1. Navedite osnovni zadatak upravljanja finansijama i objasnite čemu treba da teži celishodno upravljanje finansijama u savremenim uslovima poslovanja?

2. U osnovi održavanja finansijske ravnoteže nalaze se dva zahteva, navedite ih i objasnite?

3. Zadatak održavanja finansijske ravnoteže ima svoja dva područja,navedite ih i objasnite?

4. Objasnite strukturalno organizaciono područje održavanja finansijske ravnoteže?

5. Objasnite dinamičko dispoziciono područje održavanja finansijske ravnoteže? 6. Analizom finansijske situacije dolazi se do veoma upotrebljivih podataka sa višestrukom namenom,objasnite?

7. Navedite definiciju finansijske situacije prema francuskom autoru Pierre Conso?

8. Definišite finansijsku situaciju u širem smislu prema profesoru Mihajlu Kovačeviću?

9.Definišite finansijsku situaciju u širem smislu prema prof.Nikoli Stevanoviću?

10. Navedite faktore koji determinišu finansijsku situaciju?

11. Objasnite valjanost konstitucione finansijske situacije kao determinante finansijske situacije?

12. Objasnite poslovne transakcije kao determinante finansijske situacije?

13. Objasnite brzinu cirkulisanja kao determinante finansijske situacije?

14. Objasnite konjukturne efekte kao determinante finansijske situacije?

15. Objasnite privredni sistem i mere ekonomske politike kao determinante finansijske situacije?

16. Objasnite inflatorne efekte kao faktor finansijske situacije?

17. Definišite pravila finansiranja prema Dietrich Harle i objasnite njihovu svrhu?

18. Navedite osnovnu nameru zahteva principa zaštite poverilaca?

19. Objasnite razliku između tradicionalnog i dinamičkog shvatanja sigurnosti?

20. Savremena naučna shvatanja napuštaju koncept univerzalnih pravila finansiranja za sva privredna društva,objasnite?

21. Navedite zajedničku karakteristiku svih pravila finansiranja i sistematizujte ih?

22. Navedite pozitivne efekte koje korisnici kredita imaju od poštovanje principa sigurnosti?

23. Objasnite genezu zlatnog pravila izravnavanja rizika?

24. Objasnite odnos rezervi prema nominalnom kapitalu prema Gerstnera i Niklischa,i objasnite čime je devalvirana vrednost vertikalnih pravila finansiranja?

25. Objasnite čime se bave horizontalna pravila finansiranja i navedite njihov smisao?

26. Objasnite kardinalno pravilo međusobnog komuniciranja poslovnih partnera?

27. Objasnite u čemu se sastoji osnovni zahtev Hubnerovog zlatnog pravila finansiranja?

28. Hubnerovo zlatno pravilo finansiranja zastupali su brojni autori,navedite ih i objasnite?

29. Objasnite zbog čega je došlo do modifikovanja zlatnog pravila finansiranja odnosno šta je dovelo do nastanka zlatnih bilansnih pravila?

30. Objasnite kojim zahtevom je izražena suština zlatnih bilansnih pravila finansiranja?

31. Objasnite okolnosti koje su dovele do razdvajanja zlatnih bilansnih pravila finansiranja na zlatna bilansna pravila u užem i zlatna bilansna pravila u širem smislu?

32. Objasnite suštinu zlatnih bilansnih pravila u užem smislu ?

33. Objasnite suštinu zlatnih bilansnih pravila u širem smislu?

34. Definišite trajna obrtna sredstva i objasnite suštinu pravila finansiranja“1:1“i pravila finansiranja „2:1“.?

35. Napravite kritičku analizu na pravila finansiranja zasnovanih na sigurnosti i likvidnosti?

36. Objasnite suštinu stope prinosa na ukupna poslovna sredstva i stope prinosa na sopstvena poslovna sredstva?

ODGOVORI:

1. Obezbeđenje neprekidnog i neometanog optimalnog finansiranja reprodukcije predstavlja osnovni zadatak upravljanja finansijama.Celishodno upravljanje finansijama u savremenim uslovima poslovanja mora da teži konstantnoj stabilizaciji,ravnoteži,i jačanju finansija preduzeća.

2. Održanje finansijske ravnoteže je pretpostavka koja obezbeđuje životnu sposobnost preduzeća na dugi rok.Dva zahteva se nalaze u osnovi održavanja finansijske ravnoteže,i to:zahtev za što je moguće većom,tj.maksimalnom rentabilnošću i zahtev za optimalnom likvidnošću.

