8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

1/186

SKRIPTA:Meunarodno krivino pravo

Meunarodno krivino pravo

P r v i d e oOPTA PITANJA MEUNARODNOG MATERIJALNOG KRII!NOG PRAA

I " POJAM MEUNARODNOG MATERIJALNOG KRII!NOG PRAA

Pravo kao drutvena pojava moe se posmatrati i doivljavati na vie naina: Samo jedna u niu mno!o"rojni# drutveni# pojava koje u tom sluaju pokuavamo

ralikovati od dru!i# pojava te vrste$ %!romna masa pravni# pravila kojima se ureuju ranovrsni drutveni odnosi$ Sistem prava& koje! tre"a ralikovati od pojma pravno! poretka$ Pravni poredak se sastoji i

normativno! elementa ' i pravni# normi (opti# i pojedinani#)&

*aktiko! elementa ' stvarno! ljudsko! ponaanjaPravni sistem je tvorevina koju inepravne ustanove (institu+ije)& kao nii& ipravne !rane kao vii element to! sistema$

, pravnoj teoriji postoje rane podele pravni# sistema& od koji# je a nas najvanija ona koja pravne sistemedeli na

unutranji pravni sistem (sistem odreene drave) i nameunarodni pravni sistem (sistem meunarodno! prava)$

, okviru ovi# sistema sva nji#ova pravna pravila sistematiuju se u odreene pravne !rane& pa se takomeunarodna krivinopravna pravila sistematiuju u !ranu meunarodno! prava koja se naiva meunarodnimkrivinim pravom.

Medunarodno krivino pravo se odreuje kao skup propisa medunarodne ajedni+e drava ili u!ovoraimeu pojedini# drava kojima se radi atite meunarodni# odnosa (meunarodno! mira i

"e"ednosti oveanstva) odreuju meunarodna krivina dela i sank+ije prema nji#ovim uinio+ima$ Meunarodno krivino pravo predstavlja skup pravila i propisa sadrani# u aktima meunarodne

ajedni+e i u!ovorima akljuenim imeu pojedini# emalja kojima se odreuju meunarodnakrivina dela i sank+ije u +ilju ouvanja meunarodno! mira i "e"ednosti oveanstva& kao i skup

propisa kojima se predviaju uslovi o pruanju meunarodne pravne pomo-i u po!ledu primenekrivini# sank+ija prema uinio+ima krivini# dela$

Meunarodno krivino pravo se odreuje kao ukupnost krivinopravni# normi veani# ameunarodne odnose$

.naajna je i de*ini+ija prema kojoj meunarodno krivino pravo o"u#vata /kako meunarodnopravneaspekte krivino! prava& tako i krivinopravne aspekte meunarodno! javno! prava$ %sim to!a& ono

o"u#vata i suprana+ionalno krivino pravo koje je tek u nastajanju/$ Meunarodno krivino pravo sepravno upotpunjuje kro unutranje pravne sisteme na koji nain se uspostavlja jedna nova veaimeu drava$

Pose"an naaj ima odnosmeunarodno! krivino! prava prema meunarodnom javnom pravu& kao i odnosmeunarodno! krivino! prava i meunarodno! privatno! prava$

Kada #ovori$o o odnosu meunarodnogjavnog i meunarodnog krivinog prava, onda se& prvenstveno& mislina nji#ove dodirne take& iako se ove dve !rane prava pone!de i sutinski ralikuju$

0a primer& dok je u meunarodnom javnom pravu dovoljno postojanje naela nullum crimen sine iure& ameunarodno krivino pravo nuno je naelo nullum crimen sine lege$, to& direktna primena meunarodno!

prava moe se samo iuetno dovoliti& i to samo ukoliko unutranje pravo neko drutveno ne!ativno ponaanjene predvia kao krivino delo& a postoji opta sa!lasnost da se radi o takvom delu$ To je jedan od naina

stvaranja suprana+ionalno! krivino! prava$ 0o& ne "i se smelo dovoliti da naelo akonitosti po svomkvalitetu "ude loije od ono! to vai u na+ionalnom (unutranjem) krivinom pravu$ Meunarodno javno pravoproima meunarodno krivino pravo du#om interna+ionalima ime se u"laava e!oistika kon+ep+ija

1

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

2/186

apsolutno! suvereniteta drava& a kon+ep+ija meunarodno! poveivanja dolai do iraaja$ .a odnosmeunarodno! krivino! prava i meunarodno! javno! prava moemo re-i da je to odnos proimanja idopunjavanja ' meunarodno krivino pravo nita ne oduima od meunarodno! javno! prava& ne!o samodetaljnije rarauje pojedine nje!ove norme& i to u domenu krivino! prava i nje!ovi# institu+ija$

.ajednika karakteristika meunarodnog krivinog prava i meunarodnog privatnog prava je elemenat

inostranosti& kao i pitanja koja se odnose na dravljanstvo& dravnuteritoriju& lexfori i sl$Pri tome& tre"a imati uvidu i uti+aj meunarodno! javno! prava na meunarodno privatno pravo i meunarodno krivino pravo& presve!a putem od!ovaraju-i# konven+ija$S dru!e strane& ve-ina normi meunarodno! privatno! prava spada u

privatno pravo& dok meunarodno krivino pravo u +elosti spada u kate!oriju javno! prava$ Pored to!a&meunarodno krivino pravo je po svojoj prirodi o"aveno pravo (ius cogens), dok u meunarodnom privatnom

pravu postoji autonomija volje$ /, meunarodnom krivinom pravu doma-i sud primjenjuje lex fori& dok umeunarodnomprivatnom pravu reavaju-i suko" akona& doma-i sud moe do-i u situa+iju da na odreeni

privatnopravni odnos primijeni strani akon$ , meunarodnom privatnom pravuprimaran je i"or akona kojina jedinstven nain& a radi pravne si!urnosti& re!ulie odreeni privatnopravni odnos u iroj ajedni+i$ ,meunarodnom krivinom pravu vano jeda neko krivino delo "ude inkriminisano u svim dravama ili "ar uve-ini drava& kakoeventualni uinila+ ne "i mi!ra+ijom i jedne u dru!u dravu imakao !onjenju/$ , okvirumneunarodno! krivino! prava sva nje!ova pravile se mo!u podeliti na dve velike !rupe$ Prvu !rupu ine

pravila materijalnog meunarodnog krivinog prava& dok u dru!u !rupu spadaju pravila meunarodnog

krivinoprocesnog prava$ Skup ti# ustanova ini od nji# pose"ne pravne !rane$%ve pravne !rane su meuso"no avisne& pri emu je ta avisnost viestruka$ Pravila meunarodno!materijalno! prava nuno pret#ode pro+esnim pravilima$2lanom 134 5enevske konven+ije o postupanju sa ratnim aro"ljeni+ima strane u!ovorni+e ove konven+ije su seo"aveale da -e predueti svaku akonodavnu meru potre"nu radi utvrivanja od!ovaraju-i# krivini# sank+ija

protiv li+a koja su ivrila ili koja su idala nareenje da se ivri "ilo koja od teki# povreda te konven+ije$6akle& ova konven+ija ne propisuje ni jednu krivinu sank+iju a njene prekrio+e& ve- to preputaakonodavnim or!anima emalja koje su strane u toj konven+iji$ To nai da doma-i sud koji u krivinom

postupku protiv neko! li+a utvrdi teku povredu konven+ije& ne "i mo!ao optueno! o!lasiti krivim& niti kanitineposredno primenjuju-i ovu konven+iju& ve- to moe uiniti samo ako je doma-im materijalnim krivinimakonodavstvom radnja optueno! li+a odreena kao krivino delo i a nju propisana krivina sank+ija$I unutranje materijalno krivino akonodavstvo ima ivesne spe+i*lnosti& "o! koji# nije samo se"i dovoljno&ve- se u svojoj primjeni nuno mora naslanjati na meunarodno pravo$ Tako& na primer& doma-i sud koji sudi a

krivino delo ratno! loina protiv ratni# aro"ljenika nuno se mora oslanjati na pravila meunarodno! pravaprilikom donoenja odluke u svakom konkretnom sluaju$ %vo je "o! to!a to dispoi+ija to! krivino! delaima "lanketni karakter& s o"irom na to da optueni moe od!ovarati a ovo krivino delo samo ako je& krei

pravila meunarodnog prava& prema ratnim aro"ljeni+ima naredio ili uinio neko od dela koje se nalae udoma-em akonu$Pojam meunarodno! materijalno! krivino! prava ' podraumevaju se spe+i*ine odred"e materijalnopravne

prirode (materijalnopravna pravila) sadrane u meunarodnim optim pravnim aktima& u na+ionalnim krivinimakonodavstvima& kojima su ureeni osnovna naela i instituti opte! dela krivino! prava na meunarodnomnivou& kao i o"eleja pojedini# meunarodni# krivini# dela u uem smislu$ Pri odreivanju ovo! pojma& polaise od predmeta nje!ovo! prouavanja$ Prema jednom od ti# s#vatanja& pod tim pojmom se podraumevaloreavanje pitanja prostorno! vaenja na+ionalni# krivini# akona$ Prema dru!om s#vatanju& sadraj ovo!

pojma o"u#vata skup meunarodnopravni# akata i koji#& a drave koje su i# pri#vatile& proiilae o"avee dau svom akonodavstvu odreena ponaanja propiu kao krivina dela i predvide kane a nji#$ Postoje is#vatanja koja ovaj pojam proiruju na pitanja ekstradi+ije& pruanja meunarodne krivinopravne pomo-i& te

prinavanja odluka strani# sudova doneti# u krivinim predmetima$Sadraj meunarodno! krivino! prava ine: od!ovaraju-e norme meunarodno! javno! prava (odreenimeunarodni loini& prava i slo"ode oveka& imuniteti& meunarodna jurisdik+ija)& atim odreene norme ire!ionalno! meunarodno! javno! prava (pravo 7vropske unije& an!losaksonsko pravo)& kompleks normina+ionalno! krivino! prava postuliran meunarodnim konven+ijama& kao i odred"e na+ionalno! krivino!akona o !rani+ama represivne vlasti drave& te kompleks pro+esnopravni# normi (pruanje pravne pomo-i)&kao i pitanje dejstva strani# sudski# presuda i strani# pro+esni# radnji$ injenica je da je meunarodno pravo u

principu pravo koordinacije, a unutranje pravo - pravo subordinacije$Meunarodno materijalno krivino pravo ima a predmet naunu o"radu krivinopravni# pojmova i instituta&nji#ovu sistematia+iju& ali i ila!anje ne samo o tom pravu kakvo ono u datom trenutku jeste (ila!anje de legelata) ve- i kakvo "i& u +ilju nje!ovo! po"oljanja& tre"alo da "ude (ila!anje de lege ferenda) radi uspenije

"or"e sa ranim o"li+ima kriminaliteta na meunarodnom planu$

3

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

3/186

Spe+i*inost meunarodno! materijalno! krivino! prava o!leda se u injeni+i da sve do nedavno ova pravilanisu mo!la "iti pronaena na jednom mestu& u nekom jedinstvenom pravnom aktu (kao u sluaju od!ovaraju-i#akona u unutranjem pravu drava)& ve- su "ila sadrana u pravnim aktima pojedini# ad oc meunarodni#krivini# tri"unala$6onoenjem i usvajanjem Rimsko! statuta I88 uinjen je veliki korak napred u tom po!ledu& jer taj statut sadriodred"e o najvanijim institutima ove !rane prava (o osnovnim naelima& krivinom djelu& krivinoj

od!ovornosti& vinosti& a"ludi& o nekim krivinim sank+ijama)$ Istina& ne moe se re-i da su te odred"e do krajaravijene& ali je verovatno upravo "o! to!a adatak nauke meunarodno! materijalno! krivino! prava daukae na te nedoreenosti i predloi reenja a nji#ovo po"oljanje u "udu-nosti$

II " PREPREKE U RA%OJU MEUNARODNOG MATERIJALNOG KRII!NOG PRAA

Meunarodno krivino pravo se sporo& ali sistemski o"likuje i poetni# meudravni# odnosa povodomkrivini# dela s elementima inostranosti u samostalno pravo meunarodne ajedni+e koje ima sve vieuniveralni# karakteristika$Postoje dva ralo!a koji su predstavljali svojevrsne prepreke u ravoju ovo! prava$ 9edan od ti# ralo!a je& usutini& pravne prirode& jer mu u poadini stoji odreeno pravno uenje& dok je dru!i ralo! politike prirode$Prvi ralo! predstavlja uenje o suverenosti drava ije osnove su postavljene jo u ;I veku$ 0je!ov tvora+ je*ran+uski pravnik i politiki teoretiar 5an 1?'1>@?) avren je ;est*alskimmirom 1>@?$ !odine koji je doveo do pojave suvereni# drava u 7vropi$ 0ji#ovi vladari pri#vatili su i "raniliteoriju o suverenosti kako "i se oslo"odili papske vlasti$ 6rave i nji#ovi vladari su u vrenju svoje vlasti unutar!rani+a drave "ili apsolutnoslo"odni i neavisni kako na unutranjem& tako i na spoljanjem planu$

