upravljacko racunovodstvo-seminarski

Upravlja ko ra unovodstvo

Predmet: MENAD MENT RA UNOVODSTVA

UPRAVLJA KO RA UNOVODSTVO (Management accounting)

SADR

A J:

1.UPRAVLJANJE KAO PROCES ....................................................................1 2. INFORMACIJE KAO PREDUSLOV UPRAVLJANJA ...............................3 3. RA UNOVODSTVO KAO IZVOR INFORMACIJA ...................................4 4. UPRAVLJA KO RA UNOVODSTVO ........................................................5 4.1.Pojam upravlja ko ra unovodstvo ................................................................5 4.2.Obra un tro kova i u inaka-pogonski obra un ...............................................6 4.3.osnovne teorije tro kova i cena ...................................................................... 6 4.3.1.pojam i organizacija proizvodnog procesa ................................................. 6 4.3.2.tro kovi i u inci u proizvodnim preduze ima .............................................7 4.3.3.klasifikacija tro kova ..................................................................................7 4.4.Sistemi obra una tro kova .............................................................................8 4.5.Osnove za izradu kalkulacija ..........................................................................8 4.5.1.struktura kalkulacije .....................................................................................9 4.5.2.pretkalkulacija i naknadna kalkulacija .........................................................9 4.5.3.kalkulacija cene ko tanja u masovnoj i serijskoj proizvodnji .....................9 4.6.Principi procenjivanja-vrednovanje zaliha ...................................................10 4.7.Dokumentacija koja prati obra un proizvodnje .......................................... 10 4.8.Knjigovodstveno pra enje tro kova proizvodnog procesa u sistemu obra una po stvarnim tr. ..............................................................................................................................10 4.8.1.funkcija klase 9-obra un tro kova i u inaka ..............................................11 4.9.Obra un rezultata poslovanja u poslovnom upravlja kom ra unovodstvu ...11 4.10.Pogonski obra unski list ..............................................................................12 4.11.Sistem obra una po standardnim tro kovima ...............................................12 4.11.1.su tina,metodologija i prednosti sistema obra una po standardnim tro kovima ..............................................................................................................................12 5. ZAKLJU AK..................................................................................................14 LITERATURA ....................................................................................................15

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

1. UPRAVLJANJE KAO PROCES Upravljanje poslovanjem predstavlja univerzalni proces u modernom industrijskom svetu, odnosno kontinuiranu aktivnost u savremenom preduze u. U svakom preduze u donose se najraznovrsnije poslovne odluke, koordiniraju razli ite aktivnosti, postupa se sa ljudima i komunicira sa okru enjem. Veliki broj upravlja kih aktivnosti ima svoje karakteristi ne prilaze za re avanje specifi nih problema. Usled toga, iako se na nivou preduze a mo e govoriti o jedinstvenom upravljanju poslovanjem, upravlja ki sistem svakog preduze a predstavlja zapravo integralni skup vi e upravlja kih podsistema. Upravlja ki sistemi jesu funkcije preduze a, kojima se isto tako mora upravljati. Upravljanje postaje sve va nijim od momenta kada rad postaje sve specijalizovaniji, a broj operacija se pove ava, dok razvoj novih tehnologija stvara i probleme i dileme u poslovanju. Isto tako i kompleks medjuljudskih odnosa u uslovima razvoja novih tehnologija konstantno dovodi do novih izazova za funkciju upravljanja. I upravo zbog naglog pove anja zna aja upravljanja u preduze u, mnoga istra ivanja u razli itim disciplinama koncentri u se pre svega na problematiku upravljanja u preduze u. Rezultat svih tih napora i razli itih pristupa upravljanju, jeste i doprinos ra unovodstva, finansija, marketinga, psihologije i drugih nau nih disciplina (a u isto vreme i funkcija u preduze u) pobolj avanju na ina razmi ljanja i postavljanju novih odnosa u oblasti upravljanja. Savremeno upravljanje poslovanjem preduze a je rezultat sinteze i primene znanja i analiti kih pristupa razvijenih u brojnim nau nim disciplinama. Usled toga je i jedan od centralnih problema u upravljanju preduze em sadr an u uspostavljanju ravnote e-balansa, izmedju razli itih pristupa upravljanju , s jedne strane i potrebe primene prikladnog koncepta u specifi nim situacijama koje iziskuje odredjeni problem, s druge strane. Efikasno upravljanje podrazumeva postojanje slede ih preduslova: y konkurentsko tr i te proizvoda ili usluga, y dominaciju ekonomske nad dru tvenom ulogom preduze a, y profesionalizam u obavljanju menad mentske aktivnosti, y postojanje korporativne organizacije i y postojanje tr i ta deonica. Za razumevanje procesa upravljanja (menad menta) zna ajno je indentifikovanje osnovnih funkcija koje zajedno ine ovaj proces. Pri tome, razli iti autori nude razli ite nazive za funkcije upravljanja. No, mo e se re i da je sasvim prihvatljivo mi ljenje J. Masia koji govori o sedam aktivnosti upravljanja: 1. O d l u i v a nj e proces izbora izmedju alternativnih akcija (odluka); 2. O r g a n i z a c i j a proces odredjivanja strukture i alokacije poslova; 3. K a d r o v a nj e proces selekcije, probnog rada i promocije kadrova; 4. P l a n i r a nj e proces u kome rukovodilac anticipira budu nost i pronalazi alternativne poteze koje mo e povu i u poslovanju; 5. K o n t r o l i s a nj e proces merenja tr i nih karakteristika i vodi ka ostavrenju osnovnih ciljeva preduze a; 6. K o m u n i c i r a nj e proces u kome se ideje prenose drugim radi realizacije planiranih poslovnih rezultata; i 7. V o dj s t v o proces u kome se obavlja subordinacija radi ostvarenja zajedni kih ciljeva. Medjutim, ne treba izgubiti iz vida injenicu da svaka organizacija zapravo predstavlja skup razli itih pojedinaca i grupa pojedinaca; da svaki pojedinac ima svoje potrebe i razloge ulaska u strana 1


