III KOLOKVIJUM

MEUNARODNE POSLOVNE FINANSIJE

2006/2007III KOLOKVIJUM

- od 15. do 22. glave -

15. MEUNARODNO PROJEKTNO FINANSIRANJE

1. ta je to projektno finansiranje?

Pod ovim terminom se podrazumeva finansiranje odreene ekonomske jedinice u kome se zajmodavci zadovoljavaju time da se inicijalno oslanjaju na gotovinski tok i prihode ove ekonomske jedinice kao na izvor sredstava iz kojih e se krediti otplatiti, a na imovinu te ekonomske jedinice kao na obezbeenje za dati kredit.

Projektno finansiranje je finansijski modalitet gde se zajmodavci oslanjaju na gotovinske tokove projekta kao na izvor za otplatu duga, a na imovinu projekta kao na obezbeenje za to.2. Ko su uesnici u projektnom finansiranju?

Glavni uesnici u projektnom finansiranju su sponzori i finansijeri projekta.Sponzor projekta je strana koja 'stoji iza' projekta i predstavlja njegovu 'pokretaku snagu'. Moe biti vlada zemlje domaina projekta, samostalni entitet privatnog sektora ili konzorcijum, budui kupac proizvoda ili usluga projekta.

Finansijeri projekta mogu biti: banke, finansijske kompanije, investicioni fondovi, institucionalni investitori, me. banke za finansiranje razvoja, proizvoai opreme, izvoai radova, budui kupci itd.

Kao znaajni uesnici pojavljuju se jo i projektna kompanija i konzorcijum izvoaa radova.

3. Koje su prednosti projektnog finansiranja?

Za sve uesnike ono ima dve kljune prednosti.Prvo, poveava raspoloivost izvora finansiranja ime se omoguava realizacija projekta koji se zbog veliine potrebnog ulaganja ne bi ostvario samo na bazi sopstvenog kapitala sponzora ili direktnog zaduenja.

Drugo, smanjuje se rizik, odnosno vri njegova raspodela na uesnike u projektnom finansiranju. 4. ta je to BOT model projektnog finansiranja?

BOT je ugovorni aranman gde entitet privatnog sektora (preduzee) preuzima na sebe izgradnju odreenog infrastrukturnog objekta (elektrane, aerodroma, autoputa, tunela itd.), ukljuujui projektovanje i finansiranje, kao i njegovo odravanje i korienje po izgradnji (u odreenom vremenskom periodu). Na kraju utvrenog perioda entitet privatnog sektora predaje objekat vladinoj agenciji ili novom privatnom entitetu izabranom javnom licitacijom. 5. Koje su specifinosti BOT modela?

6. Kakva je uloga projektne kompanije u projektnom finansiranju?

Ona je nosilac BOT projekta, odnosno njegovih prava i obaveza utvrenih u projektnom sporazumu sa vladom domainom. Po pravilu, sponzor ili sponzori obino stvaraju kompaniju sa specijalne namene poznatu i kao 'projektna kompanija' ili kompanija za zajedniki poduhvat. Ova kompanija se kapitalizuje direktnim doprinosima sponzora.7. Koje su faze projektnog ciklusa kod BOT modela?

Faze realizacije BOT modela su:

1) identifikacija projekta

2) priprema vlade za tender licitaciju

3) priprema sponzora za nuenje4) izbor

5) razvoj projekta

6) implementacija projekta

7) operativna faza

8) transfer8. ta su to koncesije?

Koncesija predstavlja ovlaenje ili odobrenje koje drava daje domaem ili stranom fizikom ili pravnom licu, radi iskoriavanja nekog prirodnog bogatstva ili vrenja neke javne slube. 16. SPECIFINI OBLICI ME. POSLOVNOG FINANSIRANJA

1. Koji su specifini oblici meunarodnog poslovnog finansiranja?

Pored klasinih oblika, postoji i jedan broj specifinih oblika me. poslovnog finansiranja koji omoguavaju da se finansiranje i poslovne transakcije prilagode konkretnim potrebama poslova i projekata. Tu se ubrajaju: lizing, forfetiranje, faktoring, franizing i vezani poslovi. Poseban segment su sekjuritizacija i tzv. strukturno trgovinsko finansiranje.2. ta je lizing i koji su njegovi osnovni oblici?

