Partner Diabetes Casopis

Partner

Drutvo za borbu protiv eerne bolesti grada Beograda

19

Partner


1

Potovani itaoci,

Daleke 1981 godine Drutvo za borbu pro-tiv eerne bolesti grada Beograda na elu sa dr Evom Arseni, a pod urednitvom g. Mi-hajla Mirkovia, pokrenulo je glasilo Drutva pod imenom Bilten. Iz tadanjeg skromnog izdanja Bilten je do danas prerastao u pravi asopis koji rado itaju ne samo lanovi Drutva za borbu protiv eerne bolesti grada Beograda ve i lanovi mnogobrojnih drutava i udruenja irom Srbije i Crne Gore. U saradnji sa Dijabetolokim savezom Srbije i Crne Gore, bilten Partner je predstavljen i Meunarodnoj dijabetolokoj federaciji (IDF) od koje smo dobili podrku i podstrek za daljnji rad.

U ovom jubilarnom broju predstavili smo program osnovne obuke u osoba sa dijabe-tesom. Obraene su teme koje su manje-vie svima jasne, kratko i vrlo jasno. Svaku od ovih tema smo detaljno obradili u nekom od prethodnih brojeva, a ako nismo onda emo to uraditi u sledeim.

UVODNA RE

Bilten izlazi tromeseno.Tira: 5000.

Izdaje: Drutvo za borbu protiv eerne bolesti grada Beograda, Savski trg 9 (Dom RVI), 11000 Beograd.Godinja lanarina udruenja 400 din.iro raun Drutva broj: 180-0185850101000-45 (Jubanka). Poziv na broj 1/06.Predsednik drutva: Stela Prgomelja, e-mail: [email protected], tel: 064/283-5500.Glavni i odgovorni urednik: Goran Jovanovi,e-mail: [email protected], tel: 064/199-8841tamparija: SLOG Inijaweb: http:// www.diabeta.netUrednitvo Partnera se ograuje od sadraja

oglasnih strana

Sadraj

eerna bolest, jue, danas, sutra. Dijabetes - ta je to? Samokontrola. ta je insulin? Terapijski reimi. Oralna hipoglikemijska sredstva. Lekovito bilje iajevi. Fizika aktivnost. ta su eerne jedinice. Koliko grama ugljenih hidrata pokriva

jedna jedinica insulina? Koliko jedna jedinica insulina sniava

nivo eera u krvi? Hipoglikemija i hiperglikemija. Dijabetino stopalo Laserom protiv slepila Stela Prgomelja Za 11 meseci11 kilograma, 11 centime-

tara Suzana Ili Dijabetiar znalac Rodoljub ivkovi Zanimljivosti i zablude

Srene uskrnje praznike eli Vam va

Partner

Partner


2

Broj obolelih od eerne boles-ti se udvostruio u poslednjih deset godina dvadesetog veka. Slobod-no se moe rei da je Diabe-tes Mellitus (eerna bolest) bolest savremenog oveka. Procene su da u svetu ima vie od 156 miliona obolelih. Prema nekim predvianjima ve 2025. godine taj broj obolelih e prei 300 miliona.

Dijabetes se nalazi na 4. mestu razloga umiranja lju-di, posle oboljenja srca, raka i oboljenja plua. To je prava civilizacijska bolest, ija se pojava moe spreiti, a napredovanje usporiti. Nema razloga da ovek umire od dijabetesa, kada postoje moni lekovi. A to se, ipak, dogaa. Zato? Zato to nije tajna u leku ve u mnogim drugim iniocima: edukac-iji, ishrani, rekreaciji, relak-saciji, samokontroli i antiok-sidansima. Sve do poetka 20. veka leenje dijabetesa svodilo se na strogu dijetu, a bolesnici sa ovom boleu su iveli najdue pet godi-na. Tek 1921. godine kanad-ski naunici Banting i Best otkrili su hormon insulin. Ve sledee godine insulin se uspeno primenjuje u tera-piji dijabetesa. Od tada su i saznanja o ovoj bolesti sve vea i ira.

Jo jedno vano pitan-je koje se postavlja je da li je dijabetiar hendikepira-na osoba ili ne? Danas se on smatra uslovno zdravom osobom. Na njegovom licu i

po izgledu se ne moe otkri-ti da boluje. Sve dok odrava eer u krvi, tokom celog dana, u normalnim grani-cama (pre svakog glavnog obroka do 7 mmol/l, 2 asa posle obroka do 9 mmol/l), on se osea kao zdrava osoba. Meutim, kada se stvore komplikacije, osoba moe postati hendikepirana. Prepoznaje se izgled.

Sreom, vie godina eer mora biti povien u krvi da bi se stvorile komplikacije, to se ne dogaa preko noi. Telo obino daje vie signa-la da je ugroeno i ukazu-je pojedincu da mora da se kontrolie i pravilno lei.

Koliko kota eerna bolest?

eerna bolest kota mnogo, pojedinca i drutvo - ako se stvore komplikaci-je. Pojedinca u poetku ne kota toliko; lekovi se mogu dobiti na recept, a potreb-no je samo uloiti u svo-je kolovanje (zdravstveno prosveivanje putem knjiga i uestvovanja na organizo-vanim predavanjima) i nauiti samokontrolu. Samokontro-la (samomerenje eera u krvi) kota oko 600 dinara meseno. Meutim, kada se jave komplikacije, mnogo vie para se mora odvojiti za preparate.

Trokovi leenja mogu biti direktni i indirekt-ni. U direktne trokove zdravstvenog sektora spada-ju otkrivanje, leenje, nega, istraivanje i prevencija

eerne bolesti i komplikac-ija. Vie od 50 odsto ovih trokova otpada na leenje hroninih komplikacija dija-betesa. Indirektni trokovi drutva i ire zajednice ogle-daju se u ekonomskim pos-ledicama zbog odsutnos-ti sa posla, nesposobnosti, prevremene penzije i rane smrti.

ta su pokazale velike studije?

Rezultati velikih studi-ja, DCCT (Diabetes Con-trol and Complication Trials) i UKPDS (United Kingdom Prospective Diabetes Study) sprovedene na velikom bro-ju pacijenata, dale su sline rezultate i zakljuke. DCCT (vie od hiljadu i etristo paci-jenata, prouavano deset godina) dokazala je da se dobrom metabolikom kon-trolom nivoa glikoze u krvi kod osoba sa tip 1 dijabete-som, smanjuje mogunost nastanka mikrovaskularnih i makrovaskularnih komplikaci-ja. UKPDS je dokazala da in-tenzivna kontrola i terapija od eerne bolesti i krvnog pritiska umanjuje uestalost svih dijabetinih komplikac-ija i popravlja preivljavanje osoba sa tip 2 dijabetesom.

Naalost povieni eer u krvi ne boli, esto ne daje nikakve znake, tako da gotovo polovina obole-lih ne zna da boluje. Oni su sluajno otkriveni na ne-kom sistematskom ili slinom pregledu.

EERNA BOLEST - JUE, DANAS, SUTRA

Partner


3

Prepoznavanje eerne bolesti

Dijabetes je stanje tra-jno poveanog eera u krvi, nastalo nasleem i delovan-jem raznih uticaja ivotne i radne sredine. Ono je doivotno, skupo, kompliko-vano i po ivot opasno stanje, ali sa kojim se moe proiveti normalan i kvalitetan ljud-ski vek, ako se izmene na-vike i prihvati samokontrola i samodisciplina. Ne posto-ji laka ili tea eerna bolest. Svako neprihvatan-je pravila ponaanja i leenja, moe dovesti do teih komp-likacija (oteenja zdravlja) i invalidnosti. Kada nastanu komplikacije, privlaan na-ziv stanje za eernu bolest zamenjuje se oboljenjem. Ljudi koji imaju eernu bo-lest moraju biti kolovani, odnosno moraju znati sve o ovom stanju. Lekar im je kon-sultant.

Spreavanje eerne bolesti

ovek moe da dobije eernu bolest ako je nasle-dio sklonost za ovo oboljen-je. Meutim, pojava dijabete-sa uslovljena je delovanjem inilaca iz sredine u kojoj ovek ivi. Ti tetni faktori su dobro poznati medicinskoj nauci. Poto ovek ne moe da promeni naslee, on moe

da utie na nain na koji ivi, ime bi spreio ili odloio po-javu dijabetesa.

Postoje dva tipa eerne bolesti: Tip 1 dijabetesa nas-taje zbog potpunog unitenja delova guterae u kojima se stvara insulin i javlja se kod 20% obolelih. Insulin je hor-mon pankreasa zaduen za preradu raznih vrsta eera, masti i belanevina, iz ko-jih se dobija energija za ivot. Bez insulina nema ivota. Ovaj tip eerne bolesti se javlja kod dece i mlaih lju-di koji moraju da se lee doivotno insulinom. Fak-tori iz sredine koji mogu dovesti do unitenja delo-va guterae su virusi, neke belanevine iz kravljeg mleka i materije iz dimljenih suho-mesnatih proizvoda kojima se hrani trudnica. Ovo je razlog da se trudnicama savetuje da ne koriste suhomesnate proizvode, a mlade mame da to due doje svoje bebe i da ih ne prihranjuju kravljim mle-kom.

Tip 2 dijabetesa javl-ja se kod 80% obolelih lju-di. Nastaje zbog deliminog oteenja pankreasa, ne-dostatka proizvodnje ili nep-otpunog delovanja insuli-na. Ovaj tip eerne bolest se javlja kod starijih ljudi koji preteno ive u gradovima. inioci iz sredine koji dopri-

nose nastanku ovog stan-ja su nepravilna ishrana, gojaznost, zapostavljena rek-reacija i stalna napetost ili briga (stres). Pojava ovog tipa dijabetesa spreava se svakodnevnom rekreacijom ili prigodnim sportom, izbega-vanjem masne hrane i slatkih stvari i relaksacijom, odnosno oputanjem. Odrastao ovek, koji ima porodinu sklonost ka eernoj bolesti, mora da naui i praktino primeni, rek-reaciju, pravilnu ishrani i re-laksaciju.

Dijagnostikovanje

eerna bolest se pre-poznaje po pojaanoj ei, eem dnevnom i nonom mokrenju, pojaanom apetitu uz redovne obroke, zama-ranju i gubitku telesne teine. Meutim, esto neke od ovih pojava ne postoje, pa se dija-betes kod mnogih ljudi otkri-va sluajnim ili ciljnim mer-enjem visine eera u krvi. Ako je nalaz eera u krvi 6 mmol/l, potrebno je uradi-ti test optereenja sa gliko-zom. Tako se otkivaju osobe koje imaju latentnu eernu bolest (intolerancija glikoze) koja uvek prelazi u dijabe-tes. Naravno to se ne mora desiti ako se sprovode mere spreavanja: rekreacija, ishrana, oputanje i smanjen-je telesne teine.

ta je vano zapamtiti eerna bolest je stanje trajno poveanog eera u krvi. ovek nasleuje sklonost za ovo oboljenje, a ispoljavanje dijabetesa nastaja delovanjem inilaca iz ivotne sredine. Postoje dva tipa eerne bolesti: Tip 1 i Tip 2. Simptomi eerne bolesti su: pojaana e, esto mokrenje, pojaan apetit uz redovne obroke, zamaranje i gubitak telesne teine. U velikom broju sluaja simptomi su odsutni. Ukoliko je nivo eera u krvi 6 mmol/l i vie potrebno je posetiti doktora dabi se uradio test optereenja glukozom.

Partner


4

Dijabetes ili eerna bolest je stanje kada je povien nivo eera u krvi. Visok eer nastaje kada nae telo ne stvara do-voljno insulina ili kada ga do-voljno dobro ne iskoriava.

