1

Deo iz udz benika: UVOD U EKONOMIJU - UVOD U MENAD MENT

I DEO

UVOD U EKONOMIJU

2

1. POJMOVNO OBJANJENJE EKONOMIJE

Re ekonomija potie od grke rei oikos (srp. gazdinstvo, kua) i nomos (srp. pravilo,

zakon, red). U antikoj Grkoj oznaavala je pravilo o voenju domainstva, gazdinstva.

EKONOMIJA JE IZUAVANJE KAKO DRUTVA KORISTE OSKUDNE RESURSE KAKO BI PROIZVELA

VREDNA DOBRA I RASPODELILA IH RAZLIITIM LJUDIMA. 1

Paul A. Samuelson

Svet oskudica je pun ekonomskih dobara. Situacija oskudnosti je ona u kojoj su dobra u

odnosu na elje ograniena. Budui da su elje neograniene, vano je da privreda na

najbolji nain koristi ograniene resurse. To nas dovodi do kljunog pojma efikasnosti.

Efikasnost oznaava najefikasnije korienje drutvenih resursa u zadovoljavanju

ljudskih elja i potreba.

U ekonomiji kaemo da privreda proizvodi efikasno kada neiju ekonomsku situaciju ne

moe uiniti boljom, a da pri tome neiju drugu ne uini gorom. Sutina ekonomije je

spoznati realnost oskudnosti i tada odgonetnuti kako organizovati drutvo na nain koji

rezultira u najefikasnijoj upotrebi resursa. Tu ekonomija daje svoj jedinstveni doprinos.

U stvrnsti, knmi blst drutvng ivt u k s bzbuu srdstv z

ivt. v srdstv ili dbr st s dl n prirdn i privrdn. Prirdn su dr

prird, li ih im ml i mru s n plmniti rdm d bi ul u ptrnju.

Ptrb ludi s n dnnjm stpnu rzv zdvlvu pr svg privrdnim

dbrim, t su dbr stvrn ludskm dltnu i ludskim rdm. Prm tm,

k s i d knmi privrd ili prizvdnj privrdnih dbr. 2

U um smislu, prizvdnj prcs stvrnj dbr z ptrnju ludi. n im

drutvni krktr, r s prizvdi z trit u uslvim rzvin drutvn pdl

rd. k, r s prizvdi u drutvu, t. u uslvim rzvin thnik pdl rd.

Dakle, drutvni krktr prizvdnj dru i tnj prizv d mksimiru

vrdnst i prfit, pri mu su vrdnst i cn prizvd, njgv drutvn svstv

(k dlz d izr s pvm i dmincim trit i rzmn).

Paul A.Samjuelson, Ekonomija, Beograd 2010, str.:4. 1

Vladimir Serjevi, Osnovi ekonomije, Studentski kulturni centar - Ni, 2010. 2

[Napomena: deo teksta Pojmovno objanjenje, preuzeto je iz knjige: Osnovi ekonomije, Vladimir Serjevi, SKC - Ni, 2010.]

3

U irm smislu, prizvdnj stlni prcs ki s nziv i prcsm rprdukci.

Prd smg prcs stvrnj dbr z ptrnju, n im tri fz. su: rzmn,

rspdl i ptrnj.

knmi k prcs rprdukci m s sgldvti n mikr nivu, t. n nivu

individulnih subkt pr svg prduz. tim, m s sgldvti i n mkr

nivu dnsn n nivu dn drv. snvn pitnj knmi n mikr i n mkr

nivu nisu ist, n s znn rzlikuu.

DVE GRANE: MIKROEKONOMIJA I MAKROEKONOMIJA, SPAJAJU SE I OBLIKUJU SR MODERNE

EKONOMIJE.

Adam Smit (engl. Adam Smith) se smatra osnivaem podruja mikroekonomije, grana

ekonomije koja se danas bavi ponaanjem individualnih entiteta, poput trita,

preduzea i domainstava. U Bogatstvu naroda 1776. godine, A. Smit razmatra kako se

odreuju individualne cene, prouavaju odrednice cene zemlje,

knmsku stvrnst (ili knmski ivt) in knmsk pv k mm

dfinisti k njn vidliv mnifstci ili pvrinsk izrz. Kvntittivn drn

knmsk pv u pslutnm ili rltivnm iznsu nzivu s knmskim

prmtrim. su drdnic, dnsn plzn snv ili prtpstvk knmskg

ivt. Skup musbn pvznih knmskih pv u vrmnu ini knmski

prcs. s gvriti prcsu rprdukci k nptiim knmskm prcsu.

tim, m s gvriti i nizu subprcs u blsti knmi (k t su rzmn,

rspdl i ptrnj).

Ekonomski ivot je enormno komplikovan skup aktivnosti, koje ukljuuju kupovine

pojedinaca, prodaje, pregovaranja, investiranje i uveravanje. Konaan cilj ekonomske

nauke je razumeti taj kompleksan poduhvat. Ekonomisti koriste nauni pristup kako bi

razumeli ekonomski ivot. To ukljuuje posmatranje ekonomskih veza, i korienje

statistike i istorijskih podataka. esto se ekonomija oslanja na nalazi i teorije. Teorijski

pristup ekonomistima omoguava, iroku generalizaciju poput onih generalizacija, koje

se odnose na prednost meunarodne trgovine i specijalizacije ili na nedostatke carina i

kvota. Osim toga, ekonomisti su razvili posebnu tehniku poznatu kao ekonometrija,

koja primenjuje instrumente statistike na ekonomske probleme.

1.1. EKONOMIJA KAO NAUKA

Nuk k izuv knmsku stvrnst nziv s knmikm ili knmim.

Vrmnm dlzi d rzv niz knmskih nuk. n s mgu pdliti n trisk

i primnjn. risk knmsk nuk utvruu knmsk zknitsti, a

4

primnjn, pisuu knmsku stvrnst, brzlu i ukzuu n prtivurnsti ili

ngtivn pv. knmski zkni in snvu kncipirnj knmsk stvrnsti,

li s n rgnizu i uru i pd uticm drugih fktr (znnj nih ki dns i

sprvd dluk, dns sng u drutvu, splnih fktr, rsplivih rsurs, itd.).

S rzvm rbn prizvdnj, knmsk stvrnst pst znn (i sv) slni.

Dlzi npr d rzv knmskih tri (mrkntilizm, fizikrti i tri

vrdnsti), ztim i psbn nuk k nstl d utvrdi i prik sutinu t

stvrnsti. ml knmi k npti nuk knmsk stvrnsti pstvili su

n bzi tri rdn vrdnsti pr svg . Smit i D. Rikrd pr k dv vk. ni su 3

prvi u znn mri utvrdili sutinu rbn prizvdnj.

snvn pitnj u vzi knmsk stvrnsti bil kk s stvr i uvv drutvn

bgtstv u dn zmli, i prm kim zknitstim s n rspdlu? . Smit i D.

Rikrd su t bgtstv sgldvli n sm mtriln, ng i u nvnm ili

vrdnsnm bliku. n s, p njim, uvv stvarivnjm vik prizvd. Vrdnst

vik prizvd vl s u bliku prfit, stvru g rdnici u viku rdng vrmn

(u plprivrdi g stvru nmni rdnici ki rd z kpitlist zkupc zml). Svi

stli drutvni dhci: rnt, kmt, lini dohoci invnik, penzije, przi itd.

prdstvlu skundrn, iz prfit izvdn blik prihd. kn rbn 4

prizvdnj i sutinu kpitlistikg drutv . Smit i D. Rikrd prikzuu nistriski i

nkritiki.

Srdinm i u drug plvini 19. vk unj . Smit i D. Rikrd prdubi i dl

rzvi K. rks. Cntrln pitnj njgv nliz su prizvdnj i rspdl vik

vrdnsti i kspltci rdnik. n kpitlistiki nin prizvdnj bnjv kritiki i

istriski. k, t prikzu nstnk, rzv i prtivurnsti vg nin prizvdnj;

t, ukzu n snvn krktristik nvg (kmunistikg) nin prizvdnj. im

priri prdmt istrivnj knmi (ukluuui i pitnj rzv nin

prizvdnj).

U drug plvini 19. vk knmi (k npti knmsk nuk) pinj d s

rzvi i n snvu nrdn tri vrdnsti, dnsn tri krisnsti. Prdstvnici

. Smit u dlu Istrivnj uzrcim i prirdi bgtstv nrd, iz 1776. gdin. D. Rikrd, u 3

dlu Nl plitik knmi i przivnj, iz 1817. gdin.

dlf Drgivi: ktuln plitik knmi, Cntr z kulturnu dltnst SS Zgrb, Zgrb, 4

1979, str. 24.

[Napomena: deo teksta Ekonomija kao nauka, preuzeto je iz knjige: Osnovi ekonomije, Vladimir Serjevi, SKC - Ni, 2010.]

5

vg prvc rzv knmi bv s uglvnm izuvnjm pnnj pdinc

k knmskih subkt (fizikih i prvnih lic) u uslvim grninih rsurs.

it njihv naliz su rzmn i ptrnj, k s dviu u uslvim svrn

knkurnci. Prkl prfit s zmglu, tk t s nvdi k cn dng d

fktr ili rsurs prizvdnj rd dnsi nmninu, zml rntu, kpitl kmte,

prduztnitv prfit. Svki uink ki im svu cnu n tritu, dkl i svk uslug u

vm sluu st rb. Drutvn bgtstv s pvv stvrivnjm prfit i

kumulcim dng njgvg dl (rdi pvnj prizvdnj).

Izuztn dprins rzvu knmi d D. . Kns u dlu pt tri

zpslnsti, kmt i nvc (iz 1936. gdin). Ngv unj prihvn tk psl

Drugg svtskg rt, u drug plvini 20. vk. s ri d Kns trtir

drvng kpitlizm. n zp d u uslvim slbdn knkurnci kpitlistik

rprdukci n m funkcinisti nrmln. ( u prksi pkzl knmsk kriz

1929 1933. gdin.) Ptrbn drvn intrvnci. Pri tm, knmsk nuk s

nm k vdi drvn plitik. n trb d ukzu n rnj nvniih

privrdnih prblm. drv, d stvr prspritt u zmli i d njim uprvl . 5

Sintzu prthdnih unj u blsti knmi izvri ptkm drug plvin 20.

vk Pol A. Smulsn (prfsr hnlkg institut u sustsu, SD). nn

dprins dlm rzvu knmi dli su, i du, mngi knmisti. st, svi ni ki

su pnudili, i nud, vlidn dgvr n tzv. tvrn i nv pitnj knmsk nuk.

Npti knmsk nuk rzvil s npr pd nzivm Plitik knmi. v nziv s uvk kristi, li vi u uptrbi nziv knmi. Nziv knmi u u uptrbu s pvm vm zpng dl . rl (Principi knmi, iz 1890. gdin). U mnj mri, kristi s i nziv Ncinln knmi.

N fkulttim, n sm u n zmli, d ptk 21. vk npti knmsk nuk

izuv s pd nzivm snvi knmi, gd s sv vi difrnciru dv grnk ili

sgmnt: snvi mikrknmi i snvi mkrknmi.

1.2. OSNOVNI EKONOMSKI ZAKONI

ZAKON O SRAZMERNOJ RASPODELI DRUTVENOG RADA

Andrew Gamble, Paul Walton: Kpitlizm u krizi, Stvrnst, grb, 1986, str. 61. 5

6

akon o srazmernoj raspodeli drutvenog rada spada u opte ekonomske zakone

drutvene proizvodnje . Ovaj zakon proizilazi iz injenice to je srazmerna raspodela 6

ukupno raspoloivog drutvenog fonda rada na razne vrste privrednih delatnosti

karakteristina pojava za sve oblike privreivanja, bez obzira na istorijski nain i oblik

organizovanosti (pretkapitalistiki, kapitalistiki, socijalistiki, komunistiki itd,) njihove

proizvodnje, raspodele i potronje.

Veito i u svim privredama se stalno iznova postavlja pitanje proporcionalnosti odnosa

izmeu proizvodnih mogunosti drutvene zajednice (proizvodnje) i realno postavljenih

zahteva (potronje) za proizvodnim dobrima. Svaka drutvena zajednica u odreenom

vremenskom razdoblju raspolae ogranienom masom rada neophodnom da se

proizvede drutveno potrebna koliina proizvoda.

