Uticaj televizijeTelevizijski program se moze podeliti na informativni,kulturno-zabavni I obrazovno-naucni program. Najveci broj ljudi ne moze steci sopstvenu sliku o desavanjima u svetu jer nisu ucesnici u odredjenim dogadjajima I procesima.To televiziji daje veliku moc,jer time televizija moze da upravlja nasim predstavama o svetu I nasim stavovima prema pojedinim procesima.Veliki broj drzavnih I privatnih televizija putem vesti daje medijski nerealnu, laznu sliku o stvarnosti.Neistinita medijska slika o stvarnosti se jednim delom stvara svesno,a drugim delom nesvesno.Nesvesno predstavljanje sveta nastaje usled nemogucnosti novinara da iz hrpe vesti I dogadjaja izvuku I emituju one najvaznije I najznacajnije vesti.Svesno stvaranje neistinite medijske slike o stvarnosti nastaje kada novinari I TV kuce zbog licnih ili necijih drugih interesa,sa unapred osmisljenim ciljem,emituju neistinitu,iskrivljenu, sliku o dogadjajima.Privatne televizije su pod kontrolom logike I interesa mocnih I bogatih.Reklamne agencije veoma cesto pretnjom primoravaju televizije da emituju ili ne emituju odredjene vesti koje su u skladu sa njihovim interesima.

Teorije o medijimaInis I Marsal Meklaun su prvi autori koji su stvorili znacajniju teoriju o medijima.Inis smatra da pojedine vrste medija razlicitu uticu na svest I organizaciju drustva.Npr.Hijeroglifi su urezivani na kamenim plocama I sluzili su kao osnovno sredstvo komunikacije.Drustva koja su koristila hijeroglife nikada nisu mogla postati velika u socijalnom I prostornom smislu.Pojava papirusa omogucila je brze sirenje informacija.S obzirom da je papirus daleko laksi,brze je bilo prenosenje informacija. Meklaun je razvio Inisove ideje I primenio ih na medije modernog doba.Po Meklaunu osobine medija uslovljavaju osobine I strukturu komunikacije.Habermas smatra da sredstva masovnih komunikacija imaju zajednicku ulogu u stvaranju javnog misljenja,sto je znacajan factor u demokratizaciji drustva.Habermas smatra da savremena sredstva komunikacija nisu ispunila ocekivanja u pogledu razvoja demokratije.Zan Bodrijar smatra da je delovanje modernih masovnih komunikacija dublje od dejstva bilo kog drugog faktora.Televizija nije sredstvo prestavljanja zivota I sveta nego sredstvo koje utice na svest I misljenje ljudi.Dzon Tompson polazi od radova Habermasa I nastoji u svojoj teoriji da kriticki izlozi odnos izmedju medija I razvoja modernog drustva.Tompson smatra das u mediji od pojave najranijih oblika stampe pa do pojave elektronskih medija igrali veliku ulogu u stvaranju I razvoju modernih institucija.Mediji,po Tompsonu,pruzaju mogucnost za objektivnije I kriticnije sagledavanje stvarnosti,ali da l ice zaista doci do objektivnijeg sagledavanja zavisi od pojedinaca. Tompsonova teorija razlikuje 3 vrste interakcije:-neposrednu(predstavlja obli interakcije koji se ostvaruje licem u lice),-posredovanu medijsku(ostvaruje se putem koriscenja tehnoloskih sredstava I pomagal),-posredovanu kvazi medijsku interakciju(ostvaruje se pomocu masovnih medija).Prva dva tipa interakcije su dijaloska,dok je treci tip monoloska interakcija.

Internet je nastao 1969. Godine u Pentagonu I tada se ova mreza zvala ARPA. Naziv je predstavljao skracenicu vojne istrazivacke agencije koja je na svojim projektima angazovala veliki broj naucnika iz razlicitih delova SAD-a koji medjusobno nisu bili povezani.Zbog efikasnijeg rada bilo je potrebno da naucnicibudu u stalnom kontaktu.U pentagonu internet je povezivao 500 kompjutera koji su se nalazili u vojnim laboratorijama I univerzitetima.kasnije se na ovu mrezu prikljucuju I drugi ljudi I istrazivacki centri tako da je vec do 1987. Godine mrezom bilo obuhvaceno 28000 racunara.Internet je poceo da se siri tek kada su domacinstva pocela masovno da kupuju kompjutere.Najznacajniji deo internet predstavlja globalna mreza (WWW-world wide web).Ova mreza je jedna ogromna multimedijalna biblioteka koja se sastoji iz velikog broj sajtova,veb stranica I informacija.Korisnici pomocu pretrazivaca (google.com,yahoo.com…)veoma lako I brzo mogu pronaci zeljene informacije. Internet je kao ni jedno drugo komunikaciono sredstvo omogucio brzu I sadrzajnu komunikaciju izmedju ljudi u svetu.Takodje je omogucio da lokalni dogadjaji postanu globalni I obrnuto.Pored svih svih pozitivnih uticaja internet na zivot ljudi,neki sociolozi smatraju da on nosi sa sobom I negativne posledice.Cetovanje I sklapanje internet prijateljstva cesto dovodi do zapostavljanja licnih prijateljskih odnosa.Isto tako mogucnost ljudi da putem internet obavljaju svoje radne obaveze dovodi do brisanja granice izmedju radnog I slobodnog vremena.

Novine predstavljaju prvo sredstvo masovnih komunikacija.One su nastale kao izraz potreba gradskog stanovnistva za informisanjem,kao I potrebe drzave da obavestava gradjane o svojim odlukama.Neposredni nacin obavestavanja ljudi o dogadjajima u gradovima gubio je znacaj sa rastom broja stanovnika u gradovima.To je prvi razlog nastajanja dnevnih novena.Drugi razlog lezi u potrebi ojacalih centralistickih uredjenih drzava za efikasnijim upravljanjem.efikasan nacin upravljanja I jacaje integracije izmedju gradjana jedne drzave zahtevao je svakodnevno informisanje gradjana o odlukama drzavnih organa.Prve novine u danasnjem obliku pojavile su se 1580 godine u Kelnu.novine su postale dnevne tek pred kraj devetnaestog veka I veoma brzo stekle hiljade,a kasnije I milione citalaca.One predstavljaju znacajan dogadjaj u istoriji drustva,jer su omogucile ljudima da se obaveste o znacajnim dogadjajima.Jeftina dnevna stampa pojavila se prvi put u Njujorku I drugim vecim gradovima Amerike.Uticaj stampe poceo je da slabi sa razvojem radio-difuzne mreze,a osobito razvojem televizije.