To je poslovni aranman izmeu davaoca lizinga i korisnika lizinga, pri emu davalac lizinga ustupa na korienje sredstva sa zadravanjem prava vlasnitva nad njima i uz naplatu zakupnine, a korisnik lizinga stie samo pravo korienja sredstava do utvrenog roka ili eventualnog njihovog otkupa.

Lizing moe biti:- direktan i indirektan (slina podela: finansijski i operativni lizing)

- kratkoroni, srednjoroni i dugoroni

- lizing pokretnih i nepokretnih stvari

- terminski lizing, kupovni lizing, revolving lizing, lizing sa opcijom kupovine

- domai i meunarodni

- uvozni i izvozni itd.

3. Koje su prednosti, a koji nedostaci lizinga?

Prednosti:1) omoguava da se oprema nabavi bez angaovanja sopstvenih sredstava i da se ista sauvaju za druge poslovne poduhvate i ne zahteva plaanje avansa

2) omoguava veu likvidnost korisnika

3) nabavkom robe na ovaj nain ne umanjuje se kreditna sposobnost korisnika, poto lizing nije kredit i takva nabavka se evidentira vanbilansno

4) korisnik moe koristiti odreene olakice koje mu pruaju poreski, carinski i drugi propisi

5) korisnik ima mogunost da dinamiku plaanja naknade za lizing uskladi sa predvienim prilivom sredstava

6) smanjuje se korienje tehnoloki zastarele opreme i nedovoljno korienje proizvodnih kapaciteta

7) olakava proizvodnju sezonskog karaktera jer smanjuje imobilizaciju kapitala

8) ugovorne formalnosti se bre zavravaju nego kod kreditnih aranmanaNedostaci:1) ukupni trokovi nabavke vei nego kod nabavke opreme na kredit

2) u iznos zakupnine ukljuena je i amortizacija opreme

3) na kraju perioda lizinga korisnik nema pravo daljeg korienja, niti pravo vlasnitva

4. ta je forfetiranje?

Ugovorom o forfetiranju, koji se smatra posebnom vrstom eskonta, prenosi se uz dogovorenu cenu potraivanje sa dotadanjeg imaoca (obino izvoznika) na forfetera (banku ili specijalizovanu finansijsku instituciju), uz odricanje prava forfeteru na povratni zahtev, u sluaju da potraivanje o dospelosti ne bude plaeno od strane dunika (uvoznika ili njegovog garanta).5. ta je faktoring?Faktoring se bazira na ugovoru kojim se faktor, tj. faktoring institucija obavezuje da e preuzeti potraivanja koja komitent ima prema nekom treem licu uz odgovarajuu nadoknadu (kamata, provizija i trokovi), s tim da e iznos potraivanja ispaltiti komitentu pre njegovog dospea.6. ta je franizing?

Franizing je ugovorni odnos izmeu davaoca i primaoca franize, u kome davalac nudi ili se obavezuje da odri trajan interes u poslovanju primaoca franize, u takvim oblastima kao to su know-how i obuavanje, dok se primalac franize obavezuje da posluje pod zajednikom firmom, spoljnim izgledom ili postupkom koji pripada davaocu ili ga on kontrolie, kao i da iz svojih izvora uloi osnovni investicioni kapital u poslovanje.7. Koji su osnovni oblici vezanih poslova?

Osnovni pojavni oblici vezanih poslova su: barter, kompenzacija, kontrakupovina, 'buy-beck' aranman, 'offset' aranman, kupovina unapred.8. ta je strukturno finansiranje?Strukturno finansiranje se vrlo iroko moe definisati kao pretvaranje ili zamena gotovinskih tokova, koje moe da transformie karakteristike rizika, prinosa i likvidnosti finansijskog portfolia.

U meunarodnom finansijskom poslovanju, uglavnom podrazumeva tehnike kojima se odreena finansijska aktiva (imovina), sa vie ili manje predvidivim gotovinskim tokom, moe odvojiti od originalnog vlasnika (orginator) i iskoristiti za umanjenje rizika.9. ta je sekjuritizacija?

To je sekundarna emisija pojedinih vrsta HOV na osnovu gotovinskog toka od neke finansijske aktive u inicijalnom vlasnitvu, sa ciljem njegovog boljeg ili ranijeg efektuiranja.10. ta je strukturno trgovinsko finansiranje?

Strukturno trgovinsko (robno) finansiranje su tehnike finansiranja robnih transakcija koje su specijalno dizajnirane za robne proizvoae i trgovinske kompanije koje posluju sa zemljama u razvoju koje se smatraju rizinim. Modaliteti: finansiranje na bazi skladinica, finansiranje na bazi priliva od izvoznih prihoda, finansiranje na bazi plaanja unapred i islamsko finansiranje. 17. CENA KAPITALA

1. ta je cena kapitala?

