Posvećeno Filis,koja me je naterala

da u priču stavim zmajeve

DENERISNjeni dotrački izvidnici joj rekoše

kako stvari stoje, ali je Deni želela da sei sama uveri. Ser Džora Mormontprojaha sa njom kroz brezovu šumu i uzgreben od peščara. „Dovoljno smoblizu“, upozori je na vrhu.

Deni zauzda kobilu i pogleda prekopolja, ka mestu gde se junkajska vojskapostrojila, preprečivši im put. Belobradiju je naučio kako najbolje prebrajatidušmane. „Pet hiljada“, reče ona brzo.

„Rekao bih da je tako.“ Ser Džoraupre prstom. „Tamo na bokovima sunajamnici. Kopljanici i strelci nakonjima, sa mačevima i sekirama za

borbu prsa u prsa. Drugi sinovi nalevom krilu, Olujne vrane na desnom. Ijedni i drugi broje po oko pet stotinaljudi. Vidiš li barjake?“

Harpija Junkaija držala je u kandžamabič i gvozdenu ogrlicu umesto lanca.Međutim, najamnici su ispod zastavegrada kome su služili razvili sopstvenestegove: desno četiri vrane izmeđuukrštenih munja, levo slomljeni mač.„Junkajani sami drže središte“, primetiDeni. Njihove starešine su iz daljineizgledale isto kao astaporske; visokesjajne kacige i plaštovi s našivenimblistavim bakarnim diskovima.„Predvode li to vojnike-robove?“

„Mahom. Ali oni ne mogu da se meresa Neokaljanima. Junkai je čuven po

obuci robova za postelju, a ne za rat.“„Šta ti misliš? Možemo li da

pobedimo ovu vojsku?“„Lako“, odgovori ser Džora.„Ali ne bez krvi.“ Reke krvi natopile

su cigle Astapora onog dana kada jegrad pao, mada ta krv uglavnom nijepoticala od njenih ljudi. „Možda ćemoovde i pobediti u bici, ali uz takvegubitke ne možemo da zauzmemo grad.“

„То je uvek rizik, kalisi. Astapor jebio samozadovoljan i ranjiv. Junkai jeupozoren i spreman.“

Deni se zamisli. Vojska robovlasnikadelovala je mala u poređenju sa njenimmnoštvom, ali najamnici behu nakonjima. Dovoljno je dugo jahala sDotracima da bi znala šta ratnici u sedlu

mogu da urade pešadiji. Neokaljani biodbili njihov juriš, ali bi mojioslobođenici bili poklani.„Robovlasnici vole da pričaju“, reče.„Pošalji glas da ću ih saslušati večeras usvom šatoru. A pozovi i kapetanenajamničkih četa. Ali ne zajedno. Olujnevrane u podne, Druge sinove dva satakasnije.“

„Biće tvoja volja“, reče ser Džora.„Ali ako ne dođu...“

„Doći će. Zanimaće ih da videzmajeve i čuju šta imam da im kažem, aoni pametni među njima videće prilikuda procene moju snagu.“ Deni okrenusrebrnu ždrebicu. „Čekaću ih u svompaviljonu.“

Mutno nebo i oštar vetar otpratiše

Deni do njene vojske. Duboki jarak kojiće opasivati logor već beše napolaiskopan, a šume pune Neokaljanih kojisu sekli grane breza da bi od njihnapravili naoštreno kolje. Evnusi nikadane spavaju u neutvrđenom logoru, tako jebar tvrdio Sivi Crv. Bio je tamo, igledao ih kako rade. Deni zastade natren, da porazgovara sa njim. „Junkai sespremio za bitku.“

„То je dobro, veličanstvo. Ovi sužedni krvi.“

Kada je naredila Neokaljanima dasami odrede svoje starešine, Sivi Crv jevelikom većinom izabran za najviši čin.Deni je naložila ser Džori da ga obuči zazapovedništvo, i izgnani vitez je rekaoda je zasada mladi evnuh strog ali

pošten, da brzo uči, da je neumoran ipotpuno posvećen čak i najsitnijimdetaljima.

„Mudri gospodari su pred nas izvelivojsku robova.“

„Rob u Junkaiju uči put sedam uzdahai šesnaest položaja zadovoljstva,veličanstvo. Neokaljani uče put trikoplja. Tvoj Sivi Crv se nada da će ti topokazati.“

Jedna od prvih Deninih odluka nakonpada Astapora bila je da ukine običaj pokome Neokaljani svakog dana dobijajunovo ime. Većina onih rođenih u slobodivratili su se imenima koja su dobili narođenju, pod uslovom da su ih se sećali.Ostali su se nazvali po junacima ili pobogovima, a ponekad po oružju,

draguljima, pa čak i cveću, zbog čega suvojnici, za Denine uši, imali veomaneobična imena. Sivi Crv je ostao SiviCrv. Kada ga je pitala zašto, odgovorioje: „То je srećno ime. Ime koje je ovajdobio na rođenju bilo je prokleto. Njegaje nosio kada je odveden u ropstvo. AliSivi Crv je ime koje je ovaj izvukao nadan kada ga je Deneris Olujrođenaoslobodila.“

„Ako dođe do bitke, neka Sivi Crvpokaže mudrost kao i junaštvo“, reče muDeni. „Poštedi svakog roba koji se da ubeg ili baci oružje. Što manje budepoginulih, biće ih više da nam se kasnijepridruže.“

„Ovaj će upamtiti.“„Znam da hoće. Budi u mom šatoru u

podne. Hoću da sa ostalim mojimstarešinama budeš prisutan kada budempregovarala sa najamničkimkapetanima.“ Deni obode srebrnuždrebicu i odjaha ka logoru.

Unutar kruga koji su odrediliNeokaljani, šatori su se dizali u urednimnizovima, a njen visoki zlatni paviljonbeše u središtu. Drugi se logor nalazioodmah iza njenog; pet puta veći, raštrkani u metežu, nije imao ni jaraka, ni šatora,ni stražara. Ko je imao konja ili mazgu,spavao je kraj njih, iz straha da mu ganeko ne ukrade. Koze, ovce i izgladnelipsi slobodno su lutali među hordamažena, dece i staraca. Deni je ostavilaAstapor u rukama veća bivših robova,pod vodstvom jednog vidara, jednog

učenjaka i jednog sveštenika. To su svemudri ljudi, mislila je, i pravedni. Paipak, hiljade i hiljade su radije krenuleza njom u Junkai nego da ostanu uAstaporu. Dala sam im grad, a većinase previše plašila da ga prihvati.

Njena vojska je delovala patuljasto upoređenju sa odrpanom hordomoslobođenika, koja je bila više bremenego što je od nje bilo neke koristi.Možda je svaki stoti imao magarca,kamilu ili vola; većina je nosila oružjeopljačkano iz arsenala nekog trgovcarobovima, ali je tek svaki deseti biodovoljno snažan da se bori, a nijedan zato nije bio obučen. Zemlje kroz koje biprolazili opustošili bi u potrazi zahranom, poput skakavaca u sandalama.

A ipak Deni nije imala srca da ih ostavikao što su savetovali ser Džora ikrvorodnici. Rekla sam im da suslobodni. Ne mogu sada da im kažemkako nisu slobodni da mi se pridruže.Zagleda se u dim što se dizao sanjihovih vatri i potisnu uzdah. Moždaima najbolje pešadince na svetu, alisigurno ima i najgore.

Arstan Belobradi stajao je predulazom u njen šator, dok je SnažniBelvas nedaleko sedeo prekrštenih noguna travi, jedući smokve iz pune zdele.Njima je na putu pripala dužnost da ječuvaju. Proizvela je Joga, Aga i Rakarau svoje koove, a ne samo krvorodnike, isada su joj više trebali kao zapovednicinjenih Dotraka nego kao telohranitelji.

Kalasar joj beše sićušan, svegatridesetak ratnika, većinom dečaka bezpletenica i pogrbljenih staraca. Ali ipakbehu sva njena konjica, i nije seusuđivala da ide bez njih. Neokaljani sumožda bili najbolja pešadija na svetu,kao što je tvrdio ser Džora, ali je moralada ima i izvidnike i tragače.

„Junkai hoće rat“, reče DeniBelobradom u paviljonu. Iri i Jiki suprekrile pod sagovima, a Misandei jezapalila mirišljavi štapić, da osvežiprašnjavi vazduh. Drogon i Regalspavali su na jastucima, sklupčani jedanoko drugog, ali se Viserion gnezdio narubu prazne kade. „Misandei, koji jezikti Junkajani govore, valirijski?“

„Da, veličanstvo“, reče dete.

„Drugačije narečje nego u Astaporu, alise ipak može razumeti. Trgovcirobovima sebe zovu Mudri gospodari.“

„Mudri?“ Deni sede prekrštenih noguna jastuk, a Viserion raširi svoja belo-zlatna krila i dolete do nje. „Videćemokoliko su mudri“, reče ona dok ječeškala zmajeve krljušti iza rogova.

Ser Džora Mormont se vrati satdocnije, u pratnji trojice kapetanaOlujnih vrana. Na ulaštenim kacigamanosili su crna pera, i tvrdili da sujednaki po časti i prvenstvu. Deni ih jeproučavala dok su Iri i Jiki točile vino.Prendal na Gezn beše stamen Gišaninširokog lica i tamne kose što je počelada sedi; Salor Ćelavi imao je krivudavožiljak preko bledog karćanskog obraza,

a Dario Naharis beše živopisan čak i zajednog Tirošanina. Brada mu se delila utri kraka, obojena u istu nijansu plavekakve mu behu oči i kovrdžava kosa štomu je padala po okovratniku. Ufitiljenebrkove obojio je u zlatno. Odeća mubeše u svim prelivima žute; talasi mirskečipke boje maslaca prosipali su mu se izokovratnika i rukava, dublet mu bešeopšiven bronzanim medaljonima uobliku maslačka, a kićeni zlatovezkrasio mu je sare čizama koje su sedizale do butina. Rukavice od meke žuteposuvraćene kože beše zadenuo u pojasod pozlaćenih prstenova, a nokteizlakirao plavo.

Ali Prendal na Gezn beše taj koji jegovorio za najamnike. „Bilo bi vam

pametnije da svoju rulju povedete nekuddrugde“, reče on. „Astapor ste zauzeli naprevaru, ali Junkai neće pasti tako lako.“

„Pet stotina tvojih Olujnih vranaprotiv deset hiljada mojih Neokaljanih“,reče Deni. „Ја sam tek mlada devojka, ine razumem se u ratne veštine, ali mivaši izgledi ipak deluju slabo.“

„Olujne vrane neće stajati same“,kaza Prendal.

„One nikada ne stoje. Odlete na prvizvuk grmljavine. Možda bi vam bilobolje da i vi odletite. Čula sam da sunajamnici ozloglašeni po prevrtljivosti.Zašto biste vi bili verni kada će Drugisinovi izdati vaše gospodare?“

„То se neće desiti“, bio je uporanPrendal. „А i da se desi, svejedno.

Drugi sinovi su ništa. Borićemo se uzodvažne muževe Junkaija.“

„Borićete se uz dečake za posteljunaoružane kopljima.“ Kada je okrenulaglavu, dva zvonceta u pletenici tihozazvoniše. „Kada se bitka jednomzapodene, i ne pomišljajte da tražitemilost. Pridružite mi se sada, i možeteda zadržite zlato koje su vam Junkajaniplatili, pa i da dobijete deo plena, a još iveće nagrade kada se jednog danabudem vratila u svoje kraljevstvo.Borite se za Mudre gospodare, i nadnicaće vam biti smrt. Mislite li da će Junkaiotvoriti svoje kapije kad vas mojiNeokaljani budu kasapili ispod njegovihzidina?“

„Ženo, njačeš kao magarac, i nisi

ništa pametnija od njega.“„Ženo?“ Ona se zasmeja. „То bi

trebalo da bude uvreda? Uzvratila bih tiistom merom da smatram da si muško.“Deni ga pogleda u oči. „Ја sam DenerisOlujrođena od kuće Targarjena,Neizgorela, Majka zmajeva, kalisiDrogovih jahača, i kraljica Sedamkraljevstava Vesterosa.“

„Ti si“, reče Prendal na Gezn, „kurvagospodara konja. Kada te slomimo,spariću te sa svojim pastuvom.“

Snažni Belvas isuka arak. „SnažniBelvas će dati maloj kraljici njegovpogani jezik, ako to ona želi.“

„Ne, Belvase. Obećala sam ovimljudima bezbednost dok pregovaramo.“Deni se osmehnu. „Reci mi ovo - jesu li

Olujne vrane robovi ili slobodnjaci?“„Mi smo bratstvo slobodnih ljudi“,

objavi Salor.„Dobro.“ Deni ustade. „Vratite se i

prenesite svojoj braći moje reči. Moždabi neki od njih radije okusili zlato islavu nego smrt. Čekaću vaš odgovor dojutra.“

Kapetani Olujnih vrana digoše se kaojedan. „Naš odgovor je ne“, rečePrendal na Gezn. Druga dvojica krenušeza njim iz šatora... ali se Dario Naharisosvrnu na vratima i nagnu glavu uljubaznom pozdravu.

Dva sata kasnije, zapovednik Drugihsinova stiže sam. Ispostavilo se da je toogromni Bravošanin bledozelenih očiju ičupave zlatnoriđe brade koja mu je

sezala gotovo do pojasa. Ime mu bešeMero, ali je sebe nazivao TitanovoKopile.

Mero iskapi vino u jednom gutljaju,obrisa usne nadlanicom i pohotno seiskezi Deni. „Čini mi se da sam tucaotvoju sestru bliznakinju u jednoj kućizadovoljstva tamo kod mene u Bravosu.Ili si to bila ti?“

„Mislim da nisam. Zapamtila bih takoveličanstvenog čoveka, u to samsigurna.“

„Da, tako je. Nijedna žena nikada nijezaboravila Titanovo Kopile.“Bravošanin ispruži pehar ka Jiki. „Štakažeš, da se skineš i sedneš mi malo ukrilo? Ako me zadovoljiš, možda ću i daprevedem Druge sinove na tvoju

stranu?“„Ako prevedeš Druge sinove na moju

stranu, možda i neću da te uškopim.“Ljudeskara se nasmeja. „Devojčice,

jednom davno izvesna žena je pokušalada me uškopi zubima. Sada više nemazube, ali je moj mač jednako dugačak idebeo kao i pre. Da ga izvadim da ti gapokažem?“

„Nema potrebe. Kad ti ga moji evnusiodseku, moći ću da ga proučavam domile volje.“ Deni otpi gutljaj vina.„Istina je da sam ja tek mlada devojka, ine razumem se u ratne veštine. Objasnimi kako nameravaš da poraziš desethiljada Neokaljanih sa svojih pet stotina.Koliko god ja bila neuka, vaši izgledi mideluju slabo.“

„Drugi sinovi su se suočavali sagorim izgledima, i pobeđivali.“

„Drugi sinovi su se suočavali sagorim izgledima, i bežali. U Kohoru, gdesu se Tri hiljade ovenčale slavom. Ili toporičeš?“

„То je bilo pre mnogo i premnogogodina, pre nego što je Druge sinovevodio Titanovo Kopile.“

„Znači, od tebe crpe svoju hrabrost?“Deni se okrenu ser Džori. „Kada sebitka zapodene, ovog ubij prvog.“

Izgnani vitez se osmehnu. „Rado,veličanstvo.“

„Naravno“, reče ona Meru, „možete iponovo da podvijete rep. Mi vasnećemo zaustavljati. Uzmite svojejunkajsko zlato i idite.“

„Da si ikada videla Titana izBravosa, luckasta devojčice, znala bi daon nema rep koji bi podvio.“

„Onda ostanite i borite se za mene.“„Ti vrediš da se za tebe borimo, to je

tačno“, reče Bravošanin, „i rado bih tidao da mi ljubiš mač, da mogu. Aliprimio sam junkajsko zlato, i dao svojusvetu reč.“

„Novac može da se vrati“, kaza ona.„Platiću ti isto i više. Još gradovačekaju da ih osvojim, kao i čitavokraljevstvo, na drugom kraju sveta. Služimi verno, i Drugi sinovi više nikadaneće morati da traže posao.“

Bravošanin čupnu svoju gustu riđubradu. „Isto toliko i više, a možda ipoljubac pride, a? Ili nešto više od

poljupca? Za čoveka veličanstvenog kaošto sam ja?“

„Možda.“„Rekao bih da će mi se dopasti ukus

tvog jezika.“Osećala je ser Džorin bes. Moj crni

medved ne voli ove priče o ljubljenju.„Noćas razmisli o mojim rečima. Moguli ujutru dobiti tvoj odgovor?“

„Možeš.“ Titanovo Kopile se iskezi.„Mogu li ja da dobijem vrč vina daodnesem svojim kapetanima?“

„Uzmi čitavu bačvu. Iz podruma jeDobrih gospodara Astapora, i imam ihmnoga kola.“

„Onda mi daj kola. Kao izraz dobrevere.“

„Žeđ ti je velika.“

„Sav sam velik. I imam mnogo braće.Titanovo Kopile ne pije sam, kalisi.“

„Onda čitava kola, ako obećaš da ćešpiti u moje zdravlje.“

„Dogovoreno!“ - zagrme on. „Idogovoreno, i dogovoreno! Tri ćemo tizdravice nazdraviti, i donećemo tiodgovor kada se sunce rodi.“

Ali kada Mero ode, Arstan Belobradikaza: „Taj ti je na zlom glasu, čak i uVesterosu. Ne daj da te zavede njegovoponašanje, veličanstvo. Noćas će ti triputa nazdraviti, a sutra će te silovati.“

„Napokon da starac kaže neštopametno“, reče ser Džora. „Drugi sinovisu stara četa, i hrabrost im nije strana,ali su se pod Merom iskvarili gotovokao Hrabri drugari. Taj čovek je

jednako opasan za svoje poslodavce kaoi za svoje dušmane. Zato smo ga ovde izatekli. Nijedan Slobodni grad više nećeda ga uzme u službu.“

„Ne treba meni dobar glas, već petstotina konjanika. Šta je sa Olujnimvranama, ima li nade za njih?“

„Nema“, reče Džora jednostavno.„Taj Prendal je Gišanin po krvi.Verovatno je imao rođake u Astaporu.“

„Šteta. Pa, možda i nećemo morati dase borimo. Sačekajmo da vidimo šta ćenam reći Junkajani.“

Izaslanici iz Junkaija stigoše sazalaskom sunca; pedeset muškaraca naveličanstvenim crnim konjima i jedan navelikoj beloj kamili. Kacige im behudvaput više od glava, da ne bi pritiskale

bizarne pletenice i kule i druge oblikeod nauljene kose ispod njih. Lanenesuknjice i tunike bojili su u tamnožuto, ana plaštove zašivali bakarne diskove.

Čovek na beloj kamili predstavio sekao Grazdan mo Eraz. Suv i tvrd, imaoje zubat osmeh kakav je i Kraznis nosiosve dok mu Drogon nije spalio lice.Kosa mu beše pokupljena u jednorogovrog, koji mu je štrčao iznad čela, a tokarmu beše opervažen zlatnom mirskomčipkom. „Drevan je i slavan Junkai,kraljice gradova“, reče on kada mu Denipožele dobrodošlicu u svoj šator. „Našisu zidovi snažni, naši plemići ponositi ižestoki, naš narod ne zna za strah. Našaje krv drevnoga Gisa, čije je carstvobilo staro dok je Valirija još bila

uplakano dete. Mudro si postupila što sisela da pregovaramo, kalisi. Ovde nećešnaći lak plen.“

„Odlično. Mojim Neokaljanimaprijaće malo borbe.“ Pogledala je SivogCrva, koji je klimnuo glavom.

Grazdan prenaglašeno slegnuramenima. „Ako krv želiš, neka poteče.Rečeno mi je da si oslobodila svojeevnuhe. Sloboda Neokaljanima značiisto što i šešir bakalaru.“ Osmehnu seSivom Crvu, ali evnuh kao da bešesazdan od kamena. „Preživele ćemoponovo porobiti, i upotrebiti dapreuzmemo Astapor od rulje. I od tebemožemo da načinimo robinju, u to nesumnjaj. U Lisu i Tirošu ima kućazadovoljstva u kojima bi ljudi

velikodušno platili da legnu saposlednjom Targarjenkom.“

„Drago mi je što znaš ko sam“, rečeDeni mirno.

„Ponosim se svojim poznavanjemdivljeg i bezumnog zapada.“ Grazdanpomirljivo raširi ruke. „А ipak, zašto daovako grubo razgovaramo jedno sdrugim? Istina je da si u Astaporupočinila čudovišna dela, ali miJunkajani umemo da praštamo. Mi tinismo neprijatelji, veličanstvo. Zašto datraćiš svoju snagu na naše moćne zidinekada će ti biti potreban svaki čovek dapovratiš očev presto u dalekomVesterosu? Junkai ti u tom poduhvatuželi samo dobro. A da dokažem kako jeto istina, doneo sam ti dar.“ Onda

pljesnu, i dvojica njegovih pratilacapriđoše sa teškim kedrovim kovčegom,okovanim bronzom i zlatom. Položiše gapred njene noge. „Pedeset hiljada zlatnihmaraka“, reče Grazdan uglađeno. „Tvojesu, kao izraz prijateljstva Mudrihgospodara Junkaija. Zlato dobrovoljnodato sigurno je bolje od plena kupljenogkrvlju? Zato ti kažem, DenerisTargarjen: uzmi ovaj kovčeg, i idi.“

Deni otvori poklopac kovčega svojimmalim stopalom u papuči. Bio je prepunzlatnika, baš kao što je izaslanik rekao.Ona zahvati punu šaku i pusti da jojskliznu kroz prste. Blistavo su sijali doksu padali; mahom novoiskovani, saterasastom piramidom na licu i harpijomGisa na naličju. „Veoma lepo. Pitam se

koliko ću još ovakvih kovčega naći kadazauzmem vaš grad?“

On se nasmeja. „Nijedan, jer ganikada nećeš osvojiti.“

„I ja za tebe imam dar.“ Ona zalupikovčeg. „Tri dana. U jutro trećeg dana,pošaljite napolje svoje robove. Sve.Svakom muškarcu, ženi i detetu bićedato oružje, i onoliko hrane, odeće,novca i robe koliko može da ponese.Sami će moći da odaberu šta će uzeti odimovine svojih gospodara, kao platu zagodine službe. Kada svi robovi buduotišli, otvorićete kapije i dozvolitimojim Neokaljanima da uđu i pretraževaš grad kako bi proverili da niko nijepreostao u ropstvu. Ako to uradite,Junkai neće biti spaljen niti opljačkan, i

nikome od vaših ljudi neće se ništadesiti. Mudri gospodari imaće mir zakojim toliko žude, i dokazaće da suzaista mudri. Šta kažeš?“

„Kažem da si luda.“„Stvarno?“ Deni slegnu ramenima i

reče: „Drakaris.“Zmajevi odgovoriše. Regal zasikta i

dunu dim, Viserion škljocnu zubima, aDrogon ispljunu vijugavu traku crno-crvenog plamena, koja dodirnu rubGrazdanovog tokara. Svila planu u trenoka. Zlatne marke se prosuše prekosagova kada se izaslanik saplete prekokovčega, glasno kunući i udarajući se poruci, sve dok ga Belobradi ne polibokalom vode da ugasi vatru. „Zaklelasi se da ću biti bezbedan na

pregovorima!“ - zakuka junkajskiizaslanik.

„Zar svi Junkajani tako cvile zbogoprljenog tokara? Kupiću ti novi... akoza tri dana pustite svoje robove. Usuprotnom, Drogon će te vrelijepoljubiti.“ Ona nabra nos. „Creva su tipopustila. Uzmi svoje zlato i idi, ipostaraj se da Mudri gospodari čujumoju poruku.“

Grazdan mo Eraz uperi prst u nju.„Zažalićeš zbog svoje oholosti, droljo.Ti mali gušteri neće te spasti, ja tijamčim. Ispunićemo vazduh strelama akodođu na ligu od Junkaija. Misliš da jetako teško ubiti zmaja?“

„Teže nego ubiti trgovca robovima.Tri dana, Grazdane. Reci im. Na kraju

trećeg dana ja ću biti u Junkaiju, otvorilimi vi kapije ili ne.“

Mrak se bio sasvim spustio kada suJunkajani otišli iz njenog logora. Činilose da će noć biti mračna; bez meseca,bez zvezda, s ledenim vlažnim vetromkoji duva sa zapada. Dobra crna noć,pomisli Deni. Vatre su gorele svuda okonje, narandžaste zvezdice rasute pobregovima i poljima. „Ser Džora“, reče,„pozovi moje krvorodnike.“ Deni sesmesti na brdo jastuka da ih sačeka,okružena zmajevima. Kada se okupiše,kaza im: „Sat posle ponoći biće sasvimdovoljno.“

„Da, kalisi“, reče Rakaro. „Dovoljnoza šta?“

„Za napad.“

Ser Džora Mormont se smrknu.„Rekla si najamnicima...“

„...da hoću njihove odgovore ujutro.Za noćas ništa nisam obećala. Olujnevrane će se prepirati o mojoj ponudi.Drugi sinovi će se napiti vina koje samdala Meru. A Junkajani veruju da imajutri dana. Iznenadićemo ih pod okriljemove tame.“

„Imaće izvidnike koji će ihupozoriti.“

„А u tami, videće stotinu logorskihvatri koje gore“, reče Deni. „Ako buduišta i videli.“

„Kalisi“, kaza Jogo, „ја ću sepostarati za te izvidnike. Nisu to jahači,samo trgovci robovima na konjima.“

„Baš tako“, složi se ona. „Mislim da

treba da napadnemo sa tri strane. SiviCrve, tvoji Neokaljani će udariti sleva izdesna, dok će moji koovi obrazovatikonjicu u klin i povesti napad na njihovusredinu. Vojnici-robovi će se razbežatičim vide juriš Dotraka.“ Osmehnu se.„Naravno, ja sam tek mlada devojka, ine razumem se u ratne veštine. Štamislite, moji gospodari?“

„Mislim da si sestra RegaraTargarjena“, reče ser Džora uz žalostivosmejak.

„Tako je“, kaza Arstan Belobradi, „аuz to i kraljica.“

Potrajalo je sat vremena dok nisurazradili sve pojedinosti. Sada počinjenajopasnije vreme, pomisli Deni dok sunjeni kapetani odlazili svojim odredima.

Mogla je samo da se moli da pomrčinasakrije njene pripreme od dušmana.

Nešto pre ponoći, uplašila se kada seser Džora probio pored SnažnogBelvasa. „Neokaljani su uhvatili jednognajamnika kako pokušava da se ušunja ulogor.“

„Uhoda?“ To ju je uplašilo. Ako sujednog uhvatili, koliko ih se provukloneopaženo?

„Tvrdi da je došao s darovima. Onažuta budala plave kose.“

Dario Naharis. „Taj, znači.Saslušaću ga onda.“

Kada ga je vitez izgnanik doveo,upitala se jesu li ikada postojala dvatako različita čoveka. Tirošanin je biosvetao, ser Džora crnomanjast; najamnik

vitak, a vitez mišićav; prvi obdarenbujnim uvojcima, dok je drugi bioproćelav, ali je ovome prvom koža ipakbila glatka tamo gde je Mormontova bilamaljava. A njen vitez se odevaojednostavno, dok je u poređenju sa timDariom paun delovao sivo, mada je zaovu posetu preko svoje raskošnesvetložute odore prebacio crn plašt. Najednom ramenu nosio je tešku platnenuvreću.

„Kalisi“, viknu on, „nosim ti darove idobre vesti. Olujne vrane su tvoje.“Kada se osmehnu, iz usta mu sevnuzlatan zub. „А tvoj je i Dario Naharis!“Deni beše sumnjičava. Ako je tajTirošanin došao da uhodi, ova objava jemožda tek očajnički pokušaj da spase

glavu. „Šta Prendal na Gezn i Salor kažuo svemu tome?“

„Malo toga.“ Dario prevrnu vreću, iglave Salora Ćelavog i Prendala naGezna iskotrljaše se na sagove. „Mojidarovi kraljici zmajeva.“

Viserion onjuši krv što je curkala izPrendalovog vrata i pusti talas plamena,koji pogodi mrtvaca pravo u lice, odčega mu pocrneše i ispucaše beskrvniobrazi. Na miris pečenog mesa, Drogoni Regal se uskomešaše. „Ti si ovouradio?“ - upita Deni s mučninom.

„Niko drugi.“ Ako su njeni zmajevi iplašili Darija Naharisa, to je dobroskrivao. Koliko je pažnje na njihobraćao, mogli su biti i tri mačeta u igris mišem.

„Zašto?“„Zato što si prelepa.“ Šake mu behu

krupne i snažne, a u hladnim plavimočima i velikom orlovskom nosu bešenečega što je podsećalo na neustrašivostneke veličanstvene ptice grabljivice.„Prendal je previše pričao, a premalogovorio.“ Odeća mu je, koliko godraskošna, bila iznošena; mrlje od solišarale su mu čizme, lak na noktima bešeispucao, čipka umrljana znojem, a videlaje i da mu se rub plašta izlizao. „А Salorje kopao nos, kao da su mu sline zlatne.“Onda ustade prekrštenih ruku, sadlanovima na jabukama svojih oružja;krivog dotračkog araka na levom boku imirskog bodeža na desnom. Balčaci imbehu istovetne zlatne žene, gole i bludne.

„Jesi li vešt sa tim lepim sečivima?“- upita ga Deni.

„Prendal i Salor bi ti rekli da jesam,da mrtva usta govore. Nijedan dan nesmatram proživljenim ako nisam voleoženu, pogubio dušmanina i pojeo dobarručak... a dani koje sam proživeobezbrojni su kao zvezde na nebu. Pokoljpretvaram u nešto prelepo, i mnogižongler i vatreni plesač jecao je predbogovima u želji da bude samo upolatako brz kao ja, samo upola tako okretan.Nabrojao bih ti imena svih ljudi kojesam pogubio, ali pre nego što bihzavršio, tvoji bi zmajevi porasli velikikao zamkovi, zidine Junkaija bi sepretvorile u žutu prašinu, a zima bi došlai otišla i ponovo došla.“

Deni se nasmeja. Dopalo joj serazmetanje tog Darija Naharisa. „Isučimač i zakuni ga meni na vernost.“

U treptaju oka, Dariov arak seoslobodi korica. Njegovo pokoravanjebeše jednako preterano kao i sve ostalou njegovom ponašanju, veliki naklonkojim spusti lice gotovo do njenihstopala. „Moj mač je tvoj. Moj život jetvoj. Moja ljubav je tvoja. Moja krv,moje telo, moje pesme, sve ih imaš.Živim i umirem po tvojoj zapovesti, lepakraljice.“

„Onda živi“, reče Deni, „i bori senoćas za mene.“

„То ne bi bilo mudro, moja kraljice“,reče ser Džora, hladno i neprijateljskiodmeravajući Darija. „Zadrži ga ovde

pod stražom dok ne pobedimo u bici.“Ona se na tren zamisli, pa odmahnu

glavom. „Ako nam bude dao Olujnevrane, iznenađenje će biti potpuno.“

„А ako te izda, iznenađenje ćepropasti.“

Deni ponovo pogleda najamnika. Onjoj se tako osmehnu da ona porumene iskrenu pogled. „Neće.“

„Kako to znaš?“Ona pokaza na kugle pocrnelog mesa

koje su zmajevi proždirali, jedan pojedan krvav zalogaj. „Ovo bih nazvaladokazom njegove iskrenosti. DarioNaharis, neka tvoje Olujne vrane udareJunkajane u leđa kada moj napad počne.Možeš li da se neprimećen vratiš?“

„Ako me zaustave, reći ću da sam bio

u izvidnici i da nisam video ništa.“Tirošanin ustade, pokloni se i izlete.

Ser Džora Mormont se zadrža maloduže. „Veličanstvo“, reče, previšegrubo, „to je bila greška. O tom čovekune znamo ništa...“

„Znamo da je veliki borac.“„Veliki brbljivac, hoćeš da kažeš.“„Donosi nam Olujne vrane.“ A ima i

plave oči.„Pet stotina najamnika sumnjive

odanosti.“„Sve odanosti su sumnjive u ovakvim

vremenima“, podseti ga Deni. A mene ćeizdati još dva puta, jednom zbog zlata ijednom zbog ljubavi.

„Deneris, triput sam stariji od tebe“,

reče ser Džora. „Video sam kolikoprevrtljivi umeju da budu ljudi. Malo ihje vrednih poverenja, a Dario Naharisnije jedan od njih. Čak mu je i bradaobojena lažnim bojama.“

Ovo je razljuti. „Dok ti imaš poštenubradu, da li mi to govoriš? Ti si jediničovek kome ikada treba da verujem?“

On se ukoči. „Nisam to rekao.“„Govoriš to svakoga dana. Pjat Pri je

lažov, Ksaro je spletkar, Belvashvalisavac, Arstan plaćeni ubica...misliš li da sam još naivna devica kojane ume da rastumači pravo značenjereči?“

„Veličanstvo...“Ona grubo nastavi. „Bio si mi bolji

prijatelj od bilo koga drugog, bolji brat

nego što je Viseris ikada bio. Ti si prvivitez moje Kraljičine garde, zapovednikmoje vojske, moj najcenjeniji savetnik,moja dobra desnica. Poštujem te i cenimi volim - ali te ne želim, DžoraMormonte, i zamara me to što pokušavašda od mene odbiješ svakog drugogmuškarca na svetu da bih se oslonilasamo na tebe. To ne valja, i zbog toga teneću ništa više voleti.“

Mormont je pocrveneo kada jepočela, ali kada je završila, bio jeponovo bled. Stajao je mirno kao kamen.„Ako moja kraljica zapoveda“, rekao je,kratko i hladno.