#ruga fa"a u kojoj dolai do svojevrsno! oivljavanja doktrine o suverenosti drava nastupa usvajanjemPovelje ,jedinjeni# na+ija posle 6ru!o! svetsko! rata$ Prema toj povelji& or!ania+ija ,jedinjeni# na+ijaasnovana je na naelu suverene jednakosti svoji# lani+a& i postoji a"rana meanja u unutranje stvari "ilo

koje drave$ 0a ovaj nain& doktrina o suverenosti drava do"ila je svojevrsno meunarodnopravno prinanje unajviem pravnom aktu ,jedinjeni# na+ija$

$rea fa"a& u kojoj se ukauje i a!ovara vanost dravne suverenosti& nastupa pedeseti# i edeseti# !odina veka$ 0ove a*rike i aijske drave& otro su kritikovale "ilo kakav o"lik meanja u nji#ove unutranje poslove$

Tek po avretku 6ru!o! svetsko! rata& kada su osnovana dva meunarodna ad oc krivina tri"unala& po prviput u istoriji na meunarodnom nivou odreena dela "ila su propisana kao krivina dela& odreene su kane anji# i utvrena naela meunarodno! krivino! prava$ %va naela predstavlja-e kasnije osnovu Komisiji,jedinjeni# na+ija a meunarodno pravo da 14B$ !odine *ormulie sedam prin+ipa& od koji# jedan sadrikrivina djela (loine protiv mira& ratne loine i loine protiv ovjenosti)& dok se ostali odnose na odreenaopta naela krivine od!ovornosti& sauesnitvo i dru!a krivinopravna pitanja$Meutim& pored pravne doktrine o suverenosti drava& i raloi politike prirode "ili su prepreka u ravojumeunarodno! krivino! prava$ Po avretku Prvo! svetsko! rata savenike sile& lanom 33C ;ersajsko!u!ovora& javno su optuile nemako! +ara ;iljema II /a najviu povredu meunarodno! morala i osveteno!

potovanja u!ovora/& "o! e!a je "ilo predvieno i *ormiranje spe+ijalno! suda koji "i sudio ovom nemakomvladaru$ Medutim& do to!a nije dolo& jer je Dolandija& na iju teritoriju je +ar i"e!ao& jednostavno od"ila daivri nje!ovu ekstradi+iju$

III " RA%OJ MEUNARODNOG MATERIJALNOG KRII!NOG PRAA

Ravoj ove !rane prava moe se pratiti u dva odvojena prav+a$ 9edan od nji# odvijao se kreiranjem statutapose"ni# ad oc tri"unala i I88& dok se dru!i prava+ odnosio na rane meunarodne opte pravne akte(konven+ije& paktove) sa krivinopravnom sadrinom& kojima su drave nji#ove lani+e pri#vatale o"aveu da udoma-em krivinom akonodavstvu ivre inkrimina+iju odreeni# ponaanja u ranim o"lastima ivota$

E

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

4/186

&'a'u'i $eunarodni( krivini( 'ri)una*a od +naa,a +a ra+vo, $eunarodno# $a'eri,a*no# krivino#prava

&'a'u'i Nirn)er-ko# 'ri)una*a i Tri)una*a u Toki,u%d pose"ne je vanosti lan > Statuta& jer su njime "ile propisane tri kate!orije krivini# dela:

(1)%loini protiv mira. %vi loini su svojim o"elejem o"u#vatali radnje planiranja& pripremanja&

apoinjanja ili voenja a!resivno! rata kojima se kre meunarodni u!ovori& sporaumi ili jemstva& odnosnoue-e u ajednikom planu ili averi radi ivrenja neko! od napred navedeni# dela$(3)&atni "loini. %va kate!orija krivini# dela o"u#vatala je krenja akona i o"iaja ratovanja$ %vo

krivino delo& imeu ostalo!& ukljuuje: u"istvo& lostavljanje& deporta+iju +iviino! stanovnitva sa okupiraneteritorije radi prinudno! rada ili ostvarenja dru!o! +ilja& u"istvo ili lostavljanje ratni# aro"ljenika ili li+a namoru& u"ijanje tala+a& pljakanje javne ili privatne imovine& stra#ovito raaranje !radova& varoi ili sela koje nijeopravdano vojnim potre"ama$

(E) %loini protiv ovenosti. %vo krivino delo& a koje je od!ovornost mo!la postojati i ako jeuinjeno a vreme mira o"u#vata: u"istvo& istre"ljenje& poro"ljavanje& deporta+ija i dru!e radnje protiv +ivilno!stanovnitva& pre ili u toku rata& odnosno pro!on na politikoj& rasnoj ili verskoj osnovi& ako su predueti

prilikom ivrenja ili u vei sa ivrenjem neko! od krivini# dela i nadlenosti 0irn"erko! tri"unala$ Statut0irn"erko! tri"unala je prvi meunarodni dokument koji je o"jedinio sve tada ponate o"like meunarodni#krivini# dela protiv #umanosti i meunarodno! prava$ Statut ne pominje iriito !eno+id& ali !a deskriptivno

postavlja unutar loina protiv ovenosti$ , tom smislu& loin protiv ovenosti predstavlja idejni okvir!eno+ida$6e*ini+ija loina protiv ovenosti& onako kako je data u Statutu 0irn"erko! tri"unala& sadri vane elementekoji su vaniji od sami# opisa radnji imanentni# kasnijem krivinom pojmu !eno+ida$ Radnje ivrenja loina

protiv ovenosti veuju se a loine protiv mira i ratne loine$ Ta dela su pravno sank+ionisana i astupljenau #akim i enevskim konven+ijama i nisu uopte sporna$ Meutim& ni u jednom meunarodnom dokumentu prenirn"erko! Statuta& ta nedela nisu okvali*ikovana kao protivpravna "o! to!a to su uinjena na /rasnoj&

politikoj i verskoj osnovi$ Slede-a vana karakteristika de*ini+ije loina protiv ovenosti odnosi se nanje!ovu vremensku dimeniju$ Iako se u tekstu de+idirano ne odreuje da se ovi loini mo!u vriti u miru i uratu& i *ormula+ije /pre ili a vreme trajanja rata/ se moe ivesti takav akljuak$ Pose"no je naajno i to tose kod odred"e loina protiv ovenosti uspostavlja prin+ip suprema+ije meunarodno! prava u odnosu nana+ionalna akonodavstva$Statut 0im"erko! tri"unala je od naaja i po tome to je u lanu C propisano da slu"eni poloaj optueno!

li+a& "e o"ira da li se radi o e*u drave ili vladinom slu"eniku& isto! ne oslo"aa od od!ovornosti niti semoe ueti kao olakavaju-a okolnost$ 2injeni+a da je optueni& neko od krivini# dela i nadlenosti Tri"unalauinio na osnovu nared"e svo! nadreeno!& optueno li+e ne oslo"aa od od!ovornosti& ali se moe ueti kaoolakavaju-a okolnost prilikom odmeravanja kane ako Tri"unal utvrdi da interesi pravinosti to a#tevaju$ ,

po!ledu krivini# sank+ija& Tri"unalu je dato ovla-enje da optueno!& koji je o!laen krivim a neko odkrivini# dela i nadlenosti Tri"unala& moe osuditi na smrtnu kanu ili dru!u kanu a koju smatra da je

pravedna$Po u!ledu na ovaj tri"unal "io je osnovan i Meunarodni vojni tri"unal a 6aleki istok& sa seditem u

Tokiju$ Meutim& a raliku od 0irn"erko! tri"unala koji je "io osnovan u!ovorom imeu Saveniki# sila&Tri"unal u Tokiju osnovan je 14@>$ !odine& proklama+ijom vr#ovno! komandanta saveniki# sna!a a 6alekiistok ameriko! !enerala 6a!lasa MekArtura& prema na+rtu koji je napravio ameriki pravnik Kinan& a koji je

potom postavljen a !lavno! tuio+a pred tim sudom$ I ovaj tri"unal je "io nadlean da sudi a tri !rupekrivini# dela& i to najviim japanskim o*i+irima& politiarima i diplomatama$ %n se najvie "avio ratnimloinima koji su savenike najvie po!aali& a to su ratni loini protiv ratni# aro"ljenika& koje su 9apan+iiroko praktikovali$ =rupu A su predstavljala krivina dela protiv mira& !rupu < su inili ratni loini koji suo"u#vatali krenja akona i o"iaja ratovanja& a !rupu 8 su inili loini protiv ovenosti kod koji# nije "io

predvien pro!on na verskoj osnovi$;anost ovi# ad oc sudova& a pose"no 0irn"erko! tri"unala& lei u injeni+i da nje!ov statut& kao i kasnijatv$'irnerka presuda, sadre ni naela koji su Reolu+ijom "roj 4 i 14@>$ !odine potvreni od strane=eneralne skuptine ,jedinjeni# na+ija& kao optevaea naela meunarodnog prava.Re je o slede-im naelima: (1) svako li+e koje uini delo koje predstavlja krivino delo po meunarodnom

pravu& od!ovorno je a nje!a i a to delo se kanjavaF (3) injeni+a da na+ionalno akonodavstvo ne propisujekanu a delo koje predstavlja krivino delo po meunarodnom pravu& ne oslo"aa nje!ovo! uinio+a odod!ovornosti po meunarodnom pravuF (E) injeni+a da je neko li+e uinilo delo koje predstavlja krivino delo

po meunarodnom pravu& deluju-i kao e* drave ili kao od!ovorno li+e vlade& ne oslo"aa !a od od!ovornostipo meunarodnom pravuF (@) injeni+a da je neko li+e delovalo po nareenju nje!ove vlade ili pretpostavljeno!&ne oslo"aa to li+e od od!ovornosti po meunarodnom pravu& pod uslovom da je u stvarnosti imalo mo!u-nosti"oraF () svako li+e optueno a krivino delo po meunarodnom pravu& ima pravo na pravino suenjeF (>)

@

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

5/186

slede-a krivina dela su kanjiva kao krivina dela po meunarodnom pravu: a) loini protiv mira ' u nji#spadaju: planiranje& pripremanje& pokretanje i preduimanje a!resije ili rata kojima se kre meunarodniu!ovori& sporaumi ili jemstva& kao i uestvovanje u ajednikom planu ili averi usmerenim na injenje neko!od navedeni# krivini# delaF ") ratni loini ' u nji# spadaju u"istvo& lostavljanje& deporta+iju +iviino!stanovnitva sa okupirane teritorije radi prinudno! rada ili ostvarenja dru!o! +ilja& u"istvo ili lostavljanje ratni#aro"ljenika ili li+a na moru& u"ijanje tala+a& pljakanje javne ili privatne imovine& stra#ovito raaranje !radova&

varoi ili sela koje nije opravdano vojnim potre"amaF +) loini protiv ovjenosti ' u nji# spadaju u"istvo&istre"ljenje& poro"ljavanje& deporta+ija i dru!e radnje protiv +ivilno! stanovnitva& pre ili u toku rata& odnosnopro!on na politikoj& rasnoj ili verskoj osnovi& ako su predueti prilikom ivrenja ili u vei sa ivrenjem neko!od krivini# dela i nadlenosti 0irn"erko! tri"unalaF (C) sauesnitvo u ivrenju loina protiv mira& ratni#loina ili loina protiv ovenosti takoe predstavlja krivino delo po meunarodnom pravu$%va naela su naknadno "ila *ormulisana od strane Komisije ,jedinjeni# na+ija a meunarodno pravo& a atim

pri#va-ena od =eneralne skuptine ,jedinjeni# na+ija& 14B$ !odine$

&'a'u' Meunarodno# krivino# 'ri)una*a +a )iv-u Ju#o.*avi,uSavet "e"ednosti ,jedinjeni# na+ija& u vei sa ratnim do!aanjima na teritoriji "ive SGR9& najpre osnivaI8TH$ To je uinjeno Reolu+ijom Saveta "e"ednosti i 144E$ !odine$ 0akon to!a& ovaj or!an ,jedinjeni#na+ija je& ramotrivi Ivetaj !eneralno! sekretara ,jedinjeni# na+ija& doneo Reolu+iju kojom je jedno!lasnousvojen Statut ovo! meunarodno! krivino! tri"unala$

Statut Meunarodno! krivino! tri"unala a "ivu 9u!oslaviju propisuje etiri vrste krivini# dela:' teka krenja 5enevski# konven+ija od 14@4$ !odineF' krenje akona i o"iaja rataF' !eno+idF' loini protiv ovenosti$

, lanu > Statuta sadrane su odred"e o linoj krivinoj od!ovornosti& prema kojima ovaj tri"unal imanadlenost nad *iikim li+ima (pojedin+ima) kao uinio+ima napred navedeni# krivini# dela$ To& dru!imreima& nai da pred I8TH ne mo!u krivino od!ovarati pravna li+a (drave i dru!e or!ania+ije)$2lan C Statuta sadri odred"e o individualnoj krivinoj od!ovornosti$ S tim u vei& ovaj lan na naelan nain

propisuje da: (1) li+e koje je planiralo& podsti+alo& naredilo& uinilo ili na dru!i nain pomo!lo ili podstrekavalo

na planiranje& pripremu ili ivrenje neko! od navedeni# krivini# dela& lino je od!ovomo a krivino deloF (3)slu"eni poloaj optueno! li+a& "ilo da je e* drave ili vlade ili od!ovorno li+e u vladi& ne oslo"aa to li+e odkrivine od!ovornosti niti se moe ueti kao olakavaju-a okolnost kod odmeravanja kaneF (E) injeni+a da jeneko od navedeni# krivini# dela uinjeno od strane potinjeno! ne oslo"aa od od!ovornosti nje!ovo!

