SOCIJALNO OSIGURANJECilj socijalnog osiguranja je da zaposleni, u skaldu sa zakonom, obezbedi sebi pravo na zdravstvenu zatitu i druga primanja za sluaj bolesti, prava za sluaj trudnoe, proroaja, smanjenja ili gubitka radne sporsobnosti i starosti i pravo na durge oblike socijalnog osiguranja, a za lanove svoje porodice pravo na zdravstvenu zatitu, pravo na porodinu penziju, kao i druga prava po osnovu socijalnog osiguranja. Osnovni vidovi socijalnog osiguranja su: 1. zdravstveno osiguranje; 2. penzijsko i invalidsko osiguranje, i 3. osiguranje za sluaj nezaposlenosti. ZDRAVSTVENO OSIGURANJE U skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju, ono moe da bude: 1. obavezno, i 2. dobrovoljno. OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE Obavezno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se zaposlenima i drugim licima obuhvaenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem obezbeuju dva prava: 1) pravo na zdravstvenu zatitu, i 2) pravno na novane naknade za sluajeve utvrene zakonom. Ono se obezbeuje i sprovodi u Republinom zavodu za zdravstveno osiguranje i u organizacionim jedinicama tog zavoda. Prava iz zdravstvenog osiguranja ne mogu prenositi na druga lica, niti se mogu nasleivati. Nasleivati se mogu jedino novane naknade koje su dospele za isplatu, a nisu isplaene usled smrti lica obuhvaenog obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuju se uplatom doprinosa za to osiguranje, ako i iz drugih izvora u skladu sa zakonom. Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata: 1. osiguranje za sluaj bolesti i poverede van rada, 2. osiguranje za sluaj povrede na radu ili profesionalne bolesti.

1

Zakonom o zdravstvenom osiguranju ustanovljena su osnovna naela na kojima se sistem zasniva i to su: naelo obaveznosti, naelo solidarnosti i uzajamnosti, naelo javnosti, naelo zatite prava osiguranih lica i zatite javnog interesa, naelo stalnog unapreivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja i naelo ekonominosti i efikasnosti. Osiguranim licima smatraju se osiguranici i lanovi njihovih porodica kojima se obezbeuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Tu spadaju i lica koja obavljaju rad van prostorija poslodavca, oni upueni u inostranstvo, kuno pomono osoblje, civilna lica na slubi u Vojsci i dr u skladu sa zakonom. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja Pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja smatraju se 1) pravo na zdravstvenu zatitu, 2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika, i 3) pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite. Za ostvarivanje tih prava osiguranici moraju imati sta osiguranja u obaveznom zdravstvenom osiguranju u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno ili est meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci, pre poetka korienja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. 1) Pravo na zdravstvnu zatitu Pravo na zdravstvenu zatitu u sluaju nastenaka bolesti i povrede var rada obuhvata zdravstvenu zatitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zatitu u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudnoe, poroaja i materinstva do 12 meseci nakon poroaja, kao i zdravstvenu zatitu i povrede van rada, bez obzira na uzrok. Pravo na zdravstvenu zatitu koje se obezbeuje obaveznim zdravstvenim osiguranjem obuhvata i preglede i leenje bolesti usta i zuba, medecinsku rehabilitaciju, lekove i medecinska sredstva. U ostvarivanju prava na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, osiguranim licima se obezbeuje 100%, odnosno najmanje 65%, od cene odreene zdravstvene usluge. Republiki zavod za zdravstveno osiguranje za svaku kalendarsku godinu donosi opti akt kojim odreuje procenat plaanja iz sredstva obaveznog

