http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Seminarski rad Bankarski kredit, pojam i razvojPredmet : Monetarne i javne finansije

Literatura: Berzanski i bankarski menadžment (prof.dr.ŽarkoRistić,dr.Slobodan Komazec,dr.Aleksandar Živković). Ekonomska politika(dr.S.Puric), Bankarstvo na internetu (doc.dr Vojkan Vaskovic)

Sadržaj : Bankarski kredit kroz istoriju Bankarski kredit – pojam Nastanak i izvori bankarskog kredita Ekonomske funkcije bankarskog kredita Pozitivne i negativne strane bankarskog

kredita

1

Bankarski kredit, kroz istoriju

Razvoj bankarskog kredita kroz istoriju i njegova evolucija u raznim epohama kako u ekonomskom,tako i u istorijsko, kulturno, sociološkom smislu, usko je povezan sa razvojem banaka, kao i sa razvojem novca i novčanih funkcija.Korelacija ova dva instituta vidi se u osnovi delatnosti banaka,kojoj se kao primarna delatnost pripisuje uzimanje i davanje kredita, a u osnovi ovako restriktivnog tumačenja javlja se poverenje kao osnovni bankarski resurs.

Još u Starom veku prvobitne bankarske poslove obavljaju sveštenici, banke se tada nazivaju “Tezauri”. Etimologijom reči dolazimo do zaključka da je prvobitna namena banaka bila uskladištenje tj. čuvanje.Oko 3000god.p.n.e. Sumerski sveštenici razvijaju oblike bankarskog poslovanja, i pored kredita koga je pratila kamata, razvijaju se i ostale funkcije, kao što su razmene(tada jos malih država), posredovanje i kao što smo već naveli čuvanje vrednosti.

Antička Grčka, u VII veku p.n.e. poznaje kredit, koji je u to doba praćen ustanovom hipoteke,danas važne ustanove kako u pravu tako i u ekonomiji.To su mahom bili naturalni krediti,sa karakteristikama konzumnog kredita. Tadašnji hramovi u Efezu, Delozu, Samosu, predstavljaju mesta poslovanja, i javljaju se i prvi privatni bankari. (1)Često je to dovodilo i do zelenaških kamata koje su ne tako retko pretvarali slobodne građane u robove. Period ranog feudalizma kako u svim oblastima tako i u oblasti robne razmene,prati nazadovanje, pretvaranje poseda u autokonzum jedinice. Tako da o institutima kreditiranja, novca i bilo kog savršenijeg obilka razmene nema ni govora.U periodu renesanse u Italiji, posebno u gradovima Venecija, Firenca Đenova, koje pod uticajem pomorske trgovine oživljavaju vec postojeće institucije,ali stvaraju i neke nove kao sto su menica, založnica, finansira se brodogradnja, dolazi do recepcije Rimskog prava.

Pravi procvat i osnovnu funkciju kredita vidimo u prvim fazama kapitalizma, a kasnije sa akumulacijom,on dobija svoj puni oblik. Kapitalizam svoj zamah dobija baš pod uticajem kredita,koga prati akumulacija, a iz tih fondova dolazi do proizvodnog kredita, za razliku od konzumnog, koji je bio u ranijim fazama. Da li je zamajac kapitalizma upravo pokrenut kreditom, koji svoj puni zalet dobija proizvodnim kreditom, možda najbolje govori ilustracija J.Schumpetera :'' Kredit je stvarno stvorena kupovna snaga s ciljem da se proizvodno upotrebi''. (2) ___________________________________________________________________________(1) Bankarstvo na internetu, doc.dr.Vojkan Vaskovic.

2

(2) Berzanski i bankarski menadzment (dr.Z.Ristic,S.Komazec),J.Schumpeter Kembridz1954.

Bankarski kredit, pojam Šta je kredit?Kredit predstavlja realnu ekonomsko-pravnu kategoriju, koja podrazumeva određen dužničko-poverilački odnos, u kome poverilac ustupa dužniku pravo korišćenja određenom količinom novca, ili nekim drugim pravom pod određenim uslovima od kojih kao bitni figuriraju kamata, rok, način vraćanja, pokriće.Dakle kredit predstavlja sa pravne strane, privremeno odvajanje prava korišćenja, jer poverilac to pravo ustupa duzniku, a sa ekonomske strane poverilac ustupa kupovnu snagu(novac) ili upotrebnu vrednost kada je predmet u pitanju. Elementi koji čine spoljašnju suštinu kredita su povratnost kredita, a kao drugi kvalifikativ neodvojiv od prvog elementa je poverenje kao pravna sigurnost vraćanja pozajmljenog novca.