organizaciju, da se potrebe menjaju, kako pojedinca tako i grupe; da vodjstvo preduze a mora te iti da zadovolji sve razli ite potrebe, pobude i razloge svih pojedinaca i grupa (radnika, akcionara, kreditora, kupaca i dr.); da zadovoljenje svih ovih potreba mora biti pra eno i efikasno u i efektivno u organizacije. O igledno je da je proces upravljanja poslovanjem veoma slo en jer tra i od rukovodioca da podjednako dobro organizuju proces poslovanja, izaberu prave kadrove, motivi u ih na efikasan rad, planiraju realno i profitabilno poslovanje, komuniciraju sa zaposlenima, kontroli u proces poslovanja i donose operativne i strate ke poslovne odluke. U ovom nizu permanentnih aktivnosti koje ine proces upravljanja, dono enje poslovnih odluka predstavlja svakako najosetljiviju fazu, ili bolje re eno in, jer pogre no doneta odluka mo e ugroziti ne samo rast i razvoj organizacije, ve i njen opstanak. Na pre ac donesene odluke trebalo bi da predstavljaju danas samo vrlo retke izuzetke, sa obzirom na posledice koje sobom povla e. Poslovna odluka treba da proistekne na osnovu procesa planiranja i kontrole ostvarenja planskih veli ina u operativnom smislu, odnosno da omogu i planiranje i kontrolu poslovanja u strate kom pogledu. Doneti poslovnu odluku od strane pojedinca- zna i izvr iti odredjen izbor, jer se bira izmedju dve ili vi e alternativa. Prema njenoj su tini i elementima, odluka redovno ne predstavlja momentalni intuitivni izraz volje, ve rezultat smi ljenog prosudjivanja i saznanja pojedinca. Svaka poslovna odluka koju donosi pojedinac mora da prodje sve faze procesa do njenog dono enja, a to zna i: y da se mora unapred utvrditi cilj koji tom odlukom treba posti i, y da treba definisati konkretan problem koji ovom odlukom treba re iti, y da je neophodno obezbediti podatke i odgovaraju e informacije za dono enje optimalne odluke, y da je obavezno izvr iti analizu i ocenu dobijenih podataka i informacija, y da je potrebno formulisati odredjena prognoziranja dejstva takve odluke, y da treba definisati re enja konkretnog problema koja omogu ava ova odluka i y da, kona no treba definisati i formirati samu poslovnu odluku. Razume se da je ovo okvirni obrazac procedure u procesu dono enja poslovne odluke i da se u praksi moraju respektovati i izvesna odstupanja, zavisno od konkretnog poslovnog cilja, problema i konkretne odluke kojim treba posti i taj cilj i re iti problem. Jer, postoji nekoliko vrsta poslovnih politika (osnovna, teku a, razvojna), od kojih svaka tra i odgovaraju e odluke za svoju uspe nu realizaciju. Isto tako, treba imati na umu da se poslovno odlu ivanje kao aktivnost upravljanja poslovanjem mora zasnivati na respektovanju osnovnih kriterijuma za odlu ivanje. Ti kriterijumi su pre svega finansijske prirode, jer se svaka poslovna odluka verifikuje kroz njeno dejstvo na osnovne finansijske parametre ekonomi nost, likvidnost, sigurnost, nezavisnost i profitabilnost. Doneta poslovna odluka postaje planska veli ina koja je predmet kontrole, kako bi se organizacija kao celina kretala ka ostvarenju eljenih zadatih planskih veli ina. Treba naglasiti da obavljanje slo enih aktivnosti procesa upravljanja tra i od rukovodilaca da raspola u kvalitetnim spektrom najrazli itijih informacija, kako bi odluke koje donose bile to je mogu e optimalnije.