2

zdravstvenog do punog do punog iznosa cene zdravstvene usluge, kao i procenat plaanja osiguranog lica. Odreenim kategorijama osiguranih lica obezbeuje se zdravstvena zatita u punom iznosu iz sredstava obaveznog osiguranja bez plaanja participacije. To su vojni invalidi i civilni invalidi rata, slepa i trajno nepokretna lica i druga lica u skladu sa zakonom. 2) Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad pripada osiguranicima ako je zdravstveno stanje osiguranika, odn. njegove ue porodice takvo da je osiguranik spreen za rad iz razloga propisanih zakonom, bez obzira na to ko je isplatilac naknade zarade. Duinu privremene spreenosti za rad ocenjuje struno-medecinski organ Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje. Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisani su sluajevi u kojima osiguraniku privremno spreenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade. To su sluajevi kada osiguranik namerno prouzrokuje nesposobnost za rad ili dovede sebe u takvu situaciju pod uticajem alkohola, ako je namerno spreavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad i sl. Osnov za naknadu zarade, tj. za obraun naknade zarade koja se isplauje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ini prosena zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad. Visina naknade koja se obezbeuje prvih 30 dana od strane poslodavaca, a nadalje iz sredstava obaveznog zdravastvenog osiguranja 65% osnova za naknadu zarade, odnosno 100% tog osnova ako se pravo na naknadu zarade ostvaruje po osnovu privremene spreenosti za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu, kao i zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva. Ocenu privremene spreenosti za rad vri struno-medecinski organ u postupku, prema matinoj filjali osiguranika. Izabrani lekar samostalno vri ocenu privremene spreenosti za rad od 30 dana te spreenosti, nakon ega ocenu vri prvostepena lekarska komisija. 3) Prava na naknadu trokova prevoza Naknada trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite obezbeuje se osiguranim licima, kao i praviocu osiguranog lica u sluaju upuivanja u zdravstvnu 3

ustanovu van podruja matine filijale, ako je zdravstvena ustanova najmanje 50 kilometara od mesta njegovog stanovanja. Naknada trokova prevoza pripada osiguranom licu ako je od izabranog lekara, zdravastvene ustanove ili nadlene lekarske komisije upuen ili pozvan u drugo mesto van podruja matine filijale u vezi sa istvarivanjem zdravstvene zatite ili radi ocene privremene spreenosti za rad. Visina naknade se utvruje prema ceni kotanja karte autobusa ili drugog razreda voza. Utvrivanje svojstva osiguranog lica Svojstvo osiguranog lica utvruje filijala Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje na ijem podruju osigurano lice ima prebivalite (koje se smatra matinom filijalom), odn. na ijem podruju je sedite obveznika uplate doprinosa. Svojstvo osiguranog lica utvruje se samo po jednom osnovu i prestaje danom prestanka osnova po kojem je i priznato. Lice kojem je priznato svojstvo osiguranog lica matina filijala izdaje propisanu ispravu o zdravstvenom osiguranju, kojom se dokazuje svojstvno osiguranog lica. Ostvarivanje i zatita prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja Ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuje se u matinoj filijali Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje, ako zakonom nije drugaije odreeno. Finansijska sredstva za obzbeivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja osiguranih lica sa podruja matine filijale, Republiki zavod prenosi toj filijali. Osigurano lice koje nema prebivalite na podruju matine filijale, moe ostvarivati pravo na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u filijali na ijem podruju ima prebivalite. Uenici i studenti ostvaruju pravo na zdravstvenu zatitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i u filijali prema seditu kole odnosno visokokolske ustanove. Osigurano lice koje smatra da je o njegovom pravu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja doneta odluka u suprotnosti sa vaeim propisima, ima pravo da pokrene postupak za zatitu prava pred nadlenim organom. O pravima u prvom stepenu reava

4

matina filijala, a u drugom stepenu Republiki zavod za zdravstveno osiguranje, odn. Pokrajnski zavod za podruje autonomne pokrajne.

DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE Osim obaveznog zdravstvenog osiguranja, zdravstveno osiguranje moe da bude i na dobrovoljnoj osnovi. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje moe da organizuje i sprovodi Republiki zavod za zdravstveno osiguranje i pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu da sprovode i organizuju i investicioni fondovi za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, a u skladu sa zakonom. Vrste DZO, na predlog misnistra nadlenog za zdravalje, ureuje Vlada Srbije. Po istoj proceduri Vlada ureuje i uslove, nain i postupak organizovanja i sprovoenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. DZO je osiguranje od nastanka rizika plaanja uea u trokovima zdravstvne zatite u skladu sa zakonom, osiguranje graana koji nisu obavezno osigurani, odn. koji se nisu ukljuili u obavezno zdravstveno osiguranje, kao i osiguranje na vei obim i standard i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja.

PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE PIO je ustanovljeno u cilju da se obeybedi materijalan i socijalna sigurnost osiguranika u sluaju starosti i smanjenja, odnosno gubitka radne sposobnosti. Njime se obezbeuje i materijalna i socijalna sigurnost alnova porodice osiguranika u sluaju njegove smrti. Materija PIO u RS ureena je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja stiu se i ostvaruju zavisno od duine ulaganja i visine osnovice na koju je plaen doprinos za PIO i uz primenu naela solidarnosti i uzajamnosti. Re je o linim pravima koja se ne mogu prenositi na druga lica i koja ne zastarevaju. Prema zakonu, PIO moe biti obavezno i dobrovoljno. OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE 5

Obaveznim PIO obezbeuju se prava za sluaj: 1) starosti, 2) invalidnosti, 3) smrti, i 4) telesnog oteenja. Obaveznim osiguranim licima (osiguranicima) smatraju se: 1) zaposleni, 2) lica koja samostalno obavljaju delatnost, 3) poljoprivrednici. Svojstvo osiguranika stie se danom poetka, a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne delatnosti ili poljoprivredne delatnost, odn. obavljanja ugovorenih poslova. Svojstvo osiguranika utvruje se na osnovu prijave na osiguranje, odn. na osnovu odjave osiguranja, s tim to se ne moe stei pre navrenih 15 godina ivota. Prava iz PIO su: 1) pravo na starosnu penziju, 2) pravo na invalidsku penziju, 3) pravo na porodinu penziju, 4) pravo na novanu naknadu za telesno oteenje, i 5) pravo na naknadu pogrebnih trokova. Osiguranik stie pravo na starosnu penziju: 1. kad navri 65 (mukarac), odn. 60 (ena) godina ivota i najmanje 15 godina staa osiguranja; 2. kad navri 40 (mukarac), odn. 35 (ena) godina staa i najmanje 53 godine ivota; 3. kad navri 45 godina staa osiguranja. Osiguraniku kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju sniava se zavisno od stepena uveanja staa za po jednu godinu, a najvie do 53 godine ivota. Invalidska penzija stie se po osnovu invalidnosti osiguranika, odn. ako kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom boleu, provredom van rada ili boleu koje se na mogu otkloniti leenjem niti medecinskom rehabilitacijom. Pravo na porodinu penziju mogu ostvariti lanovi porodice umrlog osiguranika koji je navrio najmanje pet godina staa osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju. Pravo na porodinu penziju mogu ostvariti i lanovi porodice umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije. Meutim, ako je smrt osiguranika nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, lanovi njegove porodice stiu pravo na porodinu penziju, bez obzira na to kolika mu je duina penzijskog staa. lanovima umrlog osiguranika, odn. korisnika starosne ili invalidske penzije, smatraju se: 6

1. Brani drug ako je pre smrti branog druga navrio/la 50 godina ivota, postao/la potpuno nesposoban/a za rad, ili ima dete odn. decu sa pravom na porodinu penziju, a prema njima obavlja roditeljsku dunost. 2. Deca mogu da koriste porodinu penziju do navrenih 15 godina ivota, odn. do kraja kolovanja. 3. Roditelj koga je osiguranik, odn. korisnik prava na penziju izdravao do svoje smrti. Telesno oteenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oteenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, to oteava normalnu aktivnost organizma i iziskuje vee napore u ostvarivanju ivotnih potreba, bez obzira na to da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost. Telesna oteenja i njihove procente utvruje nadleno ministarstvo, a na predog Fonda penziskog i invalidskog osiguranja. Telesna oteenja razvrstavaju se prema teini u osam stepena. Prvom stepen odgovara 100% telesnog oteenja , drugom 90%, treem 80% i tako redom. Poslednjem, osmom stepenu odgovara 30% telesnog oteenja to predstavlja minimalni stepen telesnog oteenja za sticanje prava na novanu naknadu. Pravo na naknadu pogrebnih trokova stie se u sluaju smrti korisnika penzije, bez obzira na to po kom osnovu se pravo na penziju ostvaruje. Pravo na naknadu pogrebnih trokova pripada licu koje izvri sahranu korisnika penzije. Naknada pogrebnih trokova pripada u visini jedne ipo prosena penzije u Fondu za PIO u prethodnom kvartalu. Odreene kategorije zaposlenih mogu ostvarivati pravo na penziju pod posebnim uslovima. Osiguranici zaposleni koji rade na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvarivati pravo na penziju su: 1. ovlana slubena lica u smislu propisa o vrenju unutranjih poslova i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije; 2. zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova u skaldu sa zakonom; 3. zaposleni u organima i organizacijama koji rade na poslovima kontra-radioizviajne slube i poslovima kriptografije; 4. ovlaena sluba lica u smislu propisa o izvrenju krivinih sankcija; i, 5. ovlana slubena lica Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji. 7

