IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, septembar 2009.

/ GODINA XIII - BROJ 63 / www.monopollist.org

Dragi brucoši,

još jedna školska godina je na pragu. Još jedna tmurna i kišna jesen. Potom, i jedna duga i hladna zima. A i čitavi životi su pred nama. U svetu i zemlji gde je budućnost mladih više nego neizvesna. Ako ne uzmemo stvar u svoje ruke...Zato, već sada, kada ste na samom početku studija prihvatajte izazove koje konstantne turbulencije pred vas svakodnevno postavljaju! Hvatajte se hrabro u koštac sa problemima! Tražite promene! Borite se za njih! Nemojte se utapati u sveopštu učmalost društva!Naučite da se u životu sve može postići trudom, radom i verom.Iskoristite priliku i osim najboljeg znanja koje će vam Ekonomski fakultet, neosporno, dati, angažujte se, aktivirajte, istražujte, saznajte, borite se, radite na sebi kao individuama za vreme vaših celokupnih studija i na kraju- budite promena koju želite da vidite u svetu!Ne čekajte vi svet- neka svet čeka vas!Budite i vi sami – „PRVI I PRAVI“Dobrodošli!

Maja Radak,Glavni i odgovorni urednik

Glavni i odGovorni urednik:Maja RAdakFakulTeT: Marija TiMoTiĆekonoMiJa: Bojan ČaliJadruŠTvo: Tatjana JankoviĆMoZaik: Sonja JakovlJeviĆWeB: Miloš levaČiĆnaSlovna STRAna : Pavle MiHaJloviC

diZaJn & PrePress: Branislav ninkovićdejan Cvetkovićtrid studio, Beogradwww.studiotrid.com

lekTuRA: Marija JoCiĆ, Jovana STevkoviĆ

Članovi redakCiJe: Bojana džepina, vladimir Gojković, Branko kubat, Jelena ljubišić, nikola Ćirković, anđela dukovski, Mile Bijelić, davor Mihailović, Marija Starčević, Maja radak, Matea rakić, Milica Bo-žanić, nikola Škondrić, dragiša otašević, Pavle Mihajlović, uroš Živaljević, rastko radenković, Sanja Mitić, Sonja Jakovljević, Jugica ignjatović, Marija Timotić, Tatjana raičević, Bojan Stanko-vić, Tatjana Janković, Branka Prišunjak, Miloš obradović, vuk vujović, nađa Pavlica

„MonopolList” časopis Studentske unije ekonomskog fakultetakamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.org

Glavni i odgovorni urednik: Maja RAdakTelefon: +381 (0)63 756 08 31maja.radak@yahoo.comMarketing:davor MiHailoviĆTelefon: +381 (0)64 255 18 17davor.mihailovic@yahoo.com

TekSTovi Su auTorSki, niSu CenZuriSani i ne PredSTavlJaJu ZvaniČan STav STudenTSke uniJe ekonoMSkoG FakulTeTa.

ZaHvalJuJeMo Se rukovodSTvu ekonoMSkoG FakulTeTa na PoMoĆi u realiZaCiJi ovoG BroJa

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CiP - KATaloGiZaCiJa u PuBliKACiJinarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MonoPolliST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(kamenička 6): Studentska unijaekonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

iSSn 182-3450=MonoPolliSTCoBiSS.Sr-id 117255180

4. VOdIČ Za BrUCOŠEŠTa VaS ČEKa Na PrVOj GOdINI

6. INTErVjU Sa PrOf. dr. MarKOM BaCKOVIćEM, dEKaNOM EKONOMSKOG faKUlTETa U BEOGradU PrVI I PraVI – EKONOMSKI faKUlTET U BEOGradU!

10. ErSTE GrOUP SUMMEr UNIVErSITy daNUBIa 2009ISKUSTVO Za PaMćENjE

12. MEĐUNarOdNa STUdENTSKa NEdElja U BEOGradU

16. INTErVjU Sa MarIOM GrIZEljEMraZGOVOr Sa fX dIlErOM

18. MalI KOraK NaPrEd„dOING BUSINESS rEPOrT“ – SVETSKa BaNKa

20. TržIŠTE OSIGUraNja Na POdrUČjU SrBIjEVElIKI POTENCIjal raZVOja

22. PrEdUZETNIČKI INKUBaTOrIŠTa SU PrEdUZETNIČKI INKUBaTOrI I KaKO fUNKCIONIŠU

24. Pad GVOZdENE ZaVESE20 GOdINa Od rUŠENja BErlINSKOG ZIda

27. raST KrOZ ČETVrTU dECENIjUdOM KUlTUrE STUdENTSKI Grad

28. rEVOlUCIja KOja TrajEKUBa

32. dOBrI dUH VOlONTIraNjaKOlIKO jE VOlONTIraNjE raSPrOSTraNjENO U SrBIjI?

34. INTErVjU: ZOraN KOSTIć CaNEja SaM SrEćaN ČOVEK

38. MOdErNa PSIHOlOGIja MaGIja OSMEHa

41. NOMOfOBIja – BOlEST daNaŠNjICEjOŠ jEdNa NEUrOZa SaVrEMENOG dOBa

42. KO jE VlaSNIK MESECa?

44. ČETrdESET GOdINa SMEHa I SaTIrE alaN fOrd

�

faKUlTETŠta vas čeka u 2009/2010. i nekoliko saveta o tome kako da pregurate prvu godinu...

Predavanja još nisu počela, ali bi bilo dobro da od samog početka napravite dobru strategiju kako da dobijete bitku u zimskom semestru, a da se ne zaledite, i da cvetate u letnjem semestru, a da se ne istopite...

Prema pravilima Bolonjske deklaracije, svaki ispit nosi određen broj eBSP poena. u toku četiri godine osnovnih

akademskih studija potrebno je da sakupite 240 bodova. Pred vama je prva godina u kojoj možete da ostva-rite 60. Svi ispiti u prvoj godini traju po jedan semestar. kako je cilj “Bo-lonje” da vas natera da učite redovno, uvedene su predispitne aktivnosti. na našem fakultetu praksa je da sam ispit

učestvuje u formiranju ocene sa 70%, dok aktivnosti u toku semestra u ko-jem slušate predmet čine 30% konač-ne ocene. Predispitne poene možete ostvariti na kolokvijumima, aktivnim učešćem na časovima vežbi, izradom seminarskog rada ili eseja. Predispitna obaveza, ili drugačije, uslov za izla-zak na ispit, uglavnom je polovina od maksimalnog broja poena koji možete da sakupite pre ispita (tj. 15 od 30 mo-gućih predispitnih poena).

“…aKO jE ZIMa, NIjE laV...”

u prvom semestru čekaju vas:

MaTEMaTIKa kada položite matematiku, možete se pohvaliti da ste ostvarili čak 10 eBSP poena. na predavanjima ćete učiti teori-ju, dok se na časovima vežbi rade zadaci. Matematika spada u teže ispite, a veliku prednost imate ako posedujete odgova-

VOdIČ Za BrUCOŠE

�

faKUlTET

rajuće predznanje. kao predispitne ak-tivnosti postoje dva kolokvijuma (svaki sa po 11 kratkih zadataka, za prolaz je dovoljno 6 tačnih), kao i mogućnost da aktivnošću na časovima vežbi i predava-nja ostvarite poene. uslov za izlazak na ispit najčešće je položen barem jedan kolokvijum. ispit je podeljen u dva dela: pismeni i usmeni. Pismeni ispit sastoji se od 5 zadataka, dok se usmeni ispit sastoji od 3 pitanja. usmeni iz matema-tike nije ,,klasičnog tipa», već pitanja radite pismeno, a profesor rad pogleda na licu mesta. Savet je da matematiku ne spremate od kolokvijuma do kolo-kvijuma, tj. kampanjski, jer su zadaci na ispitu znatno teži od zadataka na kolo-kvijumu. krenite od početka, redovno, i neće biti problema.

OSNOVI EKONOMIjE

Cilj osnova ekonomije (10 eBSP), kako i sam naziv kaže, jeste naučiti osnovne pojmove sa kojima ćete se sretati u eko-nomskoj nauci. nemojte biti prestrav-ljeni glomaznim udžbenikom profesora Menkjua, jer je zaista vrlo čitljiv i zani-mljiv. kao predispitne akivnosti postoje 4 kolokvijuma, svaki sa po 10 pitanja, a naravno poene možete skupljati i na vežbama ili izradom seminarskog rada. na samom ispitu imaćete veliki broj kraćih pitanja, tako da koncepcija ispita najbolje oslikava ukupno znanje. ovo je izuzetno važan ispit jer služi kao osnova za razumevanje drugih predmeta, pa se potrudite da ga što bolje savladate.

SOCIOlOGIja

Sociologija se smatra jednim od lakših ispita sa kojima ćete se susresti, zbog toga što se materija iz ovog predmeta svima čini poznatim, jer je veliki deo gradiva zasnovan na životnim situacija-ma.. Međutim, to nikako ne znači da se sociologija može shvatiti olako. nastava se odvija kroz 4 časa predavanja nedelj-no i ovo je jedini predmet iz kojeg ne-mate vežbe. ispit nosi 4 eBSP-a. udžbe-nik se sastoji od 15 glava, a predispitne aktivnosti podrazumevaju kolokvijum na kome se polaže prvih 5 glava. Socio-logija je jedini predmet na prvoj godini na kome je kolokvijum ,,oslobađajućeg karaktera“. dakle, kada položite kolo-

kvijum, oslobodili ste se odgovaranja gradiva iz prvih 5 glava na ispitu. ukoli-ko ne položite kolokvijum, na ispit ipak možete izaći. Sam ispit se sastoji od 3 esejska pitanja i morate uraditi sva tri da biste položili ispit.

BlIžI SE, BlIžI lETO...

ako ste bili vredni u prvom semestru, više niste brucoš. a u letnjem semestru smeše vam se;

OSNOVI MaKrOEKONOMIjE

Cilj izučavanja makroekonomije jeste privreda u celini, tako da ako još uvek ne znate značenje termina inflacija i BdP-a, ovo je prava prilika da se sa njima detaljno upoznate. Prisustvo nastavi se evidentira i može znatno da pomogne u razumevanju gradiva iz udžbenika. ako položite makroekonomiju, imate još 8 eBSP-a. osnovi makroekonomije imaju najbogatije predispitne aktivnosti koje podrazumevaju prisustvo na vezbama i predavanjima, kolokvijume koji se pola-žu kompjuterski, aktivnost na časovima vežbi, kao i izradu seminarskog rada. ako ste uspešno prošli kroz predispit-ne aktivnosti i sakupili dovoljan broj poena, ispit ne bi trebalo da predstav-lja problem. isti se sastoji od 6 esejskih pitanja koja predstavljaju podnaslove u knjizi. Takođe, ukoliko ste dobro naučili osnove ekonomije, osnovi makroeko-nomije ne bi trebalo da vam predstavlja-ju problem, jer ova dva predmeta imaju veliki broj dodirnih tačaka.

fINaNSIjSKO raČUNOVOdSTVO

Predmet koji će vas naterati da kaže-te zbogom učenju napamet, a na ovih 10 eBSP poena u indeksu bićete jako ponosni. na predavanjima se izučava teorija, dok se na časovima vežbi rade zadaci, baš onakvi kakvi vas čekaju na kolokvijumu. osim kolokvijuma, pre-dispitne aktivnosti čine i rad na času ili seminarski rad, i ako na nekom pred-metu treba da se trudite da skupite što više predispitnih poena, onda je to ra-čunovodstvo. Starije kolege će vas često plašiti da je računovodstvo pravi bauk, ali nemojte da dozvolite da vas to obe-shrabri. učenje sa ,,kristalnim“ razume-

vanjem garantuje vam uspeh na ispitu, i to je ujedno i jedini način da ovaj ispit položite. osim udžbenika i zbirke, gra-divo je dostupno i u elektronskoj formi (slajdovi sa predavanja), što može znat-no pomoći u učenju.

EKONOMIKa PrEdUZEća

Položena ekonomika preduzeća nosi 8 eBSP-a, i to napornim radom steče-nih. Cilj predmeta je da naučite osnov-ne pojmove u vezi sa preduzećem, koji će vam zaista biti izuzetno korisni u ekonomiji uopšte. ispit se sastoji od 6 kratkih pitanja (npr. : dopuni rečenicu iz knjige) iz jedne, i 6 kratkih pitanja iz druge knjige, kao i esejskog pitanja koje je podnaslov iz knjige. kao predispitne aktivnosti zastupljena su dva kolokviju-ma, koja se sastoje od po 10 pitanja, vrlo slična kratkim pitanjima sa ispita. kako kolokvijum, tako i ispit zahteva izuzet-no temeljno poznavanje gradiva. ovde je redovno učenje apsolutno neophod-no, jer je potrebno zapamtiti ogromnu količinu informacija. ali, ukoliko bude-te uporedo učili i bili na časovima pre-davanja i vežbi, ne bi trebalo da imate problema.

OSNOVI STaTISTIČKE aNalIZE

10+ 10+ 4+ 8+ 10+ 8 = 50. Još samo ovih 10 poena nedostaje vam u indek-su. na predavanjima se izučava teorija i ilustrativni primeri, dok se na časovima vežbi rade zadaci, kao primena teorije. nemojte dopustiti da vas uplaši još jed-na ogromna knjiga, jer je zaista dobra.. Predispitne aktivnosti sastoje se od ko-lokvijuma, a poene možete sakupiti i na časovima vežbi, ili tako što ćete napisati seminarski. Pismeni ispit sastoji se od 5 zadataka, a kada položite, pozvani ste na usmeni na kome izvlačite dva pitanja. Savet je da učite teoriju i zadatke upo-redo jer su usko povezani, a sebi ćete puno olakšati. Savet plus: ako uspete da nabavite staru knjigu, može vam biti od velike koristi, jer je vrlo sadržajna. Sada kada znate šta vas očekuje u nared-nih godinu dana, napravite dobar plan kako da se izborite sa ispitima, ali i da uživate u svim čarima koje nosi student-ski život. Puno sreće i uspeha!

Branka Senić

�

faKUlTET Intervju sa prof. dr. Markom Backovićem, dekanom Ekonomskog fakulteta u Beogradu

PrVI I PraVI EKONOMSKI faKUlTET U BEOGradU

U 2009/2010 školskoj godini naš fakultet upisalo je 1 500 brucoša. O tome šta ih čeka tokom i posle studiranja na Ekonomskom fakultetu razgovarali smo sa dekanom.

dr. Marko Backovi, dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu

7

faKUlTET

ML: Koliko je svršenih srednjoško-laca polagalo prijemni i koliko njih je upisalo Ekonomski fakultet u škol-skoj 2009/10 godini? Koliko stude-nata je upisano na teret budžeta a ko-liko je u režimu samofinansiranja? i ove godine se nastavio trend velike zainteresovanosti srednjoškolaca za stu-dije na našem fakultetu. Prema broju prijavljenih srednjoškolaca (oko 1800), kojih je za oko 100 bilo više nego pret-hodne godine, moglo bi se zaključiti da je interesovanje i povećano. Posebno značajnim smatram da je i ove godine najveći broj prijavljenih kandidata imao odličan uspeh u srednjoj školi. na taj na-čin, nastavlja se tradicija da naš fakultet dobija najbolje svršene srednjoškolce, što predstavlja osnovu za kvalitetan rad i, na kraju studiranja, dobijanja najkva-litetnijih i najkompetentnijih ekonomi-sta. Treba reći da se naš fakultet suočava sa velikom «konkurencijom» privatnih fakulteta, ali i u tim okolnostima naši budući studenti ipak prepoznaju kvali-tet i perspektive koje im nudi okončanje studija ekonomskog fakulteta u Beo-gradu. naravno da su ovom pozitivnom trendu doprinele marketinške kampanje Fakulteta u kojima učestvuju gotovo svi nastavnici i saradnici, ali i činjenica da smo uspešno prošli proces akreditacije, kao i da se svakodnevno čine napori ne samo za poboljšanje nastavnog procesa na Fakultetu, već i položaj studenata na Fakultetu.

ML: Od usvajanja Bolonjske dekla-racije praksa na našem fakuletu je da ispit učestvuje u formiranju završne ocene sa 70%, dok aktivnosti u toku semestra nose 30% iste. Da li će se ovaj odnos menjati u budućnosti?ako je Bolonjski proces išta poboljšao u nastavnom procesu, onda je to izvesna standardizacija kako procesa izvođenja nastave, tako i vrednovanje rada studena-ta tokom cele godine i na samom ispitu. naš fakultet se opredelio za ujednačava-nje kriterijuma vrednovanja po godina-ma studija, tako da je ovo vrednovanje isto na svim predmetima prve i druge, odnosno treće i četvrte godine studija, a isti principi se primenjuju i na master i na doktorskim studijama. naravno, kao što su sve odluke podložne analizi i mo-gućim korekcijama, to važi i za ovaj od-

nos, mada za sada prema pokazateljima prolaznosti možemo biti zadovoljni.ML: Kada se spomene Bolonjska de-klaracija uvek se javi poznata nedo-umica da li je diplomirani = master. Ni dan danas većina studenata ne zna precizan odgovor na ovo pitanje. Da li će brucoši koji budu završili Ekonom-ski fakultet prema postojećem nastav-nom planu i programu biti masteri ekonomije? Da li će ta diploma imati vrednost mastera i u inostranstvu?Brucoši koji ove godine otpočinju studi-ranje na eF biće masteri ukoliko nakon okončanja osnovnih akademskih studi-ja, završe i diplomske akademske studi-je – master, koje se na našem fakultetu organizuju već četvrtu godinu. Slažem se da je u početku bilo konfuzije u vezi

sa masterima, ali je ona poticala od či-njenice da je u ranijem sistemu trajanje osnovnih ili dodiplomskih studija na različitim fakultetima bilo različito. na našem fakultetu situacija je uvek bila jasna – osnovne studije trajale su četiri godine, a kada bi se to prevelo na eSPB bodove to bi iznosilo 240 eSPB bodova. upravo je to broj bodova koji je prema sadašnjem zakonu predviđen za osnov-ne akademske studije, nakon čega slede studije u trajanju od jedne godine (60 eSPB) – diplomske akademske studije nakon čijeg okončavanja se stiče diplo-ma mastera. dakle, našim diplomiranim studentima nedostajalo bi 60 eSPB za sticanje diplome mastera.Što se tiče priznavanja naših diploma u inostranstvu broj naših bivših diplomi-ranih studanata upisanih na master ili doktorske studije govori o tome da je ona priznata. naravno da će ova tema postati utoliko aktuelnija kada se Srbi-ja približi članstvu u eu, odnosno kada uđemo u jedinstveno tržište rada. Hteo bih da dodam da mi već nekoliko godi-na imamo programe master studija koji se okončavaju dobijanjem dve diplome koje su priznate u svetu. To su progra-

mi sa univerzitetom u nici i HeC-om (Pariz).

ML: Koliko se nastavni plan i pro-gram Ekonomskog fakulteta menja i osavremenjuje i koliko je u skladu sa svetskim tokovima?ekonomski fakultet je uvek nastojao da ide u korak sa svetskim tokovima u na-uci, što naravno podrazumeva i osavre-menjivanje nastavnog plana, ali pre sve-ga programa predmeta koji se na našem Fakultetu izučavaju. Moglo bi se reći da su svi nastavnici i saradnici svakodnev-no uključeni u ovaj proces, naravno pre-ko katedara, ali i posebnih tela Fakulteta koja prate nastavni proces, kao što je nastavna komisija, ili nastavno-naučno veće Fakulteta. da je naš nastavni plan i programi savremen i u skladu sa evrop-skim i svetskim nivoom svedoči i činje-nica da smo uspešno prošli akreditaciju, čiji je jedan od zahteva upravo bila uskla-đenost. naravno, ne možemo na tome stati, uvek je neophodno analizirati i preispitivati kako sadržaj koji se izučava na pojedinačnim predmetima, tako i ce-lokupan nastavni plan i mi ćemo se time i ubuduće veoma ozbiljno baviti. Među-tim, kada ste postavili ovo pitanja hteo bih da dodam da se veoma često može u štampi, ali i od mnogih nedovoljno kompetentnih osoba čuti da su progra-mi privatnih „ekonomskih” ili „biznis” orijentisanih fakulteta mnogo savreme-niji ili „napredniji”, a da se naš fakultet drži tradicionalnog pristupa. kada, me-đutim, uđete u suštinu pitanja šta se kod nas, a šta kod drugih uči vidite da se kod nas zapravo insistira na sticanju odgo-varajućih – fundamentalnih znanja, bez kojih se ne može biti uspešan ekonomi-sta ili poslovan čovek u tržišnoj privredi. istovremeno, iako „ne patimo” od bom-bastičnih naziva predmeta, kakvih ima na privatnim fakultetima, znanja koja se kod nas stiču su daleko od tradicional-nih, ili još gore „zaostalih”, već su upravo aktuelna u ekonomskoj nauci i praksi. S ponosom možemo reći da je naš fakul-tet izbegao zamku da se kroz proces re-formi zapravo uvedu nekakva „instant” znanja ili „instant” kursevi, kakvih ima u okruženju. To je ono što naše studije razlikuje od drugih, a naše diplomce čini spremnijim da se sutra, nakon zaposle-nja, zaista uhvate u koštac sa problemi-

Brucoši koji ove godine otpočinju studiranje na Ef biće masteri ukoliko nakon okončanja osnovnih akademskih studija, završe i diplomske akademske studije – master, koje se na našem fakultetu organizuju već četvrtu godinu

�

ma. Pored nastavnika našeg fakulteta, na ovom održanju kvaliteta upravo moraju da insistiraju naši studenti, jer to je ono što će ih sutra učiniti kompetentnijim i konkurentijim na tržištu rada. Znam da je teško, a nekada i iluzorno, očekivati da sami studenti traže da uče više, ali upra-vo je to neophodno. To je ono što nas čini drugačijim i dozvolićete da neskro-mno dodam: „Prvim i pravim”.