U početku razvoja kredita postoje zelenaški krediti, čija uloga pored širenja kapitalističkih odnosa, nosi i jednu negativnu komponentu, a to je kamata koja dostiže visinu i do 100% od iznosa kredita i u takvim uslovima potrošna uloga kredita ima primarni karakter. Na scenu tada stupa Bankarski kredit, čija potrošna uloga ima sekundarni karakter, a centralizovani bankarski kredit zamenjuje zelenaški. U takvim uslovima ogleda se prava funkcija bankarskog kredita, a to je pre svega razvoj industrije i prozivodnje. Banke koncentrišu ogromna sredstva stvarajuci novčani kapital, čime se ističe njegova drustvena uloga koju ćemo najbolje videti u fazama, u sferi reprodukcije i metamorfozama robnog u novčani kapital, i obrnuto. Rs B – R ....... P .........R1 – N1 (3) Sp

Ovako videvši kružno kretanje kapitala najpre mozemo shvatiti suštinu bankarskog kredita. U kružnom kretanju kapitala dolazi do oslobadjanja dela novčane mase(dohotka). Uloga banke se tada ogleda u tome što se taj slobodni, neutrošeni deo kapitala koncentriše, i u vidu bankarskog kredita taj novac kanališe u privredne tokove. Dakle banke mobilišu sva raspoloživa novčana sredstva celoga društva a zatim mehanizmima kredita taj novac ubrizgavaju u privredne tokove, kako bi se taj novac mogao opet pretvarati u robu, i kako bi u novom procesu ponovo došlo do odvajanja dela novčane mase.Uloga banaka tj. bankarskih kredita ekstenzivno, tumačeno nije samo shvaćeno kao ''preradjivač'' neutrošenog novca, već njihova društvena uloga u kojoj se i koncentriše ogromna snaga,potencijal, ogleda se u tome što su to institucije koje su sposobne da se izdignu od stvarnih ušteda društva, i same stvore kreditni novac. Ona svojim mehanizmima stvara, ukida novac, absorbuje depozite.___________________________________________________________________________

3

(3) shema reprodukcije preuzeta iz knjige, Berzanski i bankarski menadzment (dr.Z.Ristic,S.Komazec)Tu se ne završava uloga kreditiranja, on novu snagu ne traži u već postojećem kapitalu, vec postojećim resursima, njegova uloga sada ide još i dalje, zapravo vec postojeći razvoj, kredit ne konzervira, ne ostavlja ga na tom nivou već probija granice trenutnih mogućnosti, i osnovicu novog kredita traži u potencijalnom kapitalu.Tada dolazi do ekspanzije kredita, i nova snaga stvara se u procesu multiplikacije kredita i depozita u okviru bankarskog sistema. Kako bi ove procese bolje shvatili moramo se osvrnuti i na raspodelu i preraspodelu nacionalnog dohotka.Ovako kreiranje kredita i stvaranje prividnog potencijala i stvaranje veštačke kupovne snage, može biti mač sa dve oštrice, do jedne tačke će zaista ići do naglog skoka privredne aktivnost, ali prejakom ekspanzijom to može i biti uzrok nestabilnosti, od kojih kao nezibežna pojava implicira skok inflacije.

Kako nastaje bankarski kredit,koji su njegovi izvori?Kretanje novca i kružno kretanje kapitala, predstavljaju osnove na kojima počiva bankarski novac a samim tim i bankarski kredit.Kružnim kretanjem kapitala u reprodukciji dolazi do povremenog odvajanja dela dohotka koji stvara novčani potencijal, spreman da se u jednom trenutku ponovo pojavi u proizvodnom procesu i time omogući novi ciklus kruženja kapitala koji će se na kraju pretvoriti u novčani oblik, uvećan za višak vrednosti. Akumulirana sredstva dakle ne troše se odmah, ona čekaju svoj stepen akumulacije kako bi bila sposobna za dalje reprodukovanje i banke su ti faktori koji svojim mehanizmima kontrolišu potrebu za tako stvorenim sredstvima, jer svako neplansko mobilisanje velikih novčanih masa može ozbiljno narušiti prozivodne procese. Izvor bankarskog kredita leži i u depozitnom kapitalu renterijera koji ulažu svoja novčana sredstva u banku, pružaju joj na raspolaganje kako bi ostvarili svoj ineteres, tj. kamatu. Zatim izvor bankarskog kredita nalazimo i u samom kapitalu banke koja raspolaže sopstvenim rezervnim fondovima, zatim kreditnim fondovima, akcionarskim kapitalom.Sredstva emisione banke takodje čine aktivu kreditnog fonda, zatim krediti centralne banke u vidu primarnog novca i deviznih sredstava.Iz svega navedenog novčani potencijal banaka, delimo na primarni i sekundarni novac.Monopol stvaranja primarnog novca ima centralna banka i to nazivamo primarnom emisijom, tako da primarni novac predstavlja: gotov novac u opticaju, rezerve poslovnih banaka kod centralne banke itd.(4)Banke u svom sistemu kreditiranja, usled razvijenijeg sistema bezgotovinskog placanja, odobravaju kredite iznad iznosa depozitnih sredstava koncentrisanih u bankama. Posledica toga je udvostručavanje istih depozitnih sredstava, tako da se ukupni depoziti dele na stvarne i izvedene tzv. fiktivne.