Dijagnoza eerne bolesti postavlja se kada se dva puta izmeri jutarnji eer od 7 mmol/l ili preko te

vrednosti. U zdravih osoba jutarnjih nivo eera u krvi je do 6 mmol/l. Cilj osobe sa dijabetesom je da ima iste vrednosti eera u krvi kao ovek koji nema dijabetes.

Kada postignete ciljne vrednosti u kontroli eerne bolesti estitajte sebi!

Koliko tipova dijabetesa postoji ?

Postoje etiri tipa dijabe-tesa i to:

Tip 1 nastaje kada se u telu ni malo ne stvara insu-lin, pa osoba mora da prima

DIJABETES TA JE TO?

Partner


4

insulin da bi preivela. Tip 2 nastaje kada

se u telu nedovoljno stvara insulin, odnosno insulin dovoljno dobro ne obavlja svoj posao. Takve osobe u poetku koriste tablete za regulisanje normalnog nivoa eera u krvi, a posle proseno 5 godina (nekada i ranije) prelaze na insulin.

Dijabetes kod trudnica - povien eer u krvi javlja se prvi put tokom trudnoe. Posle trudnoe se obino

gubi, mada moe os-tati i kao trajno stanje. ak i ako se dija-betes izgubio sa poroajem, moe se javiti

u kasnijim godinama ivota. Lei se insulinom ili tableta-ma.

Sekundarni dijabetes dijabetes koji nastaje kod drugih oboljenja (upale pan-kreasa zbog alkoholizma, dugotrajne upale pankreasa zbog mulja ili kamena u unoj kesi, endokrinolokih bolesti i drugo) ili upotrebe nekih lekova (najee kor-tikosteroida kod dugotrajnog bronhitisa ili astme). Lei se insulinom.

Da li je vano koji tip dija-betesa neka osoba ima?

Pa i nije! Nijedan od tih tipova nije laki. Ako se zanemari, dovee do komplikacija. Vano je drati eernu bolest pod kontro-lom, bilo kog da je tipa.

Ciljne vrednosti eera u krvi:

Pre bilo kog obroka: do 7 mmol/l (starije osobe do 8 mmol/l)m, 2 asa posle bilo kakvog obroka: do 9 mmol/l (starije osobe do 10 mmol/l).

SAMOKONTROLA

Kako se dijabetes dri pod kontrolom?

Odabirom pravog tima! Vi ste kapiten svoga tima. Odaberite lanove svoga tima. Treba-lo bi tu da budu medicins-ka sestra, dijetetiar-nutri-cionista, lekar, neka osoba koja ima dijabetes, ponekad i psiholog, a obavezno Dijabetoloki savez. Prijatelji i lanovi porodice su vani pomoni igrai u timu.

ta znai stroga kontrola eerne bolesti?

Pojam stroga znai da je eer u krvi u ciljnim vred-nostima svakodnevno. To se postie svakodnevnim mer-enjem eera u krvi. Stroga kontrola dijabetesa odlae pojavu komplikacija. Glavni zadatak vaeg tima je da vam pomogne u tome.

Pie: doc. dr Teodora Belji ivkovi

Partner


5

ta je glikozilirani hemo-ta je glikozilirani hemo-globin ili HbA1c?

HbA1c - govori o prosenoj kontroli dijabetesa u periodu od 2 do 3 meseca. Nastaje reakcijom glikoze i terminalnih amino-kiselina beta lanca hemoglobina. U zdravih osoba njegova prosena koliina je 4-6% ukupne koliine hemoglo-bina.

HbA1c je povien kada postoji dugotrajno povien eer u krvi.

HbA1c ispod 7% ukazuje da je kontrola dijabetesa odlina. to je vrednosti via od 7%, kontrola je loija.

Koliko esto se odreuje HbA1c?

Vrednost hemoglobina A1C treba odreivati naj-A1C treba odreivati naj-manje dva puta godinje ukoliko su vrednosti eera u krvi stabilne. Ukoliko je neophodna promena u terapiji ili ukoliko je vred-nost eera u krvi poviena, vrednost hemoglobina A1C treba odreivati na tri A1C treba odreivati na tri meseca dokle god se vred-nost glikemije ne stabilizuje. Znai, optimalno je jednom u 3 meseca.

ta preduzeti ako je HbA1c preko 7%?

Konsultovati svoj tim! Analizirati rekreaciju, ishranu Analizirati rekreaciju, ishranu i dejstvo lekova. Nekada je dovoljno smanjiti unos je dovoljno smanjiti unos ugljenih hidrata, ili poveati etnju da bi se HbA1c nor-

malizovao. Ponekad se malizovao. Ponekad se mora izgubiti neki kilogram u telesnoj teini. A, nekada je potrebno promeniti lekove ili dozu insulina.

ta jo treba drati pod kontrolom?

Masnoe u krvi i pritisak.Dijabetiari dva puta

ee oboljevaju od sranih bolesti od ljudi koji nemaju dijabetes.

Kontrolu masnoa u krvi obavljati 1 do 2 puta godinje, Kod poveanih vrednosti i leenja, kontrolu vriti ee, i na tri meseca.

Kod ljudi sa dijabete-som vrednost krvnog pri-tiska ne bi smela da pree 135/85 mmHg. Osobama sa normalnim krvnim pri-tiskom preporuuje se da ga kontroliu jednom meseno dok osobe sa povienim krvnim pritiskom to moraju da ine bar jednom dnevno.

Koliko esto se meri eer u krvi?

to ee to bolje. To naroito vai za mlae osobe sa tip 1 dijabetesom. Ali i za one sa tip 2 dijabe-

tesom koje vode dinamian tesom koje vode dinamian ivot. Za njih je minimalno merenje jednom dnevno, a optimalno 3 puta dnevno. Za osobe se tip 2 dijabetesom i umerenijim nainom ivota, broj kontrola moe biti i 15 meseno. Za one koji ne mogu priutiti sebi trake za merenje, minimalni broj kon-trola je 8 meseno.

Merenja treba tako rasporediti da daju pravu sliku o promenama eera u krvi tokom dana, a za-visno od jela, aktivnosti, raspoloenja. Jako je pogreno meriti eer samo ujutru. Vano je izvriti mer-enje 2 sata posle bilo kog glavnog obroka. I ne zabo-raviti merenje pred spavanje. Ako je pauza izmeu obroka vea od 5 sati, potrebno je i tada uraditi merenje. Treba naviti sat i proveriti eer u krvi oko tri asa iza ponoi. Tada je najei pad eera. Cilj merenja je da se uhvati svako odstupanje vred-nosti eera u krvi da bi se ubudue ono moglo spreiti.

Ukoliko je osoba za-poslena, merenja se rade u dane vikenda, kao i u radne dane. Mnogi su primetili da se eer u krvi toliko raz-likuje da je potrebno nainiti izmene u terapiji, pr. terapija za radni i neradni dan. Takoe postoji terapija za letnje i za zimsko vreme. Za ene, postoji terapija za obine dane i dane oko ciklusa.

Svako je ovek za sebe. To isto vai i za eernu bolest. Ne postoji idealna terapija za svakog. Meren-jem se odreuje optimalna terapija.

Ciljne vrednosti masnoa u krvi

Ukupni holesterol ispod 5.2 mmol/l

LDL holesterol ispod 3 mmol/l

Trigliceridi ispod 1.7 mmol/l

Ciljne vrednosti pritiska 130/80 mmHg

Ciljna vrednost HbA1c:ispod 7%

Partner


6

Primer: Optimalno meseno merenje za tip 2

Primer: Minimalno meseno merenje za tip 2

Mnoge osobe urade dnevni prol jednom u mesec dana, umesto to ponavljaju merenja prema tabeli za dane 15 30.6.2006. Ukoliko im to vie odgovara savetuje se da jednog mese-ca urade prol u dane vikenda, a sledeeg meseca prol tokom radnog dana.

Datum Predoruka2 asa posle

Preruka

2 asa posle

Preveere

2 asaposle

Predspavanje

Tokomnoi

1.6.2006

6.6.2006

12.6.2006

18.6.2006

24.6.2006

30.6.2006 Ponoviti merenje u vreme najvieg eera u krvi

Dodatnomerenje

Pad eera napisati izmerenu vrednost, datum i vremeOseam se loe

Tabela 2. Minimalno meseno merenje za tip 2

Datum Predoruka2 asa Posle

Preruka

2 asa posle

Preveere

2 asaposle

Predspavanje

Tokomnoi

1.6.2006

3.6.2006

6.6.2006

9.6.2006

12.6.2006

15.6.2006

18.6.2006

21.6.2006

24.6.2006

27.6.2006

30.6.2006 Ponoviti merenje u vreme najvieg eera u krvi

Dodatno merenje

Pad eera napisati izmerenu vrednost, datum i vremeOseam se loePre aktivnosti, vebe ili etnjeNeposredno posle i 2 sata posle aktivnosti, vebe ili etnje

Tabela 1. Optimalno meseno merenje za tip 2

Partner


7

Primer: Optimalno meseno merenje za tip

Datum Pre doruka2 asa posle Pre ruka

2 asa posle

Pre veere

2 asa posle

Pred spavanje

Tokomnoi

1.6.2006

2.6.2006 Povratak sa posla ili iz kole

3.6.2006

4.6.2006

5.6.2006

6.6.2006

7.6.2006

8.6.2006 vikend

9.6.2006

10.6.2006


12.6.2006

13.6.2006

14.6.2006

15.6.2006

16.6.2006

17.6.2006 radni

18.6.2006


20.6.2006

21.6.2006

22.6.2006

23.6.2006

24.6.2006

25.6.2006

26.6.2006

27.6.2006


29.6.2006

30.6.2006

Dodatno merenje

Pad eera napisati izmerenu vrednost, datum i vremeOseam se loePre sporta, neposredno posle i 2 sata posle sporta

Tabela 3. Optimalno meeno merenje za tip 1

Partner


8

Datum Pre doruka2 asa posle Pre ruka

2 asa posle

Pre veere

2 asa posle

Predspavanje

Tokomnoi

1.6.2006

3.6.2006

5.6.2006

7.6.2006

9.6.2006

12.6.2006

15.6.2006

17.6.2006

19.6.2006

21.6.2006

23.6.2006

26.6.2006

Dodatno merenje

Pad eera napisati izmerenu vrednost, datum i vremeOseam se loePre sportaNeposredno posle i 2 sata posle sporta

Tabela 4. Minimalno meseno merenje za tip 1

Primer: Minimalno meseno merenje za tip 1

Tabela samomeraa

O aparatima trebate znati dosta naiz-gled nevanih stvari da bi ste merodavno mogli oceniti njihov kvatitet.Za poetak proizvoa bi trebala biti neka ugledna i renomirana kua, zatim da je ovdanji uvoznik ili distributer ozbiljan i nansijski dovoljno sposoban da bi mogao da garantuje da za par mese-ci nee prestati da uvozi trake, zatim opseg tempera-

ture za rad... Mi nismo boga-to, potroacko drutvo pa je bitno da trake ne budu vre-menski kratkog roka tra-janja.Veina, na alost dijabetiara, 50 kom. trakica koristi po est i vie meseci.

Displej treba biti to pre-gledniji i vei zbog loeg vida starije populacije korisnika.Nain korienja to jednos-tavniji. Aparat treba imati mogunost podeavanja vre-mena i datuma, zato to je

to potrebno zbog bolje kon-trole memorije.Nije poeljno da aparat ima livene baterije jer onog trenutka kada se ba-terije isprazne aparat postaje neupotrebljiv.

Isto tako nije poeljno da aparat stoji pored ureaja koji imaju stepen zraenja, kao to su TV ili mobilni tele-foni. Isto tako merenje se ne moe izvesti ako aparat trpi veliku, naglu promenu tem-perature. To znai da ako je

Partner


9

aparat bilo napolju gde je hladno pa ga unesete u to-plu prostoriju, treba ga os-taviti par minuta da se ujednai sa tem-peraturom prostor-ije. Takoe treba izbegavati meren-je ispod direktnog svetla,kao to su ni-ske stone lampe i slino.