ML: Da li masovnost upisanih stu-denata onemogućava rad u manjim grupama i veću primenu Bolonjske deklaracije? Postoji li mogućnost da se reši problem ogromnog broja stu-denata na predavanjima i vežbama i time podigne kvalitet nastave na još viši nivo? eF kao i neki drugi fakulteti spada u tzv. masovne fakultete. naravno, da bismo želeli da raspolažemo većim prostorom u kome bi se mogla izvoditi nastava, ali to na žalost nije u našoj moći. naravno

da bi bilo mnogo lakše organizovati na-stavu ukoliko bismo imali veći prostor. u tom slučaju se nastava ne bi morala organizovati u tri smene, kao što je to sada slučaj. Mi smo i do sada preduzi-mali korake kako bismo eventualno od države dobili dodatni prostor, ili makar čitavu zgradu u kojoj se Fakultet nalazi, jer kao što vam je poznato pored nas u ovoj se zgradi nalazi i rudarsko-geološki fakultet, koji ima drugu zgradu u Đušinoj ulici i ne tako veliki broj studenata. na žalost, nismo do sada naišli na razume-vanje u rešavanju ovog problema. Pošto je to tako, mi stalno činimo napore da se prostor u kome se nastava izvodi pobolj-ša, pre svega bolje opremi, da prostorije budu okrečene i čiste. Gotovo svakog leta radi se na renoviranju prostora kako bi se studiranje učinilo lakšim i konfor-nijim. danas su sve učionice, sale i amfi-teatri Fakulteta opremljeni video bimo-vima i kompjuterima. Studentima je na raspolaganju dobro opremljen računski

centar, kao i čitaonice za pripremu ispi-ta. istovremeno, mi ne odustajemo od napora da se problem prostora reši i na druge načine, odnosno preuzimanjem dodatnog prostora.

ML: Neosporno je da naši studenti dobijaju najbolje teorijsko znanje u odnosu na sve druge domaće fakulte-te u oblasti ekonomije. Da li smatra-te da naši studenti dobijaju dovoljno praktičnog znanja?kao što sam vam već rekao u vezi sa na-stavnim planom, naš fakultet je prepo-znatljiv po davanju čvrstih – fundamen-talnih osnova studentima tokom studija. To je opredeljenje, koga se Fakultet nije odrekao u procesu reforme. istovreme-no, nametnuo se zahtev povećanja prak-tičnog, a ja bih rekao stručnog znanja koga studenti moraju dobiti. vidite, naš fakultet organizuje akademske studije, bilo da je reč o osnovnim ili diplomskim studijama. ovaj vid studija zahteva da se

faKUlTET

9

faKUlTET

u nastavnom planu nađe odgovarajući broj opšteobrazovnih, teorijsko-meto-doloških, naučnih, ali i stručno-aplika-tivnih predmeta. kroz proces akredita-cije Fakultet je uspešno prošao, što znači da je srazmera između ovih predmeta odgovarajuća. ipak, mi smo svesni da uključivanje u rad na konkretnim poslo-vima zahteva i dodatna praktična znanja i veštine i upravo se na tome insistira. Često se međutim, u javnosti, ovaj zah-tev stavlja u prvi plan kako bi se favorizo-vali privatni fakulteti koji ne pružaju od-govarajuća naučna i teorijska znanja, a vrlo često ni praktična, dok se državnim fakultetima zamera da nemaju dovoljno praktičnih znanja. Takođe treba reći da se u javnosti nedovoljno poznaje i pravi razlika između akademskih studija, ka-kve su naše i strukovnih studija, koje mi na fakultetu ne organizujemo.ono što bi se na fakultetu moglo po-boljšati u vezi sa praktičnim znanjima jeste uključivanje prakse koju bi student imao. To, međutim, otvara čitav niz pi-tanja i problema. najpre, praksa bi se morala organizovati za svakog studenta, a nije sigurno da bismo to mogli obze-bediti, zbog nedovoljne zainteresovano-sti privrede (preduzeća, banaka i sl.) gde bi studenti išli na praksu. Zatim, ova bi praksa morala da zaista bude realizova-na, odnosno da zaista obuči studente za praktičan rad, a ne da se pretvori u kari-katuru, kao što je to bio slučaj sa prak-som tokom 1980-tih, u vreme usmere-nog obrazovanja, pa i danas na nekim fakultetima, na kojima se praksa obavlja pro forme (potpisivanjem nekih uvere-nja da je student bio na praksi), što je izvor mogućih nepravilnosti i zloupotre-ba. uzimajući sve to u obzir, mislim da je pravi put za to neobavezna praksa, koja bi se realizovala preko Career centra.

ML: U skladu sa prethodno navede-nim kakvi su dosadašnji rezultati i da-lji planovi Career centra? Da li postoji mogućnost da se našim studentima obezbedi praksa putem dogovora sa domaćim i/ili inostranim kompanija-ma koje posluju na srpskom tržištu?Jedan od važnih centara koji je na Fakulte-tu pokrenut je Career centar, koji je svojim ciljevima upravo okrenut ka studentima, ali i budućim poslodavcima. Centar radi na razvijanju mreže kompanija – poten-

cijalnih poslodavaca, u kojima će se naši studenti zapošljavati, ali i dodatno obuča-vati i ići na praksu. Time bi se predupredili problemi na koje sam ranije ukazao. Mi smo upravo insistirali da se Career cen-tar mora organizovati na našem fakultetu (kao i na svakom drugom pojedinačnom fakultetu), a ne na univerzitetu jer je to aktivnost koja se ne može centralizovati. Bilo je među studentim mnogo neodumi-ca oko toga, jer je od univerziteta došao zahtev da svaki upisani student mora pla-titi troškove za Career centar univerzite-ta koji praktično za naše studente ne čini ništa, niti im pruža bilo kakve usluge. S druge strane Career centar ekonomskog fakulteta je potpuno besplatan za naše studente, a finansira se, naravno, od strane potencijalnih poslodavaca, kako jedino i može da bude. ML: Prema Vašim procenama i isku-stvima, koliko su naši studenti kon-kurentni na tržištu rada? Da li ras-polažete podacima koiliko u proseku diplomirani ekonomista Ekonom-skog fakulteta u Beogradu čeka na posao? Prema informacijama kojima raspolaže-mo i ozbiljnim analizama koje su rađe-ne prethodnih godina, naši diplomirani ekonomisti, kao i masteri i magistri su veoma konkurentni na tržištu rada. Po-slodavci se rado odlučuju da ih zaposle, a što je najvažnije oni opravdavaju takvo poverenje i oni su ti koji održavaju kon-kurentnost i krče put novim diplomci-ma. kao što preduzeće ima svoj proi-zvod koga plasira na tržitu, tako su naši diplomirani studenti naš proizvod. kao što preduzeće radi na održavanju kvali-teta svojih proizvoda, tako i naš Fakultet mora to raditi, a to upravo zahteva održa-vanje i stalno unapređivanje nastavnog i naučnog procesa na Fakultetu.

ML: Smatrate li da učestvovanjem u radu studentskih organizacija stu-denti mogu da nauče nešto? Koliko je uprava fakulteta zadovoljan radom studentskih organizacija? Smatram da je veoma važno da se stu-denti u što većem broju uključuju u rad studentskih organizacija. na taj način moguće je izabrati najbolje studentske predstavnike u raznim fakultetskim or-ganima, u kojima oni postaju aktivni

učesnici doprinoseći osavremenjavinju i podizanju nivoa ukupnog nastavnog procesa i poboljšanju organizacije rada na fakultetu. Sa velikim zadovoljlstvom možemo konstatovati da je saradnja rukovodstva Fakulteta i predstavnika studenata tradicionalno veoma uspeš-na. Podržavali smo i podržavamo sve aktivnosti studentskih organizacija koje značajno doprinose podizanju ugleda Fakulteta, pružanju mogućnost za afir-maciju naših studenata u raznim oblasti-ma (znanje, veštine, sport), kao i zbliža-vanju i druženju. Pri tome, najvažnije je da su studentskim organizacijama zado-voljni studenti, a onda će biti zadovljna i uprava Fakulteta.

ML: Projekti poput Menadžerijade, koju je ove godine organizovao SUEF ili Međunarodne studentske nedelje u Beogradu u čijoj je realizaciji uče-stvovao MonopolList znatno dopri-nose dobrom imidžu Ekonomskog fakulteta u najširoj javnosti. Mislite li da je ovakvih projekata dovoljno i da li će ih fakultet podržavati i podsticati i u budućnosti i na koji način? ekonomski fakultet je uvek podržavao sve vrste aktivnosti studenata van fakul-teta. Među njima su, naravno, najpozna-tije ekonomijada i Menadžerijada, ali i druga takmičenja, bilo da su sporstkog karaktera ili se tiču takmičenja u znanji-ma ili veštinama. na ovim manifetsaci-jama studenti upravo imaju mogućnost da se u potpunosti iskažu, ali i druže. na-ravno, da se na ovim manifestacijama i na najbolji način predstavlja naš fakultet i sve ono što sam o našim prednostima već rekao.

ML: I za kraj, šta bi ste poručili bru-cošima? Brucošima bih poručio da su upisiva-njem ekonomskog fakulteta napravili najbolji izbor, da se pred njima nalazi četiri godine učenja i vrednog rada, ali i druženja i sazrevanja. na ekonomskom fakultetu će steći potrebna znanja i ve-štine koji će ih učiniti kompentnim za rad i omogućiti im ostvarivanje uspešne karijere.

Zahvaljujemo se dekanu na izdvojenom vremenu.

Maja RADAK

10

faKUlTET

ISTOrIjaT

Ceo program osnovan je 2001. godi-ne u saradnji «erste Bank Grupe» i ekonomskog univerziteta u Beču. Te godine letnji univerzitet odigrao se u organizaciji univerziteta u Pragu, Brati-slavi, Budimpešti i Beču. Broj partnera vremenom je rastao, pa se tako ovom programu 2002. godine priključuje ekonomski fakultet univerziteta u Za-grebu, 2007. akademija za ekonomske studije u Bukureštu, a 2008. nacionalni ekonomski univerzitet u kijevu. eko-nomski fakultet u Beogradu postao je partner ovog programa 2006. godine. Program se tradicionalno završava u Beču, svečanom ceremonijom zatva-ranja, zbog čega ovaj grad i jeste glavni domaćin letnjeg univerziteta. Pored Beča, svake godine se bira još jedan do-maćin među zemljama učesnicama. učesnici se na program prijavljuju preko svojih matičnih univerziteta, a u zavisnosti od kurseva koje žele da

pohađaju na danubiji.,na raspolaganju su dva studijska kursa: Financial ser-vices i Human resource management.. Predavanja iz ovih oblasti održavaju se tokom trajanja danubie u izabranim gradovima-domaćinima. Pored toga, «erste Banka» u ovim gradovima odr-žava svoje seminare, koji sa postojećim predavanjima čine kompaktnu celinu. nastava i seminari održavaju se na en-gleskom jeziku. na kraju programa, u Beču, polaže se test znanja, a studenti na osnovu postignutog uspeha dobi-jaju diplome i 4 eCTS boda. Studenti sa univeziteta iz gradova - domaćina dužni su da organizuju poseban kultur-ni i društveni program za svoje goste, u

saradnji sa koordinatorima sa njihovih univerziteta. ove aktivnosti uključuju: izlete van grada, noćne izlaske, kultur-ne večeri u cilju predstavljanja kultura zemalja učesnica i sl.

daNUBIa 2009

ove godine, letnji univerzitet održan je u Beogradu, Zagrebu, Budimpe-šti, Pragu i Beču. Svečana ceremonija otvaranja letnjeg univerziteta održana je u profesorskoj sali na prvom spratu ekonomskog fakulteta, uz prisustvo ambasadora austrije, kao i ljudi iz er-ste Banke i ekonomskog univerziteta u Beču. Predavanja iz programa letnjeg

Erste Group Summer University danubia 2009.

ISKUSTVOZa PaMćENjE

Erste Group Summer University danubia 2009.

je održan ovog leta, deveti put za redom, u periodu od 28. juna do 29. jula, u

saradnji «Erste Bank Grupe» i Ekonomskog univerziteta

u Beču, akademije za ekonomske studije u Bukureštu, Korvinus

univerziteta u Budimpešti, Ekonomskog univerziteta u Bratislavi, Ekonomskog

univerziteta u Pragu, Ekonomskog fakulteta

Univerziteta u Beogradu, Ekonomskog fakulteta

Univerziteta u Zagrebu i Nacionalnog ekonomskog

univerziteta u Kijevu.

11

faKUlTETSKE VESTI... faKUlTETSKE VESTI... faKUlTETSKE VESTI...

univerziteta na našem fakultetu vodili su prof. dr. dejan Šoškić za Financial services i prof. dr. Biljana Bogićević Milikić za Human resource manage-ment. oni su pokazali visoku stručnost i znanje u materiji za koju su bili zadu-ženi. Centar za međunarodnu saradnju ekonomskog fakulteta na čelu sa prof. dr. Sinišom Zarićem i koordinatorom Jelenom Cvetanović odigrao je vrlo značajnu ulogu u organizovanju celo-kupnog programa na fakultetu. naše kolege koje su učestvovale u ovom programu, učinili su sve što je bilo u nji-hovoj moći da boravak kolega sa drugih univerziteta u našem gradu bude što prijatniji. kulturno veče, kao program predstavljanja naše zemlje i kulture,

održan je u prostoru hostela «Tis», gde su svi učesnici bili smešteni. Pošto nisu svi učesnici u poziciji da budu do-maćini, pravilo je da se u pojedinim gra-dovima prave udružene kulturne večeri dve zemlje - učesnice, što je bio slučaj i u Beogradu. domaći studenti – učesni-ci su zajedno sa učesnicima iz ukrajine imali čast da prirede vrlo raznovrsno kulturno i nadasve zabavno veče.nakon Beograda, učesnici su imali priliku da nastave program u Zagrebu,

Budimpešti, Pragu i Beču. Svi učesnici iz ovih gradova pokazali su se kao sjajni domaćini, a njihovi društveno-kulturni programi bili su odlični. Profesori sa ovih univerziteta uradili su izuzetan po-sao kao predavači na modulima za koje su u okviru danubie bili zaduženi. lju-di iz «erste Banke» koji su držali svoje seminare u gradovima - domaćinima

uspešno su približili poslovanje «erste Banke» učesnicima, u domenu finan-sijskih usluga i menadžmenta ljudskih resursa. na završnoj ceremoniji u Beču učesni-cima su nakon završenog testa podelje-ne diplome, čime je letnji univerzitet zatvoren. Slavlje koje je potom usledilo trajalo je do duboko u noć.

SVE U SVEMU

danubia Summer university je veliki događaj za svaku od zemalja učesnica. Studenti su u prilici da izborom modula unaprede i steknu nova znanja iz obla-sti finansijskih usluga i menadžmenta ljudskih resursa. To se odnosi kako na teorijska, tako i na praktična saznanja, jer su sva predavanja podržana praktič-nim iskustvima «erste Banke». Mogućnosti koje ovaj program pruža ne završavaju se na stručnom usavrša-vanju. Putem danubie, u prilici ste da se upoznate sa studentima sa drugih univerziteta, steknete nova poznanstva i prijateljstva, upoznate kulture zemalja učesnica, vidite gradove koje dosad ni-ste imali prilike da vidite i da se u njima jako dobro provedete. Sve u svemu, da-nubia Summer univerity je, neosporno, iskustvo za pamćenje.

nikola ŠKonDrić

faKUlTET

Erste Bank Summer University danubia je program koji organizuje Univerzitet u Beču u saradnji sa šest partnerskih univerziteta iz regiona Centralno - istočne Evrope i «Erste Bank Grupom». U julu svake godine odabrani studenti sa ovih univerziteta putuju u prestonice regiona, a putovanje se završava u Beču. U okviru programa, studenti prate predavanja iz jedne od dve ponuđene oblasti: financial Services ili Human resource Management. Nastava se odvija na engleskom jeziku.

Pored stručnog usavršavanja, učesnici ovog programa stiču priliku da se upoznaju sa studentima sa drugih univerziteta, steknu nova poznanstva i prijateljstva, upoznaju kulture zemalja učesnica, vide gradove koje dosad nisu imali prilike da vide i da se u njima jako dobro provedu. U pitanju je zaista iskustvo za pamćenje.

12

“GraĐaNIN” ISWIBa = GraĐaNIN SVETa!

Cilj Međunarodne studentske nedelje je-ste popularizacija Beograda i Srbije kao i rušenje etničkih, verskih, kulturnih i me-đudržavnih barijera među mladima širom evrope. Poenta međusobne razmene zna-nja, ideja, stavova i običaja koju su studenti

u nedelji dana festivala ostvarili jeste kako u obogaćivanju njih samih kao individua tako i u promovisanju i razvijanju ideje o postojanju “građanina evrope“ i “građani-na sveta“.Stoga, značaj i perspektivu iSWiBa pre-poznale su brojne domaće i inostrane institucije te se iSWiB 2009 održao pod patronatom generalnog sekretara Saveta

evrope, gospodina Terija dejvisa.Takođe, realizaciju iSWiBa 2009 pomo-glo je i Ministarstvo omladine i sporta, kao i agencija za saradnju sa nevladinim organizacijama i evropsku harmonizaciju.Takođe, sam događaj ispratile su sve veli-ke medijske kuće u Srbiji.Međunarodna studentska nedelja se sa-stojala iz edukativnog i kulturno- zabav-nog dela.u okviru edukativnog programa ovih 200 studenata je bilo raspoređeno u 10 inte-raktivnih radionica sa nazivima: Zaštita životne sredine, ekonomija, Mediji, druš-tvo, aktivizam mladih, umetnost i kultu-ra, umetnost filma, Zdravstvo, umetnost i fotografija i ljudska prava. u okviru ovih radionica studenti su slušali brojna eduka-tivna predavanja i učestvovali u realizaciji kreativnih zadataka.iSWiB je bio organizovan tako da je rea-lizacija radionica bila prepuštena partner-skim organizacijama koje su stručne u na-vedenim tematikama. Tako je radionicu Zaštita životne sredine realizovala Zelena omladina Srbije, aktivizam mladih – orga-nizatori Međunarodne studentske nede-lje u Temišvaru, radionicu Mediji- Wave magazine, Zdravstvo- alpbach Medica iz austrije itd. na ovaj način organizatori su postigli da kvalitet radionica bude na što višem nivou.

Međunarodna studentska nedelja u Beogradu

Kao što je “Monopollist” već najavio, od 09. – 16. avgusta održana je Međunarodna studentska nedelja u Beogradu (International Student Week in Belgrade- ISWiB 2009) - internacionalni studentski festival

koji je u prestonici Srbije okupio 200 studenta iz čak 43 zemlje Evrope i sveta. Moto ovogodišnjeg, trećeg po redu, ISWiBa bio je “Izazov promena”.

Sam festival organizovala je studentska, nevladina, neprofitna organizacija “Svetski omladinski talas”.

faKUlTET

ISWIBNOVI BrENd BEOGrada

13

edukativni deo programa obuhvatio je i dva predavanja koja su biti otvorena za sve zainteresovane građane.

OTVOrENa PrEdaVaNja

Prvo otvoreno predavanje nosilo je naziv „The rocky road to democracy- The fall of the Berlin- 20 years on“, a održao ga je profesor andrew J. Myckoc sa univerzi-teta u Mančesteru. Predavanje je govorilo o društvenim konfliktima, ekonomskim problemima i političkim previranjima kroz koje su evropske zemlje prošle od trenutka pada Berlinskog zida kao jednog od simbola komunizma pa sve do razvitka današnjih demokratskih država. drugo otvoreno predavanje držali su predstavnici anti Trafiking Centra a go-

vorilo je o borbi protiv nasilja nad ženama i decom. Cilj samog predavanja bio je da predstavi trenutnu situaciju na Balkanu kada je u pitanju nasilje u porodici kao i da motiviše mlade ljude da pomognu u stva-ranju neophodnih uslova da apsolutno svi članovi porodice prilikom javljanja nasilja budu u mogućnosti da prevaziđu svoje strahove i zatraže neophodnu pomoć.

PaNEl dISKUSIja

Centralni događaj edukativnog dela pro-grama bila je Panel diskusija na temu “iza-zov promena- globalna ekonomska kriza i mladi“.Sam panel se bavio položajem mladih u današnjem vremenu, vremenu velikih društvenih i ekonomskih turbulencija koje dovode do stalnih promena u svetu i iza-zovima koje te promene pred mlade ljude postavljaju. kakva je perspektiva mladih u ovakvim uslovima, kakva je njihova eko-nomska budućnost i šta je sa njihovom psihološkom stabilnošću- pitanja su koja se neminovno nameću. o ovome, kao i o brojnim drugim pitanjima diskutovali

su: Srđan Majstorović (zamenik direktora kancelarije za evropske integracije), de-jan Šoškić (profesor ekonomskog fakul-teta u Beogradu i član tima vlade Srbije za posledice suzbijanja svetske ekonomske krize), aleksandra Mitrović (Savetnik za međunarodnu saradnju u Ministarstvu omladine i sporta), Miljenko dereta (iz-vršni direktor Građanskih inicijativa), kao i Stefan Salom (infostud).

ISWIB 2009- SajaM ČETrdESET I TrI držaVE!