pretpostavljeno! ako je on (pretpostavljeni) nao ili imao ralo!a da na da -e potinjeni uiniti krivino delo ilida !a je uinio& a pretpostavljeni je propustio da predume neop#odne i raumne mere da sprei takvo delo ili dakani nje!ovo! uinio+a$ %vo naelo je od pose"ne vanosti& jer se radi o tv$ komandnoj odgovornosti& priemu je od vanosti i to to se uspostavlja mo!u-nost od!ovornosti i a ne#at pri ivrenju krivino! dela

pretpostavljeno!$F (@) injeni+a da je optueno li+e neko od navedeni# krivini# dela uinilo na osnovu nared"evlade ili svo! pretpostavljeno!& ne oslo"aa to li+e od krivine od!ovornosti& ali se ova injeni+a moe ueti uo"ir kao olakavaju-a okolnost pri kanjavanju ako I8TH utvrdi da to a#tevaju interesi pravinosti$

&'a'u' Meunarodno# krivino# 'ri)una*a +a Ruandu%vaj tri"unal je osnovan 144@$ !odine$ %snivanju tri"unala pret#odio je ivetaj Komisije ,jedinjeni# na+ija aljudska prava u kom je utvreno da je a tri mese+a tokom 144@$ u Ruandi ivren !eno+id u kom je u"ijenoimeu BB$BBB i milion ljudi& ma#om +ivila i plemena Tutsi$ Tri"unal se nalai u Arui i ima nadlenost aslede-a krivina dela:' !eno+idF' loini protiv ovenosti i' krenja lana E o atiti rtava rata& ajedniko! a sve etiri 5enevske konven+ije i 14@4& kao i dodatno!Protokola II i 14CC$ !odine$%va nadlenost o!raniena je teritorijalno (ratione loci) na teritoriju Ruande& kao i vremenski (ratione temporis)na sva navedena krivina dela uinjena u periodu od 1$ januara do E1$ de+em"ra 144@$ !odine$Statut ovo! tri"unala institut individualne krivine od!ovornosti ureuje na nain na koji je to uinjeno i uStatutu I8TH& a kada je re o komandnoj od!ovornosti ' moe se re-i da su nje!ove odred"e o tome identineonim sadranim u Statutu I8TH$Meutim& u teoriji se ukauje i na ralike imeu I8TR i I8TH$ Ralika se& najprije& o!leda u injeni+i da jenadlenost I8TR ratione temporis o!raniena pre+ino i odnosi se na navedena krivina dela& pod uslovom da

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

6/186

su uinjena na teritoriji Ruande u periodu imeu 1$ januara i E1$ de+em"ra 144@$ !odine& dok su ova pitanja usluaju I8TH ureena na dru!aiji nain$ 0adlenost I8TH vremenski se prostire na period od 1$ januara 1441$!odine pa do dana koji utvrdi Savet "e"ednosti po uspostavljanju mira$ Slede-a ralika je u tome to I8TH imanadlenost a krivina dela uinjena u meunarodnom ili unutranjem oruanom suko"u& dok je nadlenostI8TR o!raniena samo na unutranji oruani suko"$

0ajad& "itna ralika imeu ova dva tri"unala veana je a krivino delo loina protiv ovenosti$ 0aime&

I8TH& u vei sa ovim loinima& ima nadlenost samo ako su uinjeni u toku oruano! suko"a& dok I8TR imanadlenost a loine protiv ovjenosti samo ako su uinjeni na na+ionalnoj& politikoj& etnikoj& rasnoj iliverskoj osnovi& tj$ kada su uinjena sa diskriminiu-om namerom$

&'a'u' &pe/i,a*no# .uda +a &i,era Leon%d marta 1441$ !odine Sijera eone je "io rtva !raansko! rata ko!a je karakterisalo masovno nasilje& a koji jeokonan mirovnim sporaumom 1444$!odine$ Sporaum imeu ,jedinjeni# na+ija i vlade Sijera eonea oosnivanju Spe+ijalno! suda a Sijera eone potpisan je 3BB3$ !odine u Gritaunu$ Spe+ijalni sud je tre-i ad ocmeunarodni krivini sud& posle I8TH i I8TR& a prvi u kojem -e asedati meunarodne (,0) i doma-e sudije$.a raliku od I8TH& odnosno I8TR koji sude pojedin+ima samo a krivina dela po meunarodnom pravu&Spe+ijalni sud a Sijera eone& prema pomenutom sporaumu& ima nadlenost da sudi pojedin+ima kako akrivina dela po meunarodnom pravu tako i a krivina dela i doma-e! prava$ Spe+ijalni sud ima uporednunadlenost sa doma-im sijeraleonskim sudovima& ali -e mo-i u svako do"a da vanino atrai od doma-e! suda

da mu ustupi nadlenost& pa -e tako imati prednost nad doma-im sudovima potuju-i naelo ne is in idem.Spe+ijalni sud je nadlean a /!onjenje li+a koja snose najve-u od!ovornost a o"iljne povrede meunarodno!#umanitarno! prava i sijeraleonsko! prava poinjene na teritoriji Sijera eonea od EB$ novem"ra 144>$ !odine$%va injeni+a predstavlja ralo! "o! koje! se& prema Statutu ovo! suda& sva krivina dela i nje!ovenadlenosti mo!u podeliti u dve !rupe$

rvu grupuine krivina dela po meunarodnom pravu& u koju spadaju loini protiv ovenosti (u"istvoFistre"ljenjeF poro"ljavanjeF deporta+ijaF atvorF muenjeF silovanje& seksualno ropstvo& prisilna prostitu+ija&

prisilna trudno-a i svaki dru!i o"lik seksualno! nasiljaF pro!on na politikoj& rasnoj& etnikoj ili verskoj osnov)&povrede ajedniko! lana E 5enevski# konven+ija (sve vrste u"istva& saka-enja& svireposti i muenjaF uimanjetala+aF povrede lino! dostojanstva& naroito uvredljivi i poniavaju-i postup+iF iri+anje i ivravanje kani "e

pret#odno! suenja od strane redovno! ustanovljeno! suda i propra-eno! svim sudskim !aran+ijama koje+iviliovani narodi prinaju a neop#odne) i 6opunsko! protokola II (lan E Statuta ' /Spe+ijalni sud je

ovla-en da !oni li+a koja su uinila teke povrede meunarodno! #umanitamo! prava: (a) namernousmeravanje napada na +ivilno stanovnitvo kao takvo ili na pojedinane +ivile koji ne uestvuju neposredno uneprijateljstvimaF (") namerno usmeravanje napada na oso"lje& postrojenja& materijal& jedini+e ili voilaukljuene u #umanitarnu pomo- ili misiju odravanja mira u skladu sa Poveljom ,jedinjeni# na+ija sve dokimaju pravo na atitu koja se prua +ivilima ili +ivilnim o"jektima prema meunarodnom pravu oruano!suko"aF (+) re!rutovanje ili ukljuivanje de+e mlae od 1 !odina u oruane sna!e ili !rupe i nji#ovu aktivnuupotre"u u neprijateljstvima/)& te dru!e teke povrede meunarodno! #umanitarno! prava (lan @ Statuta 'iidem)$

#rugu grupukrivini# dela i nadlenosti ovo! tri"unala ine krivina dela prema pravu Sijera eonea& To su:(a) krivina dela koja se odnose na loupotre"u devoji+a& u skladu sa doma-im .akonom o spreavanjuokrutnosti prema de+i$ %vo krivino delo o"u#vata slede-e o"like ivrenja: loupotre"u devoji+e mlae od 1E!odinaF loupotre"u devoji+e imedu 1E i 1@ !odinaF otmi+u devoji+e i nemoralni# po"udaF (") krivina delakoja se odnose na unitavanje imovine& u skladu sa doma-im .akonom o lonamernoj teti$ , ovu !rupuspadaju: paljenje stam"eni# !rada ' ku-a u kojima ima ljudiF paljenje javni# !rada& paljenje dru!i# !rada$Statut Spe+ijalno! suda a Sijera eone je od vanosti i a meunarodno materijalno krivino pravo i "o!odred"i o nje!ovoj nadlenosti nad maloletni+ima$ ;eliki "roj de+e je "io re!rutovan i o"uavan a vrenjeokrutni# dela u toku !raansko! rata& postavilo se pitanje nji#ove krivine od!ovornosti$ %vo pitanje reeno jelanom C Statuta Spe+ijalno! suda a Sijera eone tako to je najpre iskljuena nadlenost ovo! tri"unala a onali+a koja su u vreme kada su uinila neko od krivini# dela i nadlenosti tri"unala "ila mlaa od 1 !odina$ .ali+a imeu 1 i 1? !odina tri"unalu je stavljeno u o"aveu da prema njima postupa sa dostojanstvom& vode-irauna o nji#ovim !odinama i potre"i da se pomo!ne nji#ovoj re#a"ilita+iji& so+ijalnoj reinte!ra+iji i

preuimanju konstruktivne ulo!e u drutvu& u skladu sa meunarodnim standardima ljudski# prava$ Prema ovojkate!oriji li+a& ako utvrdi nji#ovu krivinu od!ovornost& tri"unal ne moe ire-i atvorsku kanu& ve- neku odslede-i# mera: nalo! o uputstvima i nadoru nad "ri!omF nalo! o radu a ajedni+uF savetodavne uslu!eF#raniteljstvoF popravne& o"raovne i pro!rame strune o"ukeF odo"rene kole& te pro!rame raoruavanja&demo"ilia+ije i reinte!ra+ije ili pro!rame slu"i a atitu de+e$

>

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

7/186

&'a'u' Meunarodno# krivino# .uda%snivanje ovo! suda apoelo je osamdeseti# !odina prolo! veka kada su Trinidad i To"a!o& uputile predlo!=eneralnoj skuptini ,jedinjeni# na+ija povodom to! pitanja$ Tokom 144@$ !odine Komisija ,jedinjeni# na+ijaa meunarodno pravo iradila je na+rt Statuta ovo! suda koji -e& nakon nekoliko ramatranja i imena& "itiusvojen 144?$ !odine$ 6o 3BB3$ !odine Statut je rati*ikovalo >B drava i iste !odine je stupio na sna!u$ Po prvi

put na jednom mestu u meunarodnopravnom dokumentu mo!u na-i odred"e opte! i pose"no! dela

materijalno! krivino! prava$ %dred"e Statuta& koje se odnose na opte institute materijalno! krivino! prava&odnose se samo na ona krivina dela koja su u nadlenosti ovo! suda$ To su: loini !eno+idaF loini protivovenostiF ratni loini iloini a!resije$%vi loini ne podleu astarevanju& ali se neastarivost krivino! !onjenja odnosi samo na navedene loinekoji su uinjeni nakon to je Statut stupio na sna!u$

%loin genocida' pod njim se podraumijeva svako od navedeni# dela& ako je uinjeno u namjeri potpuno! ilidelimino! unitenja na+ionalne& etnike& rasne ili verske !rupe kao takve$ Ta dela su:

' u"istvo lanova !rupeF' teka povreda telesne ili duevne +elovitosti pripadnika !rupeF' namerno podvr!avanje !rupe ivotnim uslovima koji tre"a da dovedu do njeno!

potpuno! ili delimino! unitenjaF' mere usmerene na spreavanje raanja u okviru !rupeF

' prinudno premetanje de+e i jedne !rupe u dru!u$

%loini protiv ovenosti' a nje!ovo postojanje a#teva se da je neko od dela i ove !rupe uinjeno kao deorasprostranjeno! ili sistematsko! napada usmereno protiv "ilo ko! +ivilno! stanovnitva$

&atni "loini ' radnje ivrenja ovo! krivino! dela mo!u "iti preduete u meunarodnom ili unutranjemoruanom suko"u& pri emu Sud pose"no ima nadlenost /pose"no kada su uinjeni kao deo plana ili politike ilikao deo masovno! ivrenja ti# loina/$ 6akle& postojanje odreeno! plana ili politike& kao ni masovnoivrenje& nisu uslov a postojanje ovo! krivino! dela ve- se samo na!laava da Sud poseno ima nadlenosta ove loine ako su uinjeni na taj nain$

."o! nedovoljne pre+inosti prilikom *ormulisanja radnji ivrenja u ovim krivinim delima& u Statut jeu!raena odred"a o elementima krivini# djela$ Ti elementi se usvajaju dvotre-inskom ve-inom lanova

Skuptine drava lani+a ovo! statuta& a ne od strane sudija Suda$ Sudije I88& tuio+i& kao i drave lani+emo!u predla!ati imene i dopune ti# elemenata& ali se i imene i dopune usvajaju dvotre-inskom ve-inomlanova Skuptine drava lani+a$ Konaan na+rt teksta elemenata krivini# dela usvojila je Pripremna komisijaa Meunarodni krivini sud EB$ juna 3BBB$ !odine$Statut sadri dva osnovna naela materijalno! krivino! prava (*. nullum crimen i +. nulla poena sine lege)$Prvim naelom propisano je da li+e nije krivino od!ovorno& osim ako je nje!ovo ponaanje& u vrijeme kada jedelo uinjeno& predstavljalo krivino delo i nadlenosti Suda$ Statut& s tim u vei& iriito a"ranjuje irokotumaenje o"eleja krivino! dela& ali i propisujeprimenu naela in duio pro reo (presuda u korist okrivljeno!)u sluaju nejasno-a pri tumaenju nejasni# odred"i u konkretnom sluaju$ 6akle& optueno li+e moe "itikanjeno samo u skladu sa tim statutom& tj$ samo kanama koje su u skladu sa Statutom$