3.S obzirom na to,da potrebe za kapitalom u dinamičnoj privredi osciliraju usled različitih determinanti kao i što se,s druge strane sastav pasive mora po ročnosti usklađivati sa stepenom likvidnosti ulaganja u aktivi bilansa stanja,zadatak održavanja finansijske ravnoteže ima svoja dva područja.Prvo područje je strukturalno-organizacionog karaktera,a drugo dinamičko dispozicionog.

4. Strukturalno - organizaciono područje obuhvata sledeće poslove: pribavljanje i ulaganje dugoročno vezanog kapitala,koji poreklo vodi iz ostvarenog dobitka ili je pribavljen na tržištu kapitala.Kapital može biti namenjen vandrednom finansiranju investicija u vidu dogradnje i prepravke i reorganizacije i ekspanzije preduzeća.

5. Dinamičko-dispozicijsko područje obuhvata finansijske dispozicije u dinamičnom poslovnom procesu,i to:pribavljanje i ulaganje kratkoročno vezanog kapitala korišćenjem tržišta novca uz stalno osmatranje likvidnosti,permanentno upravljanje uloga u obliku postrojenjske i obrtne imovine u cilju optimalnog izvršenja poslovnog cilja u prometnom procesu.Svi ovi zadaci, u funkciji održavanja finansijske ravnoteže imaj kratkoročnu i dugoročnu vremensku dimenziju,a obuhvataju,finansiranje zatim investiranje i upravljanje kapitalom.

6. Analizom finansijske situacije dolazi se do veoma upotrebljivih podataka sa višestrukom namenom.Između ostalog,menadžmentu privrednog društva informacije o finansijskoj situaciji pružaju mogućnost uočavanju dobrih i loših strana o poslovanju privrednog društva,kao i mogućnost uočavanja preduzimanja potrebnih mera i akcija da se loše stanje poboljša,a dobro održava i jača,da prelazi u bolji kvalitet od onog u kome se nalazi u datom momentu odnosno periodu.

7. U knjizi La Gestion financiere de l enterprise,francuski autor Pierre Conso za finansijsku situaciju preduzeća kaže da se ona definiše „kroz njegovu sposobnost da održi stepen likvidnosti dovoljno da osigura permanentno usklađivanje monetarnih tokova“Pomenuti autor smatra da se „konfrontiranje između stepena likvidnosti elemenata aktive i stepena dospelosti obaveza.

8. Prof.dr Mihajlo Kovačević za finansijsku situaciju kaže da je dobra „ako ima dovoljno sredstava za izvršenje postavljenog poslovnog zadatka,ako postoje skladniji odnosi između osnovnih i obrtnih sredstava u celini,ako unutar svake ove grupe nisu poremećeni normalni odnosi između njihovih konsultativnih elemenata,ako su rokovi naplate potraživanja relativno kraći,ako su sopstveni izvori jače zastupljeni od tuđih,ako su rokovi i vraćanja pozajmljenih sredstava duži,ako je kamata na pozajmljena sredstva manja,i dr.

9. Posmatranje finansijske situacije u širem smislu prisutno je i kod nekih drugih autora.Tako na primer dr.N.Stevanović smatra da je finansijski položaj određen,u prvom redu,ukupnim iznosom ulaganja i njihovom strukturom,zatim strukturom iz izvora finansiranja i napokon relacijama koje postoje između pojedinih delova ulaganja i odgovarajućih izvora finansiranja.

10. Na finansijsku situaciju utiče čitavo mnoštvo faktora,od kojih ćemo kao najznačajnije izdvojiti sledeće:bonitet inicijalne finansijske konstitucije preduzeća,poslovna aktivnost preduzeća, brzina obrta sredstava, konjuktura,privredni sistem i mere ekonomske politike,inflatorna kretanja i sl.

11. Konstituciona finansijska situacija je ona koju svako privredno društvo ima na početku svog poslovanja.Njen značaj za normalnu egzistenciju i pravilno funkcionisanje privrednog društva može se sagledati naročito u slučaju loše inicijalne finansijske situacije,koja će hroničnim konstitucionim slabostima opterećivati sve buduće finansijske situacije.Međutim,iz ovoga se ne sme izvući silogistički zaključak da dobra inicijalna finansijska situacija automatski garantuje optimalni bonitet svih budućih finansijskih situacija.Ona ih samo dobro oslobađa početnih konstitucionih slabosti.

12. Poslovne transakcije,kao glavni uzrok stalnih izmena finansijske situacije sastoji se u nabavkama faktora proizvodnje,ulaganjima u proizvodnju,prodaji proizvedenih učinaka, i na kraju njihovoj naplati.Unutar svakog od ovih područja poslovne aktivnosti stalno dolazi do velikog broja poslovnih promena koje kontinuelno dovode do izmene pojedinih oblika sredstava i njihovih izvora,a time i do sukcesivnih finansijskih situacija koje se međusobno mogu i značajnije razlikovati.