Takođe, inostrani studenti su bili u prilici da upoznaju Beograd, kao i srpsku kultu-ru, običaje i noćni život kroz bogat kul-turno- zabavni program koji je za njih bio organizovan.ipak, pored brojnih tematskih žurki na ko-jima su se gosti Beograda sjajno provodili, nacionalne večeri u Skadarliji i obilaska grada studenti su posebno bili impresioni-

rani manifestacijom pod nazivom „Sajam država”. u okviru “Sajma država” studenti iz 43 evropske zemlje su u dvorištu rek-torata imali improvizovane štandove na kojima su kolegama i celokupnoj srpskoj javnosti prezentovali piće, hranu, običa-je, pesmu, igru i brojna druga nacionalna obeležja. ovaj neobičan događaj održao se 12. avgusta, na Međunarodni dan mla-dih te je simbolika 200 studenata okuplje-nih u želji za širenjem sopstvenih vidika i sticanjem novih saznanja time još izraže-nija. ovo je svakako bila jako lepa slika Beograda koji je, ovog toplog leta, ponovo biti stecište studenata iz čitavog sveta.iSWiB 2009 je nedavno završen. dvesta mladih ljudi otišlo je svojim kućama sa sjajnom pričom o Beogradu, njegovom duhu, ljudima i pre svega- o jednom no-vom mladalačkom festivalu u njemu! ostvareni rezulati i dalji planovi svakako govore u prilog činjenici da će iSWiB u bliskoj budućnosti, neminovno, postati- novi brend Beograda!

Maja RADAKMonopollist je, kao partnerska organizacija ISWiBa realizovao ekonomsku radionicu koja se bavila problemima aktuelne globalne ekonomske krize. U okviru same radionice obrađivan je uticaj krize na realni i finansijski sektor privrede. Takođe, ovom prilikom se govorilo i o organizacionom restruktuiranju kome kompanije moraju da pribegnu kako bi u uslovima rastuće nezaposlenosti i opadajuće efikasnosti zadržale svoju poziciju na tržištu.Ovom prilikom Monopollist se zahvaljuje svim profesorima Ekonomskog fakulteta koji su nam svojim savetima i sugestijama pomogli da ekonomska radionica bude jedna od najboljih na ISWiBu 2009.Najveću zahalnost dugujemo Mr Svetlani Popović i Mr Velimiru lukiću koji su bili predavači na našoj radionici i kroz niz dinamičnih predavanja i zanimljivih case- ova približili domaćim i inostranim studentima dešavanja u finansijskom sektoru.Ipak, posebno hvala Monopollist upućuje dr ani aleksić, koja je u osmom mesecu trudnoće pokazala veliki entuzijazam i zavidnu profesionalnost i održala predavanje o savremenoj organizaciji, problemima sa kojima se ona može susretati i načinima njihovog rešavanja.Nadamo se da ćemo i na nekim budućim projektima Monopollista nastaviti uspešnu saradnju!

faKUlTET

ISWiB poziva sve zainteresovane da se priključe Organizacionom timu ISWiBa 2010. Više podataka o samom festivali možete naći na www.iswib.org. CV šaljite na adresu office@iswib.org, do kraja oktobra!Ne propustite priliku da učestvujete u stvaranju još jednog brenda Beograda!

1�

faKUlTET

jOBfaIr 09„JobFair 09 – kreiraj svoju budućnost!“, najveći projekat u organizaciji student-skih udruženja Best (BeST – Board of european Students of Technology) i istek (eeSTeC - electrical engineering STu-dents’ european assoCiation), okupiće 2. i 3. novembra 2009. godine u zgradi teh-ničkih fakulteta, Bulevar kralja aleksandra 73, po peti put zaredom, uspešne domaće i strane kompanije i studente tehničko-tehnoloških fakulteta koji traže posao ili žele da unaprede karijeru.Cilj projekta je da pomogne sadašnjim i budućim mladim inženjerima da dođu do zaposlenja ili stručnog usavršavanja u okviru svoje struke. na taj način „JobFair – kreiraj svoju budućnost!“ smanjuje pro-blem „odliva mozgova“ pružajući šansu

našim mladim akademcima da stečeno znanje primene u nekoj od kompanija koje uspešno posluju u Srbiji.Studentima će biti omogućeno da ostave svoju biografiju u našoj elektronskoj bazi, koja će biti dostavljena kompanijama uče-snicama Sajma. kao i proteklih godina, planiraju se brojna predavanja, tribine i treninzi koje će držati renomirani struč-njaci iz oblasti obrazovanja, zapošljavanja i ekologije. Pored primarnih ciljeva, dodatni zadatak ovogodišnjeg „JobFair“-a jeste da, u vre-menu ekonomske krize i finansijske slabo-sti, ponudom zaposlenja, vrati optimizam mladim ljudima.Prethodni Sajmovi naišli su na odličan od-ziv od strane studenata i diplomaca. Prošle

godine više od 2600 studenata ostavilo je svoje podatke u elektronskoj bazi biogra-fija. oko 5000 posetilaca i 58 kompanija učesnica pokazatelj su poverenja koje je 2008. godine pruženo sajmu „JobFair – kreiraj svoju budućnost!”.Značaj projekta su prepoznali i podržali Ministarstvo omladine i sporta republike Srbije, Privredna komora Srbije, univer-zitet u Beogradu, kao i svih deset tehnič-ko-tehnoloških fakulteta Beogradskog univerziteta.Za više informacija možete se obratiti Ma-riji Đurđević, koordinatoru za odnose sa javnošću, na telefon: +38164-350-53-66 ili na mail: marija.djurdjevic@best.eu.org ili posetiti sajt www.jobfair.rs .

KrEIraj SVOjU BUdUćNOST!

viSion 2009evropska studentska organizacija eSTi-eM (european Students of industrial engineering and Management) od 10. do 15. novembra po prvi put u Beogradu organizuje projekat viSion 2009, koji će okupiti 25 studenata iz cele evrope.eSTieM je organizacija industrijskog inženjertstva i menadžmenta osnovana u Holandiji 1990. godine, koja okuplja više od 45.000 aktivnih studenata iz 24 zemlje koji deluju u 65 lokalnih grupa. lokalna grupa eSTieM Beograd nalazi se na Fa-kultetu organizacionih nauka i postoji od 2005. godine, a od 2007 stiče status puno-pravnog člana.viSion predstavlja seriju seminara in-ternacionalnog karaktera. osnovu pro-

jekta čine dva dela, akademski i kulturni. Pored predavanja iz oblasti komunikolo-gije, marketinga i odnosa s javnošću, stu-denti će imati priliku da stečena teoretska znanja primene u realnim situacijama kroz niz radionica. kulturni deo obuhva-ta upoznavanje participanata sa zname-nitostima Srbije, kao i njenim običajima i istorijom.Cilj projekta viSion 2009, čija je tema “Communication for the future” jeste da studenti na kreativan način usavrše veštinu komunikacije, uvide njenu važnost i da je potom implementiraju u praksi, kao i da razmene iskustva i znanja sa kolegama iz cele evrope. Takođe, cilj je podizanje svesti i nivoa znanja stranih studenata o Srbiji, kao

i približavanje evropskim integracijama.u svetu modernog poslovanja u kome komunikacija predstavlja ključ uspeha, neretko se zapitamo - koliki je značaj ko-munikacije u savremenom poslovanju? kako se nositi sa sadašnjim i kako prevazi-ći buduće barijere u komunikaciji? kako nove tehnologije utiču na komunikaciju? odgovore na sva ova i brojna druga pitanja daće nam: Jelena Mandić, komunikolog i profesor na Fakultetu dramskih umetno-sti iz oblasti neverbalne komunikacije; la-zar Stojković; Milica ličina, Pr menadžer KAPa star grupe kao i mnogi drugi.

Pozivamo Vas da komunicirate, zajed-no sa nama, za lepšu budućnost!

1�

EKONOMIja

Job fair, Case study show, PR Week, Career days, Vision 2009...U pitanju su brojni seminari i konferencije koje organi-zuju fakulteti beogradskog Univerziteta. Zajedničko svima njima jeste to da su edukativnog karaktera i da učesnicima nude nova znanja i praktična iskustva a time im otvaraju brojna vrata u svetu savremenog bizni-sa. Kada smo poslednji put čuli za seminar ili konferen-ciju u organizaciji Ekonomskog fakulteta u Beogradu? Da li je za to kriv Fakultet, ili, ipak, studentske službe? Možemo da razmišljamo i analiziramo ili da, jednostva-no, uradimo nešto po tom pitanju!

Crna maska

MonopolList je učestvovao u realizaciji Međunarodne studentske nedelje u Beo-gradu (ISWiB 2009). Predstavnici Mo-nopolLista bili su moderatori ekonomske radionice koja se bavila problemima svetske ekonomske krize. Učešćem u projektu koji je podržao Savet Evrope, Grad, kao i Mi-nistarstvo omladine i sporta MonopolList je znatno poboljšao kako svoj, tako i imidž Ekonomskog fakulteta.

Bela maska

Vest 1Centar za karijerno vođenje i save-tovanje u saradnji sa Studentskim parlamentom organizuje predstav-ljanje smerova Fakulteta kako bi studentima pomogli da se opredele za smer koji im najviše odgovara. Prezentacija je zakazana za 1.ok-tobar 2009. godine (četvrtak) u 15 časova u Amfiteatru 1.

Vest 2 Jedna od najznačajnijih evropskih konferencija u oblasti komunika-cija, PR Week Belgrade 2009, odr-žava se u Beogradu od 23. do 27. novembra 2009. godine. Tema kon-ferencije je „Efikasna komunikacija – najveći izazov modernog doba“, a reprezentativna lista učesnika učiniće da i ove godine, poslednje nedelje novembra, oči međuna-rodne profesionalne javnosti budu okrenute ka Beogradu. U okviru konferencije, organizuje se studentsko takmičenje, a pobednič-kim ekipama studenata i ove godine pripašće vredne nagrade. „Attache”, konsultantska kuća koja u saradnji sa Fakultetom za medije i komuni-kacije organizuje PR Week Belgra-de 2009, svake godine nagrađuje pobednički tim putovanjem na neku od regionalnih konferencija u obla-sti komunikacija. Tako su pobednici iz 2006. godine bili u prilici da 2007. prisustvuju konferenciji “Proactive” održanoj u BiH, pobednici iz 2007. godine su bili u Opatiji, a prošlo-godišnji pobednici u oktobru idu u Ljubljanu na „Slovenska konferenca o odnosih z javnostmi“.

Vest 3O tome da vam studiranje bude lak-še i lepše brinu se studentske službe koje postoje na našem fakultetu. Takođe, članovi ovih organizacija

podstiču međusobno druženje i čine da vam studentski dani budu ispunjeniji i kreativniji.U okviru Studentska unije ekonom-skog fakulteta (SUEF) okupila se grupa zaljubljenika u novinarstvo koji su zajedničkim entuzijazmom, radom i trudom stvorili časopis Mo-nopolList. MonopolList je najčitani-ji i najtiražniji studentski časopis u zemlji koji izlazi šest puta mesečno u tiražu od 2 500 primeraka.Ipak, naša istraživanja pokazuju da jedan primerak MonopolLista pročita čak troje studenta.Časopis MonopolList uvek je otvo-ren za prijem novih, talentovanih članova. Ukoliko želite da postanete deo redakcije najboljeg studentskog časopisa u zemlji pridružite nam se!

Svi zainteresovani mogu poslati mail na adresu monopollist@gmail.com ili nas pronaći u prostorijama SUEF-a (u prizemlju fakulteta, preko puta kantine).Iskoristite priliku! Čekamo Vas! no veoma optimistično iščekivanje odluke o akreditaciji Ekonomskog fakulteta. Deljene su jubilarne nagrade za doprinos u radu Fakul-teta za 10, 20, 30 i 40 godina rada u nastavi i van nastave. Nagradu za 40 godina je dobio prof dr Jurij Bajec. Na proslavu su bili pozvani svi zaposleni Fakulteta, kao i predstavnici svih studentskih organizacija na Fakultetu i predstavnici Studentskog parlamen-ta. Svečanost se kasnije premestila u restoran na sedmom spratu i tamo se nastavila uz koktel.

1�

EKONOMIja

Čime se bavi FX diler?FX diler je profesionalac kome je osnovna aktivnost trgovanje valutama. Trgovanje može biti na bazi menadžmenta likvidno-sti ili, češće, špekulativnog karaktera. FX diler koristi tehničku (charting, trendovi, nivoi) i fundamentalnu analizu (ekonom-ske vesti i statistički podaci). Suština špe-kulativnog poslovanja se zasniva na ku-povini podcenjenih valuta sa ubeđenjem da će one vremenom doseći svoju realnu vrednost.

Koliko je devizni rizik značajan faktor za poslovanje banaka i preduzeća u Sr-biji? devizni rizik je od izuzetnog značaja za poslovanje preduzeća i banaka. Menadže-ri svojim iskustvom i veštinama upravljaju sredstvima kompanije štiteći je na najbolji mogući način od promena deviznog kur-sa. na primer, u periodu septembar – de-cembar 2008. videli smo slabljenje doma-će valute za približno 20% što znači da je neko ko nije dobro rukovodio kompani-jom i njenim slobodnim sredstvima mo-rao da prihvati gubitak od 20% na kapital, eventualno umanjen za kamate po viđe-nju. Takođe bih napomenuo da je nBS donela posebnu regulativu u kojoj meri mogu banke hedžovati sopstveni kapital (oCP do 20%). Postoje različite tehnike kako se kapital može hedžovati. Koji rizici su još značajni za poslovanje banaka kod nas?

raZGOVOr SaINTErVjU Sa MarIOM GrIZEljEM

U ovom broju Vam predstavljamo intervju sa gospodinom Mariom Grizeljem, koji radi na mestu fX dilera u Nacionalnoj banci Grčke u Beogradu. U razgovoru nam je približio izazove posla kojim se bavi, a takođe se osvrnuo i na aktuelno stanje u domaćem bankarskom sektoru, kretanja na deviznom tržištu kao i na problem zaduženosti građana i privrede.

fX dIlErOM

17

EKONOMIja

osnovne kategorija rizika koje imaju po-sebnu pažnju u domaćoj ekonomiji su kreditni rizik, devizni rizik i rizik zemlje (country risk).

Ocenite trenutni kurs dinara. Očekuje-te li u budućnosti značajne promene u njegovoj visini?Trenutni kurs dinara prema evru je prece-njen iz razloga nedovoljno razvijene doma-će privrede, odnosno velikog trgovinskog deficita koji je prisutan (u 2008. preko 8,1 mlrd eur). Srbija kao zemlja mnogo više uvozi nego što izvozi i sama ta činjenica prouzrokuje veću tražnju za deviznim sredstvima radi plaćanja ka inostranstvu i ujedno u kontinuitetu slabi domaću valutu. Centralna banka je krajem prošle i počet-kom ove godine više puta intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu i time onemogućila realan porast vrednosti evra prema dinaru u skladu sa principom slo-bodne ponude i tražnje.

U kojoj valuti je po vašoj proceni naji-splativije držati štednju kod nas?Postoje dve teze u vezi sa štednjom u va-luti koja je manje podložna riziku. osnov-na teza bi se odnosila na trgovinski deficit čija se vrednost procenjuje između 5, 5 - 7 mlrd eur i govori nam da kurs eur - rSd ide na gore, odnosno da dinar slabi i da je sigurnije držati štednju u eur (po-gotovo sa iskustvom od prošle godine gde je za 3 meseca kurs otišao 20%, a kamata na rSd štednju bila 15% -17%). Takođe nam u prilog ide i spuštanje referentne kamatne stope koja nam u korelaciji poka-zuje da bi rSd trebao da slabi. u drugoj tezi su sadržani razlozi fundamentalnog karaktera poput velikih aranžmana (doka-pitalizacije, puštanje velikih kredita i sl.), carry trade - a koji je bio prisutan u Srbiji u prvoj polovini prošle godine gde su veliki špekulanti prodavali jaku valutu (ta vrsta ponude je jačala dinar) i ostvarivali ogro-mne prihode na bazi dinarske kamate. Pristalica sam prve teze, a skoro se na do-maćem trzištu pojavio i koristan proizvod pod nazivom “deposit with FX clause“.

Koliko će građani moći uspešno da servisiraju svoje kredite ako se uzme u obzir finansijka kriza? Građani će prilično teško u narednom periodu servisirati sopstvene obaveze po osnovu kreditne zaduženosti zbog niza

globalno/regionalno nastalih problema. domaće banke podižu cenu svojih proi-zvoda i pored činjenice da je cena sredsta-va na međunarodnom tržištu pojeftinila. razlozi za to su brojni: matične banke na osnovnu cenu uračunavaju nezanemarljiv rizik zemlje (nekoliko procentnih poena), nedovoljna likvidnost na depozitnom tr-žištu u proteklom periodu, kalkulacija re-struktuirane obavezne rezerve kao i same margine banaka koje određuju njihov pro-fit. realno stanje u privredi nam je poznato, nezaposlenost raste u kontinuitetu, imamo trend smanjenja plata što nam sve ukupno rezultira generalno nelikvidnom pozicijom građana te stoga i nemogućnošću da servi-siraju svoje obaveze. ovih dana se mogu primetiti i zaplenjivanja imovine dužnika koju banke potom javno prodaju.

Mnoga preduzeća suočavaju se sa ve-likim finansijskim problemima. Neka su i zatvorena, a drugima su računi blokirani. Kako ocenjujete zaduženost privrede?Zaduženost domaće privrede je na prilič-no visokom nivou, a uslovi za postojeća i nova zaduženja su sve nepovoljniji. Samo sa novim paketima finansijske pomoći bi se privreda mogla oživeti ili bar malo po-krenuti postojeći začarani krug dužnika i poverilaca.

Zašto su kamatne stope u Srbiji među najvišima u regionu?razlog zašto su kamatne stope u Sbiji među najvišima u regionu se ogleda u vi-sokim inflatornim pritiscima (kao i slablje-nja domaće valute prema evru). visokim kamatnim stopama se reguliše stepen po-trošnje i utiče na samu inflaciju, a ujedno i štiti domaća valuta. u proteklom periodu primetan je pad referentne kamatne stope i očekujemo da se taj trend nastavi jer bi taj potez imao direktan uticaj na privredu koja bi mogla da se jeftinije zadužuje u di-narima nego do sad.

Kakva je po vašem mišljenju likvidnost bankarskog sektora?likvidnost bankarskog sektora je na za-dovoljavajućem nivou. ranije uvedenim merama nBS koje se tiču držanja devizne obavezne rezerve (u ovom momentu) na nivou 35% u dinarima je doprinelo većoj količini istih na računima, što svakako re-laksira domaći platni promet. Sa druge

strane i sama rezervisanja koje je propisala nBS za domaću valutu od 5% i 10% pove-ćavaju poverenje u domaću valutu. nove mere nBS su donete u cilju povećanja likvidnosti domaće privrede, i to putem swap operacija i kratkoročnih kredita do 12 meseci sa Centralnom bankom. na ovaj način nBS je uvela instrumente kojima banke, a za potrebe finansiranja privrede, mogu lakše da menadžerišu svoje devizne i dinarske pozicije, takođe i povlačenje di-

narskih sredstava sa rokom do jedne go-dine. Buduća očekivanja su zasnivana na formiranju još nižih prihvatljivijih cena za banke, tj. krajnje korisnike, privredu.

Kakve su trenutno perspektive za za-pošljavanje u bankarskom sektoru, ako uzmemo u obzir finansijsku krizu?Svakako da su sada smanjene potrebe za za-pošljavanjem u bankarskom sektoru upore-đujući sa periodom u protekle dve godine kada smo imali brz razvoj finansijskih insti-tucija i proizvoda. ovo pitanje je dosta po-vezano sa odgovorom kada bi se finansijska kriza mogla prekinuti, kao i sa momentom početka privrednog rasta. Svakako da ovde nije samo Srbija u pitanju, s obzirom da je većina banaka u vlasništvu stranih banaka. važno je da dođe do globalnog oporavaka privrede i finansija, kako bi se stvorilo pro-stora za nove investicije u našoj zemlji i pri-liv kapitala iz inostranstva. ono što može da bude pozitivan znak za mogućnost za-pošljavanja u bankarskom sektoru je to što ovaj sektor mora biti jedan od prvih koji će doprineti oporavku privrede, pa tako i prvi obezbediti nova radna mesta.

ML: Hvala Vam na razgovoru.

nikola ŠKonDrićBojan ČAlijA

fX diler je profesionalac kome je osnovna aktivnost trgovanje valutama. Trgovanje može biti na bazi menadžmenta likvidnosti ili, češće, špekulativnog karaktera. fX diler koristi tehničku (charting, trendovi, nivoi) i fundamentalnu analizu (ekonomske vesti i statistički podaci). Suština špekulativnog poslovanja se zasniva na kupovini podcenjenih valuta sa ubeđenjem da će one vremenom doseći svoju realnu vrednost.

1�

Nova rang lista zemalja po uslovima poslovanja

EKONOMIja

MalI korak

Nedavno je objavljen redovan godišnji izveštaj

Svetske banke pod nazivom „doing Business report“, u kome se pravi poredak

država u skladu sa uslovima poslovanja kompanija u njihovim privrednim

okvirima. U ovom izveštaju Srbija je zauzela 88. mesto.

To je mali napredak u odnosu na prošlu godinu, kada smo bili na devedesetoj poziciji.

Ipak, zabrinjavajuće je to što se nismo popravili u

kategorijama u kojima smo i lane bili najslabiji. Takođe,poražavajuće je i to što je većina susednih

zemalja znatno ispred nas.