Deni je imala vreline za njih oboje.„Zapoveda“, reče. „Zapoveda. Sada idii vidi svoje Neokaljane, ser. Čeka te

bitka u kojoj moraš da pobediš.“Kada on ode, Deni se baci na jastuke

pored zmajeva. Nije nameravala dabude tako oštra prema ser Džori, ali jenjegova beskrajna sumnjičavost napokonprobudila zmaja.

Oprostiće mi, reče ona sebi. Ja sammu kraljica. Deni shvati da razmišlja jeli bila u pravu u vezi s Dariom. Iznenadase oseti veoma usamljeno. Miri Maz Durjoj se zarekla da nikada neće roditi živodete. Loza Targarjena će se sa mnomugasiti. To je rastuži. „Vi morate dabudete moja deca“, reče zmajevima,„moje troje žestoke dece. Arstan kaže dasu zmajevi dugovečniji od ljudi, tako daćete živeti i posle moje smrti.“

Drogon izvi vrat da je gricne za šaku.

Zubi mu behu veoma oštri, ali je nikadanije posekao kada su se tako igrali. Denise nasmeja i stade da ga kotrlja napred-nazad sve dok on ne zaurla i izmahnurepom kao bičem. Duži je nego pre,uoči ona, a sutra će biti još i duži. Sadabrzo rastu, a kada porastu sasvim, jaću imati krila. U sedlu zmaja, moći ćeda vodi svoje ljude u bitku onako kaošto je to uradila u Astaporu, ali suzasada još bili premali da podnesu njenutežinu.

Kada ponoć dođe i prođe, na njenlogor spusti se mir. Deni je ostala upaviljonu sa sluškinjama, a ArstanBelobradi i Snažni Belvas čuvali sustražu. Čekanje je najteži deo. Oddokonog sedenja u šatoru dok bitka traje

Deni se ponovo osetila skoro kao dete.Časovi su prolazili brzinom kornjače.

Čak i pošto ju je Jiki izmasirala, Denibeše suviše uznemirena da bi zaspala.Misandei ponudi da joj otpevauspavanku Miroljubivog naroda, aliDeni odmahnu glavom. „Dovedi miArstana“, reče.

Kada starac stiže, ona beše sklupčanau svom krznu hrakara, čiji ju je mirisjoš podsećao na Droga. „Ne mogu daspavam dok ljudi ginu zbog mene,Belobradi“, kaza. „Pričaj mi još o mombratu Regaru, ako želiš. Dopala mi seona priča koju si mi ispričao na brodu, otome kako je odlučio da mora da postaneratnik.“

„Veličanstvo je ljubazno što to kaže.“

„Viseris je govorio da je naš bratpobedio na mnogim turnirima.“ Arstan spoštovanjem obori belu glavu. „Nije nameni da poričem reči njegovogveličanstva...“

„Ali?“ - upita Deni oštro. „Reci mi.Naređujem.“

„Veština princa Regara nikada nijedovedena u sumnju, ali se retkonadmetao na turnirima. Nikada nijevoleo pesmu mačeva kao Robert, iliDžejmi Lanister. Bilo je to nešto što jemorao da radi, zadatak koji mu je svetdao. Radio je to dobro, jer je sve radiodobro. To mu je bilo u prirodi. Ali utome nije uživao. Ljudi govore da jesvoju harfu voleo mnogo više negokoplje.“

„Sigurno je pobedio na nekimturnirima?“ - upita Deni razočarana. „Umladosti, veličanstvo je čarobno jahalona turniru kod Krajoluja, pobedivšilorda Stefona Barateona, lorda DžejsonaMalistera, Crvenu Kobru od Dorne itajanstvenog viteza za koga seispostavilo da je ozloglašeni SimonTojn, vođa odmetnika iz Kraljeve šume.Tog je dana polomio dvanaest kopaljaprotiv ser Artura Dejna.“

„Znači, on je postao pobednik?“„Nije, veličanstvo. Ta čast pripala je

jednom drugom vitezu Kraljeve garde,koji je zbacio iz sedla princa Regara uposlednjoj borbi.“

Deni nije htela da sluša o tome kakoneko Regara zbacuje iz sedla. „Ali na

kojim turnirima je moj brat pobedio?“„Veličanstvo.“ Starac je oklevao.

„Pobedio je na najvećem od svihturnira.“

„Koji je to turnir bio?“ - upita Deni.„Turnir koji je priredio lord Vent u

Harendvoru pored Božjeg oka, u godinilažnog proleća. Izuzetan događaj. Osimborbi vitezova, bila je tu i starinskaborba do poslednjeg, između sedamdružina vitezova, kao i nadmetanje ustreličarstvu i bacanju sekira, konjsketrke, turnir pevača, lakrdijaškapredstava, i mnogo gozbi i zabava. LordVent je bio jednako velikodušan koliko iimućan. Bogate nagrade koje je obećaoprivukle su na stotine izazivača. UHarendvor je došao čak i tvoj kraljevski

otac, mada Crvenu tvrđavu nije napuštaoza mnoge godine. Na tom su se turnirunadmetali najveći lordovi i najsilnijemegdandžije Sedam kraljevstava, i princod Zmajkamena ih je sve nadmašio.“

„Ali to je bio turnir kada je okrunioLijenu Stark za kraljicu ljubavi ilepote!“ - reče Deni. „Princeza Elija jebila tamo, njegova žena, a ipak je mojbrat dao krunu Starkovoj kćeri, i kasnijeje oteo od njenog verenika. Kako je tomogao da uradi? Zar mu je Dornjankabila tako loša žena?“

„Nije na ovakvima kao što sam ja dagovore šta je moglo biti u srcu tvogbrata, veličanstvo. Princeza Elija je biladobra i plemenita gospa, mada vrlonežnog zdravlja.“

Deni se čvršće umotala u lavljekrzno. „Viseris je jednom rekao da je tomoja krivica, zato što sam se prekasnorodila.“ Ona je to žestoko poricala,prisetila se, usudila se čak da kažeViserisu kako je on kriv što se nije rodiokao devojčica. Zbog te drskosti ju jesurovo pretukao. „Da sam na vremedošla na svet, rekao je, Regar bi seoženio mnome a ne Elijom, i sve bi bilodrugačije. Da je Regar bio srećan sasvojom ženom, ne bi mu trebala malaStarkova.“

„Možda je tako, veličanstvo.“Belobradi zastane na tren. „Ali nisamsiguran da je Regar uopšte mogao dabude srećan.“

„Kada tako pričaš, zvuči kao da je

bio pravi mračnjak“, pobuni se Deni.„Nije bio mračnjak, ne, ali... u princuRegaru je bilo mnogo sete, osećanja...“Starac je ponovo oklevao.

„Reci“, podstaknu ga ona.„Osećanja...?“

„...dolaska neumitne propasti. Rodiose u bolu, moja kraljice, i ta ga je senkapratila čitavog života.“

Viseris je o Regarovom rođenjupričao samo jednom. Možda ga je pričapreviše rastuživala. „Proganjala ga jesenka Letnjih dvora, zar ne?“

„Da. A ipak su Letnji dvori bili mestokoje je princ najviše voleo. Odlazio bitamo s vremena na vreme, samo udruštvu svoje harfe. Nisu ga pratili čakni vitezovi Kraljevske garde. Voleo je

da spava u urušenoj dvorani, podmesecom i zvezdama, i svaki put bi popovratku sa sobom doneo pesmu. Kadabi ga čuli kako svira na harfi srebrnihžica i peva o sutonima i suzama ismrtima kraljeva, svi su morali da osetekako peva o sebi i svojima voljenima.“

„Šta je sa Uzurpatorom? Je li i onpevao tužne pesme?“

Arstan se tiho nasmeja. „Robert?Robert je voleo pesme koje bi gazasmejavale, što prostije, to bolje.Pevao je samo kada bi bio pijan, a ondabi to obično bilo ’Bure Piva’ ili’Pedeset četiri bačve’ ili ’Medved idevica ljupka’. Robert je bio vrlo...“

Kao jedan, njeni zmajevi digošeglave i zaurlaše.

„Konji!“ Deni skoči na noge, stežućilavlje krzno. Spolja začu SnažnogBelvasa kako nešto viče, a onda i drugeglasove, i zvuke mnogih konja. „Iri, idi ividi ko...“

Ulaz u šator se raskrili i uđe serDžora. Beše prašnjav i isprskan krvlju,ali sem toga, bitka na njemu nije ostavilatraga. Izgnani vitez pade na koleno predDeni i reče: „Veličanstvo, donosim tipobedu. Olujne vrane su prešle na našustranu, robovi su se razbežali, a Drugisinovi su bili previše pijani da bi setukli, baš kao što si rekla. Dve stotinemrtvih, mahom Junkajana. Njihovirobovi su bacili koplja i pobegli, anajamnici su se predali. Imamo nekolikohiljada zarobljenika.“

„Naši gubici?“„Desetak. Ako i toliko.“Tek je tada dozvolila sebi da se

osmehne. „Ustani, hrabri moj dobrimedvede. Je li Grazdan zarobljen? ATitanovo Kopile?“

„Grazdan je otišao u Junkai daprenese tvoje uslove.“ Ser Džora ustade.„Mero je pobegao čim je shvatio da suOlujne vrane preletele na drugu stranu.Poslao sam ljude da ga love. Uskoroćemo ga uhvatiti.“

„Vrlo dobro“, reče Deni. „Poštedisve koji mi se zakunu na vernost, bilinajamnici ili robovi. Ako nam sepriključi dovoljno Drugih sinova, nemojda raspustiš četu.“

Sutradan su prešli poslednje tri lige

do Junkaija. Umesto od crvenih, grad jebio sazdan od žutih cigala, ali je inačebio isti kao Astapor, sa istim ruševnimzidovima i visokim stepenastimpiramidama, i velikom harpijom iznadkapije. Zidine i kule vrvele su odsamostrelaca i praćkaša. Ser Džora iSivi Crv razviše svoje ljude, Iri i Jikidigoše njen paviljon, i Deni sede dačeka.

U rano jutro trećeg dana, gradskavrata se otvoriše i povorka robova počeda izlazi. Deni uzjaha srebrnu ždrebicuda ih dočeka. Dok su prolazili, malaMisandei im je govorila da sloboduduguju Deneris Olujrođenoj,Neizgoreloj, kraljici Sedam kraljevstavaVesterosa i majci zmajeva.

„Misa!“ - viknu na nju smeđi čovek.Na ramenu je imao dete, malu devojčicu,a i ona je piskavim glasićem izvikivalaistu reč. ,Misа! Misa!“ Deni pogleda uMisandei. „Šta viču?“

„То je giški, stari čisti jezik. Znači’majko’.“

Deni oseti lakoću u grudima. Nikadaneću roditi živo dete, priseti se. Rukajoj zadrhta dok ju je dizala. Možda seosmehnula. Sigurno jeste, zato što sečovek iskezi i ponovo viknu, i ostaliprihvatiše taj povik. „Misa!“ vikali su.„Misa! MISA!“ Svi su joj seosmehivali, pružali ruke ka njoj, padalipred njom na kolena. „Mela“, zvali suje neki, dok su drugi klicali „Elala“ ili„Katei“ ili „Tato“, ali na svakom

jeziku to je značilo isto, Majko. Zovu meMajko.

Ritmično vikanje je raslo, širilo se,bujalo. Postalo je tako glasno da jeuplašilo njenu ždrebicu, koja jeustuknula, zavrtela glavom i izmahnulasrebrnosivim repom. Narastalo je svedok se nije učinilo da se žute zidineJunkaija od njega tresu. Svakog trenutkaje kroz kapiju nadiralo sve više robova,i kako su prilazili, tako su sepridruživali klicanju. Trčali su ka njoj,gurali se, padali, želeli da joj dodirnuruku, da poglade konjsku grivu, da jojljube stopala. Njeni siroti krvorodnicinisu mogli sve da ih zadrže, pa je čak iSnažni Belvas zbunjeno režao i stenjao.

Ser Džora joj reče da krenu, ali se

Deni priseti sna koji je usnila u KućiNeumirućih. „Neće me povrediti“, rečemu ona. „Oni su moja deca, Džora.“Nasmeja se, obode konja i odjaha međunjih, a zvonca u kosi pevala su joj opobedi. Pošla je kasom, prešla u trk, pau pun galop, a pletenica se vijorila zanjom. Oslobođeni robovi su jepropuštali. „Мајkо“, zvali su iz stotinagrla, iz hiljada, desetina hiljada.„Мајkо“, pevali su, dodirujući joj nogedok je letela kraj njih. „Majko, Majko,Majko!“

ARJAKada Arja ugleda obrise velikog brda

kako se pomaljaju u daljini, zlatni napopodnevnom suncu, smesta ihprepoznade. Dospeli su se natrag, sve doVisokog srca.

U suton su stigli na vrh i ulogorili suse tamo gde ih neće zadesiti nikakvo zlo.Arja obiđe oko kruga panjeva stražarikezajedno sa Nedom, štitonošom lordaBerika, i posle su stajali na vrhu igledali kako poslednje svetlo bledi nazapadu. Odatle je mogla da vidi i olujukoja je besnela na se veru, ali je Visokosrce stajalo iznad kiše. Nije, međutim,bilo iznad vetra; naleti behu tako jaki da

joj se činilo kao da neko stoji iza nje icima je za plašt. Samo, kada bi seokrenula, nikog nije bilo.

Duhovi, priseti se. Visoko srce jeukleto.

Na vrhu naložiše veliku vatru, i Torosod Mira sede kraj nje prekrštenih nogu,zagledan duboko u plamenove, kao da načitavom svetu sem njih ničeg drugognema.

„Šta to radi?“ - upita Arja Neda.„Ponekad u plamenovima vidi

svašta“, reče joj štitonoša. „Prošlost.Budućnost. Događaje koji se dešavajudaleko.“

Arja zaškilji u vatru ne bi li videlaisto što i crveni sveštenik, ali joj od togaoči ubrzo zasuziše, pa se okrenu.

Džendri je takođe posmatrao crvenogsveštenika. „Stvarno u njoj možeš davidiš budućnost?“ - upita iznenada.

Toros se uz uzdah okrenu od vatre.„Ne ovde. Ne sada. Ali nekih dana da,Gospodar svetla me dariva vizijama.“

Džendri je delovao sumnjičavo. „Mojmajstor je govorio da si pijandura iprevarant, oličenje lošeg sveštenika.“

„То je bilo prestrogo.“ Toros se tihonasmeja. „Istinito ali prestrogo. Ko jebio taj tvoj majstor? Jesam li tepoznavao, momče?“

„Bio sam šegrt kod majstora oružaraToba Mota, u Čeličnoj ulici. Kupovao simačeve od njega.“

„Baš tako. Naplaćivao mi jedvostruko više nego što su vredeli, a

onda me grdio što ih palim.“ Toros senasmeja. „Tvoj gospodar je bio u pravu.Nisam bio veoma pobožan sveštenik.Najmlađe sam od osmoro dece, tako dame je otac dao Crvenom hramu, ali tajput ne bih sam izabrao. Molio sammolitve i izgovarao čini, ali sam takođei predvodio napade na kuhinje, a svremena na vreme bi mi u krevetunalazili devojke. Stvarno opakastvorenja, uopšte ne znam kako su unjega stizale.

Bio sam, međutim, darovit za jezike.A kada bih se zagledao u plamenove, pa,s vremena na vreme bih ponešto i viđao.Bez obzira, od mene je bilo više štetenego koristi, pa su me na kraju poslali uKraljevu Luku da donesem

Gospodarovo svetlo u Vesteros, kojiživi u mraku Sedmoro. Kralj Eris jetoliko voleo vatru da se mislilo kako ćese možda preobratiti. Avaj, njegovipiromanseri su znali bolje trikove negoja.

Kralju Robertu sam, međutim, biodrag. Kada sam prvi put u bici doposlednjeg jahao sa upaljenim mačem,konj Kevana Lanistera propeo se izbacio ga, i veličanstvo se tolikosmejalo da sam se pobojao da ne dobijekilu.“ Crveni sveštenik se osmehnu na tuuspomenu. „Ipak ne valja tako postupatis mačem, tvoj majstor je i u tome bio upravu.“

„Vatra guta.“ Lord Berik je stajao izanjega, a u njegovom glasu beše nečega

što smesta utiša Torosa. „Ona guta, i zanjom ne ostaje ništa. Ništa.“

„Beriče. Mili druže.“ Sveštenikdodirnu Gospodara munja po ruci. „Štato govoriš?“

„Ništa što nisam i ranije rekao. Šestputa, Torose? Šest puta je previše.“Naglo se okrenuo.

Te noći je vetar zavijao skoro kaovuk, a na zapadu je bilo i pravih vukova,koji kao da su ga podučavali. Stražu sučuvali Recka, Angi i Merit odMesecgrada. Ned, Džendri i mnogi drugičvrsto su spavali kada Arja ugleda malubelu priliku kako se šunja iza konjaoslanjajući se na čvornovat štap, a retkabela kosa joj divlje leti. Žena nije bilaviša od tri stope. Oči joj behu crvene od

odsjaja vatre, kao u Džonovog vuka. Ion se zvao Duh. Arja se prikrađe bliže ikleknu da gleda.

Toros i Lim behu uz lorda Berikakada patuljasta žena nezvana sede krajvatre. Zaškilji se u njih očima nalik nažeravice. „Ugarak i Limun mi ponovoukazuju čast, i njegovo veličanstvoGospodar Leševa.“

„Zloslutno ime. Zamolio sam te da gane koristiš.“

„Jesi, jesi. Ali smrad smrti je svež natebi, moj gospodaru.“ U ustima je imalajedan jedini zub. „Daj mi vina, ili idem.Kosti su mi stare. Bole me zglobovikada vetar duva, a ovde gore vetar duvauvek.“

„Srebrnog jelena za tvoje snove, moja

gospo“, reče lord Berik vrlo ljubazno iozbiljno. „I još jednog ako imaš vesti zanas.“

„Srebrnog jelena ne mogu pojesti, nitiuzjahati. Mešinu vina za moje snove, aza moje vesti - poljubac od velikogklipana u žutom plaštu.“ Ženica seprodorno nasmeja. „Da, sočan poljubac,malo jezika. Odavno to beše, odavno.Njegova usta će imati ukus limuna, amoja kostiju. Prestara sam.“

„Jeste“, progunđa Lim. „Prestara zavino i poljupce. Od mene ćeš dobitisamo pljoštimice mačem, veštice.“

„Opadaju mi pune šake kose, i nikome nije poljubio hiljadu godina. Teškoje biti tako star. Dobro, onda hoćupesmu. Pesmu Toma Sedmice, za moje

vesti.“„Dobićeš pesmu od Toma“, obeća

lord Berik. Sam joj dade mešinu svinom.

Patuljasta žena otpi dugačak gutljaj, ivino joj poteče niz bradu. Kada spustimešinu, obrisa usta smežuranomnadlanicom i reče: „Kiselo vino za loševesti, ima li čega prikladnijeg? Kralj jemrtav, jesu li vam to dovoljno loševesti?“

Arji zastade srce.„Koji prokleti kralj je mrtav,

veštice?“ - upita Lim.„Onaj mokri. Kralj džinovskih sipa,

moji gospodari. Sanjala sam da umire istvarno je umro, i gvozdene sipe se sadameđusobno hvataju u koštac. O, i lord

Hoster Tuli je takođe umro, ali to većznate, zar ne? U dvorani kraljeva, jaracsedi sam i grozničav jer mu je veliki pasna tragu.“ Starica otpi još jedan dugačakgutljaj, stežući mešinu dok ju je dizalado usana.

Veliki pas. Misli li na Pseto? Ilimožda na njegovog brata, Planinu KojaJaše? Arja nije bila sigurna. Nosili suiste grbove, tri crna psa na žutom polju.Polovina ljudi za čiju se smrt molilapripadali su ser Gregoru Kleganiju;Poliver, Dansen, Srculence Raf, Golicači sam ser Gregor. Možda će ih lordBerik sve povešati.

„Sanjala sam vuka kako zavija nakiši, ali niko nije čuo njegov bol“,govorila je ženica. „Sanjala sam takav

zveket da sam mislila kako će mi glavapući, bubnjeve i rogove i frule i ciku, alinajtužniji zvuk behu zvonca.

Sanjala sam devicu na gozbi, sljubičastim zmijama u kosi, iz čijihkandži sipa otrov. A kasnije sam sanjalatu istu devicu kako ubija strašnog džina uzamku sagrađenom od snega.“ Naglookrenu glavu i uputi osmeh kroz mrak,pravo ka Arji. „Od mene se ne možešsakriti, dete. Dođi bliže.“

Hladni prsti se uspuzaše uz Arjinv r a t . Strah seče oštrije od mača,podseti ona sebe. Ustade i oprezno priđevatri, spremna za beg.

Patuljasta žena ju je proučavalazamagljenim crvenim očima. „Vidim te“,prošapta. „Vidim te, vučje dete. Dete

krvi. Mislila sam da je lord taj kojismrdi na smrt...“ Onda zajeca, a sićušnotelo joj se zatrese. „Okrutna si štodolaziš na moje brdo, okrutna. I presitasam bola iz Letnjih dvora, ne treba mijoš i tvoj. Odlazi odavde, crno srce.Odlazi!“

U glasu joj beše takvog straha da Arjazakorači unazad, pitajući se je li ženaluda. „Ne plaši dete“, pobuni se Toros.„Ona nije opasna.“

Lim Limunplašt dodirnu svojslomljeni nos. „Ја se ne bih složio.“

„Otići će ujutru, sa nama“, uveri lordBerik sićušnu ženu. „Vodimo je uBrzorečje, njenoj majci.“

„Ne“, reče starica. „Ne vodite je.Crna Riba sada drži reku. Ako majku

hoćete, tražite je u Blizancima. Jer tamoće biti svadba.“ Ponovo se zlokobnonasmeja. „Gledaj u svoje vatre, ružičastisvešteniče, i videćeš. Ne sada, međutim,i ne ovde, ovde nećeš videti ništa. Ovomesto još pripada starim bogovima... jošsu tu, baš kao i ja, smežurani i slabi aline i mrtvi. A oni ne vole plamenove. Jerse hrast seća žira, žir sanja hrast, a panjživi u oboma. A oni pamte kada su Prviljudi došli s vatrom u rukama.“ Ispipreostalo vino u četiri dugačka gutljaja,baci mešinu i uperi štap u lorda Berika.„Sada da mi platiš. Hoću pesmu koju simi obećao.“

I tako Lim probudi Toma Sedamžicuispod njegovih krzana, i dovede gapospanog do vatre s harfom u ruci. „Istu

pesmu kao pre?“ - upita on.„О, da. Pesmu moje Dženi. Ima li

druge?“I tako je on pevao, a mala starica je

sklopila oči i lagano se njihala napred-nazad, mrmljajući reči i plačući. Torosčvrsto uze Arju za ruku i odvuče je ustranu. „Pusti je da na miru uživa upesmi“, reče. „То je sve što joj jepreostalo.“

Nisam htela ništa da joj uradim,pomisli Arja. „Šta je to govorila oBlizancima? Moja majka je u Brzorečju,zar ne?“

„Bila je.“ Crveni sveštenik se počešaispod brade. „Svadba, rekla je.Videćemo. Gde god da je, lord Berik ćeje naći.“

Nedugo zatim, nebo se provalilo.Munja blesnu i grmljavina zatutnja prekobregova, i kiša linu kao iz kabla. Sićušnastarica nestade jednako nenadano kaošto se i pojavila, dok su odmetniciprikupljali grane i pravili grubaskloništa.

Kiša je padala čitavu noć, i ujutru suse Ned, Lim i Mlinar Vati probudili sgroznicom. Vati se ispovraćao, dok jemladi Ned čas goreo, a čas se tresao odzime, a koža mu beše vlažna na dodir.Na pola dana jahanja na sever nalazi sejedno napušteno selo, reče Recka lorduBeriku; tamo će naći bolje sklonište, gdeće moći da sačekaju kraj pljuska. I takose s mukom popeše u sedla i poterašekonje niz veliko brdo.

Kiša nije popuštala. Jahali su krozšume i polja, gazili nabujale potoke čijesu brze vode dopirale konjima dostomaka. Arja je navukla kapuljaču ipogrbila se, mokra i smrznuta, aliodlučna da ne posustane. Merit i Madžsu ubrzo kašljali jednako teško kao Vati,a sirotom Nedu kao da je sa svakommiljom bilo sve gore. „Kada stavimkacigu, kapi dobuju po čeliku pa meglava boli“, žalio se. „Ali kada jeskinem, kosa mi se natopi i lepi mi se zalice i upada u usta.“

„Imaš nož“, predloži Džendri. „Ako tikosa toliko smeta, obrij glavurdu.“

Ne dopada mu se Ned. Stitonoša jeArji delovao sasvim pristojno; možda jepomalo stidljiv, ali i dobroćudan.

Oduvek je slušala kako su Dornjani niskii crnomanjasti, crnih kosa i sitnih crnihočiju, ali su Nedove oči bile krupne,tako tamne da su izgledale gotovoljubičasto. A kosa mu je bila izrazitosvetloplava, više siva nego boje meda.

„Koliko si već štitonoša lordaBerika?“ - upita ona da mu skrenepažnju s bolesti.

„Uzeo me je za paža kada se verio smojom tetkom.“ Nakašlja se. „Bilo mi jesedam godina, ali kada sam napuniodeset, uzdigao me je u štitonošu. Jednomsam osvojio i nagradu, u konjičkimigrama.“

„Ја se nikada nisam naučila koplju,ali bih te mačem pobedila“ reče Arja.„Jesi li nekoga ubio?“

To kao da ga je prenerazilo. „Tek mije dvanaest godina?“

Ja sam ubila jednog momka kada mije bilo osam, zamalo da kaže Arja, ali seipak predomisli. „Ipak, bio si ubitkama.“

„Jesam.“ Nije zvučao kao da se timepreterano ponosi. „Bio sam naLakrdijaševom gazu. Kada je lord Berikpao u reku, izvukao sam ga na obalu dase ne udavi, i stajao sam iznad njega sasvojim mačem. Nisam, međutim, moraoda se borim. Iz njega je štrčaloslomljeno koplje, tako da nas niko nijenapao. Kada smo se svi ponovo okupili,Zeleni Gergen je pomogao da lordavratimo u sedlo.“

Arja se prisećala konjušara iz

Kraljeve Luke. Posle njega došao jeonaj stražar kome je u Harendvoruprerezala vrat, i ljudi ser Ejmorija uonoj utvrdi kraj jezera. Nije znalaračunaju li se Viz i Čizvik, ili oni koji suizginuli zbog Lasičine čorbe... odjednomoseti veliku tugu. „Moj otac se takođezvao Ned“, reče.

„Znam. Video sam ga na Desničinomturniru. Hteo sam da mu priđem i da muse obratim, ali nisam znao šta bih murekao.“ Ned zadrhta pod plaštom,mokrim komadom bledoljubičastogplatna. „Jesi li ti bila na turniru? Sestrusam ti video. Ser Loras Tirel joj je daoružu.“

„Rekla mi je.“ Činilo se da je to bilotako davno. „Njena prijateljica Džejn

Pul zaljubila se u tvog lorda Berika.“„On je bio obećan mojoj tetki.“ Ned

je delovao kao da mu je nelagodno. „Тоje, međutim, bilo pre. Pre nego što jeon...“

...umro? - pomisli ona kada Nedovglas odluta i nastade neprijatna tišina.Kopita su proizvodila vlažne zvuke doksu ih konji čupali iz blata.

„Moja gospo?“ - progovori Nednaposletku. „Ti imaš polubrata... DžonaSnežnog?“

„On je sa Noćnom stražom na Zidu.“Možda bi trebalo da odem na Zidumesto u Brzorečje. Džona ne bi bilobriga koga sam ubila i da li sam sepočešljala... „Džon liči na mene, bezobzira na to što je kopile. Imao je običaj

da mi razbaruši kosu i zove me’sestrice’.“ Arji je Džon najvišenedostajao. Rastužio ju je sam spomennjegovog imena. „Otkud ti znaš zaDžona?“

„On mi je brat po mleku.“„Brat?“ Arja nije shvatala. „Ali ti si

iz Dorne. Kako ti i Džon možete dabudete u srodstvu?“

„Braća po mleku. Ne po krvi. Mojagospa majka nije imala mleka kada sambio mali, tako da je Vila morala da medoji.“

Arja je bila potpuno zbunjena. „Kо jeVila?“

„Majka Džona Snežnog. Zar ti nikadanije rekao? Služila nas je godinama. Jošod pre mog rođenja.“

„Džon majku nikada nije upoznao.Nije saznao čak ni njeno ime.“ Arjaoprezno odmeri Neda. „Ti je poznaješ?Stvarno?“ Da se to on meni ne ruga?„Ako me lažeš, tresnuću te u lice.“

„Vila je bila moja dojilja“, ponovi onozbiljno. „Kunem ti se čašću svojekuće.“

„Ti imaš kuću?“ To je bilo glupo; onje štitonoša, naravno da ima kuću. „Kosi ti?“

„Moja gospo?“ Ned je delovaoposramljeno. „Ја sam Edrik Dejn...gospodar Zvezdopada.“

Iza njih, Džendri zastenja.„Gospodari i gospe“, reče zgađenimglasom. Arja ubra s grane smežuranudivlju jabuku, zavitla je i pogodi ga

pravo u tvrdu bikovsku glavu. „Au“,izusti on. „То boli.“ Opipa kožu iznadoka. „Kakva to gospa gada ljudejabukama?“

„Loša gospa“, reče Arja, uziznenadno kajanje. Okrenu se nazadNedu. „Žao mi je što nisam znala ko si.Moj gospodaru.“

„Greška je do mene, moja gospo.“Bio je veoma učtiv.

Džon ima majku. Vila, zove se Vila.Moraće to da zapamti da bi mu reklakada se sledeći put budu videli. Pitala sehoće li je još zvati „sestrice“. Višenisam tako mala. Moraće drugačije dame zove. Možda će, kada stigne uBrzorečje, napisati Džonu pismo i rećimu šta je saznala od Neda Dejna.

„Postojao je i Artur Dejn“, priseti se.„Koga su zvali Jutarnji Mač.“

„Moj otac je bio ser Arturov starijibrat. Ledi Ašara mi je bila tetka. Ali njunikada nisam upoznao. Bacila se u mores vrha Bledokamnog mača pre nego štosam se rodio.“

„Zašto je to uradila?“ - upita Arja,začuđena.

Ned je izgledao oprezno. Možda sebojao da će i njega nečim gađati. „Tvojgospodar otac ti nikada nije pričao onjoj?“ - upita. „О ledi Ašari Dejn, odZvezdopada?“

„Ne. Poznavao ju je?“„Pre nego što je Robert postao kralj.

Upoznala je tvog oca i njegovu braću uHarendvoru, u godini lažnog proleća.“

„Oh!“ Arja nije znala šta više dakaže. „Zašto je onda skočila u more?“

„Srce joj je bilo slomljeno.“Sansa bi zbog prave ljubavi

uzdahnula i pustila suzu, ali je Arjasamo mislila da je to glupavo. Nije,međutim, to mogla da kaže Nedu, ne zanjegovu rođenu tetku. „Neko joj ga jeslomio?“

On je oklevao. „Možda nije mojeda...“

„Reci mi.“On je nelagodno pogleda. „Moja tetka

Alirija kaže da su se ledi Ašara i tvojotac zavoleli u Harendvoru...“

„То nije istina. On je voleo mojugospu majku.“

„Siguran sam da jeste, moja gospo,

ali...“„Ona je bila jedina koju je voleo.“„Onda mu je kopile sigurno donela

roda“, dobaci Džendri iza njih.Arja zažali što nema još jednu divlju

jabuku da ga pogodi u lice. „Moj otac jeb i o častan“, reče besno. „А ionakonismo s tobom razgovarali. Zašto neodeš natrag u Kameno obredište izazvoniš u glupava zvona sa onomdevojčurom?“

Džendri se na to ne osvrnu. „Tvojotac je bar podigao svoje kopile, zarazliku od mog. Ja čak ni ne znam kakomi se otac zove. Neki smrdljivi pijanac,mogu da se kladim, poput ostalih koje jemoja majka dovlačila kući iz pivnice.Kada god bi se naljutila na mene, rekla

bi: ’Da ti je otac ovde, odro bi te odbatina.’ To je sve što o njemu znam.“ Onpljunu. „Ра, da je sada ovde, možda bi’j a njega odro od batina. Ali verovatnoje mrtav, kao što je mrtav i tvoj otac, izašto je sada bitno s kim je legao?“

Arji je bilo bitno, mada nije umela dakaže zašto. Ned je pokušavao da seizvini što ju je uznemirio, ali ona nijehtela da sluša. Poterala je konja iostavila ih obojicu iza sebe. StrelacAngi je jahao nekoliko koraka napred.Kada ga je pristigla, upitala je:„Dornjani lažu, je l’ tako?“

„Čuveni su po tome.“ Strelac seiskezi. „Naravno, oni isto govore za naskrajišnike, pa ti vidi. Šta se sada desilo?Ned je dobro momče...“

„On je samo glupavi lažov.“ Arjaskrenu sa staze, preskoči natrulo deblo ipregazi potok, ne osvrćući se na povikeodmetnika iza sebe. Hoće samo još dame lažu. Pomisli da pobegne, ali ih jebilo previše, i predobro su poznavali tajkraj. Kakva korist od bežanja kada znašda će te uhvatiti?

