Radno Pravo Kolokvijum 1

8/18/2019 Radno Pravo Kolokvijum 1

1/6

1.Izvori radnog prava- medjunarodni I unutrasnji izvoriMedjunarodni izvori radnog prava su : Ujedinjene nacije ,odnosno njeni glavni organi poput : Generalnasupstina, Savet bezbednosti, Ekonomski i socijalni savet, Starateljski savet, Me unarodni sud pravde iSekretarijat. !a oblast rada i socijalnog osiguranja, poseban zna"aj ima Ekonomski i socijalni savet.#akodje,znacajan izvor radnog prava je I univerzalna deklaracija o pravima coveka koja okvir "itavog

korpusa ljudski$ prava: pravo na rad, zadovoljavaju%e uslove rada i za&titu' pravo na jednaku zaradu,itd(Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima ustanovljava: pravo na rad,slobodu izbora i o"uvanje zaposlenja' pravo na pravi"ne i povoljne uslove rada' slobodu sindikalnogorganizovanja i delovanja,itd()nutrasnji izvori radnog prava su ustav,zakoni I podzakonski akti,kolektivni ugovor,pravilnik o radu Idrugi opsti akti I individualni ugovori. Ustav u sferi rada proklamuje : jednakost svi$ pred zakonom,zabarnu neposredne i posredne diskriminacije' zabranu ropstva i polo*aja sli"nom ropstvu,itd..Sto se zakona tice,postoji maticni zakon I posebni zakon o radu. Matični zakon o radnim odnosima je!akon o radu. +n ima karakter og&teg zakona koji va*i za sve zaposlene i poslodavce, ako posebnimzakonom nije druga"ije odre eno. #amo gde posebni$ zakona nema, !akon o radu ima potpunuindirektnu primenu. Posebni zakon je !akon o dr*avnim slu*benicima koji je najzna"ajniji, i koji se

primenjuje u svim organima dr*ave, ukoliko za neki organ nije druga"ije propisano.Podzakonski akti vlade su uredbe, odluke i uputstva, a podzakonski akti resornog ministra se donose kao

pravilnici, koji imaju najve%i zna"aj. jima se utvr uju na"in i postupak registrovanja ugovora o radu zaobavljanje poslova van prostorija poslodavaca' sadr*ina radne knji*ice' na"in vo enja registra sindikata iudru*enja poslodavaca,itd(Kolektivni ugovori su izvori prava jedino u oblasti rada i pojavili su se krajem I veka. olektivniugovor zaklju"uju udru*enja radnika i udru*enja poslodavaca, ali oni deluju i prema samim radnicima isamim poslodavcima kao destinatorima.

/. 0ezimi radnog odnosaostoje 2 rezima : opsti rezim,rezim u drzavnim organima I rezim u organima pokrajine I lokalne

samouprave.psti rezim odnosa ustanovljen je !akonom o radu. #o je mati"ni zakon u oblasti rada, jer va*i za sve

zaposlene i sve poslodavce, ako posebnim zakonom nije druk"ije odre eno. ostoje / primene : Integralna u privrednim dru&tvima, poslovnim bankama, drugim 3inansijskim organizacijama, iosiguravaju%im dru&tvimaSupsidijarna u radnim sredinama za koje va*e posebni propisi, kao &to su dr*avni organi, organiteritorijalne autonomije i lokalne samouprave.) dr*avnim organima va*i poseban re*im ustanovljen !akonom o dr"avnim slu"benicima. +vaj re*imse primenjuje u ministrastvima, posebnim organizacijama, sudovima,..

) odnosu na !akon o radu, !akon o dr*avnim slu*benicima je poseban zakon 4 lex specialis . 5li postoje i posebni zakoni u odnosu na njega: npr. !akon o ure enju sudova. +ni sadr*e u ve%oj ili manjoj meriodredbe o radnim odnosima, koje se prema !akonu o radu odnose kao lex specialissimus . #e odredbeimaju najja"u pravnu snagu, pa derogiraju i poseban i mati"an zakon.

) organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave va*i poseban re*im, ustanovljen !akonom odr*avnim slu*benicima. rema tim odredbama u organima autonomne pokrajine i lokalne samoupraves$odno se primenjuju odredbe !akona o radnim odnosima u dr*avnim orgamma. rava, obaveze i


2/6

odgovornosti koja nisu ure ena !akonom o radnim odnosima u dr*avnim organima, ure ena su mati"nim!akonom o radu "ije se odredbe primenjuju subsidijamo i rezidualno.

