Predavanje Br. 6 - Red Vožnje

8/20/2019 Predavanje Br. 6 - Red Vožnje

1/19

Osnovne studije:

UNIVERZITET U ISTOČNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET DOBOJ

Red vožnje na liniji javnog masovnog transporta putnika

ć


2/19

RED VOŽNJE

Osnovni pojmovi i definicijeRed vožnje definiše kretanje vozila na liniji u prostoru i vremenu, odnosnoredom vožnje se definiše način funkcionisanja linije u toku nekog od perioda

stacionarnosti u prostoru i vremenu.

Red vožnje treba da je usaglašen sa promenama transportnih zahteva u prostoru i

vremenu i zato se za istu liniju, za različite karakteristične periode vremena,projektuju različiti redovi vožnje.

Potrebno je da se redovi vožnje projektuju za:

- svaki karakteristričan period u toku dana (vršni,vanvršni sati),

- svaki karakterističan dan u sedmici (radni dan,subota, nedelja),

- svaku karakterističnu sezonu u toku godine (npr. zimski i letnji red vožnje).


3/19

RED VOŽNJE

Dijagram put - vreme

Red vožnje ima svoj grafički i tabelarni prikaz.

Grafički prikaz služi kao osnova za ručnu izradu reda vožnje, a na osnovunjega se prave tabelarni prikazi.

Osnovu za grafik reda vožnje čini pojednostavljen dijagram put – vreme, za sva

voz a o a ra e na n , pr azan na s c

Slika: Dijagram put - vreme sa ulaznim parametrima za izradu reda vožnje

A

B

t11 t12 t13 t14

t21

t22

t23

t24

t

t


4/19

RED VOŽNJE

Transportni zahtevi i elementi reda vožnjeVeza između transportnih zahteva i elemenata reda vožnje može se videti

na slici, gde se vide promene transportnih zahteva u toku dana koje su

definisane merodavnom zahtevima (Zmer,k ) u periodima stacionarnosti(TSk).


5/19

RED VOŽNJE

Ulazne veličine za izradu reda vožnje

Polazeći od dijagrama put-vreme i promene trensportnih zahteva po periodimastacionarnosti (TSk) mogu se definisati ulazne veličine za izradu reda vožnje:

• vreme početka i završetka rada linije: t1 i tz

• vremenske granice pojedinih perioda (TSk): tk+1 (k= 1,2,...p)

• merodavne vrednosti protoka u periodima stacionarnosti (k): Zmer,k (k=1,2,...p)

• vremena obrta: Tk, odnosno poluobrta Tsm,k u periodima stacionarnosti (k)

•broj vozila na liniji u periodima stacionarnosti (k):

•intervali između nailaska vozila u periodu stacionarnosti (k): ik == TTkk // NNkk

ik

mer k

K m

T Z N

⋅

⋅=


6/19

RED VOŽNJE

Uslovi koji moraju biti zadovoljeni

Prilikom izrade reda vožnje moraju biti zadovoljeni sledeći uslovi :

Interval je celobrojna veličina ( ik = |ik| ), koja treba da zadovolji uslov: ik· Nk= Tk

Ako iz proračuna proizilazi da interval nije celobrojna veličina (što je čest slučaj) onda se

. k1 k k2 k , k1·

Nk1+ ik2· Nk2= Tk

gde su : ik - interval u TSk,

Nk - broj vozila u TSk,

Za vozila koja se uključuju u rad na liniji uvek važe sledeće činjenice, odnosno:

6 6 4 5 56 T ; Uslov

min 6 1 5 i min,5 i min 6 ,5 i vozila 10 N min,56 T

o

2 1 r o

⋅+⋅==

=+==⇒===

kT t T 2 t T t t

t t t t 1 u 1 u 1 u 1 u

uk 3 u 2 u 1 u

+≠+≠+≠

≠≠≠

L

L


7/19

RED VOŽNJE - Matematički model

Na osnovu ulaznih veličina moguće je definisati vremena polazaka vozila, sa svakog

terminusa linije i za jedan period stacionarnosti - t terminus,polazak :

TERMINUS 1:

prvi polazak vozila: t11

drugi polazak vozila: t12 = t11+ i

= = ·13 12 11

poslednji polazak vozila t1m = t1(m-1) + i = t11 + (m -1)· i

TERMINUS 2:

prvi polazak vozila: t21 = t11 + T1

drugi polazak vozila: t22 = t21 + i = t11 + T1 + i

treći polazak vozila: t23 = t22 + i = t21 + 2· i = t11 + T1 + 2· i

poslednji polazak vozila: t2m = t2(m-1) + i = t21 + (m-1)·i = t11 + T1 + (m -1)· i