13. Obrt sredstava predstavlja dinamički proces kružnog kretanja,tj.transformacije različitih oblika poslovnih sredstavau procesu poslovanja.Ubrzanje obrta sredstava u poslovnom procesu predstavlja izraz poboljšavanja i uspešnijeg odvijanja poslovne aktivnosti,što se izražava u tome da sa istom masom angažovanih sredstava postiže povoljniji ekonomski efekat ili da se isti ekonomski efekat može postići i srazmerno manjim angažovanjem sredstava.Na ubrzavanje,odnosno usporavanje obrta sredstava deluju brojni subjektivni i objektivni faktori.

14. Ukoliko se svi vidovi potrošnje žele dovesti u skladu sa realnim mogućnostima privrede,oni se moraju držati pod kontrolom,odnosno u određenim granicama.Restriktivni uslovi, u pogledu svih pomenutih vidova potrošnje,dovode neminovno do poremećaja odnosa između ponude i tražnje,kao i do značajnih pomeranja u cenama.

15. U ekonomskom smislu, privredni sistem se realizuje putem ekonomske politike i njenih mera čije dejstvo na finansijsku situaciju može da ima usmeravajući ili ograničavajući karakter.Praktično to zavisi od ciljeva koje društvo želi da ostvari u određenom periodu,putem mera ekonomske politike.Kao opšti uslovi privređivanja,mere ekonomske politike se reflektuju konačno na finansijske rezultate svakog privrednog društva,na neka od njih pozitivno,a na neka negativno.

16. Finansijska situacija privrednog društva određena je strukturom ulaganja,s jedne strane,i strukturom izvora sredstava,s druge strane.I jedno i drugo,prezentirani u bilansu stanja,proizvod su računovodstvenog analiziranja,klasifikovanja,beleženja i sumiranja poslovnih i finansijskih transakcija

preduzeća,što se širom sveta čini u novčanim jedinicama.Znači,novčanu jedinicu, u kojoj se kvantificiraju svi elementi,odnosno pozicije aktive i pasive,računovodstvo je prihvatilo za svoju jedinicu mere.U uslovima inflacije,koja ima za posledicu permanentno obezvređivanje novčane jedinice,računovodstveni izveštaji postaju zbir nehomogenih veličina.Nehomogenost se javlja zbog razlike u kupovnoj moći novčane jedinice u kojoj se izvršavaju pojedine bilansne jedinice.

17. Stručna literatura iz oblasti ekonomije preduzeća,i pod njenim uticajem,privredna praksa nastoji već više od pola veka da utvrdi i postave pravila finansiranja koje se po rečima dr Dietrciha Harlea,mogu označiti kao principi za izbor sredstava finansiranja radi zadovoljenja neke date potrebe kapitala,kao norme za pribavljanje kapitala sa određenih aspekata.Svrha pravila finansiranja je da posluži privrednim društvimakao smernica za donošenje njihovih odluka o finansiranju.S druge strane,na njima kreditori zasnivaju svoju ocenu kreditne sposobnosti i finansijske situacije privrednog društva.

18. Utvrđivanje i postavljanje pravila finansiranja bilo je inspirisano prvenstveno zahtevom principa zaštite poverilaca,čija se osnovna intencija sastoji u utvrđivanju imovinskog bilansa koji otkriva realnu garantnu supstancu,koja će poveriocima da omogući nadzor sigurnosti i održanja kapitala,pri čemu kao garantna supstanca za poverioce služi sopstveni kapital.

19. Za razliku od tradicionalnog shvatanja kreditora i kreditiranog u oceni kreditne sposobnosti,zasnivanje primarne sigurnosti na rezultatu,a sekundarne na stanju,dovodi do približavanja interesa između kreditora i kreditiranog,a samim tim i do menjanja klasičnog shvatanja kreditne sposobnosti.Po dinamičkom shvatanju sigurnosti,rentabilnost,odnosno zarađivačka sposobnost dužnika predstavlja najveću sigurnost za kreditora.Drugačije rečeno,kreditor najvažnijr obezbeđenje svojih potraživanja sada nalazi u uspehu.20. Savremena naučna shvatanja napuštaju koncept ,umesto čega potenciraju potrebu prilagođavanja načina finansiranja individualnim prilikama privrednih društava u skladu sa principima sigurnosti,likvidnosti i rentabilnosti.Navedeni principi finansijske politike se prividno nalaze u koliziji,mada se,u suštini oni nalaze u čvrstom korelativnom odnosu.

