Odrazavanje Transportnih Sredstava

7/26/2019 Odrazavanje Transportnih Sredstava

1/32

Sadraj

35

4.

ODRAVANJETRANSPORTNIH

SREDSTAVA

Tokom rada transportnih sredstava, sloenih popravljivih tehnikihsistema, sa promenom stanja menjaju se i njihove eksploataciono-tehnike (ET6)karakteristike. Skup intervencija odravanja, iji je zadatak da obezbede ispravanrad tehnikog sistema, odnosno odgovarajue karakteristike pouzdanosti,[B.3]

utie pozitivno na promenu ET svojstava. ire posmatrano, priprematransportnog sredstva za rad obuhvata i intervencije snabdevanja gorivom,tehnikog pregleda i slino, koje se obavljaju najee u jedinstvenomtehnolokom sistemu i posmatraju organizaciono i informaciono kao jedinstvenskup. Ovaj skup intervencija nazvae se tehniko opsluivanje7 transportnihsredstava.

Moe da se zakljui da se tokom obavljanja transportnog procesa menjastanje sredstava i dolazi moment kada je neophodno izvriti neku od intervencijatehnikog opsluivanja. Tada se prekida proces transportnog rada i otpoinjeproces opsluivanja tokom koga se, takoe, menja stanje transportnih sredstava,ali u pozitivnom smeru. Po zavretku intervencija opsluivanja, sredstvo ponovomoe da se ukljui u transportni proces.

6 Eksploataciono-tehnika (ET) svojstva transportnog sredstva pokazuju mogunost njegovogpunog iskorienja u odreenim uslovima i omoguavaju da se oceni u kojoj meri odreenokonstrukciono reenje transportnog sredstva odgovara datim uslovima eksploatacije[B.17]7 Opsluivanje transportnih sredstava u irem smislu obuhvata i niz usluga: registraciju,osiguranje, kadrovske poslove, raunovodstvene poslove i slina opsluivanja, kao i period u komese obavljaju intervencije na transportnom sredstvu.


2/32

OSNOVI ODRAVANJA MOTORNIH VOZILA

36

Dakle, moe da se usvoji postavka da se u direktnoj meusobnojzavisnosti odvijaju tri osnovna procesa:

transportni (radni) proces,

proces promene stanja transportnih sredstava i

proces tehnikog opsluivanja transportnih sredstava.

Posmatrano u odnosu na jedno transportno sredstvo, ciklino se smenjujuproces rada i proces opsluivanja. Oba su, naravno, praena promenom stanja(Slika 4.1).

POETAK RADAvozilo eka na rad

PREKID RADA

vozilo eka naopslugu

RAD VOZILA

PROMENA

STANJA

vozilo u stanju

spremno zarad

vozilo u stanju

nespremno zarad

+

-

PROMENA

STANJA

TEHNIKO OPSLUIVANJEVOZILA

Slika 4.1. Ciklino smenjivanje procesa tokom eksploatacionog veka jednog transportnogsredstva

Vano je ovde uoiti dva karakteristina stanja u kojima transportnosredstvo moe da se nalazi u odnosu na mogunost obavljanja transportnog rada(Slika 4.1):

stanje kada je transportno sredstvo spremno za rad - period poobavljanju neophodnih intervencija opsluivanja, pa do ispostavljanjasledeeg zahteva za opslugomi

stanje kada je transportno sredstvo nespremno za rad - period kadatransportno sredstvo eka na intervencije

Proces promene stanja i izmene energije uslovljava u odreenommomentu prelazak transportnih sredstava iz stanja spremno za rad u stanje

nespremno za rad, da bi nakon obavljanja intervencija opsluivanja stanjetransportnog sredstva ponovo postalo spremno za rad.

Transportni proces se ovde posmatra prvenstveno sa aspekta

meusobnog uticaja procesa promene stanja i procesa tehnikog opsluivanja.


3/32

Sadraj

37

U planiranom momentu vremena, transportno sredstvo spremno za radiz odgovarajue KE8 grupe sa raspoloivim rukovaocem otpoinje radniproces. Mobilno transportno sredstvo ide na mesto utovara, vozi robu (putnike),istovaruje se, eventualno izvestan broj puta ponavlja ovaj proces, te se, takoe,planski vraa u bazu gde se opsluuje. Ovaj jedan ciklus, od izlaska do povratkau bazu moe da se nazove radnim zadatkom. Radni zadatak je odreen:[B.4],[B.18]

vrstom transportnog sredstva (KE grupa) - A,

vremenom otpoinjanja radnog zadatka - B,

putem ili vremenom rada - C,

vremenom okonanja radnog zadatka - D i

transportnim radom (koji treba da se obavi) - E,

tj. jednim petodimenzionalnim vektorom. Sama struktura radnog zadatka ovdenije predmet razmatranja.

Skup svih radnih zadataka (planska kategorija) koji se obavljaju uodreenom periodu vremena (dan, nedelja) nazvae se Operativni programrada (OPR). Zavisno od vrste transportnog rada, OPR moe da ima razliiteoblike i da se odnosi na razliite periode vremena. Na primer, kod prevozaputnika, koji je najee linijski, OPR je determinisan i moe da se definiematricom ije su vrste vektori koji definiu radne zadatke:

nnnnn EDCBA

EDCBA

EDCBA

EDCBA

OPR

33333

22222

11111

OPR je proizvod procesa odluivanja na nivou sloenog poslovnogsistema preduzea i predstavlja osnovu za donoenje operativnih odluka.

U odnosu na vremensku osu, odnos transportnog procesa i stanjatransportnog sredstva moe da se prikae na nain prikazan na slici 4.2.

8Konstrukcijsko-eksploataciona (KE) grupa transportnog sredstva je homogeni skup transportnih

sredstava, iste konstrukcije koje rade u slinim uslovimau priblino istomperiodu.


4/32


38

SPREMNO

ZA RAD

NESPREMNO

ZA RAD

PLANIRANO

VREME RADA

PLANIRANO VREME

EKANJA

REALIZOVANO

VREME RADA

NEREALIZOVANO

PLANIRANO VREME

RADA

i-to VOZILO

j-ta KE

GRUPA

t1i t2i t1i

t3j t4j t3j t3j t3j t3j t3j t3jt4j t4j t4j t4j t4j t4j

t6j t6j t6j t6jt5j t5j t5j t5j t5j

t7 t7 t7 t7 t7 t7

t5 t5 t5 t5 t5

t

t

t

Legenda :

t1ivremenski intervali u kojima se i-to transportno sredstvo nalazi u stanju spremno za radt2ivremenski intervali u kojima se i-to transportno sredstvo nalazi u stanju "nespremno za radt3jplanirano vreme obavljanja radnog zadatkat4j planirano vreme ekanja na radni zadatakt5jdeo planiranog vremena radau kome rad nije obavljen zbog nespremnostii-tog vozilat6j deo neiskorienog vremena u kome se i-to transportno sredstvo nalazilo u stanju spremno za rad

t7deo planiranog vremena rada tokom koga je obavljen rad Slika 4.2. Odnos transportnog procesa i stanja transportnog sredstva u vremenu

Prva osa se odnosi na stanje spremnosti i-tog transportnog sredstva izneke j-te KE (konstrukcijsko-eksploatacione) grupe transportnih sredstavaposmatranog voznog parka.


5/32

Sadraj

39

Druga osa se odnosi na plan rada i-tog transportnog sredstva j-te KEgrupe i obuhvata radne zadatke koje treba da obavi jedno transportno sredstvo teKE grupe (deo skupa svih radnih zadataka te KE grupe transportnih sredstava).

Na treoj osi se vidi rezultat, tj. vreme tokom koga je transportnosredstvo radilo i vreme kada je trebalo da radi, a zbog nespremnosti nije radilo,pa je korieno transportno sredstvo iz rezerve ili je taj deo planiranih radnihzadataka otkazan.

U jednoj KE grupi nalazi se ntransportnih sredstava. Svi radni zadaci za

jednu KE grupu transportnih sredstava nalaze se u jednom skupu i prvotransportno sredstvo te KE grupe spremno za rad realizuje radni zadatak koji jeprvi po hronolokom redosledu. Ako se sa m(t) oznai promenljiva koja

predstavlja broj radnih zadataka koji se obavljaju sa po jednim transportnimsredstvom te KE grupe, onda je broj neophodnih transportnih sredstava za

obavljanje transportnih zadataka (Nn), pod pretpostavkom da transportna sredstvane otkazuju:

[B.19]

tmNt

n max (4.1)

Obavljanje svih planiranih radnih zadataka uslovljava, zbog postojanjaintervala t5j, da broj potrebnih transportnih sredstava (Np) bude najee vei odbroja neophodnih:

np NN (4.2)

U kojoj e se meri razlikovatiNniNpzavisi od:

duine, poloaja u vremenu i uestalosti intervala t2 (to je rezultatkonstrukcije transportnog sredstva i stanja u kome se nalazi, kako ikoliko intenzivno radi i kako se i kada opsluuje)i

duine i poloaja intervala t3posmatranog skupa radnih zadataka.

