‘’NJIHANJE ČOVEKA BEZ KRAVATE’’ – Zoran Ćirić (Tvrda ljubav)

Gledaj na to ovako: Ja sam najbolja stvar koja ti se nikada nije dogodila, a ti si najbolja stvar koju sam ikada imao. Znam da izgleda loše, a tako i zvuči. Ali, ne mari. Ovo je poslednji put da smo poželeli najbolje za sebe. Sada barem znamo da je pogrešno pokušati samoubistvo u samoodbrani.

Gledaj na to ovako: Nikada nećeš saznati šta si propustila, i to je najbolje u celoj priči. Jer, istina je precenjena. Svako jednom, u trenutku nesmotrenosti, pomisli da će sve ovo večito trajati da će njegova ljubav ostati ista: jednostavna i čista. Ljubavnici su suviše neutešna priroda da bi mogli da prežive kao nečiji uzor. Pomišljam na odraz otplesane tugovanke u visokim, mirnim vodama. I na bistri blesak koji zaslepi sunce, pa svetlost postane jarosni zrak. Zato budi pažljiva kada sledeći put nešto poželiš. Onaj koga si volela odustao je od duhova. Od provoda u podrumima za dodirivanje i zadirkivanje.

Gledaj na to ovako: Nema sećanja osim onih koja smo sami izmislili, naknadno. Tek kada smo bili sigurni da se završilo ono za šta nikada nećemo priznati da je gotovo. I nema sile koja će učiniti da tvoje suze budu krupne kao rano sazrele trešnje, nema slike u kojoj nešto takvo kaplje po mojim položenim dlanovima. Bila si dete, pa si se tako i ponašala. Rukovanje maramicama prepusti meni, rekao sam ti, i svakako da pamtim kako si me pogledala – očima zakolutanim iznutra, a ipak izvan sebe od nekontrolisanog sjaja.

Gledaj na to ovako: Možeš pobeći sa mnom, ali ne možeš pobeći od onoga što drugi zovu ’’sudbina’’. Ispovedićeš mi se, ponovo i ponovo, kako si zatrudnela sa pogrešnim čovekom, a ja ću te podsećati da si vodila ljubav samo sa onima koje si poželela. Sve ostalo je kratko zadržavanje izmedju polaska i odlaska.

Gledaj na to ovako: Ja sam neodoljivo loša ideja koja će svakako zasmejati planere tudjih života. Ali, zar isti efekat ne postiže i pogrešno ispisan epitaf na bračnoj grobnici? Opusti se i zamisli brkatog, od brega odvaljenog kamenoresca kako recituje dvostih koji mu je naručio preživeli supružnik. Da bi zapamtio, on mora da recituje glasnije od čekića i dleta. Medjutim, mermer je kameno ogledalo i kamenorescu se ne dopada ono što vidi: brdo mesa sa raščepljenim ustima svakome bi izgledalo budalasto smešno. Dok se nauči kako da ponavlja u sebi rimovane delove, kamenorezac će progutati slovo i tako se lapsusi večnosti urezuju kao ožiljak na kosturu. Pretpostavljam da bi bilo prilično smrtonosno čitav odmotani film svesti na grešku u titlovima.

Gledaj na to ovako: Uvek neko naidje na zaboravljeni flomaster izmedju stranica nepodvučene knjige. On nije tu slučajno, zato i mora da bude pronadjen, kad-tad. Taj neispisani flomaster označava kraj tužnog poglavlja u kojem je on ostavlja jer je prestala da odgovara na njegova pisma pisana i poslata iz grada gde su se rodili, upoznali i obećali da će se zavoleti kada jedno od njih pobegne iz tog zarobljeničkog mesta. I tako je nestao jedini čovek koji ju je ohrabrivao da se oblači u crnu plastiku i da peva svojim urokljivm zelenim očima.

Gledaj na to ovako: Niko ti neće poverovati da je otac bez ijedne reči napustio tvoju majku, i da je otada postao paučina u prozoru, kroz koju se ni suton nije mogao da probije do tvoje devojačke sobe. A majka ti je od tog dana počela da kupuje odeću koja je prekrivala tvoju čežnjivu figuru – zavideći ti na telu koje je imalo pojavu i tužno držanje.