Strana 2

upravlja ko ra unovodstvo 2. INFORMACIJE KAO PREDUSLOV UPRAVLJANJA Upravljanje preduze em, odnosno poslovanjem, nezamislivo je bez upravlja kog informacionog sistema. Ta nije, bilo koje metode da se koriste u upravljanju poslovanjem ili pojedinim njegovim segmentima, one se baziraju na informacijama, odnosno polaze od informacija. Same upravlja ke informacije mogu da se grupi u u tri podru ja: a) informacije za potrebe strate kog planiranja : one su u upravlja kom vrhu preduze a. Omogu avaju preciznije odredjivanje na ina i nivoa kori enja pojedinih eksternih ograni enja i njihov uticaj na budu e poslovanje; b) informacije za potrebe kontrole upravljanja : poma u upravlja ima (rukovodiocima) da sagledaju ostvarene poslovne rezultate i efekte u odnosu na planirane i na osnovu toga da preduzmu akcije koje su od interesa za preduze e; c) informacije za potrebe teku eg poslovanja : prate poslovanje dan po dan (kontinuirano) i poma u da se zadaci i ciljevi ostvare to potpunije i kvalitetnije. One omogu avaju upravlja ima da brzo reaguju i donose odluke u hodu. Sve tri vrste informacija moraju pokrivati kako ukupnu problematiku upravljanja poslovanjem, tako i upravljanje pojedinim funkcijama i aktivnostima. Dok je doskora svaka funkcija (finansije, marketing, proizvodnja, kadrovi) izgradjivala svoj separatni informacioni sistem danas se smatra da savremeni i efikasni upravlja ki informacioni sistem mora biti jedinstven. Naime, prikupljanje, selekcija i obrada podataka vr ena je od strane svake funkcije posebno, to je dovodilo do toga da podaci nisu konzistentni, a ni uporedivi, informacije nisu uvek a urne, a sam sistem je skup. Rezultat evolucije u shvatanju informacionog sistema preduze a jeste koncept upravlja kog informacionog sitema ( Management Information System MIS ). On se mo e odrediti kao integralan, struktuiran kompleks ljudi, ma ina i pravila za snadbevanje upravlja a (rukovodioca) relevantnim potrebnim informacijama iz eksternih i internih izvora, radi kvalitetnijeg planiranja, kontrole i odlu ivanja. Osnovu integralnog upravlja kog sistema ini baza podataka, kao organizovano skladi te informacija (internih i eksternih), uklju uju i i tzv. neobradjene informacije. Cilj je da baza podataka sadr i veli inu upotrebljivih podataka koji se mogu koristiti od strane upravlja a za njihove razli ite potrebe (za planiranje,kontrolu, odlu ivanje i drugo). Mo e se govoriti o tri faze izrade informacija: 1. Inicijativa korisnika za dobijanje poslovnih informacija dolazi u informacioni podsistem, a upu ena je od strane korisnika. Ona je konkretna i ukazuje na sadr aj informacija zavisno od namene, kao i na vreme kada je informacija potrebna. Inicijativa se izra ava normativnim aktima i to onda, kada dolazi do unutra njih korisnika. Isto tako, unutra nji korisnik mo e inicijativu izraziti posebnim zahtevom, od slu aja do slu aja. Inicijativa dolazi u informacioni podsistem ulaznim komunikacijskim kanalom. Kod spoljnih korisnika inicijativa za dobijanje informacija izra ava se propisima i drugim aktima. 2. Na osnovu primljenje inicijative, stru no lice u podsistemu poslovnog informisanja obavlja selekciju podataka i to iz svih raspolo ivih izvora u kojima se mogu na i podaci za izradu potrebnih namenskih informacija.Ovaj posao je stru an, a izvr ilac, osim poznavanja celog toka prikupljanja, obrade i uvanja podataka, mora potpuno vladati kori enjem personalnog ra unara kao sredstva u obradi i uvanju podataka, te izradi samog izve taja. Strana 3


3. Izrada izve taja, pogotovo onih u pismenom obliku, tra i raspolaganje pouzdanim podacima iz odgovaraju ih izvora, utvrdjivanje sadr aja izve taja, te poznavanje mogu nosti personalnog ra unara u pogledu oblika pripremanih izve taja. Po potrebi, oni su tekstualni, tabelarni, grafikoni, razli iti crte i, slike i drugi oblici. 4. Emitovanje dostavljanje informacija korisnicima njihova je otprema izlaznim kanalom, ili kanalima svakog podsistema poslovnog informisanja. Za potrebe internog informisanja u preduze u, koriste se razli ita savremena tehni ka sredstva. Uspe nost ove faze izrade u mnogome je zavisna od organizacije komuniciranja. Po to je poslovni informacioni sistem u stvari informacioni sistem preduze a, on treba da u ini upravljanje poslovanjem fleksibilnijim i efikasnijim. Rezultat ovih zahteva jeste i neophodnost da poslovni informacioni sistem ne mo e i ne sme da se iscrpljuje u obezbedjivanju informacija koje osvetljavaju samo pro lost i sada njost odredjenih poslovnih kretanja i stanja. On treba da u to ve oj meri predstavlja podr ku budu em poslovnom odlu ivanju i budu oj poslovnoj politici. To prakti no zna i da on mora da emituje: programske informacije, planske informacije, informacije o potencijalnim limitiraju im faktorima, o potencijalnim pozitivnim faktorima, kao i informacije o mogu im korektivnim faktorima. Rukovodiocima su, o igledno informacije neophodne, kako bi mogli kvalitetno da upravljaju poslovanjem tj. da uspe no vode preduze e. No, kako u svakoj organizaciji postoji nekoliko nivoa rukovodioca, koji se naj e e svrstavaju u tri osnovna nivoa ni i nivo; srednji nivo; vi i nivo to je neophodno poznavati aktivnosti svakog od ova tri nivoa u domenu integralnog upravlja kog procesa, da bi se precizno odredile vrste informacija i njihove kvantitativne i kvalitativne karakteristike koje su im neophodne za upravljanje. 3. RA UNOVODSTVO KAO IZVOR INFORMACIJA Ra unovodstvena funkcija ini jednu od funkcija slo enog sistema kakav je preduze e, a mo e se odrediti kao registrovanje, klasifikacija, sumiranje i interpretacija ekonomskih transakcija. U Kodeksu ra unovodstvenih na ela usvojeno je gledi te da ra unovodstvom u preduze u treba obuhvatiti: 1) knjigovodstvo, 2) ra unovodstveno planiranje, 3) ra unovodstveni nadzor i 4) ra unovodstvenu analizu. 1) k nj i g o v o d s t v o se mo e odrediti kao, na potpunom skupljanju i na uobi ajenom hronolo kom i stvarnom sredjivanju podataka zasnovana dokumentovana i strogo formalna evidencija svih nastalih individualiziranih poslovnih procesa i stanja koji zbog izra avanja u nov anoj jedinici mere omogu avaju da se dobije slika o celokupnom poslovanju. Finansijsko knjigovodstvo se naziva i glavno ili centralno knjigovodstvo, pri emu je va no naglasiti da se knji enje u finansijskom knjigovodstvu vr i uglavnom sumarno i to obi no posle knji enja u analiti kim knjigovodstvima, a analiti ka knjigovodstva vode evidencije o pojedinim delovima sredstava i izvora sredstava, prihoda i rashoda u naturalnim i vrednosnim pokazateljima. 2) R a u n o v o d s t v e n o p l a n i r a nj e je skupljanje, uredjivanje, po etno obradjivanje i prikazivanje podataka o budu em poslovanju. Dakle, ono je usmereno prema budu nosti i zato Strana 4