2. ojam I vrste radnog odnosa#adni odnos je dobrovoljni pravni odnos zaposlenog i poslodavca, sa pravima, obavezama i

odgovornostima utvr enim zakonom, kolektivnim ugovorom ili drugim aktom.0adni odnos se po pravilu zasniva na neodre eno vreme, pa je to zato osnovni oblik radnog odnosa.

ostoje i posebni oblici radnog odnosa: radni odnos na odre eno vreme, radni odnos uz probni rad, pripravni"ki radni odnos, odnos za obavljanje poslova sa pove%anim rizikom, radni odnos sa nepunimradnim vremenom, radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i radni odnos sa kucnim

pomocnim osobljem

6. )slovi za zasnivanje radnog odnosaostoje opsti, posebni I specijalni uslovi za zasnivanje radnog odnosa.

+psti uslov mora da ispunjava svako ko *eli da zasnuje radni odnos, bez obzira na poslove koje %eobavljati. #aj uslov je uzrast od 15 godina I on ima ulogu da stiti lica od rada koja nisu u stanju da ga

bioloski podnesu.osebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa se utvr uju zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i

sistematizaciji poslova. +d posebni$ uslova, !akon imenuje samo stru"nu spremu,a drugi posebni uslovisu : radnu sposobnost, radno iskustvo, polo*en stru"ni ispit.Specijalni uslovi za zasnivanje radnog odnosa utvr eni za maloletna lica, invalidna lica i strance.#adni odnos sa licem mlađim od $% godina mo*e da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja,usvojioca ili staratelja, ali samo ako takav rad ne ugro*ava zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno akotakav rad nije zabranjen zakonom.Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovom i na na"in utvr en !akonom o radu, ako posebnimzakonom nije druk"ije odre eno.&trano lice moze da zasnuje radni odnos smao ako ispunjava opste I posebne uslove kao I nasdrzavaljanin, ali pritom mora imati : dobrenje za stalno nastanjenje ili privremeni boravak I

dobrenje za zasnivanje radnog odnosa

7. acin za zasnivanje radnog odnosa a"in zasnivanja radnog odnosa ti"e se radnji koje se preduzimaju, i akata koji se zaklju"uju ili donose u postupku sticanja statusa zaposlenoga. ostupak zasnivanja radnog odnosa se svodi na : pregovaranjeradnika I poslodavca, zakljucenje ugovora o radu I stupanje zaposlenog na rad.

ri pregovaranju, radnik I poslodavac su duzni da upoznaju jedan drugog sa obavezama I duznostimakoje imaju jedan prema drugom.

ada je u pitanju ugovor o radu, mora se napomenuti da je on formalan, dvostruko obavezujuci,teretan, komutativan, sa trajnom prestatacijom, intuitu persone, kauzalan I individualan.

8.Sudska zastita povodom radnog odnosarema !akonu o sudovima, sporove o zasnivanju radnog odnosa re&avaju u prvom stepenu op&tinski

sudovi. 5ko poslodavac onemogu%i radnika da po zaklju"enju ugovora o rad stupi na rad, ovaj mo*etra*iti da mu sud omogu%i po"etak rada, pa se tada se javlja spor o zasnivanju radnog odnosa. 9ice koje jestupilo na rad, a nije zaklju"ilo ugovor o radu smatra se da je zasnovalo radni odnos na neodre eno


3/6

vreme. 0adnik koji je zaklju"io ugovor o radu, a nije stupio na rad odre enog dana, po !akonu o radu sesmatra da radni odnos nije ni zasnovao.

