvataju sve ostale trokove (koji nisu direktno vezani za sam proizvodni proces). To su trokovi koji nastaju:

u pripremi proizvodnje, u komercijalnoj slubi, u finansijskoj slubi, u slubi kontrole.

Podela trokova prema nainu prenoenja na nosiocePrema nainu prenoenja na nosioce, trokovi se dele na:

direktne, indirektne.

Direktni trokovi se mogu preneti na pojedinane nosioce na osnovu operativne evidencije (npr. radni nalog). U njih se ubrajaju:

trokovi osnovnog materijala, trokovi pomonog materijala, trokovi radne snage na poslovima izrade.

U indirektne trokove spadaju trokovi koji su zajedniki za vie proizvoda i koji se zato u trenutku nastanka ne mogu direktno vezati za pojedinane nosioce. Zato se indirektni trokovi po odreenom postupku rasporeuju na pojedinane nosioce.

Podela trokova prema zavisnosti od obima proizvodnjeU zavisnosti od promena obima proizvodnje, trokovi se dele na:

fiksne, varijabilne.

Fiksni trokoviFiksni trokovi se u svojoj masi ne menjaju sa promenama obima proizvodnje (slika 1). Visina ukupnih fiksnih trokova je ista nezavisno od toga da li preduzee koristi i u kojoj meri koristi svoje kapaciteta. Sa poveanjem obima proizvodnje isti iznos fiksnih trokova se rasporeuje na sve vei broj jedinica proizvodnje. Sa poveanjem stepena iskorienja kapaciteta fiksni trokovi se po jedinici proizvoda (proseni fiksni trokovi) smanjuju. Proseni fiksni trokovi predstavljaju ukupne fiksne trokove podeljene sa koliinom proizvoda. U fiksne trokove ubrajaju se:

trokovi sredstava za rad kada se amortizacija obraunava po vremenskom metodu, trokovi rada i materijala u pripremnoj fazi rada, trokovi rada administrativnih i rukovodeih slubi u preduzeu.

Na slici 1 moete videti dinamiku kretanja ukupnih fiksnih trokova:

Slika 1: Ukupni fiksni trokovi

Na slici 2 moete videti dinamiku kretanja prosenih fiksnih trokova:

Slika 2: Proseni fiksni trokovi

Varijabilni trokoviZa razliku od fiksnih, varijabilni trokovi se menjaju u skladu sa promenom obima proizvodnje. Ukupni varijabilni trokovi poveavaju se sa poveanjem obima proizvodnje, i obratno. Pri tome, promena ukupnih varijabilnih trokova nije proporcionalna promeni obima proizvodnje. Varijabilni trokovi se mogu podeliti na:

komponentu proporcionalnih trokova, komponentu relativno fiksnih trokova.

Za razliku od fiksnih i varijabilnih trokova kod meovitih trokova ukupni iznosi menjaju se sa obimom proizvodnje:

stepenasto u okviru relativno uskih zona zaposlenosti, pravolinijski, ali ne u direktnoj proporciji sa obimom aktivnosti, krivolinijski po opadajuoj stopi rasta u odnosu na rast obima aktivnosti, krivolinijski po rastuoj stopi rasta u odnosu na rast stepena iskorienosti kapaciteta (obima aktivnosti).

Ukupni, proseni i marginalni trokoviUkupni trokovi su ukupni iznosi trokova i predstavljaju proizvod utroaka i cena utroenih elemenata. Proseni trokovi predstavljaju vrednost koja proizilazi iz odnosa ukupnih trokova i obima aktivnosti za odreeni vremenski period i vae za itav obim aktivnosti. Marginalni trokovi se izjednaavaju sa promenom ukupnih trokova uslovljenom poveanjem ili smanjenjem obima aktivnosti. To su trokovi koji bi na odreenom obimu aktivnosti dodatno nastali ili nestali dodavanjem ili oduzimanjem jedne jedinice aktivnosti odnosno oni se uvek raunaju samo za odreeni obim aktivnosti. Po pravilu su jednaki sa prosenim varijabilnim trokovima.