NORME I OBLICI PONAŠANJA - OBIČAJI -

DR ANĐELIJA IVKOV-DŽIGURSKI

Običaji su norme (pravila, regule, postupci, oblici ponašanja), koje vremenom pojedinim ljudskim grupama nametnu životne prilike.

Pravila, radnje i slične ustaljene odnose i stanja prihvaćene od jedne grupe, nazivamo običajima

Sve običaje možemo da svrstamo u tri grupe:

1. Društveni običaji su one radnje (postupci, regule i norme) kojima usklađuju međusobni odnosi između pojedinaca i grupa.

2. Privredni običaji i običaji oko poslova prate većinu radova u privređivanju i uopšte u svakodnevnom životu ljudi

3. Religijski običaji su one radnje, postupci i oblici ponašanja kojima ljudi nastoje da dođu u dodir sa višim silama, da od njih dobiju određenu pomoć, da utiču na događaje u prirodi i svojoj sredini

Obično se dele na:

Običaji u ličnom i porodičnom životu

1. oko rođenja,2. u mladosti, 3. kod sklapanja braka, 4. u daljem životu 5. u vezi smrti

Društveni običaji u užem smislu

običaji koji se obavljaju u zajednici, kolektivnog karaktera - oblici ponašanja kao pozdravljanje, - gostoprimstvo, - postupci prema starima, - pravni običaji - kolektivne proslave

DRUŠTVENI OBIČAJI

Običaji oko rođenja

• nekih plemena u Melaneziji - duh• Kod Aboridžana - trave• u Egiptu - su nerotkinje odlazile na reku Nil • Kod nomada stočara na Tibetu – blizanci i ženska deca• U Crnoj Gori u vreme ratovanja sa Turcima – muška deca• kod Šveđana - cipele• kod Letonaca – konjska oprema

kuvada – muške babine

stari Iberci u Zapadnoj Evropi Mongoli u XIII veku pleme Aina (žena – telo, muškarac -dušu)

Ime kao individualna društvena oznaka

Kod nas: Nedeljko, Ruža, Jagoda, Malina, Dunja, Višnja, Radovan, Slobodan, VukKod muslimana su česta imena po mesecima rođenja: Vajram, Redžep, Muarem, Ramadan

- Kod Vijetnamaca -4 imena

Usvajanje

• Hera je po nagovoru Zevsa usvojila Herkula tako što ga je prigrlila uz sebe i provukla kroz svoju odeću• Proturanje usvojenika kroz košulju je uobičajeno i u nekim zemljama Evrope

Inicijacija - mladi se prevode u klasu odraslih

Sklapanje braka

• U Polineziji je predbračni život mladeži dosta slobodan pa je sklapanje braka najobičnija formalnost

• Borneu će dvoje sklopiti brak tek kad se kod devojke primeti trudnoća

• brak na probu

• Kod starih Egipćana prestolonaslednici su se obavezno ženili svojim sestrama

1. nevesta zaštiti od rđavih uticaja2. mladima obezbedi sreća, sloga, bogatstvo 3. nevestu zaklanjaju pokrivaju

• poturanja lažne neveste umesto prave • mladencima vezuju ruke da bi brak bio čvršći • nevesti dodaje dete (nakonjče) radi plodnosti • se mladenci očepe na venčanju i ko prvi učini biće gospodar u kući

Običaji oko smrti

Neandertalac je uspostavio kult mrtvih

Stari Egipćani su smatrali da je zagrobni život vredniji od ovozemaljskog

Kod Indusa, pokojnici se spaljuju

Kod nekih naroda postoji strah da će mrtvi ustati iz groba

Kod Kineza su ljude sahranjivali na njihovom imanju

Kao posebna mesta za sahranjivanje su izdvojena groblja

Fiktivan, prazan grob (kenotaf)

U Okeaniji su strance, posebno belce smatrali nosiocima nevremena, bolesti, nesreće

DRUŠTVENI OBIČAJI U UŽEM SMISLU

Gostoprimstvo

Primitivni ljudi često u nepoznatoj osobi videli nekakvog duha ili prerušenog demona u ljudskom obliku ili pak neko božanstvo koje preobličeno dolazi u posetu ljudima

Kod nas postoji verovanje da je Sveti Sava na svojim putovanjima znao da se preruši u prosjaka, da bi video kako će ga ljudi primiti

Kod starih Grka zaštitnik stranaca bio je sam bog Zevs, a kod Rimljana Jupiter, pa se smatralo da je i gost pod zaštitom bogova i sam prerušeno božanstvo

Kod nekih naroda je bila prisutna pojava da se gostu ustupa osim postelje i žena, sestra ili ćerka. To je tzv. gostinska obljuba. Javlja se u Etiopiji, Burmi i kod Eskima