Na kraju ju je pristigao Harvin.„Kuda si to krenula, moja gospo? Nemojda bežiš. U ovim šumama ima vukova, igorih stvorova.“

„Ne bojim se“, reče ona. „Onaj dečakNed je rekao...“

„Da, ispričao mi je. Ledi Ašara Dejn.To je stara priča, da. Čuo sam je jednomu Zimovrelu, kad nisam bio stariji odtebe sada.“ On čvrsto uze njene uzde i

okrenu joj konja. „Sumnjam da u njojima istine. Ali ako je i ima, šta sad?Kada je Ned upoznao tu dornsku gospu,njegov brat Brendon još je bio živ, iveren sa ledi Kejtlin, tako da na častitvog oca nema mrlje. Turnir je pravomesto da se raspale strasti, tako da sumožda neke reči i prošaptane noću ušatoru, ko to zna? Reči ili poljupci,možda i više, ali šta je u tome ružno?Proleće je bilo stiglo, ili su bar takomislili, i nijedno od njih dvoje nije biloobećano nekom drugom.“

„Ipak se ubila“, reče Arja nesigurno.„Ned kaže da je skočila u more s kule.“

„I jeste“, priznade Harvin i povede jenazad, „ali mogu da se kladim da je touradila zbog bola što joj je poginuo brat,

Jutarnji Mač.“ Odmahnuo je glavom.„Okani se tih priča, moja gospo. Oni sumrtvi, svi odreda. Okani se... i molim te,kada stignemo u Brzorečje, majci negovori ništa o svemu tome.“

Selo je bilo baš tamo gde je Reckaobećao da će biti. Skloniše se u sivukamenu štalu. Tek pola krova bešeostalo, ali i to je bilo više nego u bilokojoj drugoj zgradi u selu. Ovo nijeselo, već samo crno kamenje i starekosti. „Jesu li Lanisteri pobili ljude kojisu ovde živeli?“ - upita Arja dok jepomagala Angiju da osuši konje.

„Ne.“ On pokaza prstom. „Vidi kakoje debela mahovina na kamenju. Odavnoga niko nije pomerao. A tamo, kroz onajzid, raste drvo, vidiš? Ovo mesto je

odavno spaljeno.“„Kо je to onda uradio?“ - upita

Džendri.„Hoster Tuli.“ Recka je bio

pogrbljen, sedobrad čovek, rođen u timkrajevima. „Ovo selo je pripadalo lorduGudbruku. Kada je Brzorečje stalo uzRoberta, Gudbruk je ostao veran kralju,tako da se lord Tuli obrušio na njegaognjem i mačem. Nakon Trozupca,Gudbrukov sin se izmirio s Robertom ilordom Hosterom, ali mrtvi od toga nisuimali nikakve vajde.“

Zavlada tišina. Džendri čudnopogleda Arju, a onda se okrenu daistimari konja. Napolju je kiša nemilicepadala. „Mislim da nam treba vatra“,reče Toros. „Noć je mračna i puna

užasa. A i mokra, a? Vrlo previšemokra.“

Talični Džek odlomi od jasala malosuvog drveta, a Recka i Merit šakupišeslamu za potpalu. Toros je sam ukresaovarnicu, a Lim je raspirivao plamenovesvojim velikim žutim plaštom sve dok senisu uskovitlali i razbuktali. Uskoro je uštali postalo skoro toplo. Toros je sedeopred vatrom prekrštenih nogu, proždirućiplamenove očima baš kao i na Visokomsrcu. Arja ga je pažljivo posmatrala, ijednom su mu se usne pomerile, a njoj seučinilo da ga čuje kako mrmlja„Brzorečje“. Lim se šetkao gore-dole,kašljući, duga senka ga je pratila ukorak, dok je Tom Sedmica izuvaočizme i trljao stopala. „Mora da sam lud

kad se vraćam u Brzorečje“, požali sepevač. „Tuliji nikada nisu donosili srećustarom Tomu. Ona Liza me je poslala naVisoki drum, i mesečevi ljudi su miuzeli zlato i konja i svu odeću pride. UDolu još ima vitezova koji pričaju kakosam do Krvavih dveri došao samo saharfom da mi pokrije golotinju. Nateralisu me da pevam ’Ko nam slavi imendan’i ’Kralj bez hrabrosti’ pre nego što suotvorili kapiju. Jedina mi je uteha bilašto su trojica umrla od smeha. Od tadase nisam vraćao u Gnezdo sokolovo, a’Kralja bez hrabrosti’ ne pevam ni zasve zlato u Livačkoj...“

„Lanisteri“, reče Toros.„Jarkocrveno i zlatno.“ Skoči na noge iode do lorda Berika. Lim i Tom im se

bez oklevanja pridružiše. Arja nijerazabirala šta govore, ali ju je pevačpogledavao, a u jednom trenutku se Limtako razbesne da udari pesnicom u zid.Tada joj lord Berik mahnu da dođebliže. To ni najmanje nije želela, ali jojHarvin stavi šaku na krsta i gurnu jenapred. Ona načini dva koraka pazastade, prestrašena. „Moj gospodaru.“Čekala je da čuje šta će joj lord Berikreći.

„Kaži joj“, naredi Gospodar munjaTorosu.

Crveni sveštenik čučnu kraj nje.„Moja gospo“, reče, „Gospodar mi jedao da vidim Brzorečje. Ostrvo u moruvatre, tako je izgledalo. Plamenovi subili lavovi u skoku, dugačkih grimiznih

kandži. A kakva im samo rika beše!More Lanistera, moja gospo. Brzorečjeće uskoro biti napadnuto.“

Arja oseti kao da ju je neko udariopesnicom u stomak. „Ne!“

„Dušice“, kaza Toros, „plamenovi nelažu. Ponekad ih pogrešno tumačim,pošto sam slepa luda. Ali ne i ovog puta,rekao bih. Lanisteri će uskoro opsestiBrzorečje.“

„Rob će ih pobediti.“ Na Arjinomlicu se pojavi tvrdoglav izraz.„Pobediće ih kao i pre.“

„Tvoj brat je možda otišao“, rečeToros. „Kao i tvoja majka. Njih uplamenovima nisam video. Ta svadba okojoj je starica govorila, svadba uBlizancima... ona ima svoje načine da

sazna stvari, o da. Čuvardrva joj šapućuna uho u snu. Ako ona kaže da ti jemajka otišla u Blizance...“

Arja se okrenu Tomu i Limu. „Da meniste uhvatili, već bih bila tamo. Bila bihkod kuće.“

Lord Berik se ne obazre na taj ispad.„Moja gospo“, reče s umornomugladenošću, „da li bi prepoznala bratasvog dede po izgledu? Ser BrindenaTulija, zvanog Crna Riba? Da li bi onmožda prepoznao tebe?“

Arja nesrećno odmahnu glavom. Čulaje majku da govori o Brindenu CrnojRibi, ali ako ga je ikada i upoznala, bilaje premala da ga upamti.

„Slabi su izgledi da će Crna Ribadobro platiti za devojčicu koju ne

poznaje“, reče Tom. „Ti Tuliji sumračan, sumnjičav soj, verovatno ćepomisliti da mu nudimo lažnu robu.“

„Ubedićemo ga“, bio je uporan LimLimunplašt. „Ona će to uraditi, iliHarvin. Brzorečje je najbliže. Ja kažemda je tamo odvedemo, uzmemo zlato inapokon je se rešimo.“

„А ako nas lavovi uhvate u zamku?“ -kaza Tom. „Ništa ne bi toliko volelikoliko da obese našeg lorda u kavezu savrha Livačke stene.“

„Ne nameravam da me uhvate“, rečelord Berik. Poslednja reč je ostala daneizgovorena lebdi u vazduhu. Živog.Svi su je čuli, čak i Arja, iako mu nijeprešla preko usana. „Ipak, ne usuđujemose da idemo tamo naslepo. Hoću da

znam gde su vojske, i vučje i lavlje.Sarna će nešto znati, a meštar lordaVensa još i više. Žirni dvor nije daleko.Ledi Smolvud će nas privremenozaštititi, dok pošaljemo izviđače napredda ustanove...“

Njegove reči udarale su joj u ušipoput bubnja, i iznenada Arja to višenije mogla da podnese. Htela jeBrzorečje, ne Žirni dvor; htela je svojumajku i svog brata Roba, ne lediSmolvud niti nekog dedu koga nikadanije videla. Poput munje jurnu kavratima, i kada Harvin pokuša da jezgrabi za ruku, izmigolji mu se, brza kaozmija.

Pred štalom je kiša i dalje padala, ana zapadu su sevale daleke munje. Arja

potrča koliko je noge nose. Nije znalakuda ide, već samo da hoće da budesama, daleko od glasova, daleko odpraznih reči i prekršenih obećanja. Samosam htela da odem u Brzorečje. Sama jekriva što je povela Džendrija i Pituljicukada je otišla iz Harendvora. Bilo bi jojbolje bez njih. Da je bila sama,odmetnici je nikada ne bi uhvatili, i dosada bi uveliko bila s Robom i majkom.Oni nikada nisu bili moj čopor. Dajesu, ne bi me ostavili. Protrčala je krozbaricu blatnjave vode. Neko je izvikivaonjeno ime, verovatno Harvin ili Džendri,ali ih je grmljavina što se kotrljala prekobrda nadglasala, tek tren pre munje.Gospodar munja, pomisli ona besno.Možda ne može da umre, ali može da

laže.Negde levo od nje zanjišta konj. Arja

sigurno ne beše prešla više od pedesetkoraka od štale, ali je već bila mokra dogole kože. Jurnu oko ugla jedne ruševnekuće, u nadi da će mahovinomprekriveni zidovi zadržati kišu, i zamalone nalete pravo na jednog stražara.Oklopljena šaka je čvrsto stegnu okomišice.

„Boli me“, reče ona, otimajući se.„Puštaj me, vratila bih se, ja...“

„Vratila?“ Smeh Sendora Kleganijabeše gvožđe što struže po kamenu.„Zajebi to, mala vučice. Sad si moja.“Bila mu je potrebna samo jedna ruka daje digne i odvuče ka svom konju. Hladnakiša ih je oboje šibala i prigušivala

njihove uzvike, a Arja je mogla da mislisamo na pitanje koje joj je on jednompos tavi o . Znaš li šta psi radevukovima?

DŽEJMIMada je groznica uporno istrajavala,

patrljak je čisto zarastao, i Kiburn jerekao da mu ruka više nije u opasnosti.Džejmi je jedva čekao da pođe, daostavi za sobom Harendvor, Krvavelakrdijaše i Brijenu od Oporja. UCrvenoj tvrđavi ga je čekala prava žena.

„Šaljem i Kiburna da se stara o tebina putu do Kraljeve Luke“, reče tog jutraRuz Bolton pre nego što pođoše.„Iskreno se nada da će tvoj otacprimorati Citadelu da mu u znakzahvalnosti vrati lanac.“

„Svi se mi nečemu iskreno nadamo.Ako izvede da mi izraste nova šaka, moj

otac će ga proizvesti u velemeštra.“Volton Čelična Cevanica je

zapovedao Džejmijevom pratnjom;iskren, ćutljiv, surov, u srcu jednostavanvojnik. Džejmi je čitavog života služio stakvim ljudima. Ljudi poput Voltonaubiće kada im gospodar to naredi,silovaće kada im posle bitke krvproključa, pljačkaće sve što mogu, alikada se rat završi, vratiće se u svojekuće, zameniće koplja za motike,poženiće se komšijskim kćerkama ipodići čopor bučne dece. Takvi ljudi suizvršavali naređenja bez pitanja, aliduboka i zla okrutnost Hrabrih drugaranije im bila u prirodi.

Obe družine krenule su iz Harendvoraistog jutra, pod hladnim sivim nebom što

je obećavalo kišu. Ser Enis Frej otišaoje tri dana ranije, na severoistok, kaKraljevskom drumu. Bolton jenameravao da ga prati. „Тгоzubac seizlio“, rekao je Džejmiju. „Čak i naRubinskom gazu prelaz će biti težak.Toplo ćeš pozdraviti svog oca?“

„Pod uslovom da ti toplo pozdravišRoba Starka.“

„То i nameravam.“Neki Hrabri drugari okupili su se u

dvorištu da ih gledaju kako odlaze.Džejmi dokasa do njih. „Zolo. Baš lepood tebe što si došao da me ispratiš Pig,Timeone. Nedostajaću vam? Nemašneku šalu za kraj, Sagvele? Da merazveseli na putu? A ti si, Rordže, došaoda me poljubiš za zbogom?“

„Odjebi, bogalju.“, reče Rordž.„Ako to želiš. Budi siguran, međutim,

da ću se vratiti. Lanister uvek plaćasvoje dugove.“ Džejmi okrenu konja ipridruži se Voltonu Čeličnoj Cevanici injegovim dvema stotinama ljudi.

Lord Bolton ga je odenuo kao viteza,zažmurivši na patrljak, zbog koga jetakva ratnička odora delovala smešno.Džejmi je jahao s mačem i bodežom opasu, štitom i kacigom obešenim osedlo, verižnjačom pod tamnosmeđimogrtačem. Nije bio takva budala daistakne lanisterskog lava na sebi, a ničisti beli grb na koji je imao prava kaozakleti brat Kraljeve garde. U arsenaluje našao stari štit, izubijan i naprsao, nakome je oljuštena boja još prikazivala

dobar deo velikog crnog slepog mišakuće Lotstona na srebrnom i zlatnompolju. Lotstoni su držali Harendvor preVenta i u svoje vreme su bili moćnaporodica, ali im se loza odavno ugasila,tako da verovatno niko neće zameriti štonosi njihov grb. Neće biti ničiji rođak,ničiji neprijatelj, ničiji zakleti mač... sveu svemu, niko.

Izašli su kroz manju, istočnu kapijuHarendvora, i odvojili se od RuzaBoltona i njegove vojske šest miljadalje, skrenuvši na jug jezerskim putem.Volton je smerao da se što je dužemoguće kloni Kraljevskog druma, i da seradije drži seljačkih puteljaka i zverinjihstaza u blizini Božjeg oka.

„Kraljevskim drumom bismo išli

brže.“ Džejmi nije mogao da dočeka dase vrati Sersei. Ako požure, možda ćečak stići i na vreme za Džofovu svadbu.

„Neću nikakve neprilike“, rečeČelična Cevanica. „Kо zna koga bismona Kraljevskom drumu mogli dasretnemo.“

„Sigurno ne nekoga koga bi trebalo dase bojiš? Imaš dve stotine ljudi.“

„Jeste. Ali drugi mogu da ih imajuviše. Moj gospodar je rekao da te tvomgospodaru ocu odvedem živog izdravog, i to i nameravam da uradim.“

Prolazio sam ovuda i ranije, pomisliDžejmi nekoliko milji dalje, kadaprojahaše kraj napuštenog mlina poredjezera. Korov je sada rastao na mestugde mu se nekada mlinareva kći stidljivo

osmehivala, a sam mlinar viknuo:„Turnir je u drugom pravcu, ser.“ Kaoda ja to nisam znao.

Kralj Eris je napravio velikupredstavu od Džejmijevog proglašenjaza viteza. Izrekao je reči zakletve predkraljevim paviljonom, klečeći na zelenojtravi u belom oklopu dok ga je gledalopola kraljevstva. Kada ga je ser DžeroldHajtauer digao i stavio mu beli plašt naramena, začula se grmljavina poklika,koju je Džejmi još pamtio, i posle svihtih godina. Ali te iste noći Eris sesmračio, i objavio da mu tu, uHarendvoru, ne trebaju svih sedamkraljevih gardista. Džejmiju je naređenoda se vrati u Kraljevu Luku da pazi nakraljicu i malog princa Viserisa. Čak i

kada je Beli Bik ponudio da sampreuzme tu dužnost, da bi se Džejminadmetao na turniru lorda Venta, Eris jeodbio. „Ovde neće steći slavu“, rekao jekralj. „Sada je moj, a ne Tivinov.Služiće kako ja hoću. Ja sam kralj. Javladam, a on sluša.“

Tada je Džejmi prvi put shvatio. Beliplašt nije osvojio veštinom sa mačem ikopljem, niti junačkim delima protivBratstva iz Kraljeve šume. Eris ga jeodabrao da bi napakostio njegovom ocu,da bi lordu Tivinu oduzeo naslednika.

Čak i sada, toliko godina kasnije,pomisao je bila gorka. A tog dana, dokje jahao na jug u svom novom belomplaštu da čuva prazni zamak, jedva ju jepodnosio. Strgao bi plašt na licu mesta

da je mogao, ali je za to bilo prekasno.Izrekao je zakletve pred polakraljevstva, a Kraljevi gardisti služedoživotno.

Kiburn mu se približi. „Muči teruka?“

„Muči me što je nemam.“ Jutra su bilanajteža. U snovima je Džejmi bio ceočovek, i svake zore bi ležao napolabudan i osećao kako mu se prsti kreću.Bio je to košmar, prošaptao bi neki deonjega, odbijajući da poveruje, čak isada, samo košmar. Ali onda bi otvoriooči.

„Čuo sam da si sinoć imao gošću“,reče Kiburn. „Nadam se da ti sedopala?“

Džejmi ga hladno pogleda. „Nije

rekla ko ju je poslao.“Meštar se skromno osmehnu.

„Groznica ti je skoro prošla, pa sampomislio da će ti prijati malo vežbe.Pija je vrlo vešta, zar se ne slažeš? Itako... voljna.“

I jeste bila, zasigurno. Ušunjala se nanjegova vrata i skliznula iz odeće takobrzo da je Džejmi pomislio da sanja.

Tek kada se žena uvukla pod njegovpokrivač, uzela ga za zdravu ruku ipoložila je na svoje grudi, on se trgnuo.A bila je i prava lepojka. „Bila sam tekdevojče kada si došao na turnir lordaVenta, kada ti je kralj dao plašt“,priznala je. „Bio si tako naočit sav ubelom, i svi su pričali kako si hrabarvitez. Ponekad, kad sam s nekim

muškarcem, zatvaram oči i zamišljam dasi to ti na meni, glatke kože i zlatnihuvojaka. Ali nikada nisam ni pomišljalada ću te zaista imati.“

Posle toga nije bilo lako da je otpusti,ali je Džejmi to ipak uradio na imamženu, podsetio se. „Svima šalješdevojke, ti pijavice?“ upita Kiburna.

„Češće ih lord Vargo šalje meni. Volida ih pregledam, pre nego što... pa,dovoljno će biti da kažem da je jednomnepromišljeno voleo, i da ne želi da seto iskustvo ponovi. Ali ne boj se, Pija jesasvim zdrava. Kao i tvoja devica odOporja.“

Džejmi ga probode pogledom.„Brijena?“

„Da. Vrlo snažna devojka. A

devičnjak joj je još netaknut. Bar jeprošle noći tako bilo.“ Kiburn se tihozasmejulji.

„Poslao te je da je pregledaš?“„Naravno. On... vrlo brine za sebe, da

se tako izrazim.“„Ima li to veze sa otkupom?“ - upita

Džejmi. „Zahteva li to njen otac dokazda je još devica?“

„Nisi čuo?“ Kiburn slegnu ramenima.„Stigla nam je ptica od lorda Selvina.Kao odgovor na moju. Večernja Zvezdanudi tri stotine zmajeva za bezbedanpovratak svoje kćeri. Rekao sam lorduVargu da na Oporju nema safira, ali onneće da sluša. Ubeđen je da VečernjaZvezda namerava da ga prevari.“

„Tri stotine zmajeva je pristojna

otkupnina za jednog viteza. Jarac bitrebalo da uzme šta mu se nudi.“

„Jarac je gospodar Harendvora, agospodar Harendvora se ne cenjka.“

Vesti mu nisu bile po volji, mada jepretpostavio da je trebalo da ih očekuje.Laž te je privremeno poštedela,devojčuro. Budi zahvalna i na tome.„Ako joj je devičnjak tvrd kao i sveostalo na njoj, Jarac će slomiti kitupokušavajući da uđe“, našali se. Brijenaje bila dovoljno žilava da preživinekoliko silovanja, cenio je Džejmi,mada, ako se bude suviše opirala, VargoHout će možda početi da joj odseca šakei stopala. I ako to i uradi, šta menebriga? Možda bih još imao šaku da meje pustila da uzmem Kliosov mač

umesto što se pravila pametna. Samošto joj i sam nije odsekao nogu onimsvojim prvim zamahom, ali nakon togamu je vratila i više nego milo za drago.Hout možda nije svestan koliko jeneljudski jaka. Bolje bi mu bilo da pazi,ili će mu zavrnuti onu njegovu mršavušiju, a kako bi to samo slatko bilo!

Kiburnovo društvo je počinjalo da gazamara. Džejmi otkasa prema čelupovorke. Okrugli čovečuljak odsevernjaka po imenu Nejg išao je ispredČelične Cevanice sa mirovnimbarjakom; zastavom duginih boja sasedam dugačkih repova, na koplju čiji jevrh krasila sedmokraka zvezda. „Zar visevernjaci ne bi trebalo da imatedrugačiji mirovni barjak?“ - upita

Voltona. „Šta vama znače Sedmoro?“„Južnjački bogovi“, reče čovek, „ali

južnjački mir nam i treba, da bismo tebezbedno odveli ocu.“

Mom ocu. Džejmi se zapita da li jelord Tivin dobio Jarčev zahtev zaotkupninu, s njegovom istrulelom šakomili bez nje. Šta je mačevalac bez svojedesnice? Pola zlata Livačke stene? Tristotine zmajeva? Ili ništa? Na njegovogoca osećanja nikada nisu preteranouticala. Lord Titos, otac TivinaLanistera, jednom je zatvorionepokornog vazala, lorda Tarbeka.Neustrašiva ledi Tarbek odgovorila jetako što je zarobila troje Lanistera, međukojima je bio i mladi Staford, čija jesestra bila verena sa svojim rođakom

Tivinom. „Vrati mi mog gospodara idragana, ili će ovo troje odgovarati zasvako zlo koje ga zadesi“, napisala je uLivačku Stenu. Mladi Tivin je predložioda je poslušaju tako što će poslati lordaTarbeka u tri dela. Lord Titos je,međutim, bio pitomija vrsta lava, takoda je ledi Tarbek dobila još koju godinuza svog bandoglavog lorda, a Staford seoženio i namnožio i tumarao naokolo svedo Vologaza. Ali Tivin Lanister jepretrajavao, večan kao Livačka stena. Asada pored sina kepeca imaš i sinabogalja, moj gospodaru. Kako ćeš tosamo da mrziš...

Put ih navede na zgarište nekog sela.Mora da je prošla godina ili više otkakoje spaljeno. Kolibe su stajale garave i

bez krovova, ali je korov rastao dopojasa visok u svim okolnim poljima. Iovo mesto znam, pomisli Džejmi dok ječekao kraj bunara. Tu je bila malakrčma, na mestu gde je sada stajalonekoliko kamenova temeljaca i dimnjak,i on je svratio na čašu piva. Tamnookaslužavka mu je donela sira i jabuka, alije krčmar odbio njegov novac. „Čast mije što pod krovom imam vitezaKraljevske garde, ser“, rekao je čovek.„То je priča koju ću pričati unucima.“Džejmi pogleda u dimnjak koji je štrčaokroz korov i zapita se da li su se tiunučići ikada rodili. Je li im rekao da jeKraljeubica jednom pio njegovo pivo ijeo njegov sir i jabuke, ili ga je bilosramota što je nahranio nekoga poput

mene? Nikada neće saznati; ko god da jespalio krčmu, verovatno je pobio iunuke.

Osećao je kako se fantomski prstistežu. Kada je Čelična Cevanicapredložio da možda zapale vatru i neštoskuvaju, Džejmi odmahnu glavom. „Nedopada mi se ovo mesto. Idemo dalje.“

Do večeri su ostavili jezero i krenuliizlokanom stazom kroz hrastovu ibrestovu šumu. Kada Čelična Cevanicaodluči da se ulogori, Džejmi ja jepatrljak tupo boleo. Kiburn je, srećom,poneo mešinu snovina. Dok je Voltonraspoređivao straže, Džejmi se ispružioblizu vatre i pored patrljka postaviosmotano medveđe krzno kao jastuk.Devojčura bi mu rekla da mora da jede

pre spavanja, da ne izgubi snagu, ali bioje više umoran nego gladan. Sklopio jeoči, u nadi da će sanjati Sersei.Grozničavi snovi bili su tako živi...

Nag i sam je stajao, okruženneprijateljima, a kameni zidovi zbijalisu se svuda oko njega. Stena, znao je.Osećao je njenu čudovišnu težinu iznadglave. Bio je kod kuće. Bio je kod kuće ibio je ceo.

Ispružio je desnicu i napeo prste daoseti snagu u njima. Osećaj je bio dobarkao vođenje ljubavi. Četiri prsta ipalac. Sanjao je da je obogaljen, ali tonije bilo tako. Od olakšanja mu se zavrteu glavi. Moja desnica, moja dobradesnica. Ništa ne može da mu se desi,sve dok je ceo.

Oko njega je stajalo desetak visokihcrnih prilika u odorama sa kukuljicamakoje su im skrivale lica. U rukama suimali koplja. „Kо ste vi?“ - upitao ih je.„Šta tražite u Livačkoj steni?“

Nisu mu odgovorili, već su ga samopoterali vrhovima kopalja. Nije imaoizbora do da se spusti. Niz vijugavprolaz je išao, niz uske stepeniceisklesane od golog kamena, dole i dole.Moram da idem gore, rekao je sebi.Gore, ne dole. Zašto idem dole? Podzemljom ga je čekala propast, znao je sasigurnošću snova; nešto je mračno iužasno vrebalo dole, nešto što ga ježelelo. Džejmi pokuša da zastane, ali ganjihova koplja poteraše napred. Samoda imam mač, niko ne bi mogao da mi

naudi.Stepenište se naglo završilo u tami

punoj odjeka. Džejmi je osećao ogromnuprazninu pred sobom. Zastao je,ljuljajući se na ivici ništavila. Vrhkoplja ga ubode u krsta, gurnuvši ga uambis. On kriknu, ali pad beše kratak.Dočeka se na sve četiri, na meki pesak iu plitku vodu. Pod Livačkom stenombilo je pećina sa podzemnim vodama,ali mu je ova bila nepoznata. „Kakvo jeovo mesto?“

„Tvoje mesto.“ Glas je odjekivao;beše sačinjen od stotinu glasova, odhiljada glasova, glasova svih Lanisteraod Lana Pametnog, koji je živeo upraskozorje vremena. Ali više od svegabeše to glas njegovog oca, a pored lorda

Tivina stajala je njegova sestra, bleda iprelepa, s bakljom u ruci. I Džofri je biotu, sin koga su zajedno izrodili, a iza njihjoš desetak tamnih, zlatokosih prilika.

„Sestro, zašto nas je otac doveoovamo?“

„Nas? Ovo je tvoje mesto, brate. Ovoje tvoja tama.“ Njena baklja beše jedinosvetlo u pećini. Njena baklja beše jedinosvetlo na svetu. Ona se okrenu da pođe.

„Ostani sa mnom“, zavapi Džejmi.„Ne ostavljaj me ovde samog.“ Ali, onisu odlazili. „Ne ostavljajte me u tami!“Tu dole živelo je nešto užasno. „Dajtemi bar mač.“

„Dao sam ti mač“, reče lord Tivin.Bio mu je kraj nogu. Džejmi zagrabi

pod vodom, sve dok mu se šaka ne

sklopi oko balčaka. Ništa mi ne moženauditi, samo ako imam mač. Kada gadiže, prst bledog plamena zatreperi navrhu i spuznu niz sečivo, zaustavivši sena šaku od balčaka. Vatra poprimi bojučelika, tako da je gorelasrebrnastoplavim svetlom, i tamaustuknu. Pognut, osluškujući, Džejmikrenu ukrug, spreman za sve što moženavaliti iz tmine. Voda mu je curila učizme, bolno hladna. Čuvaj se vode,reče sam sebi. U njoj možda živestvorenja, skrivene dubine...

Iza njega se začu snažan pljusak.Džejmi se kao vihor okrenu ka zvuku...ali slabašno svetlo otkri samo Brijenuod Oporja, šaka vezanih teškim lancem.„Zaklela sam se da ću te štititi“, reče

tvrdoglavo devojčura. „Svečano sam sezaklela.“ Naga, diže ruke ka Džejmiju.„Ser. Molim te. Hoćeš li biti takoljubazan.“

Čelične karike se pocepaše kao svila.„Mač“, zamoli Brijena, i on se stvori tu,zajedno s koricama i pojasom. Ona gapripasa oko širokog struka. Svetlo bešetako mutno da ju je Džejmi jedvanazirao, mada stajahu tek kojom stopomrazdvojeni . Pod ovim svetlom bibezmalo mogla biti lepotica, pomislion. Pod ovim svetlom bi bezmalo moglabiti vitez. I Brijenin mač se takođezapali, srebrnastoplavim plamenom.Tama ustuknu malo dalje.

„Plamen će goreti dok budeš živeo“,ču kako Sersei viče. „Kada on umre,

moraš umreti i ti.“„Sestro!“ - viknu on. „Ostani sa

mnom. Ostani!“ Ne beše odgovora, semtihog zvuka koraka što odlaze.

Brijena izmahnu mačem, posmatrajućisrebrnaste plamenove kako igraju itrepere. Pod njenim stopalima, odrazusplamtelog sečiva sijao je na površinimirne crne vode. Bila je jednako visokai snažna kao što ju je pamtio, a ipak seDžejmiju činilo da je nekakoženstvenija.

„Imaju li medveda ovde dole?“Brijena se kretala, sporo i oprezno, smačem u ruci; korak, okret, osluškivanje.Svaki korak je tiho pljuskao. „Pećinskoglava? Jezovuke? Nekog medveda? Recimi, Džejmi. Šta ovde živi? Šta živi u

mraku?“„Propast.“ Ne medved, znao je. Ne

lav. „Samo propast.“Pod hladnim srebrnastoplavim

svetlom mačeva, krupna devojčuraizgledala je bledo i opasno. „Ne dopadami se ovo mesto.“

„Ni meni nije drago.“ Sečiva su imstvarala ostrvce svetlosti, ali svud okonjih pružalo se more tame, beskrajno.„Stopala su mi mokra.“

„Mogli bismo nazad putem kojim sunas doveli. Ako mi se popneš na ramena,moći ćeš da dohvatiš ulaz u tunel.“

Onda bih mogao da pratim Sersei.Osećao je kako raste na tu pomisao, iokrenuo se da Brijena ne vidi.

„Slušaj.“ Ona mu stavi šaku na rame,

i on zadrhta od iznenadnog dodira.Topla je. „Nešto stiže.“ Brijena dižemač da pokaže ulevo. „Tamo.“

On se zaškilji u tminu, i vide. Neštose kretalo kroz tamu, nije mogao tačnoda razazna šta...

„Čovek na konju. Ne, dvojica. Dvajahača, jedan pored drugog.“

„Ovde dole, ispod Stene?“ To je bilosuludo. A ipak su dolazili, dvaoklopljena jahača na oklopljenim bledimkonjima. Atovi izroniše iz tame sporimkor akom. Potpuno su tihi, shvatiDžejmi. Nema pljuskanja, nema zveketaoklopa niti kloparanja kopita. Priseti seEdarda Starka kako jaše niz Erisovuprestonu dvoranu ogrnut tišinom. Samosu mu oči govorile; oči lorda, hladne,

sive i pune osude.„То si ti, Starku?“ - viknu Džejmi.

„Priđi. Nikada te se nisam bojao živog,ne bojim te se ni mrtvog.“

Brijena mu dodirnu ruku. „Ima ihjoš.“

I on ih vide. Behu oklopljeni snegom,tako mu se činilo, a trake magle vijorilesu im sa ramena. Viziri na kacigamabehu spušteni, ali Džejmi Lanister nijemorao da im vidi lica da bi znao ko su.

Petorica su mu bila braća. Ozvel Venti Džon Deri. Leuin Martel, princ odDorne. Beli Bik, Džerold Hajtauer. SerArtur Dejn, Jutarnji Mač. A pored njih,okrunjen maglom i bolom, jahao jeRegar Targarjen, princ od Zmajkamena iistinski naslednik Gvozdenog prestola.

„Ne bojim vas se“, viknu on, okrećućise dok su se oni razdvajali da ga obiđu.Nije znao kuda da pogleda. „Boriću seprotiv svakog ponaosob, ili protiv svihvas zajedno. Ali ko će izaći na megdandevojčuri? Naduri se kada joj ne daju dase bije.“

„Zaklela sam se da ću ga štititi“, rečeona seni Regarovoj. „Svečano sam sezaklela.“

„Svi smo se mi zakleli“, reče serArtur Dejn, tako tužno.

Seni sjahaše sa svojih avetinjskihkonja. Kada isukaše dugačke mačeve,beše to potpuno bešumno. „Hteo je daspali grad“, reče Džejmi. „Da Robertuostavi samo pepeo.“

„Bio ti je kralj“, reče Deri.

„Zakleo si se da ćeš ga štititi“, rečeVent.

„А i decu, i njih“, reče princ Leuin.Princ Regar goreo je hladnom

svetlošću, sad belom, sad crvenom, sadtamnom. „Ostavio sam ženu i decu utvojim rukama.“

„Nisam znao da će im nauditi.“Džejmijev mač je sada slabije sijao.„Bio sam sa kraljem...“

„Ubijao si kralja“, reče ser Artur.„Sekao si mu grlo“, reče princ Leuin.„Kralja za koga si se zakleo da ćeš

život dati“, reče Beli Bik.Vatre koje su gorele dužinom mača

počeše da gasnu, i Džejmi se setiSerseinih reči. Ne. Užas stegnu šaku okonjegovog vrata. Onda mu mač potamne, i

samo Brijenin ostade da gori kadaduhovi jurnuše.