Gledaj na to ovako: Izašao sam iz sna i ušao u ubalavljeni jastuk, zario ruke negde ispod i izvukao bočicu za podizanje ravnoteže. Odbrojao sam uobičajeni broj pilula i nije mi trebalo mnogo da zgnječim mozgove dostavljača i onih koji prijavljuju pacove za deratizaciju. A onda sam ugledao kišu. Padala je kao da hoće da nas opere od amfetaminskih spustova. Možda sam se osećao bolje, ali ne želim da znam kako sam izgledao dok sam te tražio na zajedničkoj polovini kreveta. Ne, ne želim da znam šta sam učinio jer više nisam mlad.

Gledaj na to ovako: moje poze me nikada nisu lagale. Nisam mogao da se otvorim, niti da ti se približim. Izgledala si zavodljivo i pribrano kao veliki rdjavi neon u srcu grada. Previše mejkapa i premalo odeće za moju opipljivu uobrazilju u obliku gustog, iščetkanog pramena koji je padao, oštro deleći moje čelo na otkriveni i sakriveni deo. Ali nije uvek bilo tako. Mislim da sam oduvek žudeo za višim stvarima. Samo što nisam znao šta da učinim za njih. A dosta mi je bilo stalo da učinim nešto više. Ti si to znala i nisi me naučila kako da se uzdignem iznad odronjenih ivičnjaka, zastakljenih podnožja hotela sa mansardama i živom muzikom, trgova od išmirglanog granita sa fontanom i plesnivim vrtom.

Gledaj na to ovako: Ipak si ponekad dovršavala moje rečenice. Tada su te drhtave misli postajale mudre i čiste. Kao poljupci u zoru. Kao najava poslednjeg dana u kojem sam te držao za ruku. Milost znači: nema milosti, psu. Rekla si da si ovo negde pročitala i ponavljala taj citat kao da je zakon. Bolje si se sećala tekstova nego mene, čak i dok smo bili zajedno. To je predivna laž i zbog nje niko neće ispaštati.

Gledaj na to ovako: Pomislićeš na mene svaki put kada ti izbije groznica na gornjoj usni. Ako me budeš proklinjala, dok čekaš da ti otpadne krasta, to će ličiti na dozivanje notornog tumarala da se vrati tamo gde ne pripada. Ukoliko se neka od tvojih besnih molitvi i desi – ukrstiće se naši putevi, ne i naše oči.

Gledaj na to ovako: toliko sam dugo glumio ravnodušnost da sam počeo da ličim na nadgrobni kamen, tako da nije ostalo više ništa od čega bismo odustali. Oblaci i zvezde ne mogu da zamene mesta. Premda odozdo izgleda kao da dele isto nebo u harmoniji i miru. Ali to je samo privid koji stvara hronični mrak. Kažu da je “unutrašnja svetlost” uvek ugašena, inače ne bi bila unutrašnja. Verovatno da postoje neke stvari u nama koje nam nije dozvoljeno da vidimo. Nije to pitanje srca, to je pitanje gorčine. Dovoljno si načitana da znaš koliko je opasno kada se pomešaju krv i žuč.

Gledaj na to ovako: Ono što te čini usamljenom jeste ono što ti daje slobodu. Usudi se da razgovaraš sa sobom i saznaćeš da si rodjena za mene, koliko i za sebe. Ne brini se zbog vrtoglavice, u otvorenom srcu nema utvara. Niti prohujalih andjela. I ne preteruj sa

željom da sačuvaš strepnju nad zajedničkom i slavnom prošlošću. Postoje snovi koji ublažavaju sreću. Snovi u kojima izgovaraš “zbogom” sa saosećajnim osmehom u uglovima usana. O, koliko ćeš zavoleti sebe kada vidiš kako umeš elegantno i smerno da ostavljaš drage ljude, pružajući im šansu da i oni udju u tvoj oproštajni san.