8/19

RED VOŽNJEMatematički model

Pojedini polasci vozila (v) u periodu stacionarnosti (TSk) sa terminusa mogu se dobiti iz

modela - t terminus,polazak,vozilo :

TERMINUS 1:

prvi polazak vozila (v): tt1V

dru i olazak vozila v : t = t + T

treći polazak vozila (v): tt3V = tt2V + T= tt1V + 2·T

poslednji polazak vozila (v): ttmV = tt(m-1)V+ T= tt1V + (m -1)· T

Navedeni modeli moraju zadovoljiti uslove da je zbir svih intervala u jednom TSk jednak dužini trajanja perioda, odnosno:

odnosno, za čitav period funkcionisanja:

∑=

+ −=

m

j

k k jk t t i1

1,

f m

p

k

m

j jk T t t i

=−=

∑∑= =1

1 1,


9/19

• Ukupan broj obrta vozila na liniji (dobija se očitavanjem broja obrta svakog vozila u

toku dana direktno sa grafikona, odnosno sumiranjem broja obrta svakog vozila poperiodima stacionarnosti):

[obrta/dan]

REDRED VOŽNJEVOŽNJE

RezultatiRezultati funkcionisanjafunkcionisanja vozilavozila nana linijiliniji

∑=v

vT T nn ,

• Pređeni put ili broj pređenih kilometara na liniji (po vozilu i za sva vozila ukupno): K

[km]

gv

vr

ovT v Lk T

H

LK LnK ⋅+=+⋅=,

, 22 ∑

=

vv

K K

Ko – broj nultih kilometara

kV – broj odlazaka u garažu (auto bazu)


10/19

• Ukupni časovi rada vozila na liniji (po vozilu i za sva vozila ukupno): Hr [h]

∑=

= N

v

vr r H H 1

,


RezultatiRezultati funkcionisanjafunkcionisanja vozilavozila nana linijiliniji

( ) gvk

j

juivr t k t t H

v

⋅+−= ∑=1

,

• Ponuđeni (bruto) transportni rad koje nudi jedno vozilo:

[vozkm/dan] [mestakm/dan]

odnosno, bruto transportni rad koje nudi linija:

[vozkm/dan] [mestakm/dan]

T

H L Ln BTR

vr

vT v

,

,

'22 =⋅= m BTR BTR vv ⋅=

'''

∑=v

v BTR BTR''

m BTR BTR ⋅='''


11/19


ParametriParametri kvalitetakvaliteta realizacijerealizacije redareda vožnjevožnje

Generalno posmatrano, redom vožnje se planira vreme polaska, odnosno

dolaska vozila na pojedine tačke (obično terminusi i stajališta) na liniji i intervalkretanja između vozila, odnosno kontrola sprovođenja reda vožnje meri separametrima kvaliteta realizacije reda vožnje, koji ujedno predstavljaju iparametre kvaliteta funkcionisanja linije.

Kvalitet funkcionisanja linije sa aspekta operatera može da se kvantifikuje prekoparametara kvaliteta realizacije reda vožnje, odnosno:

TačnostTačnost podrazumeva realizaciju planiranih polazaka vozila definisanih redom

vožnje sa kontrolnih tačaka na liniji (obično terminusi).

Tačnost se izražava koeficijentomkoeficijentom tačnostitačnosti koji predstavlja odnos izmeđuukupnih planiranih vremenskih gubitaka (Gp) i realizovanih vremenskih gubitaka(Gr) u posmatranom periodu vremena na svim stanicama na liniji, računajući iterminuse.


12/19



b

G (putmin)r

∑∑

∑

⋅+

==

k k

2

p

k

2

p

r

p

t

ba)i(

2

1

)i(2

1

G

GK

ip

a

ip ip ip

(min)


13/19



RavnomernostRavnomernost podrazumeva realizaciju planiranih polazaka vozila uplaniranim intervalima definisanim redom vožnje.

Ravnomernost se izražava koeficijentomkoeficijentom ravnomernostiravnomernosti koji predstavljaodnos između ukupnih planiranih vremenskih gubitaka (Gp) i realizovanihvremenskih gubitaka (Gr) za posmatrani broj intervala na svim stanicamana liniji, računajući i terminuse.