0adlenost suda ratione personae odnosi se samo na *iika li+a koja su u vreme ivrenja krivino! dela kojeim se stavlja na teret imala 1? i vie !odina$ 6akle& Statut ne predvia mo!u-nost suenja maloletnimuinio+ima krivini# dela i nadlenosti Suda$ Krivina od!ovornost *iiko! li+a& prema Statutu& postoji akouini krivino delo i nadlenosti Suda na jedan od slede-i# naina:

' kao pojedina+& ajedno sa dru!im ili preko dru!o! li+a (posredno ivriiatvo)& "eo"ira da li to dru!o li+e snosi krivinu od!ovornost$

' ako naredi& vr"uje ili navodi na ivrenje krivino! dela (delo mora "iti uinjeno ili "arempokuano)F

' ako pomae& podrava ili na dru!i nain doprinosi ivrenju krivino! dela ilipokuaju nje!ovo! ivrenja kako "i olakao nje!ovo ivrenje& ukljuuju-i o"e"eenje sredstavaa nje!ovo ivrenjeF

' ako doprinosi na "ilo koji dru!i nain da !rupa li+a koja deluje sa ajednikim+iljem& ivri ili pokua da ivri krivino (doprinos mora "iti nameran' iskljuuje sene#at)F

' ako u sluaju loina !eno+ida neposredno i javno podstie dru!e da ivre taj loinF' ako pokua da ivri neko od krivini# dela i nadlenosti Suda preduimanjem radnje koja

predstavlja natan korak ka ivrenju loina& ali ne doe do ivrenja krivino! dela "o! okolnosti neavisni#od namera to! li+a$ Statut& s tim u vei& propisuje oslo"oenje od kane a li+e koje& nakon to ju je apoelo&

C

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

8/186

prekine radnju ivrenja krivino! djela ili ako na dru!i nain sprei dovrenje to! dela& pod uslovom dase do"rovoljno i potpuno odreklo krivine svr#e$

I ovaj statut propisuje kanjivost *iiki# li+a "e o"ira na svojstvo koje su imali pri ivrenju krivino! dela inadlenosti Suda ' /slu"eno svojstvo e*a drave ili vlade& lana vlade ili skuptine& ia"rano! predstavnika ilivladino! slu"enika nipoto ne iuima li+e i krivine od!ovornosti/ niti& samo po se"i& moe "iti osnov a

u"laavanje kane$/Imunitet ili pose"na pro+esna pravila koja mo!u sledovati u slu"eno svojstvo li+a ne predstavljaju preprekua I88 da vri svoju nadlenost prema optuenom li+u& "e o"ira na to to ima& ili je u vreme uinjeno!krivino! dela imao svojstvo e*a drave& lana vlade i sl$, vei sa vino-uStatut naelno propisuje da je a krivinu od!ovornost optueno! li+a potre"no da su elementi

"i-a svako! od krivini# dela i nadlenosti I88 ostvareni sa namerom i nanjem$ 6akle& neop#odan je ne samoumiljaj ve- i namera& pod kojom se podraumeva predstava uinio+a o odreenom +ilju koji moe posti-iivrenjem krivino! dela i koji na nje!a deluje kao motiv a ivrenje dela$ 0amera postoji:

' u odnosu na delo& kada li+e ima nameru da ivri deloF' u odnosu na posljedi+u& kada li+e ima nameru da prourokuje tu posledi+u ili je svesno da -e

do nje do-i pri uo"iajenom toku stvari

.nanje podraumeva svest uinio+a da postoje okolnosti ili da -e pri uo"iajenom toku stvari do-i do posledi+e$

Statut odreuje uraunljivost na ne!ativan nain& propisuju-i kada -e se smatrati da uinila+ neko! krivino!dela nije uraunljiv$ , ovom sluaju to predstavlja osnov a iskljuenje krivine od!ovornosti$ Re je o dvatakva osnova& koji moraju postojati u vreme ivrenja krivino! dela:

' ako optueno li+e pati od duevne "olesti ili nedostatka koji raara nje!ovu sposo"nost da pro+jenjujeneakonitost ili prirodu svo! dela ili sposo"nost da kontrolie svoje ponaanje ' ako stanje opijenosti to! li+araara nje!ovu sposo"nost da pro+ijeni neakonitost ili prirodu svo! dela ili sposo"nost da kontrolie svoje

ponaanje da "i udovoljio akonskim uslovima$Medutim& u ovom sluaju& kao i u doma-em akonodavstvu& ovo stanje se ne moe ueti u o"ir kao osnov aiskljuenje krivine od!ovornosti ako je opijenost "ila do"rovoljna pod okolnostima pod kojima je to li+e naloda -e usled opijenosti verovatno uiniti krivino delo (actiones lierae in causa).

.a iskljuenje krivine od!ovornosti& Statut predvia jo nunu od"ranu& krajnju nudu i prinudu$'una odrana' situa+ija u kojoj uinila+ /postupa raumno da "i od"ranio se"e ili dru!o li+e ili& u sluaju

ratni# loina& da "i od"ranio imovinu koja je "itna a opstanak to! ili dru!o! li+a ili imovinu "itnu aostvarenje vojno! adatka& od neposredne i neakonite upotre"e sile na nain srameran stepenu opasnosti koja

prijeti tom ili dru!om li+u ili ati-enoj imovini/$rajnja nuda i prinuda' ako su nastale kao posledi+a /pretnje neposredno predstoje-om smr-u ili trajnom ilineposrednom o"iljnom telesnom povredom to! ili dru!o! li+a/& atim ako to li+e /postupa na neop#odan irauman nain da "i i"e!lo tu pretnju ukoliko ne namerava da urokuje ve-u tetu od one koju eli da i"e!ne/$-injenina grekaje takoe osnov iskljuenja krivine od!ovornosti& pod uslovom da porie duevni elemenatkod uinio+a$ To su one situa+ije u kojima uinila+ u vreme ivrenja krivino! dela nije svestan neko!nje!ovo! o"eleja (stvarna a"luda o "i-u dela)& odnosno ako po!reno smatra da postoje okolnosti premakojima "i& da su one stvarno postojale& to delo "ilo doputeno (stvarna a"luda o okolnostima koje iskljuuju

protivpravnost)$ravna grekau naelu nije osnov a iskljuenje krivine od!ovornosti$ %vaj institut se svodi na uinioevu!reku o tome da li je nje!ovo ponaanje u konkretnom sluaju krivino delo i nadlenosti I88$ Meutim&

pravna !reka moe predstavljati osnov iskljuenja krivine od!ovornosti ako porie duevni elemenat koduinio+a& kao uslov a postojanje krivino! dela$

.a krivina dela i svoje nadlenosti I88 moe ire-i slede-e krivine sank+ije:' atvor u odreenom trajanju koje ne moe "iti due od EB !odinaF' doivotni atvor$ %vu kanu I88 moe ire-i kada to opravdavaju iuetna teina krivino! dela i lineokolnosti optueno!F' novanu kanuF' trajno oduimanje pri#oda& imovine i do"ara koji su neposredno ili posredno nastali ivrenjem krivino! dela$Iri+anjem ove krivine sank+ije ne dira se u prava tre-i# li+a& pod uslovom da su ta li+a u odnosu na oduetestvari postupala ona fide. (u do"roj veri ' ispravno)

I " I%ORI MEUNARODNOG MATERIJALNOG KRII!NOG PRAA

?

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

9/186

Pojam ivora prava se koristi u materijalnopravnom i *ormalnopravnom naenju$ Gormalni ivorimeunarodno! krivino! prava se delom nalae u meunarodnom javnom pravu (o"iajnom ikonven+ionalnom)& a delom u unutranjem (na+ionalnom) pravu$

Meunarodni i+vori

Polai se od Statuta Meunarodno! suda pravde$ Prema tom statutu& ovaj sud primjenjuje:(a) meunarodne konven+ije& opte ili pose"ne& koje predstavljaju pravila iriito prinata odstrane drava u sporuF

(") meunarodni o"iaj& kao doka opte prakse koja je pri#va-ena kao pravoF(+) opta pravna naela koja prinaju prosve-eni narodiF(d) sudske odluke i uenja najpovaniji# strunjaka meunarodno! javno! prava raliiti#

naroda& kao pomo-no sredstvo a utvrivanje pravni# pravila$

,!ovori& o"iaji i opta pravna naela predstavljaju !lavne ivore& a sudska praksa i doktrina ' dopunske ivoremeunarodno! javno! prava$ 9edan od !lavni# ivora meunarodno! krivino! prava svakako je Rimski statutI88$

eunarodni ugovori predstavljaju najvaniji ivor meunarodno! prava& a pose"no meunarodno!materijalno! krivino! prava$ Predstavljaju sa!lasnost volja nje!ovi# potpisnika s +iljem proivoenja

odreeni# pravni# e*ekata koji se o!ledaju u nastajanju odreeni# prava i o"avea& ijom realia+ijom se eleposti-i odreeni +iljevi$ Spe+i*inost ovi# u!ovora o!leda se u injeni+i da su im potpisni+i meunarodnopravnisu"jekti (drave i meunarodne or!ania+ije)& a avisno od to!a ko je uestvovao u nji#ovom akljuivanjumo!u se ralikovati:

(1) univeralni meunarodni u!ovori / kada su donijeti u okviru i pod okriljem %r!ania+ije,jedinjeni# na+ija i

(3) re!ionalni meunarodni u!ovori / kada su doneti od strane re!ionalni# or!ania+ija (npr$ Saveta7vrope& kakva je 7K9P i 14B$!odine$%no to je "itno kod ovi# u!ovora je to to /u naelu jednako o"aveuju sve nji#ove stranke$ To vai "e o"irana or!an neke drave koji i# je sklopio ili na akt kojim su rati*ikovani (potvreni)F atim /imeu u!ovora ne

postoji #ijerar#ija slina #ijerar#iji pravni# normi i pravni# akata u unutranjem pravu/ ' iuetak je Povelja,jedinjeni# na+ija kojom je propisan primat te povelje nad dru!im meunarodnim u!ovorima u sluaju suko"aimeu o"avea koje proiilae i te povelje a drave lani+e i o"avea koje a nji# proiilae i dru!i#

meunarodni# u!ovora$

eunarodni oiajje najamreniji ivor meunarodno! prava$ .a postojanje meunarodno! o"iaja sea#teva da je re o optoj praksi i da je ona pri#va-ena kao pravo$%vo su dva elementa koja ajedno !rade

pojam meunarodno! o"iaja kao ivora meunarodno! prava$ Ta dva elementa su neradvojna& jer samapraksa nije dovoljna a stvaranje o"iajno! prava$ Prvi od ti# elemenata naiva se materijalnim ili o"jektivnim&a dru!i psi#ikim ili su"jektivnim elementom i u!lavnom su veani a drave kao su"jekte meunarodno!

prava$ , vei sa prvimistie se da se taj elemenat mora /iraavati kro suk+esivno ponavljanjeisto! spoljnje!akta& od stranelanova meunarodne ajedni+e/& kao i da jednostrano ponavljanje /od strane samo jedno! ilimanje! "roja drava ne moe stvoriti opte ili univeralno o"iajno pravilo/$ Meutim& sama viekratno

ponavljana praksa nije dovoljna da "i seuspostavio ovaj ivor meunarodno! prava& ve- se trai postojanje ipravne svesti kod su"jekata meunarodno! prava o o"avenosti takvo! nji#ovo! ponaanja$ %vo ponaanjemoe se o!ledati u o"avei injenja& ali i proputanja injenja$Pro+esno meunarodno krivino pravo asnovano je na vrstim !aran+ijama slo"oda i prava oveka u krivinom

postupku$ ."o! to!a je u njemu teko o"e"editi primenu o"iajno! prava& ali oni se kao ivor prava ne mo!uanemariti$

Slede-i ivor prava su opta pravna naela koja prinaju prosve-eni narodi$ %va naela ne ureuju nekekonkretne pravne odnose& a jo manje se putem nji# moe inkriminisatiodreeno ponaanje kao krivino delo i propisati kana$ Re je o optim naelima koja imaju naenje osnovni#vrednosti na kojima poiva savremeno krivino materijalno pravo$ To su:

' naelo prema kojem se ljudska i !raanska prava i slo"ode mo!u o!raniavati samoakonom& a ne i podakonskim aktom (nullum crimen sine lege scripta)F

' svako li+e moe se o!lasiti krivim i kaniti samo a svoje delo koje je& u vreme kada jeuinjeno& predstavljalo krivino delo prema doma-em ili meunarodnom pravu(nullum crimen sine lege praevia)0

4

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

10/186

' kada odreuje neko delo kao krivino delo& akon mora "iti pre+ian& tj$ elementi "i-akrivino! dela moraju "iti odreeni na pre+ian nain (nullum crimen sine lege certa).

