Novi doktori nauka i tržište rada u Republici Srbiji

XVIII Skup TRENDOVI RAZVOJA: INTERNACIONALIZACIJA UNIVERZITETA Kopaonik, 27.02. - 01. 03. 2012.___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Novi doktori nauka i trite rada u Republici SrbijiSlobodan Radiev 1, Nenad Risti2, Milan Radoevi3, Milan Baoi4, Dejan Ikonov5124531

Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, Republika Srbija

[email protected], [email protected], [email protected], [email protected], 5 [email protected]

1. BOLONJSKI PROCES I DOKTORSKE STUDIJE Kada govorimo o bolonjskom procesu i novim doktorskim studijama koje se odvijaju u skladu sa njim moramo obratiti panju na nekoliko izazova sa kojima se susreemo. Jo 2004, godine Enders i de Virt su izdvojili nekoliko izazova sa kojima e se susresti doktorske studije u svetu. Na prvo mesto su stavili promene na tritu radne snage u odnosu na doktore nauka, zatim dolaze promene u nainu produkcije znanja, potom sve vea interenacionalizacija visokog obrazovanja i smanjivanje razlika izmeu razliitih polja i oblika istraiavanja, odnosno rast interdisciplinarnih studija. Profesor Jrgenson opisuje dananje promene kao tihu revoluciju. Prema istraivanju EUA-Report Trends 2010, najvee promene u doktorskim studijam irom Evrope predstavlja to to je organizacija doktorskih studija pomerena sa individualistikog pristupa prema institucionalnom pristupu. Stari, indidualni pristup doktorskim studijama, koji je obuku i razvoj doktoranata zasnivao na individualnom odnosu izmeu studenta i jednog mentora (najee profesora iz jedne oblasti) je zamenjen institucionalnim pristupom gde obuku i razvoj studenata doktorskih studija umesto jednog mentora sada vodi univerzitet a esto je ukljueno vie od jednom mentora i strunjaci van univerziteta.[1] Pored toga to veliki broj Evropskih zemalja prihvata nove drugaije struktuirane doktorske studije ono to je zadivljujue je brzina tih reformi. Koliko god se nama inilo da reforme idu sporo ako se pogleda u prolost visokog obrazovanja u Evropi moemo zakljuiti da su ovo jedne od najbrih i najuticajnih reformi koje se deavaju u visokom obrazovanju. Pre usvajanja Salzburkih principa reforma doktorskih studija u veini Evropskih zemalja se odvijala jako sporo ili je ak ila i u pogrenom pravcu a promene koje su se deavale esto nisu imale uticaja na doktorske studije. Iako je danas situacija mnogo bolja nego pre nekoliko godina, i skoro svi ozbiljni univerziteti u Evropi u svojoj agendi imaju doktorske studije organizovane po principima Bolonjskog procesa ili ih imaju u planu, za konkretne rezultate moraemo priekati jo nekoliko godina. 2. DOKTORI NAUKA I TRITE RADA U REPUBLICI SRBIJI Dosadanja siutacija u Republici Srbiji kad je re o doktorima nauka i tritu rada skoro da je iskljuivo bila vezana za Univerzitete i istraivake institute. Postoji jako malo podataka da doktori nauka u Srbiji rade u privredi a nepostoji ni jedan podatak o konkursu za radno mesto u privredi gde se kao uslov spominje doktorat. Kompanije u kojima je mogue pronai strunjake koji poseduju i doktorat su pre svega dravne kompanije (ili do skoro dravne) poput Naftne industrije Srbije, Elektroprivrede Srbije, SrbijaGasa, eleznice Srbije i sl. Takoe ono to se moe zapaziti je i da sturnjaci sa doktoratom u tim kompanijama isti stekli dok su radili u njima a vrlo retko pre zaposlenja. Novih doktori nauka, odnosno oni koji su ovo zvanje stekli po novom nainu organizacije studija, tkz. Bolonjskom sistemu, jo nema u ozbiljnijem broju da bi se mogla opisati njihova iskustva. Meutima ako se u obzir uzme stanje na tritu rada u Srbiji koje bi se blago reeno moglo nazavti katastrofalnim, za njih se ne predvia svetla budunost. Prema podacima iz novembra 2011. godine na evidenciji Nacionalne slube za zapoljavanje je preko 57.000 lica sa viom kolom i fakultetom, 835 magistara i 52 doktora nauka.[2] Sem Autonomne Pokrajine