. atalog osnovni$ prava I obaveza iz radnog odnosasnovna individualna prava zaposleni' su (

Pravo na odgovarajuću zaradu se ostvaruje zavisno od obavljenog rada i vremena provedenog na radu. Pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu Pravo na posebnu zaštitu određenih ategorija zaposlenih se odnosi na: *ene u trudno%i, maloletneradnike, invalide, kao i na zaposlene koji puzaju negu detetu

Pravo na zdravstvenu zaštitu Pravo na zaštitu li!nog integriteta Pravo na socijalnu sigurnost zbog bolesti" gubit a radne sposobnosti ili starosti Pravo na materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti

snovna kolektivna prava zaposleni' su ( pravo na udruzivanje I pravo na ole tivno pregovaranje

snovne obaveze zaposleni' su (

dužnost savesnog i odgovornog obavljanja poslovadužnost poštovanja organizacije i uslova radadužnost obaveštavanja poslodavaca o o olnostima bitnim po porces radadužnost obaveštavanja poslodavca o rizicima u procesu rada

snovne obaveze poslodavca su (du*nost da zaposlenima iplati zaradu za obavljeni raddu*nost da zaposlenima osigura bezbednost u radu i za&titi im *ivot i zdravljedu*nost da zaposlene obavesti o uslovima i organizaciji rada, pravilima rada i poslovanjadu*nost da zaposlenima obezbedi obavljanje poslova utvr eni$ ugovorom o radu

;.!abrana diskriminacije!akon o radu zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja tra*e zaposlenje i zaposleni$, sobzirom na pol, jezik, rasu, starost, trudno%u, itd( +dnosi se na na neposrednu I posrednudiskriminaciju. Neposredna diskriminacija je svako postupanje uzrokovano povredom bilo kogza&ti%enog svojstva kojim se subjekt za&tite stavlja u nepovoljniji polo*aj u odnosu na drugog.

Posredna diskriminacija postoji kada odre ena naizgled neutralna 3orma, kriterijum ili praksa stavljastavlja subjekat za&tite u nepovoljniji polo*aj u odnosu na drugog.


4/6

prava srazmerno vreme provedenom na raduskraceno radno vreme * !aposleni radi na naro"ito te&kim, napornim i za zdravlje &tetnim poslovima,najvise 1= sati nedeljnoprekovremeni rad - rad du*i od punog radnog vremena. +n se odre uje kao radna obaveza kada postojeodre eni uslovi, ali se mora voditi ra"una o ograni"enju u pogledu trajanja.

raspored radnog vremena * 0asporedom radnog vremena poslodavac raspore uje na radne dane,zavisno od broja dana u radnoj nedelji i broja "asova u radnom danu.preraspodela radnog vremena * reraspodela radnog vremena je atipi"na raspodela radnog vremena.Mogu%a je pod odre enim uslovima, na odre en na"in, uz odre ena ograni"enja. oslodavac mo*e daizvr&i preraspodelu radnog vremena kada to za$teva priroda delatnosti, organizacija rada, racionalnijekori&%enje radnog vremena, kao i izvr&enje odre enog posla u utvr enim rokovima. 0adno vreme seraspore uje simetri"no, tako da u svakoj radnoj nedelji zaposleni radi puno radno vreme, a moze Iasimetricno tako da u jednoj nedelji zaposleni ima manje,a u drugoj nedelji vise od punog radnogvremena.nocni I smenski rad

11.Godisnji odmoriGodi&nji odmor u*ivaju svi zaposleni, bez obzira na re*im radnog odnosa i koriste ga u skladu sa!akonom o radu. Godi&nji odmor je pla%eni odmor, tako da za vreme njegovog trajanja zaposlenom

pripada naknada zarade. !aposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa du*i od2= radni$ dana, sti"e pravo da koristi godi&nji odmor posle &est meseci neprekidnog rada. >u*inagodi&njeg odmora zavisi od zakonskog minimuma i autonomno utvr eni$ kriterijuma. !a svakukalendarsku godinu, zaposleni ima pravo na godi&nji odmor u trajanju utvr enom op&tim aktom iliugovorom o radu, a najmanje /= radni$ dana.

1/.+dmori I odsustva!akon o radu poznaje slede%e odmore i odsustva:odmor u toku dnevnog rada 4 puni,skraceni I produzeni odmor dnevni odmor - !aposleni ima pravo na odmor izme u dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje1/ "asova neprekidnonedeljni odmor - rema !akonu o radu, zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje/6 "asa neprekidnogodisnji odmor - Godi&nji odmor u*ivaju svi zaposleni, bez obzira na re*im radnog odnosa i koriste ga uskladu sa !akonom o radu. Godi&nji odmor je pla%eni odmor, tako da za vreme njegovog trajanjazaposlenom pripada naknada zarade.!adovoljavanju privatni$ potreba i ispunjenju javni$ obaveza slu*e:placeno odsustvo * pla%eno odsustvo je odsustvo sa rada uz naknadu zarade. la%eno odsustvo se