U nastavku je data tabela sa pre-gledom aparata koji su iroko zastuplje-ni u SCG. Pored gorenavedenih da-jemo i pregled samomeraa koji se mogu nabaviti kod nas ali jo uvek nemaju veliku zas-tupljenost.

In-Duo kompanije Lifes-can. To je samomera koji meri eer u krvi i ujedno daje zadatu koliinu insulinu ne automatski, ve koliko osoba odredi. Prednost u jednoj malo veoj spravici nalazi se aparat i brizgalica sa insulinom.

Glucowatch kompanije

Cygnus. Nosi se 3 dana kao sat i meri eer u krvi na svakih 20 minuta. Neophod-

no je uporedno merenje iz prsta pred obroke.

Medtronic Minimed sis-tem, plasira se u bolnici.

Merne trake

Svaki aparat, uglavnom koristi samo jednu vrstu tra-kica namenjenih ba za taj aparat. Trakice i senzore ne bi trebalo koristiti pos-

le isteka roka jer onda nika-da neete biti sigurni da su dobijeni rezultati merodav-

ni. Nije poeljno da trakice stoje dugo u otvorenoj kuti-ji, a posebno ih treba uvati od vlage. Trake, na ijoj kuti-ji pie da je po otvaranju rok upotrebe 2-3 meseca, obino je ostavljeno prazno belo polje - pravougaono u kom trebate upisati datum otvar-anja kutijice.Vanost takvih traka nije rok koji pie na ku-tiji ve 2-3 meseca od dana od kada ih otvorite.

Bitno je znati da se nikada ne bockate u samu jagodicu prsta, ve sa strane. Pre bockanja napravite od vate duguljasti tufer, na jedan kraj stavite alkohol, a drugi neka ostane suv. Poto eljeno mesto oistite alkoholom, prvu kap krvi obavezno obrisati suvim delom vate jer u toj prvoj kapi moe imati alkohola i linfne tenosti. Tek druga kap se nanosi na trakicu ili ako je senzorski aparat, pustimo da je trakica usisa. U slucaju hladnih ruku, to je znak da je loa cirkulacija, najbolje bi bilo ruke pre bockanja oprati toplom vodom, obrisati, a onda sputene uz telo par puta stisnuti, otvoriti aku da bi se cirkulacija poboljala, a samim tim i lake izvadila krv.

Proizvoa Samomera Neka osobina

Lifescan One Touch BasicOne Touch UltraIdealan za osobe na dijalizi.Najbri i najmanji.

Abbott Precision QID

Precision Xtra, Xtra OKPrecision Xceed

U razliitim bojama za decuMeri i ketone u krviMeri ketone u krvi

BayerElite, Elite XL

Ascensia Ascensia Contour

Jednostavan bez dugmetaTrake u disku.Lep!

Roche Diag-nostica

Accu check ActiveAccu check Compact

Accutrend

Traka se vadi iz leitaTrake u burencetu, ne vade se.

Prizma Sensimack Veliki ekran dobar za starije

Biochemical systems intl. Glucoval

A.Menarini Glucomen Mogunost prikljuenja na PC

Partner


10

TA JE INSULIN?

GODINJI KALENDAR KONTROLA

Napomena: Uz merenje teine, poeljno je izmeriti i obim struka. Ukoliko su holesterol i triglice-ridi normalni, analiza se moe prorediti na 6 meseci.

TeinaObim* Pritisak HbA1c Holesterol Trigliceridi Ono dno

Preglednogu

Urino-kultura

Jan

Feb

Mart

April

Maj

Juni

Juli

Avg

Sept

Okt

Nov

Dec

Insulin je hormon koji se stvara u ostvrcima pankreasa. Izluuje se iz tih ostrvaca po pozivu, tj. kada se povea nivo eera u krvi. Insulin pomera eer iz krvi u druge delove tela (jetru, miie i masno tkivo). Tamo se eer prerauje i koristi za energiju.

Insulin kome ?

Za sve osobe koje imaju tip 1 dijabetes.

Za sve osobe koje imaju tip 2 dijabetes, pod uslovom da:

nisu uspostavile opti-malnu kontrolu dijabetesa

(to se proverava kroz anal-izu glikoziliranog hemoglo-bina, HbA1c) na maksimalnoj dozi oralnih hipoglikemijskih lekova,

se planira operacija, se planira trudnoa, loe podnose ili ne

mogu da kupe oralna hipog-likemijska sredstva,

imaju alergiju na oralna hipoglikemijska sredstva,

imaju oboljenje jetre ili bubrega.

Insulin se esto daje osobama sa tip 2 dijabete-som ako:

su mrave i ne mogu da kontroliu dijabetes dijetom i zikom aktivnou,

imaju simptome eanja i uestalog mokrenja, a vred-nosti eera u krvi se ne sputaju ispod 12 mmol/l,

je eerna bolest tek otkrivena sa veoma visokim vrednostima eera u krvi.

Insulin izbor pravog

Insulin koji je danas u upotrebi je rekombinantni humani insulin. Proizvodi se u neogranienim koliinama genetskim inenjeringom iz bakterije E. coli ili pivskog kvasca. Najboljeg je kval-iteta i istog sastava, odnosno rasporeda amino kiselina, kao ljudski insulin. Na njima stoji

Partner


13

Insulini u upotrebi u Srbiji i Crnoj Gori

oznaka HM to znai hum-ani ili u bukvalnom prevodu, ljudski. Svi su iste koncen-tracije 100 ij u 1 ml, to je oznaeno kao U-100.

Insulinski analozi se ra-zlikuju od humanog insulina u rasporedu aminokiselina. Deluju drugaije od HM in-sulina.

Izbor insulina odreuje lekar, a prema izmerenim vrednostima eera u krvi samomeraem. Kombinacija insulina, kao i doza, mogu

se menjati u zavisnosti od aktivnosti (pr letnja i zimska kombinacija ili kombinacija za radni dan i za dane odmora), kao i jela (kombinacija kada je osoba na dijeti za mravljenje ili kombinacija za slave, pro-slave).

Dozvoljena promena u dozi insulina je 2 do 4 jedin-ice. Da bi osoba mogla sama to da uradi, mora biti dobro poduena! Svako eksperi-mentisanje na svoju ruku moe biti jako opasno.

Osnovne vrste insulina

Regularni insulin koji pokriva obrok i deluje brzo i kratko.

Bazalni insulin koji dri eer pod kontrolom za vreme noi i izmeu obroka.

Fiksni kombinacija reg-ularnog i bazalnog insulina u odgovarajuem odnosu (pr. 10% regularnog i 90% bazal-nog je Mixtard 10 Novolet, ili 25% regularnog i 75% bazal-nog je Insuman comb 25).

Proizvod Proizvoa (penkalo pen ili boica)

Regularni insulini i analozi insulina

Brzo delujui analog- Novorapid (insulin aspart) - Novo Nordisk (Flexpen)Brzo delujui insulini (regularni insulin)- Actrapid HM

- Insuman Rapid HM

- Novo Nordisk (Novolet), Hemofarm (penl za Novopen 3 i boice)- Sano Aventis (Optipen)

Bazalni insulini i analog insulinaSrednje dugodelujui insulini- Monotard HM - Insulatard (NPH)

- Insuman Basal (NPH)

- Hemofarm (boice)- NovoNordisk (Novolet), Hemofarm (penl za Novopen 3 i boice)- Sano Aventis (Optipen)

Dugodeljui analog- Lantus (insulin glargine) - Sano Aventis (Optipen)

Fiksne insulinske kombinacije

- Mixtard 10 (10% regularni + 90% NPH)- NMixtard 20 (20% regularni + 80% NPH)- Mixtard 30 (30% regularni + 70% NPH)

- Mixtard 40 (40% regularni + 60% NPH)- Mixtard 50 (50% regularni + 50% NPH) - Insuman comb 25 (25% regularni + 75% NPH)- NovoMix 30 (30% insulin aspart + 70% NPH)

- Novo Nordisk (Novolet)- Novo Nordisk (Novolet)- Novo Nordisk (Novolet), Hemofarm (penl)

- Novo Nordisk (Novolet)- Novo Nordisk (Novolet)- Sano Aventis (Optipen)

Novo Nordisk (Flexpen)

Tabela 7. Insulini u upotrebi u SCG

Partner


14

Uskoro stie jo jedan ba-zalni insulinski analog: Lev-emir (insulin detemir) Novo Nordisk.

Kada govorimo o insulinu najvanije je pravo vreme

Za dobru kontrolu dijabe-tesa veoma je vano uskla-

diti vreme uzimanja lekova i insulina sa jelom i aktivnos-tima.

Napomena: Na dijagramima su prikazani poetak, maksimum i prestanak dejstva, kao i duina delovanja razliitih vrsta insulina.

Da bi se odredila prava kombinacija in-sulina, mora se potovati dejstvo insulina.

Terapijski reimi

Terapijski reim podrazumeva vreme davanja insulina, kao i vrstu insuli-na. Odreuje ga lekar i osoba ga ne moe promeniti po svom nahoenju. Terapijski reim se uklapa u ivot osobe, a ne obrnuto. Time se odrava kvalitet ivota.

a.) 2 injekcije insulina. Obino su to 2 ksne insulinske kombinacije sa nekim od Mixtarda, Insuman Comb 25 ili NovoMix 30.

Prednost: 2 uboda Mana: ruak nije pokriven i obino je

tada eer vii.

b.) 3 injekcije insulina. Daju se 2 ksne insulinske kombinacije pred doruak i pred veeru, a ruak se pokriva sa jo jednom in-jekcijom regularnog insulina. Time se ispravlja mana kombinacije A.

Partner


15

c.) 4 injekcije insulina. Daje se regularni insulin (4-5 sati dejstva) ili insulinski analog (2-3 sata dejstva) pred obroke, a bazalni in-sulin u 22 . Prednost: Ova kombinacija je za veo-

ma aktivne koji se troe tokom dana. Mana: Bazalni insulin moe dovesti do

hipo tokom noi i nedovoljno pokriva dan. Da bi se izbeglo maksimalno dejstvo bazalnog insulina oko ponoi, mnogi pomeraju injekciju za 20 asova.

d. 4 injekcije insulina. Daje se regularni insulin (4-5 sata dejstva) ili regularni analog (2-3 sata dejstva) pred obroke, a bazalni in-sulinski analog, lantus u 22 . Osobe koje su veoma aktivne i jedu vie hranu sa ugljen-im hidratima primaju regularni analog pred obroke. Manje aktivni koji sa obrocima unose vie masti bolje prolaze na regularnom in-sulinu. Lantus kod mnogih ne deluje punih 24 asa. Moe se davati bilo kada tokom dana, ali uvek u isto vreme.

Zadatak:Ucrtajte svoj terapijski teim sa vremeni-

ma kada sebi dajete insulin. U ovome vam moe pomoi lan vaeg tima.

Sledee: Napravite prol sa 8 merenja kada ustanete, pre i 2 asa posle doruka, pre i 2 asa posle ruka, pre i 2 . posle veere i pred spavanje. Upiite vrednosti u va crte.

Sada moete videti koji insulin deluje i kada vam iskau vrednosti eera tokom dana. Pokaite ovo svom doktoru. Ako vam HbA1c nije idealnih 7%, va dijagram moe pomoi vaem doktoru da vam promeni tera-pijsku kombinaciju.

Oralna hipoglikemijska sredstva

Koriste se prvih godina po dijagnozi dijabetesa tip 2, ali retko due od 5 godina kao samostalna terapija. Mogu se kombinovati sa insulinom. Deluju tako to podstiu beta elije pankreasa da izluuju insulin ili tako to pomau de-jstvo insulina.