U konkretnom voznom parku u posmatranoj KE grupi nalazi se Ni

transportnih sredstava od kojih je u nekom momentu NSspremno za rad. Ovajbroj je, kako se vidi, sluajan i zavistan od vremena, pa se moe rei da je stanjesistema u pogledu spremnosti transportnih sredstava po KE grupama odreenodiskretnim sluajnim procesom, u oznaciNS(t).

Polazei od postavke da je procesom odluivanja, na nivou upravljanjatransportnim procesom, odreeno Nn(t)(na osnovu programa rada), potrebno jeupravljati procesomNS(t)sa ciljem da se postigne:

tNtN nS (4.3)

uz to je mogue manje trokove. Kako na NS(t) utie proces tehnikogopsluivanja u svojoj interakciji sa transportnim procesom i procesom promene


6/32


40

stanja, u procesu upravljanja sva ova tri procesa moraju da se posmatrajuintegralno i u kontekstu meuzavisnosti. Proces opsluivanja, odnosnoodravanja, jeste proces podrke transportnom procesu i kao takav se moraposmatrati u svim analizama.

4.1. Cilj odravanja

Na koji nain i prema kojim kriterijumima e se odravanje realizovatizavisi u znaajnoj meri od strukture i proizvodnog programa preduzea u okviru

koga se ovaj proces realizuje. Sigurno je da se proces odravanja realizuje uokviru sistema iji je zadatak da obezbedi ispravan rad transportnih sredstavakoja se u njemu odravaju, ali prema irem kontekstu mogu da se uoe dvakarakteristina sluaja:

A. Sistem za odravanje podrava prvenstveno konkretan vozni parkjednog preduzea.

B. Sistem za odravanje ini samostalnu poslovnu jedinicu.

SISTEM ODRAVANJA

OKOLINA

I1U1

I2U2

OKOLINA

U1sredstva za rad, kadrovi, finansijski resursi, rezervni delovi, energijaU2vozila nespremna za radI1informacije, otpisana vozila i materijal,...I2vozila spremna za rad

Slika 4.3. Sistem odravanja kao crna kutija

U sluaju odravanja voznog parka jednog preduzea, sistem odravanjarealizuje zahteve za odravanjem transportnih sredstava u skladu sa zahtevima zatransportom koji proizilaze iz radnog procesa. Oprema, kadrovi i finansijskasredstva neophodna za redovno poslovanje i investicione poduhvate su resursikojima ovaj sistem u najveem broju sluajeva raspolae, ali je neophodnonjihovo neprestano prilagoavanje potrebama sistema (proirivanje, odravanje,menjanje, usavravanje u interakciji sa okolinom: drugim delovima preduzea,


7/32

Sadraj

41

bankama, obrazovnim institucijama i sl.). Ovi resursi se u tom smislu moguposmatrati kao ulazi (U1-Slika 4.3)u sistem odravanja.

Polazei od injenica:

da se tokom transportnog procesa odvija promena stanja i

da transportni proces ima primarni uticaj9 na proces formiranja zahteva

za odravanjem,

smatra se da se transportna sredstva sa zahtevom za opslugu mogu posmatratikao ulazi (U2,Slika 4.3)u sistem odravanja.

[B.4]

Znaajan ulaz u ovaj sistem su i novonabavljeni rezervni agregati, sklopovi i delovi, energija, i sav potrebni materijal (U1-Slika 4.3).

Izlaz (I2-Slika 4.3)iz sistema odravanja su transportna sredstva iji suzahtevi za opslugom realizovani. Kao izlaz se posmatraju i informacije i direktniuticaji na okolinu (I1). Informacije se, globalno posmatrano, odnose na potrebesistema vezane za njegov rad, mogunosti obavljanja rada sistema, kao i naostvareni rad. Direktan uticaj sistema na okolinu ine otpisana transportnasredstva, delovi, materijal, upotrebljena voda i slino.

Na tok procesa odravanja utiu promene samog sistema (tehnologija,organizacija i slino) i okruenje koje ovde, na prvom mestu, ine drugi delovipreduzea u okviru kojih se generiu zahtevi za opslugom i ira okolinapreduzea iz koje se dopunjavaju resursi i permanentno nabavlja energija,rezervni delovi, materijal i slino. Okolinu sistema tako ine ostali delovipreduzea i okolina preduzea (drutveno-politiki sistem, trite, konkurencija -preko uticaja na proizvodni proces, priroda).

Polazei od definicije da cilj predstavlja eljeni podskup u prostorustanja sistema (izlaza), potrebno je da se odredi ta je eljeni podskup stanja iime je odreen.

Osnovna injenica od koje se mora poi pri analizi jeste da je, u ovomsluaju, sistem odravanja podsistem sistema preduzea. Sa druge strane,potujui sistemski prilaz, optimalno poslovanje sistema preduzea moe da seostvari jedino uzajamnim usklaivanjem rada svih funkcija jer se na umuneprestano imaju ciljevi celine, a ne njenih delova.

[B.20]Kako je cilj preduzea u

odreenom vremenskom periodu da realizuje odreeni plan proizvodnje, to seodravanjem mora obezbediti neophodan broj transportnih sredstava u stanju

spremno za rad u planski odreenom momentu ili intervalu vremena, sadovoljno visokom pouzdanou u intervalu radnog zadatka ili u periodu izmeupreventivnih intervencija odravanja.

Ukoliko je plan kratkoroniji, egzaktnije su odreeni zahtevi u odnosu naneophodan broj transportnih sredstava (Nn), tj. mogue je egzaktnije odrediti ovaj

9Na proces formiranja zahteva za odravanjem utie i sistem odravanja kvalitetom intervencija isprovoenjem preventivnih intervencija.


8/32


42

elemenat cilja. U najpovoljnijem sluaju, kada se pristupa realizacijikratkoronog plana, radni proces je odreen operativnim programom rada (OPR).Tada je cilj sistema egzaktno odreen nesluajnom vremenskom funkcijom broja

neophodnih transportnih sredstava u oznaci tN in (ise odnosi na odgovarajuu

KE grupu transportnih sredstava) koja je determinisana pomou OPR (sluaj ASlika 4.4).

[B.4]Povoljan sluaj je ako je mogue definisati dozvoljeno odstupanje

ove funkcije. Tipian primer ovog sluaja je javni gradski prevoz i linijskimeugradski putniki prevoz. Tu je i period trajanja jednog OPR relativno dug.Kod transporta tereta, egzaktnost programa rada se smanjuje na prvom mestu

zbog rada sa veim intervalima mogueg ekanja na transportno sredstvo (sluajB Slika 4.4). Dalje, postoje preduzea koja delom svojih kapaciteta ispunjavaju

sluajne zahteve trita iji je period planiranja realizacije relativno kratak. Uovim sluajevima se obino javlja zahtev za odreenim brojem spremnihtransportnih sredstava u odreenom periodu vremena (sluaj CSlika 4.4).

t1

t

N'n(t) - sluaj C

Nn(t) - sluaj Ai

sluaj B

Nn

tO

Nn

t, t1 dozvoljeni interval ekanja

N dozvoljeno odstupanje broja spremnih za radod broja neophodnih vozila Slika 4.4. Funkcija broja neophodnih transportnih sredstava

Funkcija broja neophodnih transportnih sredstava esto ima cikliankarakter. Ciklus je najee dan, odnosno nedelja dana.

Dakle, cilj sistema odravanja jeste da omogui realizaciju ciljapreduzea kroz obezbeenje transportnih sredstava odgovarajue KE grupe ustanju spremno za rad, u periodu kada su potrebna i dokle su potrebna, sa


9/32

Sadraj

43

odreenim nivoom pouzdanosti. eljeni skup stanja predstavljaju odreenevrednosti parametara sistema odravanja kojima se realizuje postavljeni cilj.Postavlja se pitanje da li su jedino parametri sistema odravanja ti koji utiu naostvarenje zadatog cilja?

Jedan ekstremni sluaj bi mogao biti da u okviru preduzea ne postojisistem odravanja transportnih sredstava. Sa svakim otkazom, broj potrebnihtransportnih sredstava (Np), za dostizanje Nn u odreenom momentu vremenapoveava se za jedan. Trokovi nabavke transportnih sredstava e intenzivnorasti. Uvoenjem samo korektivnih intervencija (vidi poglavlje4.2.) transportnasredstva e se posle odreenog perioda odravanja opet vraati u radni proces , tee se smanjiti potreba za nabavkom novih.