„Ne“, reče on, „ne, ne, ne.Neeeeeeeeee!“

Zatutnjalog srca; uz trzaj se probudi ishvati da je u šumarku, pod zvezdanomtamom. Osećao je žuč u ustima, i drhtaoje od znoja, istovremeno hladnog ivrelog. Kada pogleda desnicu,podlaktica se završavala kožnim ipamučnim zavojem, čvrsto stegnutim okoružnog patrljka. Oseti da mu na očinaviru nenadane suze. Osećao sam je,osećao sam snagu u prstima, i grubukožu balčaka svog mača. Moja šaka...

„Moj gospodaru.“ Kiburn kleknupored njega, očinskog lica svegizboranog brigom. „Šta je? Čuo sam

kako vičeš.“Iznad njih je stajao Čelična Cevanica

Volton, visok i kiseo. „Šta je? Zašto sivrištao ?“

„San... samo san.“ Džejmi se zagledau logor oko sebe, na tren izgubljen. „Biosam u tami, ali sam opet imao šaku.“Pogleda patrljak, i iznova oseti mučninu.Pod stenom ne postoji takvo mesto,pomisli. Stomak ga je pekao, prazan, a uglavi mu je tuklo.

Kiburn mu opipa čelo. „I dalje imašgroznicu.“

„Grozničav san.“ Džejmi pruži ruku.„Pomozi mi.“ Čelična Cevanica ga uzeza zdravu ruku i povuče na noge.

„Još jednu čašu snovina?“ - upitaKiburn.

„Ne. Dovoljno sam sanjao ove noći.“Pitao se koliko još ima do zore. Nekakoje znao da će se, sklopi li oči, ponovonaći na onom mračnom i vlažnom mestu.

„Makovo mleko, onda? I nešto protivgroznice? Još si slab, moj gospodaru.Moraš da spavaš. Da se odmoriš.“

To je poslednje što nameravam dauradim, Mesečina je bledo svetlucala napanju na koji Džejmi beše naslonioglavu. Mahovina ga je tako gustopokrivala da je tek sada primetio da jedrvo belo. Zbog toga pomisli naZimovrel, i drvo-srce Neda Starka. Nijeto bio on, pomisli. Nikada to nije bioon. Ali panj je bio mrtav, baš kao i Starki svi ostali, princ Regar i ser Artur ideca. I Eris. Eris je najmrtviji od svih.

„Veruješ li u duhove, meštre?“ - upitaKiburna.

Čovekovo lice postade čudno.„Jednom davno, u Citadeli, ušao sam upraznu sobu i video praznu stolicu. Aipak sam znao da je tu bila jedna žena,samo tren ranije. Jastuk je bio ulegnutgde je sedela, platno još toplo, a mirisjoj se zadržao u vazduhu. Akoostavljamo za sobom svoj miris kadaizađemo iz sobe, sigurno neki deo našihduša ostaje kada napustimo ovaj život?“Kiburn raširi ruke. „Arhimeštrima semoje razmišljanje, međutim, nije dopalo.U stvari, Marvinu jeste, ali on je biojedini.“

Džejmi prođe prstima kroz kosu.„Voltone“, reče, „sedlaj konje. Hoću da

idem nazad.“„Nazad?“ Čelična Cevanica ga

zbunjeno pogleda.Misli da sam poludeo. Možda i

jesam. „Nešto sam ostavio uHarendvoru.“

„Sada ga drži Lord Vargo. On injegovi Krvavi lakrdijaši.“

„Imaš dvostruko više ljudi od njega.“„Ako te ne isporučim ocu kao što je

zapovedio lord Bolton, odraće mi kožu.Nastavljamo za Kraljevu Luku.“

Nekada bi se Džejmi tomesuprotstavio osmehom i pretnjom, alijednoruki bogalji ne izazivaju mnogostraha. Pitao se šta bi uradio njegov brat.Tirion bi našao načina. „Lanisteri lažu,Čelična Cevanico. Zar ti lord Bolton to

nije rekao?“Čovek se sumnjičavo namršti. „Ра šta

i da jeste?“„Ako me ne odvedeš u Harendvor,

pesma koju ću otpevati ocu možda nećebiti ona koju bi gospodar Užasnikavoleo da čuje. Mogao bih čak i da kažemkako je Bolton naredio da mi se odsečešaka, a Čelična Cevanica Volton ličnozamahnuo mačem.“

Volton je buljio u njega. „То nijeistina.“

„Nije, ali kome će moj otac dapoveruje?“ Džejmi se prisili na osmeh,kao što se nekada osmehivao, kada ganišta na svetu nije plašilo. „Biće mnogolakše ako se jednostavno vratimo. Brzoćemo ponovo krenuti a Kraljevu Luku, a

tamo ću otpevati tako divnu pesmu darođenim ušima nećeš verovati. Dobićeš icuru, i lepu debelu vreću zlatnika u znakzahvalnosti.“

„Zlato?“ To se Voltonu priličnodopadalo. „Koliko zlata?“

Imam ga. „Ра, koliko bi ti želeo?“I pre nego što je sunce izašlo, bili su

na pola puta nazad do Harendvora.Džejmi je terao konja mnogo brže

nego prethodnog dana, a ČeličnaCevanica i severnjaci su morali da gaprate. Pa ipak, bilo je prošlo podne kadasu stigli do zamka na jezeru. Pod tamnimnebom koje je govorilo o oluji,čudovišne zidine i pet ogromnih kulastajali su crni i zloslutni. Izgleda takomrtvo. Zidovi behu prazni, kapije

zatvorene, rešetke spuštene. Ali visokoiznad kapijske kule, mlitavo je visilausamljena zastava. Crni jarac Kohora,znao je. Džejmi stavi šaku kraj usta iviknu. „Vi unutra! Otvarajte kapije, iliću da ih provalim!“

Tek kada se njegovim poklicimapridružiše Kiburn i Čelična Cevanica,na zidinama iznad njih pojavi se jednaglava. Osmotri ih, pa nestade. Nedugozatim, začuše kako se rešetka diže.Kapija se raskrili i Džejmi Lanisterpotera konja kroz zidine, jedva seobazirući na rupe za vrelo ulje dok jejahao ispod njih. Brinuo se da ga Jaracmožda neće primiti, ali se činilo kao daih Hrabri drugari još doživljavaju kaosaveznike. Budale.

Spoljašnje dvorište beše pusto; samosu iz dugačkih štala dopirali znaciživota, a Džejmija konji trenutno nisuzanimali. On priteže uzde i osvrnu se.Čuo je kako odnekud iza Kule duhovadopiru glasovi, vika na desetak različitihjezika. Čelična Cevanica i Kiburnstadoše pored njega. „Uzimaj to po šta sidošao, i odmah krećemo“, reče Volton.„Neću neprilike s Lakrdijašima.“

„Reci ljudima da drže šake namačevima, i Lakrdijaši neće htetineprilike s tobom. Dva prema jedan,sećaš se?“ Džejmi se osvrnu na zvukdaleke rike, tih ali žestok. Odbijao se ozidine Harendvora, a smeh naraste kaoplima. Odjednom, on shvati šta sedešava . Jesmo li prekasno stigli?

Želudac mu se zgrči, i on žestokomamuznu konja, odjuri preko spoljnjegdvorišta, ispod lučnog kamenog mosta,oko Kule jecaja i kroz Dvorišteistopljenog kamena.

Bacili su je u jamu za medvede.Kralj Haren Crni hteo je da mu čak i

borbe s medvedima budu veličanstvene.Jama je imala deset koraka u prečniku, abila je pet koraka duboka, ozidanakamenom, s peščanim podom, i okruženasa šest redova mermernih klupa. Hrabridrugari ispunili su tek četvrtinu mesta,vide Džejmi kada trapavo skoči s konja.Najamnici behu tako očarani predstavomda njegov dolazak primetiše samo oni nasuprotnoj strani jame.

Brijena je imala istu tesnu haljinu kao

i one večeri sa Ružom Boltonom. Bezštita, bez grudnog oklopa, bezverižnjače, čak i bez tvrde kože, samoružičasti saten i mirska čipka. Možda jeJarac mislio da će biti zabavnijaobučena kao žena. Pola haljine visilo jeu ritama, a iz leve ruke joj je kapala krv,sa mesta gde ju je medved ogrebao.

Bar su joj dali mač. Devojčura ga jeisturila ispred sebe, krećući se bočno ipokušavajući da drži medveda naodstojanju. To ne valja, arena jepremala. Morala bi da napadne, da svebrzo okonča. Dobar čelik će izaći nakraj sa svakim medvedom. Međutim,činilo se da devojčura ne sme da sepribliži. Lakrdijaši su je zasipaliuvredama i prostačkim predlozima.

„Ovo nije tvoja briga“, upozoriČelična Cevanica Džejmija. „LordBolton je rekao da je devojčura njihova,da s njom rade šta im se prohte.“

„Zove se Brijena.“ Džejmi se spustiniz stepenice, pored desetakzaprepaštenih najamnika. Vargo Hout jesedeo u lordovskoj loži, u prvom redu.„Lorde Vargo“, viknu on da nadjačaklicanje.

Kohoranin se umalo ne zagrcnuvinom. „Tvajeubifo?“ Leva strana licamu beše nespretno umotana zavojima,kroz koje je kod uha probijala krv.

„Izvlači je odatle.“„Drf fe dave od ovoga, Hvajeubifo,

ofim ako ne velif jof jedan patvjak.“Mahnu vinskim peharom. „Tvoja vufifa

mi je odgvifla uvo. Nije ni fudo fto otafnefe da othupi takvo fudovifte.“

Glasno klicanje natera Džejmija da seosvrne. Medved beše visok osam stopa.Gregor Klegani s krznom, pomisli on,mada verovatno pametniji. Zver,međutim, nije imala domašaj kaoPlanina sa onim njegovim čudovišnimgvozdenim mačem.

Grmeći od besa, medved pokaza raljepune velikih žutih zuba, a onda se spustina sve četiri i jurnu pravo na Brijenu.Eto tvoje prilike, pomisli Džejmi. Udri!Sada!

Umesto toga, ona slabašno bočnuvrhom mača. Medved ustuknu, a ondanavali iznova, brundajući. Brijena kliznuulevo i ponovo bocnu medveda u njušku.

Ovog puta on diže šapu da odbije mač ustranu.

Oprezan je, shvati Džejmi. Već seborio protiv ljudi. Zna da koplja imačevi mogu da ga povrede. Ali to ganeće dugo zadržati. „Ubij ga!“ - viknuon, ali mu glas nadjačaše ostali povici.Ako ga je Brijena i čula, nije to ničimpokazala. Kretala se duž ruba jame, saleđima uza zid. Preblizu. Ako je medvedpribije uza zid...

Zver se tromo okretala, predaleko ipresporo. Hitro kao mačka, Brijenapromeni smer. E, to je devojčura kojupamtim. Ona skoči napred i zasečemedvedova leđa. Urlajući, zver seponovo prope na stražnje noge. Brijenase povuče. Gde je krv? Onda iznenada

shvati. Džejmi se okrenu Houtu. „Dao sijoj turnirski mač.“

Jarac se prodorno nasmeja,isprskavši ga vinom i pljuvačkom.„Navavno.“

„Ja ću platiti njenu prokletuotkupninu. Zlato, safire, šta god želiš.Vadi je napolje.“

„Hofef je? Sivi pa je uvmi.“To je i uradio.Oslonio se zdravom rukom na

mermernu ogradu, preskočio i otkotrljaose po pesku kada se prizemljio. Medvedse na zvuk udarca okrenu, njuškajući,pažljivo posmatrajući tog novog uljeza.Džejmi se diže na jedno koleno. Dakle,šta u sedam paklova sada da radim?Zgrabi punu šaku peska. „Kraljeubico?“

- ču kako Brijena preneraženo izgovara.„Džejmi.“ Tad skoči i baci pesak

medvedu u lice. Medved zagreba povazduhu i zaurla tako da se zemlja tresla.

„Šta ti radiš ovde?“„Nešto prilično glupo. Stani iza

mene.“ On krenu okolo do Brijene,postavivši se između nje i medveda.

„Ti stani iza mene. Ja imam mač.“„Mač bez oštrice i šiljka. Stani iza

mene!“ Ugleda nešto napola prekrivenopeskom i zgrabi ga zdravom šakom.Ispostavi se da je to ljudska vilica, sajoš nešto zelenkastog mesa prekrivenogcrvima. Ljupko, pomisli on, pitajući sečijem li je licu pripadala. Medved seprimicao; Džejmi zamahnu rukom i bacikost, meso i crve u medvedovu glavu.

Promašio je za dobar korak. Mogu ilevu ruku mirne duše da odsečem,toliko mi je korisna.

Brijena pokuša da se probije isprednjega, ali je on saplete. Ona pade upesak, grčevito se držeći beskorisnogmača. Džejmi je opkorači, i medvedjurnu.

Začu se dubok zuj i ispodmedvedovog levog oka iznenada izničestrela. Iz razjapljenih čeljusti potekošekrv i bale, a još jedna strelica ga pogodiu nogu. Medved zaurla i prope se.Ponovo vide Džejmija i Brijenu i tromokrenu ka njima. Još samostrela okinu, istrelice se zariše u krzno i meso. Na takomalom rastojanju, strelci nisu mogli dapromaše. Pogoci behu snažni kao udarci

malja, ali medved načini još jedankorak. Sirota glupa hrabra zver. Kadaživotinja zamahnu na njega, on otplesa ustranu, vičući, šutirajući pesak. Medvedse okrenu da prati svog mučitelja, izadobi još dve strelice u leđa. Poslednjiput potmulo zareža, spusti se, opruži pokrvavom pesku, i crče.

Brijena se diže na kolena, stežući mači teško dišući. Strelci Čelične Cevanicenapinjali su i punili svoje samostrele,dok su im Krvavi lakrdijaši pretili ipsovali ih. Rordž i Tri Palca behuisukali mačeve, vide Džejmi, a Zolo jeodmotavao svoj bič.

„Uvili fte mog medveda!“ - ciknuVargo Hout.

„A i ti ćeš isto proći budeš li mi

stvarao nevolje“, uzvrati ČeličnaCevanica. „Vodimo devojčuru.“

„Zove se Brijena“, reče Džejmi.„Brijena, devica od Oporja. Još sidevica, nadam se?“

Njeno široko neugledno lice oblicrvenilo. „Jesam.“

„О, dobro“, reče Džejmi. „Јаspasavam samo device.“ Obrati se zatimHoutu: „Dobićeš svoju otkupninu. Za nasoboje. Lanister uvek plaća svojedugove. Sada daj neke konopce i izvlačinas odavde.“

„Zajebi to“, zareža Rordž. „Pobi’ ih,Houte. Inače ćeš zažaliti što nisi!“Kohoranin je oklevao. Polovinanjegovih ljudi behu pijani, a severnjacisasvim trezni, i još dvostruko brojniji.

Neki samostrelci su dotle već ponovonavili svoja oružja. „Ifvufite ih“, rečeHout, a onda, Džejmiju: „Ođvufio famda buvem mifofvdan. Vefi to fvomgofpodavu ofu.“

„Hoću, moj gospodaru.“ Mada ćeš odtoga imati malo koristi.

Tek kada se nađoše na pola lige odHarendvora i van domašaja strelaca nazidovima, Čelična Cevanica Voltondade oduška svom besu. „Jesi li ti lud,Kraljeubico? Jesi li hteo da pogineš?Niko ne može da se bori protiv medvedagolim rukama!“

„Jednom golom rukom i jednim golimpatrljkom“, ispravi ga Džejmi. „Alinadao sam se da ćeš ti ubiti zver prenego što ona ubije mene. Inače bi te lord

Bolton oljuštio kao narandžu, zar ne?“Čelična Cevanica ga nazva

lanisterskom budalom, mamuznu konja iodjuri na čelo povorke.

„Ser Džejmi?“ Čak i u prljavomružičastom satenu i pokidanoj čipki,Brijena je izgledala više kao muškarac uhaljini nego kao prava žena. „Zahvalnasam, ali... daleko ste odmakli. Zašto stese vratili?“

Kroz glavu mu prolete desetakduhovitosii, svaka surovija odprethodne, ali Džejmi samo slegnuramenima. „Sanjao sam te“, reče.

KEJTLINRob se tri puta opraštao od svoje

mlade kraljice. Jednom u bogošumi krajdrveta-srca, pred bogovima i ljudima.Drugi put pod kapijskom rešetkom, kudga je poslala uz dugačak zagrljaj i jošduži poljubac. I konačno sat vremenanakon Stenovalje, kada je galopom stiglana zapenjenom konju da preklinje svogmladog kralja da je povede sa sobom.

Roba je to dirnulo, videla je Kejtlin,ali ga je malo i posramilo. Dan beševlažan i siv, kišica je počinjala darominja, i poslednje što je želeo bilo jeda naredi povorci da stane kako bimogao da uteši svoju uplakanu mladu

ženu pred pola svoje vojske. Nežno jojgovori, pomisli ona dok ih je gledalazajedno, ali se pod tim krije bes.

Sve vreme dok su kraljica i kraljrazgovarali, Sivi Vetar se šunjao okonjih, zastajući tek koliko da otrese voduiz krzna i zareži na kišu. Kada napokonposlednji put poljubi Džejn, Rob otposladeset ljudi da je otprate za Brzorečje iponovo uzjaha, a jezovuk odjuri napred,hitro kao strela odapeta iz velikog luka.

„Srce kraljice Džejn puno je ljubavi,vidim“, reče Hromi Lotar Frej Kejtlin.„U tome se ne razlikuje od mojihsestara. Eh, mogu da se kladim daRozlin upravo sada igra po Blizancimapevajući: ’Ledi Tuli, ledi Tuli, lediRodin Tuli’. Sutra će već stavljati

uzorke crveno-plave boje Brzorečja uzobraze, da vidi kako će izgledati unevestinskom plaštu.“ Okrenu se u sedluda se osmehne Edmuru. „Ali ti si čudnotih, lorde Tuli. Kako li se ti osećaš,pitam se?“

„Baš kao kod Kamenog mlina, trenpre no što su se ratni rogovi oglasili“,reče Edmur, tek napola u šali.

Lotar se dobronamerno nasmeja.„Molimo se da se ishod tvog venčanjabude jednako srećan, moj gospodaru.“

I neka nas bogovi zaštite ako nebude tako. Kejtlin obode konja,ostavivši brata i Hromog Lotara dajedan drugome prave društvo.

Ona je bila ta koja je izdejstvovala daDžejn ostane u Brzorečju, iako je Rob

radije želeo da bude uz njega. LordValder će možda odsustvo kraljiceprotumačiti kao još jednu uvredu, ali binjeno prisustvo bilo drugačija vrstauvrede, utrljavanje soli u starčeve rane.„Valder Frej ima oštar jezik i dugopamćenje“, upozorila je sina. „Nesumnjam da si dovoljno snažan daistrpiš starčeve prekore kao cenu zanjegovu vernost, ali previše si nalik nasvog oca da bi sedeo i trpeo dok onvređa Džejn u lice.“

Rob nije mogao da porekne mudrosttih reči. Pa ipak, nisam mu draga zbognjih, pomisli Kejtlin umorno. Džejn muveć nedostaje, a neki deo njega menekrivi za to što ona nije ovde, mada znada sam ga dobro savetovala.

Od šest Vesterlinga koji su došli sanjenim sinom iz Litice, samo je jedanostao uz njega; ser Rejnald, Džejninbrat, kraljevski barjaktar. Rob je poslaoDžejninog ujaka Rolfa Spajsera daotprati mladog Martina Lanistera uZlatni zub istog dana kada je primiopristanak lorda Tivina na razmenuzarobljenika. To je vešto obavljeno.Njen sin se rešio brige o Martinovojbezbednosti, Galbart Glover je solakšanjem čuo da je njegov brat Robetukrcan u brod u Senodolu, ser Rolf jeimao važna i časna posla... a Sivi Vetarje ponovo bio uz kralja. Gde mu je imesto.

Ledi Vesterling je ostala u Brzorečjusa svojom decom: sa Džejn, njenom

sestricom Elejnom i mladim Rolamom,Robovim štitonošom, koji se ogorčenobunio što ga ostavljaju. Ipak, i to je bilomudro. Olivar Frej je bio prethodniRobov štitonoša, i bez sumnje će biti nasestrinom venčanju; doći sa njegovimzamenikom bilo bi jednako glupo kao iokrutno. Što se ser Rejnalda tiče, on jebio veseli mladi vitez koji se zakleo daga nikakva uvreda Valdera Freja nipoštoneće izazvati. A molimo se da se samosa uvredama suočimo.

Kejtlin je, međutim, i te kakostrahovala. Njen gospodar otac nakonTrozupca više nikada nije verovaoValderu Freju, i ona je to uvek imala naumu. Kraljica Džejn biće najsigurnijaiza visokih, snažnih zidina Brzorečja,

gde će je čuvati Crna Riba. Rob je zanjega čak stvorio i novu titulu, BranilacJužnih krajeva. Nema čoveka koji bibolje držao Trozubac od ser Brindena.

Pa ipak, Kejtlin će nedostaiati grubolice njenog strica, a Robu će nedostajatinjegovi saveti. Ser Brinden je odigraovažnu ulogu u svim pobedama njenogsina. Sada je izvidnicima i tragačimaumesto njega zapovedao Galbart Glover;dobar čovek, odan i smiren, ali ne i takodarovit kao Crna Riba.

Iza Gloverovog štita od izvidnika,Robova povorka pružala se nekolikomilja. Velidžon je vodio prethodnicu.Kejtlin je putovala sa glavninom,okružena teškim ratnim konjima koji sunosili ljude odevene u čelik. Zatim je

dolazila komora, niz taljiga prepunihhrane, krmiva, opreme za logor,svadbenih darova, i ranjenika preslabihda hodaju, pod budnim okom serVendela Menderlija i njegovih vitezovaiz Belih sidrišta. Stada ovaca, koza imršavih goveda vukla su se za njima, apotom rečica pratilaca logora, bolnihnogu. Još dalje je išao Robin Flint sazaštitnicom. Iza njihovih leđa nije biloneprijatelja na stotinu liga, ali Rob nijevoleo da se kocka.

Bilo ih je trideset i pet stotina,trideset i pet stotina koji su se okrvaviliu Šaputavoj šumi, čiji su mačevipocrveneli u Bici kod logora, naVologazu, kod Jasenkraja i Litice, iširom zlatom bogatih bregova

lanisterskog zapada. Osim malenedružine prijatelja njenog brata Edmura,gospodari Trozupca ostali su da držerečne zemlje dok kralj vraća Sever.Napred je čekala Edmurova nevesta iRobova naredna bitka... a mene čekajudva mrtva sina, prazna postelja i zamakpun utvara. To beše nevesela sudbina.Brijena, gde li si? Vrati mi mojedevojčice, Brijena. Vrati mi ih žive.

Kišica koja ih je ispratila do podnevase pretvorila u uporan pljusak, inastavila je do dobrano u noć. Sutradansevernjaci sunce uopšte nisu ni videli,već su jahali ispod olovnog neba,navučenih kukuljica, da im se voda ne bislivala u oči. Beše to teška kiša,pretvarala je drumove u blato a polja u

močvare, od nje su reke bujale a drvećeostajalo bez lišća. Zbog neprekidnogdobovanja dokono ćaskanje postalo jeveća muka nego korist, i zato su ljudigovorili samo kada su imali nešto dakažu, a to beše retko.

„Snažniji smo nego što izgledamo,moja gospo“, reče ledi Meg Mormontdok su jahale. Kejtlin je zavolela lediMeg i njenu najstariju kći Dejsi;ustanovila je da njen postupak saDžejmijem Lanisterom niko nije boljeshvatio od njih dve. Kći beše visoka isuva, majka niska i zdepasta, ali su sejednako oblačile u oklop i kožu, sacrnim medvedom kuće Mormonta naštitu i plaštu. Po Kejtlininimshvatanjima, to beše čudna odora za

gospu, ali ipak se činilo da se Dejsi iledi Meg prijatnije osećaju i u ulozi ženei u ulozi ratnice nego što je to ikada biloslučaj sa onom devicom od Oporja.

„Borila sam se pored Mladog Vuka usvakoj bici“, reče Dejsi Mormont vedro.„Još nijednu nije izgubio.“

Nije, ali je izgubio sve ostalo,pomisli Kejtlin, ali je znala da to nevalja reći naglas. Severnjacimahrabrosti nije nedostajalo, ali behudaleko od doma, i držala ih je samo verau njihovog mladog kralja. Ta vera morabiti očuvana, po svaku cenu. Moram dabudem jača, reče ona sebi. Moram dabudem jaka za Roba. Budem liočajavala, bol će me progutati. Svezavisi od ovog braka. Ako Edmur i

Rozlin usreće jedno drugo, ako Pokojnilord Frej bude umiren, a njegova moćponovo sjedinjena sa Robovom... Čak itada, kakvi su nam izgledi kad smoovako uklešteni između Lanistera iGrejdžoja? Kejtlin se nije usuđivala daduže razmišlja o tom pitanju, mada Robnije razmišljao ni o čemu drugom.Videla je kako proučava mape svaki putkada bi se ulogorili, tražeći način dapovrati Sever.

Njenog brata Edmura mučile su drugebrige. „Sigurno ne liče baš sve kćerilorda Valdera na njega, zar ne?“ - pitaose dok je sedeo u svom visokomprugastom paviljonu sa Kejtlin i svojimprijateljima.

„Uz toliko različitih majki, poneka

devica je sigurno naočita“, primeti serMark Pajper, „ali zašto bi ti matori gaddao neku lepoticu?“

„Nema baš nijedan razlog“, rečeEdmur mračno.

Kejtlin to više nije mogla da podnese.„Sersei Lanister je naočita“, reče oštro.„Bilo bi ti bolje da se moliš da je Rozlinsnažna i zdrava, pametne glave i vernogsrca.“ I uz te reči ih je ostavila.

Edmur to nije dobro primio. Sutradanju je čitav dan izbegavao, radije sedružeći sa Markom Pajperom,Limondom Gudbrukom, PatrekomMalisterom i mladim Vensovima. Oniga nikada ne grde, osim u šali, rečeKejtlin sebi kada tog dana projuriše krajnje skoro bez ijedne reči. Uvek sam bila

prestroga prema Edmuru, a sada mi jeod bola svaka reč još i oštrija. Zažalilaje što ga je izgrdila. Dovoljno je kišelilo iz neba, nije morala još i da jepriziva. A zar je to zaista i bilo takostrašno, želeti lepu ženu? Sećala sesopstvenog detinjastog razočaranja kadaje prvi put ugledala Edarda Starka.Zamišljala je mlađu verziju njegovogbrata Brendona, ali je pogrešila. Ned jebio niži, običnijeg lica, i tako ozbiljan.Govorio je sasvim ljubazno, da, ali jeosećala da se ispod reči krije hladnoćasasvim strana Brendonu, čija je radostbila jednako divlja kao i njegovi besovi.Čak i kad ju je razdevičio, ljubav im jebila više zasnovana na dužnosti nego nastrasti. Te noći smo ipak začeli Roba;

zajedno smo napravih kralja. A poslerata, u Zimovrelu nije bilo zaljubljeniježene od mene kadu sam jednom našladobro i nežno srce ispod Nedovogozbiljnog lica. Nema razlogu da iEdmur ne nađe isto sa svojom Rozlin.

Bogovi su udesili da ih put vodi krozŠaputavu sumu, gde je Rob izvojevaosvoju prvu veliku pobedu. Pratili suvijugu potok u dnu te uske doline, baškao i ljudi Džejmija Lanistera onesudbonosne noći. Onda je bilo toplije,priseti se Kejtlin, stabla su još bilazelena, a potok se nije izlio iz korita.Opalo lišće zajazilo je tok i ležalo uvlažnim hrpama između stenja i korenja,a drveće koje je nekada sakrilo Robovuvojsku zamenilo je zelenu odeždu za

tamnozlatno lišće istačkano smeđim, icrvenilo koje ju je podsećalo na rđu iosušenu krv. Samo su omorike i vojničkiborovi još bili zeleni, uprti u stomakeoblaka poput visokih tamnih kopalja.

Nije samo drveće od tada pomrlo,pomisli ona. U noći Šaputave šume, Nedje još bio živ u ćeliji podno Egonovogvisokog brda, Bren i Rikon bezbedni izazidina Zimovrela. A Teon Grejdžoj seborio uz Roba, i hvalio se kako je malonedostajalo da ukrsti mačeve sKraljeubicom. Samo da je bilo tako! Daje Teon poginuo umesto sinova lordaKarstarka, koliko bismo zla izbegli.

Dok su prolazili preko bojnog polja,Kejtlin je primećivala tragove starogpokolja; prevrnutu kacigu punu kiše,

polomljeno koplje, konjske kosti.Kamene mogile dignute su iznad nekihljudi koji su tu pali, ali su ih strvožderiveć našli. Među ispreturanim kamenjem,ugledala je svetlo platno i komadesjajnog metala. Jednom je čak videla ilice kako viri na nju, oblik lobanje kojipočinje da izbija iz raspadnutog smeđegmesa.

Zbog toga se zapitala da li je Nedkonačno stigao na kraj puta. Tihe sestresu ponele njegove kosti na Sever, upratnji Halisa Molena i male počasnegarde. Je li Ned ikada stigao doZimovrela, da bude sahranjen poredsvog brata Brendona u tamnim kriptamaispod zamka? Ili su se vrata zalupila kodKejlinovog šanca pre nego što su Hal i

sestre mogli da prođu?Trideset i pet stotina jahača vijugalo

je dnom doline u srcu Šaputave Šume,ali se Kejtlin Stark retko kada osećalausamljenije. Svaka pređena ligaudaljavala ju je od Brzorečja, i shvatilaje da se pita hoće li ikada više videti tajzamak. Ili je on za nju zauvek izgubljen,kao i toliko drugog?

Pet dana kasnije, izviđači su dojahalida ih upozore kako su nabujale vodeodnele drveni most kod Lepitrga.Galbart Glover i dva njegova smelijačoveka pokušali su da na konjimapreplivaju preko uzburkanog Plavogkraka kod Ovnujskog gaza. Dva konja jebujica odnela, kao i jednog jahača;Glover je uspeo da se pridrži za neku

stenu dok mu nisu bacili konopac da seizvuče. „Reka nije bila ovako visoka jošod proleća“, reče Edmur. „А ako kišanastavi da pada, biće još i viša.“

„Postoji jedan most više uzvodno,blizu Starikama“, priseti se Kejtlin, kojaje sa ocem nekada često putovala timzemljama. „Stariji je i manji, ali ako jošstoji...“

„Nema ga, moja gospo“, reče GalbartGlover. „Odnela ga je bujica još i preonog kod Lepitrga.“

Rob pogleda Kejtlin. „Postoji li jošneki most?“

„Ne. A gazovi će biti neprelazni.“Pokuša da se priseti. „Ako ne budemomogli da pređemo Plavi krak, moraćemooko njega, kroz Sedmopotočje i Veštičje

blato.“„Močvare i loši drumovi, ako ih

uopšte i ima“, upozori Edmur.„Napredovaćemo sporo, ali ćemo valjdastići.“

„Lord Valder će čekati, siguran sam“,reče Rob. „Lotar mu je poslao pticu izBrzorečja, zna da stižemo.“

„Da, ali on je uvredljiv, i po prirodisumnjičav“, reče Kejtlin. „Možda ćeovo odlaganje protumačiti kao namernuuvredu.“

„Dobro onda, zamoliću ga za oprostzbog docnje. Jadan ću kralj da budemdok se izvinjavam svakom rečju.“ Robnapravi kiselo lice. „Nadam se da jeBolton pre kiše prešao Trozubac.Kraljevski drum ide pravo na sever,

čeka ga lak marš. Čak i peške, stići ćedo Blizanaca pre nas.“

„А kada spojiš njegove ljude sasvojima i završiš sa svadbom mogabrata, šta onda?“ - upita ga Kejtlin.

„Sever.“ Rob počeška Sivog Vetraiza uha.

„Nasipom? Na Kejlinov šanac?“On joj uputi zagonetan osmeh. „То je

jedan način da se tamo stigne“, reče iona je po njegovom glasu znala da nećereći ništa više. Mudar kralj ne pričapreviše, podseti se.

Stigli su do Starikama nakon još osamdana uporne kiše, i ulogorili se na brduiznad Plavog kraka, u ruševinama jedneutvrde starih rečnih kraljeva. Kroz korovsu se nazirali temelji da pokažu gde su

zidine i utvrde stajale, ali tamošnjikmetovi behu odavno razneli većinukamenja da podignu svoje štale iobredišta i imanja. A ipak je u središtuonoga što je nekada bilo dvorište zamkastajala velika grobnica prepuna reljefa,napola sakrivena u do pojasa visokojsmeđoj travi, okružena jasenovima.

Nadgrobnu ploču krasio je reljefčoveka čije su kosti ležale ispod, ali sukiša i vetar obavili svoj posao. Kralj jenosio bradu, videli su, ali mu je inačelice bilo glatko i bezlično, sa tek nejasnonaglašenim ustima, nosem, očima ikrunom na glavi. Ruke su mu sepreklapale preko držalja kamenogbuzdovana koji mu je ležao na grudima.Nekada su buzdovan krasile rune koje su

govorile o kraljevom imenu i delima, alisu vekovi sve to izbledeli. Sam kamenbeše ispucao i izlizan na rubovima, tu itamo prošaran belim mrljama lišaja, doksu divlje ruže puzale od kraljevihstopala skoro do grudi.