U odabiru leka mora se imati u vidu:

- godine osobe sa dijabe-tesom,

- da li dominira poremeaj u sekreciji insulin, poremeaj u dejstvu insulina ili su oba prisutna,

- rad bubrega i jetre,- ivotni stil osobe i koliko

drugih lekova uzima.Uvek je bolje koristiti le-

kove pred obrok, odnosno one koji traju krae. Meutim,

komfornija je upotreba leka koji deluje 24 asa, naroito ako osoba koristi i druge le-kove. Dozu i kombinaciju odreuje lekar. Broj tableta se ne moe poveavati, bez odluke lekara.

Na tritu se nalaze jako mnogo preparata za Tip 2 Dijabetes. Mnogi su slini u hemijskom sastavu, ali se ra-zlikuju u dozi. Jedan lek se ne

Partner


16

moe menjati za drugi, bez odluke lekara.

Napomena: Preparati u istim poljima se ne razlikuju po hemijskom sastavu ve po dozi.

Preparat Proizvoa

Glibenklamid 5mgDaonil 5 mgManinil 3.5 mg

FamPharmJugoremedijaBerlin Chemie

Diaprel 30 mgGlioral 80 mgGlikosan 80 mgPredian 80 mg

ServierGalenikaSlaviamedZorka

Beglynor 30 mg Zdravlje Actavis

Amaryl 1 mg, 2 mg, 3 mg, 4mg Sano Aventis Glibenese 5mgGlucotrol XL 5 mg, 10 mg

PzerPzer

Siofor 500 mg, 850 mgTefor 500 mgGluformin 500mgGlucophage 850 mg, 1000 mg

Berlin ChemieGalenikaHemofarmNovos - Merck

Acarbose 50 mg, 100 mg Bayer Pharm * nije regis-trovan u SCG

Actos 15 mg, 30 mg Takeda, Lilly * nije regis-trovan u SCG

Tabela 8. Oralna hipoglikemijska sredstva u upotrebi u Srbiji i Crnoj Gori

Lekovito bilje i ajevi

U farmakologiji je odavno poznato da neke vrste bilja koje se koriste u ishrani ili kao ajevi (babnje, susam, borovnica i dr.) mogu da imaju blag

efekat na ponaanje eera u krvi. Ipak, najvaniji razlog njihove primene je u tome to mogu da budu koristan inilac u dijetetskoj ishrani i kao vrlo dobra zamena za

razne vrste napitaka.Bilje koje raste u naem podne-

blju, a ini standardni sastav svih meavina ajeva koji se preporuuju dijabetiarima jeste: koren vodopije,list

koprive ,zrele mahune od pasulja,list kadulje,delovi

borovnice,kantarion, breza, zova, hajduka trava, lin-

cura, kiica, majina duica, medvee uho, i dr.Treba

imati u vidu da ajevi za dijabetiare nisu zamena

za lekove i dijetu. Osnovna prednost bilja koje se upotre-bljava za ovu vrstu ajeva je u njegovom sastavu. Veina ovih sastojaka sadri umesto skroba inulin. Zrele mahune pasulja sadre arginin, ije

delovanje je slino sintetskom antidijabetiku sintalinu - blag i

spor hipoglikemijski efekat.

Partner


21

Sport je deo opte zike aktivnos-ti dijabetiara, kao i zdravog oveka. Kod mladih osoba doprinosi usklaivanju psihozikog razvoja, a star-ijima koristi za odravanje opte kondicije.

Oteani uslovi ili mogunosti za bavljenje spor-tom treba da su razlog da se vie panje pokloni rek-reaciji. Svako ivotno doba ima svoje potrebe za zikim angaovanjem preko spor-ta ili rekreacije.Vano je da se zna da svako poveano angaovanje zahteva doda-tan unos ugljenih hidrata u odnosu na koliinu koja je di-jetetskim programom bila predviena. Ovo je poseb-no vano za one aktivnos-ti koje neprekidno traju odreeno vreme (as zikog obrazovanja, fudbal, odbo-jka, koarka, tranje, pli-vanje, ples i dr.). U svim

ovakvim i slinim situacijama dijabetiar mora prethodno da uzme dodatni obrok (jedan sok i mali sendvi ili nekoliko keksa). U poetku ovakvih angaovanja, dok jo nema linog iskustva, dobro je da ima pri ruci nekoliko kocki eera.

Ukoliko je cilj zike ak-tivnosti gubitak telesne teine kod osobe koja je na insulinu, izbegava se dodatni obrok ve se smanjuje doza insuli-na.

Svako ziko angaovanje dovodi do vee potronje eera iz krvi (od strane miia), a prethodno primljena doza insulina ili uze-ta koliina tabletiranog leka je predviena za regularne dnevne potrebe. Dodatni obrok nadoknauje utroeni eer iz krvi, izravnava sit-uaciju i nema bojazni od hipoglikemije.

Uzimanje tenosti u toku

zike aktivnosti je veoma vano.Gubitak tenosti tokom zike aktivnosti, putem zno-ja, je oekivan i zato treba uzeti dovoljno tenosti pre poetka aktivnosti.Najbolje je uzeti istu vodu jer se ona najbolje apsorbuje. Naroito je bitna nadoknada tenosti u letnjim mesecima, kada se inae jae znojimo, jer vei gubitak tenosti moe doves-ti do pogoranja metabolike kontrole eerne bolesti.

Vano je pomenuti, da eerna bolest ne spreava mladu osobu, koja ima talen-ta, da se aktivno bavi sportom i postane vrhunski sportista. Nije mali broj sportista koji su postigli vrhunske sportske re-zultate i postali svetski i ol-impijski pobednici, a da su imali eernu bolest od det-injstva. I to pokazuje koliko je vana uloga same osobe koja ima eernu bolest u kontroli dijabetesa.

FIZIKA AKTIVNOST

TA SU EERNE JEDINICE?

Kako bi se olakao i uprostio postupak sastavljanja jelovni-ka za dijabetiare - uvedeno je raunanje. Raunanje za-menjuje merenje hrane vag-om. Poto se 60% potreba dobija iz ugljenih hidrata, potrebno je upoznati ugljeno-hidratnu ili eernu jedinicu. Treba znati raunati koliko svaki obrok ima eernih jedi-

nica, kalorija, slatkog indeksa, itd. U poetku je teko, dok se ne naui.

eerna jedinica je os-novna mera za snalaenje u ishrani dijabetiara.

1 eerna jedinica = 12 gra-ma ugljenih hidrata 48 kcal / 201.6 kJ)

Koliko pojedine namir-nice sadre eernih jedi-

nica ui se vizuelno. Tan-ka krika hleba, jedna olja mleka, plastina aa jogur-ta, jedna srednja jabuka, kruka, krompir, pola kukuru-za ili kroasana, 4 ljive, pola banane, 4 kockice okolade i drugo sadre jednu eernu jedinicu.

Mleko i mleni proizvo-di sadre eerne jedinice, ali meso, riba i jaja ne sadre.

Partner


22

Optimalan unos eernih jedinica tokom dana

Amerika asocijacija za dijabetes (ADA) je napravila tablice ishrane, da bi olakala sastavljanje jelovnika ljudi-ma obolelih od dijabetesa. Tablice ishrane su naprav-ljene tako da je hrana u nji-ma podeljena po grupama. U svakoj grupi se nalazi hrana koja je ista u sadraju ugljenih hidrata, belanevina, masti i kalorija. Namirnice u svakoj pojedinanoj grupi se mogu meusobno zamenjivati, a da takva zamena ne kvari kon-trolu eerne bolesti.

Namirnice u istoj grupi se mogu meusobno zamenji-vati pri sastavljanju obroka. U ovim tablicama, hrana je raz-vrstana u est grupa namirni-ca:

1. grupa: hleb i zamene za hleb,

2. grupa: mleko i zamene

za mleko,3. grupa: meso i zamene za meso,

4. grupa: voe,5. grupa: povre (A i

B), 6. grupa: mast i

zamene za mast.

ta je slatki indeks?

Slatki, ili eerni, in-deks deli hranu na osno-vu brzine porasta eera u krvi. Ugljeni hidrati sa niskim slatkim indeksom uzrokuju umeren porast

eera u krvi, i obratno. Svi oboleli od dijabetesa bi treba-lo dobro da poznaju vrednos-ti slatkog indeksa za razliite vrste namirnica.

Na vrednost slatkog indek-sa utie prisustvo vlaknastih materija (celuloze), ali i nain pripreme hrane (naroito beli pirina i krompir). Na-jbolje je da, nakon obroka sa odreenom vrstom hrane, iz-merite eer i tako utvrdite Vau osetljivost prema toj hra-ni (posle dva sata od obroka). Ako elite da saznate eerni indeks obroka, koji se sasto-ji vie vrsta hrane bogate ug-ljenim hidratima, jednostavno zbrojite pojedinane eerne jedinice.

to je vei slatki indeks namirnice - bre skae nivo eera u krvi.

Nizak slatki indeks je od 0

45, srednji od 45 54 a pre-ko 55 je visok slatki indeks. Mahunarke imaju slatki in-deks od 18 do 42, crni hleb 50 dok beli hleb i peciva ima-ju slatki indeks oko 70.Slati in-deks kolaa je preko 64, voa od 30 do 70, najvie lubeni-ca 72, banana 62, ananas 66. Voni sokovi imaju slatki in-deks oko 45, a mleni proiz-vodi od 14 do 34. Krompir ima visok slatki indeks u zavis-nosti kako je spremljen, tako pomfrit ima slatki indeks 78 a peeni krompir 88. Od povra treba obratiti panju na cveklu (66), argarepu (73), pakanat (101!)

Indeks sitosti

Razliita hrana razliito zasiuje. Pokazalo se da krompir 3 puta vie zasiuje od hleba, a peciva (kroasani) imaju skoro duplo manji uticaj na sitost. To znai da moete da pojedete mnogo peciva da biste se zasitili, a tako ete uneti mnogo kalorija.

Pomorande i jabuke vie zasiuju od banana, a riba od piletine i govedine. Kokice bolje zasiuju od okoladine ili kikirikija. Najvei indeks sitos-ti ima kuvani krompir. Uvek bi-rajte hranu sa visokim indek-som sitosti. Tako ete moi, sem idealne linije tela, da odravate i eer na eljenom nivou.

Nor-malno uhran-

jeniGojazni

Po-thran-jeni

(mravi)Zbir 14 10 18

Doruak 3 2 4

Uina 1 1 1

Ruak 5 3 7

Uina 1 1 1

Veera 3 2 4

Uina 1 1 1

Obavezno proitajte ta pie na speci kaciji proizvoda.Vani natpisi: Bez eera eer nije dodat namirnici ali namirnica sadri prirodni eer, Lite ili Light obino uz pie i to znai da je eer zamenjen zaslaivaem. Ako se

nastavak odnosi na hranu, znai da namirnica sadri manje kalorija ili masti od uobiajenih proizvoda, Bez masnoa (Low fat) 100g namirnice sadre ispod 3g masti, Bez holesterola 100g namirnice sadri ispod 2mg holesterola, Malo soli (Low salt) 100g namirnice sadri ispod 120mg natrijuma, Obogaeno vlaknima (High bre) porcija sadri najmanje 3g vlakana.