Ekstremni sluaj u drugom smeru bio bi maksimalno razvijen sistemodravanja: kapaciteti pogona za odravanje su veliki (nema ekanja na opslugu idobro je razvijen program preventivnih intervencija). Praktino se javljaju samoiznenadni otkazi i otkazi usled udesa. U tom sluaju je broj Npblizak brojuNn,ali su ulaganja u sistem odravanja izuzetno velika.

Ovo znaida se pri posmatranju cilja sistema odravanja i mogunostinjegove realizacije moraju uporedno, ili iterativno, usklaivatiobim i strukturavoznog parka, nivo pouzdanosti transportnih sredstava i parametri sistemaodravanja, a sve u odnosu na usvojeni cilj preduzea.

Kako je cilj preduzea rezultat procesa optimizacije, koji iterativnoukljuuje dejstvo sistema odravanja u jednom periodu rada preduzea, sistemodravanja moe da bude praktino doveden u optimalno stanje (tj. da daje dobarefekat u odnosu na cilj preduzea). U sledeem periodu vremena razvojempreduzea moe da se povea obim transportnog rada. Ako se ne bi menjaosistem odravanja, ve se npr. samo poveavao broj transportnih sredstava,sistem odravanja se, iako bi i dalje po sebi dobro radio i zadrao dobruproizvodnost i sl, ne bi vie nalazio u optimalnom stanju u odnosu na preduzee.Postao bi ograniavajui deo preduzea i doveo bi do prekomerne nabavketransportnih sredstava kao kompenzacije njegovog npr. nedovoljnog kapaciteta.Ili suprotan sluaj: vozni park je delom obnovljen transportnim sredstvima novetehnoloke generacije. Sistem odravanja sad nije osposobljen da vri nekeintervencije (plastika, aluminijum, mikroprocesori), a npr. znatno vii kvalitettransportnog sredstva dovodi do poveanja pouzdanosti i do znaajnog smanjenja

frekvencije i obima zahteva za intervencijama. Postojei kapaciteti sistemaodravanja postaju balast (znatno su vei od potrebnih i delom neprilagoeninovim zahtevima), tako da njihovi trokovi optereuju rad preduzea.

U drugom karakteristinom sluaju, kako je reeno, radovi odravanja serealizuju u okviru samostalnih poslovnih jedinica preduzea. Sistem zaodravanje transportnih sredstava nije ogranien na konkretni vozni park, verealizuje zahteve za odravanjem na:


10/32


44

transportnim sredstvima konkretnog proizvoaa (jednog ili vie), odreenim agregatima konkretnih proizvoaa: pumpe visokog pritiska,

motori, elektrini agregati, nadgradnje i sl.,

svim transportnim sredstvima, obavljajui samo odreene intervencije:pranje, mazaki radovi, dijagnostiki radovi.

Osnovni preduslov za poslovanje preduzea koja pruaju usluge izoblasti odravanja transportnih sredstava jeste da su otvorena tritu i da serazvijaju prema zahtevima i mogunostima trita. U manjoj meri ispunjavajuugovorne obaveze sa proizvoaima transportnih sredstava.

Proizvodni sistem, u ovom sluaju, ini sistem za odravanje. Osnovnakoncepcija i mogua struktura ovog sistema je analogna sistemu koji jepredhodno obraen. Specifinost ovog sluaja je da transportna sredstva sazahtevom za opslugu koja su posmatrana kao ulaz U2u sistem (Slika 4.3), ulazesa svojim zahtevima, a da sistem za odravanje nije u direktnoj vezi satransportnim procesom, koji je jedan od glavnih uticajnih inilaca u procesuispostavljanja zahteva za odravanjem. Mogu je sluaj vre poslovne vezeizmeu korisnika transportnih sredstava i preduzea koje ih odrava kadatransportni proces intenzivnije utie na proces odravanja.

Cilj sistema za odravanje transportnih sredstava u ovom sluaju jeznatno jednostavniji: da se kvalitetno obavi maksimalna koliina rada u jedinicivremena. Klijenti se brzo i kvalitetno opsluuju to utie na njihov ponovnidolazak i na irenje kruga klijenata. Kvalitet obavljenih intervencija uticae na

dva naina na poslovanje preduzea: smanjuje broj dolazaka transportnih sredstava na intervencije i

iri krug klijenata.

Na taj nain se kvalitet intervencija javlja kao trinakategorija: sa maloviim kvalitetom od prosenog u posmatranoj sredini moe se doi do pozitivnihefekata. To znai da nema precizno definisanih zahteva u odnosu na kvalitet(izuzetak su preduzea koja rade pod ugovorom sa proizvoaima transportnihsredstava jer proizvoai definiu minimalno prihvatljiv nivo kvaliteta).

4.2. Koncepcija odravanja

Prema [B.2], pod koncepcijom odravanja se podrazumevaju naela nakojima se donose odluke o svim elementima bitnim za sprovoenje postupakaodravanja, posebno u odnosu na njihov sadraj i periodiku, tj. vreme. Vei brojmoguih koncepcijskih reenja svodi se u sutini na dve osnovne koncepcije:preventivno i korektivno odravanje.


11/32

Sadraj

45

Osnovna karakteristika preventivnog odravanja je da se postupciodravanja sprovode pre pojave otkaza, da postupci preventivnog odravanjaimaju zadatak da spree ili da odloe pojavu otkaza.

U sluaju kada se sprovodi korektivno odravanje intervencije sesprovode samo kada doe do otkaza. Zadatak je, u ovom sluaju, da se tehnikisistem u otkazu dovede u ispravno stanje.

U praksi se najee sree kombinacija pomenutih osnovnih koncepcija:kombinovano odravanje. Kod primene ove koncepcije, pojedini sklopovi,agregati, podsistemi transportnog sredstva se odravaju preventivno, a drugikorektivno.

Pri razradi koncepcije odravanja posebna panja se posveuje

preventivnom odravanju i odnosu preventivnog i korektivnog odravanja kojipraktino proizilazi iz definisanog programa preventivnih intervencija (PPI).

Najiru primenu imaju dva osnovna vida preventivnog odravanja:[B.2]

preventivno odravanje koje se prvenstveno zasniva na informacijama opouzdanosti posmatranog sistema i njegovih sklopova i elemenata, kadase postupci preventivnog odravanja planiraju tako da obezbedezahtevani nivo sigurnosti rada posmatranog sistema i

preventivno odravanje koje se pored informacija o pouzdanosti zasnivai na stalnom i sistematskom praenju i osmatranju izabranih i unapredodreenih parametara i pokazatelja koji dovoljno sigurno govore o stanjusistema i njegovih vanijih elemenata, ime se dalje poboljavaju

postupci preventivnog odravanja: bolja sigurnost i bolja ekonominost.Oba vida preventivnog odravanja mogu da se realizuju u nekim unapred

odreenim periodima vremena (prema programu sa utvrenim ciklusom koji seesto naziva program preventivnih intervencija - PPI) ili u trenucima vremenakoji nisu unapred odreeni, ve se tokom rada sistema biraju ili adaptiraju, uzavisnosti od stvarnog stanja sistema i konstatovanih potreba za odravanjem.

esto se, u odnosu na moment sprovoenja intervencija, primenjujesprovoenje postupka preventivnog odravanja onda kada je to najlake, tj. kadae to izazvati najmanje tekoa. Na primer, dok je transportno sredstvo uradionici zbog nekog otkaza, mogu da se obave odreeni postupci odravanja naelementima i sklopovima koji nisu zahvaeni tim otkazom. Ovaj nain

odravanja naziva se oportunistiko odravanje.[B.2],[B.21]

Izbor i razrada koncepcije odravanja ine veoma sloen upravljaki

problem, ijim reavanjem se bavi vei broj autora.[B.2],[B.5],[B.21] Za korisniketransportnih sredstava primaran znaaj ima koncepcija koju su definisaliproizvoai transportnih sredstava, najee preko programa preventivnihintervencija - PPI. U procesu korienja transportnih sredstava definisanakoncepcija se adaptira konkretnim uslovima rada i okruenju transportnogsredstva.


12/32


46

4.3. Ispostavljanje zahteva10za opslugom

Tokom rada transportnih sredstava, promenom stanja, stvaraju se usloviza pojavu zahteva za odravanjem. Moment pojave zahteva, njihov broj i vrsta sustohastike veliine zavisne od transportnog procesa, transportnih sredstava kojaga realizuju i procesa odravanja.

Zahtev za intervencijom nastaje po povratku transportnog sredstva sarada ili po prinudnom prekidu rada. Tada se vri primopredaja i kontrolatransportnog sredstva, pri emu se registruju i identifikuju otkazi. Sa drugestrane, sam proces odravanja transportnog sredstva utie na proces promene

stanja transportnih sredstava sprovoenjem odreenog programa preventivnihintervencija (PPI). Prinudni karakter izvrenja ovih intervencija dovodi doispostavljanja zahteva za obavljanjem preventivnih radova.