0ejasne akonske odred"e se tre"aju tumaiti u korist optueno! (in duio pro reo)0' ako je nakon uinjeno! krivino! dela akon imenjen jednom ili vie puta& primjenjuje

se akon koji je naj"lai a optueno! (lex mitius)0' kana a krivino delo tre"a "iti akonom unapred propisana (nulla poena sine lege praevia)

0aela koja se iraavaju maksimama nullum crimen sine lege scripta, nullum crimen sine lege praevia, nullumcrimen sine lege certa i nulla poena sine lege praevia mo!u sepodvesti pod jedno jedino naelo ' naeloakonitosti u krivinom materijalnom pravu$

Sudska praksa i doktrina su ivori koji se navode u Statutu Meunarodno! suda pravde& koji nije imao& niti imakrivinopravnu nadlenost$ Kada je re o sudskoj praksi dosadanji# meunarodni# ad oc tri"unala& tre"a re-ida ona moe i tre"a "iti ivor "o! sna!e ar!umenta+ije koja stoji ia odreeno! stava od naaja a reavanjekonkretno! sluaja u "udu-nosti$ Meunarodni sud pravde nema nadlenost a suenje pojedin+ima a uinjenameunarodna krivina dela$ %va pravila o ivorima meunarodno! prava su od vanosti jer i# sadri i Rimskistatut I88$

To to je neka drava eventualno postala lani+a neke meunarodne konven+ije na osnovu koje je preuela

o"aveu da odreeno ponaanje propie kao krivino delo& ne daje a pravo doma-em sudiji da neposredno naosnovu te konven+ije presudi odreeni krivini sluaj$ Iako se& dakle& radi o krivinom delu po meunarodnom

pravu ono -e to postati i sa stanovita unutranje! dravno! prava tek kada se unese u doma-e krivinoakonodavstvo$ Tek tada& i na osnovu doma-e! krivino! akonodavstva& doma-i sud -e& ako utvrdi postojanjekrivino! dela i krivinu od!ovornost odreeno! li+a& mo-i to li+e o!lasiti krivim$ Kada doma-i akonodava+

postupi na navedeni nain& time stvara mo!u-nost a doma-e sudove da primjenjuju meunarodne konven+ije iu onom nji#ovom delu koji ima "lanketni karakter$Sto!a& ivori meunarodno! materijalno! krivino! prava imaju dvostruki naaj a unutranje krivinoakonodavstvo drava$ %ni su& najpre& meunarodnopravni osnov a od!ovaraju-u inkrimina+iju u tomakonodavstvu& a atim i kao "lanketni propis kod pojedini# krivini# dela propisani# tim akonodavstvom$%vo su pravila o kojima doma-i sudovi& kada je re o ivorima meunarodno! materijalno! krivino! prava&

pret#odno moraju voditi rauna$

, sluaju tumaenja statuta I8TH i I8TR tre"aju primijeniti ista pravila koja vae i u meunarodnomo"iajnom pravu& a 'o .u pravi*a kodi0ikovana u *1 23 i 24 5eke konven/i,e o $eunarodno$ u#ovorno$pravu i+ 36761 #odine$ Od$a( 're)a i.'a8i kako 'o ne +nai da .e krivina de*a $o#u .'vara'i pu'e$o)ia,a9 ve8 da .e pravi*a $eunarodno# o)ia,no# prava o 'u$aen,u u#ovora9 ko,a .u kodi0ikovana upo$enu'o, konven/i,i9 're)a,u pri$eni'i pri*iko$ 'u$aen,a ne,a.ni( odred)i u .'a'u'i$a ova dva'ri)una*a (pa i odred"i koje se tiu "i-a krivini# dela i nadlenosti ti# tri"unala)$

.a raliku od statuta ad oc tri"unala a "ivu 9u!oslaviju& odnosno a Ruandu& Statut I88 ima dosta pre+ineodred"e o pravu koje ovaj sud primenjuje$ %ne su sadrane u lanu 31 Rimsko! statuta koji !lasi:/1$ Sud primenjuje:

(a) prvo& Statut& 7lemente krivini# dela i svoj Pravilnik o postupku i dokaivanjuF(") dru!o& kada je to primereno& od!ovaraju-e meunarodne u!ovore i naela i pravila

meunarodno! prava& ukljuuju-i utvrena meunarodnopravna naela oruano! suko"aF(+) ukoliko to nije u stanju& opta pravna naela koja Sud ivodi i doma-i# pravni#

sistema u svetu ukljuuju-i doma-e akone drava koje "i u normalnim okolnostima "ilenadlene a to krivino delo pod uslovom da ta naela nisu nesa!lasna sa ovim statutom imeunarodnim pravom i meunarodno prinatim normama i standardima$3$ Sud moe da primenjuje naela i pravna pravila onako kako su protumaena u nje!ovim ranijim odlukama$E$ Primena i tumaenje prava sa!lasno ovom lanu moraju "iti u skladu sa meunarodno prinatim Ijudskim

pravima i ne smeju praviti ne!ativne ralike po osnovima kao to su rod& urast& rasa& "oja& jeik& vera iliuverenje& politiko ili dru!o miljenje& na+ionalno& etniko ili drutveno poreklo& "o!atstvo& roenje ili dru!istatus$/

6akle& Statut uspostavlja svojevrsnu #ijerar#iju ivora prava koje moe primjenjivati I88 u krivinom postupkuprotiv optueno! li+a$ I88 je duan da primjenjuje odred"e Statuta$ Statut upu-uje na primenu 7lemenatakrivini# dela koje usvaja dvotre-inska ve-ina u Skuptini drava lani+a ovo! statuta$

1B

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

11/186

0a dru!om mestu u ovoj #ijerar#iji ivora su meunarodni u!ovori i naela i pravila meunarodno! prava$ Tomo!u "iti u!ovori koji imaju krivinopravni naaj u konkretnom sluaju& kao to su& na primer& Konven+ija,jedinjeni# na+ija o ukidanju svi# o"lika rasne diskrimina+ije& Meunarodni pakt o !raanskim i politikim

pravima i dr$ Pored ovi# ivora& Statut upu-uje na primenu i utvreni# meunarodnopravni# naela oruano!suko"a& koja su sadrana u 5enevskim konven+ijama i 14@4& kao i u 6opunskim protokolima i 14CC$ !odine$Tek ako nije u stanju da u nekom od navedeni# ivora prava pronae od!ovor na odreeno pitanje koje mu se

postavlja u konkretnom sluaju& Statut dovoljava I88 da pose!ne a optim pravnim naelima i doma-i#pravni# sistema u svetu$ Pri tome& I88 se moe& kada je to primereno u konkretnom sluaju& povati na optapravna naela one drave koja "i u normalnim okolnostima "ila nadlena a krivino delo$ S tim u vei& morajuse imati u vidu odred"e lana 1C Statuta$ 0aime& ovaj sud& raspravljaju-i o pri#vatljivosti predmeta& po pravilu-e odluiti da je predmet nepri#vatljiv ako odreeno li+e a delo i nadlenosti I88 ve- !oni drava lani+a$Meutim& I88 ne-e doneti takvu odluku ako drava nije spremna ili stvarno sposo"na da sprovede !onjenje$Statut dovoljava I88 da primenjuje ranije svoje odluke u onim nji#ovim delovima u kojima su sadranatumaenja veana a primenu naela i pravni# pravila$ ;anost ove odred"e je u tome to o!raniava I88 nanje!ovu sudsku praksu& ali i "o! to!a to Statut kada odreuje mo!u-nost primene ovo! ivora& to ne ini naimperativan nain (/tumaenja sadrana u ranijim odlukama ovo! suda se moguprimeniti/)$6a li -e do nji#ove primene i aista do-i& avisi od sna!e ar!umenta+ije sadrane u ranijim odlukama I88$

Na/iona*ni i+vori

%va vrsta ivora meunarodno! materijalno! krivino! prava sadrana je u unutranjem (na+ionalnom)akonodavstvu$ Svakako najvaniji ivor jesu na+ionalni krivini akoni& u kojima su sadrane odred"e oosnovnim institutima materijalno! krivino! prava i pojedinim krivinim delima$

" PRO&TORNO A:ENJE KRII!NOG PRAAPostoji pet naela pomo-u koji# se ureuje prostorno vaenje krivino! prava$ To su:' teritorijalno naeloF' naelo personaliteta& u okviru koje! se ralikuju aktivni i pasivni personalitetF' realno ili atitno naeloF' univeralno naeloF' naelo ustupanja krivino! !onjenja stranoj dravi (ne ureuje se prostorno vaenje krivino!

akonodavstva RS& ve- mo!u-nost ustupanja krivino! !onjenja odreeni# li+a stranoj dravi usluaju kada su ta li+a uinila krivino delo na teritoriji RS$ Primjenom ovo! naela omo!u-uje seprimena krivino! prava strane drave$ , sluaju ostala etiri naela uvek se primjenjuje krivinopravo RS$

Teritorijalno naelo%vo naelo je osnovno pri odreivanju prostorne vanosti na+ionalno! krivino! akonodavstva$Iskauje se i latinskim iraom lex loci delicti commissi. 0je!ova sadrina svodi se na to da sekrivino akonodavstvo drave primenjuje na svako!a ko na njenoj teritoriji uini krivino delo

propisano tim akonodavstvom$ Iue+i se odnose na li+a koja uivaju imunitet od krivino! !onjenja(naroito e*ovi strani# drava& diplomatski predstavni+i)& atim na o"jekte koji su nepovredivi (npr$

!rade strani# am"asada)$Pod /teritorijom/ se podraumeva kopneno podruje drave& sve reke i jeera unutar !rani+a to!

podruja& pomorske teritorijalne vode& kao i vaduni prostor inad suvoemno! i vodeno! deladravne teritorije$

0aelo personaliteta0aelo personaliteta tie se vaenja na+ionalno! krivino! akonodavstva prema licima (*iikim ilipravnim) i ima dva o"lika& avisno od to!a da li je re o doma-im ili stranim dravljanima$ , prvomsluaju re je o aktivnom& a u dru!om o pasivnom personalitetu$

1) 0aelo aktivno! personaliteta

11

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

12/186

%vo naelo je odra personalno! suvereniteta drave$ Ispoljava se kro njen odnos prema svojim dravljanima usluaju kada njeni dravljani uine krivino delo u inostranstvu$ %vo naelo se posmatra i kao ira solidarnostiimeu drava& u smislu da se time doprinosi ostvarenju pravno! poretka strane drave$ Ako ne "i postojalo ovonaelo dravljanin "i& povratkom u svoju emlju& i"e!ao od krivine od!ovornosti$ Primenom ovo! naeladoma-im dravljanima se onemo!u-uje da povratkom u svoju emlju do"iju ail a krivina dela koja su uiniliu inostranstvu$ ."o! to!a a ovo naelo vai ireka ili irui ili sudi$ Kod primenenaela aktivno! personaliteta

se ne trai re+ipro+itet$ Radi ostvarenja naela nullum crimen, nulla poena sine lege neop#odno je da ovo naelo"ude unapred propisano u doma-em krivinom akonodavstvu& te da postoji identitet normi$ Pod identitetomnormi se podraumeva situa+ija u kojoj je odreeno ponaanje doma-e! dravljanina propisano kao krivinodelo ne samo u krivinom akonodavstvu strane drave na ijoj teritoriji je uinio krivino djelo& ve- i ukrivinom akonodavstvu drave iji je dravljanin$

3) 0aelo pasivno! personaliteta6oma-a drava& uimaju-i kao rtvu krivino! dela svo! dravljanina koje je strana+ prema njemu uinio uinostranstvu& svom dravljaninu prua pravnu atitu time to unapred odreuje da se njeno krivinoakonodavstvo primjenjuje prema strancu koji ivan njene teritorije uini krivino delo prema njenomdravljaninu$ Kod ovo! naela& doma-i dravljanin je trpeo odreenu radnju na se"i ("io je pasivan)& pa se "o!to!a ovde radi o pasivnom personalitetu& a raliku od pret#odno! sluaja kod koje! je doma-i dravljanin "ioaktivan u preduimanju neke radnje u inostranstvu koja predstavlja krivino delo$

Realno ili atitno naeloPomo-u nje!a drave propisuju primenu svo! krivino! akonodavstva prema li+ima koja su u inostranstvuuinila krivino delo upereno protiv njeni# vitalni# interesa$ Kod realno! naela drava titi svoje najvanijeinterese& tj$ interese "e ije pune atite "i "io doveden u pitanje sam njen opstanak$

0aelo univeraliteta, osnovi ovo! naela je pravilo o postojanju odreeni# krivini# dela koja predstavljaju najtee meunarodneloine& prema ijim uinio+ima +ela meunarodna ajedni+a ima interes da "udu kanjeni$ Kod ovo! naelanije "itno mesto ivrenja krivino! dela& niti dravljanstvo rtve ili poinio+a$ %vo naelo prvi put je

pri#va-eno u 1C veku a delo piratstva J motiv: da se drave ajedniki "ore protiv kriminaliteta koji i# svepo!aa$ 6ru!i primer pruaju sve etiri 5enevske konven+ije ' sve drave lani+e ove konven+ije o"aveale suse da u svom akonodavstvu predvide kanjavanje li+a koja ivre ili narede da se ivri "ilo koji od o"lika

teko! krenja pravila #umanitarno! prava (=eno+id& Ratni loini& .loini protiv ovenosti& Tortura& Ropstvo itr!ovina ro"ljem)$

0aelo ustupanja krivino! !onjenja stranoj draviPrimenom ovo! naela omo!u-uje se prenos nadlenosti krivino! !onjenja neko! li+a sa jedne drave nadru!u$ , ovom sluaju se& ako su ispunjeni akonom propisani uslovi& omo!u-uje da uinio+u krivino! dela