Partner


23

Hleb i zamene za hleb1 jedinica = 12 gr ugljenih hidrata (68 kcal)

Namirnica 1 jedinica

hleb beli i polubeli 25 gr - 1 tanka krikahleb crni, raeni 30 gr - 1 tanka krikahleb kukuruzni 35 gr - 1 tanka krika

dvopek 20 gr - 2 tanke krikebrano (penino) 25 gr - 3 supene kaike

brano (kukuruzno) 35 grkeks 20 gr

biskvit 25 grkorn eks 20 gr

soja u zrnu 20 grgriz 20 gr

testenina 25 grpirina 25 gr

krompir bez ljuske 100 grkesten bez kore 40 gr

soivo 20 grpasulj 1 tanjir

graak, bob 25 gr

Povre A1 jedinica sadri neznatne koliine UH, M i B

kupus prazilukspana keleraba zelenablitva paradajz (zeleni, crveni, kiseli)kar ol plavi patlidantikvice krastavac

rotkvice zelena salatapeurke paprika

Povre B1 jedinica = 12 gr UH (56 kcal)

Namirnica 1 jedinica sirova

1 jedinica ku-vana

argarepa 200 gr 200 grcvekla 200 gr 200 gr

mladi graak 200 gr 200 grcrna rotkva 200 gr 200 gr

boranija 200 gr 200 grcrni luk 200 gr 400 gr

Voe1 jedinica = 12 gr ugljenih hidrata (48kcal)

Namirnica 1 jedinicajagode 150 gr (1 olja)jabuka 80 gr (1 manja)kruka 85 gr (1 manja)

breskva 100 gr (1 srednja)trenje 80 gr (oko 10 kom.)vinje 100 gr (oko 12 kom.)

ljive (svee) 100 gr (4 kom.)ljive (suve) 15 gr (3 kom.)

kupine 120 gr (pola olje)borovnice 120 gr (pola olje)

maline 70 gr (oko 15 kom.)groe 70 gr (15 zrna)

lubenica 275 gr (1 krika)dinja 200 gr (1 krika)

pomoranda 80 gr (1 manja)sok od pomorande 130 ml

banana 50 gr (pola kom.)ananas 140 gr (1 krika)grejpfrut 125 gr

sok od grejpfruta 120 mlkivi 120 gr (1 kom.)

mandarina 100 gr (1vea)limun 150gr (2 kom.)

smokve (svee) 50 gr (2 kom.)smokve (suve) 15 gr (1 kom.)

nar 100 gr kajsija 100 gr (2 kom.)

Mleko i zamene za mleko1 jedinica = 12 gr ugljenih hidrata (170 kcal)

Namirnica 1 jedinica

kravlje mleko (neo-brano) 240 ml

kravlje mleko (obrano) 260 mlkiselo mleko 200 ml

jogurt 200 mlposni sir - mlai 60 grmleko u prahu 35 gr

Partner


24

KOLIKO GRAMA UGLJENIH HIDRATA POKRIVA JEDNA JEDINICA INSULINA?

Da bi se odredila potrebna doza koja e pokriti obrok, moraju se odlino poznava-ti eerne jedinice i visine ug-ljenih hidrata namirnica koje e se konzumirati. Iako vam je le-kar dao potrebne informacije, ipak je za praktian ivot sa dija-betesom potrebno i da sami pre-poznajete potrebe vaeg organ-izma, stalno merite eer u krvi i primenite malo matematike.

Iako su potrebe individualne, proseno 2-4 jedinice insulina su potrebne za 12 grama ugljenih hidrata. Dobro je da to znaju oni koji su na intenziviranoj insulin-skoj terapiji. Prema vrsti obroka mogu lako da izraunaju broj jedinica insulina koji e sebi dati.

Za osobe na terapiji insulin-skom pumpom, proseno je do-voljna 1 insulinska jedinica za 10-12 grama ugljenih hidrata (mada doze mogu da variraju, od 1:8 do 1:25 gr UH).

Zato brojimo ugljene hidrate?

Hrana koju svakodnevno konzumiramo se sastoji od tri glavna energetska sastojka: ug-ljenih hidrata, masti i proteina. Ugljeni hidrati su ti koji podiu nivo eera u krvi. Vie od 90% jestivih ugljenih hidrata (skrob i eeri) se pretvara u glukozu. Raunanje koliko grama ugljenih hidrata ima u pojedinoj namir-nici direktno pokazuje koliko e vam ta namirnica poveati nivo eera u krvi. Samim tim, znaete koliko jedinica insulina je potrebno za tu namirnicu da bi i posle obroka va eer ostao na eljenom nivou.

A masti?

Morate voditi rauna o sas-tavu obroka, jer ukoliko hra-na, osim ugljenih hidrata sadri masti, eer u krvi e se podii znatno sporije, jer masti uspo-ravaju apsorpciju ugljenih hid-rata. Kada obrok sadri mas-ti, najee vam je nivo eera u krvi normalan dva sata nakon obroka, ali e biti povien 4-6 sati nakon konzumiranja. Kako budete utvrivali uticaj masti na va nivo glikemije, tako e vam biti lake i da adekvatno dozi-rate.

Primer: jedno pare hleba e podii nivo eera u krvi bre od onog pareta hleba na koji ste stavili npr. unku i sir.

Namirnice koje sadre masti: Margarin i puter, Ulja i prelivi za salate, Punomasno mleko, pavla-

ka i krem sir, Slanina i mesne

preraevine, Kotunjavo voe, Prena hrana.Svakako da masnoe tre-

ba upotrebljavati u najmanjoj moguoj meri, jer imaju mnogo kalorija, utiu na nivo holesterola i poveavaju rizik od gojaznosti.

Kako da raunamo ug-ljene hidrate?

Pakovane namirnice glavnom imaju nalepnicu ili proizvoaku specikaciju sa nutritivnim podacima tog proiz-voda. itajte ih - naroito po-datak o visini ugljenih hidra-ta! Poto uvrdite koliko u 100 g nekog keksa ima ugljenih hid-rata, bie vam jednostavno da izraunate i koliko vam je insuli-na potrebno za grickanje 20 g tog keksa.

Kuvari koji sadre poda-tke za svaki recept su takoe izvrsno pomagalo u obraunavanju ugljenih hidrata. Ukoliko ve nije navedeno ko-lika je vrednost po porciji, sami je odredite tako to broj totaln-ih ugljenih hidrata celog recepta podelite sa brojem porcija.

Vaga vam pomae da odredite visinu ugljenih hid-rata u vou, pekarskim proiz-vodima, pahuljicama i slino. Obraunavanje se vri pomou merenja odreene namirnice i mnoenja te teine sa njenim ugljeno-hidratnim faktorom. Za podatke o namirnicama koji su vam nepoznati, moete se obratiti nekom od nutricionista, ili vaem ordinirajuem lekaru.

Pekara

Kada je u pitanju pekara, prednost je ta to moete da saznate tanu teinu peciva koje ete pojesti. Ako ne kupujete na meru, traite da vam izmere ve gotov proizvod. Kako nije jed-nostavno precizno utvrditi visinu ugljenih hidrata, tu pomae jed-na generalna raunica. Naime, svi pekarski proizvodi u prose-ku sadre 50% ugljenih hidra-ta. To, na primer, znai da e evrek koji tei 100 gr sadrati 50 gr ugljenih hidrata (odnos-no, oko 4 eerne jedinice). Ova raunica nije idealna, ali veoma dobro doe u situacijama kada koristimo pekarske proizvode i ne moe se mnogo pogreiti pri raunanju potrebne doze. Pri kupovini u pekari, vodite rauna o koliini masti koja je upotre-bljena za spravljanje peciva (npr. lisnato testo), trudite se da je ima u najmanjoj moguoj meri i adekvatno dozirajte.

Partner


27

KOLIKO JEDNA JEDINICA INSULINA SNIAVA NIVO EERA U KRVI?

Sledee formu-le i raunice se odnose na terapiju osoba sa dijabetesom tip 1, koje sebi daju 4 ili 5 doza in-sulina tokom dana. Primenju-ju se za izraunavanje doze NovoRapida ili Actrapida potrebnih za pokrivanje obroka.

Indeks insulinske os-etljivosti oznaava za ko-liko mmol/l e jedna jedi-nica brzodelujueg ili kratkodelujueg insuli-na sniziti va nivo glikemi-je. U zavisnosti od vrste in-sulina, menja se formula za izraunavanje ovog indeksa.

Korektivna doza e vam biti potrebna ukoliko je va trenutni nivo glikemije vii od normalnog. Korektivna doza se moe dati bez konzumi-ranja hrane, dakle samo za sputanje glikemije, ili se moe dodati bolusu pred obrok kada vam je eer vi-sok, a treba da jedete.

Izraunavanje indeksa in-sulinske osetljivosti

Primer 1: enska osoba prima NovoRapid i ukup-na doza svih jedinica insulina u toku dana je 40, pa je njen faktor insulinske osetljivos-ti 2.5 mmol/l. Njen nivo eera u krvi e se sniziti za 2.5 mmol/l po svakoj jedinici NovoRapida koju primi.

Primer 2: muka osoba prima NovoRapid i ukupna doza svih jedinica insulina u toku dana je 45, pa je njegov

faktor insulinske osetljivos-ti 2.2 mmol/l. Njegov nivo eera u krvi e se sniziti za 2.2 mmol/l po svakoj jedinici NovoRapida koju primi.

Primer 3: devojica pri-ma Actrapid u toku dana i ukupna doza svih jedinica in-sulina u toku dana je 35, pa je njen faktor insulinske os-etljivosti 2.3 mmol/l. Njen nivo eera u krvi e se sniz-iti za 2.3 mmol/l po svakoj jedinici Actrapida koju pri-mi.

Kako to izgleda u praksi?

Da biste zapoeli raunicu, morate znati ko-lika je vaa ukupna dnev-na doza (UDD), odnosno zbir svih doza insulina za 24 sata (i kratkodelujueg i dugodelujueg).

Ukoliko primate Nov-oRapid, formula za izraunavanje indeksa je sledea:

insulinskeindekstiosetljivos

=UDD

100

Na primer, imamo osobu koja prima:

a) Pred doruak 4 j. Novo-Rapida + 10 j. Insulatarda,

b) Pred ruak 4 j. Novo-Rapida,

c) Pred veeru 6 j. Novo-Rapida + 16 j. Insulatarda

Njena ukupna dnev-na doza je 40 jedinica za 24 sata. Njen indeks raunamo na sledei nain:

lmmol /5,240

100 =

Dakle, u ovom primeru, jedna jedinica NovoRapida e sniziti eer za 2.5 mmol/l. Drugim reima, indeks in-sulinske osetljivosti je 2.5.

Ukoliko bi osoba iz pre-thodnog primera prima-la Actrapid, formula za izraunavanje indeksa insu-linske osetljivosti bila bi:

insulinskeindekstiosetljivos

=UDD

80

to bi u ovom primeru znailo:

lmmol /0,240

80 =

U ovom primeru jedna jedinica Actrapida sniava nivo eera u krvi za 2.0 mmol/l.

ZADATAK: Koliko izno-si va indeks insulinske os-etljivosti?

Izraunavanje korektivne doze

Recimo da vam je glike-mija trenutno 13.8 mmol/l i elite da je vratite na 5.5 mmol/l. Dodali biste odreeni broj jedinica insulina, ali ne znate koliko?! Ova formula e Vam pomoi:

Prema podacima iz pre-thodnog primera za Novo-Rapid, gde je indeks in-sulinske osetljivosti bio 2.5, raunaemo na sledei nain:

tiosetljivosinsulinskeindeks

glikemijevisinaeljenaglikemijevisinatrenutna

=bonuskorektivni

Partner


28

3,322,5

8,3

2,5

5,513,8==

Dakle, u ovom primeru, dodaemo 3 jedinice insuli-na da bismo vratili eer na normalu.

Ili, elite da ruate, ali je glikemija 10.8 mmol/l. Ko-

liko je potrebno da se doda insulina na dozu za obrok? Raunaemo po istom prin-cipu:

2,122,5

5,3

2,5

5,510,8==

Znai, u ovom primeru, na dozu emo dodati jo 2

jedinice i moemo pristupiti obroku.