ostvaruje u svakoj kalendarskoj godini, pa se iz godine u godinu obnavlja, bez obzira da li je u pret$odnojgodini iskori&%eno ili neneplaceno odsustvo * epla%eno odsustvo je odsustvo bez naknade zarade. oslodavac mo*e zaposlenomda odobri odsustvo bez zarade, a slu"ajevi ovog odsustvovanja nisu zakonom odre eni, ali mogu bitiodre eni op&tim aktom ili ugovorom o radu.odusstvo zbog mirovanja radnog odnosa * Mirovanje radnog odnosa je stanje u kome radni odnos

postoji, ali se prava i obaveze iz tog odnosa ne vr&e dok se ne aktiviraju. +vo se moze desiti zbog :


5/6

sluzenja vojnog roka, rada u inostranstvu, privremno upucivanje na rad kod drugog poslodavca, izbor na javnu 3unkciju I izdrzavanje kazne zatvora.

12.+psta zastita na radu jen zadatak je da osigura bezbedne uslove rada i sa"uva zdravlje zaposleni$. #om zadatku slu*e propisio: pravu na za&titu, du*nosti za&tite, o"uvanju zdravlja i za&titi na opasnim poslovima. Mere za&tite mogu

biti: pret$odne, op&te i posebne.Pret'odne mere * se preduzimaju pre nego &to poslodavac otpo"ne sa radom i ti"u se projektovanja iosiguravanja radnog prostora, oru a za rad, i sredstava za&tite na radu

pste mere * se odnose se na sve zaposlene, a ti"u se: 3unkcionalnosti radnog prostora, oru a za rad,op&te opremljenosti, itd(Posebne mere - se odnose samo na zaposlene koji obavljaju te&ke i naporne poslove ili rade pod

posebnim i ote*anim uslovima.

16.!astita materinsta,omladine I roditeljstva

!aposleni koji je mla i od 1; godina ne mo*e da radi na poslovima koji iskazuju naro"ito te*ak 3izi"kirad' rad pod zemljom, vodom ili na velikoj visini,itd.. osebnu za&titu.od naro"ito te&kog rada, rada podzemljom ili na velikoj visini, u*ivaju i zaposleni od 1;. do /1. godine *ivota, ali samo na osnovu nalazanadle*nog zdravstvenog organa. #ro&kove lekarskog pregleda i pribavljanja nalaza snosi poslodavac#rudnica u toku "itave trudno%e ne mo*e da radi na poslovima koji su po nalazu nadle*nog dr*avnogzdravstvenog organa &tetni po njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naro"ito na poslovima koji za$tevaju npr.

podizanje tereta. !aposlena *ena za vreme prve 2/ nedelje trudno%e ne mo*e raditi prekovremeno i no%u,ali samo ako bi takav rad bio &tetan za njeno zdravlje i zdravlje njegnog 3etusa.

$ edan od roditelja sa detetom mlađim od % godine mo*e da radi prekovremeno, odnosno no%u, samo uz pisanu saglasnost. ?ez te saglasnosti ne mo*e se izvr&iti preraspodela njegovog radnog vremena.Samohrani roditelj koji ima dete do godina *ivota ili dete koje je te*ak invalid, mo*e da radi

prekovremeno ili no%u samo uz svoju pisanu saglasnost.&svojilac" hranitelj ili staratelj tako e mo*e da radi prekovremeno ili no%u, a preraspodela radnogvremena je tako e uslovljena njegovom saglasno&%u

17.!astita invalida,licni$ podataka!a&tita od inavlidnosti ima dve dimenzije. @edna se odnosi na zaposlene kod koji$ je invalidnost ve%nastala. >ruga se odnosi na zaposlene kojima invalidnost preti.!a+tita zaposleni' koji su ve invalidi( ovde je poslodavac du*an da zaposlenom invalidu rada obezbediobavijanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.

!a+tita pre nastupanja invalidnosti( zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom iinavlidskom osiguranju, utvr eno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odre enim poslovima,

poslodavac je du*an da obezbedi obavljanje drugog odgovaraju%eg posla.!a&titu li"ni$ podataka zaposleni$ reguli&u odredbe !akona o radu. +ne se ti"u: sadr*ine za&tite,dostupnosti podataka i rada sa podacima.Sadržinu zaštite obrazuju prava zaposlenog: 1A da vr&i uvid u dokumente sa li"nim podacima, koji se"uvaju kod poslodavca' /A da za$teva brisanje podataka koji nisu od neposrednog zna"aja za poslove kojeobavlja' 2A da tra*i ispravljanje neta"ni$ podataka.