Gledaj na to ovako: Imaš očev nos, imaš majčinu kosu; jagodice, vrat, obrve, usne, brada – takodje su od sorte nalik njihovoj. Ali, imaš moju dušu. Tužna je kao vojnička truba koja nema za koga da odsvira poslednje ura. Možda bi pomoglo da dobro provetriš spavaću sobu na spratu, kada ispratiš goste sa svećom i šampanjcem u rukama. Pala si na mom testu jer sam odmah shvatio da si najbolja.

Gledaj na to ovako: Ne želiš nikome da kažeš da nisi zaljubljena ni u koga. Ponosan sam na tebe zbog toga i kunem ti se da to nikome neću reći. Moji prijatelji kažu da jednostavno zaboravim mučninu mamurluka, ali ja se nikada nisam bolje osećao. Možda zato što se uopšte ne mogu setiti mojih prijatelja.

Gledaj na to ovako: Niko od nas ne zna kada je počelo. Neko je uzeo svetleći točak i više nemam predstavu kuda se kotrljam. Ali, u redu je dobošariti po sopstvenoj glavi. Dobio sam šta sam tražio: pokazala si mi svoje rokenrol zube. Ako sam u tome, kao što sam pred tobom zamišljao, onda ne treba da me bude briga gde smo krenuli. Sve dok to činimo odvojeno.

Gledaj na to ovako: Ulice našeg zajedništva zaslužile su bolji grad. Bolje šetače, bolje drvorede, bolje obeležene raskrsnice, bolje djonove, bolje potpetice, bolje graničnike, bolje lampione, bolje pružne prelaze, bolje znakove, bolje tragove kočenja. Zasužile su one koji ne dodiruju druge dok beže i nevidljivo padaju.

Gledaj na to ovako: „One for my baby and one for the road“ je zgodan naslov za pesmu o neprekinutoj melanholiji; perfektan alibi za sve žurske prestupe, prevare i izludjivanja kontrolisane ludosti. Ipak, imaj na umu da je Plavooki Glas pažljivo birao pića, žene, ortake, kao i pesme, orkestre i aranžere, i da nije imao vremena da popije tu jednu u ime starih loših vremena koja su prolazna koliko i životi dobrih, nepoznatih ljudi. Zato nemoj da se udubljuješ u Sinatrino fraziranje. Kroz nemirnu prolećnu suknju koja košta, začućeš otključani vetar: on redovno donosi nevolju i glasove o povratku, zaodenute u mekani, besprekorno klizeći sving.

Gledaj na to ovako: Jednom si kupila persijsku mačku kao zamenu za dete koje si tada poželela ali nisi mogla da ga imaš. Posle je ta uredna i umiljata mačka postala zamena za mene. Bilo je potrebno puno dlaka i vremena za novi raspored u stanu. Ipak, drevna dvorska mačka je prva shvatila šta se dogadja i otišla je sa gizdavim uličnim mačorom u divlje, dvorišne predele. Izgubila je klasu, pedigre i perspektivu. Znam da te mačka nije naučila provodu. Ali je učinila nešto za sebe, zar ne?

Gledaj na to ovako: Ako je već nemoguće zaboraviti, onda se treba vratiti na početak jer je samo tada, bez posebnog uzdržavanja, izmedju nas procureo stid – jedino što ljubavnici mogu da podele. Čujem tvoje ushićeno priznanje kako je naš početak otkrio

kombinaciju koja razdvaja plažu od obale. Početak: nešto što se stalno doteruje, poput perike na kosmatoj glavi. Bezbedno proročanstvo za one koji vole da se nalaze u onome što izgube. Dakle? Kako ono počinje zvanična verzija našeg slučaja? Ja sam najbolja stvar koja ti se nikada nije dogodila, a ti si najbolja stvar koju sam ikada imao. Znam da i dalje izgleda podjednako loše, a tako i zvuči u nečujnim, sve udaljenijim damarima. Jesmo li zaista uvereni da je pogrešno učiniti samoubistvo u samoodbrani?

Gledaj na to ovako: Potreban mi je njen blagoslov da bih bio poslednja stvar koju si poželela.