Tu je Kejtlin zatekla Roba kako stoji,ozbiljan u nadolazećem sutonu. SiviVetar mu je bio jedino društvo. Kiša jenapokon stala, i bio je gologlav. „Ima liovaj zamak ime?“ - upita tiho kada muona priđe.

„Starikam, tako su ga svi kmetovizvali kada sam bila devojčica, ali jesigurno imao neko drugo ime dok je jošbio dvor kraljeva.“ Logorovala je tujednom sa ocem, na putu za Vodogled . IPetir je bio s nama...

„Ima jedna pesma“, priseti se on„’Dženi od Starikama, sa cvećem ukosi’.“

„Svi smo mi pesme na kraju. Akoimamo sreće.“ Tog dana se igrala da jeDženi, čak je i uplela cveće u kosu. APetir je glumio Princa od Vilin konjica.Kejtlin nije moglo biti više od dvanaest,Petir je bio tek dečak Rob je proučavaogrobnicu. „Čiji je ovo grob?“

„Ovde leži Tristifer, četvrti svogaimena, kralj reka i brda.“ Otac joj jejednom ispričao tu priču. „Vladao je odTrozupca do Vrata, hiljadu godina preDženi i njenog princa, u danima kadakraljevstva prvih ljudi padahu jedno pojedno pred navalom Andala. ČekićPravde, tako su ga zvali. Bio se u stotinu

bitaka, i pobedio u devedeset i devet, ilibar tako pevači kažu, a kada je podigaoovaj zamak, beše najveći u Vesterosu.“Ona položi šaku na sinovljevo rame.„Poginuo je u stotoj bici, kada se sedamandaiskih kraljeva udružilo protiv njega.Peti Tristifer ne beše mu ravan, i uskorokraljevstvo propade, a onda i zamak inaposletku njegova loza. Sa TristiferomPetim izumrla je kuća Mada, koja jevladala rečnim zemljama hiljadu godinapre dolaska Andala.“

„Naslednik ga je izneverio.“ Robpređe rukom preko hrapavog starogkamena. „Nadao sam se da ću ostavitiDžejn trudnu ... dovoljno smopokušavali, ali nisam siguran...“

„Ne dešava se to uvek iz prve.“

Mada sa tobom jeste. „Ni iz stote.Veoma si mlad.“

„Mlad, i kralj“, reče on. „Kralj moraimati naslednika. Ako poginem usledećoj bici, kraljevstvo ne sme umretisa mnom. Po zakonu je Sansa sledeća unaslednom redu, tako da bi Zimovrel iSever pripali njoj.“ Usta mu se stegoše,„Njoj i njenom gospodaru mužu. TirionuLanisteru. To ne smem da dozvolim. Toneću dozvoliti. Taj kepec nikada ne smeda dobije Sever.“

„Ne sme“, složi se Kejtlin. „Moraš daimenuješ drugog naslednika, do trenutkakada ti Džejn ne da sina.“ Zamisli se natren. „Otac tvog oca nije imao braće nisestara, ali je njegov otac imao sestrukoja se udala za mlađeg sina lorda

Rejmara Rojsa, od mlađeg ogranka tekuće. Imali su tri kćeri, koje su se sveudale za sitne gospodare iz Dola.Vejnvuda i Korbreja, sigurna sam.Najmlađa... možda za Templtona. ali...“

„Мајkо.“ U Robovom glasu bešeoštrine. „Zaboravljaš. Moj otac je imaočetiri sina.“

Nije zaboravila; nije želela to davidi, ali je ipak bilo pred njom. „Snežninije Stark.“

„Džon je više Stark nego nekigospodičić iz Dola koji u životu nijevideo Zimovrel.“

„Džon je brat Noćne straže, zakleo seda nema žene i ne drži zemlje. Oni kojiobuku crno, služe doživotno.“

„Isto kao i vitezovi Kraljevske garde.

To nije sprečilo Lanistere da skinu beleplaštove ser Baristanu Selmiju i serBorosu Bluntu kada im više nisu bili odkoristi. Ako pošaljem straži stotinu ljudiumesto Džona, kladim se da će naći nekiizgovor da ga oslobode zaveta.“

Odlučio je da to uradi. Kejtlin jeznala koliko njen sin ume da budetvrdoglav. „Kopile ne može da nasledi.“

„Osim ako mu to pravo kralj izričitoda“, reče Rob. „Za to ima višepresedana nego za oslobađanje zakletebraće od njihovih zaveta.“

„Presedani“, reče ona jetko. „Da,Egon Četvrti je na samrti pozakonio svusvoju kopilad. A koliko je bola,stradanja, rata i ubistava iz togaproizašlo? Znam da veruješ Džonu. Ali

možeš li da veruješ njegovim sinovima?I l i njihovim sinovima? SamozvanciCrnovatre mučili su Targarjene petpokolenja, sve dok Baristan Hrabri nijeposlednjeg ubio na Stepenicama. Akopozakoniš Džona, više nikada neće moćida bude kopile. Ako se oženi i izrodisinove, tvoji sinovi nikada neće bitisigurni.“

„Džon nikada ne bi naudio momsinu.“

„Ništa više nego što Teon Grejdžojne bi naudio Brenu i Rikonu?“ SiviVetar skoči na grobnicu kralja Tristifera,iskeženih zuba. Robovo lice bešehladno. „То je jednako okrutno koliko inepravedno. Džon nije Teon.“

„Možeš da se nadaš. Jesi li razmislio

o svojim sestrama? Šta je sa njihovimpravima? Slažem se da Sever nipošto nesme preći Bauku, ali šta je sa Arjom? Pozakonu, ona dolazi nakon Sanse... rođenati je sestra, čistokrvna... „

„. . . i mrtva. O Arji nema ni glasaotkako su ocu odsekli glavu. Zašto samusebe lažeš? Arje nema, kao što nema niBrena ni Rikona, a i Sansu će ubiti čimkepecu rodi dete. Džon je moj jedinipreostali brat. Ako umrem bezpotomstva, hoću da me on nasledi kaoKralj na Severu. Nadao sam se da ćešpodržati moj izbor.“

„Ne mogu“, reče ona. „U svemuostalom, Robe. U svemu. Ali ne u toj...toj ludosti. Ne traži to od mene.“

„I ne moram. Ja sam kralj.“ Rob se

okrenu i ode, a Sivi Vetar skoči sa grobai pojuri za njim.

Šta sam to uradila? - pomisli Kejtlinumorno dok je sama stajala poredTristiferove kamene grobnice. Prvo samrazbesnela Edmura, a sada i Roba, alisam samo govorila istinu. Jesu limuškarci toliko krhki da ne mogu da jepodnesu? Tada bi možda i zaplakala dato nebo nije uradilo umesto nje. Moglaje samo da se vrati u svoj šator, i tamosedi u tišini.

Narednih dana, Rob je bio na stotinumesta odjednom; jahao je na čeluprethodnice sa Velidžonom, izviđao saSivim Vetrom, jurio nazad do RobinaFlinta i zaštitnice. Ljudi su ponosnogovorili da se Mladi Vuk prvi diže

svakog jutra i poslednji leže svake noći,ali se Kejtlin pitala spava li on uopšte.Postaje suv i gladan kao njegovjezovuk.

„Moja gospo“, reče joj Meg Mormontjednog jutra dok su jahali kroz upornukišu, „deluješ mi tako ozbiljno. Nešto nevalja?“

Moj gospodar muž je mrtav, kao imoj otac. Dva su mi sina ubijena, kćimi je data lažljivom kepecu da mu rađanakaznu decu, a moj poslednji sin i mojjedini brat besni su na mene. Šta bimoglo da ne valja? To je, međutim, biloviše istine nego što bi ledi Meg volelada čuje. „Ovo je zla kiša“, reče onaumesto toga. „Mnogo smo propatili, apred nama ima još opasnosti i još

nesreće. Moramo s njima da se suočimoodvažno, uz zov rogova i smelorazvijene barjake. Ali ova kiša nasubija. Barjaci vise mokri i mlitavi, aljudi se skupljaju pod plaštovima i jedvada i govore jedni s drugima. Samo binam zla kiša ovako smrzla srca utrenutku kada nam je tako potrebno dažestoko gore.“

Dejsi Mormont pogleda u nebo.„Radije bih da na mene pada ovakvakiša nego kiša strela.“

Kejtlin se uprkos sebi osmehnu.„Bojim se da si hrabrija od mene. Jesu lisve žene s Medveđeg ostrva takveratnice?“

„Medvedice, da“, reče ledi Meg.„Moramo da budemo. U davna vremena,

gvozdenljudi su harali u dugačkimbrodovima, kao i divljani sa Ledeneobale. Naši ljudi bi najčešće bili uribarenju. Žene koje su ostavljali zasobom morale su da brane sebe i svojudecu, ili bi ih odneli.“

„Na našoj kapiji postoji reljef“, rečeDejsi. „Žena u medveđem krznu, sdetetom na sisi u jednoj ruci. U drugojdrži bojnu sekiru. Ona nije prava gospa,nikako, ali sam je oduvek volela.“

„Moj bratanac Džora mi je jednomdoneo kući pravu gospu“, reče ledi Meg.„Osvojio ju je na turniru. Kako je samomrzela taj reljef!“

„Da, a i sve ostalo“, reče Dejsi.„Imala je kosu kao žeženo zlato, taLinesa. Kožu kao pavlaka. Ali njene

meke ruke nisu bile sazdane za sekire.“„А ni njene sise za dojenje“, reče ledi

Mormont oštro.Kejtlin je znala o kome govore; Džora

Mormont je dovodio svoju drugu ženu uZimovrel na gozbe, i jednom su ostaličitave dve nedelje. Sećala se kakva jebila mlada ledi Linesa, tako lepa i takonesrećna. Jedne noći, nakon nekolikočaša vina, poverila se Kejtlin da Severnije mesto za kći kuće Hajtauera odStarigrada. „Postojala je jedna kći kućeTulija od Brzorečja koja se nekada istoosećala“, odgovorila je blago,pokušavajući da je uteši, „ali je svremenom mnogo šta ovde zavolela.“

A sve je to sada izgubljeno, pomisli.Zimovrel i Ned, Bren i Rikon, Sansa,

Arja, svi su nestali. Ostaje samo Rob.Da nije u njoj ipak bilo previše LineseHajtauer, a premalo Starka? Da samsamo znala da baratam sekirom, moždabih uspela da ih bolje zaštitim.

Dan je sledio dan, a kiša je i daljepadala. Jahali su čitavim putem uz Plavikrak, kraj Sedmopotočja, gde se rekarasplitala u lavirint potočića i rečica, aonda kroz Veštičje blato, gde susvetlucava zelena jezerca čekala daprogutaju neoprezne, a meko tlousisavalo kopita njihovih konja poputgladnog odojčeta na majčinim grudima.Napredovali su više nego sporo.Polovinu kola morali su da ostave ublatu, i da njihov teret preraspodele pomazgama i teglećim konjima.

Lord Džejson Malister ih je sustigaousred Veštičjeg blata. Do zalaska suncabeše ostalo više od sata kada je došaodo čela povorke, ali je Rob smestanaredio da se stane, a ser RejnaldVesterling došao da otprati Kejtlin dokraljevog šatora. Zatekla je sina kakosedi pored mangala, s mapom u krilu.Sivi Vetar mu je spavao kraj nogu.Velidžon je bio s njim, zajedno saGalbartom Gloverom, Meg Mormont,Edmurom i nekim Kejtlin nepoznatimčovekom, mesnatim i proćelavim,ulizičkog držanja. Ovo nije neki lord,znala je čim ga je ugledala. Nije čak niratnik.

Džejson Malister ustade da ponudiKejtlin svoje mesto. Kosa mu beše

gotovo jednako seda koliko i smeđa, aligospodar Vodogleda još beše naočitčovek; visok i suv, kao isklesanog glatkoizbrijanog lica, visokih jagodica iprodornih sivoplavih očiju. „Ledi Stark,uvek je zadovoljstvo videti te. Donosimdobre vesti, nadam se.“

„Preko su nam potrebne, mojgospodaru.“ Ona sede, slušajući bučnodobovanje kiše po platnu nad njima.

Rob sačeka da ser Rejnald zatvoriulaz u šator. „Bogovi su čuli našemolitve, moji gospodari. Lord Džejsonnam je doveo kapetana Mirahama,trgovačke lađe iz Starigrada. Kapetane,reci im što si rekao i meni.“

„Odmah, veličanstvo.“ On nemirnoobliza usne. „Moje poslednje odredište

pre Vodogleda bila je Gospodluka naHridi. Gvozdenljudi su me tamo zadržaliviše od pola godine, o da. Po naređenjukralja Belona. Samo, da skratim priču,on je umro.“

„Belon Grejdžoj?“ Kejtlin preskočisrce. „Kažeš nam da je Belon Grejdžojmrtav?“

Odrpani mali kapetan klimnu. „Znatekako je Hrid izgrađena na rtu, a delom ina stenama i ostrvcima kraj obale, i daih povezuju mostovi? U Gospodluci sepričalo da je sa zapada naišla oluja, kišai grmljavina, a stari kralj Belon jeprelazio jedan od tih mostova kada jevetar u njega udario i jednostavno gapolomio na komade. More ga je izbacilodva dana kasnije, sveg natečenog i

skršenog. Krabe su mu pojele oči, takosam čuo.“

Velidžon se nasmeja. „Kraljevskekrabe, nadam se, da se gostila takvimkraljevskim pihtijama, a?“

Kapetan zaklima glavom. „Jeste, alito nije sve, ne!“ Nagnu se napred. „Bratse vratio.“

„Viktarion?“ - upita Galbart Glover,iznenađen.

„Juron. Vranooki, tako ga zovu, acrnji gusar od njega nikada nije digaojedro. Nije ga bilo godinama, ali lordBelon se nije ni ohladio kada se onstvorio, ujedrio je u Gospodluku nasvojoj Tišini. Crna jedra i crveni trup,sa posadom mutavaca. Išao je do Ašaijai nazad, tako sam čuo. Ali, gde god da je

bio, sada je kod kuće, i otišao je pravo uHrid i posadio dupe na Stolicu odmorskog kamena, i udavio lorda Botlijau bačvi morske vode kada se ovaj tomeusprotivio. Tada sam otrčao naMiraharn i digao sidro, u nadi da ću utoj pometnji moći da se iskradem. Uspeosam, i evo me ovde.“

„Kapetane“, reče Rob kada ovajzavrši, „zahvalan sam ti, i bićešnagrađen. Lord Džejson će te vratiti natvoj brod kada završimo. Molim te,sačekaj napolju.“

„Hoću, veličanstvo. Hoću.“Čim je on napustio kraljev paviljon,

Velidžon prasnu u smeh, ali ga Rob utišajednim pogledom. „Juron Grejdžoj niječovek koga bi iko želeo da vidi kao

kralja, ako je bar pola onoga što je Teono njemu pričao istina. Teon je zakonitinaslednik, osim ako nije mrtav... aliViktarion zapoveda Gvozdenom flotom.Ne verujem da će ostati u Kejlinovomšancu dok Juron Vranooki drži Stolicuod morskog kamena. Mora da se vrati.“

„Postoji i kći“, podseti ga GalbartGlover. „Ona koja drži Čardak šumski iRobetovu ženu i dete.“

„Ako ostane u Čardaku šumskom, nemože da se nada da će držati bilo štadrugo“, reče Rob. „Ono što važi zabraću još više važi za nju. Moraće daotplovi kući da svrgne Jurona i pokušada uzme ono što joj pripada.“ Njen sinse okrenu lordu Džejsonu Malisteru. „UVodogledu imaš flotu?“

„Flotu, veličanstvo? Pet-šestdugačkih brodova i dve ratne galije.Dovoljno da odbranim svoje obale odpljačkaša, ali ne bih imao nikakvihizgleda u bici protiv Gvozdene flote.“

„Od tebe to i ne tražim. Očekujem daće Gvozdenrođeni krenuti za Hrid. Teonmi je pričao kako njegov narodrazmišlja. Svaki kapetan je kralj nasvojoj palubi. Svi će hteti da utiču napitanje nasledstva. Moj gospodaru,trebaju mi dva tvoja dugačka broda daodjedre oko Orlovske obale i uz Vrat doSivotočke motrilje.“

Lord Džejson je oklevao. „Iz močvarese izliva desetak potoka, svi su plitki,puni nanosa i neistraženi. Ja ih čak nebih ni nazvao rekama. Rukavci stalno

menjaju tok. Postoje bezbrojni sprudovi,nanosi i oborena stabla. A Sivotočkamotrilja se kreće. Kako će je mojibrodovi naći?“

„Kreni uz reku sa istaknutim mojimbarjakom. Močvarci će naći tebe. Hoćudva broda kako bi izgledi da će mojaporuka stići do Haulanda Rida bilidvostruki. Ledi Meg će ploviti najednom, Galbart Glover na drugom.“Okrenu se njima dvoma. „Nosićetepisma za one moje lordove koji su ostalina Severu, ali će sve zapovesti u njimabiti lažne, za slučaj da vas zarobe. Akose to desi, morate im reći da ste plovilina Sever. Natrag na Medveđe ostrvo, iliKamenitu obalu.“ Kucnu prstom pomapi. „Kejlinov šanac je ključ. Lord

Belon je to znao, i zato je i poslao svogbrata Viktariona sa najsnažnijim delomgrejdžojevske sile.“

„Bilo grabeža oko prestola ili ne,gvozdenrođeni nisu takve budale danapuste Kejlinov šanac“, reče ledi Meg.

„Nisu“, priznade Rob.„Pretpostavljam da će Viktarion ostavitiveći deo posade. Međutim, svaki čovekkoga povede biće jedan manje sa kojimćemo morati da se borimo. A povešćemnoge svoje kapetane, na to računajte.Vođe. Trebaće mu takvi ljudi da govoreza njega, ako se nada da sedne naStolicu od morskog kamena.“

„Ne nameravaš valjda da napadnešnasipom, veličanstvo“, reče GalbartGlover. „Prilaz je preuzak. Nema načina

da se razvijemo. Niko nikada nijezauzeo Šanac.“

„S juga“, reče Rob. „Ali ako budemomogli da napadnemo istovremeno i sasevera i zapada, i udarimo gvozdenljudes leđa, dok oni odbijaju ono za šta ćemisliti da je moj glavni napad uz nasip,onda imamo izgleda. Kada se jednompovežem sa lordom Boltonom i Frejima,imaću više od dvanaest hiljada ljudi.Nameravam da ih podelim u tri odreda ipošaljem uz nasip u razmacima od popola dana. Ako Grejdžoji imaju izviđačejužno od Vrata, videće čitavu moju silukako glavačke juri na Kejlinov šanac.

Ruz Bolton će držati zaštitnicu, a jaću zapovedati središtem. Velidžone, tićeš voditi prethodnicu na Kejlinov

šanac. Tvoj napad mora da bude takožestok da gvozdenljudi nemaju vremenada razmišljaju prikrada li im se neko sasevera.“

Velidžon se tiho nasmeja. „Tvojimšunjačima bi bilo bolje da budu brzi,inače će moji ljudi preplaviti te zidine iosvojiti Šanac pre nego što se ti pojaviš.Predaću ti ga kao poklon kada senapokon budeš dovukao.“

„Taj dar bih rado primio“, reče Rob.Edmur se mrštio. „Govoriš o napadu

na gvozdenljude s leda, Gospodaru, alikako nameravaš da se nađeš severno odnjih?“

„Postoje putevi kroz Vrat koji nisuucrtani ni na jednoj mapi ujače. Putevikoje samo močvarci znaju uzane stazice

između ritova i vodeni prolazi kroz trskekojima se može proći samo u čamcima.“Onda se okrenu svojim glasnicima.„Recite Haulandu Ridu da mi pošaljevodiče, dva dana pošto krenem uz nasip.U središnji odred, gde će se viti mojbarjak. Tri odreda će krenuti izBlizanaca, ali će samo dva stići doKejlinovog šanca. Moj odred će nestatina Vratu, i ponovo izroniti naGrozničavoj reci. Ako krenemo brzokada se moj ujak jednom venča, bićemona položaju pre kraja godine.Napašćemo Šanac sa tri strane prvogdana novog veka, dok gvozdenljudima uglavama budu tukli čekići od medovinekoju su prethodne noći polokali.“

„Dopada mi se ovaj plan“, reče

Velidžon. „Veoma mi se dopada.“Galbart Glover protrlja usta. „Ima irizika. Ako te močvarci iznevere...“

„Nećemo biti u gorem položaju negopre. Ali oni neće izneveriti. Moj otac jeznao koliko vredi Hauland Rid.“ Robsmota mapu, pa tek onda pogleda uKejtlin. „Мајkо!“

Ona se nape. „Imaš li neku ulogu zamene u svemu ovome?“

„Tvoja uloga je da se čuvaš. Naš putkroz Vrat biće opasan, a na severu nasočekuju samo bitke. Ali lord Malister jeljubazno ponudio da te čuva u sigurnostiVodogleda dok se rat ne okonča. Znamda će ti tamo biti prijatno.“

Je li ovo kazna zato što sam mu sesuprotstavila u vezi s Džonom

Snežnim? Ili zato što sam žena, ili jošgore, majka? Bio joj je potrebantrenutak da shvati kako je svi gledaju.Znali su, shvati. Kejtlin to ne bi trebaloda iznenadi. Nije stekla mnogo prijateljakada je pustila Kraljeubicu, i nijejednom čula Velidžona kako govori daženi nije mesto na bojnom polju.

Bes joj je sigurno zaplamsao prekolica, zato što Galbart Glover prozboripre nego što ona stiže išta da kaže.„Moja gospo, veličanstvo je mudro.Bolje je da ne pođeš sa nama.“

„Vodogled će se radovati tvomdolasku, ledi Kejtlin“, reče lord DžejsonMalister.

„Biću ti zatvorenik“, kaza ona.„Drag gost“, beše uporan lord

Džejson.Kejtlin se okrenu svom sinu. „Ne

želim da uvredim lorda Džejsona“, rečeukočeno, „ali ako ne mogu da nastavim stobom, radije bih se vratila uBrzorečje.“

„Ženu sam ostavio u Brzorečju. Hoćuda mi majka bude negde drugde. Akodržiš sva blaga u jednoj kesi, samoolakšavaš posao lopovima. Poslesvadbe poći ćeš za Vodogled, to je mojekraljevsko naređenje.“ Rob ustade, i doksi lupio dlanom o dlan, sudbina joj bizapečaćena. On uze parče pergamenta.„Još nešto. Nadajmo se da je lord Belonza sobom ostavio potpun metež. Ja nećuda uradim isto. A ipak još nemamsinova, braća Bren i Rikon su mrtvi, a

sestra mi je udata za jednog Lanistera.Dugo sam i naporno razmišljao o tomeko će me naslediti. Naređujem vam sadada kao moji istiniti i odani gospodariudarite pečate na ovu hartiju kaosvedoci moje odluke.“

Pravi kralj, pomisli Kejtlin,poražena. Mogla je samo da se nada daće zamka koju je isplanirao za Kejlinovšanac biti jednako delotvorna kao ona ukoju ju je upravo uhvatio.

SEMVELBelodrvo, pomisli Sem. Molim vas,

neka ovo bude Belodrvo. Sećao seBelodrva. Belodrvo beše na mapamakoje je crtao dok su išli na sever. Ako jeovo selo bilo Belodrvo, znaće gde senalaze. Molim vas, mora biti. Želeo je totako žestoko da je nakratko zaboravio nasvoja stopala, na bol u listovima ikrstima i ukočene smrznute prste kojejedva da je i osećao. Zaboravio je čak ina lorda Mormonta i Krastera i utvare iTuđine. Belodrvo, molio se Sem svimbogovima koji su hteli da ga čuju.

Međutim, sva divljanska sela behuslična. U središtu ovoga raslo je

ogromno čuvardrvo... ali belo drvo nijenužno značilo i Belodrvo. Zar niječuvardrvo u Belodrvu bilo veće odovoga? Možda je sve pogrešnozapamtio. Lice urezano u kao kost belodeblo bilo je dugačko i tužno; iz očiju sumu curile crvene suze od sasušenogsoka. Je li ovako izgledalo kada smokretali na sever? Sem nije mogao da sepriseti.

Oko drveta je stajalo nekoliko kolibasa krovovima od busenja, dugačkazgrada od debala obrasla mahovinom,kameni bunar, tor... ali nije bilo ovaca, ani ljudi. Divljani su otišli da se pridružeMensu Rajderu u Ledenkandžama,ponevši svu svoju imovinu osim kuća.Sem je na tome bio zahvalan. Noć je

dolazila, i biće dobro za promenuspavati pod krovom. Bio je strašnoumoran. Činilo se kao da je pola životaprepešačio. Čizme su mu se raspadale, asvi plikovi na stopalima su se raspukli istvrdnuli, ali su mu sada ispod njihnarastali novi žuljevi, a nožni prsti sumu promrzli.

Ali mogao je samo da hoda ili umre,Sem je to dobro znao. Fili je još bilaslaba od porođaja, a pride je i nosilabebu; njoj je konj trebao više negonjemu. Drugi konj im je lipsao na tridana od Krasterove utvrde. Bilo je čudošto je i toliko izdržao, siroto izgladnelostvorenje. Verovatno mu je glave došlaSemova težina. Možda su mogli daprobaju da jašu zajedno, ali se on bojao

da će se desiti isto. Bolje je da hodam.Sem je ostavio Fili u velikoj zgradi

da založi vatru dok on zaviri u kolibe.Ona je bila veštija u paljenju vatre;njemu suvarci nikako nisu hteli da planu,a kada je poslednji put pokušao daukreše varnicu kremenom i čelikom,posekao se na nož. Fili mu je previlaposekotinu, ali mu je šaka bila ukočena ibolna, još trapavija nego pre. Znao je dabi trebalo da opere ranu i promenizavoje, ali se bojao da je pogleda. Osimtoga, bilo je toliko hladno da mu je bilomrsko da skida rukavice.

Sem nije znao šta očekuje da nađe upraznim kućama. Možda su divljani zasobom ostavili nešto hrane. Morao je daproveri. Džon je pretražio kolibe u

Belodrvu, na putu na sever. U daljemuglu jedne kolibe Sem ču šuškanjepacova, ali inače u njima ne beše ničegasem stare slame, starih mirisa i malopepela ispod otvora za dim.

Okrenu se ka stražariki i na trenosmotri urezano lice. Nije ovo lice kojesmo videli, priznade sebi. Drvo nije niupola veliko kao ono u Belodrvu.Crvene oči plakale su krv, a ni toga senije sećao. Nespretno, Sem se spusti nakolona. „Stari bogovi, počujte mojumolitvu. Sedmoro su bili bogovi mogaoca, ali sam se ja vama zakleo kada sampristupio Straži. Pomozite nam sada.Bojim se da smo se izgubili. A i gladnismo, i mnogo nam je hladno. Više neznam u koje bogove verujem, ali...

molim vas, ako ste tu, pomozite nam.Fili ima malog sina.“ To je bilo sve štoje smislio da kaže. Suton se zgušnjavao,lišće čuvardrva tiho je šušketalo, mašućipoput hiljada krvavocrvenih ruku. Nijeznao jesu li ga Džonovi bogovi čuli ilinisu.

Kada se vratio do velike zgrade, Filibeše raspalila vatru. Sedela je blizu nje,rastvorenog krzna, s bebom na grudima.Gladan je kao i mi, pomisli Sem.Starica im je prokrijumčarila neštohrane iz Krasterove utvrde, ali su većideo do sada pojeli. Sem je biobeznadežan lovac čak i u Rožnom bregu,gde je divljači bilo u izobilju, i gde sumu pomagali psi i lovočuvari; ovde, uovoj beskrajnoj pustoj šumi, bilo je

malo izgleda da će nešto uloviti.Njegovi pokušaji da hvata ribu ujezerima i napola smrznutim potocimatakođe su bili jadni i neuspešni.

„Koliko još ima, Seme?“ - upita Fili.„Је l’ daleko?“

„Nije tako daleko. Ne onoliko kolikoje bilo.“ Sem zbaci ranac s leđa,nezgrapno se spusti na pod i pokuša daprekrsti noge. Leđa su ga od hodanjatako užasno bolela da je želeo da senasloni na neki od rezbarenih drvenihstubova koji su pridržavali krov, ali jevatra bila u središtu odaje ispod rupe zadim, a za toplotom je čeznuo više negoza udobnošću. „Još koji dan i stiglismo.“

Sem je imao svoje mape, ali ako ovo

nije Belodrvo, malo će mu pomoći.Otišli smo predaleko na istok da bismozaobišli ono jezero, brinuo se, ili moždapreviše zapadno kada sam krenuonazad. Počinjao je da mrzi jezera i reke.Ovde gore nikada nije bilo skele nitimosta, što je značilo zaobilaženje jezerai traženje gazova u rekama. Bilo je lakšepratiti zverinju stazu nego se probijatikroz rastinje, lakše obići greben nego seuz njega uspeti. Da su Banen ili Divenovde sa nama, do sada bismo bili uCrnom zamku, i grejali bismo se krajvelikog ognjišta. Banen je, međutim, biomrtav, a Diven otišao sa Grenom iŽalobnim Edom i ostalima.

Zid je tri stotine milja dugačak isedam stotina stopa visok. Ako nastave

da idu na jug, moraće da ga nađu, pre ilikasnije. A bio je siguran da idu na jug.Preko dana put mu je pokazivalo sunce,a vedrih noći mogli su da prate repledenog zmaja, mada noću i nisu mnogoputovali otkako je drugi konj uginuo.Čak i kada je mesec bio pun, podkrošnjama je bilo pretamno, i Sem iliposlednji konjić bi lako mogli dapolome nogu. Sigurno smo dobranoodmakli na jug, mora da je tako.

Međutim, nije bio toliko sigurankoliko su skrenuli na istok ili zapad.Stići će do Zida, da... za dan ili dvesedmice, nije mogao da bude dalje,sigurno, sigurno... ali gde? Moraju dapronađu kapiju kod Crnog zamka; jediniput kroz Zid na stotinu milja naokolo.

„Је li Zid stvarno toliko velik kao štoje Kraster govorio?“ - upita Fili.

„Još je i veći.“ Sem pokuša da zvučivedro. „Toliko velik da se čak i ne videzamkovi skriveni iza njega. Ali tamo su,videćeš. Zid je od leda, ali su zamkoviod kamena i drveta. Ima visokih kula idubokih podruma, i ogromna dvorana svelikom vatrom koja u ognjištu gori počitav dan i noć. Unutra je tako toplo,Fili, da nećeš moći ni da poveruješ.“

„Hoću li smeti da stojim pored vatre?Sa malim? Ne dugo, samo da seugrejemo?“

„Moći ćeš da stojiš kraj vatre kolikogod hoćeš. Dobićeš i hrane i pića.Vrelog kuvanog vina i zdelu srnetine sacrnim lukom, i Hobov hleb, pravo iz

furune, tako vreo da će ti opeći prste.“Sem skinu rukavicu da promrda prstimablizu plamenova, i ubrzo zažali zbogtoga. Bili su otupeli od hladnoće, alikada mu se osećaj vrati, tako gazaboleše da umalo ne zaplaka. „Ponekadjedan od braće peva“, reče da odagnamisli od bola. „Dareon je najlepšepevao, ali su ga poslali u Morobdiju.Halder je, međutim, još tu. I Žabac.Pravo ime mu je Žaber, ali izgleda kaožabac, pa ga tako i zovemo. Voli dapeva, ali ima grozan glas.“

„Pevaš li i ti?“ Fili razmaknu krzna,pa prebaci dete s jedne dojke na drugu.

Sem pocrvene. „Ра... znam nekepesme. Kada sam bio mali, voleo samda pevam. I plesao sam, ali se to mom

ocu nije dopadalo. Govorio je da akohoću da skačem naokolo, bolje to daradim u dvorištu, s mačem u ruci.“

„Možeš li da otpevaš neku južnjačkupesmu? Za malog?“

„Ako želiš.“ Sem se na tren zamisli.„Postoji pesma koju je naš obrednikpevao meni i mojim sestrama, kad smobili mali i kada bi bilo vreme zaspavanje. ’Pesma Sedmoro’, tako sezvala.“ On se nakašlja i tiho zapeva:

Otac je lica jaka i stroga,sedi i deli dobro od zloga.Život nam meri, kako za koga,i decu malu voli.

Majka nam život daje, ko mati,sve žene budnim očima prati.Osmehom svaku omrazu kratii decu svoju voli. Ratnik je branič pred bojnom hukom,svugde nas štiti ratničkom rukom,mačem i štitom, kopljem i lukomon decu malu čuva. Starica, mudra kao svi stari,sudbe nam čita, neznane stvari,svetiljku nosi što zlatom zarida decu malu vodi. Kovač i danju i noću kuje,

svet ljudskog roda pravedan snuje.Čekićem, ralom i vatre rujemza decu malu gradi. Devica igra usred visine,u svakoj čežnji ljubavnoj sine,osmehom pticu u nebo vinei deci snove deli. Sedmoro, tvorci čovečje rase,slušaju naše molbene glase.Zatvori oči, bez straha kroči,Sedmoro bdiju, deco,zatvori oči, bez straha kroči,Sedmoro bdiju, deco.