NaPrEddetalji o izveštaju

Podaci za 2010. godinu su prikuplja-ni od juna 2008. do maja 2009. oni su grupisani u deset kategorija: pokretanje posla i registracija preduzeća, pribavlja-nje građevinske dozvole, zapošljavanje radnika, kupovina i registracija imovine,

19

dobijanje kredita, zaštita manjinskih in-vestitora, plaćanje poreza, lakoća trgovi-ne sa inostranstvom (cena, vreme i do-kumenta), efikasnost pravnog sistema i procedura u slučaju bankrotstva. Zemlja se ocenjuje u svakoj kategoriji poje-dinačno, a konačne ocene, na osnovu kojih se sastavlja rang lista, su zbir tih pojedinač-nih rezultata. najbolje rangirana zemlja u ovom izveštaju je Singapur, koja to mesto drži nekoliko godina unazad. u vrhu su još i novi Zeland, Hong kong i Sad.Treba imati u vidu da je ova lista samo uporedna, odnosno ne pokazuje stvarne razlike među zbirnim ocenama. Tako se može desiti da uslovi u državama koje se razlikuju i za sedam ili osam mesta kre-ću od sličnih do potpuno različitih. Zato Svetska banka objavljuje detaljni opis sta-nja u svakoj zemlji. kompletan izveštaj je vrlo obiman i u celini se može pogledati na web-adresi www.doingbusiness.org.ove detaljne informacije su i glavna vrednost izveštaja. ukoliko jedna kom-panija želi da počne posao u stranoj ze-mlji, putem navedenog izveštaja može se precizno obavestiti o tome šta je u istoj očekuje. iako se kroz ovaj dokument ne prate važni makroekonomski faktori, kao što su politički rizik, inflacija i slič-no, loš plasman jedne zemlje svakako će mnogo odmoći u privlačenju stranih investitora.

Situacija u Srbiji

osamdeset osmo mesto je posledica ve-likog broja birokratskih, zakonskih i in-frastrukturnih prepreka sa kojima se su-očava svako ko posluje u Srbiji. ono što je najveći problem je izdavanje građevin-skih dozvola, u čemu smo 174 u svetu. komplikovane i dugotrajne procedure, kombinovane su sa visokim pratećim troškovima, kao i nedostatkom urba-nističkog plana za celu zemlju. Po tom pitanju, učinjeno je vrlo malo, te smo u toj kategoriji pali za dva mesta na najno-vijem „doing business report“ - u.Stručnjaci Svetske banke ističu i nedo-statke vezane za naplatu poreza. iako je poreska stopa znatno niža od prose-ka zemalja oeCd, broj pojedinačnih isplata i troškova povezanih sa njima je u Srbiji veći čak pet puta (66 naspram 13, koliko iznosi oeCd prosek).Glavni pomak u odnosu na prethodnu

godinu je pojednostavljenje procedura za registraciju novih preduzeća, a time i skraćenje vremena registrovanja. Pored toga, olakšano je i dobijanje kre-dita. visok plasman u toj kategoriji (4. u svetu) je i razlog zbog koga je Srbija rangirana među prvih 100. Za nekoga od domaćih građana ili frirmi koje su pokušale da uzmu kredit kod nas ovo može zvučati kao neslana šala. ipak, ova kategorija se sastoji od četiri podkate-gorije, od kojih su 3 vezane za kvalitet i kvantitet informacija o pojedinicima i firmama. Po tome, značajno prevazilazi-mo i zemlje oeCd.Mada je u rešavanju ova dva pitanja uči-njeno mnogo, na ostalim poljima una-

pređenja skoro da i nije bilo. S druge strane, dok smo mi stagnirali, drugi su napredovali. da koncentrisanje na jed-nu ili dve, uz zanemarivanje ostalih nije dobro, vidi se na rang listi pojedinačnih kategorija – poboljšali smo poziciju u dve, ostali na istom mestu u jednoj, a pogoršali se u čak sedam kategorija. re-zultat svega toga je skroman napredak u ukupnom plasmanu.Treba napomenuti da se od sledeće go-dine uvodi još jedna kategorija - snab-devanje električnom energijom. ona će meriti brzinu povezivanja sa mrežom novoizgrađene fabrike ili skladišta, kao i cenu električne energije. Budući da mi uvozimo veliku količinu električne ener-gije (što povlači sa sobom visoku cenu), možemo očekivati dodatni pad na listi.

Poređenje sa komšijama

Srbija je i dalje jedna od najlošije rangira-nih evropskih zemalja (sedmo mesto od kraja tabele). Takođe, većina susednih

država je ispred nas: Makedonija (naj-bolja na Balkanu, 32. mesto), Bugarska, Mađarska, rumunija, Crna Gora i alba-nija. lošije plasirane su samo Hrvatska i Bosna i Hercegovina.Situacija je još gora ako se zna da se veći-na okolnih zemalja mnogo brže reformi-še i napreduje na listi. Srbija je popravila svoju poziciju u odnosu na prošlu godi-nu za dva mesta. Crna Gora je u istom periodu napredovala za šest, albanija za sedam, a Makedonija za čak trideset sedam pozicija! ovako velika razlika je nešto što ubuduće ne smemo da dozvo-limo, jer ove podatke koriste strani inve-stitori kada biraju metu ulaganja. ume-sto da izaberu Srbiju, otići će u neke druge zemlje regiona, a postoji opasnost da izgubimo i već aktivne investitore...

Uvek postoji sledeća godina...

a kako ćemo tada proći, videće se. Mož-da će se ostvariti dugo najavljivana „gi-ljotina propisa“, kojom će se smanjiti razna birokratska opterećenja. vlada je najavila i završetak velikih autoputeva i poboljšanje infrastrukture, što će sniziti troškove transporta. u planu su i razni drugi projekti, koji za cilj imaju podsti-canje razvoja naše privrede i sledstveno tome poboljšanje uslova poslovanja kompanija.Trebalo bi, međutim, imati u vidu dve stvari. Prvo, napredak samo u jednoj ili dve kategorije nije dovoljan. To se moglo videti i iz našeg ovogodišnjeg plasmana. drugo, treba poboljšati i razumevanje samih kategorija. napredak u pojedinim kategorijama se može postići samo kroz visoka kapitalna ulaganja i u dugom roku. u većini, međutim, dovoljna je promena nekoliko zakonskih propisa, bolje kori-šćenje kompjutera, povezivanje baza po-dataka i veća upotreba interneta. dobar primer za to je Singapur. dok se u Srbiji registracija novih preduzeća obavlja na šalterima, pomoću papirnih formulara, u Singapuru se ceo posao završava preko interneta, i traje tri puta kraće.implementirati ovakva unapređenja u našoj zemlji nije teško, i sigurno vrlo jeftino u odnosu na izgradnju autopute-va, poboljšanje obrazovanja, smanjenje poreza i slično. Cost – benefit analiza je, svakako, više nego povoljna.

rastko RADenKović

Ono što je u Srbiji najveći problem je izdavanje građevinskih dozvola, u čemu smo 174. u svetu.

Većina susednih država je ispred nas: Makedonija, Bugarska, Mađarska, rumunija, Crna Gora, pa i albanija.

dok se u Srbiji registracija novih preduzeća obavlja na šalterima, pomoću papirnih formulara, u Singapuru se ceo posao završava preko interneta i, naravno, traje tri puta kraće.

EKONOMIja

20

EKONOMIja Veliki potencijal u oblasti razvoja osiguranja

TržIŠTE OSIGUraNja Na POdrUČjU SrBIjE

Tržište osiguranja se u poslednjih pet godina kreće uzlaznom putanjom, sa tendencijom povećanja kako broja osiguravajućih kompanija, tako i proizvoda osiguranja, a sve sa ciljem ostvarivanja rasta premija iz osiguranja.Stepen razvijenosti tržišta osiguranja neke zemlje uslovljen je nivoom njene ekonomske razvijenosti. Poznato nam je da je duboka društveno - ekonomska kriza i dalje osnovna karakteristika celokupnog tržišta u regionu, pa i u Srbiji. Stanje celokupnog tržišta na kome posluju osiguravajuće kompanije u mnogome određuje i stanje tržišta osiguranja.

Osiguranjem do bezbrižnije budućnosti

21

EKONOMIja

OSNOVNE KaraKTErISTIKE TržIŠTa OSIGUraNja dO 2004.

Tržištu osiguranja u Srbiji u poslednjoj dekadi pripisuju se karakteristike: nelo-jalna konkurencija, neregulisanost, im-provizovanost, netransparentnost, nepo-stajanje jedinstvene statistike osiguranja, neadekvatne, nerealne i diskriminatorne tarife, previsoke provizije posrednika u osiguranju, ograničenost proizvoda osi-

guranja, dominantno učešće osiguranja od autoodgovornosti, nerazvijenost život-nog osiguranja, nenamensko korišćenje sredstava tehničkih rezervi, neispunja-vanje margine solventnosti, neplaćanje ili neblagovremena isplata naknada i kao rezultat svega toga- nezaštićenost osigura-nika i investitora.

rEfOrMa KaO jEdINI SPaS

kao posledica postojanja svih navedenih razloga nastala je veoma loša situacija na domaćem tržištu osiguranja. Međutim, došlo je do značajne reforme na njemu, u cilju stvaranja stabilnog tržišta i zaštite interesa korisnika osiguranja. reforme tržišta osiguranja su započete 2004. go-dine, uspostavljanjem nadzora od strane narodne banke Srbije. ovim su stvorene pravne osnove za podizanje kvaliteta u obavljanju delatnosti osiguranja, koje su formulisane u skladu sa međunarodnim standardima i međunarodnim normama nadzora u osiguranju, kao i direktivom eu-a iz oblasti osiguranja.

TržIŠTE OSIGUraNja daNaS

Prema podacima narodne banke Srbije, danas na srpskom tržištu posluju 24 kom-panije za reosiguranje, životno i neživotno osiguranje. Broj osiguravajućih kompani-ja koje posluju na srpskom tržištu se pove-ćava iz dana u dan. u prilog tome ide po-datak da je na kraju prvog kvartala 2007. godine na našem tržištu poslovalo 16 osi-guravajućih kompanija, od kojih je samo

8 bilo u većinskom vlasništvu inostranog kapitala. Samo godinu dana kasnije situ-acija se značajno promenila. italijanska „Fondiaria Sai“ postala je većinski vlasnik novosadskog „ddor“ - a, slovenački „Tri-glav“ postao je vlasnik „kopaonik“ - a, dok su hrvatska „kroacija“, slovenačka „Sava“, švajcarski „Baloaz Holding“ i austrijske kuće „Merkur“i „uniqua“ osnovale svoje isturene kompanije u Srbiji.

PrEMIjE OSIGUraNja

očekivane premije takođe pokazuju ten-denciju rasta, pri čemu se najveći porast očekuje u oblasti životnog osiguranja.analize učešća fakturisane premije po vrstama osiguranja u ukupnom portfelju osiguranja na prostoru Srbije, govore da i dalje najveće učešće ima autoosiguranje sa čak jednom trećinom učešća, zatim kasko

osiguranje sa skoro 20% učešća, osigura-nje od nezgoda i zdravstveno osiguranje imaju po oko 5 % učešća, na osiguranje imovine ide 10 %, i ono što je bitno jeste da osiguranje života ima učešće od samo 12%.

BUdUćNOST OSIGUraNja - OSIGUraNjE žIVOTa

Samo 12% učešća osiguranja života u ukupnom osiguranju je vrlo poražavajući podatak, jer ovo osiguranje predstavlja na neki način alternativu štednji. Po osno-vu životnog osiguranja se u Srbiji izdvaja 9 dolara po glavi stanovnika, dok su po istom osnovu izdavanja u Hrvatskoj 82, a u Sloveniji 345 dolara. Malo učešće osiguranja života u ukupnom osiguranju predstavlja i jedan od motiva povećanja broja osiguravajućih kompanija na našem tržištu. većina kompanija baš u toj oblasti vidi mogućnot povećanja premije osigu-ranja, i po tom osnovu sve je veći broj osi-guravajućih kompanija koje insistiraju na dobijanju licence za rad u oblasti životnog osiguranja.osim razvoja u oblasti osiguranja života, smatra se da dolazi vreme paketa osigu-

ranja, odnosno da će osiguravači komple-tirati ponudu sa više osiguranja u paketu. očekuje se razvoj poslova u vezi sa privre-dom, i naravno, u vojvodini - onih koji će imati u fokusu potrebe poljoprivrednika.ono što je veoma dobar pokazatelj ubrza-nog razvoja tržišta osiguranja jeste i posto-janje sve jače konkurencije.Zabeležene su i nove usluge na tržištu osiguranja, kao što je na primer ponuda kompanija „Basler“, a to je osiguranje le-kara i stomatologa od profesionalne od-govornosti, gde polisa pokriva troškove odbrane i pravne pomoći u krivičnim pre-kršajima i disciplinskim postupcima.očekuju se reforme i u oblasti imovin-skog osiguranja, prvenstveno kod osigu-ranja od autoodgovornosti, gde se smatra da će najbolje prolaziti osiguravajuće kuće koje budu radile korektnu procenu i brzo isplaćivale štete.Tržište osiguranja je od perioda uvođenja reformi pokazalo značajan pomak napred,

a dalji razvoj je više nego izvestan. ono što nas očekuje u narednom periodu jeste na-stavak prilagođavanja evropskim i među-narodnim standardima.

Anja MirKović

Kompanija „dunav osiguranje“ ostvaruje najveće učešće u zaračunatoj bruto premiji sa 30%, zatim „ddOr“ sa 27%, a na trećem mestu je „delta Generali“ sa 14% učešća .

Ono što je veoma dobar pokazatelj ubrzanog razvoja tržišta osiguranja jeste i postojanje sve jače konkurencije. Zabeležene su i nove usluge na tržištu osiguranja, kao što je na primer ponuda kompanija „Basler“, a to je osiguranje lekara i stomatologa od profesionalne odgovornosti, gde polisa pokriva troškove odbrane i pravne pomoći u krivičnim prekršajima i disciplinskim postupcima.

Po osnovu životnog osiguranja u Srbiji se izdvaja 9 dolara po glavi stanovnika, dok su po istom osnovu izdavanja u Hrvatskoj 82, a u Sloveniji 345 dolara.

22

EKONOMIja

Mali broj preduzeća preživi prve godine postojanja. Problemi upravljanja i nedovoljno nov-čanih sredstava za finansiranje

poslovnih aktivnosti su često navođeni razlozi propasti. Preduzetnici osnivaju firme kako bi eksploatisali neki tržišni se-

gment koji konkurenti do tada nisu uočili, i obično poseduju izvesna saznanja o toj tržišnoj niši. Međutim, pored toga potreb-ne su im i mnoge druge poslovne veštine koje najčešće ne poseduju. Tu prazninu popunjavaju inkubatori.Šta su preduzetnički inkubatori?

Preduzetnički inkubatori su programi koji su usmereni na poboljšanje realiza-cije poslovnih šansi. naime, oni pomažu nastanak i razvoj malih preduzeća, i to svojim sredstvima i uslugama, obučenim i stručnim kadrovima, kao i svojom mre-žom kontakata. Svojim aktivnostima oni

PrEdUZETNIČKI

Novoosnovana preduzeća se često suočavaju sa visokom stopom smrtnosti u prve tri godine poslovanja. Statistika ne uliva optimizam, ali zato poslovni inkubatori mogu optimizam preinačiti u realnost. Ne smeta da preduzetnički duh bude praćen svojim „anđelom čuvarom“, zar ne?

INKUBaTOrI?

23

povećavaju šanse novim preduzećima da opstanu i da se razviju.inkubator omogućava budućim predu-zetnicima da lakše ostvare svoje ideje. u ulozi potencijalnih preduzetnika mogu biti: nezaposleni, individualni inovatori, profesori, istraživači, studenti, kooperanti, spin-off jedinice, unutrašnji preduzetni-

ci, inovativna mala i srednja preduzeća i stručnjaci slobodne profesije. ukoliko se proceni da je ideja perspektivna, osniva se preduzeće ili se posluje u okviru prostori-ja inkubatora dok se ne steknu drugačiji uslovi, a sve to uz pomoć zaposlenih u inkubatoru. Zaposleni u inkubatoru su iskusni save-todavci koji imaju veliki broj spoljnih sa-radnika iz područja preduzetništva, prava, međunarodnog poslovanja i drugih obla-sti relevantnih za poslovanje inkubatora. važno je napomenuti da stručna lica u inkubatoru ne vode preduzeća umesto njihovih osnivača, već im svojim znanjem i praktičnim savetima pomažu da uspeš-no realizuju svoje preduzetničke ideje. u ulozi savetodavca tj. operatora mogu se naći: preduzetnici, savetnička preduzeća, investicione banke, rizični kapitalisti i po-slovni “anđeli”.inkubatori naplaćuju klijentima svoju mi-sionarsku i spasilačku ulogu. Međutim, od tog pravila postoje i odstupanja. Postoje prilike kada su usluge besplatne, odnosno, subvencionisane su od strane države, uko-liko je ciljna grupa inkubatora pomaganje realizacije poslovnih ideja ciljne grupe koja obuhvata studente, profesore, aka-demske istraživače i sl. Politika inkubatora i uloga njegovih osnivača veoma utiče na vrstu i cenu usluga koje će pružati.osnivači inkubatora mogu biti državne institucije (gradovi, opštine, regije), uni-

verziteti, veća preduzeća za razvoj predu-zetničkih zamisli i ideja zaposlenih ili pri-vatni investitori (inkubator kao poslovni instrument rizičnih kapitalista).Prednosti postojanja inkubatora u poslov-nom svetu ogledaju se u povećanoj dina-mici ulaska u biznis novih preduzeća sa razvijenim tehnologijama, promociji op-stanka i rasta malih i srednjih preduzeća, podsticanju inovacija i nove tehnologije, efikasnom korišćenju suvišnih i napušte-nih prostorija, ostvarivanju početnih uslo-va za razvoj klastera itd.

Sad i EU

Formalni koncept poslovnog inkubatora nastao je u Sad-u, krajem šeste decenije XX veka. osamdesetih godina ideja se proširila i na evropu u obliku inovativnih centara, naučnih parkova i slično.različita istorijska podloga uslovila je i ra-zlikovanje američkog i evropskog modela poslovnih inkubatora. dok je kod američ-kog modela dominantan segment iznaj-

mljivanja modularnih prostora, omoguća-vanja privremenog boravka u inkubatoru u fazi osnivanja i pristup poslovno - teh-ničkim uslugama, sa druge strane, u evro-pi je veći značaj dat savetovanju i razvoju profesionalnih znanja. dakle, nasuprot ponudi prostora i usluga, na nastarijem kontinentu akcenat je stavljen na obezbe-đivanje menadžersko - tehničkih usluga, pomoć pri kontaktu sa investitorima, kup-cima, dobavljačima, zatim razmena infor-macija i iskustava i podsticanje razvoja pu-tem menadžerske ekipe inkubatora.Mada, moderni inkubatori nisu striktno ograničeni već koriste karakteristike oba modela ili čak poprimaju i nova rešenja u pogledu vršenja svoje profitno orijentisa-ne poslovne podrške.Procene national Business incubation association (Sad) su da postoji oko 5

000 inkubatora širom sveta, od čega skoro trećina u Severnoj americi, u uk-u oko 270, a prema procenama evropske ko-misije 2002. godine identifikovano je 900 inkubatora u Zapadnoj evropi. Preduzet-nički inkubatori se polako šire i u zemlja-ma u razvoju.

Srbija

okruženje i ekonomska istorija Srbije ne idu u korist razvoju preduzetništva na ovim prostorima. Međutim, u poslednje vreme, i u okruženju i kod nas, ova praksa je počela da se menja. došlo je vreme kad je počeo da se konkretizuje preduzetnički duh i u Srbiji. Tako, na primer- republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i predu-zetništva je u oktobru 2007. godine uspo-stavila Centar za podršku poslovnim in-kubatorima (Business incubator Support Center - BiSC). Pored podrške, agencija učestvuje i u odabiru stanara za BiC Zre-njanin i Suboticu. Predstavnici agencije su članovi uo-a niškog i Bi-a u vranju, a ista vrši analizu potreba za treninzima u postojećim inkubatorima i ima savetodav-nu ulogu u implementacionim timovima na različitim lokacijama u Srbiji, u pogle-du uspostavljanja i/ili stabilizacije rada poslovnih inkubatora. agencija je takođe, početkom 2007. započela i pregovore za Svetskom bankom o podršci postojećem inkubatoru u Boru i uspostavljanju Bi-a u Majdanpeku.uz podršku i pomoć međunarodnih or-ganizacija, državnih i lokalnih organa, ali i inostranih inkubatora na našoj teritoriji, priča o pomaganju razvoja malih i sred-njih preduzeća i preduzetništva je bliža istini nego „šarenoj“ laži. Možda je to ula-znica za bolji život u ovoj zemlji.

Marija STArČević

da li ste znali da:

- 90% svih start-up kompanija unutar preduzetnièkog inkubatora je aktivno i posle tri godine

- državni troškovi kreiranja poslova unutar inkubatora su 4 000 evra, što je dosta jeftinije u poreðenju sa drugim javnim sredstvima i programima

- 900 evropskih poslovnih inkubatora asistiralo je u kreiranju 40 000 novih poslova svake godine u preduzeæima.

EKONOMIja

Preduzetnički inkubatori su programi koji su usmereni na poboljšanje realizacije poslovnih šansi. Naime, oni pomažu nastanak i razvoj malih preduzeća, i to svojim sredstvima i uslugama, obučenim i stručnim kadrovima, kao i svojom mrežom kontakata. Svojim aktivnostima oni povećavaju šanse novim preduzećima da opstanu i da se razviju.

Procene National Business Incubation association (Sad) su da postoji oko 5 000 inkubatora širom sveta, od čega skoro trećina u Severnoj americi, u UK-u oko 270, a prema procenama Evropske Komisije 2002. godine identifikovano je 900 inkubatora u Zapadnoj Evropi. Preduzetnički inkubatori se polako šire i u zemljama u razvoju.