Drutvene potrebe su, s druge strane, raznovrsne, kompleksne i u odnosu na koliinu

raspoloivih proizvoda koliinski odredive. Proizvodnja po koliini i vrsti proizvoda

treba nuno da bude usklaena sa potrebama drutva u datom trenutku.

(Ne)usklaenost proizvoda i drutvenih potreba zavisi neposredno od toga do koje mere

je ostvarena srazmerna raspodela ukupno raspoloive mase rada na pojedine privredne

oblasti, grane i na ue privredne agregate kao to su privredne grupe, podgrupe i

pojedinano uzeta preduzea. Svaki od navedenih delova privrede ima odreeno mesto

u ukupnoj drutvenoj podeli rada. Njihova meusobna diferenciranost i ua

specijalizacija dovodi do toga da se ove specijalizovane privredne delatnosti preteno

bave po obimu i strukturi proizvodnjom odreene vrste upotrebnih vrednosti.

Ralanjenost drutvene privrede, na osnovu opredeljenosti njenih pojedinih delova da

se bave proizvodnjom odreene vrste proizvoda, utie na povezanost i jedinstvo

materijalno-proizvodne strukture drutvene privrede kao celine. U tome zakon

srazmerne raspodele ukupnog drutvenog rada ima znatnog udela. On opredeljuje

ponaanje ljudi tako da oni u privrednoj aktivnosti angauju srazmerni deo ukupne

koliini drutveno raspoloivog rada kako bi se proizvela odgovarajua masa proizvoda

neophodna za zadovoljavanje potreba pojedinaca i irih drutvenih grupa.

Neophodnost podele drutvenog rada u odreenim srazmerama ne moe da bude

ukinuta odreenim oblikom drutvene proizvodnje, nego ona moe da promeni samo

[Napomena: Deo teksta Osnovni ekonomski zakoni preuzet je iz knjige: Osnovi ekonomije, Slobodan 6

Bara; Budimir stakie; US, 2007, Beograd.]

7

svoj pojavni oblik. Ovo iz razloga to prirodni zakoni ne mogu biti ukinuti, ve oni u

razliitim istorijskim stanjima menjaju oblik u kome se sprovode.

Ukupna masa za odreeno vreme raspoloivog fonda drutvenog rada, koja se

srazmerno raspodeljuje u zavisnosti od drutvenih potreba, sastavljena je iz dva dela.

Jedan deo odnosi se na minuli, proli rad opredmeen u materijalnim iniocima

proizvodnje. Sa razvojem proizvodnih snaga menja se uee minulog rada

opredmeenom u materijalnim iniocima proizvodnje, jer u njima vie ne dominiraju

sredstva uzeta iz prirode. Sve vie dominiraju sredstva za proizvodnju koja su rezultat

ranije opredmeenog ljudskog rada. On sada dobija daleko vei znaaj i u obliku prolog

rada srazmerno se raspodeljuje pod dejstvom opteg zakona drutvene proizvodnje.

Drugi deo ukupne koliine rada jedne privredne zajednice predstavlja sadanji rad

sadran u raspoloivoj masi radne snage. Ona se u obliku ivog rada spaja sa sredstvima

za proizvodnju i sa njima srazmerno raspodeljuje na pojedine privredne grane i druge

sektore proizvodnje.

Pod dejstvom stalnih promena dolazi do razvoja proizvodnih snaga, to dovodi do

nastajanja novih vrsta privrednih delatnosti. Time se neprekidno menja struktura i obim

drutvenih potreba, a one opet izazivaju drugaije srazmere u raspodeli ukupnog

drutvenog fonda rada. Sposobnost proizvoaa da za krae radno vreme proizvedu

veu koliinu proizvoda prouzrokuje promene proporcionalnih odnosa u raspodeli

ukupne mase rada izmeu privrednih grana i grupa preduzea.

Drugi oblik prirodne nunosti srazmerne raspodele drutvenog fonda rada ostvaruje se

putem delovanja ekonomskih zakona robne proizvodnje. Pod njihovim uticajem

relativno se usklauju odnosi izmeu obima i strukture proizvedenih dobara, s jedne, i

drutvenih potreba, s druge strane. To se postie na indirektan nain, kroz sloen

mehanizam trinih odnosa, preko razmene roba i konkurencije. Disproporcije i

nesrazmere u raspodeli ukupnog drutvenog fonda rada prouzrokuju neravnoteu

ponude i tranje proizvoda date vrste. To se odraava na visinu trinih cena, koje usled

vee ponude od tranje date vrste robe (u datom trenutku), padaju ispod njihove

vrednosti i obrnuto.

ZAKON VREDNOSTI

akon vrednosti je najvaniji ekonomski zakon robne privrede koji izraava odreene

bitne veze izmeu drutvenog rada, vrednosti i cena roba. Pomenuti zakon je istorijski

pojavni oblik najvanijeg ekonomskog zakona - zakona ekonomije drutvenog rada ili

neprestanog razvoja i usavravanja proizvodnih snaga drutva, ija se sutina sastoji u

tome to svaki razuman ovek i ljudsko drutvo u celini, kao deo prirode, nastoji da

8

svoju egzistenciju obezbedi sa to manjim utrokom ukupnog rada, prema stepenu

sopstvenog razvitka.

U robnoj privredi drutveni rad dobija oblik vrednosti, iju veliinu odreuje drutveno

potrebno radno vreme, a trine cene za svoju osnovicu imaju trinu vrednost i u

krajnjoj liniji su njome odreene. Sutina zakona vrednosti ogleda se, dakle, pre svega u

tome to je izvor vrednosti roba opteljudski, apstraktni rad, to se veliina vrednosti

odreuje drutveno potrebnim radnim vremenom, a da su prometne proporcije robe u

krajnjoj liniji odreene njihovim vrednostima.

Konkretni oblici u kojima se ispoljava delovanje zakona vrednosti su: vrednosna cena,

cena proizvodnje i monopolska cena.

U prostoj robnoj proizvodnji zakon vrednosti ne deluje u obliku cene proizvodnje ve u

vidu vrednosne cene. Ovo iz razloga to je u tim uslovima cilj zadovoljavanje odreenih

sopstvenih potreba samostalnih proizvoaa u okviru svoje struke. U uslovima

ravnotee svaka grana proizvodnje prisvaja celu svoju novostvorenu vrednost. Ukoliko,

pak, te ravnotee nema, tj. ukoliko se trine cene ne poklapaju sa trinim vrednostima,

onda se ovako shvaena rentabilnost menja (kroz trine cene se vri preraspodela

novostvorene vrednosti), tako da dolazi do seljenja proizvoaa iz jednih grana u druge

grane. Na taj nain u prostoj robnoj privredi zakon ponude i tranje deluje kao regulator

srazmerne raspodele drutvenog rada.

U prostoj robnoj proizvodnji robe se na tritu neposredno pojavljuju samo kao

proizvodi rada (naturalna razmena), pa se i razmenjuju prema svojim vrednostima.

U kapitalizmu robe na tritu istupaju kao proizvodi kapitala, pa se zbog toga i

razmenjuju ne prema vrednostima, nego prema cenama proizvodnje.

U uslovima konkurentske borbe zakon vrednosti dovodi do naglog razvoja proizvodnih

snaga iji dalji rad i usavravanje nuno zahteva plansko regulisanje proizvodnje umesto

stihijnog razvitka, iji je sastavni deo i regulator i sam zakon vrednosti.

Pojavom drutvene podele rada i privatne svojine nad sredstvima za proizvodnju nuno

dovodi do modifikacije ispoljavanja zakona ekonomije drutvenog rada: javlja se zakon

vrednosti kao opti zakon robne proizvodnje, ija se sutina sastoji u tome to se trine

cene u procesu razmene poravnavaju u svom kolebanju sa nivoom vrednosti roba ime

se u principu postie ekvivalentnost njihove razmene, kao i u svoenju individualnih

radnih vremena na drutveno potrebno radno vreme, i to uz delovanje drugog

ekonomskog zakona, zakona ponude i tranje.

ZAKON PONUDE I TRANJE

9

akon ponude i tranje je ekonomski zakon putem kojeg se formira trina cena robe,

odnosno cena po kojoj se neka roba prodaje ili kupuje. Cena neke robe na tritu

izraava drutveno-ekonomski odnos izmeu prodavca i kupca u obliku razmene robe

za novac. Kada su ponuda i tranja uravnoteene u trinoj ceni se reflektuje drutveno

potrebno radno vreme koje se zahteva za proizvodnju neke vrste robe. U skladu sa

promenama ponude i tranje trina cena oscilira oko svoje ravnotene take, trine

vrednosti u prostoj robnoj proizvodnji i cene proizvodnje u razvijenoj kapitalistikoj

privredi. Kada ponuda nadmai tranju, trina cena pada ispod ravnotene cene

(vrednosti) to utie na smanjenje ponude, a porast tranje.

Obrnuto, ako trina cena raste iznad vrednosti, ponuda se pojaava dok tranja opada.

Ovaj proces u kome se ogleda drutveni oblik delovanja zakona vrednosti odvija se u

tenji da se odnosi na tritu uravnotee a da se trina cena robe stabilizuje u taki u

kojoj je obim ponude jednak obimu tranje. Tada se trina cena izjednaava sa

ravnotenom cenom.

Proizvoai robe ija je individualna vrednost via od trine cene nee moi da dobijaju

na tritu ekvivalent za svoj rad i mogu ak poslovati sa gubitkom. Na drugoj strani

proizvoai ija roba bude imala niu individualnu vrednost od trine cene, ostvarivae

ekstraprofit (ekstradobit).

akljuak: akon ponude mogao bi da se definie kao pozitivna korelacija izmeu cene i

koliine ponude odreenog proizvoda. Poveanje trine cene imae za posledicu

poveanje ponude, i obrnuto smanjenje trine cene imae za posledicu smanjenje

ponude. akon tranje glasi: Kada cena nekog proizvoda raste, tranja e opadati, i

obrnuto, ako cena nekog proizvoda opada tranja za njim e rasti, uz neizmenjene ostale

faktore.

ZAKON TENDENCIJSKOG PADA OPTE PROFITNE STOPE

Prouavajui zakonitost razvoja kapitalistikog naina proizvodnje Marks je u svom delu

Kapital dao formulaciju tendencijskog pada opte profitne stope. Prema njegovom

shvatanju proces kapitalistike akumulacije dovodi do neprekidnog porasta proizvodne

snage drutvenog rada uz stalnu tendenciju porasta organskog sastava kapitala.

Ovoj zakonitosti Marks je pridavao veliki znaaj jer mu je ona omoguavala saznanje o

protivurenom karakteru kapitalistikog procesa proizvodnje. Rast organskog sastava

kapitala izraava razvitak proizvodne snage drutvenog rada, ali istovremeno vodi

opadanju profitne stope, koja predstavlja pokretaku snagu i kriterijum kapitalistike

proizvodnje. Time nesvesno gui stimulans razvoja kapitalistike proizvodnje i uslov

akumulacije, ime odreuje istorijsku uslovljenost i trajanje datog naina proizvodnje.

10

Vremenom je i sam Marks uoio uticaje koji imaju suprotno dejstvo koji osujeuju i

ukidaju delovanje opteg zakona dajui mu karakter samo

jedne tendencije. To su: povien stepen eksploatacije rada prvenstveno produavanjem

radnog vremena; obaranje najamnina ispod vrednosti radne snage; pojeftinjavanje

elemenata postojanog kapitala, upotreba mainske tehnike poveava proizvodnost rada

i smanjuje vrednost po jedinici konstantnog kapitala; relativna prenaseljenost,

ekonomski razvitak stvara rezervnu armiju rada koja podstie osnivanje novih

industrija s niim organskim sastavom kapitala i viom profitnom stopom, koja u

izjednaavanju s niim profitnim stopama starih industrija die optu profitnu stopu;

spoljna trgovina omoguava uvoz dobara s niom cenom to utie na pojeftinjenje

elemenata konstantnog kapitala, a delom i trokova reprodukcije radne snage. Time

deluje u smeru poveanja profitne stope, diui stopu vika vrednosti i obarajui

vrednost konstantnog kapitala.