zapravo prethodi knjigovodstvu. Treba napomenuti da u njega ne ulazi odlu ivanje o tome kakvu varijantu treba izabrati pri planiranju. Krajnji cilj ra unovodstvenog planiranja je izrada raznih predra una. 3) r a u n o v o d s t v e n i n a d z o r je onaj deo kontrole procesiranja podataka koji je zdru en sa samim knjigovodstvom. Njegova je briga da su knjigovodstveni izve taji sigurni. U ra unovodstveni nadzor spada nadzor nad poslovanjem sa stanovi ta sprovodjenja privredno-finasijskih propisa. 4) R a u n o v o d s t v e n a a n a l i z a za svoju polaznu osnovu koristi informacije knjigovodstva i ra unovodstvenog planiranja. Njen zadatak je da poma e u ocenjivanju kretanja odredjene pojave, o mogu im pravcima i intenzitetu delovanja pojave, kao i o uzrocima takvih pojava. Kada je re o ra unovodstvenim informacijama treba re i da one slu e kao podloga za dono enje poslovnih odluka i kao sredstvo kontrole. Izradu ra unovodstvene informacije ne treba poistove ivati sa odlu ivanjem. Odlu ivanje je upravljanje, a ra unovodstvo nema nikakvih ovla enja iz domena upravljanja preduze em, ali ima obaveze da pru i upravlja ima (rukovodiocima) informacije na osnovu kojih e oni doneti poslovne odluke. Polaze i od toga, u poslovanju postoje tri grupe informacija: (1) informacije za strate ko odlu ivanje, (2) informacije za strate ko odlu ivanje, (3) informacije za operativno odlu ivanje. Sve tri vrste ra unovodstvenih informacija ine osnovu za dono enje i strate kih i takti kih i operativnih odluka u procesu upravljanja poslovanjem. 4. UPRAVLJA KO RA UNOVODSTVO 4.1. p o j a m u p r a v lj a k o g r a u n o v o d s t v a

Informacije finansijskog ra unovodstva su veoma zna ajne informacije i one se mogu koristiti u upravi (menad mentu) preduze a.To su veoma zna ajne informacione osnove koje menad ment koristi u dono enju poslovnih odluka. One moraju biti, po formi i sadr ini, uskladjene sa informacionim potrebama menad menta. A to je, upravo, sadr aj u p r a v lj a k og ra unovodstva. Aktivnost upravlja kog ra unovodstva zadovoljava potrebe samo rukovodilaca preduze a. Zna ajno je i da je ovo ra unovodstvo orijentisano ka budu nosti. Na osnovu informacija upravlja kog ra unovodstva menad ment mora da bude u stanju da planira, da donosi odluke i potom da prati njihovo sprovodjenje. Sve te aktivnosti iziskuju informacije koje poma u anticipiranju i predvidjanju budu ih poslovnih dogadjaja u preduze u.Preciznije re eno, aktivnost upravlja kog ra unovodstva se bavi izve tavanjem o onome to se ranije dogodilo u preduze u, u meri i na na in kako bi se te finansijske informacije mogle iskoristiti u anticipiranju budu nosti. Kao to je ve re eno i finansijsko i upravlja ko ra unovodstvo predstavljaju zna ajnu informacionu osnovu za upravljanje poslovanjem, odnosno neophodan sistem za podr ku poslovnom odlu ivanju u svakom preduze u. Pri tome, upravlja ko ra unovodstvo, ima dominantnu i nezamenljivu ulogu za menad ment preduze a. Informacije upravlja kog ra unovodstva mogu biti kvantitativne i kvalitativne, finansijske i nefinansijske. Tradicionalni metodi procesiranja informacija baziraju se na Strana 5


kori enju kvantitativnih finansijskih informacija. Posledica takvog pristupa jesu modeli poslovnog odlu ivanja u upravlja kom ra unovodstvu koji fokusiraju kombinaciju finansijskih akcija i vrlo malo koriste nefinansijske indikatore i netradicionalne informacione izvore. Upravlja ko ra unovodstvo ima nezamenljivu ulogu u planiranju i kontroli poslovnih aktivnosti, koje se sve vi e temelje na netradicionalnim metodama, tehnikama i informacijama. Na osnovu gore re enog, mogu e je dati jedno odredjenje upravlja kog ra unovodstva: Upravlja ko ra unovodstvo obuhvata procese i tehnike kojima se dolazi do finansijskih i nefinansijskih informacija od zna aja za dono enje odluka, a u cilju, kvalitetnijeg upravljanja poslovanjem i postizanja maksimalne finansijske uspe nosti. 4.2. o b r a u n t r o k o v a i u i n a k a p o g o n s k i o b r a u n