24

drUŠTVO 20 GOdINa Od Pada BErlINSKOG ZIda

Pad Ove godine se obeležava dvadesetogodišnjica pada čuvenog Berlinskog zida, koji je skoro trideset godina predstavljao simbol Hladnog rata između Zapada i Istoka. Tim povodom Nemačka organizuje veliku „Paradu slobode“, kako bi obeležila revoluciju koja je mirnim putem srušila komunistički režim u zemljama srednje i istočne Evrope i ponovo okupila jedan narod nasilno razdvojen. Ovaj događaj je značajan i zato što predstavlja produbljivanje evropskih integracija, a istovremeno i opomenu da političke odluke treba da budu u opštem interesu, a ne da služe za zadovoljavanje egoističnih zamisli nekolicine.

GVOZdENEZaVESE

25

KaKO jE SVE POČElO?

nakon ii Svetskog rata, nemačka terito-rija je bila podeljena na osnovu interesa zemalja pobednica. Formirana su četiri sektora – francuski, britanski, američki i sovjetski. izuzetak je predstavljao Ber-lin, gde je u pregovorima dogovoreno prisustvo sve četiri zemlje, što će se ka-snije pokazati kao kobna odluka. Fran-cuska, velika Britanija i Sad nastoje da svojom politikom u nemačkoj spro-vedu Maršalov plan obnove evrope, koji je podrazumevao da se nemačka osposobi za samostalno funkcionisa-nje u političkom i ekonomskom smislu nakon rata. ovo je bio jedan od glavnih razloga razmimoilaženja sa SSSr-om, zbog čega dolazi do zategnutih odnosa između „istoka“ i „Zapada“. ideja stva-ranja uslova za povlačenje saveznika iz nemačke i prepuštanje države nemač-kom narodu, ozbiljno je narušavala Sta-ljinove planove o ujedinjenju nemačke pod sovjetskom patronažom. Time bi se kompletirao štit koji je SSSr formirao uspostavljanjem komunističkog režima u Poljskoj, Mađarskoj i Čehoslovačkoj. na ekonomskom planu dolazi do ubr-zanog razvoja zapadne nemačke, dok istok sve više zaostaje. u Berlinu je ta činjenica bila neposredno jasna, što je predstavljalo veliki “trn u oku“ komu-nizmu. Gušenje ustanka iz 1953. godi-ne, kao i godinu dana ranije započeta nacionalizacija poljoprivrednih gazdin-stava, gušenje slobode izražavanja, ka-žnjavanje kritičara političkog sistema i lošeg funkcionisanja privrede, uticali su na masovna bekstva. Tokom godina broj iseljenika iz sovjetskog sektora je ozbiljno rastao, a pokušaji administra-tivnih ograničenja nisu davali željene efekte. u zavereničkoj atmosferi poli-tički vrh demokratske republike ne-mačke (istočna nemačka) u konsulta-cijama sa Sovjetima, doneo je odluku o izgradnji Zida, koji će sprečiti dalje iseljavanje stanovništva. kako to obič-no biva u istoriji, odabrano je nedelj-no jutro, 13-og avgusta 1961. godine.. Sovjetski tenkovi su se rasporedili na svim ključnim tačkama grada već tride-set minuta posle ponoći, blokirajući sve prelaze u zapadni deo grada. već oko 6 ujutru svima je bilo jasno da će grad biti podeljen.

žIVOT POd „ZaVESOM“

očekivanja građana sa obe strane Zida o reagovanju zvaničnika sa Zapada koji će sprečiti dalju izgradnju- iznevere-na su. Preko noći podeljen je ne samo jedan grad, već celi životi ljudi. izgrad-nja Zida je razdvojila mnoge porodice, susede i prijatelje, samo zato što su se zatekli sa jedne ili druge strane politički uspostavljene linije. i tako punih 28 go-dina, 2 meseca i 27 dana! Mnogi su po-kušavali da se domognu druge strane, bežeći od sumorne sudbine u ironično nazvanoj demokratskoj republici. Jedinstvo ekonomske i socijalne politi-ke bio je koncept koji je promovisan u istočnoj nemačkoj. Podrazumevao je punu zaposlenost, besplatno zdravstvo i niske stanarine. raskorak između že-

lja i stvarnosti bio je prevelik. Toliki, da je zemlja dovedena do bankrotstva. Planski privredni sistem, u kome je država odlučivala o proizvodnji, sred-stvima proizvodnje, cenama i platama- nije bio održiv. Zanemaren je značaj konkurencije, kvaliteta i inovacija. Pro-duktivnost je bila tek 20 - 25% od one koja je ostvarivana s druge strane Zida, a troškovi znatno viši. industrija se nije mogla razvijati jer su nedostajale inve-sticije, koje su bile neophodne da bi se unapredila zastarela tehnologija. niska produktivnost kao i tokom godina za-tvarani proizvodni kapaciteti uticali su na loš kvalitet. Zbog loše finansijske si-tuacije o životnoj sredini se nije vodilo računa. kako je jedna naknadna studija utvrdila, u momentu pada Zida, istočna nemačka je bila prva na listi najzagađe-nijih zemalja po stanovniku u evropi. loša ekonomska situacija, ograniča-vanje slobode i kršenje ljudskih prava

su obeležili period do pada Zida. u obrazloženjima razloga za podizanje Zida, kao osnovni se navodila želja da se istočne zemlje zaštite od negativnog, izrabljivačkog kapitalističkog uticaja komšijskih, zapadnih zemalja. i tako su još jednom generacije mladih bile žrtve licemernosti političara i njihovih partij-skih igara.

rEVOlUCIja

7. maja 1989. godine održavaju se iz-bori, koji bivaju pokradeni. 27. juna austrija i Mađarska simbolično otva-raju svoje granice, što je određeni broj ljudi iskoristio da prebegne na Zapad. 11. septembra Mađarska otvara svoje granice prema demokratskoj repu-blici i to koristi oko 15 000 ljudi- da pobegne preko austrije. Postaje jasno da se mogu očekivati samo novi talasi izbeglica, i da će svi pokušaji zaustavlja-nja biti uzaludni. u septembru dolazi do pregrupisavanja opozicionih snaga, a 7. oktobra se formira prva nezavisna partija nemačke – Socijaldemokratska partija (SdP). raste broj izbeglica koje traže spas u istočnonemačkim amba-sadama u okolnim zemljama, kako bi preko austrije prešli na zapad, i uslovi u kojima se oni nalaze postaju zabrinja-vajući. uz posredstvo un-a, ministar

spoljnih poslova obećava izdavanje putnih dozvola za izbeglice. 9. oktobra oko 70 000 ljudi protestuje u lajpcigu što službe bezbednosti ne sprečavaju.

Samo 1949. godine kada su uspostavljene dve nemačke države, 59 425 Nemaca se preselilo sa istoka na zapad. Sledeće godine ta brojka se popela već na 197 788. rekord je dostignut u godini ustanka, 1953. godine – 331 390. Prema statističkim podacima od 1949. do 1961. godine, 2 689 922 Nemca su prešla u zapadni deo zemlje. Taj broj je sigurno bio i veći, jer su mnogi prešli kod rođaka i prijatelja, ne koristeći zvaničnu dozvolu.

drUŠTVO

demokratska republika Nemačka je za održavanje reda i kontrolisanje svog stanovništva koristila tajnu policiju, koja je budnim okom pratila sva dešavanja u društvu i reagovala kako bi se na vreme iskorenile klice potencijalne pobune. Osnovana je 1949. godine. 1950. godine je pretvorena u Ministarstvo državne bezbednosti, popularno nazvano Štazi. formirana je po ugledu na sovjetsku tajnu policiju. Sedište Ministarstva je zauzimalo čitav jedan stambeni blok u istočnom Berlinu. Osamdesetih je 20 000 osoba radilo za tajnu policiju. To je otprilike bio svaki pedeseti stanovnik. U odnosu na broj stanovnika, to je bila najveća tajna policija u istoriji čovečanstva!

26

demonstracije se šire i u druge gradove – Berlin, drezden, Plauen, Jenu i Pots-dam. Zahtevi za slobodom putovanja, štampe i okupljanja postaju sve glasniji. 4. novembra se preko pola miliona ljudi priključuje protestu protiv komunistič-kog režima. u noći između 9. i 10. no-vembra, pod pritiskom ogromnog bro-ja građana, dolazi do pada Berlinskog zida. Granice prema zapadnoj nemač-koj se otvaraju posle skoro 30 godina. veliki trenutak za nemački narod, ve-liki trenutak za političku scenu. Jedan politički sistem biva srušen mirnim pu-tem, ali nažalost posledice ostaju. istra-živanja pokazuju da i posle 20 godina razvoj istočne nemačke ne uspeva da dostigne stepen svog zapadnog dela.

ISTOrIja SE PONaVlja?!

Prateći istorijske događaje koji su se odigravali u nemačkoj, ne može da se ne uvidi sličnost sa događajima koji su pokrenuti u našem regionu početkom devedesetih. dok se u to vreme odvija proces ujedinjenja nemačke, u našem regionu besni krvavi, građanski rat. Po-novo nestaju životi nedužnih i njihove uspomene zbog političkih interesa ne-kolicine pojedinaca. Ponovo međuna-rodna zajednica reaguje kasno, i ume-sto da poučena iskustvom vrlo bliske istorije pravilno usmeri zalutale, dolazi

do izolacije jednog drugog naroda. Po-novo se krše ljudska prva, guši sloboda mišljenja i medija, likvidiraju politički protivnici, raspada ekonomija i time dovodi u pitanje opstanak nekoliko mi-liona ljudi. kolone izbeglica opsedaju puteve u potrazi za spasom. i onda po-novo jedna mirna revolucija. rušenje nevidljivog zida koji je, kako se isposta-vilo, mnogo teže srušiti od betonske i žičane konstrukcije duge 155 km. Pre-više vremenskih „ponovo“ dovodi pod sumnju tezu da je čovek racionalno biće i ostavlja da visi u vazduhu pitanje, da li više ne samo što ne učimo iz tuđih, nego ni iz svojih grešaka?

Tatjana jAnKović

drUŠTVO

27

drUŠTVOdom kulture Studentski grad

raST KrOZ ČETVrTU dECENIjU

Smešten na Novom Beogradu, dovoljno blizu da se oseti duh urbanosti prestonice i dovoljno daleko da opravda svrhu svog postojanja i obezbedi povoljnu klimu za rad studenata, Studentski grad, pored

osam blokova i menze, u svoj kompleks ubraja i dom kulture Studentski grad, koji ove godine slavi 35 godina svog postojanja.

Prva asocijacija na Studentski grad jeste niz simetrično postavljenih blokova, načičkane terase i mra-vinjak studenata koji svaki dan

protutnji kroz njegove hodnike i par-kove. retko ko da nije bio u dodiru sa ovom ustanovom, bilo kao stanar, pose-tilac ili slučajni prolaznik. Svi su čuli za “Studenjak“ i svima je poznata svrha nje-govog postojanja. ono za šta veliki broj novopridošlica i brucoša, a sigurno i deo starijih studenata ne zna, jeste bogat sadržaj koji se u okviru njega odigrava, izuzimajući pri tome međusobne inte-rakcije studenata iz svih krajeva Srbije, Crne Gore i BiH. u središtu kompleksa Studentski grad nalazi se dom kulture koji svojim ra-znovrsnim sadržajem nudi najrazličitije forme kulturnih dešavanja i obezbeđuje intelektualno i kreativno upoznavanje mladih sa aktuelnim prilikama u svetu i kod nas. Postojanje biblioteke i čitao-nica uvažava glavni cilj ovog objekta, a to je pružanje optimalnih uslova za rad i učenje studenata.dom kulture Studentski grad je osnovan 1971. godine, a otvoren je u maju tri go-dine kasnije. osnivač doma kulture je univerzitet u Beogradu i univerzitetski odbor Saveza studenata Beograda. od 1993. dom kulture ulazi u nadležnost vlade republike Srbije. u skladu sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu, donetom 1992. godine, stvo-rene su osnovne pretpostavke za statu-sne promene po kojima je dkSG postao ustanova učeničkog i studentskog stan-

darda. ove godine proslavlja 35 godina postojanja, koje je u njegovim prostori-jama predstavljeno nizom publikacija, plakata i video materijala.Programi dkSG-a su tokom gotovo četiri decenije postojanja menjali i usa-vršavali svoje oblike, na način na koji će biti približni i dostupni mladima. Tako danas govorimo o širokom polju stvara-laštva koje je pokrilo sledeće programe- Forum, književnost, Pozorište, Muzički program, likovni program, akademski filmski centar, izdavačka delatnost... Pro-grami se realizuju kroz izložbe, tribine, koncerte, projekcije, festivale, okrugle stolove, škole crtanja i slikanja, radionice i na mnoge druge načine.Sa 35 godina iza sebe dkSG ima niz

priznanja, od kojih su neka: najbolji do-maći producent za selekciju filmova na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma 2009., od zlata jabuka drugog programa radio Beogra-da, plaketa Fakulteta primenjenih umet-nosti, Zlatna povelja Festivala malih po-zorišnih formi, Zlatni beočug kulturno prosvetne zajednice Beograda…Sve govori u prilog ne malog značaja dkSG-a za buduću, ali i već ostvarenu ’intelektualnu elitu’ i da je najmanje što neko željan novina i kreativnih prostran-stava može da uradi je da se pozabavi njegovim programom i osveži sebe ne-kim novim iskustvima.

Marija TiMoTić

28

drUŠTVOKuba

rEVOlUCIja KOja TrajE

Ove godine navršava se

tačno 50 godina od revolucije

koja je iz korena promenila život

naroda Kube. Čini se da je

dostojanstveno obeležavanje ovog jubileja

više nego ikada u senci brojnih

problema sa kojima se Kuba suočava danas.

BaTISTINa STraHOVlada

ključni trenutak u kubanskoj istoriji dogodio se 1940. godine. na izborima pobeđuje Fulgensio Batista, vođa po-bune narednika iz 1933. godine, u ko-joj je smenjena vlada karlosa Munjuela Sespedesa. i pre svog predsedničkog

mandata, Batista je bio poznat po suro-vim razračunavanjima sa svojim protiv-nicima. Predsednički mandat 1945. na izbori-ma osvaja ramon Grau, da bi se 1952. Batista ponovo kandidovao za predsed-nika. Tri meseca pre izbora, izvršio je vojni udar. otkazao je izbore i preuzeo

vlast kao «privremeni predsednik». administracija američkog predsednika Harija Trumana priznaje njegovu vlast svega 17 dana posle puča. iako je izja-vio da priznaje kubanski ustav, Batista suspenduje njegove odredbe. njegovo prijateljstvo sa američkim gangsterima dobilo je sa preuzimanjem vlasti sa-

29

svim novu dimenziju. kuba postaje raj za kockarnice, pranje novca od droge i druge «unosne» poslove.

NEMIrI

Mala grupa pobunjenika napada 26. jula 1953. kasarnu «Monkada» u San-tjagu. Pobuna je lako ugušena i njene vođe pobijene, dok su ostali pobunje-nici dospeli u zatvor. Među njima bili su Fidel kastro, mladi advokat koji se kandidovao za skupštinu na otkaza-nim izborima 1952. godine, i njegov brat raul. na suđenju je Fidel kastro u svoju odbranu održao govor u trajanju od blizu 4 sata, koji je završio rečima: «osudite me, to ništa ne znači. istorija

će me osloboditi.» osuđen je na 15 go-dina zatvora, a njegov brat na 13.da bi odobrovoljio građane kube, Ba-tista 1954. organizuje izbore, na koji-ma je on bio jedini kandidat. Bilo čija kandidatura bila je zabranjena. Tako je ponovo dobio mandat, ali uz porast ne-zadovoljstva. Fidel kastro i drugi pre-

živeli napada na «Monkadu» amne-stirani su 1955. godine. veruje se da je Batista i to uradio u pokušaju da smanji nezadovoljstvo kubanskog naroda. Studentski nemiri i protesti protiv Ba-tistinog režima postali su česti. Svi su se završavali uglavnom na isti način – prebijanjem demonstranata. Mnogi su završili u bolnici, a kada je stradao je-dan od vođa protesta, njegova sahrana pretvorena je u veliki politički protest i petominutnu obustavu rada u celoj zemlji.aprila 1956. novopostavljeni vrhovni komandant kubanske vojske- ramon Barkvin pokušao je da izvrši puč. osu-đen je na osam godina u samici, dok su njegovi saradnici u zaveri dobili maksi-

malne kazne zatvora. Batistina policija dobila je ovlašćenja da zaustavlja na ulici i odvede u zatvor sve za koje se sumnjalo da mogu biti pobunjenici. univerzitet u Havani zatvoren je 30. novembra 1956., jer je predstavljao «leglo» pobune protiv režima. Hapše-njima i nasiljem Batista je jasno stavio

do znanja kako je spreman da brani vlast po svaku cenu.

rEVOlUCIja

Braća kastro nisu gubili vreme. nakon izlaska iz zatvora, otišli su u Meksiko i stupili u kontakt sa drugim prognanici-ma sa kube. nazvali su se «Pokret 26. jul». ubrzo je došlo i do istorijskog su-sreta Fidela kastra i ernesta Če Gevare, koji je u Meksiko došao nakon boravka u nekoliko zemalja latinske amerike. Svi prognanici sa kube i pridošli Če Gevara objavili su rat Batistinom reži-mu. Formiranjem gerile počele su ne-ophodne pripreme za ratno delovanje na ostrvu. Posebnu obuku budućim

gerilcima pružio je alberto Bajo, vođa republikanskih snaga u Španskom gra-đanskom ratu. novembra 1956. ukupno 82 gerilaca se ukrcalo na jahtu «Granma» i krenuli su ka kubi. njihovo iskrcavanje trebalo je da se podudara sa ustancima u gradovi-ma i generalnim štrajkom, koje bi vodili

drUŠTVO

30

drUŠTVO

ogranci «26. jula» na ostrvu. Među-tim, ništa se nije odigralo kako je plani-rano. «Granma» je pristala na kubu sa kašnjenjem od dva dana, pa se moralo odustati od zajedničkog ustanka u sa-radnji sa drugim članovima «26. jula». Gerilci su po iskrcavanju krenuli ka pla-ninama Sijera Maestre, gde ih je ubrzo napala Batisitna vojska. Samo mali broj ljudi uspeo je da se spase, ostali su po-

bijeni. Među preživelima nalazili su se Fidel i raul kastro i Če Gevara. uspeli su da ostvare kontakt sa seoskim sta-novništvom i da se polako pripremaju za revoluciju. Februara 1958. na svojoj radio-stanici «radio rebelde» objav-ljuju početak borbe za slobodu. S druge strane, ni studenti u gradovima nisu mirovali. njihov antikomunistič-ki pokret, revolucionarni direktorat, pokušao je da ubije Batistu, napavši predsedničku palatu. Pobuna je uguše-na kada je vođu direktorata, Hoze an-tonija ečeveriju ubila Batistina vojska. u planinama Sijere Maestre dolazi do sve češćih sukoba Batistine vojske sa gerilcima. Mali odredi Batistine vojske gubili su bitku za bitkom na nepristu-pačnom terenu. Gerilcima su pomagali i drugi pobunjenici na ostrvu, koji su napadali Batistine trupe i štitili linije snabdevanja.

Batistina vojska bila je oslabljena unu-trašnjim trzavicama, ali i vojnim em-bargom Sad - a. nije mogla da uvozi potrebne rezervne delove za svoje avi-one. ipak, nije bilo govora o predaji. u «operaciji verano» 12 000 vojnika, od toga polovina su bili novi regruti, krenuli su u napad na gerilce. kastro je dobijao bitku za bitkom, sve do bit-ke kod las Mersedesa. Brojčano na-djačan, kastro je uspeo da izdejstvuje privremeni prekid vatre. i dok su trajali bezuspešni pregovori sa Batistinim ofi-cirima, gerilci su uspeli da se povuku u planine. Batistina ofanziva je propala.

POBEda

Borbom na dva fronta, gerilci počinju svoju ofanzivu i to sa neverovatnim uspehom. krajem decembra 1958. Če Gevara zauzima Santa klaru, a Batista daje ostavku i prvog januara 1959. beži u dominikansku republiku. nikada nije odgovarao za svoje zločine. Po od-lasku sa kube, živeo je u Portugalu, gde je pisao knjige. Bio je čak i predsednik jedne španske kompanije za životno osiguranje, koja se bavila investiranjem u hipoteke i nekretnine. umro je od in-farkta u Španiji 6. avgusta 1973. Zajedno sa Batistom, kubu su napusti-li i gangsteri. veruje se da su prilikom bekstva izneli ogromno bogatsto, u vrednosti od nekoliko stotina miliona dolara u umetničkim delima i gotovini.

drugog januara 1959. Santjago de kuba pada u ruke kubanaca, a negde u to vreme isto se dešava i sa Havanom. kastrovim pobedničkim maršom kroz Havanu 8. januara 1959. zvanično je svrgnut Batistin režim.

EMBarGO

napad na kasarnu «Monkada» svoje-vremeno nije naišao ni na najmanju po-dršku komunističke partije kube. ona nije imala dobro mišljenje o kastru, a ceo poduhvat nazvala je ludom avan-turom. Tek u toku same revolucije, kP kube izrazila je naklonost ka kastru i gerilcima. ipak, 1965. godine kastro formira novu kP-u kube. dakle, ne može se reći da je kastro bio komunista od početka. ono što se

Pesma koju je napisao Če Gevara, posvećena Kastru:

«Hajdemo vatreni proroče zore,Krenimo stazama potajnim i dalekimda oslobodimo Zelenog KrokodilaKog toliko voliš.»