ZADATAK: Koliko ete insulina dodati za korekciju, ako vam je trenutno glikemi-ja npr. 8.3 mmol/l, a elite da bude 6.0 mmol/l?

Hipoglikemija je akutna komplikac-ija eerne boles-ti. Nastaje iznenada, za neko-liko minuta, a karakterie se smanjenjem nivoa eera u krvi ispod normalnih vrednos-ti. Normalne vrednosti eera u krvi su 3,6-6,0 mmol/l , a hipoglikemija nastaje kada je ova vrednost ispod 3,2 mmol/l.

Smanjenje nivoa eera u krvi ispod normalnih vred-nosti nastaje, kod boles-nika leenih insulinom iz sledeih razloga: izostavljanje ili odlaganje obroka ili uine, neplanirano vea zika ak-tivnost, davanje insulina u krvni sud ili ako insulin damo u mii. Zavisno od vrste pri-menjenog insulina (bistri ili mutni), hipoglikemija e se javiti u razliito doba dana.

Po primeni jutarnje doze meavine insulina (bistar + mutan) hipoglikemija se javlja najee u prepod-nevnim asovima. Prime-na dvokratne dnevne doze takve meavine insulina (ju-tarnja i veernja) podrazume-va mogunost pojave hipog-likemije u prepodnevnim ili nonim asovima (obavezna je uina pre spavanja). Uza-stopna, viednevna pojava hipoglikemije, u isto doba dana, upozoravajui je znak za razgovor sa lekarom.

Hipoglikemija se esto

javlja pri infekcijama praenim povraanjem i pro-livom (prepoloviti dozu in-sulina i hitno se javiti lekaru), pri uzimanju alkohola, kao i pri poveanoj zikoj ak-tivnosti (obavezna je uina pre izvoenja istih). Kod inte-nzivne zike aktivnosti na svaki as treba uzimati mali sendvi ili neki napitak (aa soka, koka-kole i si.). Mesto davanja insulina prilagoava se obliku zike aktivnos-ti (ukoliko su zikom naporu izloene noge, insulin treba davati u ruke i obrnuto), poto pojaan rad miia ubrzava prenoenje insulina u krvotok.

Hipoglikemija moe nas-tati i po uzimanju tabletiranih lekova za eernu bolest (bi-odijab, diabineze i dr.). Pon-avljane hipoglikemije posle uzimanja ovih lekova, javljaju se due vreme po njihovoj obustavi. Hipoglikemija se javlja i kod osoba sa oboljen-jem jetre i bubrega zbog spo-rog izluivanja leka.

Najei znaci hipoglikemije Najei znaci hipog-

likemije su: drhtanje, zno-jenje, povean oseaj gladi, malaksalost, vrtoglavica, kon-fuzija, pospanost, promena ponaanja, lupanje srca i dr.

Najtei oblik hipoglikemija je hipoglikemijska koma (gu-bitak svesti).

ta treba uraditi pri pojavi hipoglikemije?

Pri pojavi prvih znako-va hipoglikemije odmah pop-iti au zaslaenog soka ili uzeti 2-4 kaiice, odnosno kocke eera, kaiku meda razmuenu u vodi ili slatko, ili injekciju glukagona ubriz-gati u mii. Ukoliko je osoba bez svesti hitno je prebaciti u zdravstvenu ustanovu. Svaka osoba sa dijabetesom treba da upozna najblie (lanovi porodice, kolege, susedi) sa svojom boleu, i kako da joj pomognu pri pojavi hipog-likemije. Sa sobom uvek nosi-ti dijabetiarsku knjiicu.

Hiperglikemija

Hiperglikemija je stanje povienog nivoa eera u krvi iznad normalnih vrednosti. Is-poljava se suenjem usta, pojaanom ei i nonim mokrenjem, malaksalou, gubitkom telesne mase i oseajem umora.

Veoma izraeno poveanje nivoa eera u krvi uzrokuje ketoacidozu (po-java acetona i vee koliine eera u mokrai) kod mlaih osoba na leenju insulinom.

Uzroci hiperglikemije i ke-toacidoze su: naglo smanjen-je doze ili obustava davanja insulina, rede tabletiranih le-kova, unoenje hrane bogate eerom, prisustvo infekci-

HIPOGLIKEMIJA l HIPERGLIKEMIJA

Partner


29

je, drugog oboljenja, hirurke intervencije, stres i si. Pored poviene vrednosti eera u krvi i eera u mokrai prisu-tan je i aceton koji tetno de-luje na organizam (muka, gaenje, povraanje, opta slabost, malaksalost i za-

dah na aceton). Nagomila-vanje acetona moe biti uzrok dijabetike kome (gubitak svesti) za iji razvoj je potreb-no vie dana.

Prepoznavanje ketoaci-doze i postupak

Umor, oseaj slabos-

ti, izraena e, pojaano mokrenje, povraanje, bol u trbuhu i zadah na aceton uka-zuju na ketoacidozu. Pojava acetona u mokrai ili krvi (ako osoba poseduje aparat) zaht-eva pomo lekara.

Kako spreiti hipoglikemiju? Potrebne su redovne kontrole ili samokontrole oboljenja, Upoznavanje osobina insulina koji se ubrizgava ili tableta koje se koriste, Redovno uzimati obroke u isto vreme i po preporuenom jelovniku, Svakoga dana obavljati priblino istu ziku aktivnost; pre upranjavanja vanredne ili dodatne planirane zike aktivnosti treba uzimati vanrednu uinu, Upoznati znake hipoglikemije i postupke u pruanju samopomoi. Svaka osoba ima za sebe tipine znake hipoglikemije koji se uvek na isti nain javljaju i ispoljavaju.

Dijabetesno stopalo nastaje kada pos-toje dva ili vie rizik faktora. Dijabetesna polineu-ropatija je prvi uslov. Vie od 50% osoba sa dijabetesom tip 2 ima dijabetesnu polineu-ropatiju. Postoji izmenjena os-etljivost stopala, nastaju uljevi i druge povrede koje dugo mogu ostati neprepoznate. Promene na bole, a veoma se esto inciraju.

U osoba sa neuropatijom manja povreda ili pojava ulja zbog neudobne obue dovode do stvaranja ulceracije. Ul-ceracija teko zarasta, obino se incira i oteava kretan-je. Pritisak na obolelo mesto i kretanje jo vie pogoravaju stanje.

Obino kod osoba sa di-jabetesom postoji i poremeaj u cirkulaciji. Naroito je izraen kod puaa. Zarastan-je promene na terenu slabe prokrvljenosti stopala je sko-ro nemogue. Ukoliko posto-ji infekcija, ulceracija se iri prema dubini i moe zahvati-ti kost. Tada je prognoza veo-

ma ozbiljna, dolazi do pojave gangrene i to je osnovni razlog amputacija.

Da bi spreili ovu ozbiljnu komplikaciju, morate znati kako da negujete vaa stopala. Preduslov za negu stopala je svakodnevna higijena. Jednom dnevno treba drati stopala u toploj, lako sapunjavoj vodi, uz redovno skidanje oroalih naslaga na peti i tabanima. Ako odlazite kod pedikira, obavezno mu naglasite da ste dijabetiar kako bi malo vie poveo rauna pri svom radu. Nokte podsecajte paljivo, a zanoktice otklanjajte trljanjem kako ne bi otetili kou. Jo vlanu kou, lagano masira-jte utrljavanjem neke hidrantne kreme, od prstiju prema peti. Pregledajte da li imate bilo kakvih promena na stopalima uz pomo ogledala.

Dobar izbor obue i arapa je takoe veoma vaan. arape treba da su iskljuivo pamune, da dobro upijaju vlagu, po mogustvu bez avova ili da su avovi sa spoljne strane kako ne bi iriti-

rali kou. Cipele treba da su od pri-

rodnih materijala, kako bi vaa stopala mogla da diu. Obua treba da je komotna, meka i prilagoena vremenskim pri-likama. Zato se postarajte da uvek imate dva para cipe-la, kako ne bi morali da nosite vlanu obuu.

Pre nego to obujete cipe-le, proverite da li je uloak do-bro postavljen, da li ima nekih neravnina ili ispupenja, zatim da li ima nekih kamenia ili sl.

Nove cipele prvo razgazite u kui, pre nego to se upu-tite napolje u njima, da se ne bi stvorio ulj. Dame vole tikle i ue cipele koje svakako nisu udobne. Ovu obuu nosite iskljuivo na proslavama ali se pobrinite da imate adekvatan rezervni par udobnih cipela.

Nikada ne hodajte bosi, ak ni po kui!

Kona obua je skupa, obua i arape za dijabetiare takoe Ali svakako je najsku-plje vae stopalo!

DIJABETINO STOPALO

Partner


30

LASEROM PROTIV SLEPILA

Da nisam drala svoj dijabetes pod strogom kontrolom i ila na redovne one laserske tretmane, sigurno sada ne bih bila u stanju da vam ovo piem. ak sam bila pod-vrgnuta i operaciji, odnosno vitrektomiji, koja mi je vra-tila skoro izgubljen vid na desnom oku. Zahvaljujui svemu tome i dalje sasvim solidno vidim, iako imam di-jabetes vie od 30 godina.

ta je retinopatija?

Dijabetika retinopatija (Retinopathia Diabetica) je oboljenje koje nastaje zbog izraenog oteenja kapilara u mrenjai (mikroangiopat-ije). Mrenjaa je unutranji deo oka pomou koga ovek vidi. Vremenom oboljen-je napreduje, dovodi do oteenja vida, a u najteim sluajevima moe da doe

i do slepila. Promene na oku su brojne i mogu zah-vatiti sve delove. Meutim, dijabetika retinopatija pred-stavlja vodei uzrok slepi-la u svetu. U Srbiji, lanove udruenja slepih i slabovi-dih ini 78% osoba obole-lih od dijabetesa i njihov broj se, na alost, svakim danom poveava!

Komplikacije koje nas-taju na oku direktno su pov-ezane sa duinom trajanja bolesti. Povien nivo eera ostaje u krvi i dugotra-jno teti malim krvnim su-dovima. Najbolja zatita za ouvanje vida je odravanje nivoa eera u krvi to blie normalnim vrednostima (od 4 - 7 mmol/l).

Pored toga, prevenci-ja razvoja dijabetike retin-opatije je obavljanje re-dovnih pregleda onog dna, minimum jednom godinje, idealno na svakih 6 mese-ci, a po potrebi i ee. Takoe, preporuljiva je i ishrana bogata beta-karo-tenom ili upotreba adekvat-nih, najee tabletiranih, pomonih lekovitih sredsta-va.

Kako dolazi do promena na krvim sudovima oka?

Dugotrajno poviena koncentracija eera u krvi uslovljava poremeaj cirku-

lacije u malim krvnim su-dovima i dovodi do sman-jene ishranjenosi tkiva kiseonikom (hipoksija). Oko, kao organ sa visoko razvi-jenom funkcijom, naroito je osetljivo na hipoksiju. Tada se krvni sudovi suavaju, slabe, cirkulacija se uspo-rava i njihova ishrana se smanjuje.

Promene na onom dnu i retinopatija

Promene na onom dnu imaju naroito znaenje i predstavljaju glavni uzrok tekih oteenja funkci-je vida. Postoje dve vrste dijabetine retinopatije:

Neproliferativna retin-opatija - je ea i man-je opasna. Karakteriu je promene na krvnim sudovi-ma mrenjae, proirenja vena, koja se kasnije pret-varaju u nepravilna suenja tako da vene dobijaju iz-gled kobasice. Prisutna su sitna krvarenja i pojava be-

Pie:Stela Prgomelja

Slika2. Normalan vidSlika1. Retinopatija

Partner


31

Posetite zvanian sajt Dijabetolokog saveza

Srbije i Crne Gore

lih konaca.Proliferativna retin-

opatija - nastaje u oko 10% sluajeva, a odlikuje se nov-ostvorenim krvnim sudovima (neovaskularizacija) i bujan-jem vezivnog tkiva u oku. To je zloudni oblik retinopat-ije. Novi krvni sudovi ima-ju tanke zidove i esto pu-caju i krvare. Nastaju esta krvarenja u staklastom telu. Resorpcija je vrlo uspore-

na i traje mesecima, a na-kon ponovljenog krvarenja najee ostaje mutan vid. Sve to uzrokuje stvaranje oiljaka i oteenje vida.