Najva niji deo upravlja kog ra unovodstva je obra un tro kova i u inaka s kalkulacijom. Njegov osnovni zadatak je da prati, u okviru procesa proizvodnje, tro kove osnovnih inilaca bez kojih taj proces ne bi mogao da se odvija, a takodje da prati i stvaranje u inaka, kao rezultata proizvodnih aktivnosti.Otuda i naziv interni ili pogonski obra un. Organizacija pogonskog obra una u izvesnoj meri je zakonski regulisana, ali je prevashodno prepu tena samim preduze ima.Formulisanje ciljeva i zadataka obra una tro kova i u inaka jeste najva nije pitanje pri utvrdjivanju sadr ine i organizacionog ustrojstva pogonskog obra una. Op te ciljeve ovog dela regulisao je novi kontni okvir. Zbog svoje irine i va nosti pogonski obra un je izdvojen u posebnu klasu, klasu 9 Obra un tro kova i u inaka. Novi kontni okvir ra unski je odvojio glavnu knjigu pogonskog obra una od glavne knjige finansijskog knjigovodstva i time mu dao karakter metodolo ki samostalnog knjigovodstva. Glavna knjiga pogonskog obra una, kao osnovni izvor informacija, treba da obezbedi podatke o tome: - koliko je ega utro eno u preduze u, - gde su nastali tro kovi, - u vezi sa kojim u incima su nastali tro kovi, - koliki su i po osnovi kojih proizvoda nastali prihodi, rashodi, dobici ili gubici. 4.3. o s n o v n e t e o r i j e t r o k o v a i c e n a 4.3.1. pojam i organizacija proizvodnog procesa Proizvodni proces obuhvata, osim neposredne proizvodnje, pripremu proizvodnje, planiranje, unutra nji transport, skladi tenje, odr avanje ma ina i uredjaja, tehni ku kontrolu i sl. Proizvodnja mo e biti organizovana kao: a) pojedina na ( izrada pojedina nih, obi no kona nih proizvoda koji se ne ponavljaju, tako da ovakva proizvodnja nije za standardizaciju i zahteva specijalna sredstva rada, tako da su i veliki tro kovi proizvodnje) b) masovna (omogu ava masovnu izradu jednog ili vi e standardnih proizvoda ciglane, proizvodnja cementa.Tehni ka priprema se vr i jednom za celu budu u proizvodnju konkretnog proizvoda) c) serijska (u jednom proizvodnom ciklusu se istovremeno izradjuje ve i broj proizvoda ili delova proizvoda. Tu je velika produktivnost i ekonomi nost proizvodnje). Strana 6


4.3.2. tro kovi i u inci u proizvodnim preduze ima Tro enje u cilju izrade novih proizvoda izra ava se pre svega u koli inama.Ako se koli ine faktora (elementi) koje se ula u u proizvodni proces pomno e njihovim cenama, dobijaju se tro kovi ulo enih faktora. Postoji medjuzavisnost u inaka i potro nje osnovnih faktora proizvodnog procesa. Na dva na ina se utvrdjuje koja je to koli ina utro enih elemenata u jednom proizvodnom procesu koja se mo e smatrati neophodnom za proizvodnju odredjenog u inka: -na tr i tu jer tr i te ne e priznati ve e tro kove od onih koji su objektivno potrebni za proizvodnju odredjenih u inaka -zakonskim propisima i standardima kojima se konkretno odredjuje koji se tro kovi mogu ura unati u cenu ko tanja u inka. 4.3.3. klasifikacija tro kova Svi tro kovi koji nastaju u cilju obavljanja proizvodnog procesa mogu se klasifikovati.Za obra un tro kova i u inaka upravlja ko ra unovodstvo klasifikuju tro kove na: 1) ukupne i prose ne tro kove: pod ukupnima se podrazumeva iznos tro kova preduze a u celini za neki odredjeni period, a pod prose nima se podrazumevaju tro kovi po jedinici u inka.Do njih se dolazi deljenjem ukupnih tro kova sa ukupnim u inkom.Ovi prose ni se nazivaju jo i cena ko tanja jedinice u inka. 2) Tro kove po vrstama, po mestima njihovog nastanka i nosiocima: ovde je podela tro kova izvr ena prema poreklu, na inu nastajanja, supstanci i prirodi samih utro aka. Prema kontnom okviru obavezno je klasifikovanje tro kova po vrstama na kontima klase 5-Rashodi, i to su ( tro kovi materijala za izradu, energije, goriva; tro kovi zarada; tro kovi proizvodnih usluga; amortizacija; nematerijalni tro kovi; tro kovi finansiranja delatnosti; ostali tro kovi). to se ti e mesta njihovog nastanka, to je u stvari razvrstavanje navedenih vrsta tro kova po sektorima, pogonima, odeljenjima i sl. da bi se utvrdilo koliko je tro kova nastalo na odredjenom mestu, radi ega i u okviru koje delatnosti. Posebno treba naglasiti da mesta tro kova zavise od broja pojedinih delatnosti u preduze u, te se obi no formiraju mesta tro kova pojedinih delatnosti (mesta tro kova osnovne delatnosti, pomo ne delatnosti, sporedne delatnosti, mesta tro kova zajedni kih slu bi). 3) prema vezanosti za pojedine nosioce tro kova : nosioci tro kova su kona ni u inci preduze a namenjeni prodaji. Svaki u inak treba da nosi tro kove svoje proizvodnje.Tro kovi koji se mogu neposredno indentifikovati sa proizvodom nazivaju se neposredni ili direktni, a oni koji se posrednim putem rasporedjuju na odgovaraju e nosioce su posredni ili indirektni. 4) Tro kovi proizvoda ili tro kovi uklju eni u zalihe u inaka predstavljaju tro kove koji se uklju iti u bilansnu vrednost zaliha nedovr ene proizvodnje i gotovih proizvoda. Tro kovi perioda ne uklju uju se u vrednost zaliha u inaka, ve neposredno u rashode obra unskog perioda u kojem su nastali. 5) Prema na inu njihovog reagovanja na promene obima proizvodnje na varijabilne i fiksne tro kove. Varijabilni se menjaju sa promenom obima proizvodnje i to naj e e srazmerno promeni obima proizvodnje, ali po jedinici proizvoda oni predstavljaju konstantnu veli inu. Fiksni tro kovi u svom ukupnom iznosu ostaju nepromenjeni pri promeni obima proizvodnje, jer oni ne nastaju u zavisnosti od koli ine proizvoda koja je u nekom periodu proizvedena. 6) Funkcionalno obuhvatanje tro kova zavisi pre svega od funkcionalne strukture preduze a (tro kovi nabavke, tehni ke uprave, proizvodnje u u em smislu, marketinga, upravljanja Strana 7


istra ivanja i razvoja, tro kovi finansiranja preduze a). Ova klasifikacija uglavnom je nastala na osnovu zbirnog kontnog okvira u klasi 9- Obra un tro kova i u inaka, koncentri u i osnovne grupe konta. 7) Vreme obuhvatanja tro kova predstavlja osnovu za klasifikaciju na planske i stvarne tro kove.Kori enje ovih tro kova je bitno za sprovodjenje politike cena u preduze u. 4.4. s i s t e m i o b r a u n a t r o k o v a