Napisana je pred polazak na Kubu. Kada se posmatra na karti, Kubansko ostrvo nalikuje krokodilu.

31

drUŠTVO

sigurno može tvrditi jeste to da je bio svestan da je u prošlosti politički uti-caj Sjedinjenih američkih država na kubu bio ogroman. To se može videti i iz podrške režimu Fulgensija Batiste. kastru se sigurno nije dopalo nesme-tano delovanje američkih gangstera za vreme Batistine vladavine. u ključnim trenucima revolucije, američka podrš-ka Batisti je izostala, no to nije sprečilo kastrov veliki zaokret u spoljnoj i unu-trašnjoj politici. kastro se okreće SSSr-u. do 1968. go-dine kuba postaje prava socijalistička država. Sprovedena je agrarna reforma, a izvršena je i nacionalizacija svih pri-

vatnih preduzeća. ovi potezi nisu osta-vili Sad ravnodušnim. Prvo je uvedeno smanjenje uvozne kvote na kubanski šećer, a zatim je zabranjen svaki uvoz sa kube. u januaru 1961. Sad prekidaju sve diplomatske odnose sa kubom, a ubrzo dolazi do invazije u Zalivu svinja. Cilj ovog američkog napada bio je svr-gavanje režima na kubi, ali je kubanska vojska brzo sprečila invaziju. Februa-ra 1962. američki predsednik kenedi naređuje totalnu ekonomsku blokadu kube. u tome su mu se pridružile sve latinoameričke zemlje, izuzev Meksika. Putovanja na kubu bila su zabranjena, kao i svaki vid trgovine sa ovom ze-mljom. neke odredbe ove blokade više ne važe, ali je ona i dalje na snazi.

u epicentru tzv. «raketne krize» iz 1962. godine našla se kuba. Spor oko razmeštanja raketa u Turskoj između SSSr-a i amerike, koji se preneo na kubu, pretio je da izazove nuklearni rat. SSSr je postigao dogovor sa ku-bom o smeštaju raketa na ovo ostrvo, kao odgovor na postavljanje istih od strane Sad u Turskoj. na kraju je po-stignut dogovor da se rakete uklone i sa kube i iz Turske.

KUBa daNaS

Privreda kube se za kratko vreme posle revolucije našla u velikim problemima. njima je kumovao američki embargo, ali i socijalistička i politička orijentacija zemlje. kubanska privreda veoma je zavisila od privrede Sovjetskog Saveza, pa se na-kon raspada ove države našla u velikim problemima. od nekadašnjeg velikog izvoznika šećera, kuba je danas veli-ki uvoznik. Sistem racionisanja preko «libreta» knjižica postoji i dan - danas, iako loše funkcioniše. Za svakog građa-nina kube ovim sistemom određeno je koliko namirnica može dobiti, narav-no, ako ih ima. Žitelji kube sastavljaju kraj s krajem uglavnom kupovinom na «crno», mada su zabeleženi i slučajevi gajenja sitne stoke i živine po stanovima. na kubi postoje dve valute: standardni kubanski pezos i onaj vezan za dolar, ko-

jim se kupuje uvozna roba.Brojne organizacije osuđuju kubu zbog kršenja ljudskih prava. Sloboda medija je prilično ograničena i prisutna je velika cenzura. kubancima je zabranjeno na-puštanje ostrva, i veliki broj ljudi svake godine umire u pokušaju da se preko atlantskog okeana domogne obala Sad - a. Mnoge organizacije često navode brojne primere rasne diskriminacije, o kojoj je na ostrvu navodno zabranjeno govoriti. ipak, postoji i druga strana medalje. na kubi su obrazovanje i zdravstvena zaštita besplatni. kubanski narod spada u jedan od najobrazovanijih i najdugovečnijih naroda na svetu. Poslednjih godina zabe-ležen je rast broja stranih studenata koji dolaze da studiraju medicinu na kubi. oni to rade jer je školovanje besplat-no, a sigurno tome doprinosi i poznata stručnost kubanskih lekara. na kubi se posebno vodi računa o radničkim pravi-ma. Skoro svi radnici su članovi sindika-ta. Pored redovnih plata, omogućen im je i besplatni topli obrok u preduzećima. Sve ovo trebalo bi uzeti u obzir kada se meri životni standard na kubi.danas se kuba nalazi u postupku spro-vođenja reformi. Fidel se povukao, a na-

sledio ga je raul kastro. očekuje se da bi moglo doći do otvorenog dijaloga sa no-vim američkim predsednikom Barakom obamom. da bi se prevazišle međusobne razmirice i ukinuo ekonomski embargo koji je za proteklih 47 godina naneo velike štete kubi, biće potrebno da se Sad i njen južni sused «nađu» na pola puta. nadaj-mo se da je to moguće, jer kubanski narod to svakako zaslužuje.

nikola ŠKonDrić

«Verujem da nema zemlje u svetu, uključujući sve one koje su bile pod kolonijalnom vlašću, gde su ekonomska kolonizacija, ponižavanje i izrabljivanje bili gori nego na Kubi, delom zahvaljujući politici moje zemlje tokom Batistinog režima. Složio sam se sa proklamacijom fidela Kastra u Sijera Maestri, kada je opravdano zatražio pravdu, a posebno kada je žudeo da Kubu oslobodi korupcije. Otići ću i dalje: do određene granice, Batista je bio inkarnacija brojnih grehova učinjenih od strane Sjedinjenih država. Sada ćemo morati da platimo za te grehove. Što se tiče Batistinog režima, ja se slažem sa prvim kubanskim revolucionarima. To je savršeno jasno.»

američki predsednik džon f. Kenedi, 24. oktobra 1963.

Broj stanovnika (procena za 2008.) blizu 11.5 miliona

Bruto domaći proizvod nominalni (procena za 2008.) 55.18 milijardi dolara

Brudo domaći proizvod po glavi stanovnika: 4.830 dolara

Nezaposlenost (procena za 2007.) 1.9%

Glavni proizvodi: šećer, nafta, duvan, nikl, čelik, cement, poljoprivredne mašine, lekovi

diktator fulgensio Batista

32

drUŠTVOU svetu je već zavladao, a u Srbiji tek stupa u akciju...

dok je u svetu već odavno mirođija u svakoj čorbi, duh volontiranja u Srbiji tek počinje da pušta svoje korene... Zašto smo još uvek skeptični prema neplaćenom dobrovoljnom radu, dok je na

zapadu on veoma popularan?

dOBrI dUH VOlONTIraNja

da li ste znali da čak šestina Bel-gijanaca provede u proseku pet sati nedeljno volontirajući? ili da volonterski rad učestvuje sa

čak 40 milijardi funti u bruto nacional-nom proizvodu u velikoj Britaniji, dok taj broj u Sad-u premašuje 200 hiljada dolara?idok su u zemljama na zapadu te brojke zaista fascinantne, za Srbiju bi se moglo reći da je volontiranje još uvek u proce-su popularizacije. Shvatanju volonteriz-ma na jedan drugačiji način značajno je doprinela najpre evrovizija, a zatim i univerzijada, koja je okupila preko 10 000 volontera, što je apsolutni rekord na ovim našim prostorima.

ŠTa jE UOPŠTE VOlONTIraNjE?

volontiranjem se može smatrati do-brovoljni rad za opšte dobro ili dobro drugog lica. Pri tome, volontiranje po-drazumeva rad bez novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi. volonteri su osobe koje ulažu svoje vre-me, trud, znanja i veštine obavaljajući volontersku aktivnost. volonter možete postati bez obzira na godine, pol, nacio-nalnost, veru... Jedino što treba da ura-dite jeste da izdvojite vreme i odaberete način na koji ćete ga pokloniti nekome

kome je potrebna vaša pomoć. ipak, ostaje pitanje zašto bi neko svoje vreme posvetio volontiranju? odgovor je više nego jednostavan: osim što tako pomaže drugim ljudima, imate priliku da naučite nešto novo, steknete radno iskustvo i obogatite sebe kao ličnost. Takođe, volontiranjem možete sa malo novca proputovati svet i upoznati ra-zličite ljude i njihove kulture, usavršiti

znanje stranog jezika i nezaboravno se provesti! Možete otputovati u Severnu ameriku ako ste voljni da skupljate jaja od kornja-ča, možete posetiti kinu kao volonter na univerzijadi 2011. ili “glavom i bradom” biti na olimpijskim igrama u londonu 2012. koje će okupiti preko 70 000 vo-lontera… Možete kao volonter raditi u kompaniji kao što je Microsoft, i okru-

33

drUŠTVO

ženi vrhunskim stručnjacima unaprediti svoje profesionalno znanje, a ukoliko “pokažete” svo svoje umeće, možda se jednog dana tu i zaposlite.

VOlONTEr U SrBIjI = rOB?

Pa kada je sve tako idealno, zbog čega se onda u Srbiji volontira znatno manje nego u nekim drugim zemljama? odgo-vor leži u tome da svest o volontiranju kod nas još uvek nije dovoljno razvijena, pa se često smatra da je volontiranje, u stvari “izrabljivanje”. ovakvo mišljenje donekle je opravdano jer u Srbiji ne postoji zakon kojim je volonterski rad regulisan. Samim tim i volonteri nisu zaštićeni od strane države, te je sasvim jasno zašto postoji nedostatak i povere-nja i hrabrosti da se neko upusti u dobro-voljni rad. “eurosong”, zatim svetska studentska prvenstva, i posebno letnja univerzija-da, pomogli su da se u Srbiji stvori pot-puno nova slika o volontiranju. volonte-ri su imali veliki broj treninga na kojima su detaljno bili upućeni u svoje radne zadatke. Takođe, bila im je obezbedje-na oprema, hrana, prevoz i smeštaj za one koji nisu iz Beograda, kao i bespla-tan ulaz na sve utakmice... volonterima univerzijade je celokupan događaj bio sjajna prilika da upoznaju studente iz ce-log sveta, pronadju nove prijatelje među drugim volonterima, i konačno, da ste-knu jedno potpuno novo iskustvo. osim toga, univerzijada je bila značajan korak ka pravljenju nacrta Zakona o volonti-ranju, koji ima ozbiljne šanse da bude usvojen u najskorijem periodu.

VOlONTEr U SVETU = BElI MEdVEd

a kako sve to funkcioniše izvan grani-ca naše Srbije? Zakon o volontiranju u mnogim zemljama podrazumeva da će vam organizacija za koju volontirate obezbediti zdravstveno i socijalno osi-guranje, ili vam se volontriranje može uračunati kao odrađen pripravnički staž. Takođe, apsolutno ste zaštićeni od sva-ke zloupotrebe. osim toga, organizacija za koju volontirate je dužna da pokrije sve troškove koje volonter može imati prilikom obavljanja svog rada. naravno, potpisujete ugovor o volontiranju koji morate poštovati kada su u pitanju vaše

radne obaveze, ali koji možete raskinuti kada god želite, što praktično znači da vas niko ne može izrabljivati. Broj radnih sati određen je u skladu sa vašim moguć-nostima, a vrsta posla koju obavljate, u skladu sa vašim željama i sposobnosti-ma. Sve to, nadajmo se, biće obezbeđe-no i našim zakonom!

VOlONTIraNjE KaO radNO ISKUSTVO

volontersko iskustvo može vam biti od velike pomoći kada se zapošljavate prvi put, te u vašoj radnoj knjižici nema ni dana radnog staža. Tada, ova stavka u Cv-u koja govori da ste nekada volon-tirali ne samo da će obogatiti vašu bio-grafiju činjenicom da ipak imate nekog radnog iskustva, već će poslati poruku o vama kao o osobi spremnoj da pomogne iako za to ne dobija novac. a kada vaš rad bude nagrađen, trudićete se još više. ipak, ono što volontiranje čini sasvim jedinstvenim i prelepim iskustvom je-ste timski rad, koji je, zapravo, u osnovi, duha volontiranja. kako volonteri ne teže da „izvuku“ nikakvu materijalnu korist iz volontiranja, niti ih bilo ko ičim uslovljava da rade, ne postoji osećanje tenzije, niti konkurencije, već svi delaju složno kako bi pomogli da se posao oba-vi. i to ne zbog toga što moraju, već zbog toga što zele. Tako u Holandiji možete videti građane-volontere koji samostal-no vode brigu o gradskim parkovima i zelenilu, što u velikoj meri doprinosti da ova zemlja bude tako lepa i sređena. danas praktično ni jedan veliki događaj

ne može proći bez prisustva volontera. Postoji sve više i više ljudi agilnih da pomognu i budu deo tima bez ikakve novčane naknade, pa mnoge organiza-cije sve češće angažuju armiju volontera, što može značajno uticati na smanjenje ukupnih troškova.

ako vam pozitivna iskustva mnogih vo-lontera u Srbiji koja se mogu čuti u po-slednje vreme ipak ne ulivaju poverenje, ili još uvek imate strah da će vas izrablji-vati, preostaje vam da čekate na usva-janje zakona o volontiranju, i ako ništa drugo, volontirate bar u svojoj kući!

Branka Senić

.Međunarodni dan volontera je 5. decembar, ustanovljen od strane Ujedinjenih nacija, 1985. godine.

Na ovaj dan, volonteri širom sveta promovišu volontiranje i ističu značaj volonterizma kako na lokalnom, tako i

na globalnom nivou.

Volonterski rad učestvuje sa čak 40 milijardi funti u bruto nacionalnom proizvodu u Velikoj Britaniji, dok taj broj u Sad-u premašuje 200 hiljada

dolara.

Tri zlatna pravila volontiranja:

1. Svi volonteri su ravnopravni, uvek imajte to na umu!

2. Verujte kolegama, radite timski! 3. Osmeh na lice!

3�

drUŠTVOZoran Kostić Cane

ja SaM SrEćaN ČOVEKGrupa Partibrejkers je svoj poslednji album izdala pre dve godine. Ono što je zanimljivo za ovaj album je činjenica da je ceo tiraž prodat već prvog dana. Postavlja se pitanje da li je u pitanju fenomen ili je nešto drugo po sredi. Prema rečima Zorana Kostića, frontmena grupe Partibrejkers, “to je samo jedna zanimljiva situacija, pošto niko nije bio zainteresovan za tu ploču. U pitanju je odgovor na svu neinvetivnost ljudi koji bi trebali da su tu, i koji bi trebali da nam izađu u susret pogotovo zato što dugo postojimo. Sviramo neki određeni kvalitet.“

3�

drUŠTVO

ML: Album je dobio ime «Sloboda ili ništa». Po vašem mišljenju, šta je danas sloboda?danas, juče, preključe, uvek isto. Slobo-da je da budeš slobodan, da živiš onako kako misliš, u skladu sa tvojim uverenji-ma i da možeš mirno da spavaš.

ML: Kako danas da čovek ostane slo-bodan, sam i svoj?da bude svoj. da se bori za sebe, svoju istinu, svoj iskaz ,svoj identitet. da se ne utopi u bezličnu masu. Prosto i jed-nostavno. a to vredi za sva vremena.

ML: Citiraću Vas: «Ako ne opereš svoje srce, sve počne da opterećuje, droga, alkohol, služenje nekoj lažnoj priči». Taj citat je star desetak godi-na, ali izgleda da je u ovom trenutku u našoj zemlji veoma aktuelan?Teško je biti mlad u ovoj zemlji, jer za mladost niko ne haje. Svi joj nešto odu-zimaju, niko joj ništa ne daje. Svi čekaju da mladi ljudi za njih rade džabe ili za neku malu nadoknadu. nikog nije bri-ga. Svi su tu samo da iskoriste svakog. u moje vreme je bilo drugačije. Svako vreme je drugačije od trenutnog vre-mena. Mladi, čuvajte se starijih.

ML: Kako je to bilo u Vaše vreme? Da li su stari iskorišćavali mladost?Jesu, ali na drugi način. Prisvajali su nešto što ne razumeju. onda su samim tim što ne razumeju isto i upropašćava-li, ali opet su imali nekog reda i smisla u svemu tome. danas mlade odmah opterete teškim stvarima. Sa nekom besprukuloznošću koja vlada, sa svim zamenjenim tezama i gnjilim frazama. a, u naše vreme su bili perfidniji. Mi smo bili prva generacija na kojoj je to okušano. Pušten je besmisao, droga... najbolji, najplemnitiji su uništavani da bi osrednji mogli da egzistiraju i da na-meću svoja pravila koja nemaju veze sa mozgom. nemaju veze sa istinom.

ML: Da li mi danas živimo stvaran život ili živimo nečije druge živote?Živimo druge živote. Živimo neke tuđe projekcije u svakom slučaju. Stvar je samo da si svestan svega toga. da imaš prepisku sa svojim bićem, svojim mi-slima. korespondenciju sa sobom. Tre-nutke kad si sam, kad pričaš sam sa so-

bom. Pričaš mislima. ali ne bi trebalo da ti pređe u naviku stvarno da pričaš sam sa sobom da ne bi bio hospitali-zovan. u principu ljudi se boje neke konstruktivnosti, svoje samoće. Beže od nje. Hrane svoju samoću totalno na pogrešan način, i onda na kraju ostaju sami. Sebi priređuju što više uzbuđe-nja. kada ta uzbuđenja prođu, ostane jedno potrošeno biće.

ML: Političari, tajkuni, «pevači-ce»... a sa druge strane obični ljudi. Ko kime manipuliše? Oni sa nama ili mi sa njima?Svako sa svakim. Mnogi ljudi ne žele odgovornost za svoj život, i prepuštaju je u tuđe ruke. Zato što im je najlakše, kada vide da su pogrešili, da kažu; “on je kriv“. ali, u stvari ne čineći ništa za svoj život, sebe, okolinu, porodice, svo-je bližnje, dali su punu saglasnost da umesto njih neko drugi misli. da ume-

sto njih dela. u principu svi smo krivi. nekada vidim sve te generacije, pošto imam decu. imam sina od sedamnaest i ćerku od četiri godine. uvek vršim rekonstrukciju njihovih mogućih i ne-mogućih života. Šta može da im se desi. Setim se, šta sam ja radio sa sedamnaest godina i naježim se. ili, sa četiri godine. razmišljam, kako je to čisto i blisko ne-kom izvoru, korenu, kako će to morati, prvo od nas da se pokvari, onda od sre-dine i na kraju od društva koje će da ga modeluje po nekom svom kalupu. ali, ako dobijamo dobre informacije, do-bro vaspitanje, obrazovanje, ne mogu nam ništa, jer ćemo prozreti njihove namere. Manipulacija, vlast nad ljudi-ma, igra sa ljudima. Postajemo svi pioni u nečijim rukama.

ML: Kako da se običan čovek odbra-ni od tih mutnih vremena?Samim tim što ćemo znati šta se dešava. Što ćemo negovati baštinu. Svim spo-ljašnjim nadražajima oni hoće da te raz-baštine. Hoće da te odvoje od sećanja,

korena... da bi mogli da rade od tebe šta hoće. izbrišu ti identitet, poslovicu, istoriju. izbrišu ti podelu između dobra i zla. uvedu te u devijantna ponašanja, razmišljanja. Modifikacija. opravdanje loših postupaka. opravdanje zla. To se radi na sve strane. Mnogi svoj život

provedu,pravdajući se. u to pravdanje uvode ljude. dopuštajući da rade nji-hove greške, da bi rekli “vidi ovaj šta je uradio“. Svoju nesreću smanjuju u od-nosu na tuđu.

ML: Prema Vašem mišljenju, kakva je razlika između talentovanih i ne-talentovanih ljudi?kao što smo zaključili ljudi nisu isti. ljudi su isti samo sa božijih usana. ne postoje ni dva drveta, ni dva brda ista. imamo ljude koji imaju talenat, ali ni-šta ne rade sa njim. Taj dar za nešto, bilo šta, što im je rođenjem dat ljudi prokoc-

Najbolji, najplemnitiji su uništavani da bi osrednji mogli da egzistiraju i

da nameću svoja pravila koja nemaju veze sa mozgom. Nemaju veze sa

istinom.

3�

drUŠTVO

kaju. ima ljudi koji su svesni da nemaju nekog talenta, ali ulažu napor da sebe izgrade. imamo rođene i stvorene. Za-misli, koliko razmišljaš o svemu, koliko ti je stalo da sebe samog. kao, kada si klinac i uzmeš neku knjigu da čitaš, a to klinci danas ne rade više. oni ne čitaju. imaju skraćene verzije svačijeg života, pa i svoga. dobro se provesti! Što više riba imati. na brzaka neku lovu zaradi-ti i šteknuti se. a, to je sve kako mali Pe-rica zamišlja život. ili može, ili ne mora. Postoje više sile u životu. više sile su stvari na koje mi ne možemo da utiče-mo, ali smo njima jako podložni. onda postoje stvari koje su lična istorija. lič-na istorija je plod našeg snalaženja u ži-votu. kako se čovek snađe. kako čovek može da osluškuje vreme, prilike i ne-prilike. To su važne stvari. kao životi-nja koja može da oseti tuđi miris, miris progonitelja, da prepozna u vazduhu, ili miris vode ako je traži u nekim sušnim predelima. Snalažljivost da opstanemo. Čoveku je lakše da otme, nego da stvo-ri. Svi ratovi su ozvaničena pljačkanja drugih. onda da bi se opravdao taj cilj, daju im se razni pridevi. da li je to ver-ski, nacionalni ili bilo koji drugi - svaki

rat je u biti pljačkaški pohod. u prin-cipu, za mene ima, za tebe nema. ne možemo da delimo. nema dovoljno za dvoje.

ML: Šta za Vas znači vera?nešto lično. Samo lično. To ti je kao prostor po kome se slobodno krećeš. To ti je kao gomila istine koja pliva u vazduhu koji samo treba da udahneš i da uđe u tebe da saznaš sve o njima. kao sredstvo da budeš bolji čovek nego što jesi.