Cena kapitala, ili troak kapitala, moe se definisati kao stopa prinosa preduzea, koja se mora zaraditi na ulaganja i koja je dovoljna da se ouva vrednost preduzea. Ulaganja koja daju prinos iznad cene kapitala poveavaju vrednost preduzea, i obrnuto.2. Kako se izraunava cena kapitala, imajui u vidu efekat oporezivanja?

Finansiranje na bazi zaduenja ima jednu vanu prednost prema sistemu oporezivanja prihoda preduzea. Kamata koju preduzee plaa je odbitna, tj. rashodna stavka od poreza. Zaduenja preko trokova kamate, koje su odbitna stavka pre oporezivanja, utiu na cenu kapitala preduzea. Ovaj efekat se naziva 'poreski tit'.3. Koji faktori dodatno utiu na cenu kapitala iz stranih izvora?

Cena kapitala koji je pribavljen iz stranih izvora mora uzeti u obzir faktor deviznog kursa. Ukoliko se devizni kurs promeni, to e se odraziti na cenu kapitala koju preduzee mora da plati za inostrani kapital.

Sa druge strane, efekat promene kamatne stope se mora imati u vidu ako postoji trend rasta kamatnih stopa na (svetskom i domaem) tritu.18. POREZI U ME. POSLOVNIM FINANSIJAMA

1. Zato je bitno da preduzee poznaje svoje poreske obaveze i olakice?

Za preduzee kao poreskog obveznika je vano da zna kolike su mu poreske obaveze i kada dospevaju, kako bi moglo da blagovremeno planira novane izdatke za ove namene. Kada se radi o multinacionalnim preduzeima ovo je kompleksan zadatak, poto ona imaju u svom sastavu vie preduzea koja su poreski obveznici u zemljama svoje rezidentnosti.

Sa druge strane, ne manje je vano da preduzee zna koje poreske olakice, odnosno poreska oslobaanja postoje, kako bi moglo da ih na vreme i u punoj meri iskoristi i tako smanji svoje izdatke za ove namene, a samim tim i povea svoju raspoloivu dobit, odnosno profit.2. Kako multinacionalna preduzea upravljaju svojim poreskim optereenjem?

19. RAUNOVODSTVO I FINANSIJSKO IZVETAVANJE

1. Koji je znaaj raunovodstva i finansijskih izvetaja u me. poslovnim finansijama?

Meunarodne poslovne finansije se, dobrim delom, baziraju na raunovodstvenim informacijama i finansijskom izvetavanju, koji su neophodni za donoenje dobrih menaderskih odluka, pogotovo u meunarodnom okruenju, gde postoje razliiti propisi i praksa pojedinih zemalja u tom pogledu.2. ta su Meunarodni raunovodstveni standardi?

Poveanje uporedivosti raunovodstvene prakse upravo omoguavaju Meunarodni raunovodstveni standardi koji su instrumenti procesa internacionalizacije finansijskog izvetavanja.

Uloga Meunarodnih raunovodstvenih standarda sastoji se u smanjivanju razlika u pripremi i prezentaciji finansijskih izvetaja poslovnih subjekata iz pojedinih zemalja, u kontekstu otklanjanja barijera na putu meunarodnom razumevanju i komuniciranju. 20. UGOVORNI ODNOSI SA ELEMENTOM ME. POSLOVNOG FINANSIRANJA

1. Koji su osnovni elementi spoljnotrgovinskih ugovora?Kljune odredbe su:

1) naziv i adresa ugovornih strana; 2) predmet ugovora; 3) koliina i kvalitet; 4) kontrola koliine i kvaliteta; 5) ukupna vrednost ugovora cena; 6) uslovi isporuke; 7) carine, takse i druge dadbine; 8) nain isporuke; 9) pakovanje, etiketiranje i oznaavanje; 10) uslovi plaanja:iznos, nain plaanja i valuta; 11) rabat i provizija; 12) dozvole i saglasnosti; 13) osiguranje; 14) garancije; 15) via sila ili razlozi za neizvrenje ugovora; 16) postupci u sluaju neizvrenja ugovorne obaveze; 17) pravo ugovora; 18) arbitraa; 19) datum stupanja ugovora na snagu; 20) zakljune odredbe i potpisi ugovornih strana. 2. Kako se moe odrediti cena u spoljnotrgovinskim ugovorima?