Pozdravljanje

Pozdravi pokretima tela – klimanje glavom, padanje na kolena, čučanje, ustajanje s mesta, dodirivanje rukom stomaka, grudi, glave, češanje iza uva ili plazenje (Tibet), sastavljanje dlanova (Indija, Japan), dizanje šake ili pesnice (političke grupe)

Međusobnim dodirima – dodirom ruku (rukovanje), grljenje, ljubljenjem u usta, lice, čelo, skut, pupak (Polinezija), noge, milovanje po glavi, grudima, dodirivanje nosevima (Eskimi se dodiruju nosevima i u tom položaju ostaju nekoliko trenutaka da razmene dah), čelom, kosom

Skidanjem nekog dela odeće – ogrtača, kape, obuće, rukavica

Govorom ili rečima – odnosno međusobnim pitanjima i ogdovorima• Kod starih Inka su se pozdravljali sa: „ne kradi“, „ne laži“, „nebudi lenj“• Kod nas: „jesi vredan?“• Kod Tatara: „Neka ti dom bude pun dece i neka ti ne bude hladno“• U Africi „Neka ti žena bude draga kao šećer“ ili „želim ti dvanaestoro dece“• U oblasti Konga „Poživi još mnogo godina i jedi dobro“• U Iranu „Neka ti Alah podari debeo nos“

Postupanje sa starima

• Kod nomada su često teret starije osobe jer ne mogu da drže tempo kretanja, da privređuju, a treba im hrana. Zbog toga je u davno vreme bila prisutna pojava da su stare osobe napuštali ili ubijali

• Na ostrvu Kikladi je važilo pravilo da osobe koje pređu 60 godina ispiju otrov

• Po Herodotu skitski Masageti su klali svoje stare pa čak i jeli njihovo meso

• Prusi su ih vešali, Šveđani bacali s litica, stari Belgijanci spaljivali, a nekadašnji Persijanci bacali psima

• Stanovnici Sardinije su svoje starce dovodili do iskopanog groba da bi ih tu, na ivici reke, udarili cepanicom po glavi i oborili u grob

• Pojava ubijanja starih se pominje i kod Slovena i Bugara

• Za cigane čergare se vezuje odvođenje starih u šumu medvedima

• U Africi su ubijali plemenske poglavice kada su im se pojavile sede vlasi Ili su počeli da im ispadaju zubi

Pravni običaji

Ukoliko su se dva čoveka sporila oko nečega, oni su to rešavali dvobojom Kod Kineza su osumnjičenima davali da jedu obareni pirinač, pa ako nisu mogli brzo

da ga progutaju to je bio znak da su krivi Kod starih Slovena osumnjičeni je trebalo da založi oganj,

pa ako je od njega dim išao pravo u vis, smatralo se da je nevin U našim krajevima je osumnjičeni golim rukama morao da vadi gvožđe iz vrele vode

i ukoliko se ne bi opekao verovalo se da je nevin

Pre pisanih zakona se sudilo po običajnom pravu „krvna osveta“

PRIVREDNI OBIČAJI

1. Kod stanovnika Ognjene zemlje muškarac uzima još jednu ženu, jer mu treba dodatni veslač kad ide u ribolov

2. Kod afričkih ratara, gde su žene jedina radna snaga, bogatiji muškarci uzimaju i drže veći broj žena

3. Kod starih Peruanaca sam vladar je otpočinjao kopanje ili setvu4. U staroj Grčkoj setvu su otpočinjali sveštenici5. Kod mnogih naroda ona je otpočinjana u vreme mladog meseca6. U Kini je na svom imanju setvu započinjao sam car, a u provincijama mandarini7. I danas državnici presecaju traku kod otvaranja novog objekta8. Poznati su običaji za izazivanje kiše (indijanci dimom, kod nas dodole

povorke mladih devojaka okićenih zelenilom koje su kroz selo išle pevajući, igrajući i moleći za kišu)

9. Kod Aboridžana poznata je igra „korobori“ da se zahvali višim silama za berićet – u njoj učestvuju samo muškarci i izvodi se samo noću

10. Kod stočara se sprovode običaji vezani za zdravlje stoke, njenu mlečnost ili plodnost11. Potom postoje običaji vezani za gradnju novih objekata (kod Papuanaca na Novoj Gvineji

kuće su ukrašavane ljudskom glavom, kod Nemaca se u zidove kuće uziđivao mrtvački sanduk, a u nekim delovima sveta i živi ljudi)

Medicinski običaji

RELIGIJSKI OBIČAJI

1. Badnjak i Božić2. U starom Egiptu i Siriji slavljeno je u vreme zimske kratkodnevnice rođenje Horusa3. U Rimu se u antičko doba proslavljane saturnalije

– svečanosti posvećene bogu poljoprivrede i obrađenih polja Saturnu

S proleća se organizuju:4. Različiti običaji kojima se odgoni zima5. Vrbice6. Farbanje jaja za Uskrs

NORME I OBLICI PONAŠANJA - OBIČAJI -

DR ANĐELIJA IVKOV