"ude sueno ne u dravi na ijoj teritoriji je uinio to delo& ve- u nekoj dru!oj dravi (naje-e u dravi iji jedravljanin ili u kojoj ima pre"ivalite)& to nai da -e tada prema njemu "iti primenjeno krivinoakonodavstvo te drave (lex fori). 9edan od uslova a primenu ovo! naela je da se strana drava ne protivi

preuimanju krivino! !onjenja$

D r u # i d e o

13

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

13/186

OPTI IN&TITUTI MEUNARODNOG MATERIJALNOG KRTI!NOG PRAA

I " OPTI POJAM MEUNARODNOG KRII!NOG DELA

Sadraj pojma meunarodno! krivinom dela o"u#vata ne samo krivina dela propisana meunarodnim

pravom& ve- i ona krivina dela sadrana u na+ionalnom krivinom akonodavstvu koja svoj pravni temelj imajuu meunarodnim optim pravnim aktima$Prema normativnom stanovitu sutina meunarodno! krivino! dela ispoljavala "i se u povredi pravne norme&"o! e!a se to delo smatra iskljuivo pravnim pojmom$ Suprotno ovom stanovitu& realistiko svatanjemeunarodno! krivino! dela ukauje na naaj radnje i posledi+e koja je nastala usled te radnje& "o! e!a seopti pojam meunarodno! krivino! dela& kao i u unutranjem krivinom pravu& odreuje u odnosu na radnju injenu posledi+u$, konstruk+iju meunarodno! krivino! dela ulae slede-i elementi:' delo (ponaanje) oveka u koje spadaju radnja& njena posledi+a i urona vea koja postoji imeu nji#F' vinost uinio+aF' protivpravnost delaF' odreenost dela u akonuF' drutvena opasnost dela$

%vi elementi mo!u se !rupisati na o"jektivne i su"jektivne elemente$1jektivne elemente u ovom pojmu ine delo& protivpravnost dela& nje!ova odreenost u makonu i drutvenaopasnost& dok je vinost elemenat sujektivne prirode. ,nutar o"jektivni# elemenata moe se vriti dalje!rupisanje na elemente *ormalno! i materijalno! karaktera$

2ormalni elementi su delo& protivpravnost i odreenost dela u akonu& dok je drutvena opasnost dela nje!ovmaterijalni elemenat.Imaju-i u vidu sve ove elemente& moe se re-i da meunarodno krivino delo predstavlja delo oveka uinjeno

sa vinou, opasno "a iru meunarodnu "ajednicu, koje je protivpravno i odreeno u"akonu kao krivino delo.%vako odreeni opti pojam meunarodno! krivino! dela u se"i sadri sve elemente koje sadri i opti pojamkrivino! dela u unutranjem pravu drava& a ralika imeu nji# o!leda se u injeni+i to meunarodnokrivino delo u se"i sadri elemenat inostranosti$ Krivino delo sa elementom inostranosti postoji u slede-imsluajevima:

1) ako je strana+ ivrio krivino delo u odreenoj dravi&

3) ako je u odreenoj dravi krivino delo ivrio doma-i dravljanin na tetu stran+a ilistrano! do"ra&

E) ako "ilo koje li+e ivri krivino delo na tetu strane drave&@) ako je krivino delo ivrio doma-i dravljanin u inostranstvu&) ako se u odreenoj dravi sudi stran+u a delo koje je ivrio u inostranstvu&>) ako je krivino delo ivreno na teritoriji vie drava&C) ako je krivino delo ivreno na teritoriji koja je ivan suvereniteta "ilo koje drave&?) ako je krivino delo ivreno od strane li+a koje uiva diplomatski imunitet '

imunitet i meunarodno pravni# ralo!a&4) ako se radi o krivinom delu koje je ranije ve- presueno u inostranstvu&1B) ako se radi o krivinom delu a koje se vodi krivini postupak u inostranstvu&11) ako jedna drava prua dru!oj dravi odredenu meunarodnopravnu

pomo-&13) ako jedna drava trai od dru!e drave iruenje (ekstradi+iju) neko! li+a koje u njoj

uiva pravo aila&1E) ako se radi o krivinom delu koje je predvieno odred"ama meunarodno!

prava (u ovom smislu se pojam krivino! dela sa elementom inostranosti i meunarodno!krivino! dela poklapaju u potpunosti)&

1@) ako se radi o krivinom delu kod ko!a je od naaja ranija osuivanost uinio+a uinostranstvu&

1) ako se radi o krivinom delu koje je ivrilo neko li+e kao pripadnik strani#oruani# sna!a sa spe+ijalnim pose"nim statusom&

1>) ako je predviena nadlenost meunarodni# sudski# or!ana u reavanju sudski#predmeta i postup+ima u vei sa njima&

1C) ako se radi o krivinom predmetu na kome tre"a posredno ili neposredno primenitistrano krivino pravo$

1E

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

14/186

II " O&NOE ELEMENATA OPTEG POJMA MEUNARODNOG KRII!NOG DELA

3$1$ 6elo (ponaanje) oveka6elo oveka svojim sadrajem o"u#vata: ljudsku radnju& posledi+u koja je usled te radnje nastala& kao i uronuveu imeu radnje i posledi+e$Pojam radnje o"u#vata ne samo telesni pokret oveka& kao spoljnu mani*esta+iju nje!ovo! ponaanja& ve- i

nje!ov psi#iki odnos prema toj radnji$ ."o! to!a se radnja& u njenom krivinopravnom naenju& moe odreditikao delatnost oveka koju on preduima sa sve-u i odreenim psi#ikim odnosom kako prema njoj& tako iprema posledi+i koja usled te radnje nastupa$Radnja ivrenja meunarodno! krivino! dela naje-e se preduima nekim telesnim pokretom (npr$ lienjemivota neko! li+a ili vie nji# u sluaju loina protiv ovenosti)& ali se ona moe predueti i ver"alno (npr$ usluaju poivanja na ivrenje loina !eno+ida& loina protiv ovenosti$$$)$ Pored to!a& radnja meunarodno!krivino! dela moe se sastojati i u neinjenju$Radnja meunarodno! krivino! dela ne ispoljava se samo kro preduimanje ili nepreuimanje radnjenje!ovo! i"vrenja& ve- i kropodstrekavanje, pomaganje ili organi"ovanje "loinakogudruenja., vei sa radnjom ivrenja kod odreeni# meunarodni# krivini# dela& trai se da "udu ivrena na odreeninain (npr$ krenjem pravila meunarodno! prava& kakav je sluaj kod ratno! loina protiv ratni# aro"ljenika)&odnosno prema odreenim li+ima i !rupama (prema ranjeni+ima& "olesni+ima& "rodolomni+ima ili sanitetskomili verskom oso"lju u sluaju ratno! loina protiv ranjenika i "olesnika ili prema na+ionalnoj ili verskoj !rupi u

sluaju loina !eno+ida)$ 0eka meunarodna krivina dela mo!u se ivriti samo dok postoje odreeneokolnosti ili stanje (kao u sluaju loina protiv ovenosti koji se moe uiniti u okolnostima iroko! ilisistematino! napada usmereno! protiv +ivilno! stanovnitva)$Sredstvo ivrenja meunarodno! krivino! dela (npr$ sila) moe "iti i jeste u odreenim sluajevima elementradnje nje!ovo! ivrenja$ Takav primer prua nam radnja ivrenja loina protiv ovenosti propisana u lanuC stav 1 taka (!) Rimsko! statuta I88$ Tom odred"om je propisano da ovaj loin& u ispunjenje naravno iostali# elemenata i nje!ovo! "i-a& predstavljajuprisilnaprostitu+ija i i"nuena trudno-a$%dreena meunarodna krivina dela mo!u se uiniti samo u odreeno vreme (ratni loin protiv +ivilno!stanovnitva& s o"irom na to da se ovo krivino delo moe uiniti samo a vreme rata& oruano! suko"a iliokupa+ije)$.a postojanje krivine od!ovornosti odreeno! li+a kod neki# meunarodni# krivini# dela dovoljno je da je& uispunjenje ostali# uslova& radnja ivrenja predueta i samo jednom$6ru!i elemenat koji svojim sadrajem o"u#vata pojam /delo oveka/ jeste posledi+a$ %na se moe odrediti kao

proivedena promena ili stanje u spoljnjem svetu$ Posledi+a koja nastupi usled krivino! dela moe se odnositi ina psi#u oveka$ Posledi+a odreena"i-em neko! meunarodno! krivino! dela moe i da ne nastupi ukonkretnom sluaju& "o! e!a se u tom sluaju moe raditi o pokuaju krivino! dela& a ne o svrenomkrivinom delu$, sluaju ve-ine krivini# dela posledi+a je uneta u akonsko "i-e krivino! dela& ali to nemora "iti sluaj sa svim krivinim delima$ %va injeni+a predstavlja osnov a podelu krivini# dela namaterijalna (sa posledi+om) iformalna ("e posledi+e)$ Svako krivino delo ima posledi+u& s tim to se kodneki# od ti# dela posledi+a unosi u nji#ovo akonsko "i-e& dok se kod dru!i# krivini# dela to ne ini$Posledi+a meunarodno! krivino! dela moe se ispoljiti u dva vida: u povredi ili u!roavanju ati-eno!do"ra$ %vi vidovi su osnov a podelu na krivina dela povrede i krivina dela u!roavanja$ Kod posledi+e uvidu povrede dolai do unitenja& ote-enja ili injenja neupotre"ljivim ati-eno! do"ra$ Kod krivini# delau!roavanja& u!roavanje se moe o!ledati u konkretnoj i apstraktnoj opasnosti$, prvom sluaju used radnje ivrenja nastupila je opasnost& tj$ neko ili neto je aista dovedeno u opasnost$ ,dru!om sluaju& kod apstraktne opasnosti& smatra se da je opasnost mogla da nastupi radnjom ivrenja& ali ukonkretnom sluaju ona nije nastupiia$

0ajad& da "i postojalo meunarodno krivino delo& neop#odno je da imeu radnje i njene posledi+e postojiurona vea$ %va vea se posmatra i utvruje odvojeno od vinosti uinio+a krivino! dela& pri emu se moraralikovati uslov od uroka posledi+e$S tim u vei& istie se kako /proputanje odreene dunosti moe "iti urok posledi+e: a) ako je postojaladunost na otklanjanje posledi+eF ") ako je "ilo ivesno ili "ar veoma verovatno da "i posledi+a preduimanjemo"avene radnje "ila otklonjena ili "i nastupila natno kasnije ili u natno manjoj meriF i +) ako je uinio+u "ilomo!u-e da predume o"avenu radnju kojom "i otklonio posledi+u$

3$3$ ;inost uinio+a.a primenu krivine sank+ije prema uinio+u meunarodno! krivino! dela nije dovoljno da je to delo samouinjeno& ne!o je potre"no utvrditi i to da li je kod nje!ovo! uinio+a postojao odreeni psi#iki odnos premadelu$ %vaj odnos& predstavlja skuppsiiki odnosa iraeni# kro svest i volju uinio+a prema odreenomdelu& koji se ove vinost.

1@

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

15/186

3$E$ Protivpravnost delaPravna norma moe nala!ati odreeno ponaanje ili !a a"ranjivati& pa se moe !ovoriti o pro#i"itivnimnormama (onim koje a"ranjuju neko ponaanje)& i o imperativnim normama (koje nareuju odreeno

ponaanje)$Protivpravnost& s#va-ena kao element& se ne unosi u o"eleje "i-a meunarodno! krivino! dela$ Medutim&

postoje i takva meunarodna krivina dela kod koji# je protivpravnost nji#ovo pose"no o"eleje$ %dred"om

Rimsko! statuta I88 propisan je pose"an o"lik krivino! dela ratno! loina koji se ini protivpravnomdeporta+ijom ili preseljenjem ili protivpravnom interna+ijom$ Kada se protivpravnost unese kao pose"noo"eleje neko! krivino! dela& u tom sluaju je protivpravnost od naaja a vinost uinio+a& jer se tada a

postojanje nje!ovo! umiljaja a#teva da je u vreme ivrenja "io svestan protivpravnosti svo! dela$

3$@$ %dreenost dela u akonuse iraava maksimom nullum crimen, nulla poena sine lege $ %dreenost dela u akonu tre"a ralikovati odnje!ove protivpravnosti$ Ta ralika se o!leda u injeni+i to protivpravnost nai protivnost nared"i ili a"ranisadranoj u "ilo kom pravnom propisu& dok je odreenost dela veana samo a jednu vrstu ti# propisa koji seonaava reju"akon.Rimski statut& koji je po nainu donoenja meunarodni u!ovor& statuti ad ockrivini# tri"unala su u sutiniakti sa akonskom sna!om a drave na koje se odnosi$ Meunarodni u!ovor& nakon to je odreena drava

postala nje!ova lani+a& postaje sastavni deo njeno! pravno! poretka u kojem ima jau pravnu sna!u od akona$