Penzijski sta Razlikuju se tri vrste penzijskog staa: 1. Sta osiguranja koji se rauna sa efektivnim trajanjem poklapa se sa vremenom provedenim na radu, odn. u osiguranju u efektivnom trajanju za koje je plaen doprinos. 2. Sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem za osiguranike koji rade na naroito tekim, opasnim i za zdravlje tetnim radnim mestima i onima na kojima posle navrenja odreenih godina ivota ne moe uspeno obavljati svoju profesionalnu delatnost. 3. Poseban sta se priznaje enama koje su rodile tree dete u trajanju od dve godine, jednokratno. Utvrivanje visine prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Visina prava iz PIO utvruje se u zavisnosti od toga o kojoj penziji je re. Visina starosne i invalidske penzije odreuje se tako to se lini bodovi pomnoe sa vrednou opteg boda na dan ostvarivanja prava. Lini bodovi osiguranika utvruju se mnoenjem njegovog linog koeficijenta i njegovog penzijskog staa. Godinji lini koeficijent predstavlja odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade osiguranika, za svaku kalendarsku godinu i prosene godinje zarade u Republici za istu kalendarsku godinu. Godinji lini koeficijent iznosi jedan ako je zarada, osnovica osiguranja, odn. ugovorena naknada u kalendarskoj godini jednaka prosenoj zaradi zaposlenih u Republici u toj kalendraskoj godini. Porodina penzije odreuje se od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u asu smri, u procentu koji se utvruje prema broju lanova porodice koji imaju prava na tu penziju. Najnii iznos starosne, odn. invalidske penzije iznosi 25% prosene zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, prema objavljenim podacima organa nadlenog za poslove statistike. Najvii iznos koeficijent ne moe iznositi vie od etiri. Osiguranici koji su radili na poslovima na kojima se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem imaju pravo na 20% vei iznos penzije. 8 penzije odreuje se tako to lini

Penzije i novane naknade za telesno oteenje usklauju se s rastom trokova ivota, kako se njihov iznos ne bi obezvrednjivao. Penzija se usklauje na osnovu statistikih podataka sa kretanjem trokova ivota na teritoriji Republike u prethodnih est meseci. Usklaivanje penzije se vri za period: oktobar prethodne godine mart tekue godine, odn. april-septembar tekue godine. Ostvarivanje i korienje prava iz PIO Postupak za ostvarivanje prava iz PIO i za utvrivanje staa pokree se na zahtev osiguranika, odn. na zahtev lanova porodice za ostvarivanje prava na porodinu penziju. Ako je za utvrivanje odreenih injenica neophodno posebno struno stanje angauje se organ za vetaenje. Fond za PIO obezbeuje dvostepenost. Prvostepeno reenje o pravima iz PIO i penziskom stau donosi organ Fonda odreen optim aktom Fonda. To reenje podlee prethodnoj kontroli koju vri nadleno telo Fonda. Protiv prvostepenog reenja moe se izjaviti alba organu odreenom optim aktom Fonda u roku od 15 dana od dana prijema reenja. alba ne odlae izvrenje reenja, osim ako se njome pobija utvrena invalidnost. Prvostepeno reenje podlee i reviziji koju vri organ odreen optim aktom Fonda. Revizijom se moe preispitati i pravilnost nalaza, miljenja i ocene organa vetaenja. Revizija ne odlae izvrenje reenja. Protiv reenja Fonda donetog po albi, odn. u vrenju revizije o pravima iz PIO moe pokrenuti upravni spor. Finansiranje PIO vri se iz prihoda Fonda za PIO. Prihodi Fonda obezbeuju se: 1) iz doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje; 2) iz budeta RS; 3) od imovine kojom fond raspolae; 4) iz subvencija i donacija; i 5) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom. Pokrajnski fond ima podraun preko koga se vre uplate i isplate sredstava Republikog fonda na teritoriji autonomne pokrajne. Republika Srbija je garant za obaveze Fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog PIO.

DOBROVOLJNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

9

PIO ne obuhvata samo obavezno osiguranje nego i dobrovoljno PIO. Dobrovoljno PIO je osiguranje kojim se, na osnovu ugovora, mogu obezbediti prava za sluaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog osiguranja ili vei obim tih prava od obima utvrenog Zakonom o penzionom i invalidskom osiguranju. Ugovorom o dobrovoljnom PIO mogu se obezbediti i druga prava iz tog osiguranja. OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI Osiguranje za slucaj nezaposlenosti smatra se sastavnim delom ukupne politike pruanja materijalne pomoi nezaposlenim licima u sistemu osiguranja i pokriva rizik nezaposlenosti. Ova oblast je ureena Zakonom o zapoljavanju. O pravima nezaposlenog, odn. osiguranog lica u prvom i drugom stepenu odluuju nadleni organi Nacionalne slube za zapoljavanje. Protiv konanog reenja te slube moe se pokrenuti upravni spor. Osiguranja za sluaj nezaposlenosti moe da bude obavezno i dobrovoljno.

OBAVEZNO OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZAPOSLENOSTI Obaveznim osiguranjem za sluaj nezaposlenosti smatra se obavezno uee zaposlenog, poslodavca i lica koje samostalno obavlja delatnost u obezbeivanju sredstava za ostvarivanje tog prava po osnovu nezaposlenosti. Prema tome, prava po osnovu obaveznog osiguranja za sluaj nezaposlenosti obezbeuju se u korist nezaposlenih lica koja su plaala doprinose za to osiguranje, odn. koja su izvesno vreme bila u radnom odnosu ili ostvarivala odreena prava iz radnog odnosa. Obaveznim osiguranjem za sluaj nezaposlenosti obezbeuju se sledea prava: 1. pravo na novanu naknadu; 2. pravo na zdravstveno osiguranje; 3. pravo na PIO; 4. druga prava u skladu sa zakonom i optim aktom Nacionalne slube za zapoljavanje. Obavezno osigurana lica imaju pravo na novanu naknadu ako su bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci. Obavezno 10

osigurano lice je zaposleni koji u skladu sa propisima ostvaruje zaradu, odn. naknadu zarade. Takvo lice ima pravo na novanu naknadu u sluaju prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje je obavljalo, u sluaju steaja, likvidacije, i drugim sluajevima u skladu sa zakonom. Novana naknada pripada zaposlenom od prvog dana od dana prestanka osiguranja, ako se prijavi i Nacionalnoj slubi za zapoljavanje podnese zahtev u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosta ili prestanka osiguranja. Osnovica za utvrivanje visine novane naknade je prosena zarada ili naknada zarade koja je nezaposlenom isplaena u poslednjih 6 meseci koji prethode mesecu u kojem je osiguranje prestalo. Novana naknada utvruje se u visini od 60% osnovice i isplauje se za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vri isplata. Trajanje prava na novanu naknadu zavisi od duine staa osiguranja. to je sta osiguranja dui, due je i ostvarivanje prava na novanu naknadu u sluaju nezaposlenosti, a najdue 24 meseca. DOBROVOLJNO OSIGURANJE ZA SLUAJ NEZPOSLENOSTI Lice koje nije obavezno osigurano dobrovoljnim osiguranjem stie prava koja se ostvaruju za sluaj nezaposlenosti. Pored toga, lice koje je obavezno osigurano ima interes da dobrovoljnim osiguranjem obezbedi vei obim prav od prava koja se stiu obaveznim osiguranjem. Dobrovoljno osiguranje vri se na nain i pod uslovima utvrenim optivm aktom Nacionalne slube za zapoljavanje.

11