Sem se priseti poslednjeg puta kadaje pevao tu pesmu s majkom, da uspavamalog Dikona. Otac ih je čuo i uleteo jeu sobu, besan. „Neću to više da čujem“,grubo je rekao lord Rendil svojoj ženi.„Upropastila si jednog dečaka timkilavim obredničkim pesmama, hoćeš liisto da uradiš i sa ovim malim?“ Ondaje pogledao Sema i rekao: „Idi pevajsvojim sestrama, ako moraš da pevaš. Ine prilazi više mom sinu.“

Filina beba se uspavala. Bio je takosićušan i tako tih da se Sem bojao zanjega. Ni ime čak nije imao. Pitao jeFili, ali je ona rekla da je loša sreća datiime detetu pre druge godine. Toliko ihumire.

Ona vrati bradavicu u krzna. „То je

bilo baš lepo, Seme. Dobro pevaš.“„Trebalo bi da čuješ Dareona. Glas

mu je sladak kao medovina.“„Mi smo najslađu medovinu pili na

dan kada me je Kraster uzeo za ženu.Tada je bilo leto, i nije bilo ovakohladno.“ Fili ga zbunjeno pogleda.„Pevao si samo o šest bogova? Krasterje uvek govorio da ih vi južnjaci imatesedam.“

„Sedam“, složi se on, „ali o Strancuniko ne peva.“ Strančevo lice beše licesmrti. Sem se oseti nelagodno čak i naspominjanje njegovog imena. „Trebalobi nešto da pojedemo. Zalogaj-dva.“

Ništa nije bilo ostalo sem nekolikocrnih kobasica, tvrdih kao drvo. Semodreza nekoliko tankih parčića. Od toga

ga zabole ruka, ali je bio dovoljnogladan da istraje. Ako ih žvačešdovoljno dugo, omeknu i budu priličnoukusne. Krasterove žene su ihzačinjavale belim lukom.

Pošto su završili, Sem zatraži dozvoluda ode, pa izađe da se olakša i pogledakonje. Duvao je surov severac, a lišćesa drveća mu je šuškalo dok je prolazio.Morao je da razbije tanku pokoricu ledana potoku da bi konj mogao da se napoji.Bolje da ga uvedem unutra. Nije želeoda se u zoru probudi i vidi kako im sekonj preko noći nasmrt smrzao. Fili ćenastaviti čak i da se to dogodi. Devojkaje bila veoma hrabra, nimalo nalik nanjega. Pitao se šta će sa njom da radi uCrnom zamku. Stalno je govorila da će

mu biti žena, ako on to poželi, ali crnabraća nisu imali žena; osim toga, on jebio Tarli od Rožnog brega, nikada ne bimogao da se oženi đivljankom. Moraćunešto da smislim. Samo da stignemoživi do Zida, ostalo nije važno. Bašnimalo nije važno.

Lako je doveo konja do zgrade, ali sunevolje nastale kada je hteo da ga uvede.Ipak, Sem je bio uporan. Fili je većdremala kada je uspeo da ga utera.Svezao ga je u uglu, ubacio još drva uvatru, skinuo teški plašt i ušunjao se podkrzna, kraj divljanke. Njegov plašt bioje dovoljno veliki da ih pokrije sve trojei zadrži toplotu njihovih tela.

Fili je mirisala na mleko i beli luk iplesnivo staro krzno, ali se na to do sada

već bio navikao. Bili su to lepi mirisi,bar što se Sema ticalo. Voleo je daspava kraj nje. Od toga se prisećaodavno prošlih vremena, kada je uRožnom bregu delio ogromni krevet sasvoje dve sestre. Tome je došao krajkada je lord Rendil zaključio da on zbogtoga postaje mekan kao devojčica. Ali nikada sam počeo da spavam sam uhladnoj ćeliji, nisam postao ništačvršći niti jači. Pitao se šta bi njegovotac pomislio da ga sada vidi. Ubio samjednog Tuđina, moj gospodaru,zamislio je kako govori. Ubo sam gabodežom od opsidijana, i moja zakletabraća me zovu Sem Ubica. Ali lordRendil se čak i u maštarijama namrštio snevericom.

Te noći mu snovi behu čudni. Opet senašao u Rožnom bregu, u zamku, alinjegovog oca nije bilo. Sada je to bioSemov zamak. S njim je bio DžonSnežni. Lord Mormont takođe, MatoriMedved, kao i Gren i Žalobni Ed i Pip iŽabac i sva ostala braća iz Straže, samošto nisu bili obučeni u crno, već u vedreboje. Sem je sedeo za visokim stolom isve ih gostio, odsecajući debele kriškepečenja očevim velikim mačemVadisrcem. Bilo je slatkih kolača za jeloi medenog vina za piće, bilo je pesme iigre, i svima je bilo toplo. Kada segozba završila, otišao je da spava; ne ugospodarsku ložnicu gde su mu živelimajka i otac, već u sobu koju je nekadadelio sa sestrama. Samo, umesto sestara,

u velikom mekanom krevetu čekala ga jeFili, obučena u veliko čupavo krzno, a izbradavica joj je kapalo mleko.

Probudio se naglo, smrznut i užasnut.Vatra je bila zgasla, pretvorila se u

žeravice. Činilo se da se sam vazduhsledio, toliko hladno beše. U uglu jekonjić njištao i stražnjim nogama udaraobalvane. Fili je sedela kraj vatre, grlećidete. Sem se pridiže ošamućen, dah muje iz usta izbijao u bledim oblacima.Dugačka dvorana beše tamna od senki,crnih i još crnjih. Naježio se.

Nije to ništa, reče on sebi. Samo mije hladno, to je sve.

A onda se, kraj vrata, pokrenu jednasenka. Krupna.

Ovo je još san, pomoli se Sem. O,

učinite da još budem u snu, neka ovobude košmar. Mrtav je, mrtav, videosam ga kako umire. „Došao je po dete“,zajeca Fili. „Namirisao ga je.Novorođenče smrdi na život. Došao jepo život.“

Ogromna tamna prilika se pogrbiispod dovratka, uđe u dvoranu i zateturaka njima. U mutnoj svetlosti vatre, senkase pretvori u Malog Pola.

„Odlazi“, prostenja Sem. „Ne trebašnam ovde.“

Polove šake behu boje uglja, liceboje mleka, oči mu sijahu otrovnimplavetnilom. Mraz mu je pobelio bradu,a na jednom ramenu mu se gnezdiogavran, kljucajući obraz, jedući mrtvobelo meso. Semova bešika popusti, i on

oseti toplotu kako mu se sliva niz nogu.„Fili, smiri konja i izvedi ga napolje.Odmah.“

„Ti...“ - zausti ona.„Imam nož. Nož od zmajstakla.“

Nespretno ga izvadi dok se dizao. Prvinož je dao Grenu, ali se srećom prisetioda uzme bodež lorda Mormonia pre negošto je pobegao iz Krasterove utvrde.Čvrsto ga je stegao, povlačeći se odvatre, što dalje od Fili i deteta. „Ро1е?“Nameravao je da zvuči hrabro, ali mureči zazvučaše kao cviljenje. „MaliPole. Prepoznaješ me? Ja sam Sem,debeli Sem, plašljivi Sem, spasao si meu šumi. Nosio si me kada više nisam nikorak mogao da načinim. Niko drugi tonije mogao da uradi, ali ti jesi.“ Sem

ustuknu, s nožem u ruci, cvileći. Kakvasam ja kukavica. „Nemoj da nasnapadneš, Pole. Molim te. Zašto bi nasnapao?“ Fili otpuza unazad preko podaod nabijene zemlje. Utvara okrenu glavuda je pogleda, ali Sem viknu i ona seokrenu. Gavran na ramenu otkinu trakumesa sa bledog, unakaženog obraza. Semisturi bodež pred sebe, dišući kaokovački meh. Na drugoj strani dvorane,Fili uhvati konjića za uzde. Bogovi,dajte mi hrabrosti, molio se Sem. Barjednom, dajte mi malo hrabrosti. Tektoliko da ona pobegne.

Mali Pol zakorači prema njemu. Semje uzmicao sve dok leđima ne udari ugrubi zid od balvana. Uhvati bodežobema rukama da ga umiri. Utvara kao

da se nije bojala zmajstakla. Možda nijeznala šta je to. Kretala se sporo, ali MaliPol nije bio brz ni u životu. Iza njega,Fili je šaputala da smiri konjića, ipokušavala da ga odvede ka vratima. Alikonj oseti utvarin hladan, tuđ miris.Iznenada ustuknu, prope se, izmahnukopitima kroz mrazni vazduh. Pol seobrnu ka zvuku, i kao da potpunozaboravi na Sema.

Nije bilo vremena za misli ili molitveili strahove. Semvel Tarli se bacinapred i zari bodež Malom Polu u leđa.Napola okrenut, mrtvac ga nije videokako prilazi. Gavran kriknu i polete.„Mrtav si!“ - vrištao je Sem dok jeubadao. „Mrtav si, mrtav si!“ Ubadao jei vrištao, iznova i iznova, probijajući

Polov teški crni plašt. Krhotinezmajstakla se razleteše na sve stranekada se sečivo smrska o čeličnuverižnjaču ispod vune.

Semov krik je stvorio belu maglu ucrnom vazduhu. On baci beskorisnibalčak i žurno zakorači unazad kada seMali Pol okrenu. Pre nego što je uspeoda izvadi drugi nož, čelični nož koji jesvaki brat nosio, utvarine crne šake muse sklopiše ispod podvaljka. Poloviprsti behu tako hladni da se činilo kakogore. Zariše se duboko u meko mesoSemovog grla.

Beži, Fili, beži, požele da vikne, alikada otvori usta, iz njih dopre samokrkljanje.

Njegovi grčeviti prsti konačno

pronađoše bodež, ali kada njime udariutvaru u trbuh, vrh skliznu niz čeličneprstenove i sečivo izlete iz Semovešake. Prsti Malog Pola su se neumoljivostezali, a sada su počeli i da uvrću.Otkinuće mi glavu, pomisli Sem očajno.Osećao je da mu se grlo ledi, a plućagore. Udari i cimnu utvarine šake, aliuzalud. Ritnu Pola između nogu, alistisak ne popusti. Svet se svede na dveplave zvezde, užasan stežući bol, ihladnoću tako surovu da su mu se suzeledile u očima. Sem se migoljio i vukao,očajan... a onda polete napred.

Mali Pol beše krupan i snažan, ali jeSem ipak bio teži od njega, a utvarebehu nespretne, to je video na Pesnici.Mali Pol zatetura od iznenadne promene,

i živi čovek i mrtvac padoše zajedno.Udar oslobodi Semov vrat jedne ruke, ion uspe da brzo usisa vazduh pre negošto se ledeni crni prsti vratiše. Usta muispuni ukus krvi. Izvi vrat, tražeći nož, ivide mutni narandžasti sjaj. Vatra!Ostale su samo žeravice i pepeo, paipak... nije mogao da diše, niti misli...Izmigoljio se u stranu vukući Pola sasobom... ruke su mu mlatarale pozemljanom podu, grabeći, tražeći,razbacujući pepeo, sve dok napokon nenađoše nešto vrelo... komad pocrnelogdrveta, koji se još na jednom krajucrveneo i dimio... prsti mu se stegošeoko njega, i on ga nabi Polu u usta, takosnažno da oseti kako se zubi lome.

Pa ipak utvarin stisak ne popusti.

Semove poslednje misli behu upućenemajci koja ga je volela i ocu koga jeizneverio. Dvorana se okretala okonjega kada ugleda dva pramička dimakako se dižu između Polovih slomljenihzuba. Onda mrtvačevo lice buknu uplamen, i šaka nestade.

Sem usisa vazduh, i slabašno seotkotrlja. Utvara je gorela, mraz jekapao s brade dok je meso ispod crnelo.Sem ču gavrana kako krešti, ali sam Polnije puštao zvuka. Kada mu se ustaotvoriše, iz njih dopre samo vatra. Anjegove oči... nema ga više, nestalo jeplavog sjaja.

On otpuza do vrata. Vazduh beše takohladan da ga je disanje bolelo, ali bešeto tako sladak bol. Proviri iz dugačke

zgrade. „Fili?“ - pozva. „Fili, ubio samga. Fil...“

Stajala je leđima uz čuvardrvo, sadečačićem u naručju. Utvare behu svudaoko nje. Beše ih deset, dvadeset, više...neke pre behu divljani, još umotani ukože i krzna... ali većina behu njegovabraća. Sem vide Larka Sestranina,Tihonogog, Rajlza. Guka na Četovomvratu beše crna, čirevi prekrivenitankom skramom leda. A onaj tamo jeličio na Hejka, mada ko zna, kada mu jepola glave nedostajalo. Rastrgli susirotog konjića, i čupali su crevamokrim crvenim rukama. Iz trbuha sedizala bleda para. Sem ispusti jecavzvuk. „Nije pošteno...“

„Pošteno.“ Gavran mu slete na rame.

„Pošteno, pogrešno, strašno.“ Zalepetakrilima i vrisnu zajedno sa Fili. Utvarebehu gotovo stigle do nje. On čutamnocrveno lišće čuvardrva kakošuška, šapuće jedno drugome na jezikukoji nije znao. I sama svetlost zvezdakao da se pomeri, a svuda oko njihdrveće zastenja i zaškripa. Sem Tarlipoprimi boju zgrušanog mleka, a oči muse razrogačiše kao tanjiri. Gavranovi!Bili su u čuvardrvu, njih na stotine,hiljade, na koštanobelim granama, medulišćem. Vide im otvorene kljunove kakograkću, vide ih kako šire crna krila.Kreštući, mlatarajući, spustiše se nautvare u besnim oblacima. Spustiše se naČetovo lice i iskljuvaše mu oči, prekrišeSestranina kao muve, iskljuvaše

komadiće iz Hejkove smrskane glave.Bilo ih je toliko da Sem, kada dižepogled, nije mogao da vidi mesec.

„Kreni“, reče ptica na njegovomramenu. „Kreni, kreni, kreni.“

Sem potrča, oblačići mraza mupoleteše iz usta. Svuda oko njega utvaresu mahale na crna krila i oštre kljunovekoji su ih napadali u jezivoj tišini, bezpovika ili stenjanja. Ali gavranovi nisuobraćali pažnju na Sema. On dograbiFili za ruku i odvuče je od čuvardrva.„Moramo da idemo.“

„Ali kuda?“ Fili požuri za njim, sdetetom u naručju. „Ubili su nam konja,kako ćemo...“

„Brate!“ Povik proseče kroz noć,kroz graktanje hiljadu gavranova. Ispod

drveća je, od glave do pete umotan uizbledelu crninu, neki čovek sedeo nalosu. „Ovamo“, pozva jahač. Kukuljicamu je zaklanjala lice.

Nosi crno. Sem povede Fili ka njemu.Los beše ogroman, deset stopa visok kodramena, s rogovima gotovo jednakoširokim. Stvorenje se spusti na kolena dabi oni uzjahali. „Hajde“, reče jahač,pruživši ruku u rukavici da povuče Filiiza sebe. Onda dođe red na Sema.„Zahvaljujem“, prodahta on. Tek kadazgrabi ispruženu ruku, shvati da jahač nenosi rukavicu. Šaka mu beše crna ihladna, prsti tvrdi kao kamen.

ARJAKada stigoše do vrha litice i videše

reku, Sendor Klegani naglo zauzda iopsova.

Iz crnog gvozdenog neba lila je kiša,bockajući zelenu i smeđu bujicudesetinama hiljada mačeva. Sigurno ješiroka čitavu milju, pomisli Arja.Vrhovi pedesetak stabala virili su izuskomešanih voda; grane su im grabileka nebu poput ruku davljenika. Obalu suprekrivale debele naslage vlažnog lišća,a dalje u rukavcu naziralo se nešto bledoi natečeno, jelen ili možda mrtav konjkoga je struja brzo nosila nizvodno. Bioje tu i zvuk, tiho, jedva čujno hujanje,

nalik na zvuk koji pas načini pre negošto će zarežati.

Arja se promeškolji u sedlu i osetikako joj se karike Psetove verižnjačezasecaju u leđa. Njegove ruke su jeobuhvatale; s leve strane je bila onaopečena, koju je štitio čeličnimštitnikom, ali ga je viđala kako menjazavoje, a koža je ispod još bila crvena ignojna. Međutim, ako ga je opekotina ibolela, Sendor Klegani to ničim nijepokazivao.

„Ovo je Crnobujica?“ Jahali su takodugo po kiši i mraku, kroz besputnešume i bezimena sela, da je Arjaizgubila svaki osećaj gde se nalazi.

„Ovo je reka koju moramo dapređemo, to je sve što ti treba da znaš.“

Klegani bi joj s vremena na vremeodgovarao, ali joj je zapretio da se snjim ne raspravlja. Mnogo je pretio togprvog dana. „Kada me sledeći putudariš, vezaću ti ruke iza leđa“, rekao je.„Kada sledeći put pokušaš da pobegneš,vezaću ti noge. Vrisni ili me ugriziponovo, zapušiću ti usta. Možemo dajašemo zajedno, ili ću te prebaciti prekokonja svezanu kao krmaču za klanje.Sama biraš.“

Odabrala je da jaše, ali je prvi putkada su se ulogorili, i kada je pomislilada on spava, našla velik oštar kamen damu smrska ružnu glavu, Tiho kao senka,rekla je sebi dok se šunjala ka njemu, alito nije bilo dovoljno tiho. Pseto uopštenije spavao. Ili se možda probudio. Šta

god da jibilo, oči su mu se otvorile, ustaizvila, i oduzeo joj je kamen kao nekomdetetu. Najbolje što je mogla bilo je daga ritne. „Ovo ću da ti oprostim“, rekaoje kada je bacio kamen u žbunje. „Аliako budeš dovoljno glupa da pokušašponovo, kazniću te.“

„Zašto me jednostavno ne ubiješ kaošto si ubio Miku?“ - vrisnu Arja nanjega. Tada je još bila prkosna, višebesna nego uplašena.

Odgovorio je tako što ju je zgrabio zatuniku i digao na pedalj od svogopečenog lica. „Sledeći put kadizgovoriš to ime, ima da te takoprebijem da ćeš zažaliti što te nisamubio.“

Posle toga, svake noći kad bi pošao

na spavanje, umotao bi je u konjsko ćebei uvezao užetom od glave do pete,tako.da nije mogla ni da mrdne, kaonovorođenče u povojima.

Mora da je Crnobujica, pomisli Arjadok je gledala kako kiša šiba reku. Psetoje bio Džofrijev pas; vraća je u Crvenutvrđavu da je preda Džofriju i kraljici.Požele da sunce izađe kako bi mogla daodredi u kom pravcu idu. Što je višegledala mahovinu na drveću, to jepostajala zbunjenija. Crnobujica nijebila ovako široka kod Kraljeve luke, alito je bilo pre kiše.

„Svi gazovi će biti preplavljeni“,reče Sendor Klegani, „а ja baš ne bihprobao da preplivam.“

Nema puta preko, pomisli ona. Lord

Berik će nas sigurno uhvatiti. Kleganije žestoko terao svog velikog crnogpastuva, tri puta se vraćajući istim putemda zavara pratioce, jednom čakprejahavši i pola milje središtemnabujalog potoka... ali je Arja ipakočekivala da vidi odmetnike svaki putkada bi se osvrnula. Pokušala je da impomogne grebući svoje ime napanjevima kada bi išla da pusti vodu, alikada je to uradila četvrti put, uhvatio juje, i tome je došao kraj. Nije važno, rečeArja sebi, Toros će me naći u svojimplamenovima. Ali nije. Bar ne još, akada jednom pređu reku...

„Varoš lorda Haroveja sigurno nijedaleko“, reče Pseto. „Tamo lord Rutčuva dvoglavog vodenog konja Starog

kralja Andahara. Možda ćemo moći daprejašemo.“

Arja nikada ne beše čula za Starogkralja Andahara. Niti ikada beše videlakonja sa dve glave, posebno nekog kojibi mogao da trči po vodi, ali je znala dajoj je bolje da ništa ne pita. Oćutala je isedela ukočeno kad je Pseto okrenuopastuva i otkasao uz ivicu grebena,prateći reku nizvodno.

Tako im je bar kiša tukla u leđa. Bilajoj je muka da bude napola slepa od nje,i da joj klizi niz obraze kao da plače.Vukovi nikada ne plaču, podseti onasebe ponovo.

Sigurno nije prošlo mnogo odpodneva, ali nebo beše mračno kao da jesuton. Nisu videli sunca više dana nego

što je mogla da prebroji. Arja bešemokra do gole kože, ranjava od sedla,ukočena i prehlađena. Imala je igroznicu, i ponekad je neobuzdanodrhtala, ali kada je rekla Psetu da jebolesna, on je samo zarežao. „Obriši nosi začepi gubicu“, rekao joj je. Sada jepola vremena spavao u sedlu,pouzdajući se da će mu pastuv pratitiizlokani seljački puteljak ili zverinjustazu kojom bi išli. Konj beše težak,viteški, gotovo velik kao ratni at, alimnogo brži. Stranac, tako ga je Psetozvao. Arja je jednom pokušala da gaukrade dok je Klegani pišao kraj drveta,misleći da će moći da odjaše pre negošto je on uhvati. Stranac joj umalo nijeodgrizao lice. Prema svom gospodaru je

bio blag kao stari škopac, ali mu jeinače narav bila crna kao dlaka. Nikadanije videla konja tako spremnog daugrize ili ritne.

Jahali su kraj reke satima, pregazivšidve blatnjave pritoke pre nego štostigoše do mesta o kome je govorioSendor Klegani. „Varoš lordaHaroveja“, reče on, a onda, kada jevide: „Sedam mupaklova!“ Varoš bešepoplavljena i pusta. Nabujale vode su seizlile. Sve što je ostalo od Harovejevevaroši bio je gornji sprat krčme od blatai pruća, sedmostrana kupola obredišta,dve trećine kule, nekoliko buđavihslamnih krovova i šuma dimnjaka.

Međutim, iz kule je dopirao dim, videArja, a ispod jednog zasvođenog

prozora lancem beše privezana skela. Unjoj je bilo desetak držača za vesla, a napramcu i krmi se dizao par velikihdrvenih konjskih glava. Dvoglavi konj,shvati ona. Nasred palube nalazila sedrvena kućica sa slamnatim krovom, ikada Pseto stavi šake oko usta i viknu,dva čoveka izjuriše napolje. Treći sepojavi na prozoru kule, držeći napetsamostrel. „Šta hoćete?“ - viknu oniznad uskovitlanih smeđih voda.

„Prevezite nas preko“, uzvrati Psetouzvikom.

Ljudi u brodu su se sašaptavali. Jedanod njih, izborani sedokosi čovek snažnihruku i pogrbljenih leđa, priđe ogradi.„Koštace vas.“

„Onda ću da platim.“

Čime? - pitala se Arja. Odmetnici suuzeli Kleganijevo zlato, ali mu je moždalord Berik ostavio nešto srebra i bakra.Prevoz preko reke sigurno ne košta višeod nekoliko bakrenjaka....

Brodari su ponovo razgovaralimeđusobno. Napokon se onaj pogrbljeniokrenu i viknu. Pojavi se još šest ljudi,navlačeći kapuljače da sakriju glave odkiše. Još ih se izmigolji iz prozorautvrde i skoči na palubu. Polovina jedovoljno ličila na pogroljenog starca damu budu rođaci. Neki su otkačinjalilance i uzimali dugačke motke, dok sudrugi stavljali na mesta teška, širokavesla. Skela se okrenu i poče sporo damili ka plićaku, a vesla su glatkozamahivala s obe strane. Sendor Klegani

odjaha nizbrdo da joj priđe.Kada pramac skele udari u obalu,

skeledžije otvoriše široka vrata ispodizrezbarene konjske glave i izbacišetešku hrastovu dasku. Stranac zastade naivici vode, ali ga Pseto mamuznu inatera da se popne. Pogrbljeni čovek ihje čekao na palubi. „Је l’ ti dosta kiše,ser?“ - upita uz osmeh. Psetova usta sezgrčiše. „Treba mi tvoja skela, ne tvojeduhovitosti.“ Sjaha, pa skide Arju dolekraj sebe. Jedan skeledžija krenu dauhvati Strančeve uzde. „Ја ne bi’ natvom mestu“, reče Klegani kada se konjritnu. Čovek odskoči, omače se napalubi klizavoj od kiše, i uz psovke padena dupe.

Pogrbljeni skeledžija se više nije

osmehivao. „Možemo da te prevezemo“,reče mračno. „Сеnа je zlatnik. Još jedanza konja. I treći za dečka.“

„Tri zmaja?“ Klegani se prodornonasmeja. „Za tri zmaja bi trebalo dadobijem čitavu usranu skelu.“

„Prošle godine možda i bi. Ali poštoje reka ovakva, trebaju mi dodatne rukeza motke i vesla samo da nas struja neodnese stotinu milja na more. Sam biraj.Tri zmaja, ili počni da učiš tu paklenuzver kako da hoda po vodi.“

„Dopadaju mi se pošteni razbojnici.Neka bude kako hoćeš. Tri zmaja... kadanas iskrcate na severnoj obali.“

„Dobiću ih sada, ili ne krećemo.“Čovek isturi debelu, žuljevitu šaku,dlanom nagore.

Klegani olabavi mač u koricama.„Sam biraj. Zlato na severnoj obali, iličelik na južnoj.“

Skeledžija pogleda Psetovo lice. Arjije bilo jasno da mu se nije dopalo onošto je na njemu video. Uza sebe je imaodesetak ljudi, snažnih ljudi sa veslima ihrastovim motkama u rukama, ali nijedanod njih se nije pretrgao da mu pomogne.Zajedno bi sigurno savladali SendoraKleganija, ali bi on verovatno ubiotrojicu ili četvoricu pre nego što bi im touspelo. „Kako da znam da ćeš miplatiti?“ - upita pogrbljeni čovek nakonjednog trenutka.

I neće, požele Arja da vikne. Umestotoga zagrize usnu.

„Viteška čast“, reče Pseto bez

osmeha.On čak nije ni vitez. Ni to nije rekla.„То je dovoljno.“ Skeledžija pljunu.

„Hajde onda, možemo da vas prebacimopre mraka. Veži konja, neću da seprepadne kad krenemo. U kabini sumangale ako ti i tvoj sin hoćete da seogrejete.“

„Ja nisam njegov glupavi sin!“ -reče Arja besno. To je bilo još gore odtoga što su je smatrali za dečaka. Bila jetako besna da joj je došlo da kaže ko jezaista, samo ju je Sendor Kleganizgrabio za kragnu i jednom je rukomdigao sa palube. „Koliko puta moram dati kažem da začepiš prokleta usta!“Prodrmusa je tako žestoko da joj zubizazvečaše, a onda je pusti da padne.

„Ulazi unutra i osuši se, kao što je čovekrekao.“

Arja ga posluša. Velike gvozdenemangale crveno su sijale, ispunjavajućiodaju zagušljivom toplotom. Bilo jeprijatno stajati kraj njih, zagrejati šake imalo se osušiti, ali čim je osetila da jojse paluba kreće pod nogama, izašla jenapolje.

Dvoglavi konj se sporo otisnuo krozplićak, između dimnjaka i krovovapoplavljenog Haroveja. Desetak ljudi jeveslalo, dok su još četvorica koristilidugačke motke da se odgurnu svaki putkada bi se previše približili kakvomkamenu, drvetu ili poplavljenoj kući.Pogrbljeni čovek je krmanio. Kiša jedobovala po glatkim daskama palube i

oblivala visoke rezbarene konjske glavena pramcu i krmi. Arja je ponovopokisla, ali je nije bilo briga. Želela jeda vidi. Čovek sa samostrelom još jestajao u prozoru kule, primetila je.Njegov pogled ju je pratio dok je skelaklizila ispod. Pitala se da li je to taj lordRut koga je Pseto spomenuo. Ne liči mipreviše na lorda. A opet, ni ona nijepreviše ličila na gospu.

Čim su izašli iz grada, u stari tokreke, struja postade mnogo snažnija.Kroz sivu izmaglicu kiše Arja jenazirala visoki kameni stub na suprotnojobali, koji je sigurno obeležavaopristanište, ali čim ga je ugledala,shvatila je da ih struja nosi dalje odnjega, nizvodno. Veslači su sada mnogo

žustrije veslali, boreći se s besom reke.Lišće i slomljene grane proletali supored njih brzo, kao da su ispaljeni izškorpiona. Ljudi sa motkama su senaginjali i odbijali sve što bi prišlopreblizu. Tu na reci bilo je i vetrovitije.Kada god bi se okrenula da pogledauzvodno, Arjino lice zapljusnula bi kiša.Stranac je prodorno njištao i propinjaose kako mu se paluba pomerala podkopitima.

Ako skočim u vodu, reka bi meodnela pre nego što bi Pseto čak i znaoda me nema. Osvrnu se preko ramena ivide Sendora Kleganija kako se rve sasvojim prestravljenim konjem, ipokušava da ga smiri. Neće joj seukazati bolja prilika da mu umakne.

Mogu da se udavim. Džon je za njugovorio da pliva kao riba, ali je ovareka možda previše opasna čak i za ribu.Ipak, davljenje je možda bolje odKraljeve Luke. Pomisli na Džofrija ipribliži se pramcu. Reka beše mutna ismeđa od blata, šibana kišom - više jepodsećala na čorbu nego na vodu. Arjase zapita koliko li je hladna. Ne moguda budem mokrija nego što već jesam.Položi šaku na ogradu.

Međutim, iznenadni uzvik je natera daokrene glavu pre nego što će skočiti.Skeledžije su jurile napred sa motkama urukama. Na tren nije shvatala šta sedešava. Onda vide: izvaljeno drvo,ogromno i tamno, išlo je pravo na njih.Upetljano korenje i granje štrčalo je iz

vode, poput pohlepnih pipaka džinovskesipe. Veslači su mahnito veslali unazad,pokušavajući da izbegnu sudar koji bi ihprevrnuo ili probio korito. Starac servao sa kormilom, a konj na pramcu jeskretao nizvodno, ali presporo.Svetlucajući smeđe i crno, drvo je juriloka njima poput opsadnog ovna.

Nije moglo biti na manje od desetstopa od pramca kada ga dvojicačamdžija nekako dohvatiše dugačkimmotkama. Jedna puče, i glasni prasakzazvuča kao da se skela pod njima lomi.Ali drugi čovek uspe da snažno odgurnedeblo, taman dovoljno da ga skrene odnjih. Drvo projuri na tek koji pedalj odskele, grane mu poput kandži izgrebašekonjsku glavu. I baš kada se učinilo da

su prošli, jedna gornja grana čudovištaudari ih u prolazu. Skela kao da zadrhta,a Arja se okliznu i bolno pade nakoleno. Čovek sa slomljenom motkomnije bio takve sreće. Čula je njegov krikkada je pao u vodu. Onda se pobesnelasmeđa vodi sklopi iznad njega, i onnestade pod njom pre nego što Arja stižeda ustane. Jedan drugi čamdžija uzenavoj užeta, ali nije imao kome da gabaci.

Možda će isplivati negde nizvodno,pokuša Arja da kaže sebi, ali ta misaonije zvučala uverljivo. Više uopšte nijeimala želju da pliva. Kada joj SendorKlegani viknu da se vrati unutra prenego što je odere od batina, pokorno gaposluša. Skela se tada već s mukom

vraćala na svoj put, protiv reke koja ježestoko želela da je odnese dole u more.

Kada napokon stigoše na drugu obalu,beše to na dobre dve milje oduobičajenog pristaništa. Skela udari uobalu s takvom silinom da se još jednamotka slomi, i Arja umalo opet ne pade.Sendor Klegani je diže na Strančevaleđa kao da je lutka. Čamdžije su ihgledale tupim, izmoždenim pogledima,svi osim pogrbljenog čoveka, koji jepružao šaku. „Šest zmajeva“, zatraži on.„Tri za prelaz, i tri za čoveka koga samizgubio.“

Sendor Klegani zavuče ruku u kesu inabi zgužvani komad pergamenta uskeledžijin dlan. „Na. Uzmi deset.“

„Deset?“ Skeledžija beše zbunjen.

„Šta je sad pa to?“„Mrtvačeva hartija, vredi devet

hiljada zmajeva ili tu negde.“ Psetoskoči u sedlo iza Arje i neprijatno seosmehnu. „Deset je tvoje. Po ostatak ćuse vratiti jednog dana, i zato pazi da gane potrošiš.“

Čovek zaškilji u pergament.„Pisanije. Šta ja imam od pisanija.Obećo si zlato. Viteška čast, геko si.“

„Vitezovi nemaju prokletu čast.Krajnje ti je vreme bilo da to naučiš,starče.“ Pseto mamuznu Stranca i odjurikroz kišu. Skeledžije ih ispratišekletvama i ponekim kamenom. Kleganise ne osvrnu ni na kamenje ni na reči, iuskoro nestadoše u mraku izmeđudrveća, a grmljavina reke polako utihnu

iza njih. „Skela neće nazad pre jutra“,reče on, „а ona družina neće primatipapirna obećanja od sledećih budalakoje naiđu. Ako nas tvoji prijatelji jure,moraće da budu mnogo dobri plivači.“

Arja se skupi i oćuta. Valar morgulis,pomisli snuždeno. Ser Ilin, ser Merin,kralj Džofri, kraljica Sersei, Dansen,Poliver, Srculence Raf, ser Gregor iGolicač. I Pseto, Pseto, Pseto.