Sistemi obra una tro kova na kojima se zasniva pogonski obra un preuze a treba da zadovolji informacione ciljeve ovog dela ra unovodstva. Sistem obra una tro kova predstavlja skup na ela, metoda i postupaka obrade i obuhvatanja tro kova, zatim njihovo alociranje na mestima tro kova, kao i vezivanje za nosioce tro kova ili uklju ivanje u rashode teku eg perioda, a sve u cilju obra una to ta nijeg periodi nog rezultata i zadovoljenja drugih obra unskih ciljeva. Prema vremenskom kriterijumu treba razlikovati: -sistem obra una po stvarnim tro kovima -sistem obra una po standardnim tro kovima. Obra un po stvarnim tro kovima ja najstariji sistem obra una tro kova.Glavni cilj obra una po stvarnim tro kovima je naknadna kalkulacija. Osim za potrebe politike cena, podaci o stvarnoj ceni ko tanja koriste se i za potrebe bilansiranja, za dono enje odgovaraju ih poslovnih odluka, pa ak i za kontrolu ekonomi nosti poslovanja. Sistem obra una po standardnim tro kovima zasniva se na unapred odredjenim nov anim iznosima utro ka svih vrednosti u procesu proizvodnje.Ovi tro kovi pokazuju koliko treba da iznose tro kovi u datim proizvodno tehni kim uslovima. Prema kriterijumu obuhvata, odnosno sadr ane cene ko tanja, razlikuju se: -sistem obra una po punim tro kovima (punoj ceni ko tanja) -sistem obra una po delimi nim tro kovima/po varijabilnim tro kovima. Sistem obra una po punim tro kovima predstavlja apsorpcioni sistem obra una tro kova, po kojem se u fazi proizvodnje u cenu ko tanja u inka uklju uju odgovaraju i iznosi svih tro kova proizvodnje, a u fazi realizacije jo i odgovaraju i tro kovi uprave i prodaje. Sistem obra una po varijabilnim tro kovima ( Direct Costing ) predstavlja obra un u kojem se samo varijabilni tro kovi proizvodnje kalkuli u u proizvod, a fiksni tro kovi se u celini nadoknadjuju iz ukupnog prihoda obra unskog perioda u kojem su nastali, pre utvrdjivanja finansijskog rezultata. 4.5. o s n o v e z a i z r a d u k a l k u l a c i j a Krajnji cilj obra una tro kova je cena ko tanja po jedinici svakog kona nog u inka. Izmedju ukupnih tro kova sa jedne i kalkulacije sa druge strane postoji tesna povezanost. Kalkulacija je ra unski metod, ili postupak za izra unavanje cene, u ovom slu aju cene ko tanja u inka.Ona treba da utvrdi tro kove po nosiocima, a prema svojoj sadr ini i formalnoj strukturi treba da zadovolji i niz informacionih potreba koje se od nje zahtevaju. Ciljevi kalkulacije su indenti ni ciljevima Strana 8


obra una tro kova. 4.5.1. struktura kalkulacije Kalkulacija cene ko tanja naj e e sadr i elemente ulaganja svrstane kao u slede oj tabeli: Red Br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Elementi ulaganja Materijal izrade -osnovni materijal -pomo ni materijal Tro kovi nabavke i prerade -tro kovi direktnog rada ( plate izrade) Posebni pojedina ni tro kovi proizvodnje Proizvodna cena ko tanja (1+3) Tro kovi prodaje i upravljanja -tro kovi prodaje -tro kovi upravljanja Puna cena ko tanja (4+5) Dobitak Prodajna cena (6+7) Iz Za 1000 jedinica 800.000.50.000.250.000.90.000.1.190.000.70.000.110.000.1.370.000.230.000.1.600.000.nos za jedinicu proizvoda 800.50.250.90.1.190.70.110.1.370.230.1.600.-

4.5.2. pretkalkulacija i naknadna kalkulacija U zavisnosti od vremena kada se sastavlja i od svrhe sastavljanja, kalkulacija mo e da bude: a) pretkalkulacija, prethodna ili planirana kalkulacija, a prethodi procesu proizvodnje i sastavlja se na bazi predvidjenih (planiranih ili standardizovanih ) tro kova b) naknadna kalkulacija koja se sastavlja po zavr enom procesu proizvodnje i obuhvata sve stvarno nastale tro kove, pa se naziva i obra unska kalkulacija. 4.5.3. kalkulacija cene ko tanja u masovnoj i u serijskoj proizvodnji Uslovima masovne proizvodnje odgovara metod divizione kalkulacije. U zavisnosti od toga da li je re o masovnoj proizvodnji jednog proizvoda, po supstanci istih, a po dimenzijama razli itih, ili pak, raznovrsnih proizvoda iz iste sirovine u istom tehnolo kom procesu, razlikuju se: ista diviziona kalkulacija, - diviziona kalkulacija pomo u ekvivalentnih brojeva, - kalkulacija vezanih (kuplovanih) proizvoda. Za izradu kalkulacije pune cene ko tanja, kada je u pitanju proizvodnja vi e vrsta proizvoda ili