Leenje i primena lasera

Kao to smo ve rek-li, vrlo je vana dobra reg-ulacija eera u krvi. To se postie ve odreenim leko-vima, bilo tabletama, bilo in-

sulinom, uz pravilnu ishranu i ziku aktivnost.

U svrhu leenja, tj. us-poravanja progresije retin-opatije, u specijalizovanim ustanovama se primenju-je laserska intervencija (la-serska fotokoagulacija, skraeno LFK). Laserskim zrakom se unitavaju ka-pilari koji su izgubili svo-ju elastinost i samim tim popucali, prokrvari-li u unutranjost oka, onemoguavajui oso-bi normalan vid. Intervenc-ija se vri ambulantno, pod lokalnom anestezijom i bez-bolna je, a osoba se odmah po zavretku tretmana puta kui. Narodski reeno, sam postupak je veoma slian re-dovnom pregledu kod onog lekara, osim to vam se ne-koliko minuta putaju svet-losni zraci.

Laser je postupak koji nee izleiti retinopati-ju, ali e je zaustaviti u napredovanju, tj. smanjiti simptome. Ona predstavlja terapijski napredak u leenju dijabetike retinopatije. Os-novni cilj je da se zaustavi, odnosno, uspori tok bolesti i to due odri vid. Tretman laserom mnogo je delotvorn-

iji u poetnim fazama retin-opatije i zato su redovne kontrole kod oftalmologa neizmerno vane.

Vitrektomija

Ukoliko se oboljenje za-pusti, teka krvarenja u oku dovode do veoma opas-nog stadijuma i potencijal-no potpunog gubitka vida. U tim sluajevima primenju-je se vitrektomija, operativ-na tehnika kojom se iste ta krvarenja iz staklastog tela, vri se raslojavanje, odva-janje i ljutenje membrana. Kada se mrenjaa oslobodi od svih krvarenja, po potrebi se stavlja silikonsko ulje koje e drati mrenjau na svom mestu i vri se do-datna laserska intervencija. U mom sluaju, viegodinja krvarenja su se zalepi-la za soivo i potpuno onemoguila vid na desnom oku. Zato mi je, osim vitrek-tomije, izvrena i promena soiva, kao to se primen-juje kod operacije katarakte. Vitrektomija se radi u an-esteziji, lokalnoj ili totalnoj, u zavisnosti od institucije i njenih tehnikih mogunosti.

Slika3. Oteen vid

Partner


32

ZA 11 MESECI 11 KILOGRAMA,11 CENTIMETRA

Izlazim iz lekarske or-dinacije i razmiljam - rezultati nisu ba sjaj-ni, eer visok, pritisak visok. O teini i da ne govorim.

Ali put ka ozdravljenju nije tako straan. Naprotiv, zvui jednostavno:

1. Nain ishrane;2. etnja do 3 kilometara

dnevno;3. Lekovi terapija.Kao to ree moj doktor

dijabetes je lepa bolest, od samog pacijenta zavisi raz-voj, odnosno leenje bolesti. Sve je, znai, u mojim ruka-ma. Zvui jednostavno. Lako u ja to.

Kreem kui. Razmiljam. Kod kue vie ne izgleda tako jednostavno. Nalazim prob-lem u svakom detalju. Kako u ja da vodim rauna o ishra-ni friider pun, ukuani svi sa apetitom, hrana izgleda tako primamljivo. Ne moram da ponem ba ove nedelje, idu slave, idu praznici. Sig-urno u poeti od ponedelj-ka. Ma ta ja to priam od ponedeljka. Kog ponedeljka? Kakav ponedeljak? Poeu od sledeeg prvog u mesecu. Opusti se jo malo.

Trebalo bi da krenem u etnju. Pa ne moram ba danas. Vreme nije ba na-jbolje: vrue je, hladno je, pada kia. I ta e mi sve to kada se bre stie koli-ma. A i iz samoposluge treba vui pune kese. emu mi

onda slue kola? to sam ih kupovala, da ih gledam u garai.

Jedino to je lako progutam dve tri pilulice, bocnem se dva tri puta. Zamurim. Zaboravim na sve. Bie sve uredu. Popi-la sam lekove. Nee ba mene bolest. Ima toliko drugih, to ba mene?

I tako prolaze dani. Stiglo je vreme nove kon-trole. Rezultati e biti loi. Znam to unapred. ta da radim? Da li da se bocnem jo neki put? Ma priznau sve doktoru nisam se ba pridravala vaih saveta ali ko prizna pola mu se prata. Smiljam rei opravdanja za sebe. Kao da sam nekog drugog pre-varila pa sad treba da se opravdam. Sa doktorom u lako, ona je simpatina, ja sam simpatina, ali kako da se opravda pred sobom, svo-jim muem, svojim detetom? Ma i oni nisu bezgreni. On pui i ne prestaje, ubi-ja sebe, truje nas, ona dri dijetu, mrava je, slabo se oblai, dobie neku hroninu

bolest. Ma kad mogu oni mogu i ja. Priznau dok-toru da nisam sluala save-te, razumee ona nisam joj ja prva.

Poinje kontrola. Sta-jem na vagu. Koliko? Stidim

se da kaem. Crvenim. Da li da slaem? Ali znam da se sve tee kreem, stalno se zamaram, teko diem, patim od ne-sanica. Ako slaem, kako sve drugo da kaem? Jed-va izgovaram tri rei. Stidim se i gledam u zemlju. ta sad?

Situacija postaje krajn-je ozbiljna. Ve-liki zdravstveni

rizici, a i estetika pa este-tike i nema. Vidi na ta liim. Krajnje je vreme da se neto uradi.

Prvi korak je doneti od-luku. vrstu odluku, odluku koju neu osporiti. Najtee je doneti takvu odluku, posle toga sve je lake.

Kreem kao neverni Toma na Taru, u Kamp za odrasle. Boravak u kampu pokazao je da nije sve tako strano. Sigurno se kreem

Pie:Suzana Ili

Partner


33

ka cilju. Hrane dovoljno, etnja prijatna, zabave u izo-bilju. Uvee kada doem u sobu i ne mislim na televi-zor. ak ni vesti me ne in-teresuju. Suvie sam srena i umorna.

Jednostavno reeno super osmiljena rekreacija, edukacija i relaksacija. Re-zultati eera svakim danom bolji, pritisak ustaljen, kondic-ija sve vea. A i ta mi bi da kupim ovako veliku gardero-bu? Morau po neto da suz-im kada se vratim kui.

Povratak iz kampa ne

znai kraj svih tih aktivnos-ti. Naprotiv. Nastavak zdra-vog ivota u urbanoj sredini kao to je to Beograd, sas-vim je mogu. Parkovi, Ada, Koutnjak. Pa malo i Bulevar, izlozi, prodavnice, kai. A i do pijace se moe peke. Ne moram sve da kupim dan-as. Ima i sutra dan ta da se radi.

Svia mi se moj novi iz-gled. Prijaju mi komplimen-ti koje dobijam. Odluila sam se i da sve ovo malo ubrzam. Opredelila sam se za tablete xenical. Pomau. Prvih dana

je neprijatno. Posle toga nije vie strano. Ne preterujem. Uzimam ih po malo.

Za jedanaest meseci smanjila sam obim struka za 11 santimetara i teinu za 11 kilograma. Rezultat nije za podcenjivanje. Vidljiv je.

Sa malo volje, bez da ita boli, stavila sam sebe i svo-ju bolest pod kontrolu. Proba-jte i vi. Reguliite svoju lepu bolest. Najvanije je doneti odluku. Posle toga sve ostalo ide lako.

Od sada rubrika Mer-enje eera - kako, ime, kada, dobija novo ime: eer i prikljuenija. Oni koji su uili kolu u vreme Dosite-ja Obradovia, a u koje i ja spadam, razumeju ta re prikljuenija znai. Svi ostali morae nekog da pitaju ili da, hm, dobiju eer! Mislim, ko ima eer, zna ta znai to prikljuenija. I to ne samo da znaju ve to i svakodnevno praktikuju! Dakle, to mu doe nekako kao, da kaem, eru-dita, tj. naitan, tj.znalac. E, tu sam vas eko: dijabetiar-znalac! E, to je svaki onaj koji je: 1. dijabetiar, 2.uio kolu kad i ja i pok. Dositej, 3. jo nije umro. Zato je bit-no ovo tree, da nije umro? Bitno, bre,bitno! Ko je ve umro, znai da nije dobro izuio, da je kroz eer sa sve prikljuenijima proo ki guska kroz maglu ili labud

kroz tiei grip! E, zato ja ovo i piem za one koji su kolu uili kasnije te da ko ja i pok. Dositej budu znalci te da lepo budu ivi I zdravi. E sad, to pok. Dositej nije jo uvek iv to je valjda zato to nije bio dijabetiar, ta li?! Dakle, dijabetiar zna-lac ima sve anse da os-tane iv i dalje, ako uopte i umre!? S jedne strane ne mo da stigne da se svega to ti doktori, sestre, novine, TV, reklame i tsl. preporuuju tj. nareuju, a u vezi eera izpopridrava a sa druge, ne moe da se izbori sa onim to ti zakon omoguava a stvarnost onemoguava! I tako, opismeni se da zna sve ta i kako i sve to moe ii ne moe, pa onda juri i gleda da sve to nekako jel pofata il nekako izbegne, a vreme ti ide. I onda te sret-ne neki drugar iz osnov-

ne kole, jedva te prepoz-na, pa te pita: ae bre, esi iv, jo bre, nisi umro? A ti kae, evo nisam, Bogu fala, nisam stigo! A posle ti to ue u naviku te ostane naisto iv. I dabe onaj mali Toma, ministar zdravlja pootputao pola zaposlenih, pola bolnica pozatvaro, sve rauno siroma da e da capne, al ti jok, iv ivcijat, porani pa u dom zdravl-ja, pa u apoteicu, recepa-ta puna aka.. a oni ta e, seku vene, upaju kosu.. al ne vredi! Eee, dijabetiar-znalac! Stara kajla, nego. E sad, neki kau dobro ti ono ivkoviu a neki, bog-ami, oe da biju, mame mi! Doe zimus jedan rmpalija kod nas u Dijabetoloki, ujem negde iz hodnika, psu-je lift, hauzmajstore, stam-beno, vlast i opoziciju.. i tam-an da poviem to majstore a