ZAKON KONCENTRACIJE I CENTRALIZACIJE KAPITALA

Zakon koncentracije i centralizacije kapitala su nunost kapitalistikom nainu

proizvodnje . Tu postoje dva aspekta: tehniki i ekonomski. Fabrike u kapitalizmu se ne 7

mogu ni zamisliti bez velikog broja radnika koji meusobno sarauju na istom mestu, a

ekonomski kapitalista, kao vlasnik sredstava za proizvodnju, moe postati kapitalista

samo ako eksploatie istovremeno veliki broj radnika.

Koncentracija kapitala moe da se vri na dva naina: proirivanjem i usavravanjem

postojeih ili izgradnjom novih preduzea. U oba sluaja bogatstvo kapitaliste raste, ali

ostaje injenica da koncentracija kapitala izraava odnose izmeu radnika i kapitaliste.

Koncentracija kapitala nuno dovodi do propadanja slabijih kapitalistikih preduzea, pa

samim tim ona dovodi i do nune centralizacije kapitala, koja predstavlja neophodnost u

tom nainu proizvodnje. Centralizacija kapitala znai preraspodelu svojine, odnosno

prava odluivanja nad kapitalom. Poluge centralizacije kapitala predstavljaju

akcionarska drutva, kreditni sistem i konkurentska borba. Objedinjavanjem kapitala

putem akcionarskih drutava poveava mo najveih ulagaa, kapitalista. Kroz kreditni

sistem vri se eksploatacija manjih kapitalista od strane velikih kapitalista. To najee

dovodi do bankrotstva manjih i srednjih kapitalista i tako prelaze u ruke krupnih

kapitalista.

[Napomena: Deo teksta Osnovni ekonomski zakoni preuzet je iz knjige: Osnovi ekonomije, Slobodan 7

Bara; Budimir stakie; US, 2007, Beograd.]

11

Koncentracija i centralizacija kapitala dovode do stvaranja monopola koji danas

dominiraju kapitalistikom ekonomijom, tako da ogromnim kapitalom upravlja mali broj

ljudi. Stoga uz razvoj kapitalizma ide i socijalno raslojavanje stanovnitva koje dovodi do

klasnog antagonizma koji je svojstven u kapitalistikom drutvu.

1.3. OSNOVNI PRINCIPI EKONOMIJE

Postoje razliite teorije i klasifikacije o osnovnim principima ekonomije . Miljenja smo 8

da je od savremenih ekonomista najprihvatljivija ona koju u svom autorskom delu

Principi ekonomije navodi N. Gregori Mankju (Univerzitet Harvard). Sutina deset

principa ekonomije koje navodi G. Mankju su:

1. Princip: Ljudi se suoavaju sa izborom.

2. Princip: Troak neega jeste ono ega se odriete da biste to dobili.

3. Princip: Racionalni ljudi razmiljaju o graninim sluajevima.

4. Princip: Ljudi reaguju na podsticaje.

5. Princip: Trgovina moe svakog dovesti u bolji poloaj

6. Princip: Trita su obino dobar nain da se organizuju ekonomske aktivnosti.

7. Princip: Vlade su ponekad u stanju da poboljaju trine ishode.

8. Princip: ivotni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede

dobra i usluge.

9. Princip: Cene rastu kad drava tampa previe novca.

10. Princip: Drutvo se na kratak rok suoava s izborom izmeu inflacije i

nezaposlenosti.

PRINCIP BROJ 1: LJUDI SE SUOAVAJU SA IZBOROM.

Mankju navodi izreku Ne postoji besplatan ruak. Da bismo dobili neto to nam se

dopada, obino moramo da se odreknemo neeg drugog to nam se, takoe, dopada.

Odluivanje zahteva odmeravanje vrednosti jednog cilja u odnosu na drugi.

Mankju navodi primer roditelja koji odluuju kako da potroe dohodak. Mogu da kupe

hranu, odeu, ili da odu na porodini odmor, ili mogu da utede jedan deo svojih

primanja za dane kad budu u penziji ili za fakultetsko obrazovanje svoje dece. Kad

odlue da potroe dodatni dolar na neko od ovih dobara, imaju dolar manje koji mogu da

potroe na neko drugo dobro. ...

[Napomena: teksta Osnovni principi ekonomije, preuzeto je iz knjige: Osnovi ekonomije, 8

Slobodan Bara; Budimir Staki; US Beograd, 2007.]

12

Jo jedan izbor s kojim se suoava drutvo je izbor izmeu efikasnosti i pravinosti.

Efikasnost znai da drutvo dobija maksimum od svojih oskudnih resursa. Pravinost

znai da se koristi od tih resursa pravedno rasporeuju na sve lanove drutva. Drugim

reima, efikasnost se odnosi na veliinu ekonomskog kolaa, a pravinost na nain

raspodele tog kolaa. Kad vlade kreiraju svoju politiku, esto se deava da se ova dva

cilja sukobljavaju.

PRINCIP BROJ 2: TROAK NEEGA JESTE ONO EGA SE ODRIETE DA BISTE TO DOBILI.

U ovom principu, Mankju, pored ostalog, navodi: Razmotrimo, na primer, odluku da li

da se upiete na fakultet. Koristi je u intelektualnom bogaenju i ivotu sa boljim

mogunostima za zaposlenje. Ali, ta je troak? Da biste odgovorili na ovo pitanje,

moete doi u iskuenje da saberete sav novac koji troite na kolarinu, knjige, sobu i

hranu. Ipak, ovaj ukupni iznos ne predstavlja na pravi nain ono ega se odriete da biste

proveli jednu godinu na fakultetu. Prvi problem koji se javlja u vezi s ovim odgovorom

jeste da on ukljuuje neke stavke koje, u stvari, ne predstavljaju trokove pohaanja

fakulteta...Drugi problem sa ovakvim proraunom trokova jeste da izostavlja najvei

troak odlaska na fakultet - vae vreme...

Oportunitetni troak neke stvari jeste ono ega se odriete da biste tu stvar dobili ...

Sportisti stasali za fakultet, koji mogu da zarade milione ako napuste kolovanje i

profesionalno se bave sportom, u potpunosti su svesni da je njihov oportunitetni troak

studiranja na fakultetu veoma visok. Ne iznenauje njihov zakljuak da korist od

studiranja nije vredna troka.

PRINCIP BROJ 3: RACIONALNI LJUDI RAZMILJAJU O GRANINIM SLUAJEVIMA.

Ovaj princip G. Mankju ilustruje sa vie primera, naveemo neke od njih.

a vreme ispitnog roka, vaa odluka nije da li ete potpuno zanemariti ispite ili ete

uiti 24 sata dnevno, nego da li ete provesti jo jedan sat pregledajui beleke umesto

da gledate televiziju. Ekonomisti koriste termin granine (marginalne) promene da bi

opisali stalna sitna prilagoavanja postojeeg plana delovanja....

Kao drugi primer razmotrite avio kompaniju koja odluuje koliko da naplati kartu

putnicima na ekanju. Pretpostavimo da let aviona sa 200 sedita unutar zemlje avio

kompaniju kota 100.000 dolara. U ovom sluaju proseni troak svakog sedita

iznosi...500 dolara. Mogli biste doi u iskuenje da zakljuite kako avionska kompanija

nikad ne bi trebalo da prodaje kartu ispod 500 dolara. Meutim avio-kompanija moe da

povea svoj profit ako razmilja o graninim sluajevima. amislite da avion treba da

poleti sa deset praznih sedita, a da se putnik na ekanju nalazi na ulazu, spreman da

plati 300 dolara za sedite. Treba li avio-kompanija da mu proda mesto? Naravno da

13

treba. Ako avion ima prazna sedita, troak dodavanja jo jednog putnika je zanemarljiv.

Mada proseni troak putnika iznosi 500 dolara, marginalni troak je samo kesica

kikirikija i konzerve osveavajueg pia koje e konzumirati dodatni putnik. Sve dok na

ekanju putnik plaa vie nego to iznosi marginalni troak, isplati se da mu se karta

proda ...

PRINCIP BROJ 4: LJUDI REAGUJU NA PODSTICAJE.

Poto ljudi donose odluke poreenjem trokova i koristi, njihovo ponaanje moe da se

promeni kad se promene trokovi i koristi. To jest ljudi reaguju na podsticaje. Kad se

povea cena jabuka, ljudi odluuju da jedu vie kruaka, a manje jabuka, jer je troak

kupovine jabuka vei ..., navodi Mankju o pomenutoj publikaciji.

Pored iznetog primera Mankju, u navedenom delu, nabraja jo nekoliko. Pomenuemo

neke od njih.

Porez na benzin, na primer, podstie ljude da voze manja kola koja troe manje benzina.

Taj porez podstie ljude i da se voze javnim prevozom...

Na koji nain sigurnosni pojas utie na bezbednost u vonji? Direktni uticaj je oigledan:

kad osoba vezuje sigurnosni pojas, raste verovatnoa da e preiveti teku saobraajnu

nesreu ...

Razmotrimo kako zakon o korienju sigurnosnih pojaseva menja vozaev obraun

trokova i koristi. Sigurnosti pojasevi ine da saobraajne nesree manje kotaju, jer

smanjuju verovatnou da e doi do povrede i smrti. Drugim reima, sigurnosni pojasevi

svode koristi na sporu i opreznu vonju ...

Ekonomista Sem Pelcman, u svojoj studiji objavljenoj 1975. godine pokazuje da ovi

zakoni proizvode manje smrtnih sluajeva po saobraajnoj nesrei i vie saobraajnih

nesrea. Neto rezultat je mala promena broja poginulih vozaa i porast broja poginulih

peaka.

Pelcmanova analiza bezbednosti vonje predstavlja primer opteg principa da ljudi

reaguju na podsticaje. Mnogi podsticaji koje prouavaju ekonomisti konkretniji su od

zakona o bezbednosti vonje. Nikog ne iznenauje to ljudi voze manje automobile u

Evropi, gde su porezi na benzin visoki, nego u SAD, gde su porezi na benzin niski.

PRINCIP BROJ 5: TRGOVINA MOE SVAKOG DOVESTI U BOLJI POLOAJ.

Verovatno ste na vestima uli da su Japanci nai (SAD) konkurenti u svetskoj ekonomiji.

Na neki nain, to je istina, jer amerika i japanska preduzea zaista proizvode mnogo

14

istih dobara. Ford i Tojota konkuriu za iste kupce na tritu automobila. Kompanije

Kompak i Toiba konkuriu za iste kupce na tritu personalnih raunara.

Ipak, lako je doi do pogrenog zakljuka kad se razmilja o konkurenciji meu

zemljama. Trgovina izmeu SAD i Japana nije poput sportskog takmienja, u kojem jedna

strana dobija, a druga gubi. U stvari, tano je suprotno: trgovina izmeu dve zemlje

dovodi obe zemlje u bolji poloaj.

Da biste videli zato, razmotrite kako trgovina utie na vau porodicu. Kad jedan lan

vae porodice trai posao, on ili ona konkurie lanovima drugih porodica koji trae

posao. Porodice postaju meusobni konkurenti kad idu u kupovinu, jer svaka porodica

eli da kupi najbolju robu po najniim cenama. U izvesnom smislu, dakle, svaka porodica

u privredi konkurie svim ostalim porodicama.

Uprkos ovoj konkurenciji, vaa porodica nee biti u boljem poloaju ako se izoluje od

drugih porodica. Ukoliko bi se to desilo, vaa porodica bi morala da proizvodi hranu i

odeu za sebe, izgradi sam svoj dom ... Trgovina omoguava svakom da se specijalizuje

za aktivnosti koje najbolje obavlja ... Ako trguju s drugima, ljudi mogu da kupe

raznovrsnija dobra i usluge po nioj ceni.

Ba kao i porodice, i drave imaju korist od sposobnosti da meusobno trguju. Trgovina

omoguava dravama da se specijalizuju za ono to najbolje

rade i da koriste raznovrsnija dobra i usluge. Japanci, su ba kao i Francuzi, Egipani i

Brazilci, nai partneri u svetskoj ekonomiji u istoj meri u kojoj su nam konkurenti.

PRINCIP BROJ 6: TRITA SU OBINO DOBAR NAIN DA SE ORGANIZUJU EKONOMSKE AKTIVNOSTI.