21. U osnovi svih pravila finansiranja „leži“jedan ili više principa finansijske politike,zbog čega je uspešna sistematizacija pravila finansiranja teško ostvarljiva.Ipak polazeći od zajedničke karakteristike svih pravila finansiranja,da tangiraju finansijsku strukturu preduzeća i da su izraz finansijske politike,moguće ih je sistematizovati u sledeće dve grupe:vertikalna pravila finansiranja i horizontalna pravila finansiranja.

22. Korisnicima kredita poštovanja principa sigurnosti omogućava izbegavanje prevelikog zaduživanja,fleksibilnosti u finansiranju,zatim osigurava stabilnost u poslovanju i nezavisnost u razvoju,i sl.

23. Znatan broj autora,za potrebe analize finansijske situacije i ocenu kreditne sposobnosti koristi pravilo jednakosti sopstvenog i tuđeg kapitala,koje je poznato pod nazivom“zlatno pravilo izravnavanja rizika“Učešće sopstvenih izvora treba da bude što veće,a učešće od 50% se označava kao donja granica,koja ne bi smela da bude prekoračena ako se ne želi ugroziti likvidnost.

24. Gerstner ne postavlja nikakav nominativni princip za pomenuti odnos“ulkoliko su veće rezerve u odnosu na sopstveni kapital,utoliko je preduzeće solidnije“Niklisch ide nešto dalje i operiše konkretnim brojčanim relacijama,“puno obezbeđenje od gubitaka,i to kako sopstvenog,tako i tuđeg kapitala,može se smatrati kao dato onda kada rezerve iznose oko50% kapitala preduzeća ili 25% ukupnog kapitala“.Vrednost tretiranih vertikalnih pravila finansiranja devalvirana je činjenicom da su ona orijentisana na parcijalno posmatranje problematike finansijske strukture.

25. Horizontalna pravila finansiranja bave se postavljanjem“normi“za odnose koji postoje između pojedinih segmenata,odnosno delova imovine i kapitala,s ciljem obezbeđenja likvidnosti.Smisao svih pravila zasnovanih na relacijama između imovine i kapitala je u sagledavanju odgovora na pitanje da li je i u kojoj meri,u jednom trenutku,vreme vezivanja sredstava,koji proizilaze iz strukture imovine,usklađeno s ročnošću kapitala u datoj strukturi finansiranja.

26. Zahtev za vraćanjem sredstava u iznosu i roku predstavlja kardinalno pravilo međusobnog komuniciranja poslovnih partnera.Ispunjavanjem ovog zahteva tj.vraćanje zajma u iznosu i roku pretpostavlja održavanje ne samo statičke likvidnosti,tj.sposobnosti plaćanja dužnika u momentu zaduženja,već i dinamičke likvidnosti,kao dugoročne sposobnosti plaćanja u nizu vremenskih tačaka projeciranih sve do kraja poslovnog života privrednog društva.

27. Ovaj princip se sastoji u zahtevu da“kredit koji neka banka može dati,a da pri tome ne dođe u opwsnost ispunjenja svojih obaveza,mora odgovarati kreditu koji banka uživa,i to ne samo po iznosu,već i po kvalitetu rokova.Zlatno pravilo finansiranja insistira,dakle na paralitetu rokova,odnosno usklađenosti između vremena korišćenja i vremena raspoloživosti izvora za njihovo finansiranje.

28. Prema Meleroviczu“sredstva za finansiranje i njihovo korišćenje moraju međusobno odgovarati po ročnosti“.Formulaciju ovog pravila dali su i Tondury H. I Gsell F.,koji kažu“između trajanja vezivanje imovinskih sredstava i imeđu trajanja tokom kojeg stoji na raspolaganju kapital koji je pribavljen u svrhu pokrića potreba za kapitalom,mora vladati usaglašenost“

29. U osnovi zlatnog pravila finansiranja nalazi se“parcijalni način posmatranja“koji polazi od pretpostavke da finansiranje pojedinih delova imovine zahteva dugoročni kapital koji odgovara vremenu angažovanja pojedinih delova imovine.Ovakav način posmatranja umanjio je praktičnu vrednost zlatnom pravilu finansiranja,što je uslovilo njegovo modifikovanja,usled čega su nastala tzv.zlatna bilansna pravila.

30. Suština zlatnih bilansnih pravila finansiranja izražena je zahtevom da dugoročno vezana imovina treba da bude finansirana dugoročnim kreditom kapitalom,a kratkoročna vezana imovina kratkoročnim kapitalom.