DIJABETIAR ZNALACPie:Rodoljub ivkovi

Partner


34

u vezi opozicije, banu ti on unutra, ostasmo bez vazdu-ha, toliki je, mame mi, kad on raspali..! Izdrasmo prvi udar te ja preou napad: Ves-na duo, daj gospodinu au vode, moda mu pao eer.. tamu je, pao, ko zna ko-liki mi je..eer, valjda, za-grcnu se ovek, jedva ga povratismo! I ta kae pri-jatelju, visok ti eer,a, mis-lim ovek stvarno prolupo im priznaje da mu eer vi-sok, mislim, pravi dijabetiar nikad ne priznaje da mu je eer visok, ni Nemcima, ni policiji, a doktoru pogotovo a ba e meni da prizna.. Al priznade! Eto vidi, prijatelju, to on meni, naterae me da bacim cigare.. ko te,bre nat-era, pitam a on od kalja jedva govori.. dumani, eto ko, kae, dumani! Kaki bre dumani, da nisu more, lekari,a? Lekari, nego ta! Taman sam, kae, reg-uliso eer, rasoI, crni leb-ac, al onaj pekarski od kilo, prepeem ti ja onaj lebac pa u raso umaem.. veze li on veze.. a domau, mis-lim ljutu, el konzumira? Pa nego, al umereno, 2-3 pred jelo.. a posle jela, pitam? I posle jela.., nego, to ti to mene pita, da nisi i ti dok-tor, a? Jok bre, inenjer, ta se bre onda mea, nema ti pojma, ja ka ti kaem..Tu ti se mi dobro dofatis-mo, da ne doe jedna lju-ta baba stara muterija, te me uze u zatitu, kae, pus-ti bre oveka majau jedan, on je n ovek, gospodin, pomae nama dijabetiarima a ti ga napada, sram te bilo barabo..! I bogami, rmpalija pusti mene te ti se okomi na babu! ta se bre ti baba mea ko te bre ovlastio,a? Bogami, za malo da i ja i

baba opasno stradamo. Elem, nekako ti se taj prim-iri, te ga ja opet itokola vratim na eer, duvan i domau. I ispria ovek svoju muku. Imam kafanu kod Smeder-eva.. e, bogami, nije ti lako pomislih...velika sekiraci-ja, ne moe ovek ni da se najede od tog eera, ni da popije ko ovek, dava-li mi neke tablete, pio ajeve, oe da me udare na insu-lin, al nisam dao, jok! Dok sam iv na insulin neu pa bog! Nego, doo sam ovde kod vas u taj va Savez, ta li je, da vidim ima li neto drugo osim tog insulina.. a taj raso i crni lebac, to to si malopre prio, el ti pomog-lo, pitam. Pomoglo, nego, al io ja kod moje doktorke pa ispriam za raso, i crni leb-ac al neka otrokona, skoi na mene, kakav, bre, crni le-bac, kakva, bre domaa, na-grdi me na pasja kola! Raso moe, kae, a crni lebac i domaa jok! Jel moe makar malo tog crnog leba, za duu? Moe, kae, moe po malo, taman za duu i poka-za mi koliko. Duman, eto. I zato sam doo ako ima neto da pripomognete ako ne da ne varate narod. Ona baba, moj spasilac ode, Vesnu po-slah po doruak, ostadosmo sami nas dvojica.. Nego, pitam, ima li ti prijatelju neku muku, mislim onako, muku muku,a? I naoh ga! Dok se Vesna vratila, sve sam ga ubedio, I za inslulin i za vi-tamine i minerale i za crni i beli lebac I za jagnjeo i za domau i.. Na kraju se sko-ro izljubismo, kupi on aparat. Vesna se vrati ja ga ispratih na hodnik. I ta kae, po-moglo mu,a? To pita on za onog Simu kog sam mu ko primer naveo. Pomog-

lo, kaem. I meni e da po-mogne, a? Bogami oe, sto posto,al da te udare na insu-lin i da sve uzima kako sam ti kazao i kod onog doktora da ide, el u redu? U redu, kae, ma zna ta, nije meni zbog mene, bogami ti kaem, nije oiju mi, al zna kako, ja sam ti tamo vien ovek, kafedija, svata se tu meni nudi, zna kakva roba, da bira, pa zna kako je, mogu ja da vrdam malo, kao biram, al ako negde obeam, zna kako je, malo mesto, da ne puca bruka! Dobro, de, raz-biram, samo radi kako sam ti kazo i ne brini. I treniraj malo, onako na reima, pa malo obigravaj pa malo fo-liraj, kao, merka robu jel, dok ti se ne povrati, da te ne provale da ve ne vredi, a kad ti doe snai e se nekako.. Ou brate.kae, ou. . nego, i ti bi mogo da pripomogne ako ustreba, a, pa mi namignu! Mogo bi, javi. Zdravo, zdravo. I doo ovek posle mesec dana, skinuo dest kila, smeka se, poka-zuje onaj pen za insulin, na-bacio neku torbicu za pen ko ona za mobilni, zadenuo za pojas, usta od uveta do uve-ta..ta da vam priam. Zna-lac, mislim dijabetiar zna-lac, sa sve prikljuenijem. I evo, ekam poziv, mislim ako zatreba da priskoim da mu pomognem, mislim ako ima vika, kafana je to, dae bog da ima, mislim. I evo, ekam poziv. A vi, ta bre vi ekate,a? El ima jo neko ko nee na insulin, a? Ko ima pitanja, nek me pita i za muku i za sve ostalo. A onaj kafedija, posto stara kaj-la, za mesec dana, sve mu se razjasnilo, krenuo u nar-od pa poduava i prosveuje. Dositej, nego.

Partner


35

ZANIMLJIVOSTI I ZABLUDE

Da li su tetni zaslaivai?

Uobiajeno je pitanje da li su tetni zaslaivai i koliko mogu da se koriste?

Zaslaivai nisu tetni ako se uzimaju umer-eno. Najpopularniji nutritiv-ni zaslaiva je fruktoza ili voni eer. Usporeno podie eer u krvi. 12 grama je 1 eerna jedinica. Koriste ga deca i to do 0.5gr po kilogra-mu telesne teine. Najvie se upotrebljava sa spravljanje demova i kolaa.

Nenutritivni zaslaivai su aspartam, ciklamat, sa-harin oni su jako slat-ki, nemaju kalorija i koriste se u veoma maloj koliini ve fabriki odreenoj za olju kafe ili aja. U okoladi i konditorskim proizvodima za dijabetiare prisutni su zaslaivai i sorbitol, slatki alkohol.

Da li smete da konzu-mirate slatkie?

Da, ali u veoma malim koliinama. Svi slatkii ve-oma brzo i visoko podiu eer u krvi.Zato ih uzima-jte samo ponekad i uvek pos-le obroka. Ako su napravlje-ni zaslaivaem moete ih upotrebljavati u veoj koliini, ali ne preterujte. Vazno je znati da ne postoji razlika izmeu belog i utog eera i eera iz voa. Nae telo ne razlikuje poreklo eera u kr-votoku, ali beli eer bre podie eer u krvi zbog var-enja jer se voe due vari.

Povremeno zadovoljite svoju potrebu za slatkiima,

ali to ne sme da vam pree u naviku! pojedite manje pare roendanske torte posle nor-malnog obroka, ali se posle obroka proetajte. Kod nared-nog obroka smanjite unos ug-ljenih hidrata. Kontroliite nivo eera nakon to ste pojeli slatki. Na taj nain e te zna-ti kako pojedina vrsta hrane utie na va eer pa ete tako pronai koja vam poslas-tica najvie odgovara.

Belanevine i masnoe u mleku usporavaju podizanje eera u krvi posle slatkia. Ova injenica nam govori da je najoptimalniji desert, za obolelog od eerne bolesti, sladoled.

Kolika je dozvoljena koliina alkohola?

Nita nije zabranjeno, pa ni alkohol. Ali i ovde posto-ji mera u vidu alkoholne jedin-ice.1 alkoholna jedinica se nalazi u 1 ai piva od 300 ml, 1 ai vina od 100 ml, 1 maloj aici rakije od 30 ml ili 2 prsta viskija sa ledom opet 30 ml. Mukarcima je doz-voljeno 3 takve, a enama 2 alkoholne jedinice dnevno. Ali jedan dan u nedelji se savetu-je da bude bez pia.

Alkohol ima mnogo kalori-ja podie teinu i trigliceride u krvi. Uzet na prazan stomak ume jako da obori eer u krvi. Zato se alkohol uzima uz jelo tada umereno podie eer u krvi.

Pravilo je ne uzimati alko-hol pre teeg zikog rada, sporta i naravno pre vonje kola. Alkohol u veernjim asovima trai da se izmeri eer u krvi pre spavanja

poto moe da obori eer tokom noi.

Slave i slavlja

Za vreme tradicional-nih proslava jede se ug-lavnom tradicionalna hra-na i sedi se dugo za stolom. Oboleli od eerne boles-ti u tim sluajevima treba da se pridravaju svojih na-vika u ishrani koliko god je to mogue. Poto je obiaj da se posluuje sa vie vr-sta jela, uzmite od svake sas-vim malu koliinu. Nemo-jte biti optereeni hranom za dijabetiare. Uzmite tanko pare torte i uivajte u veeri provedenoj sa prijateljima i roacima!

Diskoteka i igranke

Ako ete ii u diskoteku ili ete za vreme veeri igra-ti i biti aktivniji nego inae, potrebno je da uz veeru, pre izlaska, pojedete dodat-nu koliinu hrane bogate ug-ljenim hidratima (hleb, tes-to, krompir) kako biste imali dovoljno energije za tu no. Ponesite i neto da gricnete tokom veeri.

urke i prijemi

Proverite sa organi-zatorom da li e na urci ili pr-ijemu biti posluivana hrana, kako biste se mogli adekvat-no pripremiti za tu priliku. Ako e biti servirane samo gricka-lice, onda morate pre odlaska pojesti svoj regularni obrok. Takoe, ako e hrana biti servirana kasnije od Vaeg uobiajenog vremena za

Partner


36

jelo, tada pojedite neki lagani sendvi ili voe. Ponekad, kada idete na rotilj ili mesta gde ser-viraju jednoobraznu hranu, zatraite hleb ili neku drugu hranu koja sadri ugljene hidrate kako bi se odrao Va eer u krvi.

Stare i nove navike

Stvaranje novih navika i preraivanje star-ih je najglavniji deo posla koji treba da obavi svaki dijabetiar (sam i uz pomo lekara) na poetku i u toku leenja eerne bolesti. U tre-nutku kada je ovo savladao, dijabetiar poinje da vodi svoju bolest (tada mu vie nisu potrebni mnogobrojni savetodavci, koji esto znaju manje od njega) i postaje gospodar svoga zdravlja, a kontrola i savetovanje kod leka-ra slue mu kao potvrda da je na dobrom putu, koji uspeno savlauje.

Naroito je vano stvoriti nove navike u odnosu na vreme uzimanja obroka i broj uzetih obroka. Poveanje broja obroka u toku dana (5 - 6) znai pravilno rasporeivanje uzete hrane (ili hrane i lekova) u odnosu na ponaanje (oscilaciju) eera u krvi, a bez uticaja na poveanje telesne teine (ukoliko to nije jedan od ciljeva same dijete).

Osobe koje su imale sklonosti za unoenjem slatkia, a razbolele su se od eerne bolesti, treba da prilagode svoje na-vike za upotrebu dijetetskih deserta - napitaka, kolaa, demova i ostalih namenskih proizvoda, koji se po ukusu praktino ne razlikuju od nor-malne - uobiajene ishrane zdravih ljudi.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

616.379 PARTNER : bilten Drutva za borbu protiv eerne bolesti grada Beograda / glavni i odgovorni urednik Goran Jovanovi. - God. 21, br. 1 (januar 2002). -Beograd (Skerlieva 24) : Drutvo za borbu protiv eerne bolesti grada Beograda, 2002. - (Inija : Slog). - 30 cmTromeseno. - Podnaslov preuzet sa korine strane. - Nastavak publikacije: Bilten - Drutvo za borbu protiv eerne bolesti Beograda. - Drugaije povezane serijske publikacije: Part-ner (Online) = ISSN 1820-3973ISSN 1820-3965 = Partner (tampano izd.)COBISS.SR-ID 118230028

Kupite aparat i trake ili zamenite aparat za koji ne moete da naete trake u Dijabetolokom Savezu.

Na jednom mestu: Knjige, DVD, Part-ner, edukacija, Kampovi ... To moe samo Savez.

Posetite nasKaraoreva 36/5a ili se javite na telefon 011/3283-267,

011/3283-485.

Documents

Partner Diabetes Casopis