Kada kiša stade i nebo se malorazvedri, toliko je drhtala i kijala daKlegani odluči da stanu za tu noć, pa čakpokuša i da zapali vatru. Međutim,ispostavilo se da je sve drvo koje sunašli premokro. Nikako nije uspevao damu varnica uhvati. Napokon besno šutnunaslagane grane. „Sedam mu prokletih

paklova“, prokle. „Mrzim vatre.“Sedeli su na vlažnom kamenju ispod

hrasta, slušajući tiho dobovanje vode štoje kapala s lišća dok su jeli hladnuvečeru od dvopeka, buđavog sira idimljene kobasice. Pseto je sekao mesosvojim bodežom, i sumnjičavo sezagledao u nju kada ju je uhvatio daposmatra nož. „О tome da nisi nipomislila.“

„Nisam“, slaga ona.On prezrivo frknu da pokaže šta o

tome misli, ali joj dade debeo komadkobasice. Arja ga je glodala, sve vremega posmatrajući. „Nikada nisam tukaotvoju sestru“, reče Pseto. „Ali ću tebe daprebijem ako me nateraš. Prestani dasmišljaš načine da me ubiješ. Od toga

nemaš nikakve koristi.“Na to nije imala šta da kaže. Žvakala

je kobasicu i hladno zurila u njega.Tvrdo kao kamen, pomisli.

„Ti me bar gledaš u lice, to moram dati priznam, mala vučice. Kako ti sesviđa?“

„Ne sviđa mi se. Sve je ispečeno iružno.“

Klegani joj pruži komad sira na vrhubodeža. „Ti si mala luda. Šta bi imalaod toga da pobegneš? Samo bi te uhvationeko gori.“

„Ne bi“, tvrdoglavo će ona. „Nepostoji niko gori.“

„Nikada nisi upoznala mog brata.Gregor je jednom ubio čoveka zato štoje hrkao. Svog čoveka.“ Kada se iskezi,

opečena strana lica mu se zategnu,neprirodno i ružno mu izvivši usne. Natoj strani zapravo nije ni imao usne, a niveći deo uha.

„I jesam upoznala tvog brata.“ Moždaje Planina stvarno bio gori, kada semale bolje razmisli. „Njega i Dansena iPolivera i Srculenceta Rafa i Golicača.“

Ovo kao da iznenadi Pseto. „А kakoje dragocena kćerčica Neda Starkaupoznala tu bagru? Gregor svoje pacovenikada ne dovodi na dvor.

„Znam ih iz sela.“ Jela je sir, i mašilase komada dvopeka. „Sela kraj jezeragde su uhvatili Džendrija, mene iPituljicu. Uhvatili su i ZelenorukogLomija, ali ga je Srculence Ralf ubiozato što je bio ranjen i umirao.“

Kleganijeva usta se zgrčiše. „Uhvatiote? Moj brat te uhvatio?“ Na to senasmeja, što je bio gorak zvuk, delomrežanje a delom grmljavina. „Gregornije znao koga ima, zar ne? Sigurno,inače bi te smesta odvukao u KraljevuLuku i bacio pravo u Serseino krilo. O,ovo je baš slatko Postaraću se da mu tokažem pre nego što mu iščupam srce.“

I ranije je pričao o tome kako će ubitiPlaninu. „Ali on ti je brat“, reče Arjasumnjičavo.

„Zar nikada nisi imala brata koga siželela da ubiješ?“ Ponovo se nasmeja.„Ili možda sestru?“ Tada je sigurnougledao nešto na njenom licu, pošto senagao bliže. „Sansa. To je to, je l’ tako?Vučica hoće da ubije lepu ptičicu.“

„Ne“, besno mu odvrati Arja. „Hoćuda ubijem tebe.“

„Zato što sam raspolutio tvog malogdrugara? Ubio sam ih još mnogo, verujmi. Misliš da sam zbog toga nekakvočudovište. Pa, možda i jesam, ali sam ispasao život tvojoj sestri. Onog danakada ju je rulja svukla sa konja,prosekao sam put kroz njih i doveo jenatrag u zamak, inače bi dobila isto što iLolisa Stoukvort. A i pevala mi je. Tonisi znala, zar ne? Tvoja sestra mi jeotpevala slatku pesmicu.“

„Lažeš“, reče ona smesta.„Ne znaš ti ni polovinu onoga što

misliš da znaš. Crnobujica? Gde usedam paklova misliš da smo? Kudamisliš da idemo?“

Oklevala je zbog prezira u njegovomglasu. „Nazad u Kraljevu Luku“, reče.„Vodiš me Džofriju i kraljici.“ Nijetako, shvati iznenada, samo po načinu nakoji ju je pitao. Ali morala je nešto dakaže.

„Glupa slepa mala vučja kučka.“ Glasmu je bio grub i hladan kao struganjegvožđem. „Jebeš Džofrija, jebeš kraljicui jebeš ono malo nakazno čudovište kojenaziva bratom. Završio sam s njihovimgradom, s njihovom kraljevskomgardom, završio sam s Lanisterima. Štapas ima sa lavovima, pitam te?“ Uzemešinu sa vodom i otpi dugačak gutljaj.Dok je brisao usta, ponudi je Arji i reče:„Reka je bila Trozubac, devojčice.Trozubac, ne Crnobujica. Nacrtaj mapu

u glavi, ako možeš. Sutra ćemo stići naKraljevski drum. Posle toga ćemo brzonapredovati, pravo u Blizance. Ja ću bititaj koji će te predati majci. Ne plemenitiGospodar munja niti onaj prevarant odsveštenika s vatrom, ono čudovište.“Iskezi se na izraz njenog lica. „Misliš dasu tvoji prijatelji odmetnici jedini kojimogu da namirišu otkupninu? Donderionje uzeo moje zlato, tako da sam ja uzeotebe. Rekao bih da vrediš više negodvostruko od onoga što su mi opljačkali.Možda čak i više ako bih te prodaoLanisterima kao što se bojiš, ali neću.Čak i psu dosadi da ga šutiraju. Ako tajMladi Vuk ima pameti koliko su bogovidali žabi, proizvešće me u lorda imoliće me da stupim u njegovu službu.

Ja sam mu potreban, mada možda to jošne zna. Mogao bih čak i da ubijemGregora za njega, to bi mu se sigurnodopalo.“

„On te nikada neće primiti“, brecnuse ona. „Ne tebe.“

„Onda ću uzeti zlata koliko mogu daponesem, nasmejati mu se u lice iodjahati. Ako me ne bude primio, bilo bimu pametno da me ubije, ali neće touraditi. Previše je očev sin, po onomešto sam čuo. Meni to odgovara. Dobijamu svakom slučaju. Baš kao i ti, vučice.Zato prestani da cviliš i da me grizeš,muka mi je od toga. Drži jezik za zubimai radi šta ti kažem, pa ćemo možda čak istići na vreme za prokletu svadbu tvogujaka.“

DŽONKobili je ponestajalo daha, ali Džon

nije smeo da popusti. Morao je da stignedo Zida pre magnara. Spavao bi u sedluda ga je imao: bez njega, i budnom mu jebilo dovoljno teško da ostane na konju.Ranjena noga ga je bolela sve jače. Nijese usuđivao da se odmara dovoljno dugoda zaceli. Umesto toga mu se ranaotvarala svaki put kada bi uzjahao.

Kada se uspeo na vis i pred sobomvideo smeđi, razrovani Kraljevski drumkako vijuga na sever preko bregova ilivada, potapšao je kobilu i rekao:„Sada samo moramo da pratimo drum,devojko. Samo što nismo na Zidu.“ Noga

mu se do tada ukočila kao drvo, a odgroznice mu se tako vrtelo u glavi da jedva puta uhvatio sebe kako jaše upogrešnom pravcu.

Samo što nismo na Zidu. Zamislio jesvoje drugove kako piju kuvano vino uzajedničkoj dvorani. Hob će biti nadkazanima, Donal Noji u kovačnici,meštar Emon u svojim odajama ispodkule za gavranove. A Matori Medved?Sem, Gren, Žalobni Ed, Diven sanjegovim drvenim zubima... Džon jesamo mogao da se moli da su bar nekipobegli sa Pesnice.

Mnogo je mislio i na Igrit. Prisećaose mirisa njene kose, toplote njenogtela... i izraza na njenom licu kada jeprerezala starčev vrat. Nisi smeo da je

voliš, prošapta neki glas. Nisi smeo daje ostaviš, tvrdio je drugi. Pitao se da lise i njegov otac tako mučio kada jeostavio Džonovu majku da bi se vratioledi Kejtlin. On se obećao ledi Stark, aja sam se obećao Noćnoj straži.

Zamalo što nije projahao krozKrtičnjak, jer je bio u takvoj groznici danije znao gde je. Veći deo sela bešesakriven pod zemljom, tek se šačicamalih koliba videla pod svetlom mladogmeseca. Bordel je bio baraka ne veća odnužnika, njegov crveni fenjer škripao jena vetru, zakrvavljeno oko što viri kroztamu. Džon sjaha kod susedne štale,nekako se spusti s kobilinih leđa i vikomprobudi dva momka. „Treba mi odmorankonj, sa sedlom i uzdama“, reče im

glasom koji nije trpeo pogovora. Oni muga i dovedoše, a doneše mu i mešinuvina i pola vekne crnog hleba.„Probudite selo“, kaza im on.„Upozorite ih. Južno od Zida imadivljana. Sakupite šta možete daponesete i krenite za Crni zamak.“Uspentra se na crnog škopca koga su mudali, stežući zube zbog bola u nozi, iodjuri na sever.

Dok su zvezde počinjale da blede naistočnom nebu, Zid se pojavi pred njim,dižući se iznad krošnji i jutarnje magle.Mesečina je bledo svetlucala na ledu.Terao je škopca dalje, prateći blatnjaviklizavi drum sve dok ne ugleda kamenekule i drvene dvorane Crnog zamka,šćućurene poput slomljenih igračaka

ispod velike litice od leda. Tada je većZid svetlucao ružičasto i ljubičasto podprvim zracima jutarnje svetlosti.

Stražari ga nisu zaustavili dok jejahao kraj pomoćnih zgrada. Niko nijeizašao da mu stane na put. Crni zamakizgledao je jednako pust kao Sivostraža.Između pukotina u dvorišnom kamenjurastao je mrk korov. Stari snegprekrivao je krov Kremenih kasarni iležao u nanosima na severnoj straniHardinove kule, gde je Džon spavao prenego što je postao kućeupraviteljMatorog Medveda. Čađavi prstiprošarali su Kulu lorda zapovednika namestima gde je dim bio kuljao izprozora. Mormont se posle požarapreselio u Kraljevu kulu, ali Džon ni

tamo ne vide svetla. Sa zemlje nijemogao reći ima li stražara koji hodajupo Zidu, sedam stotina stopa gore, ali nevide nikoga na ogromnim krivudavimstepenicama koje su se poput kakvevelike drvene munje penjale uz južnustranu leda.

Ipak, dim se dizao iz dimnjakaarsenala; tek pramičak, gotovo nevidljivna sivom severnom nebu, ali je to bilodovoljno. Džon sjaha i odšepa ka njemu.Toplota pohrli iz otvorenih vrata kaovreli dah leta. Unutra, jednoruki DonalNoji radio je s mehom kod vatre. Dižeglavu na zvuk koraka. „Džone Snežni?“

„Glavom i bradom.“ Uprkos groznici,iscrpljenosti, nozi, magnaru, starcu, Igrit,Mensu, uprkos svemu tome, Džon se

osmehnu. Lepo je bilo vratiti se, lepo jebilo videti Nojija sa njegovim krupnimtrbuhom i praznim rukavom, viliceprekrivene crnim čekinjama.

Kovač pusti meh. „Tvoje lice...“Bio je skoro zaboravio na svoje lice.

„Jedan zverobraz je pokušao da miistera oko.“

Noji se namršti. „S ožiljkom iliglatko, mislio sam da ga nikada višeneću videti. Čuli smo da si prešaoMensu Rajderu.“

Džon se pridrža za okvir vrata da nepadne. „Kо ti je to rekao?“

„Džarmen Bakvel. Vratio se pre dvenedelje. Njegovi izvidnici tvrde da su terođenim očima videli kako jašeš udivljanskoj povorci i nosiš plašt od

ovčije kože.“ Noji ga odmeri. „Vidim daje bar to istina.“

„Sve je istina“, priznade Džon. „Bardonekle.“

„Treba li onda da grabim mač da teproburazim?“

„Ne. Radio sam po naređenjima. Poposlednjem naređenju Kolina Polušake.Noji, gde je posada?“

„Brane Zid od tvojih divljanskihprijatelja.“

„Da; ali gde?“„Svugde. Psoglavu Harmu su videli u

Šumobdiji kraj vira, Čegrtavu Košuljukod Dugačke mogile, Plačljivca kodLedenkraja. Uz čitav Zid... tu su i tamo,penju se kod Kraljičine kapije,provaljuju vrata Sivostraže, gomilaju se

kod Morobdije... ali čim ugledaju crniplašt, nestanu. Sutradan se pojave negdedrugde.

Džonu dođe da zastenje. „Varke.Mens hoće da se raštrkamo, zar nevidiš?“ A Bouen Marš igra kako onsvira. „Kapija je ovde. Napad će bitiovde.“

Noji mu priđe. „Noga ti je svakrvava.“

Džon tupo pogleda nadole. Kovač jebio u pravu. Rana mu se ponovootvorila. „Rana od strele...“

„Divljanske strele.“ To nije bilopitanje. Noji je imao samo jednu ruku,ali je ona bila sva od mišića. Obgrlio jenjome Džona da ovaj ne bi pao. „Вео sikao kreč, a uz to i goriš. Vodim te

Emonu.“„Nema vremena. Divljani su i južno

od Zida, dolaze od Kraljičine krune daotvore kapije.“

„Koliko ih je?“ Noji je skoro nosioDžona kroz vrata.

„Stotinu i dvadeset, i dobro sunaoružani za divljane. Bronzani oklopi,ponegde i čelik. Koliko je ljudi ostaloovde?“

„Četrdesetak“, reče Donal Noji.„Bogalji i slabi, i nešto zelenih momakajoš na obuci.“

„Ako je Marš otišao, koga jeimenovao za zapoveđnika odbrane?“

Oružar se nasmeja. „Ser Vintona,bogovi ga sačuvali. On je poslednjivitez u zamku i tako to. Međutim, kako

stvari stoje, izgleda da je Staut tozaboravio, a niko ne žuri da ga podseti.Pretpostavljam da sam ja najbližezapovedniku što trenutno imamo.Najopasniji među bogaljima.“

To je bar bilo dobro. Jednorukioružar beše uporan, žilav i iskusanratnik. Ser Vinton Staut, s druge strane...pa, on je nekada bio dobar čovek, svi suse slagali, ali je izvidnik već osamdesetgodina, i napustili su ga i snaga i pamet.Jednom je zaspao za večerom i umalo senije udavio u zdeli čorbe od graška.

„Gde ti je vuk?“ - upita Noji dok suprelazili dvorište.

„Duh. Morao sam da ga ostavim kadasam se popeo uza Zid. Nadao sam se daće sam naći put ovamo.“

„Žao mi je, momče. Nismo videli nitraga od njega.“ Odšepaše do meštrovihvrata, u dugačkoj drvenoj utvrdi ispodkule sa gavranovima. Oružar ih šutnu.„Klidase!“

Ne prođe dugo a kroz vrata proviripogrbljen čovečuljak oborenih ramena,sav u crnom. Kada ugleda Džona, sitneružičaste oči mu se raširiše. „Pomozimomku da prilegne, dovešću meštra.“

U ognjištu je gorela vatra, i soba bešeskoro zagušljiva. Od toplote se Džonuprispava. Čim ga je Noji spustio naleđa, sklopio je oči da zaustavi svet kojise vrteo ukrug. Čuo je gavranove kakogore grakću, kao da se na nešto žale.„Sneg“, govorila je jedna ptica. „Sneg,snežni, sneg.“ To je Semovo maslo,

priseti se Džon. Je li Semvel Tarli uspeoda se vrati kući, pitao se, ili su uspelesamo ptice?

Nisu dugo čekali na meštra Emona.Kretao se sporo, s jednom pegavomšakom na Klidasovoj ruci dok jepažljivo i sitno koračao. Oko tankogvrata mu je lanac teško visio, zlatne isrebrne karike svetlucale su izmeđugvožđa, olova, kalaja i ostalih običnihmetala. „Džone Snežni“, reče on, „čimse oporaviš, moraš da mi ispričaš svešto si video i učinio. Donale, stavi navatru kazan vina, kao i moje alatke.Hoću da budu crvene od usijanja.Klidase, trebaće mi onaj tvoj dobri oštrinož.“ Meštru beše više od stotinugodina; beše smežuran, krhak, ćelav, i

sasvim slep. Ali iako njegove mlečneoči ništa nisu videle, um mu nije izgubioništa od svoje oštrine.

„Divljani dolaze“, reče mu Džon, aKlidas pređe nožem uz nogavicunjegovih čakšira, sekući debelo crnoplatno, tvrdo od skorene krvi inatopljeno svežom. „S juga. Popeli smose uza Zid...“

Meštar Emon omirisa Džonov grubizavoj kada ga Klidas odseče. „Mi?“

„Bio sam sa njima. Korin Polušakami je naredio da im se pridružim..“ Džonse bolno namršti kada meštar stade damu ispituje ranu, bockajući i pritiskajućiprstima. „Magnar od Tena - aaaaa, toboli.“ Stegnu zube. „Gde je MatoriMedved?“

„Džone... boli me da ti to kažem, alilord zapovednik Mormont je ubijen uKrasterovoj utvrdi. Ubila su ga njegovavlastita zakleta braća.“

„Вrа... naši ljudi?“ Emonove rečibolele su stotinu puta više od njegovihprstiju. Džon se priseti MatorogMedveda na dan kada ga je poslednji putvideo, kako stoji pred svojim šatorom,sa gavranom koji traži kukuruza na ruci.Mormonta nema? Bojao se toga jošotkako je video poprište bitke naPesnici, ali je udarac ipak bio težak.„Kо je to uradio? Ko ga je izdao?“

„Gart od Starigrada, Jednoruki Olo,Kama... lopovi, kukavice i ubice, čitavata bratija. Trebalo je da znamo da će seto desiti. Straža nije što je nekada bila.

Ima premalo časnih ljudi da zavedu redmeđu probisvetima.“ Donal Noji okrenumeštrova sečiva u vatri. „Desetakodanih ljudi uspelo je da se vrati.Žalobni Ed, Džin, tvoj prijatelj Bivo. Odnjih smo čuli šta se desilo.“

Samo desetak? Dve stotine ljudiotišlo je iz Crnog zamka sa lordomzapovednikom Mormontom, dve stotinenajboljih iz straže. „Znači li to da jesada Marš lord zapovednik?“ Stari Narje bio srdačan i marljiv prvikućeupravitelj, ali je bio očajnoneprikladan da predvodi odbranu protivdivljanske horde.

„Zasada, dok ne održimo biranje“,reče meštar Emon. „Klidase, daj mipljosku.“

Biranje. Pošto su Korin Polušaka iser Džaremi Riker mrtvi, a Ben Starknestao, ko je još preostao? Bouen Marš iser Vinton Staut sigurno ne, to je barjasno. Jesu li Toren Smolvud ili ser OtinViters preživeli Pesnicu? Ne, biće toKoter Hridni ili ser Denis Malister. Alikoji od njih dvojice? Zapovednici Kulesenki i Morobdije bili su dobri ljudi, aliveoma različiti; ser Denis učtiv iodmeren, pravi vitez, ali prilično star,Hridni mlađi, rođen kao kopile, prostogjezika i možda čak i previše hrabar. Jošgore, njih dvojica međusobno su seprezirali. Matori Medved ih je uvekdržao što je moguće dalje jednog oddrugoga, na suprotnim krajevima Zida.Malisteri su imali duboko usađeno

nepoverenje prema gvozdenrođenima,znao je Džon.

Nalet bola ga podseti na sopstvenenevolje. Meštar mu stegnu šaku. „Klidasdonosi makovo mleko.“

Džon pokuša da ustane. „Ne trebami...“

„Treba ti“, reče Emon odlučno. „Ovoće da boli.“

Donal Noji im priđe i gurnu Džona naleđa. „Miruj, inače ću da te vežem.“ Čaki sa jednom rukom, kovač ga je savladaokao da je dete. Klidas se vrati sazelenom pljoskom i okruglastomkamenom čašom. Meštar Emon je nasudo vrha. „Ispij ovo.“

Džon je od muke zagrizao usnu.Osetio je krv izmešanu s gustim,

kredastim napitkom. Jedva se uzdržao daga odmah ne povrati.

Klidas je doneo i lavor tople vode, imeštar Emon opra gnoj i krv iz rane.Koliko god da je nežan bio, Džon je i odnajlaganijeg dodira želeo da vrišti.„Magnarovi ljudi su disciplinovani, iimaju bronzane oklope“, rekao im je.Kada bi govorio, bar je doneklezaboravljao na nogu.

„Magnar je lord na Skagosu“, rečeNoji. „Bilo je Skagošana u Morobdijikada sam prvi put došao na Zid, sećamse kako su pričali o njemu.“

„Mislim da je Džon upotrebio reč ustarijem smislu“, reče meštar Emon, „nekao porodično ime, već kao titulu.Potiče iz starog jezika.“

„Znači gospodar“, složi se Džon.„Stir je magnar nekog mesta zvanog Ten,na krajnjem severu Ledenkandži. Imastotinu vlastitih ljudi i dvadesetpljačkaša koji poznaju Dar gotovojednako dobro kao i ja. Mens ipaknikada nije našao rog, i to je nešto. Rogzime, zbog njega je iskopavao uz Mlečnuvodu.“

Meštar Emon zastade s krpom u ruci.„Rog zime je drevna legenda. Veruje liKralj s one strane Zida da tako neštozaista postoji?“

„Svi oni veruju“, reče Džon. „Igritkaže da su otvorili stotinu grobova...grobova kraljeva i junaka, po čitavojdolini Mlečne vode, ali nikada nisu..

„Kо je Igrit?“ - upita Donal Noji

značajno.„Žena iz slobodnog naroda.“ Kako da

im objasni ko je Igrit? Topla je ipametna i zabavna i ume da se ljubi iseče ljudima vratove. „Ona je saStirom, ali nije... mlada je, tek devojka,zapravo, divlja, ali ona...“ Ubila jejednog starca samo zato što je založiovatru. Činilo mu se da mu je jezik debeoi trapav. Makovo mleko mu je zamutilomisli. „Prekršio sam zavete sa njom.Nisam nameravao, ali...“ Nisam smeo.Nisam smeo da je volim, nisam smeo daje ostavim... „Nisam bio dovoljnosnažan. Polušaka mi je naredio, jaši snjima, gledaj, ne smem da ustuknem,ja...“ Činilo mu se da mu je glava punavlažne vune.

Meštar Emon ponovo omirisaDžonovu ranu. Onda odloži krvavoplatno u lavor i reče: „Donale, vreli nož,molim te. Obojica ćete mi trebati da gadržite.“

Neću da vrištim, reče Džon sebi kadavide crveno usijano sečivo. Ipak, i taj jezavet prekršio. Donal Noji ga je držao,dok je Klidas pomagao u vođenjumeštrove ruke. Džon se nije pomerao,osim što je udarao pesnicom po stolu,ponovo i ponovo i ponovo. Bol bešetoliko ogroman da se on oseti mali islabašan i bespomoćan unutar njega,dete što jeca u mraku. Igrit, pomisli onkada mu do nosa dopre smrad izgorelogmesa, a u ušima odjeknu vlastiti vrisak.Igrit, morao sam. Na treptaj oka agonija

stade da slabi. Ali ga onda gvožđeponovo dodirnu, i on se onesvesti.

Kada mu se kapci u trzajima otvoriše,beše umotan u debelu vunu. Plutao je.Kao da nije mogao da se pomeri, ali tone beše važno. Neko vreme je sanjao daje Igrit sa njim, da ga neguje nežnimrukama. Napokon sklopi oči i zaspa.

Naredno buđenje ne beše tako blago.Soba beše tamna, ali pod ćebadima bolse vratio, probadanje u nozi koje se i nanajmanji pokret pretvaralo u usijani nož.Džon je to i te kako dobro naučio kadaje pokušao da proveri ima li još nogu.Dah mu zastade, on potisnu vrisak iponovo stegnu pesnicu.

„Džone?“ Pojavi se sveća, i gledaloga je dobro poznato lice, okruženo

parom velikih ušiju. „Ne bi trebalo da semrdaš.“

„Pipe?“ Džon diže ruku i drugimomak mu je čvrsto stegnu. „Mislio samda si otišao...“

„...sa matorim Narom? Ne, on smatrada sam previše mali i zelen. I Gren jeovde.“

„I ja sam ovde.“ Gren priđe drugojstrani kreveta. „Zaspao sam.“

Džonovo grlo beše suvo. „Vode“,procedi. Gren mu je donese i prineseusnama. „Video sam Pesnicu“, rečenakon dugačkog gutljaja. „Krv, mrtvekonje... Noji je rekao da se desetak vasvratilo... ko?“

„Diven. Džin, Žalobni Ed, SlatkiDonel Hil, Almer, Levoruki Lu, Gart

Sivopero. Još četvorica ili petorica. Ja.“„Sem?“Gren pogleda u stranu. „Ubio je

jednog Tuđina, Džone. Video samrođenim očima. Ubo ga je onim nožemod zmajstakla što si mu ga dao, iprozvali smo ga Sem Ubica. To jemrzeo.“

Sem Ubica. Džon je teško mogaozamisliti nekog manje stvorenog zaratnički zanat od Sema Tarlija. „Šta muse desilo?“

„Ostavili smo ga.“ Gren je zvučaopokislo. „Drmusao sam ga i urlao nanjega, čak ga i ošamario. Džin jepokušao da ga povuče na noge, ali bio jepretežak. Sećaš se kako bi se na obucisklupčao na zemlji i samo ležao i

cvileo? Kod Krastera nije čak ni cvileo.Kama i Olo su rušili zidove u potrazi zahranom. Gart i Gart su se tukli, nekidrugi su silovali Krasterove žene.Žalobni Ed je pretpostavio da ćeKamino društvo pobiti sve odane ljudeda ne bismo ispričali šta su uradili, abili su dvostruko brojniji od nas.Ostavili smo Sema s MatorimMedvedom. Nije hteo ni da mrdne,Džone.“

Bio ti je brat, skoro da kaza. Kakoste mogli da ga ostavite međudivljanima i ubicama?

„Možda je još živ“, reče Pip. „Moždaće sve da nas iznenadi i sutra dojaše.“

„Jeste, sa glavom Mensa Rajdera.“Gren je pokušavao da zvuči vedro, Džon

je to jasno video. „Sem Ubica!“Džon ponovo pokuša da sedne. Bila

je to jednako velika greška kao i prviput. Kriknu i opsova.

„Grene, idi probudi meštra Emona“,reče Pip. „Reci mu da Džonu treba jošmakovog mleka.“

Da, pomisli Džon. „Ne“, reče.„Magnar...“

„Znamo“, reče Pip. „Stražarima naZidu rečeno je da jednim okom gledajuna jug, a Donal Noji je poslao nekolikoljudi na Vetroviti greben da paze naKraljevski drum. Meštar Emon je takođeposlao ptice u Morobdiju i Kulu senki.“

Meštar Emon se dovuče do kreveta, sjednom šakom na Grenovom ramenu.„Džone, imaj milosti prema sebi. Dobro

je što si se probudio, ali moraš sebi dativremena da ozdraviš. Natopili smo ranuključalim vinom, i zatvorili je oblogomod koprive, semena slačice i buđavoghleba, ali ako se ne budeš odmarao...“

„Ne mogu.“ Džon se izbori sa bolom isede. „Mens će uskoro biti ovde...hiljadu ljudi, divovi, mamuti... da li jeglas poslat u Zimovrel? Kralju?“ Znojmu je kapao sa čela. Na tren sklopi oči.

Gren čudno pogleda Pipa. „On nezna.“

„Džone“, reče meštar Emon, „mnogose i premnogo desilo dok si bio odsutan,a malo dobrog. Belon Grejdžoj seponovo krunisao i poslao je svojedugačke brodove protiv Severa.Kraljevi niču kao korov na sve strane, i

mi smo poslali pozive u pomoć svima,ali niko neće da dođe. Imaju preča poslasa svojim mačevima, a mi smo daleki izaboravljeni. A Zimovrel... Džone, budijak... Zimovrela više nema...“

„Nema?“ Džon je zurio u Emonoveblede oči i izborano lice. „Moja braćasu u Zimovrelu. Bren i Rikon...“

Meštar mu dodirnu čelo. „Strašno mije žao, Džone. Braća su ti pogubljena ponaređenju Teona Grejdžoja nakon što jezauzeo Zimovrel u ime svoga oca. Kadasu vazali tvoga oca zapretili da će gapreuzeti, spalio je zamak do temelja.“

„Tvoja braća su osvećena“, rečeGren. „Boltonov sin je pobio svegvozdenljude, i priča se da dere TeonaGrejdžoja živog, i to pedalj po pedalj,

zbog svega što je uradio.“„Žao mi je, Džone.“ Pip mu stegnu

rame. „Svima nam je žao.“ Džonu seTeon Grejdžoj nikada nije dopadao, alije bio štićenik njegovog oca. Još jedangrč bola mu izvi nogu, i on se usledećem trenu ponovo nađe na leđima.„То je neka greška“, reče. „UKraljičinoj kruni sam video jezovuka,sivog jezovuka... sivog... prepoznao meje.“ Ako je Bren mrtav, živi li nekinjegov deo u vuku, kao što je Orel živeou svom orlu?

„Ispij ovo.“ Gren mu prinese čašu dousana. Džon ispi. Glava mu beše punavukova i orlova, smeha njegove braće.Lica iznad njega počeše da blede i da semagle. Ne mogu biti mrtvi. Teon to

nikada ne bi uradio. A Zimovrel... sivigranit, hrast i gvožđe, vrane što kružeoko kula, para iz vrelih jezeraca ubogošumi, kameni kraljevi na svojimprestolima... kako je moguće daZimovrela više nema?

Kada ga snovi obuzeše, zateče seponovo kod kuće, kako pljuska u vrelimjezercima ispod ogromnog belogčuvardrva koje je imalo lice njegovogoca. Igrit je bila sa njim, smejala mu se,skidala kože dok nije ostala sasvimnaga, pokušala da ga poljubi, ali on nijemogao, nije mogao, pošto ga je otacgledao. On je bio krv Zimovrela, čovekNoćne straže. Neću napraviti kopile,rekao joj je. Neću. Neću. „Ne znaš tiništa, Džone Snežni“, prošapta ona, koža

joj se rastopi u vreloj vodi, meso ispodse rastvori sa kostiju sve dok neostadoše samo lobanja i skelet, a jezerceje žuborilo, gusto i crveno.

KEJTLINČuli su Zeleni krak pre nego što su ga

videli, beskrajni tihi šapat, poput režanjaneke ogromne zveri. Reka bešeuskovitlana bujica, upola šira negoprošle godine, kada je Rob tu podeliosvoju vojsku i zakleo se da će uzeti nekudevojku od Freja za nevestu, kao cenunjihovog prelaska. Lord Valder i njegovmost su mu trebali onda, a sada mutrebaju još i više. Kejtlinino srce bešepuno sumnji dok je gledala mutne zelenevode kako hitro teku. Nikako ovonećemo pregaziti, niti preplivati, amože proći i čitav mesec pre nego štovode opadnu.

Dok su se približavali Blizancima,Rob je stavio krunu i pozvao Kejtlin iEdmura da jašu pored njega. SerRejnald Vesterling mu je nosio barjak,jezovuka Starka na ledenobelom polju.

Kapijske kule se pomoliše iz kišepoput duhova, mutne sive prikaze kojesu se zgušnjavale kako su im sepribližavali. Uporište Freja nije biojedan zamak, već dva; na suprotnimobalama stajala su istovetna zdanja odvlažnog kamena, povezana velikimlučnim mostom. Iz njegovog središtadizala se Vodena kula, a ispod nje jereka tekla pravo i hitro. U obalama behuusečeni rukavci, da napajaju šance kojisu od oba blizanca napravili ostrva.Kiše su pretvorile šančeve u plitka

jezera.Preko uzburkanih voda, Kejtlin vide

nekoliko hiljada ljudi ulogorenih okoistočnog zamka, sa barjacima koji su sakopalja ispred šatora visili popututopljenih mačaka. Zbog kiše nije bilomoguće razlikovati boje i grbove.Većina beše siva, činilo joj se, mada jepod takvim nebom čitav svet delovaosivo.

„Ovde pažljivo kroči, Robe“, upozoriona svog sina. „Lord Valder ima tankukožu i oštar jezik, a neki njegovi sinovibez sumnje nalikuju na oca. Ne smešdozvoliti da te izazovu.“

„Znam Freje, majko. Znam koliko samih uvredio, i koliko mi trebaju. Bićuučtiv kao obrednik.“

Kejtlin se nelagodno promeškolji usedlu. „Ako nam ponude osveženje čimstignemo, ni slučajno nemoj da odbiješ.Prihvati sve što ti ponude, i jedi i pijtako da svi vide. Ako ne ponude ništa,zatraži hleba i sira i čašu vina.“

„Više sam mokar nego gladan...“„Robe, slušaj me. Kada jednom jedeš

njegov hleb i so, imaš gostinska prava, izakoni domaćinstva te štite podnjegovim krovom.“

Rob je izgledao više zabavljeno negouplašeno. „Imam vojsku da me štiti,majko, ne moram da se oslanjam na hlebi sir. Ali ako je po volji lorda Valderada mi posluži kuvanu vranu prekrivenucrvima, poješću je i zatražiti još jednuzdelu.“

Iz zapadne kapije izjahaše četiriFreja, umotani u teške plaštove oddebele sive vune. Kejtlin prepoznade serRimana, sina pokojnog ser Stevrona,prvenca lorda Valdera. Pošto mu je otacbio mrtav, Riman beše naslednikBlizanaca. Lice koje ugleda podkapuljačom beše mesnato, široko iglupo. Ostala trojica verovatno behunjegovi sinovi, praunuci lorda Valdera.