Danas je veina zemalja koje su nekad imale centralno planske privrede napustila ovaj

sistem i pokuava da razvije trinu privredu. U trinoj privredi, odluke centralnog

planera zamenjen su odlukama miliona preduzea i domainstava. Preduzea odluuju

koga e zaposliti i ta e proizvoditi. Domainstva odluuju za koja preduzea e da rade

i ta e kupiti za svoje dohotke. Ova preduzea i domainstva zajedno deluju na tritu,

gde cene i lini interes rukovode njihovim odlukama ...

Mankju, dalje, navodi: U svojoj knjizi Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda

objavljenoj 1776. godine, ekonomista Adam Smit izneo je najuvenije zapaanje u oblasti

ekonomije: domainstva i preduzea meusobno deluju na tritima kao da su voena

nevidljivom rukom koja ih dovodi do eljenih trinih ishoda. Jedan od ciljeva ove

knjige jeste da objasni kako ova nevidljiva ruka deluje kao arobni tapi. Dok budete

studirali ekonomiju, nauiete da su cene instrument pomou kojeg nevidljiva ruka,

odnosno usmerava ekonomsku aktivnost. Cene odslikavaju vrednost nekog dobra za

15

drutvo, i troak koji drutvo snosi da bi to dobro proizvelo. Poto domainstva i

preduzea na osnovu cena odluuju ta da kupe i prodaju, oni i nesvesno uzimaju u obzir

drutvene koristi i trokove svojih postupaka. Kao rezultat toga, cene vode pojedinane

donosioce odluka kao ishodima koji, u mnogim sluajevima, maksimiziraju blagostanje

drutva u celini.

Vana posledica umeanosti nevidljive ruke da upravlja ekonomskom aktivnou jeste

da: kad vlada spreava cene da se prirodno usklauju sa ponudom i tranjom, ona ometa

sposobnost nevidljive ruke da koordinira milionima domainstava i preduzea koji ine

privredu. Ovo objanjava zato porezi negativno utiu na alokaciju resursa: porezi

iskrivljuju cene, a posledino i odluke domainstava i preduzea ...

PRINCIP BROJ 7: VLADE SU PONEKAD U STANJU DA POBOLJAJU TRINE ISHODE.

Mankju navodi:Ako je nevidljiva ruka toliko mona, zato nam je potrebna vlada? Jedan

odgovor glasi da je nevidljivoj ruci potrebna vlada da je titi. Trita funkcioniu samo

ako su zakonom zatiena vlasnika prava. Poljoprivrednik nee uzgajati hranu ukoliko

oekuje da e mu neko prigrabiti etvu, restoran nee sluiti obroke ako nije siguran da

e ga gosti platiti pre odlaska. Svi se oslanjamo na policiju i sudove koje obezbeuje

vlada kako bi zakonski zatitila naa prava na ono to proizvodimo. ...Dva su glavna

razloga za vladinu intervenciju u ekonomiji - unapreenje efikasnosti i pravinosti.

Veina politika ma za cilj da uvea ekonomski kola ili da promeni nain na koji se kola

deli.

Mada nevidljiva ruka obino vodi trita ka alokaciji resursa, to nije uvek sluaj.

Ekonomisti koriste termin trini neuspeh za situaciju u kojoj samo trite ne uspeva da

postigne efikasnu alokaciju resursa. Jedan od moguih uzroka trinog neuspeha jesu

eksterna lije, odnosno uticaj postupka jedne osobe na dobrobit neke druge osobe. Na

primer, klasini primer eksternog efekta je zagaenje. Jo jedan mogui uzrok trinog

neuspeha jeste trina mo, koja se odnosi na sposobnost jedne osobe (ili manje grupe)

da vri nesrazmeran uticaj na trine cene. Na primer, ako je svima u gradu potrebna

voda, a postoji samo jedan bunar, vlasnik bunara ne podlee rigoroznoj konkurenciji uz

iju pomo nevidljiva ruka bi uspevala da zauzda line interese. U prisustvu trine moi,

dobro kreirana javna politika moe da povea ekonomsku efikasnost...

Rei da vlada u nekim sluajevima moe da pobolja trine ishode ne znai da e ona to

uvek i uraditi. Javnu politiku ne kreiraju aneli, ve politiki interes koji je daleko od

savrenog. Ponekad se politike kreiraju samo da bi nagradile politike monike. Ponekad

ih kreiraju lideri sa dobrim namerama koji ne raspolau potpunim informacijama. Jedan

od ciljeva studija ekonomije jeste da vam pomogne da procenite kada je vladina politika

opravdana jer poboljava efikasnost ili pravinost, a kada nije.

16

PRINCIP BROJ 8: IVOTNI STANDARD ZEMLJE ZAVISI OD NJENE SPOSOBNOSTI DA PROIZVEDE DOBRA I USLUGE.

Razlike u ivotnom standardu u razliitim delovima sveta sve su izraenije. Proseni

Amerikanac je 2000. godine ima dohodak u iznosu od 34.100 dolara. Iste godine,

proseni Meksikanac je zaraivao 8.790 dolara, a proseni Nigerijac 800. Nije

iznenaenje da ove velike razlike izmeu prosenih dohodaka odslikavaju razlike u

kvalitetu ivota. Stanovnici zemalja s visokim dohotkom imaju vie televizora, vie

automobila, bolju hranu, bolju zdravstvenu zatitu i dui ivotni vek nego stanovnici

zemalja sa niskim dohotkom ...

ta objanjava ove velike razlike u ivotnom standardu izmeu zemalja i tokom

vremena? Odgovor je iznenaujue jednostavan. Skoro sve promene ivotnog standarda

mogu da se pripiu razlikama u produktivnosti zemalja odnosno, koliini dobara i usluga

koju radnik proizvede za sat vremena. U zemljama u kojima su radnici u stanju da

proizvode veliku koliinu dobara i usluga po jedinici vremena, veina ljudi ima vii

ivotni standard; tako gde su radnici manje produktivni, veina ljudi mora da se

zadovolji loijim standardom. Slino tome, stopa rasta produktivnosti jedne zemlje

odreuje stopu rasta prosenog dohotka.

Fundamentalni odnos izmeu produktivnosti i ivotnog standarda jeste jednostavan, ali

su posledice dalekosene. ... Da bi poveali ivotni standard, kreatori politike moraju

da poveaju produktivnost tako to e obezbediti da radnici budu obrazovani, da imaju

sredstva koja su im potrebna za proizvodnju dobara i usluga i pristup najboljoj

raspoloivoj tehnologiji.

PRINCIP BROJ 9: CENE RASTU KAD DRAVA TAMPA PREVIE NOVCA.

Januara 1921. godine u Nemakoj su dnevne novine kotale 0,30 maraka. Manje od dve

godine kasnije, novembra 1922. godine iste novine su kotale 70,000.000 maraka, Sve

ostale cene u toj privredi porasle su za slian iznos. Ova epizoda predstavlja jedan od

najspektakularnijih istorijskih primera inflacije, porasta opteg nivoa cena u ekonomiji ...

ta je uzrok inflacije? U skoro svim sluajevima visoke ili trajne inflacije, krivac je,

izgleda, isti porast koliine novca. Kad vlada emituje velike koliine novca u zemlji,

njegova vrednost opada...

PRINCIP BROJ 10: DRUTVO SE NA KRATAK ROK SUOAVA S IZBOROM IZMEU INFLACIJE I NEZAPOSLENOSTI.

Kad vlada povea koliinu novca u ekonomiji, jedan od rezultata je inflacija. Drugi

rezultat, barem na kratak rok, jeste nii nivo nezaposlenosti. Kriva koja ilustruje ovaj

kratkoroni izbor izmeu inflacije i inflacije naziva se Filipsova kriva, po ekonomisti koji

je prvi istraivao njihov meusobni odnos ...

17

Izbor izmeu inflacije i nezaposlenosti samo je privremenog karaktera, ali moe da

potraje i nekoliko godina. Filipsova kriva je zato kljuna za razumevanje mnogih

kretanja u ekonomiji. Konkretno, ona je vana za razumevanje poslovnog ciklusa -

nepravilnih i uglavnom nepredvidljivih fluktuacija ekonomske aktivnosti, izraenih

brojem zaposlenih ili proizvodnjom dobara i usluga.

Kreatori politike mogu da iskoriste ovaj izbor izmeu inflacije i nezaposlenosti

primenom razliitih instrumenata politike. Menjanjem obima trokova vlade, iznosi koje

ona oporezuje i koliine novca koji tampa, kreatori politike mogu da utiu na

kombinaciju inflaciju i nezaposlenosti koja e se ostvariti u privredi. Poto su ovi

instrumenti monetarne i fiskalne politike potencijalno toliko moni, pitanje kako

kreatori politike treba da ih iskoriste da bi kontrolisali ekonomiju i da li uopte treba da

ih koriste, predmet je stalne rasprave. U zakljuku poglavlja, Mankju navodi da ak i

najkomplikovanija ekonomska analiza koristi navedenih deset principa.

18

2. MIKROEKONOMIJA

Mikroekonomija je nauka koja izuava ekonomske pojave, procese i zakonitosti na

nivou pojedinih uesnika u procesu reprodukcije (pravnih i fizikih lica). Konkretnije, to

je nauka koja izuava osnovne zakonitosti i karakteristike aktivnosti ovih uesnika u

pomenutom procesu. Koje su to aktivnosti i u emu one rezultiraju?

Prvo, to su interna ulaganja privrednih resursa, njihova upotreba (potronja) i

ostvarivanje prihoda i profita. Navedene aktivnosti obavljaju preduzea kao pravna lica

u oblasti proizvodnje i prometa.

Drugo, to su eksterna ulaganja radi ostvarivanja prinosa u jednom od sledeih oblika:

kamate, dividende i zakupnine. Vre ih pre svega banke, neprivredne organizacije

(najee drutveni fondovi) i fizika lica. Takoe, mogu ih vriti i preduzea.

I tree, to je potronja fizikih lica, pre svega u okviru domainstva, radi zadovoljavanja

svojih potreba i maksimiranja korisnosti.

Ulaganje odnosno potronja resursa od strane jednog pravnog ili fizikog lica usmerena

je na ostvarivanje odreenog rezultata. Njihov pojedinani interes je da pri tome

maksimiraju ovaj rezultat. Meutim, pojedinani interesi moraju biti meusobno

usklaeni. Isto tako, oni moraju biti usklaeni i sa optim, drutvenim, interesima i

ciljevima. Na primer, preduzee ne moe maksimirati profit mimo rada (tj. zahvaljujui

svom monopolistikom poloaju). Ili, ne moe ga maksimirati na raun zarada radnika,

utaje poreza i slino.

Predmet izuavanja mikroekonomije su, jo: pojedinana ponuda i tranja i cene

pojedinih roba. Re je o tritu i razmeni robe. Ove pojave i veliine rezultat su pre svega

aktivnosti fizikih i pravnih lica kao subjekata mikroekonomije.

Radnici i njihova uloga i problemi u procesu reprodukcije nisu predmet izuavanja

mikroekonomije. Njihove zarade i njihovo radno vreme utvruju se kao parametri.

Sindikati radnika jedan su od osnovnih subjekata makroekonomije.

Preduzee je osnovni subjekat mikroekonomije. To je privredna organizacija koja se

bavi proizvodnjom, odnosno prometom roba ili novca. Ono ostvaruje prihode na tritu

ili po trinim uslovima. U obavljanju delatnosti izloeno je uticaju trine konkurencije i

poslovnom riziku. U poslovanju snosi ekonomsku odgovornost (posledice u sluaju

gubitka). Tei zadovoljavanju potreba potroaa posrednim putem, putem maksimiranja

realizovane vrednosti i profita.

19

Sutina ekonomije preduzea ogleda se pre svega u maksimiranju profita, ili u

ostvarivanju odreenog profita. Danas, ono mora (iz vie razloga) deo kapitala da dri u

obliku portfelja ili zbirke hartija od vrednosti. Prema tome, sutina njegove ekonomije

ogleda se i u optimizaciji tog portfelja.

Najpre, preduzea se mogu podeliti na opta i posebna. Opta preduzea tee

ostvarivanju to veeg profita. A posebna, ostvarivanju odreenog ili programiranog,

odnosno ogranienog profita. Kao posebna preduzea moemo navesti: velika dravna

preduzea od opteg privrednog znaaja, preduzea za gazdovanje prirodnim resursima,

komunalna preduzea, zadruna preduzea i vojna preduzea. Mnoga od ovih preduzea

nalaze se u monopolistikom poloaju. Organizovana su kao drutva kapitala. Izuzev

zadrunih preduzea, nalaze se najee u dravnoj svojini (ona koja gazduju prirodnim

resursima).