31. Iako je postojao jedinstven stav u pogledu opravdanosti zahteva ovog pravila finansiranja,relativno veće razlike u gledištima pojavile su se oko pitanja šta treba smatrati dugoročno vezanom imovinom,kao i da li,i u kojoj meri,kapital potreban za finansiranje dugoročno vezane imovine mora biti sopstveni ili to može da bude

tuđi,pozajmljeni kapital na dugi rok.Ova dilema imala je za posledicu formulisanje ovog isog pravila u užem i širem smislu.

32. Zlatno bilansno pravilo u užem smislu predstavlja zahtev da se postrojenjska imovina finansira sa dugoročnim kapitalom,a obrtna imovina kratkoročnim kapitalom.Do razmimoilaženja u gledištima kod pojedinih autora došlo je oko pitanja iz kojih dugoročnih izvora vršiti finansiranje postrojenjske imovine.Rossle,Gerstner i Antoine pripadaju grupi autora koja smatra da postrojenjska imovina treba da bude isključivo finansirana sopstvenim kapitalom.

33. Zlatno bilansno pravilo u širem smislu zahteva da se pored osnovnih i trajna obrtna sredstva finansiraju iz dugoročnih izvora.Kratkoročni izvori finansiranja se mogu koristiti samo za finansiranje vandrednih potreba za obrtnim sredstvima.Skala različitih mišljenja u tretmanu trajno vezane imovine koju treba dugoročno finansirati kreće se prema Harleu,od minimalnih zaliha,preko ukupnih zaliha,do zbira ukupnih zaliha i svih potraživanja i prodaje.

34. U horizontalna pravila finansiranja ubraja se i pravilo finansiranja „1:1“ (acid-test),koja postavlja zahtev za postojanjem jednakosti između likvidne imovine prvog stepena i obaveze prvog stepena.Pored navedenog,odnosno pravilo finansiranja za obezbeđenje likvidnosti zahteva još i pokriće rashoda,kao i usaglašenost rokova potreba za sredstvima i izvora finansiranja tih potreba.Neelastičnost pravila“acid-testa“ delimično koriguje pravilo finansiranja “2:1“ („current-ratio“ili „bankers-ratio“),koje služi za utvrđivanje likvidnosti drugog stepena,odnosno opšte likvidnosti.Odnosno pravilo postavlja zahtev da odnos obrtne imovine prema kratkoročnim obavezama bude najmanje“2:1“.

35. Vertikalna pravila finansiranja,u čijoj osnovi se nalazi princip sigurnosti,nastoje,kao što smo već videli,prvenstveno da fiksiraju relacije između sopstvenog i tuđeg kapitala.Pri tome,sopstveni kapital je imao ulogu garanta,tj poveriocu je pružao najveći stepen sigurnosti.Kritički osvrt i na ostala horizontalna pravila finansiranja bi takođe pokazao da ona ne obezbeđuje likvidnost preduzeća u svim uslovima i obrnuto,da odstupanje od njih ne dovodi automatski do pojave nelikvidnosti.Pomenuta kritička analiza pravila finansiranja devalvira tradicionalno shvatanje finansijskog položaja,koje se zasnivalo isključivo

na bilansu stanja,preko visine sopstvenog kapitala i stanja likvidnosti. Neophodnost korišćenja bilansa stanja i bilansa uspeha,sa stanovišta ocene finansijskog položaja,proizilazi iz karaktera komplementarnosti ova dva izveštaja,koji predstavljaju organski povezane delove jedne celine.

36. U finansijsko-računovodstvenom smislu,poslovni dobitak može da se definiše kao periodični prirast ukupnih poslovnih sredstava,korišćenih za obavljanje redovne poslovne aktivnosti privrednog društva.Stopu prinosa na ukupna sredstva možemo dobiti na dva načina,i to:direktno iz odnosa između poslovnog dobitka i prosečnih poslovnih sredstava i na osnovu pojedinačnih sredstava i stope poslovnog dobitka.Neto dobitak se možew definisati kao efekat ulaganja sopstvenih sredstava u privredno društvo,s obzirom na to da označava tekuće ostvareni prirast onog dela poslovnih sredstava koji je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja.Polazeći od činjenica da je stalno povećanje sopstvenog kapitala posebno cilj privređivanja svakog privrednog društva,indikator stope prinosa na sopstvena sredstva,predstavlja veoma važan kvantitativni pokazitelj u finansijskoj analizi.Stopa prinosa se takođe može utvrditi na dva načina,i to :neposredno iz odnosa između neto dobitka i prosečnih soipstvenih sredstava i na osnovu pojedinačnih determinanti ove stope.