Kraj eksploatacionog veka agregata, odnosno transportnog sredstva,odreuje se tehnoekonomskim metodama. Rezultat je zahtev za generalnomopravkom ili otpis posmatranog sredstva.

Ispunjavanje eventualnih zahteva za otklanjanje posledica udesa, zahtevaza snabdevanje gorivom i zakonom uslovljenih planskih zahteva za obavljanjemtehnikog pregleda (Slika 4.5) takoe je neophodno da bi se to transportnosredstvo dovelo u stanje spremno za rad.

ekanje na radni zadatak i ekanje na obavljanje radova po

ispostavljenim zahtevima uslovljava ispunjenje zahteva za smetajemtransportnih sredstava.

Od vrste, naina i momenta ispostavljanja zahteva zavisi kako e i kadaon biti realizovan. Mogu da se uoe dva karakteristina sluaja:

1. Transportno sredstvo u celosti obavlja radni zadatak i vraa se u bazu(mestosmetaja transportnog sredstva i eventualno njegovogodravanja). Pri ulasku ubazu obavljaju se odreene intervencije identifikacije, primopredaje i kontrolesredstva. U momentu ulaska u bazu vri se preispitivanje stanja transportnogsredstva u smislu njegove spremnosti za dalji rad i definisanje eventualnihzahteva za odravanjem. Mogui su sledei sluajevi:

na osnovu preene kilometrae, dana nabavke transportnog sredstva ilinekog drugog usvojenog kriterijuma, utvruje se da li postoji potrebaobavljanja:

10Pod terminom zahtev e se u daljem tekstu podrazumevati potreba za izvrenjem odgovarajueintervencije kako bi se transportno sredstvo vratilo u stanje spremno za radi time bilo spremnoza ukljuenje u transportni proces.


13/32

Sadraj

47

programom definisanih preventivnih intervencija (odreeni stepenPPI),

generalne opravkeGO (eventualno: otpis transportnog sredstva), tehnikog pregleda TP.

PROCES PROMENE STANJA

TRANSPORTNI PROCES

PROCESI

PODACI KOJI

INICIRAJU

ZAHTEVE ZA

OPSLUGOM

MESTO I VREME

INICIJALIZACIJE

ZAHTEVA

NAININICIJALIZACIJE

I DEFINISANJA

ZAHTEVA

VRSTA

INTERVENCIJA

NA OSNOVU

ZAHTEVA

MESTO

REALIZACIJE

INTERVENCIJA

PREENI PUT

ASOVI RADA

BROJ OBRTAJAMOTORA

DANI U

EKSPLOATACIJI

TRANSPORTNOGSREDSTVA

SIGNALI SA

SENZORA O

TEHNIKOMSTANJU

IZJAVE

VOZAA IKONTROLORA

O TEHNIKOMSTANJU

BAZA TRANSPORTNIH SREDSTAVA

PO POVRATKU SA RADA

TRANSPORTNI ZADATAKTOKOM REALIZACIJE

PPI PTP D TEHNOEKONOMSKA

ANALIZA

D

PI TP KI OU GO O KI OU

POGON ZA ODRAVANJETERENTERENSKA

EKIPA

TEREN -

VOZA

Legenda :

PPIProgram preventivnih intervencija TP - Tehniki pregledPTP Program tehnikog pregleda KI Korektivne intervencije DDijagnostika OUOpravke udesa PIPreventivne intervencije GOGeneralne opravke

OOtpis Slika 4.5. Ispostavljanje zahteva za opslugom


14/32


48

Ovde se esto, uz definisan zahtev, daje tolerantno podruje (npr.1000 kmza PPI ili 30 dana za TP).

na osnovu obrade signala sa senzora na transportnom sredstvu direktnose utvruje da li se javio neki otkaz i koji je to otkaz ili se sredstvo aljena dijagnostiku radi utvrivanja vrste otkaza i preciznog definisanjazahteva za intervencijama,

na osnovu izjave vozaa i kontrole transportnog sredstva utvruju seeventualni nevani ili delimini otkazi transportnog sredstva nastalitokom rada ili se sredstvo alje na dijagnostiku sa istim ciljem.

2. Tokom reali zacije radnog zadatka na transportnom sredstvu dolazi do otkaza

koj i dovodi do trenutnog prekida rada transportnog sredstva.Ovo je sluaj kodkritinih otkaza elemenata (bitan poremeaj u funkcionisanju transportnogsredstva) iji je uzrok bilo promena stanja tokom eksploatacije, ili havarija priudesu. Postoje dve mogunosti postupanja po zahtevu u ovom sluaju:

voza otklanja otkaz ili ga delimino otklanja (i po povratku u bazuprijavljuje da bi se intervencija kvalitetno okonala) ime se, uzzakanjenje, zavrava radni zadatak,

obavetava se baza o otkazu,pa se zavisno od vrste otkaza i mogunostiotklanjanja na licu mesta:

alje terenska ekipa radi otklanjanja otkaza, a transportno sredstvonastavlja radni zadatak uz znaajno kanjenje ili

vre pretovar tereta u drugo transportno sredstvo i transportneispravnog sredstva treim transportnim sredstvom u bazu, toizaziva znaajni poremeaj u realizaciji radnog zadatka i znaajnetrokove.

U sluaju kada se vri pretovar, moment dolaska transportnog sredstva ubazu, kad moe da zaponei intervencija na njemu, zavisi od mesta udaljenostipojave otkaza i raspolaganja transportnim sredstvima za vuu i za preuzimanjetereta (nekad i za pretovar).

Poseban sluaj predstavlja izrada zahteva za generalnom opravkom - GOili otpisom posmatranog transportnog sredstva. Ovaj zahtev, koji je rezultatkompleksne tehnoekonomske analize, nastaje praenjem promene stanja

transportnog sredstva i ukupnih trokova odravanja.Posmatrajui proces ispostavljanja zahteva u celosti, moe da se zakljui

da postoji vie mesta na kojima zahtevi nastaju i veliki broj vrsta zahteva. Da bise stekla jasnija slika o ovom procesu, dat je matrini prikaz inicijalizacijetehnikih intervencija na transportnim sredstvima (Slika 4.6). Kodom 1 oznaenoje postojanje veze izmeu mesta inicijalizacije i inicirane grupe intervencija.


15/32

Sadraj

49

PREVENTIVNEINTERVENCIJE

DIJAGNOSTIKA

KOREKTIVNEINTERVENCIJE

TEHNIKIPREGLED

GENERALNEOPRAVKE

OPRAVKEUDESA

INICIRANA GRUPAINTERVENCIJA

OTKAZ NA LINIJI

VOZANEISPRAVNOST

1

MESTO

INICIJALIZACIJE

PRIJEM /

OTPREMA

KILOMETRAA AS OVI RADA KALENDAR SKO VREME

SIGNALI SA SENZORA

PROGRAM PREVENTIVNIH

INTERVENCIJA

DIJAGNOSTIKA

KOREKTIVNE INTERVENCIJE

TEHNIKI PREGLED

GENERALNE OPRAVKE

ANALITIKA SLUBA

0 1 1 0 0

1 0 0 1 0 0

0 1 1 0 0 1

0 1 1 0 0 0

0 0 1 0 0 1

0 1 0 0 1 0

0 1 1 0 0 0

0 1 0 0 0 0

1 0 0 0 1 0

Slika 4.6. Matrini prikaz inicijalizacija tehnikih intervencija na transportnomsredstvu

Neophodno je da se uspostavi veza izmeu odvijanja procesa odravanjai transportnog procesa, sa kojim se istovremeno odvija proces promene stanja. Naoperativnom nivou, funkciju ove veze ima prijem-otprema transportnih sredstava(PO) koja je u neposrednoj vezi sa dispeerskim centrom11. Tu transportnasredstva iz transportnog procesa prelaze u proces odravanja i obratno.

Prema izloenom, za svako transportno sredstvo se pri ulasku u bazu,tokom relativno kratkog vremenskog perioda (ako postoji potreba) definiu

zahtevi za tehnikim intervencijama, pa se na osnovu njih definie i programintervencija koje je potrebno na njemu obaviti da bi prelo u stanje spremno zarad i stalo na smetaj (S) da eka vreme za izlazak na novi radni zadatak. Ovakosainjen program intervencija ini sadraj radnog naloga RN. Ako se u toku

11Dispeerski centar je uobiajeni naziv za centar u kome se stiu podaci o odvijanju spomenutihprocesa i iz koga se direktno upravlja procesima.


16/32


50

realizacije zahteva utvrdi potreba, program intervencija se moe proiriti ilidopuniti.