Prema nosiocu i vrsti odgovornosti za svoje obaveze, sva opta preduzea delimo na:

drutva lica i drutva kapitala.

Drutva lica imaju jednostavnu organizacionu strukturu. To su manja preduzea, u

kojima vlasnici pojedinci (fizika lica) snose odgovornost za njihove obaveze

celokupnom svojom imovinom. P. E. Semjuelson u vezi sa tokom razvoja privrednih

organizacija navodi sledeim redosledom: inokosno preduzee, ortako preduzee i

akcionarsko drutvo. 9

Inokosno preduzee nalazi se u vlasnitvu jednog fizikog lica, koje za njegove obaveze

snosi odgovornost celokupnom svojom imovinom. Ono teko dolazi do novog kapitala.

Mogunosti ostvarivanja vee zarade i, u vezi s tim, potreba za kapitalom dovode do

pojave ortakog preduzea. U njemu vlasnici (koji su najee rodbinski povezani i

meusobno imaju veliko poverenje) snose odgovornost za preuzete poslovne obaveze

supsidijarno i solidarno. Supsidijarno, do visine pojedinano uloenog kapitala, ako

obaveze preduzea nisu vee od vrednosti njegovog kapitala. A solidarno, celokupnom

svojom imovinom, kada obaveze premauju iznos tog kapitala (kada je njihov iznos

vei).

Dalja potreba za kapitalom, kao i za pojednostavljivanjem odnosa i odgovornosti

vlasnika, dovodi do pojave akcionarskog drutva. Kao prelazni oblik izmeu ortakog

preduzea i akcionarskog drutva javlja se tzv. komanditno drutvo. Ono ima dve vrste

lanova komplementare i komanditore. Komplementari (koje moe initi i samo jedan

Paul A. Samuelson: Ekonomija, cit. delo str.: 89-98 9

20

lan, tj. i samo jedno fiziko lice) odgovaraju za obaveze preduzea celokupnom svojom

imovinom, a komanditori samo imovinom koju su uneli u preduzee. Komplementari

moraju biti samo fizika lica, a komanditori pored ovih mogu biti i pravna lica.

Drutva lica odlikuje brzo prilagoavanje promenama na tritu. Mnoga imaju svojstva

prostih robnih proizvoaa. To znai da tee maksimiranju profita, ali sa datim

sredstvima odnosno sa datim iznosom kapitala. Njihov znaaj ogleda se u sledeem.

Ostvaruju znatan deo domaeg bruto proizvoda i doprinose poveanju zaposlenosti;

njihovi uinci su u velikoj meri komplementarni sa uincima veih preduzea (to znai

da njihovo prisustvo olakava rad tim preduzeima koja se javljaju kao nosioci razvoja);

preko njih se u najveoj meri, uz rizik, stavljaju u promet slobodna novana sredstva

stanovnitva; i, u njima posebno dolazi do izraaja poslovna inicijativa individualnih

vlasnika kapitala.

Drutva kapitala su preduzea u kojima vlasnici snose odgovornost za njihove obaveze

do visine imovine (kapitala) koju su uneli u preduzee. To su pre svega akcionarska

drutva. Ova preduzea su po obliku najrazvijenija, a po veliini najvea. Javljaju se kao

nosioci tehniko tehnolokog razvoja, dok manja preduzea (najee drutva lica) imaju

vie ulogu njihovih kooperanata. Planirajui sopstvenu budunost, ona uspostavljaju

poslovne odnose na trajnim i stabilnim osnovima. Sa konkurentima i kooperantima

razvijaju saradnju, a unitavajuu konkurenciju izbegavaju. Na tritu najee ne

propadaju. Tee, pre svega, rastu profita po akciji i rastu trine vrednosti kapitala.

Akcionarska drutva imaju veliki broj vlasnika, tj. akcionara. Odnosno, u vlasnitvu su

velikog broja fizikih i pravnih lica, tako da se najee nalaze u meovitoj svojini. Prema

tome iji kapital u njima prevladava, mogu biti: privatna, dravna i inostrana.

Pored preduzea, osnovni subjekti mikroekonomije su jo: neprivredne organizacije i

fizika lica odnosno domainstva.

Neprivredne organizacije su sve znaajniji subjekat mikroekonomije. Re je ovde pre

svega o onim neprivrednim organizacijama koje, kao pravna lica, raspolau znaajnim

sredstvima a upuene su da ih jednim delom privremeno iznose na trite kapitala radi

ostvarivanja prinosa. To su razni drutveni fondovi koji imaju odreenu namenu, ali i

pozitivan

saldo sa tendencijom poveanja. Meu njima najvei znaaj imaju: fondovi osiguranja,

penzioni fondovi, rezervni fondovi i razvojni fondovi. Oni se javljaju i kao investitori,

najee kao kupci razliitih kratkoronih kamatonosnih hartija od vrednosti.

21

Sutina njihove ekonomije ogleda se u sledeem. S jedne strane, u namenskom

korienju raspoloivih sredstava. Dok, s druge strane, ogleda se i u ouvanju pa i

uveanju ovih sredstava putem pomenutih investicija.

Domainstvo se esto istie kao elija drutva. To je osnovna potroaka jedinica u

okviru koje pojedinci, fizika lica, zadovoljavaju svoje potrebe. Ono ima svoje prihode i

rashode, kao i svoju imovinu.

Pojedinci su sve bogatiji. Ovo je rezultat stalnog poveanja produktivnosti rada, te na toj

osnovi poveanja realnih zarada zaposlenih. Poveanje prihoda i dohotka domainstva

omoguava veu i kvalitetniju potronju njegovih lanova. Ali, isto tako, dovodi i do

pojave vika sredstava. To namee potrebu korienja tog vika za ostvarivanje prinosa.

Sutina ekonomije jednog domainstva, ili pojedinaca njegovih lanova, ogleda se najpre

u maksimiranju korisnosti sa raspoloivim sredstvima za potronju. U vezi s tim, u

prevazilaenju negativnih pojava kao manifestacija tzv. potroakog drutva. A zatim,

ogleda se i u racionalnom korienju, tj. ouvanju i uveanju vika njegovih resursa. 10

[Napomena: deo teksta Mikroekonomija, preuzet je iz knjige: Osnovi ekonomije, Vladimir 10

Serjevi, SKC - Ni, 2010.]

22

3. MAKROEKONOMIJA

PREDMET IZUAVANJA MAKROEKONOMIJE

Makroekonomija predstavlja deo ekonomske nauke koji istrauje i analizira pojave,

odnose, procese i probleme drutvene privrede kao celine, prati ukupna privredna

kretanja jedne zemlje i svodi varijabile ekonomskog sistema na mali broj krupnih

agregata, kao to su: drutveni proizvod, nacionalni dohodak, ukupna zaposlenost,

ukupne investicije, opti nivo cena, itd. U pitanju su one ekonomske analize koje

zahvataju aktivnost celokupne zajednice ili bar aktivnost osnovnih grupa od kojih je ona

sastavljena, i to prvenstveno onu aktivnost koja se moe izraziti numeriki.

Makroekonomija je prvenstveno zaokupljena problemima opteg nivoa, drutvene

reprodukcije, (ne)zaposlenosti i potronje, uslovima privredne ravnotee, problemima

monetarne stabilnosti, ekonomskog razvoja, itd. Po tome se ona bitno razlikuje od

mikroekonomije koja istrauje individualne odluke, akcije i veliine u kojima se ogleda

delovanje pojedinanih proizvoaa i potroaa, preduzea, preduzetnika,

domainstava, itd. 11

Makroekonomija izuava osnovne zakonitosti i karakteristike drutvene proizvodnje

(reprodukcije) i drutveno-ekonomskog razvoja. Drutvena proizvodnja rezultira u

domaem bruto proizvodu. Dok, drutveno-ekonomski razvoj rezultira u razvoju

proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, tj. u transformaciji drutva u jednoj zemlji u

novo i razvijenije drutvo koje donosi bolji ivot za sve.

Proizvodnja u jednom drutvu, tj. u jednoj zemlji, naziva se drutvenom proizvodnjom.

Ona se razlikuje od individualne proizvodnje (u okviru preduzea) po mnogo emu:

subjektima, predmetu, resursima, ciljevima, problemima, itd. Zbog stalnog obnavljanja i

odvijanja naziva se i drutvenom reprodukcijom. Obnavljanje proizvodnje znai i

obnavljanje odnosa ljudi u njoj.

Proces reprodukcije ima etiri faze : proizvodnju, razmenu, raspodelu i potronju. U 12

prvoj fazi primenom razliitih procesa vri se stvaranje robne mase, odnosno proizvoda

koji su namenjeni proizvodnoj (privrednoj) ili konanoj (linoj i drutvenoj) potronji.

Zatim, u drugoj fazi, ono to je proizvedeno iznosi se na trite da bi se izvrila razmena.

[Napomena: deo teksta Predmet izuavanja, preuzeto je iz knjige: Osnovi ekonomije, Slobodan 11

Bara; Budimir Stakie; US-Beograd, 2007.] [Napomena: deo teksta Makroekonomije-Proces reprodukcije, preuzeto je iz knjige: Osnovi 12

ekonomije, Vladimir Serjevi, SKC - Ni, 2010.]

23

Iz ostvarenog prihoda, tj. novane sume od prodaje, izdvajaju se sredstva za razliite

namene: nadoknadu utroenog kapitala, isplate zarada radnika, drutvenu potronju,

akumulaciju i drugo. Ovo izdvajanje naziva se raspodelom. Najzad, dolazi do potronje.

Sve to je raspodeljeno namenski se koristi. esto se istie da je potronja opta i krajnja

svrha proizvodnje.

Da bi se obnovila proizvodnja, moraju biti ispunjeni izvesni uslovi. Prvo, robni

proizvoai moraju da realizuju proizvedenu robnu masu. S tim, oni oslobaaju

(finansijska) sredstva sadrana u toj masi. Drugo, jednim delom ostvarenog prihoda

neophodno je da nadoknade vrednost utroenih elemenata proizvodnje. To jest, da ih u

toj vrednosti ponovo nabave. I tree, ako ele da proizvedu vie moraju deo prihoda

izdvojiti i za tu namenu (za kupovinu dodatnih elemenata proizvodnje). Pored ovih,

znaajan je jo jedan uslov. Na domaem tritu treba da bude ponueno sve ono to je

potrebno za ponovnu proizvodnju. Ako toga nema, javlja se problem reprodukcije. Ali

ovaj problem se lako moe reiti, nabavkom deficitarnih proizvoda na drugom,

inostranom tritu.

Preduzea su nosioci drutvene proizvodnje. Meutim, ona je pojedinano ne reguliu, niti

vode rauna o drutveno-ekonomskom razvoju. Ovu ulogu imaju uglavnom drava,

privredne (trgovinske) komore i sindikati. To su osnovni subjekti makroekonomije.

Drava utie na privredni ivot time to utvruje privredni sistem, donosi program

drutveno-ekonomskog razvoja i sprovodi odgovarajuu ekonomsku politiku. Privredni

sistem je skup pozitivnih zakonskih propisa, tj. skup optih pravnih akata, kojima se

utvruju osnovi privreivanja u jednoj zemlji. On pokazuje sutinu drutveno-

ekonomskog ureenja na dui rok (najee na rok u kome vai jedan ustav). Program

drutveno-ekonomskog razvoja je akt sa snagom zakona kojim se utvruju ciljevi i

zadaci drutva u odreenom periodu. A ujedno, i odreeni subjekti, kao i uslovi njegovog

ostvarivanja. Dok, ekonomsku politiku ine instrumenti, mere i akcije drave kojima ona

nastoji da ostvari odreene zadatke i ciljeve iz programa drutveno-ekonomskog

razvoja.

Privredne komore su udruenja poslodavaca. To su neprofitabilne organizacije sa

svojstvom pravnog lica koje prihode obezbeuju na osnovu lanarina. One imaju svoje

upravne, izvrne i strune organe. lanarine plaaju preduzea udruena u komoru.

Organizuju se na regionalnom, kao i na nacionalnom nivou.

Regionalna privredna komora nastaje udruivanjem preduzea sa odreenog regiona.