6/6

'ostupnost podata a je strogo ograni"ena i kontrolisana. #i podaci ne mogu da budu dostupni tre%emlicu, osim u slu"ajevima i pod uslovima utvr enim zakonom.

(ad sa podacima mo*e biti poveren samo zaposlenom koga ovlasti direktor. 5ko je poslodavac preduzetnik, onda je davanje ovla&%enja za rad sa podacima u njegovim rukama.!aposleni su za&ti%eni i pravom da odsustvuju sa rada u slu"aju privremene nesposobnosti za rad usled

bolesti. +vo pravo se "esto zloupotrebljava. !ato je i uveden me$anizam za za&titu od zloupotrebe bolovanja. 9ekar koji otvori bolovanje je du*an da izda potvrdu o privremenoj spre"enosti za radzaposlenog. rivremenu spre"enost za rad reguli&u propisi zdravstvenog osiguranja. !aposleni je du*anda poslodavcu dostavi potvrdu lekara, najkasnije u roku od tri dana. ) slu"aju te*e bolesti, potvrdu o

bolovanju, mogu dostaviti i "lanovi u*e porodice ili druga lica sa kojima zaposleni *ivi u porodi"nomdoma%instvu. 5ko poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada, mo*e da

podnese za$tev nadle*nom zdravstvenom, organu radi utvr ivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog.

18.!arada I obracun zarade!arada se ostvaruje isklju"ivo radom. !aposleni ima pravo na odgovaraju%u zaradu, koja se utvr uje uskladu sa zakonom, op&tim aktom i ugovorom o radu. !akon o radu zaposlenima garantuje jednaku

zaradu za rad iste vrednosti kod istog poslodavca. od radom iste vrednosti podrazumeva se rad kojiiziskuje isti stepen stru"ne spreme, istu radnu sposobnost, istu odgovornost i isti 3izi"ki i intelektualnianga*man. -rste zarade( zarada ima dva vida: zarada za obavljeni rad i minimalna zarada.

bračun zarade( poslodavac je du*an da zaposlenom dostavi obra"un zarade i naknade prilikom svakeisplate. )z obra"un dostavlja i obave&tenje u kome konstatuje da zaradu, odnosno naknadu zarade nijeisplatio i navodi razlog zbog kojeg isplata nije izvr&ena. +bra"un sa obave&tenjem dostavlja se najkasnijedo kraja meseca, za pret$odni mesec. ada je isplata zarade izostala, obra"un slu*i kao dokaz da je

poslodavac u du*ni"koj docnji prema zaposlenom.

1 . aknada zarade I druga primanja aknada zarade se ostvaruje bez rada, u slu"ajevima koji su odre eni zakonom ili autonomnim aktima.

!akonski slu"ajevi su odre eni zakonom, i svrstavaju se u grupne i pojedina"ne slu"ajeve. rupnislučajevi se odnose na: neradne dane praznika, godi&nji odmor, pla%eno odsustvo, vojnu ve*bu iodazivanje na poziv dr*avnog organa. Pojedinačni slučajevi se ti"u: privremene spre"enosti za rad,neskrivljenog prekida rada i nare enog prekida rada.

) druga primanja spadaju li"na primanja zaposlenog koja nisu ni zarada ni naknada zarade. ji$ mo*emosvrstati u grupu tro&kova i grupu potra*ivanja. /ro+kovi(

)a nada za dolaza na rad" 'nevnice za službeni put po zemlji" 'nevnice za službeni put u inostranstvu"#erens i dodata " )a nada za ishranu to om rada" (egres za godišnji odmor Potra"ivanja( ovde spadaju primanja koja su utvr ena kao pravo, i primanja koja su utvr ena kaomogu%nost.

) primanja koja su utvr ena kao pravo spadaju :otpremnina"na nada za pogrebne usluge*) primanja koja su utvr ena kao mogu%nost spadaju :

praznicni po loni" premija za dobrovoljno osiguranje" jubilarna nagrada" solidarna pomoc*

Documents

Radno Pravo Kolokvijum 1