U optem sluaju, vozni park je heterogen po vrsti i tipovimatransportnih sredstava, kao i prema njihovoj starosnoj strukturi i stanju. Zato sepri analizi ispostavljanja zahteva transportna sredstva moraju posmatratipojedinano ili u okviru homogenih KE grupa.

4.4. Osnovne grupe intervencija natransportnim sredstvima

Realizacija svakog zahteva za intervencijom na transportnom sredstvuuslovljava primenu adekvatne tehnologije. Sprovoenje intervencije je odreenoraspoloivim kapacitetima, organizacijom rada i informacionom podrkom.

Kako postoji veliki broj vrsta zahteva za intervencijama (vie hiljada) ikako se oni ispostavljaju na razliite naine, neophodno je prvo izvriti odreenusistematizaciju zahteva i intervencija koje ih realizuju, da bi se zatim definisalitehnologija, organizacija, informaciona podrka i svi potrebni resursi za njihovurealizaciju,

Znaaj uticaja naina ispostavljanja zahteva za opslugom na tehnologiju iorganizaciju realizacije intervencija uslovio je da se skup svih intervencija natransportnom sredstvu posmatra u odnosu na dva osnovna kriterijuma. U jednomsluaju su pri analizi intervencija primarni kriterijumi mesto, nain i momentinicijalizacije zahteva. U drugom sluaju, osnovni kriterijum je tehnologijarealizacije. Odavde proizilazi grupisanje intervencija:

prema nainu ispostavljanja zahtevai

prema primenjenoj tehnologiji realizacije.

4.4.1. Osnovne grupe intervencija na transportnimsredstvima prema nainu ispostavljanja zahteva za

opslugom

U odnosu na nain ispostavljanja zahteva za opslugom, primaran uticajima nain inicijalizacije zahteva. Posmatrajui ukupan skup zahteva za opslugomtransportnih sredstava

12, mogu se uoiti etiri osnovne grupe zahteva:

12 Razmatraju se prvenstveno mobilna transportna sredstva. Kod stabilnih sredstava dolazak

sredstva u pogon zamenjuje dolazak ekipe za odravanje do sredstva.


17/32

Sadraj

51

I. Fiziki ulazak (odnosno izlazak) transportnog sredstva u bazu inicirazahteve za administrativnim i kontrolnim intervencijama koje su definisaneodreenim programom. Vri se identifikacija sredstva, primopredajadokumentacije i vizuelna kontrola kompletnosti transportnog sredstva,opreme i pribora. Ove intervencije su objedinjene pod imenom: Prijem-Otprema(PO).

II. Fiziki ulazak transportnog sredstva u bazu inicira zahtev za kontrolom isnabdevanjem gorivom (SG) ili, kod transportnih sredstava na elektrinipogon, zahtev zapunjenjem akumulatorskih baterija.

III. Promene stanja iniciraju zahteve za tehnikim intervencijama (TI) natransportnom sredstvu, i to:

Na osnovu preenog puta, asova rada, broja obrtaja motora i slino, poulasku transportnog sredstva u bazu, odreuju se (eventualni) zahtevi zanekim stepenom preventivnih intervencija (PI), a na osnovu Programapreventivnih intervencija (PPI) konkretne KE grupe transportnihsredstava. To je skup intervencija preventivnog odravanja kojim sesmanjuje intenzitet troenja spregova i spreava pojava iznenadnihotkaza i neispravnosti. Realizuje se pravovremenom negom,podmazivanjem, dijagnosticiranjem, podeavanjem, regeneracijom izamenama delova i sklopova.

Na bazi tehnoekonomske analize, definiuse momenat i opseg generalneopravke nekog agregata ili transportnog sredstva kao celine (GOA, GOV).

To je skup sloenih tehnikih intervencija koje kontrolom, regeneracijomi zamenom delova i sklopova dovode ceo agregat ili transportno sredstvou ispravno stanje. Obavljaju se prema posebno razraenom tehnolokompostupku.

Pojava kritinih otkaza tokom izvrenja radnog zadatka, usled promenestanja (OL) ili posebno usled udesa (KOU), zahteva najee izvrenjeniza sloenih tehnikih intervencija. Neke moe da izvri voza iliterenska ekipa na mestu pojave, a neke se mogu realizovati samo uposebnom pogonu, te sredstvo mora biti transportovano.

Pojava nevanih i deliminih otkaza inicira zahtev za intervencijom poulasku transportnog sredstva u bazu. To su korektivne intervencije (KI)koje se obavljaju sa ciljem dovoenja transportnog sredstva u ispravnostanje. Karakterieih vie hiljada razliitih radova za koje, od tipa do tipatransportnog sredstva, moe da bude definisan razliit tehnolokipostupak realizacije. Proizvoai transportnih sredstava esto dajurazraen postupak obavljanja karakteristinih intervencija.

Prema broju dana od registracije, zakonski se propisuju obavljanje

definisanog programa kontrolnih intervencijatehnikipregled(TP).

IV. ekanje transportnih sredstava na opslugu i na izlazak na radni zadatak


18/32


52

uslovljava pojavu zahteva za smetajem (S). Realizuju se na posebnoobraenim otvorenim povrinama, a ree u organizovanom zatvorenomprostoru.

Sam nain ispostavljanja zahteva za opslugom utie direktno na nainrealizacije zahteva. Intervencije koje se obavljaju na terenu uslovljavajuimprovizovan tehnoloki postupak. Slino je sa radovima ije je izvrenjeneophodno u periodu kad nije radno vreme odgovarajue funkcije pogona zaodravanje. Sa druge strane, intervencije PI i TP omoguavaju dobru tehnolokui organizacionu pripremu jer su unapred poznate po strukturi.

4.4.2. Osnovne grupe intervencija na transportnimsredstvima prema tehnologiji realizacije zahteva zaopslugom

Osnovno mesto gde se realizuju zahtevi (osnovna jedinica kapaciteta) jeradno mesto za vozilo (RmV) (vidi poglavlje 5), na kome transportno sredstvo

stoji tokom obavljanja intervencija. Tehnologija izvrenja konkretne intervencijeuslovljava postojanje odgovarajueg RmV-a, potrebne opreme na RmV-u ili, kodizvrioca, esto i specijalnih elemenata opreme koji se obino koncentriu u tzv.specijalizovanim radionicama. Tu su, naravno, neophodni i radnici odgovarajuihkvalifikacija i strunih profila. Drugim reima, zahtevana intervencija serealizuje na prilagoenom RmV-u i eventualno u odgovarajuoj specijalizovanoj

radionici.U principu se, u skladu sa tehnolokim zahtevima intervencija, formiraju

grupe tehnoloki slinih intervencija kojima se prilagoava jedno ili vie RmV-ai njima pripadajua oprema. Time se praktino formiraju specijalizovani delovipogona za odravanjetransportnih sredstava.

Tehnike intervencije koje se obavljaju na transportnim sredstvima moguse, prema osnovnoj tehnologiji rada, grupisati u sledee grupe:

intervencije nege (N) obuhvataju pranje i ienje transportnihsredstava sa odgovarajuom runom ili mehanizovanom opremom,

intervencije kontrole (K) prvenstveno vizuelne, sa primenomstandardnog runog alata,

dijagnostiki radovi (D) intervencije koje imaju za cilj utvrivanjestanja spregova, agregata i transportnog sredstva kao celine, a obavljajuse primenom specijalnih dijagnostikih ureaja,

radovi sa fluidima (maziva i rashladne tenosti) (F) kojima se vrizamena i dolivanje fluida u sklopove i agregate transportnog sredstva.Koriste se specijalni ureaji i instalacije (centralne ili posebne)namenjene radu sa fluidima,


19/32

Sadraj

53

intervencije podeavanja sklopova (P) kojima se, na konstrukcijompredvien nain, odnosi u posmatranom sklopu dovode u okvirdozvoljenih vrednosti (zazori, uglovi i slino). Koriste se pretenostandardni alat i dijagnostiki ureaji,

intervencije obnavljanja stanja regeneracije (R) koje obuhvatajuradove na elementima i sklopovima sa ciljem dovoenja u opsegdozvoljenih odstupanja. Ovde se javlja vei broj vrsta radova kao to su:

mainska obrada, oblikovanje lima, zavarivanje, navarivanje, seenje,

priprema za farbanje i farbanje, vulkanizerski radovi na pneumaticima,

opravka elektrinih ureaja, radovi sa drvetom, staklom i slino, radovi sa tkaninama i plastikom...Veina navedenih radova praena je dijagnostikim radovima.

intervencije zamene delova i agregata(Z) - koje obuhvataju demontane,montane i kontrolne radove, a esto i dijagnostike radove. Obavljaju sestandardnim i specijalnim alatima.