Ona je mesto okupljanja preduzea radi utvrivanja razvojnih regionalnih programa,

kao i programa reavanja odreenih privrednih i drugih problema. Njena uloga je da

24

mobilie ove subjekte u cilju to breg, svestranijeg i efikasnijeg razvoja tog regiona. To

jest, u cilju poveanja stepena njegove razvijenosti.

Privredna komora na nivou drave objedinjuje sva preduzea u jednoj zemlji. Uopte,

njena funkcija je da doprinosi poveanju efikasnosti privreivanja, da titi interese

poslodavaca i da ih usklauje sa drutvenim interesima i interesima radnika.

Konkretnije, ona ima sledeu ulogu: da razmatra program drutveno-ekonomskog

razvoja, kao i da u vezi s njim daje primedbe i sugestije; da, isto tako, razmatra koncept

ekonomske politike; da inicira odreena reenja u privrednom sistemu radi poveanja

efikasnosti privreivanja; da usklauje obavljanje i razvoj svih grana i delatnosti (putem

odreenih preporuka i zakljuaka); da, na isti nain, usklauje privredni razvoj svih

regiona; da arbitrira u sporovima izmeu razliitih delatnosti i regiona; da razvija dobre

poslovne obiaje, itd. Takoe, ona je mesto gde se okupljaju preduzea koja obavljaju

pojedine delatnosti da bi usklaivala i unapreivala svoje poslovne aktivnosti. Naroito,

da bi programirala obim i asortiman proizvodnje i prometa; ujednaavala uslove i

standarde proizvodnje; utvrivala zajedniku politiku cena i uslova prodaje; utvrivala

zajednike potrebe i nastup u vezi uvoza i izvoza; kao i zajedniki obezbeivala potrebne

resurse (kadrove, sredstva za odreene projekte itd.).

Sindikati su udruenja radnika. Javljaju se jo u prvoj polovini 19. veka, dok svoj puni

razvoj dostiu nakon Drugog svetskog rata. Bez njih radnici ne bi mogli uspeno da tite

svoje interese i da utiu na drutvena kretanja. U stvarnosti imamo strukovne sindikate

(u okviru pojedinih delatnosti) i njihovu uniju (kao opti ili generalni sindikat). U veim

privrednim i drugim organizacijama strukovni sindikat ima svoje sindikalne odbore.

Osnovne odlike sindikata su uglavnom sledee: lanstvo radnika u njima je dobrovoljno,

moraju biti nezavisni u odnosu na poslodavce i dravu i moraju se boriti za prava i

interese radnike klase kao ravnopravnog drutvenog subjekta. Danas sindikat ima vei

broj funkcija. On pre svega: vri kolektivno ugovaranje zarada radnika i drugih optih

uslova rada i zapoljavanja (sa predstavnicima drave i predstavnicima poslodavaca);

organizuje protest radnika, ako se dogovoreno na ostvaruje; vri kontrolu i upravljanje

zdravstvenim, penzionim i drugim fondovima (zajedno sa drugim subjektima);

objedinjuje glasove radnika, sitnih akcionara, na skuptinama u akcionarskim

drutvima; daje primedbe i sugestije na koncept programa drutvenoekonomskog

razvoja i godinje koncepte ekonomske politike; te, moe inicirati promene pojedinih

zakona.

Suparniki odnos sindikata i poslodavaca trebalo bi u budunosti da bude prevazien.

Prilikom utvrivanja ciljeva drutveno-ekonomskog razvoja, interesi razliitih subjekata

moraju se podjednako uvaavati i meusobno usklaivati. U meri poveanja

produktivnosti rada u drutvenoj proizvodnji, radnici imaju pravo na poveanje zarada i

25

skraivanje radnog vremena. To je njihov osnovni interes. Ostvarivanje tog njihovog

prava ne ide na tetu vlasnika kapitala, ve je i u njihovom interesu (jer deluje na irenje

tranje i trita).

3.1. NOVAC I RAZMENA

NOVAC

Novac je sredstvo koje slui kao opti ekvivalent u razmeni na teritoriji jedne zemlje. On

omoguava i pojednostavljuje robni promet. Definie se, najee, kao ... svako opte

prihvaeno sredstvo plaanja dobara i usluga ili u otplati dugova. 13

Najpre, kao novac koriene su one robe koje su na odreenim podrujima bile posebno

cenjene (stoka, penica, koe, platno, oruje i dr.). Sa razvojem trita zlato se sve vie

prihvata kao jedini robni oblik novca. Tome je doprineo skup njegovih osobina koje nisu

bile svojstvene i drugim robama, a inile su ga najpogodnijim sredstvom za razmenu. U

tom skupu najee se navode: njegova jednorodnost, deljivost, trajnost, kovnost,

prenosivost, postojanost vrednosti i dovoljnost da moe vriti funkciju opteg

ekvivalenta u svetskim razmerama. 14

Sa upotrebom zlata kao novca poinje period zlatnog vaenja ili standarda. Plaanje je

najpre vreno nestandardizovanim teinskim jedinicama. irenje trita i obima

prometa, kao i pojava drave, dovode do jedinstvene novane jedinice monete. Prvi

metalni kovani novac potie iz sredine sedmog veka pre nove ere. Javlja se najpre u

Lidiji, grkoj oblasti oko grada Smirne (koji se sada nalazi u Turskoj). 15

Moneta je zlatni kovani novac izdat prema zakonskim odredbama u odreenom izgledu,

odreenoj teini i odreenoj finoi. Teina se odreuje na osnovu kovnikog pariteta,

koji predstavlja odnos odreene koliine istog zlata (npr. jednog kilograma) i broja

zlatnika koji se iz te koliine kuje. Finoa oznaava odnos zlata i neplemenitih metala u

zlatnicima. Izraava se u promilima ili u karatima (1 karat = 1/24 zlata). latno vaenje

ili zlatni standard, pored monete, karakterie i iroka upotreba banknota. Banknota je

papirna novanica koja ima karakter priznanice na deponovanu koliinu zlata u banci.

Ona je konvertibilna, tj. zamenljiva za tu koliinu zlata po elji vlasnika.

Frederic S. Mishkin: Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data Status, 2006, str. 13

8. Vidi, dr Jovan Petrovi: Politika ekonomija, Prosveta, Ni, 1987, str. 86. i 87. 14

Vidi, npr. Ekonomski magazin, Beograd, br. 70/2001, str. 20. 15

26

Ovaj standard poeo je da se raspada za vreme Prvog svetskog rata. Potpuno je naputen

tek posle Drugog svetskog rata, tanije 1971. godine (kada je ukinuta konvertibilnost

dolara kao osnovne svetske valute). Umesto robnog novca (zlata) pojavljuje se nerobni.

a uvoenje isto papirnog vaenja (standarda) bio je potreban odgovarajui autoritet,

kakav je imala drava. Pored toga, bio je potreban i odreeni stepen razvijenosti njenih

ekonomskih funkcija.

Danas, po osnovnoj definiciji, novana masa sastoji se iz dve vrste novanih

sredstava. Prvo, iz gotovog ili efektivnog novca. I drugo, iz depozita po vienju koji se

nalaze na ekovnim raunima. To su, jednom rei, sredstva koja se mogu neposredno

upotrebiti za plaanje.

Gotov ili efektivni novac ine sitan i papirni novac. Sitan novac se kuje od neplemenitih

metala jer ima najveu brzinu obrta i najbre se haba. Ima malu nominalnu vrednost i

slui za sitnija plaanja. Na primer, u sluaju roba male vrednosti, kao i u sluaju roba

koje se mogu deliti i kupovati u malim koliinama. Pored toga, on omoguava plaanje

veih suma papirnim novcem, tako to slui za doplatu ili vraanje kusura. Nominalna

vrednost papirnog novca (koja je na njemu upisana) mnogo je vea od realne vrednosti

koju ima.

Depoziti po vienju jesu sume novca uloene u banke (i druge finansijske institucije) i

uknjiene na odreene raune ulagaa, koje se mogu podii u svakom momentu. Sa

takvog rauna vlasnik putem odreenih instrumenata (ekova, virmana, menica, platnih

kartica i dr.) moe vriti plaanja bez upotrebe gotovine tj. efektivnog novca. U ukupnoj

novanoj masi depoziti po vienju uestvuju najee sa vie od 80%. Efektivni novac

koristi se najvie kod isplata zarada radnicima. Takoe, i za gotovinska plaanja u

trgovini na malo.

Postoje i ire definicije novane mase. Prema njima, novac ine i druga sredstva. Re je

ovde o oroenim depozitima u nacionalnoj valuti, kao i o stranom novcu, koji se lako ili

tee i uz manji ili vei troak mogu konvertovati u gotovinu ili u depozite po vienju.

27

II DEO

UVOD U MENADMENT

28

1. MENADMENT

1.1. POJMOVNO OBJANJENJE MENADMENTA

Postoje mnogobrojne definicije menadmenta. Najpopularnija je definicija

menadmenta amerike autorke Meri Parker Folet (Mary Parker Follet), koja kae da je

menadment sposobnost (vetina, umenost) obavljanja posla preko ljudi, ili krae:

obavljanje poslova pomou drugih ljudi.

Ova definicija objanjava menadment samo sa stanovita funkcije voenja (eng.

leading), i ne posmatra menadment sa stanovita funkcija celokupnog procesa:

planiranja (eng. planning), organizovanja (eng. organizing), voenja (eng. leading) i

kontrolisanja (eng. controlling). Tanije, ona ne ukazuje da menadment ukljuuje u sebe

odluivanje i sprovoenje odluka u svim menaderskim funkcijama.

Menadment je sasvim sigurno i praksa i teorija svesnog i stalnog oblikovanja

organizacije kako bi ona ostvarila to efektivnije i efikasnije svoju svrhu i ciljeve. 16

Na menadment se uglavnom moe gledati sa stanovita sledeih principa:

1. Menadment kao proces,

2. Menadment kao skup ljudi (menadera i menaderskih timova),

3. Menadment kao nauka i/ili umetnost,

4. Menadment kao profesija.

Ukratko emo opisati sutinu menadmenta prema navedenim pristupima.

1.1.1. MENADMENT KAO PROCES

Kao to smo ve istakli, na menadment se najee gleda kao na kontinuirani proces

obavljanja poslovnih aktivnosti. Skup aktivnosti koje obavlja menadment naziva se

funkcija(e). Danas je uobiajeno da se menaderski proces posmatra putem etiri

osnovne i vrlo vane funkcije:

1. Planiranja,

2. Organizovanja,

3. Voenja,

Slino: Stoner,, J.A.F., Freeman, R.E., Bihejvior,, D.R., (1995): Management, str 7. 16

29

4. Kontrolisanja.

Planiranjem se na osnovu analize i predvianja internih i eksternih faktora

organizacionog okruenja formuliu planske odluke vezane za: viziju promena, misiju,

ciljeve, strategiju i planove. Funkcijom planiranja menaderi strategijski fokusiraju i

usmeravaju organizaciju (vizija, misija, strategijski ciljevi), formuliu strategiju kako da

ostvare odluke kojim se organizacija strategijski fokusira, i razvijaju vie planova kojim

se postie integracija i koordinacija aktivnosti na sprovoenju strategije u organizacioni

ivot.

S pravom neki autori na planiranje gledaju, metaforino, kao na lokomotivu koja sa

sobom vue voz aktivnosti organizovanja, voenja i kontrole. Isto tako, planiranje se

posmatra kao glavna ila korena predivnog hrasta, iz koje se granaju organizovanje,

voenje i kontrola. 17

Planiranje je u najvroj vezi sa funkcijom kontrolisanja. esto se kae metaforino da

su planiranje i kontrola kao sijamski blizanci. Planske odluke (pre svega ciljevi) slue

kao standardi za kontrolisanje poslovnih aktivnosti.

Organizovanje obino sledi planiranje i obuhvata vrlo sloen proces oblikovanja

adekvatne organizacione strukture kako bi bila u funkciji ostvarenja glavnih planskih

odluka (vizija, misija, ciljevi, strategija i planovi).

Prilikom oblikovanja i dizajniranja organizacione strukture menaderi odreuju koje

aktivnosti i zadaci treba da se obave, ko treba da ih obavi, kako da se aktivnosti i zadaci

grupiu, ko kome podnosi izvetaj i gde se odluke donose. Dakle, funkcija organizovanja

obuhvata vie pitanja kao to su: utvrivanje i podela posla, pitanje departmentalizacije

(grupisanje poslova), delegiranje autoriteta, uspostavljanje lanca komandovanja i

raspona kontrole, kao i pitanja menadmenta ljudskih resursa.