3$$ 6rutvena opasnost delaMaterijalni& o"jektivni elemenat u pojmu meunarodno! krivino! dela$ 6rutvenu opasnost ovo! dela tre"as#vatiti kao opasnost ne samo a drutvo unutar !rani+a odreene drave& ve- kao opasnost a meunarodnuajedni+u$ %no to je& u vei sa elementom drutvene opasnosti& ajedniko tim meunarodnim u!ovorima jesteinjeni+a da elemenat drutvene opasnosti navode kao jedan od ralo!a svo! donoenja$ To se o"ino ini u

pream"ulama ovi# konven+ija na nain da se iraava"arinutost& potre"a spreavanja odreeni# ponaanja& kao i potre"a atite drutva od odreeni# kriminalni#ponaanja$Pream"ula Konven+ije ,jedinjeni# na+ija protiv korup+ije istie da su:/6rave stranke ove konven+ije& "arinute "o! o"iljnosti pro"lema i pretnji koje korup+ija predstavlja asta"ilnost i si!urnost drutava&podrivajui institu+ije i vrednostidemokratije& etike vrednosti i pravdu& te ugroavajui odriv ravoj i vladavinu prava/F ' da su takoe a"rinute

/"o! sluajeva korup+ije koji ukljuuju o!romne koliine imovine koja moe predstavljati naajan deo resursadrava& a kojipretepolitikoj sta"ilnosti i odrivom ravoju ti# drava/F' te da su/uverene da korup+ija nije vie lokalna stvar ve- transna+ionalna pojava kojapogaa sva drutva i privrede/$Rimskim statutom I88 (lan ) krivina dela i nadlenosti to! suda su de*nisana kao dela koja iaivaju/"arinutost itave meunarodne ajedni+e/& to jasno ukauje na naaj koji je dat elementu drutveneopasnosti u tim delima& jer ta opasnost nuno dovodi do a"rinutosti drutva "o! takvi# dela$Ira opasnost dela se mora uvek posmatrati kao opasnost u odnosu na neto ili neko!a$

III " 5I;E MEUNARODNOG KRII!NOG DELA

7lemente opte! karaktera tre"a ralikovati od oni# elemenata koji su svojstveni samo odreenommeunarodnom krivinom delu$ 0a osnovu to!a se ralikuje opti od pose"no! pojma meunarodno! krivino!dela& a koji je neraskidivo veano "i-e ovo! krivino! dela$.akonsko "i-e je sadrano u dispoi+iji meunarodni# krivini# dela& a pod njim se podraumeva skup pose"ni#elemenata odreeno! krivino! dela$ %d akonsko! "i-a krivino! dela tre"a ralikovati akonski opiskrivino! dela& u koji pored "i-a ulae jo neki dodatni elementi& koji se mo!u navati i nje!ovim o"elejima$ Tielementi su raliiti& u avisnosti od to!a o kom krivinom delu je re$ Kao elementi se mo!u pojaviti mesto ilivreme ivrenja krivino! dela$ Primer u kom je mesto ivrenja o"eleje dela& prua nam krivino delo

piratstva i lana 34@ K.RS& jer se ono moe uiniti samo na mestu koje se nalai na otvorenom moru ili nateritoriji koja nije pod vla-u nijedne drave$ Primer dela a ije ivrenje je "itno vreme& prua nam krivinodelo povrede parlamentara i lana E?B K.RS& koje se moe uiniti samo a vreme rata ili oruano! suko"a$Kod neki# meunarodni# krivini# dela a#teva se odreena namera$ Tipian primer takvo! krivino! dela jeloin !eno+ida& koje! nema ako kod li+a koje je optueno a taj loin nije utvreno postojanje namere da

potpuno ili delimino uniti na+ionalnu& etniku& rasnu ili versku !rupu ljudi$Postoje i takva meunarodna krivina dela kod koji# je u svakom konkretnom sluaju neop#odno da uinila+na a odreene okolnosti koje moraju postojati u vreme ivrenja dela& a koje su elemenat osnovno! "i-a

1

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

16/186

krivino! dela$ Takav je sluaj sa loinom protiv ovenosti& kod koje! uinila+ u vreme ivrenja dela moranati da tada postoji iroki ili sistematini napad usmeren protiv +ivilno! stanovnitva$%d ovakvi# okolnosti neop#odno je ralikovati tv$ kvali*ikatorne i privile!ovane okolnosti koje su dopunskielementi osnovno! "i-a meunarodno! krivino! dela$valifikatorneokolnostipredstavljaju dopunska o"eleja

"i-a krivino! dela kojim se odreuju nje!ovi tei o"li+i& dok se privilegovanim okolnostima odreuju nje!ovilaki o"li+i$

I " O5JEKAT MEUNARODNOG KRII!NOG DELA

%vaj pojam o"u#vata odreeno do"ro ili interes koji se krivinopravnim normama eli atititi$Mo!u se ralikovati dve vrste o"jekata meunarodno! krivino! dela$ , prvom sluaju radi se o atitnomo"jektu (o"jektu atite)& dok je u dru!om sluaju re o napadnom o"jektu ili o"jektu radnje$Kod ove vrste krivino! dela o"jekat atite su ovenost i dru!e vrednosti ati-ene meunarodnim pravom$Pojam ovenosti o"u#vata /do"ra ili vrednosti od opte! +ivilia+ijsko! interesa a +elu meunarodnuajedni+u& a +elo oveanstvo/$ 6ru!e vrednosti ati-ene meunarodnim pravom o"u#vataju rane vrednosti

poput drave ivotne sredine oveka (u sluaju krivino! dela neovla-eno! pri"avljanja i raspola!anjanuklearnim materijalom)& kulturni& istorijski ili reli!ijski spomeni+i (u sluaju krivino! dela unitavanja takvi#spomenika)& "e"ednost pomorske ili vadune plovid"e (u sluaju krivino! dela piratstva& odnosno krivino!dela u!roavanja "e"ednosti vadune plovid"e)& itd$

%atitni ojekatmoe "iti opti i !rupni$ %pti atitni o"jekat kod meunarodni# krivini# dela je ovek idrutvo u +elini& dok !rupni atitini o"jekat predstavlja o"jekat pojedine !rupe krivini# dela (npr$ !rupekrivini# dela i o"lasti ratno! prava)$

'apadni ojekat takoe moe "iti raliit& avisno od "i-a konkretno! meunarodno! krivino! dela$ Tako jekod loina !eno+ida napadni o"jekat na+ionalna& etnika& rasna i verska !rupa& kod loina protiv ovenosti to

je "ilo koje +ivilno stanovnitvo& kod ratni# loina su to ranjeni+i& "olesni+i& aro"ljeni+i& +ivilno stanovnitvo&sanitetsko i versko oso"lje& parlamentari itd$

" &U5JEKAT MEUNARODNOG KRII!NOG DELA

%vim pojmom se onaavaju dve vrste li+a: aktivni i pasivni su"jekt$ .a aktivno! su"jekta se istie da je to li+ekoje svojom radnjom prourokuje posledi+u krivino! dela& dok se pasivnim su"jektom onaava li+e koje je

povreeno ili u!roeno krivinim delom$

3ktivnim sujektommeunarodno! krivino! dela mo!u se navati nje!ov ivrila+& saivrila+ i sauesnik(podstreka& odnosno poma!a)$ Kao aktivni su"jekat meunarodno! krivino! dela moe se pojaviti samo li+ekoje ima 1? i vie !odina$ Rimski statut I88 je& s tim u vei& sasvim odreen kada u lanu 3> propisuje da ovajsud /nije nadlean a li+a koja su "ila mlaa od 1? !odina u vreme navodno! ivrenja krivino! dela/$, na+ionalnim krivinim akondavstvima maloletna li+a se mo!u pojaviti kao aktivni su"jekti meunarodni#krivini# dela propisani# u od!ovaraju-im akonima ti# drava$ To je sluaj i sa K.RS& prema kojem semaloletna li+a (mlai i stariji maloletni+i& li+a od 1@ do 1? !odina) mo!u pojaviti kao aktivni su"jekti ovi#krivini# dela$ ,koliko se u konkretnom predmetu utvrdi nji#ova krivina od!ovornost& mo!u im se ire-ivaspitne merei mere "e"ednosti& a starijem maloletniku se iuetno moe ire-i i kana maloletniko! atvorakoja ne moe "iti kra-a od jedne ni dua od deset !odina$

asivni sujektmeunarodno! krivino! dela mo!u "iti ne samo *iiko i pravno li+e ije do"ro ili interes supovreeni ovim krivinim delom& ve- i odreene !rupe ljudi ija e!isten+ija se eli atititi meunarodnimkrivinopravnim normama$ (pr$ krivina dela !eno+ida i loina protiv ovenosti& kod koji# se kao ati-ene!rupe ljudi javljaju na+ionalne& etnike& rasne i verske !rupe& odnosno "ilo koje +ivilno stanovnitvo$Pravno li+e se ne moe smatrati su"jektom jer ne od!ovara krivino'pravno& ve- samo a privredne prestupe$

I " &TADIJUMI O&TARIANJA MEUNARODNOG KRII!NOG DELA

0akon to neko li+e donese odluku a ivrenje neko! krivino! dela& pa do nje!ovo! ostvarenja& moe postojatinekoliko stadijuma$

31 Pripre$an,e $eunarodno# krivino# de*aKod ovi# radnji li+e koje -e kasnije uiniti krivino delo preduima radnje koje mu omo!u-uju da ivrikrivino delo ili da !a uini na laki nain$ Karakteristika ovi# radnji je da su veane a li+e (ili vie nji#) kojeili koja -e se kasnije pojaviti kao ivrila+ (odnosno saivrio+i) krivino! dela ije ivrenje tim putem

pripremaju$ Postoje sluajevi kod koji# neko li+e samo u ovom stadijumu ajedno radi sa li+em koje se kasnijepojavi kao jedini ivrila+ neko! meunarodno! krivino! dela$ , ovakvim sluajevima te radnje li+a& kojekasnije nije uestvovalo u radnji ivrenja krivino! dela& mo!u "iti radnje poma!aa& a ne pripremne radnje$

1>

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

17/186

Pitanje da li pripremne radnje& same po se"i& mo!u "iti krivino delo je naroito naajno u meunarodnommaterijainom krivinom pravu& imaju-i u vidu teinu meunarodni# krivini# dela& a naroito takvi# krivini#dela kao to su !eno+id& loini protiv ovenosti ili ratni loini$

0a meunarodno'pravnom polju pitanje pripremni# radnji raspravljano je u okvirima avere i podstrekavanja$Tako se istie da se /avera i podstrekavanje kanjavaju kao preliminarna& (neivrena) krivina dela& samoonda kada su veana a najtei loin ' !eno+id/$.avera& odnosno planiranje loina& kao osnov krivine

od!ovornosti "ili su propisani lanom > Statuta 0im"erko! tri"unala& odnosno u lanu Tri"unala u Tokiju$Meutim& ovi tri"unali su i# o!raniili samo na loine protiv mira& ali ne i na loine protiv ovenosti i ratneloine$Rimski statut I88 u lanu 3 propisuje:/, skladu sa ovim statutom li+e je krivino od!ovorno i podlee kani a krivino delo i nadlenosti Suda akoto li+e:(a) pomae& podrava ili na drugi nain doprinosi nje!ovom ivrenju ili pokuaju nje!ovo! ivrenja da "iolakao ivrenje to! krivino! dela& ukljuuju-i o"e"eenje sredstava a nje!ovo ivrenjeF(") doprinosi na "ilo koji dru!i nain da !rupa li+a koja deluje sa ajednikim +iljem& ivri ili pokua da ivritakvo krivino delo/$

41 Poku-a, $eunarodno# krivino# de*aKon+ept pokuaja meunarodno! krivino! dela nije "io ukljuen u statute meunarodni# krivini# tri"unala u

0irn"er!u i Tokiju& a statuti krivini# tri"unala a "ivu 9u!oslaviju& odnosno a Ruandu ureuju pokuaj uodnosu na krivino delo !eno+ida$ %"iajno pravo veano a pokuaj meunarodno! krivino! dela je teknedavno kodi*ikovano u lanu 3 Rimsko! statuta I88 ' /, skladu sa ovim statutom& li+e je krivino od!ovomoi podlee kani a krivino delo i nadlenosti Suda ako to ii+e:a) Pokua da ivri takvo krivino delo preduimanjem radnje kojom apoinje nje!ovo ivrenje sredstvimakoja predstavljaju natan korak ka ivrenju loina& ali se krivino delo ne do!odi "o! okolnosti neavisni# odnamere to! li+a/$Prema +itiranoj odred"i Statuta& potre"na su tri elementa a postojanje pokuaja meunarodno! krivino! dela inadlenosti I88:' preduimanje radnje kojom se apoinje ivrenje krivino! delaF' radnja tre"a da je predueta sredstvima koja predstavljaju"natan korak ka ivrenjuloinaF' iostanak posledi+e "o! okolnosti koje ne avise od namere uinio+a$

, K.RS pokuaj krivino! dela je odreen u lanu EB na slede-i nain:/(1) Ko sa umiljajem apone ivrenje krivino! dela& ali !a ne dovri& kani-e se a pokuaj krivino! dela akoje se po akonu moe ire-i kana atvora od pet !odina ili tea kana& a a pokuaj dru!o! krivino! delasamo kad akon iriito propisuje kanjavanje i a pokuaj$(3) ,inila+ -e se a pokuaj kaniti kanom propisanom a krivino delo& ili u"laenom kanom$/