1


Vojvodine i njegnog Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj nijedna druga dravna institucija se nije angaovala po pitanju zapoljavanja doktora nauka. Danas se na doktorskim studijama u Srbiji koluje nekoliko puta vie doktoranata nego po staromo sistemu. Kako e se svi oni snai na tritu rada jo niko ne zna ali emo u nastavku pogledati ta oni misle o pitanju zaposlenja u Srbiji. 3. ISTRAIVANJE MEU SADANJIM STUDENTIMA DOKTORSKIH STUDIJA U SRBIJI[3] Istraivanje je sprovelo Udruenje studenata doktorskih studija i mladih istraivaa Srbije preko svog Udruenja koje aktivno deluje na Univerzitetu u Novom Sadu. Anketa je sprovedena tokom avgusta i septembra 2011. godine. Nju je popunilo 577 studenata doktorskih studija sa teritorije Republike Srbije od koji 557 studenata koji studiraju na Univerzitetima iji je osniva drava Srbija i 20 studenata koji studiraju na privatnim Univerzitetima. Ona sadri ukupno 54 pitanja od ega 4 pitanja zatvorenog tipa i 1 pitanje otvorenog tipa koja mogu biti relevantni po pitanju zaposlenja i rezultate tih odgovora emo prikazati i analizirati u nastavku. Da li ste zaposleni?

Slika 1. Ako je odgovor ne da li smatrate da e te moi nai zaposlenje u Srbiji?

Slika 2. Da li postoji perspektiva za mlade naunike u Srbiji?

2


Slika 3. Da li planirate da napustite Srbiju?

Slika 4. Ako je odgovor DA navedite razlog: U ovom pitanju emo navesti samo nekoliko odgovora jer ih je ih ima veoma mnogo a veina su veoma slini. Neki od odgovora su: Nemogunost zaposlenja u struci, Loi profesionalni uslovi za rad i loi finansijski uslovi, Nedostatak perspektive, nepostojanje sistema vrednosti, nemogunost profesionalnog i strunog usavravanja primeren 21 veku... loa materijalna situacija zaposlenih, posebno nezaposlenih itd., nemogunost zaposlenja u oblasti interesovanja kako u spoljnim institucijama tako i na univerzitetu zbog broja doktoranata koji znatno premauje granice optimalnog, zbog jako loih uslova studiranja i zaposlenja, Nemogunost zaposlenja, a samim tim i strunog i naunog napredovanja, zbog korupcije i nepotizma, itd 4. ZAKLJUAK Ako se realno pogleda trenutna situacija na tritu rada u Srbiji, koje teko moe da podnese i daleko manji broj doktora nauka koji se kolovao po starom sistemu, smatramo da budui doktoranti nemaju perspektivu u dananjoj Srbiji. Danas sem dravnih univerziteta i instituta doktori nauka u znaajnijem broju rade jo jedino na privatnim univerzitetima i fakultetima a i to trite je ve zasieno. Kada se pogledaju pitanja iz ankete koju su popunjavali sadanji doktoranti moe se zakljuiti da su i oni u potpunosti svesni trenutne situacije u Republici Srbiji. Naalost sve gore navedeno e Srbiju ponovo svrstati u svetski vrh po odlivu

3


mozgova, trenutno se nalazimo na 139 mesto od ukupno 142 alnalizirane drave u Svetskom Indeksu kompetitivnosti.[4] I na kraju bi citirali jednog naeg poznatog profesora koji je na prijemu nove generacije doktoranata rekao sledee Srbiji a i svima nama moe biti dobro tek kada veina diplomiranih doktora nauka bude radila u industriji a ne na univerzitetima. 5. LITERATURA[1] Andrea Kottmann, Reform of doctoral training in Europe, Tabled Paper at the ECPR Conference Reykjavik, August 24th-August 27th, 2011, [2] http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/292473/Svako-slobodno-mesto-juri-175-nezaposlenih, [3] Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011, wwwdoktoranti.org.rs [4] The Global Competitiveness Report 20112012

4

Documents

Novi doktori nauka i tržište rada u Republici Srbiji