( )

( )2

2

2

12

1

r

p

i

i

Gr

GpKr ==

ip ip ip ip

G (putmin)r

(min)ir1 ir2 ir3


14/19

РЕД ВОЖЊЕРЕД ВОЖЊЕ

Параметри квалитета реализације реда вожњеПараметри квалитета реализације реда вожње

(

) .

a (nT,real) (nT,plan) .

∑∑

=

===

N

1ii ppol

N

1iirpol

ppol

rpol

p

n

n

n

nk


15/19



Sa aspekta korisnika, realizacija reda vožnje prema mnogimistraživanjima upravo se odnosi na realizaciju planiranog intervala i

odstupanja od planiranih vrednosti.

Veličina realizovanog intervala zavisi od:

- projektovane (planirane) vrednosti intervala,

- veličine transportnih zahteva na liniji,- projektovanih vremena i brzina obrta na liniji,

- stila i načina vožnje od strane vozača,

- uslova puta i vremena,

- načina operativnog upravljanja na liniji, itd...

Kvalitet funkcionisanja linije, odnosno reda vožnje sa aspekta korisnikamože da se kvantifikuje preko parametara koji mere vrednosti realizacije

intervala, odnosno:


16/19



Srednja vrednost realizovanog intervala na liniji (ir ), predstavlja opšti pokazateljpristupačnosti u vremenu i može se iskazati kao statistička srednja vrednost realizovanih

intervala na liniji u nekom posmatranom vremenskom periodu, odnosno:

∑ ⋅ jin

r ) f i( r [ ]

n

1

i

2

pr r f )ii( ⋅−∑

= σ

Verovatnoća da će realizovani interval biti manji ili jednak planiranom intervalu,

odnosno:

∑=

==

n

1 j

ji

r

) f (

i

r ( )

2

n

1 j ji

i

r f

=

∑=

σ

r

i

i

v =

( )iF iiP pr =≤

Verovatnoća da će se interval realizovati u prihvatljivim granicama, odnosno:

( ) )ii(F )ii(F i f iiiiiP p p p p p pr p p ∆∆∆∆ −−+==+− pp


17/19


PoremećajiPoremećaji uu reduredu vožnjevožnjeUzroci poremećaja vezani za rad operatera

• Loša organizacija aktivnosti i podprocesa u procesu funkcionisanja• Neizlazak vozila na rad (obično su uzroci neblagovremena tehnička

spremnost vozila i nedisciplina u saobraćajnom osoblju)

• Zakašnjenje vozila prilikom izlaska na liniju

• Iskl učen e vozila u toku lanirano erioda funkcionisan a obično tehničke prirode, ređe organizacione)

• Tehnički problemi u pratećoj infrastrukturi (napojna mreža u elektropodsistemima, pruga i pružni sklopovi, i sl.)

• Neadekvatna organizacija izmene putnika na stajalištima,

• Neadekvatan sistem naplate

Eksterni uzroci poremećaja

• Složena slika dinamičkog saobraćaja

• Kategorija (tip) trase linije• Saobraćajne nezgode

• Viša sila (elementarne nepogode, prekid napajanja, sportski događaji,protesti, i sl.)


18/19


MereMere zaza otklanjanjeotklanjanje poremećajajaporemećajaja uu reduredu vožnjevožnjeMere u nadležnosti organa uprave

• Davanje prioriteta vozilima javnog prevoza – Zakonski prioritet (propisi kojima se sistem javnog prevoza izuzima iz opštih zakonskih

propisa, npr. prednost prilikom uključivanja u saobraćaj sa stajališta, itd...) – Fizički prioritet (tip trase, žute trake, fizički podužno izdvojene trake, rezervacija

određene ulične površine za vozila javnog prevoza, i sl. – Operacioni prioriteti (prioritet u smislu davanja posebnog režima kretanja vozilima

. , ,

itd...)

Mere u nadležnosti operatera

• Tehničko-tehnološke – Korišćenje savremene IT tehnologije i tehnike – ON LINE monitoring i upravljanje funkcionisanjem sistema, itd...

• Operativne mere sektora za upravljanje i kontrolu funkcionisanja sistema – Smanjenje vremena čekanja na terminusima – Smanjenje vremena obrta na liniji – Smanjenje ili povećanje planiranog intervala – Zamena vozila koje “iskače” iz reda vožnje zamenskim vozilom iz rezerve – Vožnja samo na jednom delu trase


19/19

OPŠTIOPŠTI POJMOVIPOJMOVI

Documents

Predavanje Br. 6 - Red Vožnje