Strana 9


vi e serija iste vrste proizvoda, koristi se tzv. kalkulacija pomo u dodataka ili dodatna kalkulacija. Re je o stvarnom dodavanju op tih, zajedni kih tro kova (indirektnim na inom), pojedina nim tro kovima, odnosno tro kovima izrade. 4.6. p r i n c i p i p r o c e nj i v a nj a v r e d n o v a nj e z a l i h a Prema Zakonu o ra unovodstvu i prema Medjunarodnim ra unovodstvenim standardima utvrdjena su pravila i principi procenjivanja bilansnih pozicija i bilansiranja uop te. Osnovno pravilo procenjivanja bilansnih pozicija je pravilo nabavne vrednosti za tudje, a cene ko tanja za sopstvene u inke. Prilikom procenjivanja zaliha nedovr ene proizvodnje i gotovih proizvoda i iskazivanju njihovih vrednosti u bilansu, treba se pridr avati na ela opreznosti. Naime, zalihe se procenjuju po ceni ko tanja, odnosno najvi e po prodajnim cenama, ako su ove cene ni e. Podatke koje finansijsko ra unovodstvo koristi za bilansiranje zaliha, treba da pripremi i obezbedi pogonsko (poslovno) ra unovodstvo. Ono ima organizovan obra un tro kova s kalkulacijom, u saglasnosti sa postavljenom funkcijom konta klase 9.

4.7. d o k u m e n t a c i j a k o j a p r a t i o b r a u n p r o i z v o d nj e Obra un proizvodnje prate razni dokumenti, kako pojedina ni (primarni), tako i zbirni (sekundarni). Svi oni se mogu grupisati na: dokumente o tro kovima proizvodnog procesa i dokumente o u incima proizvodnog procesa. y dokumenti o tro kovima treba da pru e podatke o prirodi stvari koje se tro e i o mestu nastajanja odredjenog tro ka. Mogu se svrstati u slede e grupe: dokumenti o utro ku materijala(trebovanje), dokumenti o primljenim uslugama(faktura dobavlja a), dokumenti o tro enju osnovnih sredstava(obra un amortizacije), dokumenti o otpisu sitnog inventara(obra un otpisa sitnog inventara), dokumenti o ukalkulisanim tro kovima (predra uni tro kova koji neravnomerno nastaju i vremenski se razgrani avaju), dokumenti o zaradama-platama(radne liste, isplatne liste). y Dokumenti o u incima proizvodnog procesa pru aju podatke o vrstama i koli inama proizvedenih proizvoda, o jedini nim cenama i ukupnim vrednostima.Ovde se svrstavaju: interne dostavnice, planske kalkulacije (pretkalkulacije), obra unske (naknadne) kalkulacije i radni nalozi.

4.8. k nj i g o v o d s t v e n o p r a e nj e t r o k o v a p r o i z v o d n o g p r o c e s a u sistemu obra una po stvarnim tro kovima Obra un tro kova proizvodnje i u inaka treba da pokrije nekoliko podru ja ili faza koje u su tini odgovaraju toku i fazama transformacije vrednosti u preduze u. U tom smislu on obuhvata: - obra un primarnih vrsta tro kova za preduze e u celini, - vezivanje primarnih vrsta tro kova za mesta i nosioce i sam obra un izmedju mesta tro kova,

strana 10


-

kona an obra un nosilaca tro kova.

U prvoj fazi obra una i knji enja evidentiraju se svi primarni tro kovi po vrstama (nastali u toku obra unskog perioda) i to u okviru konta klase 5-Rashodi. Svi primarni tro kovi, koji su knjigovodstveno obuhva eni u prvoj fazi obra una, prouzrokovani su proizvodnjom odredjenih proizvoda (u inaka) te ih je potrebno na te proizvode preneti. Slede a faza obra una tro kova sastoji se u preno enju tro kova sa mesta tro kova pomo ne delatnosti i zajedni kih slu bi na mesta tro kova osnovne i sporedne delatnosti. Poslednja faza obuhvata preno enje ukupnih tro kova osnovne i sporedne dalatnosti na njihove nosioce. Ovim obra unom celokupni iznos ulaganja u datom obra unskom periodu rasporedi e se na nosioce tro kova na proizvode, utvrdjuju i pri tom zbog ega su tro kovi i u kom iznosu nastali. 4.8.1. funkcija klase 9 obra un tro kova i u inaka Funkcija konta ove klase u aktuelnom kontnom okviru odredjena je, pre svega, ciljevima obra una tro kova u svakom proizvodnom preduze u.Osnovna dva cilja obra una tro kova su: - obezbedjenje podataka o proizvodnim cenama ko tanja u inaka za potrebe bilansiranja zaliha i korekcija u finansijskom knjigovodstvu za promenu vrednosti zaliha, - obezbedjenje podataka o cenama ko tanja za potrebe politike prodajnih cena i dono enja pojedina nih poslovnih odluka. Klasa 9- Obra un tro kova i u inaka- sadr i slede e grupe konta: grupa 90- ra uni odnosa s finansijskim knjigovodstvom, grupa 91- materijal i roba, grupa 92- ra uni mesta tro kova nabavke, tehni ke uprave i pomo nih delatnosti, grupa 93- ra uni glavnih proizvodnih mesta tri kova, grupa 94- ra uni mesta tro kova uprave, prodaje i sli nih aktivnosti, grupa 95- nosioci tro kova, grupa 96- gotovih proizvoda, grupa 97- slobodna grupa, grupa 98- poslovni rashodi i prihodi, grupa 99- ra un dobitka, gubitka i zaklju ka.

Treba napomenuti da je klasa 9 razvijena po funkcionalnom (procesnom) principu.Knji enja na konta klase 9 odvijaju se isklju ivo medjusobnim zadu enjem i odobrenjem ra una ove klase. 4.9. o b r a u n r e z u l t a t a p o s l o v a nj a u p o s l o v n o m u p r a v lj a k o m ra unovodstvu Ukoliko preduze e eli da utvrdi rezultat po svojim organizacionim delovima ili profitnim centrima, ili pak za preduze e u celini, ali ne po metodu ukupnih tro kova, ve po metodu tro kova prodatih proizvoda, onda mo e da preko ra una konta grupe 99-Dobitak/Gubitak, utvrdi poslovni dobitak, odnosno gubitak.