Cena se moe odrediti i ugovoriti u fiksnom iznosu i to ukupnom za celu isporuku ili po jedinici proizvoda/usluge (komad, tona, metar i sl.) na odreenom paritetu isporuke ili orijentaciona cena sa opcijom prodavca da je definitivno odredi u svako doba prema uslovima trita (npr. za berzanske poslove) ili ceni relevantnih inputa (klizajua cena na bazi klizne skale).3. Koji su mogui vidovi plaanja u meunarodnim ugovorima?

4. Koje su zatitne klauzule u ugovorima?

Zatitne klauzule u ugovorima su one ugovorne odredbe kojima se predvia zatita vrednosti ugovorene novane obaveze od promena, po pravilu, od pada vrednosti novca u kome je izraena, a do koje moe doi od trenutka zakljuenja ugovora, tj. nastanka ugovorne obaveze, pa do trenutka njene dospelosti.

Postoji vie vrsta, a najpoznatije su:

- zlatna klauzula

- valutne klauzule

- robne klauzule

* indeksna klauzula (vrsta robne klauzule)

* klauzula klizne skale (svojevrstan oblik robne klauzule)5. ta su to Incoterms?Incoterms su skup meunarodnih pravila za tumaenje termina koji se najee koriste u spoljnoj trgovini i to pre svega kod ugovora o kupoprodaji. Njima se daje jedinstveno tumaenje ovih termina i izbegava mogunost razliitog tumaenja ovih termina u razliitim zemljama, koje dovodi do nesporazuma, sporova i parnica.6. Koji su mogui oblici ugovora o izgradnji investicionih objekata?

Prema sadrini posla, odnosno predmeta ugovora kojim se ureuju odnosi izmeu naruioca i izvoaa, kao i izmeu samih izvoaa, postoji vie moguih modela, koji se u sutini svode na dva osnovna modela:

1) 'konvencionalni' model ili odvojeno ugovaranje

2) model 'klju u ruke'

sa nekoliko njihovih varijanti.7. Koji su bitni elementi ugovora o kreditu?

Najbitnije odredbe su:

1) naziv banke

2) naziv korisnika kredita

3) iznos odobrenog kredita

4) rok vraanja kredita

5) uslovi korienja kredita svrha korienja, kamatna stopa koja pripada banci, nain isplate, odnosno otplate, nain osiguranja itd.

6) nain reavanja sporova

7) potpisi ugovornih strana

8. ta su meunarodne licitacije?Pojam licitacije ili raspisa obino se odnosi na poziv investitora/kupca za podnoenje ponude za isporuku robe ili usluga.

Postoji nekoliko osnovnih vidova meunarodne licitacije: meunarodna licitacija bez prethodne registracije, meunarodna licitacija sa prethodnom registracijom, meunarodna licitacija sa prethodnim izborom, poseban oblik meunarodne zatvorene licitacije. 21. RAZLOZI ZA OPREZ U ME. FINANSIJSKOM POSLOVANJU

1. Koje su mogue prevare u me. finansijskom poslovanju?

Prevare i pronevere, ukljuujui i lou i nekorektnu poslovnu praksu, su mogue u raznim vidovima: manipulacije, falsifikovanje dokumenata, izmena podataka ili isprava, primanje uplate za nepostojeu robu, prodavanje iste robe dva ili vie puta, isporuka robe koja je slabijeg kvaliteta, lani zahtevi za odtetu, namerno oteenje robe, zadravanje uplaenog avansa bez isporuke robe, aktiviranje garancija i obezbeenja bez pravih razloga, naplata pre ugovorenog roka itd.

Poslednjih godina dosta se uje o prevarama sa instrumentima prvoklasnih banaka. 2. ta je pranje novca?

Postoji vie definicija. Prema jednoj, definie se kao operacija skrivanja ili 'preruavanja' ilegalno ili prekomerno steenih sredstava, time to se ta sredstva prikazuju kao legalno steena ili tako da nisu prekomerna.