Sve pomenute grupe radova mogu da se podele u dve tehnolokispecifine grupe:

radovi na vozilugde su uglavnom radovi oznaeni sa N, K, D, F, P iZ, koji se izvode na transportnom sredstvu na RmV-u

radovi na stolukoji se izvode u specijalizovanim radionicama naelementima, sklopovima i agregatima skinutim sa transportnog sredstva(najee su to radovi oznaeni sa D, P i R).


20/32


54

DIJAGNOSTIKA

RADOVI SA FLUIDIMA

PODEAVANJE

REGENERACIJA

ZAMENA

NEGA

KONTROLA

MEHANIAR

ELEKTRIAR

BRAVAR

LIMAR

GUMAR

PRECIZNIMEHANIAR

STRUKE RADNIKA

0

GRUPA

INTERVENCIJA

0 0 0 0 0

1 1 0 0 1 1

1 1 0 0 1 1

1 0 0 0

1 1 1 1 1 1

0 0 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1

FARBAR

0

1

0

0 0 0

0

1

0

0

1

0

0

0

1

0

POMONIRADNIK

Slika 4.7. Uee pojedinih struka radnika u tehnolokim grupama intervencija

Ovde je, pri posmatranju funkcionisanja kapaciteta za odravanje,potrebno uoiti da transportno sredstvo u najveem broju sluajeva stoji naRmV-u dok se na njegovim sklopovima ili agregatima obavljaju radovi u

specijalizovanim radionicama. Poseban sluaj je kad se na odreenom broju ilisvim agregatima primenjuje tzv. metod agregatne zamene. Tada se transportnosredstvo zadrava na RmV-u samo pri demontiranju neispravnog i montiranjurezervnog, ispravnog agregata ili sklopa. Neispravan agregat se, nezavisno odove intervencije, opravlja u specijalizovanoj radionici i skladiti.

Radovi na vozilu se esto obavljaju na donjem delu transportnogsredstva. To uslovljava postojanje jednog broja RmV-a koja su specijalna (saprilazom vozilu odozdo). Poseban sluaj su radovi nege i farbarski radovi kojizahtevaju posebnoprilagoena RmV-a.


21/32

Sadraj

55

NEGA

KONTROLA

DIJAGNOSTIKA

RADOVISA

FLUIDIMA

PODEAVANJE

REGENERACIJA

TEHNOLOGIJA REALIZACIJE

0

NAIN

INICIJALIZACIJE

KOREKTIVNE

GENERALNE OPRAVKE

OTKAZ NA LINIJI

TEHNIKI PREGLED

SMETAJ

0 1 0 0 0

0 0 0 1 0 0

1 1 1 1 1 1

0 1 1 1

0 0 1 1 1 1

0 0 1 1 1 1

0 0 1 0 1 0

0 0 0 0 0 0

ZAMENA

PRIJEM / OTPREMA

SNABDEVANJE GORIVOM

PREVENTIVNE

0

0

1

0 1 1

1

1

0

0

TEHNIKE

INTERVENCIJE

Slika 4.8. Veze izmeu naina inicijalizacije zahteva i tehnologije realizacije intervencija

Svi radovi odravanja se mogu podeliti i prema strukama izvrilaca na:mehaniarske, elektriarske, gumarske, farbarske, tapetarske, instrumentarske,limarske, bravarske itd. U skladu sa ovom podelom, obino se formiraju ispecijalizovane radionice. Uee pojedinih struka radnika u tehnolokimgrupama intervencija prikazano na slici 4.7. oznaenoje sa 1.

Za intervencije GO agregata obino se formiraju specijalizovaneradionice, a poseban znaaj imaju radionice za demontau, defektau i montauagregata, ispitivanje agregata i radionica za mainsku obradu elemenata agregata.

Ovde je vano da se uoi da se navedene grupe intervencija najeemeusobno prepliu. Matricom na slici 4.8. navedene su mogue veze (oznaenesa 1) izmeu grupa intervencija formiranih na osnovu naina inicijalizacijezahteva i grupa sainjenih na osnovu tehnologije realizacije intervencija.

4.5. Obim zahteva

Realizacija konkretnog zahteva uslovljava ulaganje utvrenog obimarada [radnikx as] kojim se odreen obim zahteva. Veliina ovog obima rada


22/32


56

odreuje se merenjem vremena izvrenja radova kod realizacije posmatranogzahteva. Radove obavljaju, metodom sluajnog uzorka, izabrani radnici koji radeprema definisanom postupku rada sa odreenom opremom. Dobija se skupvrednosti: svaki radnik e imati drugo vreme. U praktinom radu se usvajasrednja vrednost koja oznaava prosean obim rada potreban za obavljanjekonkretne intervencije na konkretnom tipu transportnog sredstva. Ova vrednostse esto naziva: norma-obim (NO). Svaka izmena u opremi, uvoenje novetehnologije rada ili uvoenje novog tipa transportnog sredstva, zahteva novoodreivanje potrebnog obima rada.

Proizvoai transportnih sredstava daju norme obima radova zakarakteristine intervencije. No, pre njihove primene, potrebno je proveriti ukojoj meri odgovaraju konkretnim uslovima.

Montano-demontano vreme je potrebno odvojiti od vremena rada nasamom delu, agregatu, u fazi odreivanja norma-obima radova. To omoguavakorienje normi, a po uvoenju agregatne zamene i kvantifikovanje njenoguticaja.

4.6. Tehnoloko vreme realizacije zahteva

Vrsta zahteva za opslugom konkretnog transportnog sredstva jeste

osnova za odreivanje tehnologije njegove realizacije, kao i potrebnog obimarada. Tehnologija, organizacija rada i obim rada su osnov za odreivanjevremena potrebnog da se na transportnom sredstvu obave svi zahtevi zaopslugom sa njegovog RN. Ovo vreme e se nazvati tehnoloko vreme jerobuhvata samo vreme koje je uslovljeno tehnologijom i organizacijom rada.Razlikovae se: tehnoloko vreme potrebno za realizovanje zahteva prema jednojgrupi intervencija i vreme realizacije svih zahteva sa konkretnog RN.Odreivanje tehnolokog vremena realizacije zahteva je posebno znaajno kodmobilnih transportnih sredstava koja dolaze na radna mesta. Potrebno je zaodreivanje raspoloivosti tih sredstava i, sa tim u vezi, ukupnog vremena tokomkoga se transportno sredstvo nalazi u stanju nespremno za rad (oznaeno sa t2na slici 4.2). U prilogu 10 Tehnoloko vreme realizacije zahteva dat je detaljan

prikaz odreivanja tehnolokog vremena realizacije zahteva.


23/32

Sadraj

57

4.7. Organizacija rada

Definisanjem odgovarajue organizacije omoguuje se i obezbeujeefikasno i racionalno ostvarivanje postavljenih ciljeva procesa odravanjatransportnih sredstava.

[B.22]

Organizacija podrazumeva ureivanje, usklaivanje i voenjesveukupnih odnosa u posmatranom procesu radi najuspenijeg ostvarivanjacilja.

[B.22] Razvoj tehnologije i ukupan drutveni razvoj uslovljavaju bolje i

preciznije organizovanje.

Organizacija rada, jedna od kategorija nauke o organizaciji, definie koji

radnik, ta, sa im, kako, u kom momentu ili posle ega radi; nain koordinacijeizmeu RmV-a, dispeera transportnog procesa i skladita; prioritete pri opsluzi;postupak unutranjeg transporta transportnih sredstava, agregata, delova,materijala i sl.

Pri razradi organizacije rada na odravanju obrauju se:

programska orijentacija preduzea,

transportna sredstva, rezervni delovi i materijal i faze rada na odravanju,

proizvodni kapaciteti (RmV-i i specijalizovane radionice),

lokacije preduzea,

vrste sredstava u preduzeu,

analiza i poreenje tehnolokih alternativa, raspored RmV-a, opreme, specijalizovanih radionica,

unutranji transport,

odravanje opreme,

pokazatelji ekonomske efektivnosti procesa odravanja,

proizvod kao objekt usmeravanja i organizovanja rada.

Vidi se da je predmet prouavanja organizacije rada veoma irok iobuhvata znaajan deo sadraja ove knjige. Sa druge strane, na ovom mestu seeli samo ukazati na neke probleme, od znaaja za tehnologiju odravanjatransportnih sredstava, koji su predmet prouavanja organizacije rada.

U okviru rasporeda RmV-a, opreme, specijalizovanih radionicapotrebno je da se specijalizovane grupe RmV-a sa opremom prostorno postavetako da se omogui realizacija zahteva prema tehnoloki uslovljenom redosledu,kao i realizacije svakog zahteva pojedinano.Pri ovome se vodi rauna o duinimanipulativnih puteva i frekvenciji njihovog korienja. Rezultat je, na ovojosnovi organizovanih radnih povrina,pogodan razmetaj specijalizovanih grupa


24/32


58

RmV-a, sa definisanim tokovima transportnih sredstava, za bilo koju moguukombinaciju zahteva sa radnog naloga.