Strana 11


4.10. p o g o n s k i o b r a u n s k i l i s t

Mo e biti tako organizovan da se u njemu, pored odgovaraju e konta, koristi i tabelarnostatisti ki metod obra una mesta tro kova, koji se naziva pogonski obra unski list (POL) ili pregled tro kova. Kao organizaciono-tehni ko sredstvo, ovaj tabelar ne unosi nikakve vrednosne promene u obra un tro kova i u inaka, ve , naprotiv, itavom obra unu daje oblik visoko iskazane mo i. POL zamenjuje ra une mesta tro kova, koji se u pogonskom obra unu ne pojavljuju u formi konta. Saglasno svojoj funkciji, POL bi prvo trebalo da obuhvati tro kove po vrstama (preuzete iz finansijskog ra unovodstva), a zatim da ih obuhvati po mestima nastanka. U ovom pogonskom obra unskom listu obuhvata se obra un sekundarnih tro kova, tj. obra un izmedju mesta tro kova. Kona no, POL obuhvatai obra un nosilaca tro kova i tro kova perioda. Ovde razlikujemo obra un tro kova u masovnoj i serijskoj proizvodnji primenom POL-a. U serijskoj proizvodnji svaka serija istih proizvoda predstavlja posebnu celinu, razli itu od drugih, koja zahteva odredjenu pripremu i proizvodnju, kao i formiranje posebne dokumentacijeradnih naloga kako bi se tro kovi mogli vratiti i obuhvatiti za svaku seriju. RADNI NALOG je osnovni i najva niji dokumenat kojim se proizvodnom pogonu izdaje radni zadatak da proizvede odredjeni proizvod, ili seriju proizvoda, u odredjenom roku. 4.11. s i s t e m o b r a u n a p o s t a n d a r d n i m t r o k o v i m a Obra un po standardnim tro kovima odvija se u dve faze: - prva faza obuhvata standardizovanje tro kova i u inaka, a njen rezultat su kalkulacije cena ko tanja u inaka preduze a (delimi nih i kona nih); - druga faza obuhvata primenu standardnih tro kova u uspostavljanom internom obra unu tro kova i u inaka. Osim toga, treba navesti jo neke faktore koji uslovljavaju efikasno uvodjenje standardnih tro kova u sistem obra una tro kova. To su: y organizaciono sredjivanje preduze a i uspostavljanje organizacije prema zahtevima sistema obra una po standardnim tro kovima, y prethodno ispitivanje tro kova i njihovo svrstavanje u osnovne grupacije u zavisnosti od njihovog pona anja prema oscilacijama obima proizvodnje, y realno utvrdjivanje plana obima i strukture proizvodnje u narednom kratkoro nom periodu, y priprema knjigovodstvene evidencije i opredeljenje za odredjenu organizaciju internog obra una, y obezbedjenje kvalifikovanog kadra koji e omogu iti uvodjenje i funkcionisanje sistema obra una po standardnim tro kovima, y obezbedjenje materijalnih sredstava potrebnih za primenu sistema obra una po standardnim tro kovima. 4.11.1. su tina, metodologoja i prednosti sistema obra una po standardnim tro kovima Standardni tro kovi predstavljaju budu e tro kove utvrdjene posebnim postupkom koji bi trebalo

Strana 12


da obezbedi objektiviziranje tro kova u nastupaju em poslovnom periodu. Tako bi standardni tro kovi predstavljali realnu osnovu za ocenu opravdanosti ostvarenih tro kova u toku poslovanja. Standardni tro kovi ne utvrdjuju se na osnovu tro kova ostvarenih u pro losti, ve na osnovu nau no-istra iva kih postupaka koji bi trebalo da uka u na one tro kove koji bi u narednom periodu u odredjenim uslovima bili ostvareni- uz pretpostavku racionalnog kori enja sredstava i rada. Metodologija obra una po standardnim tro kovima ima odredjenih sli nosti, ali i zna ajnih razlika u odnosu na obra un po stvarnim tro kovima. U oba sistema tro kovi se obuhvataju kako po mestima, tako i po nosiocima tro kova, odnosno rezultata, i to: - u sistemu obra una po stvarnim tro kovima - u sistemu obra una po standardnim tro kovima. Obra un po standardnim tro kovima ima jedan vrlo bitan obra un i operaciju, za razliku od obra una po stvarnim tro kovima. To je utvrdjivanje, analiziranje i disponiranje odstupanja stvarnih od priznatih standardnih tro kova za pojedina mesta tro kova. Ova odstupanja u tro kovima mogu biti po osnovu neekonomi nog tro enja, neefikasnosti rada i neiskori enog kapaciteta.

Strana 13


5. ZAKLJU AK

Od celokupnosti knjigovodstva, ra unovodstvenog planiranja, ra unovodstvenog nadzora i ra unovodstvene analize kod upravlja kog ra unovodstva glavni je akcenat na planiranju i analizi, a ne na knjigovodstvu, koje je na kraju u centru pa nje finansijskog ra unovodstva i ra unovodstva tro kova. Isto tako kod ovog oblika ra unovodstva nisu toliko va na pitanja kako skupiti, urediti, obraditi i prikazati odgovaraju e podatke, nego kako ih interpretirati i analizirati da bi bili korisni organima upravljanja i rukovodstvu. Upravlja ko ra unovodstvo iz finasijskog ra unovodstva i ra unovodstva tro kova preuzima one njihove delove koji su najbli i procesu upravljanja.

L I T E R A T U R A:01. EKONOMSKI LEKSIKON, Beograd, 1975.god. 02. UPRAVLJA KO Beograd, 2005. RA UNOVODSTVO, Nevenka arki Joksimovi ,

03. RA UNOVODSTVO, Vera Poznani -Leko, Beograd, 2005. god.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Documents

upravljacko racunovodstvo-seminarski