Funkcija voenja ili, kako je neki autori oznaavaju, menadment u uem smislu,

oznaava sposobnost ili vetinu da se poslovi obave uspeno sa i/ili posredstvom drugih

ljudi. Sledea pitanja ine sutinu sadraja funkcije voenja (engl. leadings):

Kako motivisati podreene ili saradnike, to je izraz koji se u novije vreme

koristi, da bi se ostvarili organizacioni ciljevi?

Kao izabrati najefikasniji sistem komuniciranja?

Kako podstai i raditi sa pojedincima ili timovima? i

Stoner,, J.A.F., Freeman, R.E., Bihejvior,, D.R., (1995): Management, str 263. 17

30

Kako reavati pitanja ponaanja zaposlenih (konflikti, organizaciona kultura i

sl.)?

Funkcija kontrole je nuna u menadment praksi. Ukoliko je organizacija strategijski

dobro usmerena, valjano oblikovana, ljudi dobro rasporeeni, obueni i motivisani,

menaderi moraju da kontinuirano prate da li sve funkcionie kako je planirano.

Menaderi mere ostvarenje performansi u odnosu na planirane i druge standarde,

kompariraju i preduzimaju korektivne mere, ukoliko je to potrebno.

Postavlja se logino pitanje: da li menaderi uvek planiraju, organizuju, vode poslovne

aktivnosti, a potom kontroliu poslovanje? U stvarnosti, ono to menaderi rade vrlo

esto se ne odvija tim redosledom, meutim, to ne umanjuje znaaj procesa

menaderskih funkcija. injenica je da dok menaderi upravljaju, istovremeno planiraju,

organizuju, rukovode i kontroliu. 18

Neprekidnoj popularnosti pristupa menadmentu kao procesu doprinosi njegova

jasnoa, jednostavnost i ve dobro definisani instrumenti, metodi, tehnike i vetine koje

se primenjuju u navedenim funkcijama procesa menadmenta.

1.1.2. MENADMENT KAO SKUP LJUDI

Kao to smo ve istakli, u amerikoj literaturi se na menadment gleda kao na proces i

kao na ljude, menadere, koji obavljaju upravljaki proces: planiranja, organizovanja,

voenja i kontrolisanja. Ljudske resurse u organizaciji i delimo na menadere i

nemenadere. Menaderi koordiniraju rad radnika (nemenadera) da bi ostvarili planski

osmiljene ciljeve i zadatke. Pritom menaderi obavljaju menaderske funkcije i vre

menaderske uloge (interpersonalne, informacione uloge u odluivanju). Menaderi su

potrebni u svakoj organizaciji (profitnoj - neprofitnoj, proizvodnoj - uslunoj, javnoj -

privatnoj), svuda gde dvoje ili vie ljudi radi zajedno na osmiljen i strukturiran nain da

bi se ostvarili cilj ili grupa ciljeva.

Kada Draker pie o principima menadmenta, on najveim delom istie ljude i

menadere koji integriu ljude u zajednike poduhvate na ostvarenju organizacionih

ciljeva i zajednikih vrednosti. 19

Slino: Robbins S.P., Coulter, M., (2007): Management, Pirson Education, str. 9-10 18

Draker, P., (2003): Moj pogled na menadment: Ideje koje su unapredile menadment, Adies, 19

Novi Sad, str. 17-18

31

1.1.3. MENADMENT KAO NAUKA

Na menadment se danas gleda i kao na nauku i umetnost i vetinu. Menadment kao

praksa je star koliko i ljudska civilizacija. Na onom stepenu razvoja ljudskog drutva,

kada je ljudska glava mogla da osmisli tj. isplanira neki cilj, i da ga preda drugim

ljudima da bi ga ostvarili ve imamo elemente menadmenta kao prakse. Menadment

kao nauka javlja se dosta kasno, tek u XX veku, sa istraivanjima i radovima autora tzv.

Klasine kole menadmenta: Frederika Tajlora (engl. Frederick W. Taylor), Anrija Fajola

(engl. Henri Fayol), Maksa Vebera (engl. Max Weber) itd. Draker istie da se menadment

kao nauka javlja jo kasnije, 1930-tih, ili ak posle drugog svetskog rata. Sve do 1950-20

tih godina o menadmentu su pisali uglavnom praktiari da bi posle toga dolo do

poplave napisa o menadmentu od strane univerzitetskih profesora, akademskih

istraivaa i teoretiara. Razvoj nauke o upravljanju (Management Sciences) ubrzan je

korienjem kvantitativnih modela i tehnika u procesu odluivanja i sprovoenja

odluka. Menadment spada u oblast drutveno-humanistikih nauka iji principi, 21

koncepti i zakoni nemaju visok stepen egzaktnosti kao to je to sluaj kod prirodnih

nauka. U menadmentu, principi i koncepti su podloni promenama i permanentnoj

evoluciji znanja. Menaderi koriste znanja i opaanja humanistikih i drutvenih nauka,

psihologije i filozofije, ekonomije i istorije, etike i sl.

Umetniki deo menadmenta ine sudovi, kreativnost, iskustvo i individualizam koju

nosi svaki menader kao linost, u organizaciji, koje su po svojoj prirodi, otvoreni i

stohastiki sistemi. Teko je izvoditi eksperimente i predviati budue dogaaje,

donositi i sprovoditi odluke, pa je menaderima potrebna kreativnost, intuicija, iskustvo

i personalne vetine, koje je teko nauiti putem obuke i obrazovanja, ali se mogu znatno

pojaati. ato i kaemo da je menadment umetnost, kao to su, primera radi,

knjievnost, muzika, pozorite i slikarstvo. Menadment zahteva trening i praktino

iskustvo, ali je relativno malo vrhunskih menadera, kao i vrhunskih slikara, knjievnika,

itd.

U svakom sluaju, od sredine 1950-tih godina, na menadment se gleda i kao na nauku,

ali i umetnost i vetinu donoenja i sprovoenja odluka da bi se ostvarili organizacioni

ciljevi. 22

Draker, P., (2003): Moj pogled na menadment: Ideje koje su unapredile menadment, Adies, 20

Novi Sad, str. 58 Slino: Griffin, R.W., (2008): Management, Houghton Mifflin Company, str. 17 21

Griffin, R.W., (2008): Management, Houghton Mifflin Company, str. 17. 22

32

1.1.4. MENADMENT KAO PROFESIJA

Menadment se moe posmatrati i kao profesija. Menadment je posebno zanimanje u

okviru koga se stvara i razvija profesionalna karijera. Svi mi elimo da postanemo

profesionalci. ta to znai biti menader profesionalac?

Profesionalni menaderi postiu svoj profesionalni status kroz rezultate svoga rada.

Nita ne uspeva tako dobro kao uspeh, kau pripadnici tzv. Pragmatine kole

menadmenta. Samo se kroz rezultate gradi profesionalni status. Svojevremeno su Vren

i Voi (engl. Wren i Voich) navodili etiri osnovna uslova da bi neko zanimanje postalo

profesija: 23

1. sistematizovan skup znanja sa znatnim intelektualnim sadrajem,

2. standardi ponaanja ili etiki kodeks,

3. profesionalno udruenje koje odrava standarde i donekle kontrolie pristup

profesiji,

4. propisani nain pristupa profesiji na osnovu nekog minimuma obuke i

sposobnosti.

U svakom sluaju, profesionalni menader mora da poseduje potrebna znanja i vetine

kako bi posao uspeno obavljao. Profesija menadera primamljiva je iz vie razloga:

Izazovnost. Menaderska profesija trai rtvovanje, veliku energiju, vreme,

donoenje tekih odluka, ali je izazovna zbog zadovoljstva uspeno obavljenog

posla i mogunosti da se utie na promene u organizacionom okruenju.

Drugarstvo. Biti lan pobednikog tima koji stvara konkurentsku prednost i

zadovoljene klijente.

Mo. Uticaj na ljude i dogaaje i zadovoljstvo da se stvari deavaju.

Nagrade. Plata i drugi bonusi doprinose da menaderska profesija spada u vrh

profesija po ukupnoj zaradi, pre svega kao posledica uspeha.

Rad za zajednicu. Menaderi su osobe koje putem razliitih nivoa drutvene

odgovornosti doprinose razvoju ue i ire zajednice (ekonomska odgovornost:

biti profitabilan; pravna: poslovati u skladu sa zakonom; etika: poslovati u

skladu sa moralnim normama i raditi fer i poteno; i filantropska: biti koristan

lan zajednice, koja se obino sprovodi putem fondacije).

ire: Wren, D.A., Voich, D.,(1994): Menadment: proces, struktura i ponaanje, Grme-Privredni 23

pregled, str. 37-38.

33

Menaderska profesija se mora planski i kontinuirano nadograivati i razvijati znanja,

sposobnosti i vetine u skladu sa dinamikim promenama u globalnom organizacionom

okruenju.

1.2. UNIVERZALNOST MENADMENTA

Menadment je potreban organizacijama svih vrsta i veliina, na svim organizacionim

nivoima i u svim sektorima organizacije i to irom sveta, bez obzira na lokalnu

pripadnost organizacije. Menadment e u svim navedenim uslovima planirati,

organizovati, voditi i kontrolisati na razliite naine u skladu sa svojom menaderskom

pozicijom kao i znanjem, sposobnostima i vetinama sa kojima raspolae.

Bilo da je organizacija mala, tipa restorana, ili velika poput Vol-Marta (Wal-Mart) ili

Deneral Elektrika (General Electric), bilo da je ona profitna ili neprofitna, u svim

sektorima i organizacionim nivoima postoji univerzalna potreba za menadmentom kao

praksom i vetinom, stvaranjem klijenata i dodatne vrednosti za njihovo zadovoljstvo i

oduevljenost proizvodima i uslugama.

1.3. POJAM MENADERA

Pojam i definisanje menadera evoluirali su u skladu sa promenom mesta i uloge

menadmenta u promenljivom organizacionom okruenju.

Tako se sve do polovine 20. veka na menadere gleda kao na osobe koje su odgovorne za

rad svojih podreenih. Menader je bio bos, gazda, ef , a menadment je znaio

nivo i mo, vlast. Menaderi su bili lanovi organizacije koji su drugima govorili ta da

rade i kako da rade. Bilo je lako razlikovati menadere od zaposlenih koji nisu bili

menaderi, tj. nisu imali svoje podreene i bili su direktno ukljueni u izvrenje zadatka.

Danas se na menadere gleda pre svega kao na osobe koje poseduju delotvorno znanje,

sposobnosti i vetine, i koje to uspeno znaju da primene na druge radnike znanja

(knowledge workers) kako bi se proizveli rezultati i ostvarili organizacioni ciljevi.

Re menader (manager) je izraz koji se upotrebljava za oznaavanje nosioca

menadmenta u svim organizacijama (profitnog ili neprofitnog tipa). S obzirom na to da

je re o specifinom amerikom izrazu koji nema adekvatan sinonim (kod nas se prevodi

izrazima upravnik i/li rukovodilac) ovaj izraz se, najee, koristi u izvornom obliku.

34

1.4. POSAO MENADERA

Nije ni lako ni jednostavno opisati ta menaderi rade. Istraivanja u menadmentu su

utvrdila da je posao menadmenta pre svega vezan za menaderske funkcije i uloge

menadmenta. Najee su funkcije i uloge meusobno isprepletane.

1.4.1. FUNKCIJE MENADERA

Posao menadera kao menaderske funkcije:

FUNKCIJA PLANIRANJA

Utvrivanje vizije, misije i ciljeva organizacije, na osnovu situacione analize, tj.

analize i predvianja eksternih i internih faktora okruenja.

Formulisanje strategije radi ostvarivanja ciljeva i organizacione misije.

Razvijanje planova u funkcije implementacije strategije (jednokratni: programi,

projekti, budeti; trajni: politike, pravila, procedure; i taktiko-operativni

vremenski planovi.

FUNKCIJA ORGANIZOVANJA

Utvrivanje i podela posla (specijalizacija rada).

Departmentalizacija (grupisanje poslova).

Delegiranje autoriteta.