ML: Da li i dalje ostajete pri stavu da je Rokenrol hedonistička zabava?u biti jeste. imamo tri kategorije. Prvo je ono, ajde da se zabavimo, igramo, zezamo... drugi nivo je izjavljivanje ljubavi određenoj osobi...Treći nivo je razmišljanje .uticanje na svest i širenje granica onoga ko te sluša.

ML: U rokenrolu ste preko 30 godi-na, da li ste ikad pomišljali da se po-vučete?nemam gde. Zašto bih se povukao? Za sada to još mogu uspešno da radim. naravno, kada je sve ok, kada sve ide

svojim tokom, onda je lako. Pomisliš: u, je! onda, kada ide malo teže, kada se nađe neki kreten u publici koji je van zabave, koji se izgubio došavši tu, koji tu ne pripada, onda postane teško, jer vidiš da se stvari ne menjaju. Samo za trenutak ti se čini, a onda vidiš da se ni-šta ne menja. ali, dobro, naše je da se nadamo. nadu nam niko ne može za-braniti. Muzika je najlepša stvar koju je Bog dao čoveku.

ML: Da li je sadašnje vreme dobro ili loše za rokenrol?na ovim prostorima u slučaju grupe Partibrejkers uvek smo morali da se dovijamo kako god smo mogli i ume-li. Tako je za nas uvek nepromenjljivo vreme. uvek je teško. Snimali smo plo-če koje su posle godinu dana objavlji-vane. Poslednju ploču nismo mogli da objavimo tako lako, jer niko nije hteo to da uradi. Što bi se reklo, “gvožđe se kuje dok je vruće“. Što teže, veća istina izlazi. Stanje rokenrola je ovde na pri-mitivnim osnovama. nemamo mi ko na zapadu neke korporacijske odnose. neko uzme neki bend u svoje ruke i napravi nešto. iako je to pokušavano

37

drUŠTVO

kod nas, bar koliko mogu da vidim... ali, u principu,u se i u svoje kljuse.

ML: Isplivavaju neki novi bendovi: “Petrol“, “Žene kese“... Kakvo je Vaše mišljenje o novoj sceni?“Žene kese“ su svirale ispred nas na koncertu u domu omladine. Meni je drago da je rokenrol prirodna pojava na našim prostorima, a ne neka uveze-na veštačka stvar koja će da se razbije. već četrdeset godina postoji na našim prostorima. Gomila dobrih bendova je potekla odavde. Mladi se ne daju. neka ostaju što duže mladi. nekorumpira-ni, pravdoljubivi... jer će im život biti sa više izazova. neće da okoštaju i da paktiraju sa nekim stvarima koje veze sa njima nemaju. Tebi mnogi predlažu stvari i predstavljaju ih kao konačne. To je to, ili od toga nema ništa. To su opse-ne. a opsene su veoma opasne. Mogu da se učine da su stvarne stvari, a nisu, to su samo opsene. To su samo neki ga-sovi koji mogu da te omame. rokenrol na ovim prostorima... korovska biljka ne uništiva sa lepim cvetovima.

ML: Koliko festivali, kao što je Egzit pomažu vama ili nekim drugim ben-dovima da se predstave publici?ne znam. Potpuno mi se čini da je taj egzit na umoru. Mi smo svirali prvog dana. Bilo je super. Puno ljudi. napravili smo super atmosferu... Malo prošetali... Gomila mladih. To je bio prvi dan, a već kao da je trajalo šest, sedam dana. kao da nisu imali dovoljno vazduha i vode. kao da nisu imali dovoljno prostora. a, to je od tih svih hemikalija koji oni uno-se u mozgove već umorne i zasićene sive ćelije koje se sudaraju. nemaju nikakav red. neki metež u njima vlada. Mislim da je na umoru festival, jer je izgubio vezu sa ovim podnebljem. on je prodat nekim strancima. naravno, nisam kse-nofobičan i nemam ništa protiv strana-ca. ali, ne sme da bude prvenstveno na-menjen njima. odabir bendova je jako problematičan, jer za četri dana možda bi išao na dva benda. neko nema pare da kupi ulaznice za dva dana....Festival za strance jeste jeftin, ali ako nema dobrih bendova odoše oni na drugo mesto...

ML: Kada ne svirate, šta slušate u slobodno vreme?

Slušam staru muziku. Prvi rokenrol. džeri li luis, Čak Beri... druge generacije... Svu tu neku muziku koja i dalje u meni budi dečačku ljubav i koja mi daje snage da se ne umorim u nekom svom predstavljanju. Za onaj procentualno mali broj ljudi koji voli to da sluša i razmišlja o svemu tome. da im njihove pesme pomažu u njihovoj usamljenosti, u njihovoj borbi, da svoju samoobitnost bez nekog problema pred-stave svetu. da se ne boje što su različiti. To je važno. kada ne sviram, radim sve što rade i drugi ljudi. Plaćanje računa, odla-zak u prodavnicu, vrtić, pomažem svojoj ženi... Sve što rade drugi ljudi, a samo što imam veliku prednost što nisam na ne-kom glupom poslu od devet do šest. da

mi ceo dan ode u nečemu što ne volim. drago mi je što živim od onoga što volim. drago mi je što pevam svoje pesme. Ja sam srećan čovek.

ML: Da li postoji muzika koju ne slu-šate?ne. To što ne volim pređem preko toga.

ML: Da li imate omiljenu kafanu? Da li uopšte idete u kafane?ne idem u kafanu. idem na plažu. idem na kupanje. Šetam se sa svojom poro-dicom. Šetam se sa svojim psom. idem na igralište sa svojom decom. Pre sam išao, kada sam bio mladić. Tada nig-de drugde nismo mogli da idemo, već samo u kafane. Sve te kafane su bile slo-bodne zone. upoznavanje sa različitim ljudima, idejama... ali to je bilo davno. imali smo dvadeset i kusur godina. ali, ceo život smo sedeli po nekim kafa-nama, rupčagama. Gde smo se dobro osećali, gde smo bili deo personala. ko-nobarice su nas poznavale. Mogli smo da pijemo na crtu, a kasnije donesemo kintu. Takvi kakvi smo bili, odavali smo

utisak dobre dece.

ML: Takve kafane kao da danas i ne postoje?ne postoje. Sve je to smišljeno da se ljudi ne bi družili...

ML: Da li ste vi ranoranilac ili volite duže da spavate?ranoranilac. Moram. u principu idem na spavanje kada osetim prvi umor, jer kada ne odem teško mogu da zaspim, a stalno ustajem u pola devet, devet. ne-kada me probudi kćerka... nekada mač-ka ili pas hoće da izađu. neki šušanj me probudi. ali, sam jako srećan ako dok svi spavaju ja ne spavam. Sve što uradim do jedanaest sati daje mi osećaj zadovoljstva punog tanjira... kažem: “uradio sam ovo, ovo“... a, onda provo-dim dan po svom nahođenju.

ML: Kroz ovaj razgovor vidi se da vam porodica mnogo znači?kome ne znači porodica? Svi smo mi prevaljivali dug put da bi našli svoje porodice. Puno smo vremena prove-li sami. uličarenja, gluvarenja... Meni je teško kada vidim svoje drugove da nisu zasnovali svoju porodicu iz nekih objektivnih razloga. u pitanju su sve to dobri ljudi. Teško je posle nekog vremena naći nekog. Pogotovo u Beo-gradu, u ovom paklenom loncu. vreme prolazi, nikoga ne čeka. a ono što ti ostaje, to ti je kusur od života

ML: Učesnik ste mnogih akcija, koje pokušavaju da ožive neke prostore koji su zaboravljeni. Tako učestvuje-te i u akciji «Taš je naš». Šta se tre-nutno dešava sa ovom akcijom?normalno. To je deo naše mladosti. Je-dan deo grada koji te podseća na uspo-mene od puberteta, od šesnaeste, seda-mnaeste godine pa nadalje. a on umire na naše oči. Moje neko prisustvo, ako može da doprinese nečemu, tu sam. voleo bih da se to sanira i ostane gradu. odličan je prostor za sviranje.

ML: Na kraju svakog koncerta, Vi se zahvaljujete mnogima. Kome ste se zahvalili na poslednjem koncertu?Ja sam zahvalan svima. ljudi su dobri pre-ma meni, ja nastojim da opravdam to.

Mile Bijelić

Čoveku je lakše da otme, nego da stvori. Svi ratovi su ozvaničena

pljačkanja drugih. Onda da bi se opravdao taj cilj, daju im se razni

pridevi. da li je to verski, nacionalni ili bilo koji drugi - svaki rat je u biti

pljačkaški pohod. U principu, za mene ima, za tebe nema. Ne možemo da delimo. Nema dovoljno za dvoje.

3�

MOZaIKMaGIja OSMEHa

OSMEHOMMožda ste primetli da kada vam neko uputi osmeh, veoma je teško

da mu ne uzvratite. Isto tako, malo je verovatno da ćete se loše

osećati posle nekoliko minuta intenzivnog smejanja. Psiholozi

su se pitali još u 19. veku zasto je smeh tako moćan? Zašto tako

deluje na nas? Nakon mnogih istraživanja i analiza u ovoj oblasti

psihologije, alan i Barbara Piz uspeli su da daju neke zaključke

na ovu temu u knjizi „definitivni vodič kroz govor tela“. dO SrCa

lažaN OSMEH VS ISKrEN OSMEH

razliku između lažnog i iskrenog osmeha utvrdio je jedan francuski na-učnik iz 19. veka, koji je radi ovog ot-krića koristio glave pogubljenih ljudi na giljotini. naime, električnim impul-sima aktivirao je različite grupe mišića na licu i shvatio da osmeh kontrolišu dve grupe - veliki jagodični i kružni očni mišići. razlika je u tome da ve-like jagodične mišiće svesno možemo da kontrolišemo (njima postižemo na primer lažan prijateljski izgled na licu), dok to nije slučaj sa očnim mišićima. dakle, iskrenost nečijeg osmeha tre-ba tražiti u stvaranju borica oko oči-ju. lažan osmeh aktivira samo usne. Međutim, nekada lažan osmeh može aktivirati i kružne očne mišiće (vešti lažovi ili glumci). Zato danas postoji detaljniji opis iskrenog osmeha, koji je ustanovljen sistemom kodiranja faci-jalnih pokreta i podrazumeva razvlače-nje usana , podizanje obraza, sužavanje očiju i spuštanje obrva pri krajevima.

ZaraZaN SMEH

Bez obzira na to da li je osmeh lažan ili ne, retko se dešava da kad nam je upu-ćen, mi ne uzvratimo istom merom. To je objašnjeno postojanjem takozvanog “neurona za odražavanje“ u našem moz-gu, koji je odgovoran za prepoznavanje

39

MOZaIK

lica i izraza i izaziva trenutnu reakciju odražavanja. Tako da, bili mi toga sve-sni ili ne, automatski kopiramo izraze koje vidimo. Zato je dobro da se što če-šće osmehujemo. Tako činimo da se i ljudi oko nas osmehuju, osećaju bolje i grade pozitivan stav o nama.

BUdITE NaSMEjaNI I ZdraVI

dokazano je da smeh utiče pozitiv-no na naše zdravlje. u smislu fizičkog zdravlja dobar je za sve naše organe. na primer, ubrzani smeh je odlična vežba za lice, dijafragmu, želudac i ra-mena. on takođe povećava količinu kiseonika u krvi, ubrzava cirkulaciju, širi krvne sudove, pojačava apetit i sagoreva kalorije. Jedan naučnik je ot-krio da je jak smeh u trajanju od samo nekoliko minuta jednak desetominut-noj vežbi na mašini za veslanje. Znači, smeh je definitivno dobar za kondiciju i imunitet. osim toga, smeh podstiče lučenje endorfina u našem organizmu, koji je odgovoran za ublažavanje bo-lova i pojačavanje dobrog raspolože-nja. oslobađa se u mozgu, a hemijski sastav sličan je morfijumu i heroinu, što implicira da deluje umirujuće na organizam. Stoga, nakon višeminut-nog intenzivnog smejanja, stanje koje nastupa može se opisati kao „prirod-na opijenost“. Ta „opijenost“ može se postići i na druge načine, na primer uzimanjem veće količine alkohola ili droge. Zanimljivo je da ljudi koji su zadovoljni sobom i srećni, ako dodju u situaciju da popiju više, biće još raspo-loženiji, nasmejaniji i srećniji, što nije slučaj sa ljudima koji su nezadovoljni sobom. naprotiv, oni čak mogu po-stati agresivni pod dejstvom alkohola. Može se reći da ljudi koji uzimaju dro-gu ili alkohol, zapravo žele da se dove-du u stanje u kome se normalni i zado-voljni ljudi nalaze samo posle iskrenog smejanja sa najbližima. Takođe, luče-nje endorfina se postiže i smejanjem „na silu“. Zato je korisno da kada smo i u lošem raspoloženju, ipak pokušamo da se smejemo, jer će nam smeh po-moći da se vratimo „u normalu“. Jedna važna veza između osmehivanja i naše okoline je u tome što nasmejana lica utiču na naš autonomni nervni sistem. kada vidimo nasmejano lice, počinje-

mo i sami da se osmehujemo (razlog je, već spomenuti, nerv odražavanja) što oslobađa endorfin i čini da se bo-lje osećamo. dakle, preduslov dobrog raspoloženja jeste da se što više osme-hujemo i da smo okruženi nasmejanim i zadovoljnim ljudima.

SUPErIOrNOST, POdrEĐENOST I OSMEHIVaNjE

Prema jednom istraživanju psihologa sa Bostonskog univerziteta, podre-đene osobe više se smeju u prisustvu superiornih, bez obzira na to koliko je situacija prijatna ili ne, dok će se superiorne osobe osmehivati u blizini podređenih osoba isključivo u prija-teljskim situacijama. ovo istraživanje značajno je za analizu uloge osmehi-vanja u muško-ženskim odnosima. naime, utvrđeno je da se žene smeju mnogo više u prisustvu muškaraca, bilo u društvenim, bilo u poslovnim situacijama. a ukoliko su kojim slu-čajem u društvu muškarca koji se ne osmehuje, najverovatnije će odavati utisak podređene i slabašne osobe. naučnici su na različite načine poku-šavali da protumače potrebu žena za pojačanim osmehivanjem. neki tvrde da je za to kriv istorijski društveni kon-tekst koji je žene stavljao u podređen položaj. Međutim, neki tvrde i da je ta radnja kod žena urođena, jer se ženska novorođenčad u starosti od 8 nedelja mnogo više osmehuju od muških. Ta-kođe, postoji i mišljenje da se često osmehivanje uklapa u žensku ulogu hraniteljki i umiriteljki. na primer, istraživanje psihologa nensi Henli, kaže da se žene osmehuju kako bi umi-rile snažnije muškarce. Takođe, ona je došla do statističkih podataka da se u društvenim susretima žene osmehuju 87% vremena, a muškarci 67% vre-mena. Zatim, verovatnoća da će žena uzvratiti osmeh muškarcu je 26% veća, nego verovatnoća da će on njoj uzvra-titi osmeh. dakle, činjenjica je da se žene osmehuju više od muškaraca u raznim situacijama, što ih može učiniti manje autoritativnim. Zato, da bi delo-vale odlučnije i karakternije, potrebno je da se manje osmehuju onda kada su u društvu ozbiljnih muškaraca ili kada je u pitanju važan posao.

žene se smeju muškarcima koji ih privlače, a muškarcima su privlačne

žene koje im se smeju.

alkohol uklanja inhibicije u mozgu i dozvoljava ljudima da se više

smeju, što oslobađa endorfin u naš organizam. Tako se zadovoljni ljudi više smeju kad piju alkohol, dok oni

nezadovoljni postaju još utučeniji ili čak agresivni.

Odrasla osoba nasmeje se u proseku 15 puta dnevno, dok se dete u proseku

nasmeje 400 puta dnevno.

Osmeh stisnutih usana odaje stav da osoba ima neko mišljenje ili stav, koje

neće u datom trenutku javno izneti. žene ga naročito koriste u prisustvu

osoba koje im se ne dopadaju. Muškarci takvog ženskog osmeha

nekad nisu ni svesni, pa tako često ne znaju kad treba da odu.

Osmehivanje je korisno i prilikom pregovaranja. Na primer, u uvodnim fazama pregovora, dok je atmosfera

još uvek neformalna, ukoliko dođe do osmehivanja, ishod će biti mnogo bolji.

�0

MOZaIK

Ha, Ha, BaŠ SI SladaK!

Psiholozi su primetili da je prilikom udvaranja smeh jako bitan faktor. nai-me, on se može koristiti kao parametar sposobnosti nekog para da ostvari bli-skost u svom odnosu. Što se više sme-ju, budućnost im je svetlija. ali, opet, žene su te koje će se i u ovim situaci-jama više smejati. Čak možda sve vre-me. a to se objašnjava na sledeći na-čin: sposobnost da nasmejemo nekog smatra se dominantnom osobinom, a žene preferiraju dominantne muškar-ce, dok muškarci preferiraju podređe-ne žene. Podređene osobe (žene) se smeju u prisustvu dominantne osobe (muškarci) kako bi je smirile, dok do-minantne osobe zasmejavaju podre-đene, pri čemu se one ne smeju da bi potvrdile svoju superiornost. Jedno-stavnije rečeno, što njemu više uspeva da je nasmeje, to joj je privlačniji, i što se ona njemu više smeje, to mu je

privlačnija. danas je smisao za humor na vrhu liste osobina koje žene traže kod muškaraca. uglavnom, kada se u društvu nađe glavni šaljivdžija, ostali muškarci, osim što će biti iznervirani njegovom pojavom, takođe će ga sma-trati nezrelim tikvanom. Međutim, sve pripadnice suprotnog pola je naterao na smeh do suza.Tako da, gospodo, umesto da se mrštite sa strane, bolje bi vam bilo da poradite na svojoj duho-vitosti.

daME I GOSPOdO, SMEH jE KljUČ!

Smeh je jedan važan deo naše ličnosti koji nam pomaže da ostvarujemo kon-takte i prijateljstva, osećamo se lepo i činimo da se tako osećaju ljudi oko nas. isto tako, ukoliko želimo da osta-vimo dobar utisak na suprotan pol, poželjno je da budemo duhoviti ili da se čak samo smeškamo. nekad je ipak dobro suzdržati se od osmehivanja,

kao na primer u ozbiljnim poslovnim situacijama, i to naročito važi za dame. Bilo kako bilo, smeh je bitan sastojak naših života. ako u ovom tekstu niste našli dovoljno razloga da u toku celog dana izgledate kao „smajli fejs” i svoj život učinite lepšim, smej te se bar da biste bili zdravi!

Tatjana RAiČević

danas je smisao za humor na vrhu liste osobina koje žene traže kod muškaraca. Uglavnom, kada se u

društvu nađe glavni šaljivdžija, ostali muškarci, osim što će biti iznervirani

njegovom pojavom, takođe će ga smatrati nezrelim tikvanom. Međutim,

sve pripadnice suprotnog pola je naterao na smeh do suza.Tako da, gospodo, umesto da se mrštite sa

strane, bolje bi vam bilo da poradite na svojoj duhovitosti.

�1

MOZaIK

Sigurno vam se nekada desilo da mobilni telefon ceo dan ne zazvoni ili da ne primite čak ni jednu poru-ku. ako ste se tom prilikom osećali

nelagodno ili uspaničeno, onda patite od nomofobije.

Šta je nomofobija?

reč nomofobija je sastavljena od izraza «no mobile» i u doslovnom prevodu označava strah da ste bez mobilnog tele-fona. Čak tri milijarde ljudi na planeti ko-risti mobilni, a istraživanja su pokazala da 53 odsto korisnika pati barem od blažeg oblika nomofobije. nervoza, napetost i blaga panika usled činjenice da su zabora-vili telefon, da im je prazna baterija ili da se nalaze na mestu na kojem nema dometa,

samo su neki od simptoma nomofobiča-ra. Zavisnicima znatno podiže nivo stresa i frustrira ih i sama pomisao na to da su nedostupni i da im je baterija prazna. Taj strah je toliko visok da se može uporediti sa stresnim situacijama kao što su gubitak posla, odlazak kod zubara, selidba i slično. istraživanje koje je sprovedeno na mla-dim ljudima, starosti od 17 do 28 godina, rezultiralo je mrzovoljnošću, nervozom, tenzijom i glavoboljom kao posledicama

koje su uzrokovane strahom od lišavanja mobilnog na duže vreme.

Borba protiv zavisnosti

u cilju sprečavanja nomofobije, izdate su određene preporuke, tj. uputstva o tome kako se treba postaviti u određenim situa-cijama. u slučaju krađe telefona, savetuje se da se napravi dupla lista svih kontakata, kao i kopija svih bitnih stvari sa memo-rijske kartice. Takođe, preporučuje se re-dovno punjenje baterije i plaćanje računa, čak i nošenje punjača sa sobom.iako zračenja mobilnih telefona ozbilj-no ugrožavaju naše zdravlje, izgleda da je nomofobija ipak jača od toga. naučno je dokazano da višegodišnje korišćenje mobilnog udvostručuje rizik od dobija-

nja tumora mozga. Takođe, muškarci koji koriste telefon više od četiri sata dnevno imaju manje spermatozoida, koji su uz to i slabije pokretljivosti. Zračenje iz mobil-nog telefona može da ošteti dnk, a neko-liko ljudi je čak i poginulo, usled eksplozije baterije telefona.

da li si i ti nomofobičar?

neosporno je da je mobilni postao deo svakodnevnice, bilo da su u pitanju po-slovi ili obična dnevna dešavanja. ako pogledamo malo bolje, videćemo da je svaka novina u komunikaciji povlačila i pitanje zavisnosti. Činjenica je da je teh-nološki napredak nešto što je pozitivno i neophodno. a život je sve nehumaniji, ljudi imaju sve manje vremena za bilo šta drugo, osim za rad, slobodnog vremena je sve manje, pa su nova tehnička pomagala mnogima jedini kontakt, jer za neki real-niji nemaju vremena (ili im se slobodno vreme ne poklapa sa vremenom drugih). ljudi se i manje trude da nađu vremena za prave kontakte, jer imaju - tehniku. Shodno tome, zaključak je da smo svi makar malo zavisni od mobilnih telefona, jer nam je život to nametnuo, sviđalo se to nama ili ne.nomofobičara je iz dana u dan sve više. razvoj tehnologije i komunikacije, mo-derno društvo, konstantno nam nameću nove strahove, pa nam preostaje da na-gađamo koja je sledeća savremena fobija protiv koje ćemo se boriti.