U okviru reavanja unutranjeg transporta odreuju se i tokovimaterijala i rezervnih delova u pogonu: ko, gde, ta uzima; gde, kako i ime nosi.Definie se krug primene pokretnih alata i opreme.

Polazeiod proizvoda kao objekta usmeravanja i organizovanja rada,koga, u sluaju odravanja u okviru transportnog sistema, predstavlja realizovanOPR, definiu se organizacione mere, koje e da obezbede ispravna transportnasredstva kada su potrebna, u obimu u kome su potrebna i u periodu dok supotrebna. U okviru ovih mera se utvruje, izmeu ostalog, radno vreme pojedinihgrupa RmV-a, eventualno pojedinih RmV-a u toku dana i tokom nedeljnog

ciklusa (po danima), raspored radnika po smenama, po RmV-ima ispecijalizovanim radionicama, nain ispomaganja i zamene, formiranje ekipa zaizvrenje konkretnih zadataka, kao i kretanje radnika po pogonu.

U cilju reavanja navedenih problema, primenjuju se postojee metodeorganizacije rada koje ovde nee biti predmet razmatranja. Napominje se da sepokazatelji ekonomske efektivnosti procesa odravanjau okviru transportnogsistema mogu raunati samo prema ueu odravanja u realizaciji OPR-a iprema ceni te realizacije.

4.8. Uslovi za realizaciju zahteva

Zahtevi za odravanjem posmatranog skupa transportnih sredstavauslovljavaju postojanje tehnolokog sistema u okviru koga e se realizovati. Ovajtehnoloki sistem se naziva pogon za odravanje. On treba da raspolaeobjektivnim uslovima (radnici, oprema, povrine, uslovi zarad) za obavljanjezahtevanih intervencija.

Kada je u skladu sa postavljenom organizacijom razraena tehnologijarada, izgraeni RmV i specijalizovane radionice, sve opremljeno predvienomopremom, zaposleni i obueni potrebni radnici, realizacija odreenog zahtevauslovljena je raspolaganjem energijom, informacijama, konkretnim rezervnim

delom ili materijalom, dovoljnom koliinom tehnoloke vodei slino.Za rad je neophodna energija u odgovarajuem obliku. Delom senabavlja iz okruenja preduzea (elektrina, toplotna), a delom se proizvodi uokviru pogona (vazduh pod pritiskom, toplotna). Iz ovog razloga postojekompresorske stanice, toplana i sl. Prekid u snabdevanju energijom iskljuuje nizelemenata opreme iz upotrebe.

Promene u opisanim materijalnim i energetskim tokovima pratiodgovarajui obim i sadraj podataka. Njihova obrada omoguava izbor


25/32

Sadraj

59

upravljakih akcija. Povratni tok informacija deluje na procese u sistemu. Da bise realizovao tok informacija neophodnih za upravljanje, nuno je postojanje odgovarajueg informacionog sistema.

Kod intervencija koje su odreene programom (preventivne intervencijePPI i tehniki pregled TP), odreeni su potrebni rezervni delovi i materijal. Kodostalih intervencija zahtevi za rezervnim delovima i materijalima su stohastini,kako po vrsti, tako i po obimu. Verovatnoa raspolaganja odgovarajuimrezervnim delom i materijalom u konkretnom sluaju zavisie od obima iprilagoenosti zaliha rezervnih delova i materijala.

Za intervencije nege znaajno je obezbeenje potrebne koliinetehnoloke vode. Voda se priprema u bazenima, bilo prikupljanjem iz vodovoda,

bilo preiavanjem koriene vode.Ovde je potrebno da se istakne da i sam pogon, kao tehnoloki sistem, da

bi funkcionisao, mora da bude odravan. Rad opreme zahteva sopstvenoodravanje, kako preventivno, tako i korektivno. Proces odravanja elemenataopreme je, po svojoj sutini analogan, odravanju transportnih sredstava, ali jeznatno manji po obimu. On mora biti usklaen sa procesom odravanjatransportnih sredstava.

4.9. Poremeaji u procesu odravanja

transportnih sredstava

Razmatranje procesa odravanja polazi od postavke da je usvojenomtehnologijom i organizacijom rada definisano osnovno stanje pogona zaodravanje transportnih sredstava. Promene ovog stanja se posmatraju kaoporemeaji. U ovom razmatranju nee se posmatrati poremeaji do kojih dolazikad kapaciteti za odravanje nisu u mogunosti da zadovolje sve ili deo zahtevausled neusklaenosti zahteva i raspoloivih kapaciteta.

U realnim uslovima rada, niz poremeaja utie da se vreme realizacijeodreenog zahteva razlikuje od izraunatog tehnoloki neophodnog vremena zarealizaciju tog zahteva. Najintenzivnije poremeaje izaziva:

odsustvo odgovarajueg radnika u trenutku kada je potreban,

nedostatak potrebnih rezervnih delova ili materijala u momentu kada supotrebni,

nedostatak potrebne energije u momentu kada je neophodna,

neispravnosti i otkazi na opremi koja nema odgovarajuu zamenu, uperiodu kad je potrebna,


26/32


60

poremeaji u organizaciji izazvani drugim poremeajima iliporemeajima u okruenju preduzea,

neispravnosti u informacionom sistemu (ne stiu tane informacijepravovremeno na pravo mesto).

Uzrok odsustva odgovarajueg radnika u momentu kada je potreban jeobino neplanirano odsustvo sa RmV-a (poremeaj radne discipline) ili posla, areese van preduzea ne moe nai odgovarajui radnik.

Poremeaji u snabdevanju rezervnim delovima, materijalom i energijommogu biti uzrokovani poremeajima u njihovim tokovima unutar pogona,poremeajima pri nabavci (neblagovremena porudbina) i poremeajima uokruenju preduzea (odsustvo robe na tritu).

Pouzdanost opreme je odreena intenzitetom promene stanja svakogpojedinog elementa opreme. Ovaj intenzitet promene stanja zavisi od istihfaktora kao i kod transportnih sredstava. Tu se nailazi na problem odreivanjavremena rada pojedinih elemenata opreme. Relativno malo vreme korienjavelikog broja elemenata opreme omoguava da se najvei broj neispravnostiotkloni, a da ne izazove znaajniji uticaj na proces odravanja.

Poremeaji u organizaciji dovode do zastoja i usporavanja odvijanjaprocesa. Teko ih je unapred predvideti. Slian je sluaj i sa poremeajima uinformacionom sistemu.

Karakteristika svih navedenih poremeaja je da su stohastini, kako pomomentu pojavljivanja, tako i po intenzitetu delovanja na proces odravanja.

4.10. Definisanje procesa odravanjatransportnih sredstava

Proces odravanja, kako je pokazano, svoja bitna svojstva ispoljava kadase posmatra u kontekstu transportnog procesa i procesa promene stanja.Analizom procesa je pokazano da na odravanje transportnih sredstava primaranuticaj ima proces ispostavljanja zahteva, tehnologija realizacije, primenjena

organizacija rada i informacioni sistem. Tako mogu da se definiu sledeiosnovni parametri procesa odravanja:

I. Parametri procesa ispostavljanja zahteva za odravanjem na osnovuanalize sprovedene u poglavlju4.3.su:

programi izvrenja PO, PPI, TP koji definiu vrstu, obim i periodinostintervencija odravanja;

zakoni raspodele periodinosti i obima intervencija KI, OU i GO.


27/32

Sadraj

61

II. Parametri realizacije zahtevana osnovu sprovedenih analiza su: redosled realizacije intervencija sa RN u okviru pogona za odravanje;

tehnoloki zahtevi koje uslovljavaju intervencije (npr. specijalno RmV,RmV za farbanje, zahtevi u odnosu na opremu i sl.);

tehnoloki postupci obavljanja intervencija.

III. Parametri organizacije rada i informacionog sistema:

tokovi transportnih sredstava, radnika, rezervnih delova i materijala,

energije i informacija;

radno vreme pojedinih RmV-a i pojedinih radnika;

postupci pri primopredaji transportnih sredstava, dispeiranju, formiranju

ekipa i slino;

sredstva koja se koriste za prikupljanje, prenos, memorisanje i obradupodataka;

mesta rada sa podacima;

postupci obrade i korienja podataka.