Uspostavljanje lanca komandovanja i raspona (obima) menadmenta (kontrole)

FUNKCIJA VOENJA

Motivacija

Liderstvo

Komuniciranje

Ponaanje i koordiniranje zaposlenih (pojedinano i grupno)

FUNKCIJA KONTROLE

Utvrivanje standarda

35

Merenje aktuelnih rezultata

Kompariranje rezultata sa standardima

Preduzimanje korektivnih akcija

Sadraj menaderskih funkcija smo prezentirali prilikom opisa menadmenta kao

procesa funkcija; posao menadera kao sadraj pojedinih funkcija menadmenta bie

predmet opirnog razmatranja na stranicama knjige koje slede.

1.5. TIPOVI MENADERA

Menaderi se, kako u teoriji, tako i praksi, dele u vie razliitih vrsta (skupina) u skladu

sa onim to se uzima kao kriterijum za podelu. Najvei broj podela rezultat je primene

sledeih kriterijuma:

Prema poloaju koji menaderi imaju u hijerarhiji organizacije: menaderi

razliitih nivoa;

Prema prirodi raspona organizacione aktivnosti: opti i funkcionalni menaderi;

Prema orijentaciji na budunost: neaktivisti, reaktivisti i menaderi proaktivne

orijentacije.

TOP MENADERI, MENADERI SREDNJEG NIVOA I MENADERI PRVOG NIVOA

Prema nivou kome pripadaju u organizaciji, menaderi se dele na:

1. top menadere,

2. menadere srednjeg nivoa i

3. menadere prve linije (supervizore ili kontrolore).

Top menaderi. Kao to sam naziv kae, top menaderi (eng. top managers) se nalaze na

vrhu organizacione hijerarhije menadmenta. U top menadere spadaju osobe sa

sledeim zvanjima: predsednici, potpredsednici, lanovi upravnog odbora, izvrni

direktori, pomonici izvrnih direktora, savetnici najvieg ranga i drugi.

Top menaderi su odgovorni za usmeravanje, funkcionisanje i rezultate organizacije u

celini, odnosno za obezbeenje efektivnog i efikasnog poslovanja, rast i razvoj

organizacije. bog toga oni imaju i relevantna ovlaenja koja su potrebna za donoenje i

sprovoenje odluka vezanih za strategijsko fokusiranje organizacije kao celine.

Menaderi srednjeg nivoa. Menaderi srednjeg nivoa, odnosno srednji menaderi (eng.

middle managers) se, kako to sam naziv kae, nalaze u sredini hijerarhijske strukture

36

menaderskog sistema: izmeu top menadera i menadera najnieg nivoa, tj.

menadera prve linije ili operativnih menadera kako ih neki autori oznaavaju.

Menaderi srednjeg nivoa su odgovorni top menadmentu za sprovoenje odluka koje

on donosi. Istovremeno, oni su ovlaeni za upravljanje organizacionim jedinicama na

ijem su elu i odgovorni za njihove rezultate. Menaderi srednjeg nivoa svoje zadatke

obavljaju u saradnji sa menaderima najnieg nivoa. Ova injenica je i razlog da se ovi

menaderi ponekad nazivaju i menaderi menadera.

Menaderi najnieg nivoa, prve linije (eng. first line managers) vode i usmeravaju

aktivnosti onih radnika koji nemaju menaderski status u organizaciji. Oni usmeravaju i

vode rad radnika i drugih zaposlenih neposrednih izvrilaca posla. Oni su orijentisani na

ostvarenje operativnih ciljeva i zadataka, tj. orijentisani su na kratkoroni vremenski

okvir do godine dana. Za svoj rad odgovaraju menaderima srednjeg nivoa. esto se

zovu supervizori ili kontrolori.

37

2. PLANIRANJE

2.1.1. POJAM, SVRHA I DEFINISANJE

Planiranje predstavlja primarnu funkciju procesa menadmenta. esto se kae da je

planiranje prva meu jednakim funkcijama (fazama, podsistemima) procesa

menadmenta (lat. primus inter pares). U tom smislu Stoner slikovito navodi da se na

planiranje moe gledati kao na lokomotivu koja za sobom vue aktivnosti organizovanja,

voenja i kontrole. Ili, na planiranje se moe gledati kao na glavnu ilu korena predivnog

hrasta, iz kojeg se granaju organizovanje, voenje i kontrola.

Postoje razliiti razlozi zato je potrebno planirati:

Planiranjem usmeravamo organizaciju i trasiramo pravac delovanja menadera

i zaposlenih u organizacijama.

(Vizija misija ciljevi strategija taktiko-operativni planovi:

jednokratni, trajni i vremenski);

Planiranjem smanjujemo neizvesnost.

Planiranjem budunosti nastojimo da kontroliemo budunost i smanjujemo

entropiju (prirodnu tenju da sistemi idu ka haosu i unitenju). Potrebno je

istai da nema kvalitetnog planiranja bez predvianja kretanja faktora

okruenja (eksternog i internog).

Planiranjem smanjujemo viak aktivnosti kao i sporedne aktivnosti i

Planiranjem definiemo planske odluke koje nam slue kao standardi za

kontrolu.

Eminentni Henri Mincberg (Henry Mintzberg), sumirajui razliite pristupe i definicije

planiranja, pie o pet pristupa planiranju:

1. Planiranje kao razmiljanje o budunosti;

2. Planiranje kao kontrola budunosti;

3. Planiranje kao proces donoenja odluke;

4. Planiranje kao integralni proces donoenja odluke;

5. Planiranje kao formalizovana procedura koja rezultira integralnim sistemom

odluka.

Dakle, moemo konstatovati da je planiranje proces donoenja planskih odluka. Koje su

to odluke? Razliiti autori piu o razliitim planskim odlukama koje su meusobno

povezane i integrisane. Nije dovoljno pisati da su planske odluke: ciljevi, strategije,

planovi. Planske odluke su i vizija i misija. One mogu nastati u formalizovanom procesu

38

(na osnovu metodologija planiranja) ali vrlo esto i na osnovu neformalizovanog

procesa.

Moemo zakljuiti da je planiranje kontinuirani proces analize i predvianja faktora

organizacionog okruenja (eksternog i internog) i na tim osnovama donoenje planskih

odluka o: viziji, misiji, ciljevima, strategiji i planovima.

Rezultati procesa predvianja su planske pretpostavke (premise) i one se unose u

planska dokumenta. Predvianje moe biti i nezavisna aktivnost od planiranja, ali

potrebno je jo jednom ponoviti da nema planiranja bez predvianja. bog ubrzanja

promena u organizacionom okruenju, Azenhauer je s pravom tvrdio da je akcenat na

planiranju kao kontinuiranom procesu, a ne na planu kao dokumentu, koji je kao takav

statian.

2.2. STRATEGIJSKO PLANIRANJE

Strategijsko planiranje nastalo je ezdesetih godina XX veka, neto manje od 10 godina

posle dugoronog planiranja. Moe se rei da je podsticaj za nastanak ovog koncepta

menadment sistema bio u saturaciji i padu rasta jednog broja preduzea. asienost i

opadanje rasta u to vreme nisu bili najbolje razumljivi. Radilo se o ubrzanju promena,

organizacije su ule u doba diskontinuiteta u kome prolo iskustvo nije vie bilo

dovoljno pouzdan vodi za budunost.

Georg A. tajner (Steiner), veoma znaajan autor u oblasti planiranja, predloio je da se

strategijsko planiranje posmatra i opisuje sa razliitih aspekata da bi se u potpunosti

shvatilo : 24

1. Prvo, strategijsko planiranje predstavlja donoenje sadanjih odluka u

svetlu njihove budunosti. Strategijsko planiranje ne znai pravljenje

buduih odluka. Odluke se mogu praviti samo u sadanjosti. Sutina

formalnog strategijskog planiranja je u sistematskoj identifikaciji ansi i

pretnji koje lee u budunosti. anse i pretnje u kombinaciji sa drugim

relevantnim podacima (snagama i slabostima) organizacije predstavljaju

osnovu za pravljenje boljih odluka za iskorienje ansi i izbegavanje

pretnji.

George A. Steiner, (1979.): Strategic Planning: What Every Manager Must Know, The Free Press, 24

str.12-16

39

2. Drugo, strategijsko planiranje je proces koji poinje sa utvrivanjem

organizacionih ciljeva, tanije, usmeravanjem organizacije putem: vizije,

misije i razvojnih ciljeva. Prema njima se definiu politike i strategije za

njihovo dostizanje (ostvarenje), i razvoj detaljnih planova koji e osigurati

da se strategije implementiraju kako bi se ostvarili ciljevi i misija

organizacije.

3. Tree, strategijsko planiranje predstavlja i nain ivota (eng. way of life).

Posveenost strategijskom planiranju znai vie od misaonog procesa,

intelektualne vebe, vie od propisanog seta procesa, procedura, struktura

ili tehnika. a postizanje najboljih rezultata menaderi i osoblje (eng. staff)

u organizaciji moraju verovati i moraju eleti to da rade u skladu sa svojim

mogunostima.

4. etvrto, formalno strategijsko planiranje predstavlja sistem povezanosti tri

glavne vrste planova: strategijskog plana, srednjoronih programa i

kratkoronih budeta i operativnih planova. U tom smislu tajner definie

strategijsko planiranje kao sistematski i vie ili manje formalizovan napor

kompanije na utvrivanju osnovne svrhe, ciljeva, politike i strategije

kompanije, kao i razvoj detaljnih planova za implementiranje politike i

strategije i ostvarenje ciljeva i osnovne svrhe kompanije.

Dakle, vidi se da je strategijsko planiranje orijentisano na:

preciznu identifikaciju i ocenu ansi i pretnji iz okruenja,

identifikaciju i ocenu snaga i slabosti organizacije,

identifikaciju postojeih i potencijalnih komparativnih prednosti u odnosu na

konkurenciju,

definisanje: misije, svrhe, ciljeva, politika i konzistentnosti strategija.

Pritom se polazi od oekivanja glavnih autsajdera i insajdera i baze podataka koja sadri

prethodne rezultate, tekuu situaciju i planske pretpostavke (premise) kao rezultate

predvianja.

Igor Ansof (Ansoff ) i Robert L. Hejs (Hayes) ukazuju da je glavna panja strategijskog 25

planiranja usmerena na probleme eksterne povezanosti osnovnih pretpostavki sa

internom konfiguracijom preduzea. Reavanje problema je primarnog karaktera, a

implementacija i kontrola su sekundarne aktivnosti. Strategijsko planiranje potcrtava

H. Igor Ansoff, ed., Roger P. Declerck, ed., and Robert L. Hayes, ed., (1976): From Strategic 25

Planning to Strategic Management, John Wiley & Sons, str.1-3

40

izbor budue pozicije preduzea u odnosu na njeno okruenje. Strategijsko planiranje je

usmereno na donoenje odluka strategijskog karaktera vezanih za odnos organizacije i

njenog okruenja (pre svega tehno-ekonomsko-informativnih promenljivih u

okruenju).

Piter Draker (Peter Drucker) dobro uoava pitanja koja ine sutinu strategijskog 26

menadmenta: ta je aktivnost preduzea, ta e biti i ta bi trebalo da bude? Ili, drugim

reima: Gde smo, kuda idemo i kuda bi trebalo da idemo?

Strategijsko planiranje koristi razliite tehnike: portfolio matrice, scenario metod,

analiza gepa itd., ali se ne moe svesti samo na to.

Grupa autora navodi da je strategijsko planiranje esencijalni deo strategijskog 27

menadmenta. Proces obuhvata adaptaciju organizacije na promene okruenja

ukljuujui:

nadgledanje promene sredine (eksterne i interne u svim glavnim aspektima

toliko daleko koliko kompanija razmilja),

identifikacija ansi iz okruenja kako bi se iskoristile, i opasnosti da bi se

izbegle,

analiza snaga i slabosti kompanije, vana pri formulisanju i oceni strategija,

formiranje misije i ciljeva,

identifikacija strategijskih programa za dostizanje ciljeva kompanije,

ocena strategijskih programa i izbor onih koji e biti implementirane, i

utvrivanje svih neophodnih menaderskih procesa potrebnih za pravljenje

pouzdanih strategija podesnih za implementaciju.

Igor Ansof s pravom istie da je strategijsko planiranje multifaktorsko, ko