Prema drugoj, to je pretvaranje dobiti koja je steena nelegalnim ili protivzakonitim poslovnim aktivnostima, sa posebnim naglaskom na trgovinu drogom, u dobit koja je steena legalnim i zakonitim poslovnim aktivnostima.Prema treoj, to je finansijska operacija kojom se nelegalno steena sredstva usmeravaju preko brojnih rauna kod razliitih banaka, ili pretvaraju u drugi oblik, sa ciljem da se sakrije poetni, stvarni iznos sredstava ili poreklo.22. REGULATIVA ME. FINANSIJSKOG POSLOVANJA

1. Koja su osnovna reenja Zakona o deviznom poslovanju?

Ovaj Zakon stupio je na snagu jula 2006. godine. Zakonom se ureuju:

1) plaanja, naplaivanja i prenosi izmeu rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima plaanja i u dinarima

2) plaanja, naplaivanja i prenos izmeu rezidenata u stranim sredstvima plaanja

3) kupovina i prodaja sredstava plaanja izmeu rezidenata i nerezidenata, kao i kupovina i prodaja stranih sredstava plaanja izmeu rezidenata

4) jedinstveni prenos sredstava plaanja iz Republike Srbije i u Republiku Srbiju koji imaju obeleja izvrenja posla izmeu rezidenata i nerezidenata

5) tekui i depozitni rauni rezidenata u inostranstvu i rezidenata i nerezidenata u Republici

6) kreditni poslovi u Republici, i to izmeu banaka i rezidenata u devizama i izmeu banaka i nerezidenata u dinarima, kao i kreditni poslovi sa inostranstvom

7) obrazovanje, organizacija i nadlenosti Deviznog inspektorata kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija 2. Koja su osnovna reenja Zakona o stranim ulaganjima?

Donet je januara 2002., izmene i dopune 2003. godine. Njime se ureuju strana ulaganja u preduzea i druge oblike organizovanja za obavljanje delatnosti u Republici Srbiji, kao i to da se strana ulaganja u osiguravajua drutva, banke i druge finansijske organizacije i slobodne zone vre u skladu sa zakonom kojim se ureuje njihovo osnivanje, odnosno njihov pravni poloaj.3. Koja su osnovna reenja Zakona o koncesijama?

Zakonom o koncesijama ureeni su uslovi, nain i postupak davanja koncesija za korienje prirodnog bogatstva, dobara u optoj upotrebi za koje je zakonom odreeno da su u svjini Republike Srbije i za obavljanje delatnosti od opteg interesa, predmet koncesije, rok trajanja koncesije, ugovor o koncesiji, koncesiona naknada, ostvarivanje koncesionih prava i obaveza, osnivanje i poslovanje koncesionog preduzea i druga pitanja od znaaja.4. Koja su osnovna reenja Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju?

Novi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju stupio je na snagu novembra 2005. i njime se ureuje spoljnotrgovinsko poslovanje, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i propisima Evropske unije.

Zakon definie spoljnu trgovinu kao prekogranini promet robe i usluga. Prema Zakonu, spoljna trgovina je slobodna i bez ogranienja. Ovo vai i za direktna ulaganja u inostranstvu i izvoenje investicionih radova u inostranstvu.5. Koja su osnovna reenja Zakona o finansijskom lizingu?

Zakon o finansijskom lizingu ne spada u propise koji neposredno ureuju oblast odnosa sa inostranstvom ali je znaajan za poslovne finansije.

Ovim zakonom je ureen posao finansijskog lizinga, ugovor o finansijskom lizingu, prava i obaveze subjekata u poslu finansijskog lizinga i registar finansijskih lizinga. 6. Koja su osnovna reenja Zakona o tritu HOV?

Zakon o tritu HOV i drugih finansijskih instrumenata donet je juna 2006. ovim zakonom ureuju se:

1) uslovi i postupak izdavanja HOV

2) trgovina HOV na organizovanom finansijskom tritu

3) organizacija, struktura i nain funkcionisanja organizovanog finansijskog trita u Republici Srbiji

4) pojam i delatnost organizatora trita

5) osnivanje i delatnost uesnika na organizovanom finansijskom tritu

6) organizacija i nadlenosti Komisije za HOV

7) organizacija i nadlenosti Centralnog registra, depoa i kliringa HOV 7. ta ureuje Carinski zakon?Carinskim zakonom ureuju se carinsko podruje, carinski pogranini pojas, carinski prelazi, carinska roba, carinski nadzor i kontrola, carinske povlastice, carinska vrednost, carinski postupak koji se primenjuje na uvoz robe u Republiku Srbiju, izvoz iz Republike Srbije i tranzit robe preko njene granice, prava i obaveze lica koja uestvuju u carinskom postupku, kao i parava i obaveze carinskog organa u carinskom postupku.