IV. Parametri kapaciteta:

broj radnika po specijalnostima;

broj RmV-a po tehnolokim grupama, po vrsti (specijalna, obina, zafarbanje i sl.), po rasporedu (eventualno linijski raspored), pospecifinostima (duina, T kanal i sl.);

specijalizovane radionice: po vrsti (gumarska, elektriarska i sl.), poveliini;

oprema po tehnikim karakteristikama i mestu gde se nalazi;

struktura i obim zaliha rezervnih delova i materijala;

kapacitet talonika, rezervoara za vodu i vodovoda;

kapacitet trafostanice, kompresorske stanice i toplane (toplotnepodstanice).

Efekti procesa odravanja u okviru transportnih sistema se, takoe,odreuju u kontekstu transportnog procesa i procesa promene stanja. Stanjespremnosti transportnih sredstava odreeno je diskretnim sluajnim procesom uoznaci NS(t). Tako se kao prvi pokazatelj efekata procesa odravanja udefinisanim uslovima (OPR i vozni park) moeusvojiti:

diskretni sluajni proces koji definie stanje spremnosti za radtransportnih sredstava po KE grupamaNiS(t).

proizvodnostjednog RmV-a ili grupe RmV-a specijalizovanih za jednugrupu radova moe uslovno da se odredi iz odnosa:


28/32


62

asasradt

NO

PRm

j

R

n

i

i

j

/

1

1

(4.4)

gde je:

NOi norma obim i-te intervencije [radxas],

n broj intervencija koje su obavljene u posmatranom periodu vremena(T) na jednom RmV-u ili grupi RmV-a,

jRt vreme tokom koga je transportno sredstvo stajalo na RmV-u [as],

m broj postavljanja transportnog sredstva na RmV-a u posmatranomperiodu.

Prouavanje procesa odravanja, posebno iz ugla ekonomije, mora daobuhvati analizu iskorienosti radnog vremena radnika. Vano je da se ovdeuoe dva osnova posmatranja:

a) kao osnov se usvaja vremenski period od poetka do kraja realizacije jednogRN, a posmatraju se radnici i RmV na kojima se taj nalog realizuje; raunase:

iskorienost radnog vremenapri realizaciji konkretnog radnog naloga(RNxna slici 10.2, u prilogu 10), prema izrazu:

k

j

Rjj

n

i

i

RV

tn

t

I

1

1 (4.5)

gde je:

nbroj radnika koji su radili na realizaciji intervencija sa radnognaloga,

tivreme rada i-tog radnika na posmatranom nalogu [min],

kbroj RmV na kojima je realizovan nalog,

njbroj radnika koji je radio naj-tom RmV-u i

jRt vreme zadravanja transportnog sredstva naj-tom RmV-u [min].

Ova veliina omoguava analizu iskorienosti radnog vremena uperiodu kada se transportna sredstva nalaze na RmV-u.

b) za osnov analize se usvaja bilo koji period vremena, a posmatra se pogon ilideo pogona; rauna se:


29/32

Sadraj

63

iskorienost ukupnog radnog vremena pogona, ili dela pogona premaizrazu:

RV

m

i

i

URVkt

t

I 1 (4.6)

gde je:

mbroj ukupno realizovanih intervencija u posmatranom periodu,

tivreme rada radnika na i-toj intervenciji [min],

kbroj radnika koji je radio u posmatranom periodu,

tRV efektivno radno vreme jednog radnika u posmatranom periodu(bez vremena za topli obrok, presvlaenje i sl.)[min].

Analizom ove veliine i poreenjem sa prethodnom moe da se oceniuticaj neravnomernosti pristizanja transportnih sredstava na opslugu,ravnomernost korienja kapaciteta i eventualno viak kapaciteta.

Kao dobar kumulativni pokazatelj, posebno za globalne analize moe dase koristi:

cena odravanja na 1km (tkm) preenog puta po konkretnimtransportnim sredstvima, KE grupama i ukupno.

Mogunost realizacije OPR-a transportnog sistema zavisi od

raspolaganja ispravnim transportnim sredstvima odgovarajuih KE grupa umomentima ili periodima kada su potrebna, od pouzdanosti transportnihsredstava i od delovanja spoljnih poremeaja. Ako se prati realizacija OPR-atokom dovoljno dugog perioda vremena, bilo na modelu, bilo u realnimuslovima, iz odnosa realizovanih i ukupno planiranih radnih zadataka izraenihpreenim putem (km) ili obavljanim transportnim radom (tkm, pkm) moe da seodredi srednja verovatnoa realizacije zadatog OPR-a konkretnim transportnimkapacitetima i kapacitetima za opslugu u odreenim uslovima:[B.18]

srednja verovatnoa realizacije zadatog puta sa OPR-om:

n

i

Pi

n

i

Ri

OPRT

C

C

P

1

1 (4.7)

gde je:

CRi- realizovani put i-tog radnog zadatka [km],

CPi- planirani put i-tog radnog zadatka [km],


30/32


64

n- broj planiranih radnih zadataka u posmatranom periodu i srednja verovatnoa realizacije zadatog transportnog rada sa OPR-om:

n

i

Pi

n

i

Ri

OPRA

E

E

P

1

1 (4.8)

gde je:

ERi- realizovani transportni rad i-tog radnog zadatka [tkm],

EPi- planirani transportni rad i-tog radnog zadatka [tkm].

Dobijen je pokazatelj koji integralno izraava dobrotu i usklaenostprocesa odravanja sa drugim vanim procesima transportnog sistema.

Na kraju e se navesti i pokazatelj nivoa ostvarene ekonomije procesaodravanja:

ekonomska efektivnostkoja se prema [B.22] izraava kao odnos ukupnihvrednosti procesa (V) i ukupnih ulaznih vrednosti u proces (U) uposmatranom periodu:

U

D

U

VE 01 (4.9)

gde je saD0oznaena dobit postignuta ovim procesom.Ovde je neophodno istai da odravanje u okviru transportnog sistema

nije proces koji direktno donosi prihod. Zato se dobit ovog proce sa ne moejednostavno izraunati. Neophodno je, posredno, izraunati ili utvrditi deo dobitikoji je ostvarilo preduzee zahvaljujui odravanju.

U sluaju kada se odravanje realizuje u okviru samostalnog preduzea,ono se posmatra kao proizvodni proces, aEse rauna direktno prema navedenomizrazu.

4.11. Plan odravanja

Plan odravanja je osnovni alat u procesu upravljanja odravanjemvoznih parkova (slika 4.9). Obuhvata:

inventarski broj vozila,

naziv i kratak opis intervencija odravanja koje e se obaviti na vozilu,


31/32

Sadraj

65

(planirani) datum i vreme iskljuenja vozila iz eksploatacije, (planirani) datum i vreme poetka realizacije intervencija,

mesto obavljanja intervencija,

(planirani) datum i vreme ukljuenja vozila eksploataciju.

Rezultat su:

iskustva proizvoaa vozila koja su izraena kroz koncept odravanjakonkretnog vozila (PPI, odnosno sopstveni sistem upravljanjaodravanjem ugraen na vozilu: senzori stanja, memorisana iskustva iosmiljeni softver);

ekstrapolacije uslova i intenziteta korienja vozila; ekstrapolacije promene stanja na homogenom stanju vozila;

poznavanje mesta i tehnologije intervencija odravanja (gde se rade,nain dolaska vozila, vreme ekanja, trajanje intervencija );

koordinacije izmeu OPR-a (kojim dispeer u eksploataciji odreujekonkretna vozila za konkretne radne zadatke) i OPO-a

13 odgovarajue

radionice (kojim dispeer u odravanju rasporeuje konkretna vozila naRmV-a u radioniciradni nalozi).

Plan odravanja sainjavalice zadueno zabrigu o stanju voznog parka.Posebna osobina ovog plana je njegova (delimina) prilagodljivost potrebama

transportnog procesa i radionica. Nepromenljivi su zahtevi za iskljuivanje vozilaiz eksploatacije, sa ciljem obavljanja intervencija bitnih za bezbednost i zaobavljanje osnovnih funkcija.

Danas se na tritu nalazi veliki broj gotovih softverskih paketa kojipodravaju proces upravljanja odravanjem (CMMS14). U okviru njih je i Planodravanja. Meutim, neophodno je preispitati primenljivost i adekvatnostraspoloivih softverskih paketa u konkretnom sluaju.

13Operativni plan odravanja(OPO)14Computer Management Maintenance System (CMMS)


32/32


66

Slika br. 4.9 : Primer tabelePlana odravanja

P L A N O D R A V A NJ A

Identifikacioni

broj vozila(konto vozila)

Mestoobavljanja

intervencija(interno ili

eksterno)

Planirano iskljuenje

iz eksploatacije

/

ostvareno iskljuenjeiz eksploatacije

Kratak opis posla

(vrsta servisa, vrsta tekueopravke, vrsta zamene,...)

Planirano ukljuenje u

eksploataciju/

ostvareno ukljuenje ueksploataciju

Datum Vreme Datum Vreme

Documents

Odrazavanje Transportnih Sredstava