Sonja jAKovljević

Nomofobija – bolest današnjice

jOŠ jEdNa NEUrOZaMožda ste primetli da kada vam neko uputi osmeh, veoma je teško da mu ne uzvratite. Isto tako, malo je verovatno

da ćete se loše osećati posle nekoliko minuta intenzivnog smejanja. Psiholozi su se pitali još u 19. veku zasto je smeh tako moćan? Zašto tako deluje na nas? Nakon mnogih istraživanja i analiza u ovoj oblasti psihologije, alan i

Barbara Piz uspeli su da daju neke zaključke na ovu temu u knjizi „definitivni vodič kroz govor tela“.

MOdErNE CIVIlIZaCIjE

Statistika kaže da svaka četvrta osoba ima paničan strah od nečega. Najčešći

su akrofobija – strah od visine i arahnofobija – strah od paukova.

42

MOZaIK

KO jE VlaSNIK MESECa?

Kada bi vam neko rekao da je satelit naše planete nečiji privatni posed, verovatno biste mislili da se šali. ali, amerikanac denis Houp već 29 godina tvrdi baš to i velikom brzinom prodaje parcele na Mesecu. Iako su ga u početku smatrali za šarlatana i prevarantai predviđali mu brzi krah, on je uspeo da zaradi milione dolara.

�3

MOZaIK

do sada, denis Houp je prodao pre-ko 1.6 milijardi kvadratnih kilome-tara mesečeve površine i zaradio milione dolara, a veruje da će u na-

rednih nekoliko godina prodati i preostale 32 milijarde kvadratnih kilometara. Zemlju je kupilo oko 100 000 pojedinaca i firmi, među kojima su međunarodni lanci hotela „Hilton“ i „Meriot“, poznate filmske zvez-de, kao i dva bivša američka predsednika ronald regan i džimi karter. Spekuliše se da je i džordž Buš stariji postao vlasnik.Parcele veličine 4 000 km2 koštaju oko 20 dolara. kako tvrdi denis Houp, on nema neki poseban metod za izbor lokacije: jed-nostavno zatvori oči i olovkom na mapi Meseca odabere mesto. organizacija koju je on osnovao, lunarna ambasada, a preko koje se vrše sve prodaje, je u početku funkcionisala samo u Sjedni-njenim američkim državama i kanadi. danas su ambasade otvorene u Japanu, ve-likoj Britaniji, Francuskoj, nemačkoj, no-vom Zelandu, australiji, Češkoj, litvaniji, letoniji, estoniji, a planira se i otvaranje brojnih drugih.

Uredna registracija

verovatno se pitate kako neko uopšte može registrovati Mesec i na osnovu čega? oni koji žele da ospore legitimitet lunarne ambasade, navode dokument ujedinjenih nacija iz 1967. (poznat kao “outer Space Treaty“). Prema njemu, nijedna država ne može polagati pravo na teritoriju u svemi-ru. denis Houp, međutim, tvrdi da se to odno-si na države, ali ne i na pojedince i da njemu, kao pojedincu, ništa ne zabranjuje da regi-struje Mesec kao svoje vlasništvo. Što se tiče njegovog ličnog prava, on to poredi sa američkim divljim zapadom: vlasnik nove zemlje postaje onaj ko je prvi registruje. Zato je on 1980. godine otišao u lokalnu kancelariju američke vlade i upisao Mesec kao njegov posed. Sasvim je logično, kako objašnjava denis Houp, da se to uradi u Sad. Jer “ako je Mesec ikada pripadao ne-kome, on više pripada Sad nego bilo kojoj drugoj državi!“.Tu nije bio kraj. denis Houp je zatim po-slao dopis vladi Sovjetskog Saveza i gene-ralnoj skupštini ujednijenih nacija, kojim ih obaveštava o registraciji Meseca. kako je objašnjeno na sajtu lunarne ambasade “vlada Sad je imala nekoliko godina da

ospori njegovo pravo. oni to nikad nisu učinili. kao ni ujedinjene nacije i ruska vlada.“ na osnovu toga je denis Houp za-ključio da njegovo pravo ima legitimitet i ubrzo zatim počeo prodaju parcela. Zato što su poslali dopise, kako kažu, lunarna ambasada je bila u stanju da obavlja po-sao bez žalbi stranih vlada već godinama. “najprijatnija reakcija američke vlade je zapravo to što su dva bivša predsednika po-stala vlasnici poseda na Mesecu, a nedavno, kongres Sjedninjenih država je dodelio

gospodinu Houpu i lunarnoj ambasadi prestižnu republikansku Medalju“, navodi se na sajtu.denis Houp, koji je sebe proglasio apsolut-nim vladarom Meseca, ubrzo je otišao ko-rak dalje, i napisao ustav Meseca i povelju prava. ali, on se tu neće zaustaviti. odlučio je da registruje i sve ostale planete i mese-ce u sunčevom sistemu. Prodaja parcela na tim telima će uskoro početi. Jedini izuzetak će biti Jupiterov mesec evropa, koji će osta-ti netaknut iz poštovanja prema vizionaru arturu klarku, i čuvenom filmu „odiseja 2010“, u kome vanzemaljci šalju poruku na zemlju: „Svi ovi svetovi su vaši za izučava-nje. osim evrope.“

asortiman

Parče zemlje nije jedina stvar koju može-te kupiti u lunarnoj ambasadi. Tu su još i vanzemaljski internet domeni (trenutno postoji Mesečev i Marsov domen), zatim vanzemaljski dial-up internet za samo 107$ godišnje, simulacija površine meseca po-moću koje možete da vidite sliku parcele koju ste kupili... Prodaje se i identifikaciona kartica galaktičkog građanina (15$), član-stvo u najelitnijem klubu na svetu, „Cen-tury Club“- u, koji može imati samo 1000 članova, a članarina je 1000$ godišnje, i mnoge druge stvari.Ponuda se vremenom sve više širi, a kom-pletne detalje i cenovnik možete naći na sajtu lunarne ambasade, www.lunaremba-ssy.com.

Čuvajte se imitatora!

denis Houp upozorava ljude na jednu važ-nu stvar: nekoliko lažnih web- sajtova koji prodaju zemlju na Mesecu iako nemaju prava na to. Jedino i neosporivo pravo, kako tvrdi, pripada njemu i lunarnoj ambasadi. do sada su uočena tri takva sajta, protiv ko-jih su preduzete zakonske mere kako bi im se zabranio rad.Međutim, kao što denis Houp tuži ljude zbog povrede vlasničkog prava, postoje lju-di koji iz istog razloga tuže denisa Houpa. Jedan nemac se obratio sudu u americi, navodeći da je Pruski kralj Fridrih ii nje-govom pretku dodelio vlasništvo nad Me-secom i traži odštetu od lunarne ambasa-de. u celu priču se umešala i grupa ljudi iz Jemena, koji su na osnovi istorijskih spisa izneli dokaze da Mesec pripada narodu Je-mena i zahtevaju da im se on vrati. Biće jako zanimljivo videti kako će se sve ove tužbe završiti jer kako Mesec nije deo teritorije nijedne zemlje, na njemu ne važe zakoni nijedne države.

Šta nosi budućnost?

Glavni razlog zbog koga vlade ne obraćaju mnogo pažnje na denisa Houpa i slična potraživanja je to što u skoroj budućnosti nema planova za naseljavanje Meseca u bilo kojoj formi. Bivši američki predsednik, džordž Buš mlađi je 2004. najavio pove-ćanje budžeta organizaciji naSa kako bi amerikanci ponovo otišli na Mesec 2017., i uspostavili trajnu bazu 2020. Slične rokove su postavile i rusija, kina, evropska unija , kao i Japan i Južna koreja. Međutim, sa pojavom ekonomske krize, od njih se ma-hom odustalo. Barak obama je najavio da će se budžet za svemirska istraživanja znat-no smanjiti i da se trenutno ne razmišlja o bazama na drugim planetama.iako denis Houp verovatno za života neće morati da se suoči sa posledicama onoga što je napravio, pitanje je šta će se desiti sa lunarnom ambasadom kada se gore na-vedeni planovi ostvare. Trenutno, desetine hiljada ljudi i firmi poseduje zemlju na Me-secu i taj broj se polako uvećava. Moguće je da neko tuži astronaute jer su se spustili na njegovu zemlju, ili tamo napravili bazu, ili jednostavno upali na njegov posed.Zvuči smešno, zabavno i znajući ameri-kance, vrlo verovatno.

rastko RADenKović

„ako je Mesec ikada pripadao nekome, on više pripada Sad nego bilo kojoj drugoj državi“ – sajt lunarne ambasade

denis Houp se neće zaustaviti na ovome. On je odlučio da registruje i sve ostale planete i mesece u sunčevom sistemu.

��

MOZaIK

KaKO jE SVE POČElO?

Čuveni crtač «alana Forda» roberto raviola rođen je 31.05.1939. u Bolonji. nakon završene akademije 1958. pod pseudonimom «Bob la volpe» (lisac Bob) stvara stripove «il vendicato-re» (osvetnik) i «il dottor kastner» (doktor kastner). Pseudonim «Ma-

gnus» po kom je kao crtač alana Forda postao poznat potiče od fraze «Ma-gnus pictor fecit», što znači «napravio veliki umetnik». nenadmašni pisac «alan Forda» i tvo-rac mnogih nezaboravnih gegova luci-jano Seči, rođen je u Milanu 24.8.1939. karijeru je započeo 1962. kao pisac stripa «atomik», a sa crtačem Paolom

Pifareirom sarađivao je na vestern stri-pu «Maschera nera» (Crna maska). ubrzo Seči uzima pseudonim «Max Bunker» i započinje prilično uspešnu saradnju sa Magnusom.Po ideji samog Bunkera, a uz Magnuso-vu podršku, 1964. godine nastaju «Sa-tanik» i «kriminal». Pojedine epizode «kriminala» imale su dosta zajednič-kog sa humorom i groteskom priča iz «alana Forda». već 1965. ovaj dvojac zajedno stvara i strip «agent denis kob SS018», parodiju na špijunske priče i romane. agent denis kob likom pod-seća na Berta, pomoćnik generala vara, jednog od značajnih epizodnih likova u «alanu Fordu». Četvrti strip na kome su zajedno radili je bio «Maxmagnus», priča o kralju i dvorskom upravitelju koji nisu nimalo pošteni i časni. danas se ovi stripovi smatraju jednima od najuspeš-nijih u italiji.

lEGENda jE rOĐENa

Magnus & Bunker su ideju za strip «alan Ford» dobili 1966. godine. nji-hova zamisao bila je da naprave strip parodiju na filmove o džejmsu Bondu i špijunima uopšte. Prvi scenario za «ala-

alan ford

�0 GOdINa SMEHa I SaTIrEStrip «alan ford» prvi put se pojavio u maju 1969., u

Italiji. Van zemlje porekla gotovo da i nije bio naročito popularan. Izuzetak predstavlja bivša Sfrj, gde ovaj strip i dan-danas ima kultni status. I to potpuno zasluženo, jer

je reč o pravom «biseru» devete umetnosti.

��

MOZaIK

na Forda» nastao je u avgustu 1967. go-dine, a aprila sledeće godine scenario je dorađen i ispravljen. na pitanje šta ih je podstaklo da stvore ovaj strip, Magnus & Bunker su odgovorlili: «Možda spo-znaja da dotadašnja humoristička pro-dukcija, namenjena isključivo smehu, zapravo nije uopšte smešna i da je njena komičnost vrlo bleda i bez ukusa. Stoga smo nastojali da nađemo liniju izmedu teksta i crteža, tako da budu čvrsto pove-zani, igrajući na štoseve u dijalozima i na grotesknost crteža i trudeći se da zaista postignemo komične situacije, pa makar i držeći se one: ‘nije važno ono što se kaže, nego kako se kaže!’.» u izdanju kuće «korno», maja 1969., pojavio se prvi broj «alana Forda». epizoda se zvala «Grupa TnT». upr-kos velikim očekivanjima, prodato je svega oko 22 000 primeraka. Svi napori su bili uloženi u drugi broj, pod nazivom «Šuplji zub», ali on na kraju nije prodat u više od 8 000 primeraka. iako ih je po-četni neuspeh obeshrabrio, odlučili su da se ne predaju i da nastave sa realiza-cijom svoje ideje. na kraju je strip ipak doživeo veliku popularnost, što samo svedoči da se upornost ipak isplati. Strip je prevođen za brazilsko i francusko tr-žište, ali je najveću popularnost stekao u italiji i na prostoru bivše SFrJ. na našim prostorima strip je prilično brzo stekao ogromnu popularnost. Prvi broj se pojavio 1972. u izdanju zagre-bačkog «vjesnika», u prevodu nenada Briksija. njegovo maestralno služenje srpsko-hrvatskim jezikom stripu je dalo neviđeni šmek. «alan Ford» je kod nas od sedamdesetih do danas promenio veliki broj izdavača. Trenutno ga u našoj zemlji objavaljuje kuća «Color Media international» iz novog Sada.

lIKOVI

u prvoj epizodi stripa upoznajemo glav-nog junaka alana Forda i misterioznu Grupu TnT. Plavokosi i plavooki alan stanuje na krovu jedne od zgrada u nju Jorku. Živi teško, jedva sastavlja kraj s krajem i bavi se reklamom. Tada dobija svoj prvi «marketinški» posao, ali prili-kom telefonskog razgovora zapisuje po-grešnu adresu. Tako dospeva do jedne cvećare gde upoznaje Grupu TnT, koju čine tajni agenti. nakon prvog uspešno

obavljenog zadatka, on postaje njihov član. nastao je kao omaž glumcu Piteru o’Tulu. on je ujedno i «savest» grupe, najpošteniji je i najbolji među njima. Pri tom je naivan i lako se zaljubljuje. u prvoj epizodi upoznajemo samo neke članove grupe TnT. Bob rok je detek-tiv obučen kao Šerlok Holms. ima veliki nos, niskog je rasta i trpi ogromna zadir-kivanja zbog toga. no, ne štedi nikoga kada treba da mu vrati «milo za drago». Jeremija je hipohondar, koji dobar deo

vremena samo – spava. isto važi i za Šefa, koji je zadužen da se stara o operacijama grupe, ali kada se time ne bavi, uglavnom spava. Grunf je «čovek za sve» u grupi: pilot, vozač i pronalazač najneverovatni-jih transportnih sredstava. lik Ser olivera pojavljuje se tek u drugoj epizodi, jer autori nisu hteli da velikim brojem likova opterećuju čitaoce prili-kom njihovog prvog susreta sa ovim stri-pom. Ser oliver je engleski plemić, koji se prilično uspešno bavi lopovlukom i prevarama. njegova glavna delatnost je stoga «nabavka» najrazličitijih stvari i dragocenosti. Broj Jedan, pravi vođa grupe, u strip je ubačen tek u jedanaestoj epizodi. ovaj starac u invalidskim kolici-ma družio se sa mnogim mitskim i isto-rijskim ličnostima: od Metuzalema, voj-vode nelsona pa do Staljina. izuzetno je lukav i oštrouman, ali i poznat po tome da gotovo da ne deli sa svojim zaposle-nima novac stečen uspešno obavljenim zadacima.

od negativaca, najpopularniji je svakako Superhik. iza tog imena krije se običan čistač ulica, Pero deformero. najjače oružje mu je nepodnošljiv zadah, kojim parališe svoje neprijatelje. ne voli siro-mašne jer bacaju smeće svuda i time mu samo uvećavaju posao. Stoga je njegova «misija» da krade od siromašnih i daje bogatima. Prvi put se pojavljuje u 26. epi-zodi stripa, pod istim nazivom «Super-hik», koja predstavlja veliku prekretnicu za ceo strip. «alan Ford» tada konačno stiče veliku popularnost, a prodaja je bila zaista sjajna. inače, epizode u kojima se «Superhik» pojavljuje smatraju se jako duhovitim i zanimljivim. od ostalih, ističe se Margot, špijunka koja radi za onog ko plati više. njen lik predstavlja omaž Modesti Blejz. Tu su još i arsen lupiga - lopov, vurdalak - vođa bande vampira i veliki Cezar - ne-kadašnji prijatelj Broja Jedan i član grupe TnT. izuzetno je opasan, jer zna mnoge tajne o članovima i radu same grupe.nesumnjive simpatije publike osvojili su i nosonja - pas koga je u grupu uveo Bob rok, kao i klodovik - papagaj koji govori i pravi društvo Broju Jedan.

USPONI I PadOVI

u junu 1973. žiri salona Humora u Bordijeri ( italija ), dodeljuje tvorcima Magnusa i Bunkera «Zlatnu urmu». u pitanju je veliko priznanje za sav njihov trud i rad na stripu «alan Ford», koji publika u početku nije najbolje prihvati-la. ubrzo posle ovoga, potpuno neoče-kivano, dolazi do razlaza Magnusa i Bun-kera. Poslednju epizodu koju je Magnus uradio zvala se «odlazak Superhika». na njegovo mesto 1975. dolazi Paolo Pifareiro, Bunkerov stari saradnik. Strip je prinuđen da se ponovo bori za publi-ku, jer je čitaocima trebalo vremena da se naviknu na stil novog crtača. Strip se 1983. seli iz okrilja «kornoa» u «Max Bunker Press», a tada odlazi Paolo Pifa-reiro. Zamenili su ga rafaela del Monika i Đulijano Pićinino. Smrću i oživljava-njem Broja Jedan strip uspeva da pono-vo osvoji čitaoce. epizodu «Hik, hik, hura!» u kojoj se vraća Broj Jedan na-crtao je Magnus, specijalno samo za tu priliku. Strip se danas nalazi pod stara-teljstvom mladih crtača Peruđa i varka. 1976. napravljena je animirana Tv serija

da lI STE ZNalI?

U filmu «Crna mačka, beli mačor» Emira Kusturice, jedan od likova čita upravo «alana forda», i to tokom celog filma.

Hrvatska rok grupa «Prljavo kazalište» dobila je svoje ime prema istoimenom pozorištu iz jedne od epizoda ovog stripa.

Stih «Kad srce radi bi-bam ba-bam» u pesmi «Za tebe», grupe «KUd Idijoti», u stvari predstavlja naziv 32. epizode «alana forda».

Naš metal sastav, «Pero deformero» svoje ime pozajmio od čistača ulica, čiji je alter-ego Superhik.

��

1 2 86 7 4

5 8 7 1 43 5 4 2 7

6 17 9 1 3 6

3 8 6 1 49 8 7

8 3 9laganica

8 3 1 56 4 9 87 1 6 9

8 2 44 9

1 9 59 5 3 4

5 7 8 91 9 7 5

Ono kao…

3 1 2 56 1 2

79 2

5 1 3 67 9

71 2 6

8 4 1 9ledilo!

SUdokUMOZaIK

u par epizoda, bazirana na sripu. kratki animirani film «alan Ford i grupa TnT protiv Superhika» u trajanju od pola sata pojavio se 1988. godine.

ZNaČaj

Strip je za kratko vreme stekao kultni status na našim prostorima. o velikoj čitanosti ovog stripa, najbolje govore brojni omaži na ovaj biser devete umetnosti. u filmu «Crna mačka, beli mačor» emira kusturi-ce, jedan od likova čita upravo «alana Forda», i to tokom celog filma.

Hrvatska rok grupa «Prljavo kazalište» dobila je svoje ime prema isto-imenom pozorištu iz jedne od epizoda ovog stripa. Stih «kad srce radi bi-bam ba-bam» pesme «Za tebe», grupe «kud idijoti», u stvari predstavlja naziv 32. epizode «alana Forda». naš metal sastav, «Pero deformero» svoje ime pozajmio od čistača ulica, čiji je alter-ego Su-

perhik. veliki broj citata iz stripa koristi se svakodnevno, a majice i bedževi inspirisani stripom izuzetno su traženi. Max i Bunker su se na duhovit i satiričan način dotakli brojnih važnih sa-vremenih tema, ne samo italije, već i celoga sveta. Poseban akcenat stav-ljen je na podvojenost društvenih slojeva, na jaz bogatih i siromašnih, a tome u prilog govori i lik Superhika. koristeći se apsurdom, satirom i hu-morom ovaj dvojac uspeo je da nasmeje i zabavi čitaoce, ali i da ih natera da se zamisle. upravo iz ovog razloga, ovaj strip je rado čitan i danas. S punim pravom za njega važi i važiće «Za sve od 7 do 107».

nikola ŠKonDrić

CITaTI

«Sad je tren velikih odluka! Bolje živjeti sto godina kao milijunaš nego sedam dana u bijedi!»

(Bob rok) «ako kaniš pobijediti, ne smeš izgubiti».

(Grunf)«Bolje hrabro ustuknuti, nego kukavički pobijediti!»

(Broj jedan)«Tko leti, vrijedi. Tko vrijedi, leti. Tko ne leti, ne vrijedi.»

(Grunf)