4

Upravo u stvaranju fiktivnog novca banke su ti subjekti koji kroz kredtitnu politiku postaju “fabrike novca”, jer samostalno kreiraju i poništavaju novac.Osnovni mehanizmi novčanog opticaja nalazimo dakle u kreiranju kreditne politike a putem nje regulisanje mase kratkoročnih bankarskih kredita.

(4) Pojam preuzet iz ekonomskog recnika :Ekonomija od A-Z,Redaktora M.Bogdanovic

Koje su ekonomske funkcije bankarskog kredita?

Kredit ima brojne funkcije. Njegova uloga je toliko široka da bi bilo neuputno govoriti o kreditu a zadržati se samo na jednoj oblasti društva u kojoj on ima najviše uticaja. Pre svega, jer nijedna društvena kategorija,odnosno ekonomska ne živi sama za sebe odsečena od realnih tokova datog društva.Kao sto smo već naveli banke raspolažu neutrošenim fondovima raznih grana industrije, privrede pa i indivudualnog kapitala. Tako razasute novčane mase, koje na terenu makroekonomije nemaju ekonomsku snagu, banke koncentrišu i sjedinjuju u veliku “novčanu silu”, i putem kredita ona postaju “društvena sila” na polju proizvodnih i drugih procesa.Ako pokušamo taksativno da izvedemo neke funkcije kredita, napravili bi sledeći red koji zavisno od ugla gledanja može biti kako ekstenzivan tako i restriktivan, ali moramo takodje i znati da se uloga bankarskog kredita i njegova funkcija ne iscrpljuje u nekoliko tačaka. (5)

1) Mobilizacija i koncentracija sredstava.2) Racionalizacija i smanjnje troškova proizodnje i prometa3) Usmeravanje privrednog razvoja4) Ubrzavanje obrta društvenog kapitala5) Izjednjačavanje profitnih stopa6) Odrzavanje likvidnosti, stalnosti, i kontinuiteta reprodukcije7) Multiplikacija depozitnog novca i stvaranje dodatnog kapitala8) Uticaj na sve finansijske odnose9) Razvijanje kontrolne, planske i stimulativne funkcije10)Rast potrošnje, i uticaj preraspodele11)Zamena gotovog novca u privrednom prometu

- mobilizacijom i koncentracijom sredstava, u vidu kredita, finansijska sredstva dolaze na mesta gde su ona najupotrebljivija, do banaka, koje svojim mehanizmima vrše alokaciju sredstava na mesta kojima je potrebna takva finansijska injekcija koja je će dovesti do nove reprodukcije uz što manje troškova po jedinici proizvoda.

- kreditna funkcija ogleda se i u smanjenju troškova i prozvodnje i prometa. Racionalizacija faktora, igra ključnu ulogu u ekonomskom planiranju.

5

- kredit kroz dopunjavanje domaće akumulacije i usmeravanja ravnomernijeg privrednog razvoja, utiče na razvoje nerazvijenijih područija.

- ovako kanalisanje novčanih sredstava ubrzava obrt kapitala i smanjuje vreme mirovanja u kome zbog cikličnog kretanja R-N, dolazi do zastoja.

- izjednačavanje profitnih stopa vrši se kroz brži odliv kapitala iz jedne u drugu privrednu granu u procesu reporodukcije.

(5) osnovne funkcinje bankarskog kredita preuzete iz knjige, Berzanski i bankarski menadzment (dr.Z.Ristic,S.Komazec)

- kontinuiranost društvene reprodukcije jedan je od glavnih faktora ekonomske stabilnosti. Proizvodnja, raspodela i potrošnja predstavljaju faktore održavanja likvidnosti, stalnosti reprodukcije svih subjekata pa samim tim i privrede kao celine.

- stvaranje dodatnog kapitala za stvaranje zdravijih osnova kada proces pokretanja privrede nije samo trenutna kategorija, već multiplikacijom depozitnog novca, omogućava nastanak fiktivnog kapitala.

- široko delovanje kredita na sve pore robnih i finansijskih odnosa.- kontrolna funkcija implicira u sebi stabilizaciju procesa raspodele,

utroška sredstava, kontrolisanje rada imaoca kredita, instrumentima emisione politike i selektivne kreditne politike.Takođe stimulativna funkcija se ogleda u kontroli poslovanja preduzeća.