'esvreni pokuaj postoji u situa+iji u kojoj je uinila+ apoeo radnju ivrenja& ali je nije dovrio$ Svrenipokuajpostoji kada je radnja ivrenja dovrena& ali posledi+a nije nastupila$ %vo& na primer& moe "iti sluajkada straar u nekom io!oru u kom se dre ratni aro"ljeni+i ivede neko! aro"ljenika na ko!a pu+a ivatreno! oruja kako "i !a liio ivota& ali !a promai& nakon e!a odustane od dalje radnje$ %vde "i se radilo osvrenom pokuaju krivino! dela ratno! loina protiv ratni# aro"ljenika& i lana EC@ K.RS$%d nesvreno! i svreno! pokuaja potre"no je ralikovati kvalifikovani pokuaj. Kod ove vrste pokuajauinila+ radnjom kojom je pokuao da ivri jedno krivino delo& ostvaruje "i-e neko! dru!o! akonom

propisano! krivino! dela$ , ovom sluaju radnja se kvali*ikuje kao pokuaj ono! prvo! krivino! dela& ainjeni+a da je tom radnjom ostvareno o"eleje i neko! dru!o! krivino! dela moe se ueti u o"ir priodmeravanju kane a pokuano krivino delo$Potre"no je ralikovati i nepodoni pokuaj od pokuaja meunarodno! krivino! dela$ Kasee inosi primer ukojem se radi o nepodo"nom pokuaju "o! nepodo"nosti predmeta (pasivno! su"jekta) na kojem je pokuanokrivino delo$ Radi se o sluaju 2arls ;$ Kinen& koji se pojavio pred ;ojnim apela+ionim sudom SA6$ , ovomsluaju& kako se navodi& /optuenom je nje!ov pretpostavljeni naredio da dovri jedno +ivilno li+e ensko! rodau koje je on ve- pu+ao$ ;ojni apela+ioni sud SA6 je u tom sluaju stao na stanovite da pokuaj u"istva tre"aiskljuiti jedino "o! to!a to je potinjeni& kada je u nju pu+ao& nao da vie nije iva/$

0epodo"ni pokuaj je u krivinom akonodavstvu RS ureen u lanu E1 K.RS$ Tim lanom propisano je:/,inila+ koji pokua da ivri krivino delo nepodo"nim sredstvom ili prema nepodo"nom predmetu moe seoslo"oditi od kane$/

21 Do)rovo*,ni odu.'anak od i+vr-en,a $eunarodno# krivino# de*a

1C

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

18/186

;ea imeu pokuaja meunarodno! krivino! dela i do"rovoljno! odustanka o!leda se u injeni+i to i ujednom i u dru!om sluaju iostaje posledi+a krivino! dela& "ilo ato to radnja vrenja nije dovrena ili je"ila dovrena& ali posledi+a i u tom sluaju opet nije nastupila$ Meutim& ralika imedu nji# se o!leda u tometo kod pokuaja posledi+a krivino! dela nije nastupila usled neki# spoljni# okolnosti koje nisu veane auinio+a& dok u dru!om sluaju do posledi+e krivino! dela nije dolo "o! ralo!a koji su veani upravo auinio+a$ , ovom siuaju uiniia+ odustaje od radnje ivrenja koju je apoeo ili& kad je tu radnju dovrio&

preduima aktivnosti kojima spreava da nastupi a"ranjena posledi+a$ %vaj odustanak mora "iti do"rovoljan&tj$ takav da uinila+ u trenutku kada odustaje od apoete radnje ivrenja ili kada onemo!u-uje nastupanjea"ranjene posljedi+e ' na da moe dovriti apoetu radnju ili pustiti da nastupi posledi+a$ 6akle& raloi "o!koji# uinila+ odustaje moraju da "udu u njemu& a ne u nekim spoljnim okoinostima$Prema lanu 3 stav E taka (*) Rimsko! statuta I88& ako uinila+ /prekine da radi na ivrenju krivino! delaili na dru!i nain sprei dovrenje krivino! dela& ne podlee kani sa!lasno ovom statutu a krivino delo u

pokuaju& ako se potpuno i do"rovoljno odrekao krivine svr#e/$ .a postojanje ovo! instituta neop#odno jeispunjenje nekoliko uslova: neop#odno je da uinila+ u toku radnje ivrenja od nje odustane ili kada je turadnju dovrio& sprei nastupanje njene posledi+eF atim& uinila+ mora odustati od svo! dela do"rovoljno& a tajodustanak mora "iti potpun i konaan$Kod nesvreno! pokuaja do"rovoljni odustanak je mo!u- u svim siuajevima& dok se kod svreno! pokuajamora voditi rauna o tome da li je vremenski ramak od trenutka dovretka radnje ivrenja do nastupanja

posledi+e takav da dovoljava reak+iju uinio+a radi otklanjanja posledi+e ili je& pak& takav da ova reak+ija nije

mo!u-a$ , literaturi se kao primer o"ino navodi situa+ija u kojoj uinila+ !urne rtvu u na"ujalu reku kako "ije na taj nain liio ivota& jer mu je ponato da rtva ne na plivati$ Ako nakon to!a& dok se rtva jo "ori uvodi& uiniia+ skoi u vodu da "i je spasio i u tome uspe& re je o svrenom pokuaju kod koje! je mo!u-do"rovoljni odustanak& jer je vremenski ramak imeu ove dve nje!ove radnje takav da mu dovoljavaotklanjanje posledi+e$ Meutim& u situa+iji u kojoj uinila+& na primer kod krivino! dela ratno! loina& vojnikda "i neprijateljsko! vojnika liio ivota ili ranio& ispali #ita+ prema vojniku koji je odloio oruje ali !a

promai& radi se o svrenom pokuaju ovo! krivino! dela kod koje! do"rovoljni odustanak vie nije mo!u-& jerje samim dovrenjem navedene radnje ivesno da je delo ostalo u pokuaju i da posledi+a (u vidu lienja ivotaili ranjavanja neprijateljsko! vojnika) nije nastupila$6o"rovoljni odustanak je prema Rimskom statutu opti osnov a oslo"oenje od kane$ Radi se o o"avenomosnovu a oslo"aanje od kane& to proiilai i dela +itirane odred"e statuta u kojoj se kae da uinila+ /ne

podlee kani/& a ne da se moe oslo"oditi od kane$6o"rovoljni odustanak od ivrenja krivino! dela propisan je u K.RS u lanu E3& koji !lasi:

(1) Ivrila+ koji je pokuao ivrenje krivino! dela ali je do"rovoljno odustao od dalje! preduimanja radnjeivrenja ili je spreio nastupanje posledi+e& moe se oslo"oditi od kane$(3) %dred"a stava 1$ ovo! lana ne-e se primeniti ukoliko uinila+ krivino delo nije dovrio "o! okolnostikoje onemo!u-avaju ili natno oteavaju ivrenje krivino! dela& ili "o! to!a to je smatrao da takve okolnosti

postoje$(E) %slo"oditi se od kane moe i saivrila+& podstreka ili poma!a koji je do"rovoljno spreio ivrenjekrivino! dela$(@) Ako je u sluaju i st$ 1$ i E$ uinila+ dovrio neko dru!o samostalno krivino delo koje nije o"u#va-enokrivinim delom od ije! ivrenja je odustao& uinila+ se ne moe oslo"oditi od kane a to dru!o delo poistom osnovu$

II " &TI

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

19/186

%d ovi# situa+ija tre"a ralikovati one u kojima postoji privid postojanja vie krivini# dela& iako se radi o samojednom krivinom delu$ %vaj privid moe postojati kako u sluaju idealno!& tako i u sluaju realno! sti+ajakrivini# dela$ ."o! to!a se !ovori oprividnomidealnom iprividnom realnom sticaju krivini# dela$, vei sa prividnim ideainim sti+ajem tre"a re-i da se on moe pojaviti u vidu spe+ijaliteta& supsidijariteta ikonsump+ije$ Prividni idealni sti+aj po osnovu spe+ijaliteta postoji kada se jedno krivino delo pojavljuje kao

pose"an o"lik neko! opte! krivino! dela$ Kada se pojavi ovakva situa+ija& odnos imeu ova dva krivina

dela rareava se primenom pravila lex specialis derogat legi generali. 6akle& u ovoj situa+iji ne-e postojati dvave- jedno krivino delo& i to ono koje je pose"an o"lik neko! opte! krivino! dela$ Prividni idealni sti+aj poosnovu supsidijariteta postoji kada je neko krivino delo pret#odni stadijum neko! dru!o! krivino! dela$ ,tom sluaju delo koje je pret#odni stadijum u ivrenju je supsidijarno u odnosu na dru!o krivino delo koje seuima kao primarno$ %vdje se odnos imeu ta dva krivina dela reava prema pravilu lex primaria derogat legi

supsidiariae$ Prividni idealni sti+aj po osnovu konsump+ije postoji kada je jedno krivino delo konumiranodru!im$ %dnos imeu ta dva krivina dela reava se prema pravilu lexconsumeus derogat legi consumptae& tonai da postoji samo ono krivino delo koje u se"i konumira ono prvo$ Pri tome& tre"a voditi rauna da je ovajo"lik prividno! idealno! sti+aja mo!u- /kad su o"a krivina dela ivrena prema istom pasivnom su"jektu& kadsu istorodna i kad je jedno natno tee u odnosu na dru!o/$ Prividni realni sti+aj postoji u sluajevima sloeno!&kolektivno! i produeno! krivino! dela$Sloeno krivino delo / Sloeno krivino delo predstavlja akonsku konstruk+iju do koje dolai spajanjem 3 ilivie krivini# dela i a koje akon propisuje jedinstvenu kanu (pr$ra"ojnitvo L prinudakraa)F a

meunarodna krivina dela& kao to su !eno+id& loini protiv ovenosti& ratni loini protiv +ivilno!stanovnitva i dr$

olektivno krivino delo je takvo delo iji uinila+ prilikom nje!ovo! ivrenja postupa u vidu anata (uinila+ponavljanjem dela nastoji da o"e"edi ivor pri#oda)& u vidu animanja (spremnost uinio+a da e-e ponavljaodreena krivina dela& da se "avi nje!ovim vrenjem pri emu nema +ilj da mu to "ude ivor pri#oda) iii inavike (sklonost ka vrenju odreeni# krivini# dela& tj$ stvorila se navika)$

rodueno krivino delo postoji u situa+ijama u kojima vie krivini# dela "o! meuso"ne poveanosti inejedno krivino delo$ Prema K.RS lan >1: produeno krivino delo ini vie i.'i( i*i i.'ovr.ni(krivini# delauinjeni# u vre$en.ko, pove+ano.' od strane isto! uinio+a koja pred.'av*,a,u /e*inu "o! postojanjanajmanje dve od slede-i# okolnosti:

1$ istovetnost ote-eno!3$ istovrsnost predmeta delaE$ kori-enje iste situa+ije ili isto! trajno! odnosa

@$ jedinstvo mesta ili prostora ivrenja dela$ jedinstveni umiljaj

III " &AU!E&NITO U MEUNARODNOM KRII!NOM DELU

Sauesnitvoje ostvarivanje krivini! dela od strane vie li+a$ Meutim& neka od ti# li+a preduimaju samoradnju ivrenja krivino! dela (ivrio+i i saivrio+i)& dru!a i# samo navode da to uine (podstrekai)& a tre-aim pruaju pomo- kako "i lake predueli radnju ivrenja (poma!ai)& pri emu ova tre-a li+a ne uestvuju utoj radnji$ Sauesnitvo u uem smislu o"u#vata podstrekavanje& poma!anje i or!aniovanjeloinako! udruivanja& dok se pojam sauesnitva u irem smislu do"ija kada se navedenim o"li+imasauesnitva dodaju ivrio+i& odnosno saivrio+i$2lanom > stav E Statuta 0irn"erko! tri"unala propisano je da voe& or!aniatori& podstrekai ili sauesni+i& kojisu uestvovali u pravljenju ili ivravanju ajedniko! plana ili avere radi ivrenja krivini# dela inadlenosti to! tri"unala& snose od!ovornost a sva dela uinjena od "ilo ko! li+a radi ivrenja to! plana$Praksa 0irn"erko! tri"unala koju pri#vata i I8TH& pravi raliku imeu sauesnika u udruivanju radiivrenja loinako! podu#vata i sauesnika u sluajevima !de takvo! podu#vata nema$ Konkretno& radi se osluaju 3lfons lajn i drugi inetom pred ;ojnu komisiju SA6 u ;i"adenu& u kojem je sedmoro 0ema+aoptueno da su tokom 14@@$ i 14@$ !odine u"ili @BB Poljaka i Rusa$ %ni su& svaki na svoj nain& umiljajno

14

8/13/2019 SKRIPTA Meunarodno krivino pravo

20/186

doprinosili u"ijanju ljudi u"ri!avanjem otrovni# supstan+i rtvama& krivotvorenjem medi+inske dokumenta+ije&pokopavanjem rtava$$Svi su oni optueni a Nkrenje meunarodno! pravaN& a krenje akona ratovanja$ Tuila+ je istakao da su svioni koji uestvuju u ajednikom loinakom podu#vatu jednako krivi kao Nglavni sai"vriociN "e o"ira na tokoju je ulo!u imao pojedini uesnik$O2lan C stav 1 Statuta I8TH sadri odred"e o individualnoj krivinoj od!ovornosti: i+e koje je planiralo&

podstaklo& naredilo& uinilo ili na dru!i nain pomo!lo i podralo planiranje& pripremu ili ivrenje neko! odkrivini# dela i nadl