- rast potoršnje, anticipirane potrošnje, u koje posebno spadaju potoršački i investicioni krediti, ne vezujući se pri tome na štednju i akumulaciju subjekata u privredi. Raspodela je princip vraćanja kredita, kao instrument za izvršavanje planskih zadataka, i uticaja na efikasnost proizvodnje.

- uticanje kredita na zamenu gotovog novca u privrednom prometu, omogućava uštedu gotovog novca a time i ubrzanog opticaja, smanjenje troškova opticaja, tj. njegova kontrola.

Kredit je pojam koji je u običnom a i u ekonomskom životu često prati i reč kamata. Govoriti o kreditu a ne pomenuti kamatu bilo bi besmisleno jer kamata nam daje odgovore na mnoga pitanja. Ova dva instituta takođe su u korelaciji. Mnoge navedene funkcije bankarskog kredita koje smo naveli, ostvaruju se baš instrumentalizacijom kamate.Prvo da kažemo šta je kamata? Kamata se tretira kao cena korišćenja zajmovnih sredstava. Njegova visina je jako važna kako bi se ostvarile neke od osnovnih funkcija bankarskog kredita, i zato se visina kamate planski utvrđuje.Kamata ima svoje funkcije, kao i svaka ekonomska kategorija.Neke se poklapaju sa funkcijama kredita i dokazuju nam povezanost ove dve kategorije (6).

1) Funkcija preraspodele2) Funkcija ekonomske kontrole i stimulisanje

6

3) Efikasnost upotrebe novčanog kapitala4) Koncentracija sredstava

Iz svega navedenog možemo zaključiti da je uloga banke,kredita i kamate, šira od pogleda na njih kao ekonomske kategorije.Širina koju ima za društvene odnose pre svega za ekonomske ponekad je nemerljiva, jer su to i instrumenti vođenja ekonomske politike, politike razvoja, planiranja koje su ipak objektivno posmatrano od velikog društvenog značaja.

(6) fnkcije kamate preuzete iz knjige : Berzanski i bankarski menadzment (dr.Z.Ristic,S.Komazec)

Pozitivne i negativne strane bankarskog kredita

U dosadašnjem izlaganju govorili smo najpre o pozitivnim stranama bankarskog kredita, ali smo i na jednom mestu naveli da to može da bude i mač sa dve oštrice. Preterana emisija kredita može ozbiljno uzdrmati privredne temelje, potenicirajući hiperprodukciju. Rast kredita nezavisno od potreba i zahteva reprodukcije dovodi do disproporcije u privredi, što se sa druge strane efektuira u poremećaju robnih i kupovnih fondova a njihovom neusklađenošću neizbežno dolazi do inaflacije. Takve nestabilnosti dovode i do neusklađenih odnosa međusektorske proizvodnje. Efekti nestabilnosti prenose se i na odnose ponude i tražnje, platnih bilansa, zatim dolazi do visokog pritiska domaće potrošnje. Inflacija je u tom slučaju neizbežan faktor koji nastaje usled neodmerenih poteza,ili usled emisije novca koja nema realno materijalno pokriće u privredi. Tržište emisiju poništava i to se efektuira porastom cena. Jednostavnije rečeno,količinu robe na tržištu prati odgovarajuća količina novca u opticaju, svaka neravnoteža neizbežno dovodi do navedenih posledica.

Postojanje raznih instrumenata kreditno-monetarne politike i njihova usklađenost jedno je od ključnih pitanja kojima se bave ekonomisti, pravi recept se uvek traži, iskakanje jedne kategorije iz koloseka, cela ekonomska komopozicija menja pravac.

Danas su na raspolaganju razni instrumenti kojima se taj pravac čuva, menja, bira, a oni bi bili: politika eskontne stope, selektivna kreditna politika banaka, politika otvorenog tržišta, kamatna stopa, itd.Njih sada nećemo razmatrati ali ih neizbežno pominjemo zbog kompleksnosti problema koji može nastati usled poremećenih ekonomskih odnosa.I još važnije svi uzrozi,ili posledice sadrže u sebi izvesnu kumulativnost, povezani su na izvestan način i retko se dešava da deluju samostalno.

7

Zakljucak

Da zaključimo da se savremena privreda ne može zamisliti bez monetarno kreditnog planiranja ali sve se mora odvijati u objektivnim granicama materijalne proizvodnje i raspodele, postavlja se pitanje tih granica jer kao što smo videli kreditna politika jeste u jednom trenutku apstrakcija, baš iz razloga što se stvara fiktivni depozitni novac, nasuprot stvarnom depozitu koji ima opravdanje u proizvodnji i raspodeli.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

8