Edmur to i potvrdi. „Edvin jenajstariji, onaj bledi mršavi, što izgledakao da pati od zatvora. Žilavi i bradatije Crni Valder, gadan lik. Na šarcu jePetir, momak sa čijim se licem sudbinaokrutno poigrala. Braća ga zovu PetirBubuljica. Tek je godinu ili dve starijiod Roba, ali ga je lord Valder oženio

kada mu je bilo deset, ženom tri putastarijom. Bogovi, nadam se da Rozlin neliči na njega.“

Zastadoše da puste domaćinima da impriđu. Robov barjak visio je na koplju, iuporni zvuci kiše mešali su se sahujanjem nabujalog Zelenog kraka desnood njih. Sivi Vetar krenu napred,ukočenog repa, gledajući kroz skupljenetamnozlatne oči. Kada se Freji nađošena pet-šest koraka, Kejtlin ču njegovoduboko režanje, koje se stapalo sazvukom reke. Rob je delovaozaprepašćeno. „Sivi Vetre, dođi. Dođi!“

Umesto toga, jezovuk uz urlik skočinapred.

Ser Rimanov konj ustuknu uzprestrašeno njištanje, a konj Petira

Bubuljice se prope i zbaci ga. Samo jeCrni Valder obuzdao svoga. On se mašibalčaka svog mača. „Ne!“ - viknu Rob.„Sivi Vetre, ovamo. Ovamo.“ Kejtlinpotera konja između jezovuka i jahača.Blato prsnu s kopita njene kobile kadapreseče put Sivom Vetru. Vuk se izvi ustranu, i kao da tek tada ču Roba kako gazove.

„Zar se tako Starkovi izvinjavaju?“ -viknu Crni Valder, s golim čelikom uruci. „Jadan je to pozdrav, napujdativuka na nas. Zato si došao?“

Ser Riman je sjahao da pomognePetiru Bubuljici da ustane. Momak jebio blatnjav ali nepovređen.

„Došao sam da se izvinim za uvredukoju sam naneo vašoj kući i da

prisustvujem svadbi svog ujaka.“ Robskoči iz sedla. „Petire, uzmi mog konja.Tvoj je odjurio skoro do štale.“

Petir pogleda u oca i reče: „Mogu dajašem iza jednog od braće.“ Freji ničimne iskazaše poštovanje. „Kasniš“, objaviser Riman. „Kiše su nas usporile“, rečeRob. „Poslao sam pticu.“

„Ne vidim ženu.“P o d ženom je ser Riman

podrazumevao Džejn Vesterling, to susvi znali. Ledi Kejtlin se uz osmehizvini. „Kraljica Džejn je umorna odsilnih putovanja, gospodo. Bez sumnjeće rado doći u posetu kada se vremenamalo smire.“

„Moj deda neće biti srećan.“ Mada jeCrni Valder vratio mač u korice, glas mu

nije bio nimalo srdačniji. „Mnogo sammu pričao o gospi, i želeo je da je vidisopstvenim očima.“

Edvin se nakašlja. „Imamo odajespremne za vas u Vodenoj kuli,veličanstvo“, reče Robu sa pažljivomljubaznošću, „kao i za lorda Tulija i lediStark. Tvoji lordovi vazali takođe sudobrodošli pod našim krovom i nasvadbenu gozbu.“

„А moji ljudi?“ - upita Rob.„Moj gospodar deda žali što ne može

da nahrani niti smesti toliku vojsku.Teško nalazimo dovoljno hrane i za naševojnike. Pa ipak, tvoji ljudi neće bitizaboravljeni. Ako pređu i dignu logorpored našeg, donećemo dovoljno buradivina i piva da svi nazdrave lordu

Edmuru i njegovoj nevesti. Digli smo trivelika šatora na suprotnoj obali, da sezaklone od kiše.“

„Tvoj gospodar otac je veomaljubazan. Moji ljudi su mu zahvalni.Prešli su dugačak i kišovit put.“

Edmur Tuli pritera konja. „Kada ćuupoznati svoju verenicu?“

„Čeka te unutra“, obeća Edvin Frej.„Oprostićeš joj što se pomalo stidi,znam. Sirota devica je ovaj dan takonestrpljivo iščekivala. Ali, što nekrenemo, da se sklonimo sa ove kiše?“

„Baš tako.“ Ser Riman ponovouzjaha, pa pomože Petiru Bubuljici dauzjaše iza njega. „Krenite za mnom,molim vas, moj otac čeka.“ Okrenukonja natrag prema Blizancima.

Edmur priđe Kejtlin. „Pokojni lordFrej je mogao lično da dođe da naspozdravi“, požali se. „Ја sam mu sizerena uskoro i zet, a Rob mu je kralj.“

„Kada tebi bude jedna i devedeset,brate, vidi koliko ćeš biti željan da jašešpo kiši.“ Pa ipak se pitala da li je tojedini razlog. Lord Valder se običnokretao u pokrivenoj nosiljci, koja bi gačuvala od kiše. Namerna uvreda? Akoje tako, sigurno je tek prva u nizu.

Kod kapije ih je čekalo još nevolja.Sivi Vetar se ukočio na sredini mosta,otresao kišu i zaurlao na rešetke. Robnestrpljivo zviznu. „Sivi Vetre! Šta je?Sivi Vetre, polazi!“ Ali jezovuk samootkri zube. Ne dopada mu se ovo mesto,pomisli Kejtlin. Rob je morao da čučne i

tiho porazgovara sa vukom pre nego štoje ovaj pristao da prođe ispod rešetki.Do tada su već došli i Hromi Lotar iValder Rečni. „Boji se zvuka vode“,kaza Rečni. „Zveri znaju da izbegavajunabujale reke.“

„Suva štenara i komad ovčetine, i davidite kako će da se smiri“, reče Lotarvedro. „Da pozovem našeg glavnogpsetara?“

„On je jezovuk, a ne pas“, reče Rob,„i opasan je za ljude kojima ne veruje.Ser Rejnalde, ostani s njim. Neću ovakoda ga vodim u dvor lorda Valdera.“

Vešto izvedeno, oceni Kejtlin. Rob sepotrudio da ni Vesterling ne izađe naoči lordu Valderu.

Giht i krhke kosti uzele su danak

starom Valderu Freju. Nađoše gaugneždenog u visokom sedištu, sajastukom pod sobom i odorom odhermelina preko krila. Stolica mu bešeod crne hrastovine, sa leđimaizrezbarenim u obliku dve stamene kulespojene lučnim mostom, i beše takoogromna da je njen zagrljaj pretvaraostarca u nakazno dete. Lord Valder jepodsećao na lešinara, a još i više nalasicu. Njegova ćelava glava, pegava odstarosti, štrčala je iz mršavih ramena nadugačkom ružičastom vratu. Ispoduvučene brade visila je mlitava koža,oči mu behu vlažne i zamagljene, abezuba usta su se stalno kretala,usisavajući vazduh kao što odojče sisamajčine grudi.

Osma ledi Frej stajala je kraj visokogsedišta lorda Valdera. Kraj nogu mu jesedela nešto mlađa slika i prilika njegasamog, pogrbljeni mršavipedesetogodišnjak čija je skupa odeždaod plave vune i sivog satena bila čudnonaglašena krunom i okovratnikomukrašenim sitnim mesinganim zvonima.Sličnost između njega i lorda bila jeizuzetna, osim u očima; oči lorda Frejabehu sitne, mutne i sumnjičave, a ovogdrugog krupne, dobroćudne i prazne.Kejtlin se priseti da je neko odpotomaka lorda Valdera pre mnogogodina imao slaboumnog sina. U prošlimposetama, gospodar prelaza se uvekstarao da ga sakrije. Da li je oduveknosio ludinu krunu, ili je to poruga

Robu? Beše to pitanje koje se nijeusuđivala da postavi.

Sinovi, kćeri, deca i unuci kuće Freja,njihove žene, muževi i sluge ispunjavalisu ostatak dvorane. Međutim, samo jestarac govorio. „Oprostićeš mi što neklečim, znam. Noge mi više nisu kao štosu nekada bih mada ono između njih jošdobro služi, he.“ Dok je odmeravaoRobovu krunu, usne mu se raširiše ubezub osmeh. „Neki bi rekli da je jadankralj koji se kruniše bronzom,veličanstvo.“

„Bronza i gvožđe su jači od zlata isrebra“, odgovori Rob. „Stari kraljevizime nosili su ovakvu krunu od mačeva.“

„Nije im to mnogo pomoglo kada suzmajevi došli. He.“ To he kao da se

dopalo slaboumniku, koji zamahaglavom levo-desno, a zvonca na kruni iokovratniku zaječaše. „Gospodaru“,reče lord Valder, „oprosti mom Egonuzbog buke. Ima manje pameti u glavi odmočvarca, a sada prvi put vidi kralja.Jedan je od Stevronovih sinova. Mi gazovemo Zvonce.“

„Ser Stevron ga je spomenuo, mojgospodaru.“ Rob se osmehnuslaboumniku. „Pozdrav, Egone. Otac tije bio hrabar čovek.“

Zvonce se oglasi zvoncima. Kada seosmehnu, iz ugla usana mu pocuri tankanit pljuvačke.

„Uštedi kraljevske reči. Možešjednako da pričaš i nokširu.“ LordValder tada usmeri pogled na ostale.

„Ра, ledi Kejtlin, vidim da si nam sevratila. I mladi ser Edmur, pobednik kodKamenog mlina. Sada si lord Tuli, to nesmem da zaboravim. Ti si peti lord Tulikoga sam upoznao. Nadživeo samprethodnu četvoricu, he. Nevesta ti je tunegde. Pretpostavljam da hoćeš da jevidiš.“

„Hoću, moj gospodaru.“„Onda ćeš je i videti. Ali obučenu.

Ona je smerna devojka, i devica. Nećešje videti golu do prve bračne noći.“Lord Valder se zakikota. „Hе. Uskoro,uskoro.“ Onda izvi glavu. „Benfri, idi idovedi sestru. I to brzo, lord Tuli jedošao čak iz Brzorečja.“ Mladi vitez uogrtaču podeljenom na četiri delapokloni se i ode, a starac se vrati Robu.

„А gde je tvoja nevesta, veličanstvo?Lepa kraljica Džejn. Vesterlingova odLitice, tako sam čuo, he.“

„Ostavio sam je u Brzorečju, mojgospodaru. Bila je preumorna za novoputovanje, kao što smo i rekli serRimanu.“

„То me duboko žalosti. Hteo sam daje vidim sopstvenim slabim očima. Svismo to hteli, he. Zar nije tako, mojagospo?“

Bleda i mršava ledi Frej kao da bešeiznenađena što neko od nje zahteva daprogovori. „D-da, moj gospodaru. Svismo silno želeli da se poklonimo kraljiciDžejn. Sigurno je vrlo lepa.“

„Veoma je lepa, moja gospo.“ URobovom glasu beše ledenog mira koji

podseti Kejtlin na njegovog oca.Starac to ili nije čuo, ili nije hteo da

čuje. „Lepša od mog potomstva, he?Kako bi inače njeno lice i telo nateralikraljevsko veličanstvo da zaboravi nasvoja svečana obećanja.“

Rob dostojanstveno istrpe prekor.„Nema reči koje bi to mogle da isprave,znam, ali sam došao da se izvinim zauvredu nanetu tvojoj kući, i da te molimza oprost, moj gospodaru.“

„Izvinjenja, he. Da, zakleo si se daćeš to uraditi, prisećam se. Star sam, alitakve stvari ne zaboravljam. Ne kao nekikraljevi, izgleda. Mladi na sve zaboravekada ugledaju lepuškasto lice i par lepihčvrstih sisa, nije li tako? Ja sam bio isti.Neki bi možda rekli da još jesam, he-he.

Međutim, grešili bi, grešili bi isto kao iti. Ali sada si ovde da se iskupiš.Međutim, moje si devojke odbacio.Možda bi one trebalo da te čuju kakopreklinješ za oprost, veličanstvo. Mojedevice. Evo, pogledaj ih.“ Kada mahnuprstima, jato žena napusti svoja mestakraj zidova da se postroji ispodpodijuma. I Zvonce poče da se diže,zvonca mu veselo zapevaše. Ali lediFrej zgrabi slaboumnika za rukav ipovuče ga dole.

Lord Valder je prozivao imena.„Moja kći Arvina“, reče on začetrnaestogodišnjakinju. „Sirei, mojanajmlađa zakonita kći. Ami i Marijen suunuke. Ami sam udao za ser Pejta odSedmopotočja, ali je Planina ubio onu

gluperdu, tako da sam je dobio nazad.To je Sersei, ali je zovemo Pčelu a.Majka joj je od Bizberija. Još unuka.Jedna je Valda, a ostale... pa, i oneimaju imena, koja god da su...“

„Ја sam Meri, gospodaru.“, rečejedna devojka.

„Ti si bučna, to je bar sigurno. PoredBučne je moja kći Tita. Onda još jednaValda. Aliks, Marisa... Ti si Marisa? Imislio sam da jesi. Nije uvek ćelava.Meštar joj je obrijao glavu, ali se kuneda će joj kosa ubrzo ponovo izrasti.Bliznakinje su Sera i Sara.“ Zaškilji najednu od mlađih devojaka. „He, ti si jošjedna Valda?“

Devojčici nije moglo biti više odčetiri godine. „Ја sam Valda ser Emona

Rečnog, lorde pradedo.“ Ona sepokloni.

„Otkada ti to pričaš? Mada sumnjamda imaš išta pametno da kažeš, tvoj otacto nikada nije imao. A uz to je i kopile,he. Odlazi, ovde hoću samo Freje.Kralja na Severu ne zanima niži soj.“Lord Valder hitro pogleda Roba dok jeZvonce klimao glavom i zveckao. „Etoih, sve device. Dobro, i jedna udovica,ali ima ljudi koji vole da im žene stignurazrađene. Mogao si da imaš bilo kojuod njih.“

„Bio bi to nemoguć izbor, mojgospodaru“, reče Rob pažljivo iljubazno. „Sve su i previše ljupke.“

Lord Valder prezrivo frknu. „А ljudikažu da je meni vid slab. Neke i nisu

takо loše, valjda. Druge... pa, to je sadsvejedno. Nisu bile dovoljno dobre zaKralja na Severu, he. Dakle, šta si hteoda kažeš?“

„Moje gospe.“ Videlo se da je Robuužasno neprijatno, ali je znao da ovajtrenutak mora doći, i suočio se sa njimneustuknuvši. „Svi ljudi moraju da držereč, a kralj ponajviše. Obećao sam da ćuse venčati jednom od vas, i prekršio samsvoj zavet. Greška nije vaša. Nisampostupio tako da bih vas uvredio, većzato što sam zavoleo drugu. Nema rečikoje to mogu da isprave, znam, ali samipak došao pred vas da zatražim oprost,da bi Freji od Prelaza i Starkovi odZimovrela ponovo bili prijatelji.“

Manje devojčice se uznemireno

promeškoljiše. Njihove starije sestrečekale su šta će reći lord Valder sa svogcrnog hrastovog prestola. Zvonce seljuljao napred-nazad, a zvonca su ječalasa krune i okovratnika.

„Dobro“, reče gospodar Prelaza. „Тоje bilo vrlo dobro, veličanstvo. ’Nemareči koje to mogu da isprave’, he. Dobrorečeno, dobro rečeno. Nadam se da nasvadbenoj gozbi nećeš odbiti da plešešsa mojim kćerima. To bi razveselilomoje staračko srce, he.“ Zaklimasmežuranom ružičastom glavom gore-dole, veoma slično kao što je to radionjegov slaboumni unuk, mada lordValder nije imao zvonaca. „А evo i nje,lorde Edmure. Moja kći Rozlin, mojnajdragoceniji pupoljak, he.“

Ser Benfri je uvede u dvoranu. Ličilisu kao da su pravi brat i sestra. Sudećipo uzrastu, oboje behu deca šeste lediFrej; žene iz kuće Rozbija, koliko seKejtlin sećala.

Rozlin beše sitna za svoje godine,kože bele kao da je upravo izašla izkade pune mleka. Lice joj beše prijatno,male brade, tankog nosa, krupnih smeđihočiju. Gusta kestenjasta kosa padala je ublagim slapovima do struka tako tankogda bi ga Edmur mogao obuhvatitišakama. Ispod čipkastog prslučeta njenebledoplave haljine grudi su joj izgledalemale ali lepe.

„Veličanstvo.“ Devojka kleknu.„Lorde Edmure, nadam se da se nisirazočarao.“

Daleko od toga, pomisli Kejtlin. Licenjenog brata se ozarilo kada ju jeugledao. „Pričinjavaš mi radost, mojagospo“, reče Edmur. „I uvek će tako ibiti, znam to.“

Rozlin je imala mali razdeljak izmeđudva prednja zuba, zbog čega se stidljivoosmehivala, ali je zbog te mane bilanekako još i draža. Dovoljno je lepa,pomisli Kejtlin, ali je odveć sitna, ipotiče od Rozbija. Rozbiji nikada nisubili dobrog zdravlja. Mnogo joj se višedopadao stas nekih starijih devojaka udvorani; kćeri ili unuka, nije mogla bitisigurna. Ličile su na Krejkhole, a trećažena lorda Valdera poticala je iz te kuće.Široki kukovi da rađaju decu, bujnegrudi da ih doje, snažne ruke da ih

nose. Krejkholi su uvek bili krupnaporodica, i snažna.

„Moj gospodar je ljubazan“, reče lediRozlin Edmuru.

„Moja gospa je prelepa.“ Edmur jeuze za ruku i povuče da ustane. „Alizašto plačeš?“

„Od radosti“, reče Rozlin. „Plačemod radosti, moj gospodaru.“

„Dosta“, prekinu ih lord Valder.„Možeš da plačeš i šapućeš poslevenčanja, he. Benfri, vrati sestru u njeneodaje, mora da se pripremi za svadbu. Ai za prvu bračnu noć, he, najslađi deo.Za sve, za sve.“ Usta su mu se kretalanapred-nazad. „Biće i muzike, takoumilne muzike, i vina, he, crveno će dapoteče, i ispravićemo neke nepravde.

Ali sada ste umorni, a i mokri, kapljetemi po podu. Vatre vas čekaju, i vrućekuvano vino, i kupatila, ako ih želite.Lotare, odvedi naše goste u njihoveodaje.“

„Moram da prevedem svoje ljude nadrugu obalu reke, moj gospodaru“, rečeRob.

„Neće se oni izgubiti“, usprotivi selord Valder. „Prelazili su je i ranije, zarne? Kada ste došli sa severa. Hteli steda pređete, i to sam vam i dao, i nikadaniste rekli mož’ biti, he. Ali, kako vamdrago. Prevedi svakog čoveka lično zaruku ako hoćeš, mene nije briga.“

„Moj gospodaru!“ Kejtlin zamalo dazaboravi. „Veoma bi nam prijalo malohrane. Prejahali smo mnoge lige po

kiši.“Usta Valdera Freja krenuše napred-

nazad. „Hrane, he. Veknu hleba, zalogajsira, možda i kobasicu.“

„Nešto vina da zalijemo“, reče Rob.„I soli.“

„Hleba i soli. He. Naravno, naravno.“Starac pljesnu, i sluge uđoše u dvoranu svrčevima vina i pladnjevima hleba, sirai maslaca. Lord Valder sam uze čašucrnog i diže je pegavom rukom. „Mojigosti“, reče. „Moji časni gosti.Dobrodošli pod moj krov i za moj sto.“

„Hvala ti na gostoprimstvu, mojgospodaru“, odgovori Rob. Edmurponovi njegove reči, zajedno saVelidžonom, ser Markom Pajperom iostalima. Ispiše njegovo vino i pojedoše

njegov hleb i maslac. Kejtlin okusi vinoi gricnu malo hleba, i zbog toga se osetimnogo bolje. Sada ćemo biti bezbedni,pomisli.

Znajući koliko starac ume da budezloban, očekivala je da će im odaje bitimračne i sumorne. Međutim, Freji su se ite kako dobro postarali za njih, bar jetako izgledalo. Odaja za mladence bešeprostrana i bogato ukrašena, s velikimperjanim dušekom na krevetu čiji sustubovi bili izrezbareni u obliku kulazamka. Zastori na njemu behu u crvenomi plavom, bojama Tulija, što beše lepaljubaznost. Mirišljavi sagovi prekrivalisu daščani pod, a visoki prozor sažaluzinama gledao je na jug. Kejtlininasoba beše manja, ali lepo nameštena i

prijatna, sa upaljenom vatrom u kaminu.Hromi Lotar im je rekao da će Rob imatinekoliko povezanih odaja, kao što ipriliči kralju. „Ako vam zatreba bilo šta,samo pozovite stražare.“ Onda sepokloni i ode, teško šepajući dok sespuštao niz zavojite stepenice.

„Тrebalo bi da postavimo svojestražare“, reče Kejtlin svom bratu. Bićemirnija ako joj pred vratima budu ljudiStarka i Tulija. Prijem kod lordaValdera nije bio toliko mučan koliko sebojala, ali je ipak jedva čekala da se sveokonča. Još koji dan i Rob će krenuti ubitku, a ja u prijatno zatočeništvo uVodogled. Nije sumnjala da će joj LordDžejson ukazati sve počasti, ali je ipakbila potištena od pomisli na to.

Čula je zvuke konja dok je dugačkapovorka jahača prelazila most izmeđudva zamka. Kamenje je brujalo odkotrljanja teško natovarenih kola. Kejtlinode do prozora i vide Robovu vojskukako se pomalja iz istočnog blizanca.„Kiša kao da jenjava.“

„Sada kada smo na suvom.“ Edmur jestajao kraj vatre, puštajući da ga toplotaoblije. „Kako ti se čini Rozlin?“

Premala je i prenežna. Teško će darađa. Ali se njenom bratu devojkaočigledno dopala, tako da je samo rekla:„Mila je.“

„Rekao bih da joj se dopadam. Zaštoli je plakala?“

„Ona je devica na dan uoči venčanja.Nekoliko suza i treba očekivati.“ Liza je

isplakala bujice onog jutra kada su senjih dve udale, mada je uspela da budesuvih očiju i ozarena kada joj je DžonErin prebacio svoj belo-plavi plaštpreko ramena.

„Lepša je nego što sam se i usuđivaoda se nadam.“ Edmur diže ruku pre negošto ona stiže da progovori. „Znam da tonije najvažnije na svetu, poštedi mepropovedi, obrednice. Pa ipak... jesi lividela neke od ostalih devica koje jeFrej izveo? Onu sa tikom? Je li totresuća bolest? A one bliznakinje su nalicima imale više kratera i čireva odPetira Bubuljice. Kada sam ih sveosmotrio, znao sam da će Rozlin bitićelava i ćorava, sa Zvoncetovompameću i naravi Crnog Valdera. Ali mi

se čini da je blaga koliko i lepa.“Izgledao je zbunjeno. „Zašto mi matoralasica nije dala priliku da biram, osimako nije želeo da mi nametne nekuodvratnu?“

„Tvoja naklonost ka lepim licimadobro je poznata“, podseti ga Kejtlin.„Možda lord Valder zaista želi da budešsrećan sa svojom nevestom.“ Iliverovatnije nije hteo da ustukneš zbognekog čira i pokvariš mu sve planove.„Ili je možda Rozlin starčeva miljenica.Takvoj prilici kao što je gospodarBrzorečja ostale ne mogu da se nadaju.“

„Istina.“ Ipak, njen brat kao da jošnije bio siguran. „Možda je devojkajalova?“

„Lord Valder želi da mu unuk nasledi

Brzorečje. Zašto bi ti onda dao jalovuženu?“

„Tako bi se otarasio kćeri koju nikodrugi neće.“

„То mu ništa ne bi koristilo. ValderFrej je zlopamtilo i namćor, ali nijeglup.“

„Ipak... to je moguće?“„Jeste“, priznade Kejtlin oklevajući.

„Postoje bolesti koje devojka može dapreleži u mladosti, i zbog kojih možepostati nesposobna da začne. Nemameđutim razloga da verujemo kako ih jeledi Rozlin preležala.“ Osvrnu se posobi. „Freji su nas mnogo ljubaznijeprimili nego što sam očekivala, akoćemo pravo.“

Edmur se nasmeja. „Nekoliko oštrih

reči i malo neumesnog hvalisanja. Zanjega, to je učtivost. Očekivao sam da ćenam se matora lasica ispišati u vino iterati nas da hvalimo dobru berbu.“

Od te šale Kejtlin oseti čudan nemir.„Oprosti mi, molim te, moram da sepresvučem u nešto suvo.“

„Kako želiš.“ Edmur zevnu. „Ја ćumožda da odremam jedno sat vremena.“

Vratila se u svoju sobu. Kovčeg saodećom koji je ponela iz Brzorečjadonet je gore i stavljen udno kreveta.Pošto se skinula i okačila mokru odećukraj vatre, odenula je toplu vunenuhaljinu tulijevski crvenih i plavih boja,oprala, iščetkala i zatim osušila kosu, pakrenula u potragu za Frejima.

Crni hrastov presto lorda Valdera

beše prazan kada je ušla u dvoranu, alineki njegovi sinovi su pili kraj vatre.Hromi Lotar trapavo ustade kada jespazi. „Ledi Kejtlin, mislio sam da ćešse odmarati. Kako mogu da tipomognem?“

„Ovo su tvoja braća?“ - upita ona.„Braća, polubraća, kumovi i bratanci.

Rajmunda i mene rodila je ista mati.Lord Lucijas Vipren muž je mojepolusestre Litene, a ser Dejmon jenjihov sin. Verujem da poznaješ mogpolubrata ser Hostina. A ovo je serLeslin Haj i njegovi sinovi, ser Haris iser Donel.“

„Drago mi je što smo se upoznali,gospodo. Je li ser Pervin tu negde? Onme je pratio do Krajoluja i nazad onda

kada me je Rob poslao da pregovaramsa lordom Renlijem. Nadala sam se daću ga ponovo videti.“

„Pervin nije tu“, odgovori HromiLotar. „Preneću mu tvoje pozdrave.Znam da će mu biti krivo što te nijevideo.“

„Sigurno će se vratiti na vreme zavenčanje ledi Rozlin?“

„I on se nadao da će uspeti“, rečeHromi Lotar, „ali ova kiša... i sama sividela koliko su reke nadošle, mojagospo.“

„Zaista jesam“, reče Kejtlin. „Pitamse, bi li bio ljubazan da me uputiš dovašeg meštra?“

„Nije ti dobro, moja gospo?“ - upitaser Hostin, snažan čovek jake, četvrtaste

vilice.„Ženske nevolje. Nemoj da se

uzrujavaš, ser.“Lotar, uvek ljubazan, otprati je iz

dvorane, uz neke stepenice i prekonatkrivenog mosta do drugih stepenica.„Naći ćeš meštra Breneta u kupoli navrhu, moja gospo.“

Kejtlin skoro da je očekivala kako ćemeštar biti još jedan sin Valdera Freja,ali Brenet na njega nimalo nije ličio.Beše krupan i debeo, ćelav i sapodvoljcima, i ne baš prečist, sudeći poizmetu gavrana kojim su mu bili umrljanirukavi odore, ali je ipak delovaoprilično srdačno. Kada mu je rekla zaEdmurove strepnje o plodnosti lediRozlin, zasmejuljio se. „Tvoj gospodar

brat nema razloga za brigu, ledi Kejtlin.Ona je silna, slažem se, i uskih kukova,ali joj je majka bila ista, a ledi Betani jesvake godine darivala dete lorduValderu.“

„Koliko ih je preživelo?“ - upita onaotvoreno.

„Pet.“ Nabroja ih na prstima debelimkao kobasice. „Ser Pervin. Ser Benfri.Meštar Vilamen, koji je prošle godineizrekao zavete i sada služi lorda Hanterau Dolu. Olivar, koji je bio štitonošatvom sinu. I ledi Rozlin, najmlađa. Četirimomka i jedna devojka. Lord Edmurneće znati šta da radi sa silnimsinovima.“

„Sigurna sam da će mu zbog toga bitidrago.“ Znači, devojka je verovatno i

plodna osim što je lepa. To će umiritiEdmura. Lord Valder njenom bratu nijedao razloga za pritužbe, bar koliko jemogla da vidi.

Kejtlin se nije vratila u svoju sobunakon što je otišla od meštra; umestotoga, potražila je Roba. Sa njim jezatekla Robina Flinta i ser VendelaMenderlija, zajedno sa Velidžonom injegovim sinom, koga su i dalje zvaliMalidžon, mada je pretio da će nadvisitioca. Svi behu mokri. Pred vatrom jestajao još jedan čovek, čak i mokriji, ubledoružičastom plaštu obrubljenombelim krznom. „Lorde Boltone“, rečeona.

„Ledi Kejtlin“, odgovori onslabašnim glasom, „zadovoljstvo je

videti te opet, čak i u ovako teškavremena.“

„Lepo od tebe što to kažeš.“ Kejtlinje osećala neraspoloženje u sobi. Čak jei Velidžon delovao mračno i potišteno.Ona pogleda sumorna lica i upita: „Štase desilo?“

„Lanisteri na Trozupcu“, reče serVendel nesrećno. „Moj brat je opetzarobljen.“

„А lord Bolton nam je doneo novevesti o Zimovrelu“, dodade Rob. „SerRodrik nije jedini dobar čovek koji jepoginuo. Klej Servin i Leobald Tolharttakođe su pali.“

„Klej Servin je bio tek dečak“, rečeona, rastužena. „То je, znači, istina? Svisu mrtvi, a Zimovrela više nema?“

Boltonove blede oči susretoše njene.„Gvozdenljudi su spalili i zamak iZimski grad. Neke vaše ljude je uUžasnik odveo moj sin Remzi.“

„Tvoje kopile je bilo optuženo zastrašne zločine“, podseti ga Kejtlinoštro. „Za ubistvo, silovanje i gore.“

„Da“, reče Ruz Bolton. „Krv mu jeprljava, ne može se poreći. Ali je ipakdobar borac, jednako lukav i neustrašiv.Kada su gvozdenljudi posekli serRodrika, a nedugo zatim i LeobaldaTolharta, na Remzija je palo da vodibitku i to je i uradio. Kune se da nećevratiti mač u korice sve dok na Severuima jednog jedinog Grejdžoja. Možda ćese tim zavetom bar donekle iskupiti zazločine na koje ga je kopilanska krv

naterala.“ Slegnu ramenima. „Ili neće.Kada se rat okonča, veličanstvo mora damu sudi. Nadam se da će mi do tada lediValda roditi zakonitog sina.“

Ovo je hladan čovek, shvati Kejtlin,ne po prvi put.

„Је li Remzi spomenuo TeonaGrejdžoja?“ — upita Rob. „Је li i onubijen, ili je pobegao?“

Ruz Bolton izvadi iz kese na svompojasu otrcan komad kože. „Moj sin jeuz pismo poslao i ovo.“

Ser Vendel okrenu debelo lice ustranu. Robin Flint i Malidžon Amberrazmeniše poglede, a Velidžon frknu kaobik. „Da li je to... ljudska koža?“ upitaRob.

„Koža sa malog prsta leve šake

Teona Grejdžoja. Moj sin je okrutan,priznajem. A ipak... šta je malo kože upoređenju sa životima dva mladaprinca? Ti si im bila majka, moja gospo.Smem li da ti ponudim ovaj... mali izrazosvete?“

Jednim delom svog bića Kejtlinpožele da privije jezivi trofej uz srce,ali se snagom volje odupre tom porivu.„Skloni to. Molim te.“

„Dranje Teona neće vratiti mojubraću“, reče Rob. „Hoću njegovu glavu,a ne njegovu kožu.“

„On je jedini živi sin BelonaGrejdžoja“, reče lord Bolton tiho, kaoda su na to zaboravili, „а sada jezakoniti kralj Gvozdenih ostrva.Zarobljen kralj veoma je vredan kao

talac.“„Talac?“ Kejtlin se naježi na tu reč.

Taoci se često razmenjuju. „LordeBoltone, nadam se da ne predlažeš daoslobodimo čoveka koji je ubio mojesinove.“

„Kо god da osvoji Stolicu odmorskog kamena, želeće Teonovu smrt“,reče Bolton. „Čak i u lancima, ima prečepravo na presto od stričeva. Predlažemda ga držimo i tražimo ustupke odgvozdenljudi, kao cenu njegovogsmaknuća.“

Rob nerado porazmisli o tome, ali nakraju klimnu glavom. „Da. Vrlo dobro.Drži ga u životu. Zasad. Drži ga nasigurnom u Užasniku dok ne povratimoSever.“

Kejtlin se ponovo okrenu RuzuBoltonu. „Ser Vendel je rekao nešto oLanisterima na Trozupcu?“

„Jeste, moja gospo. Krivim sebe.Suviše sam oklevao pre nego što samotišao iz Harendvora. Enis Frej je otišaonekoliko dana pre mene i prešaoTrozubac na Rubinskom gazu, mada uzprilično teškoća. Ali kada smo mi stiglido reke, ona se pretvorila u bujicu.Nisam imao izbora do da prebacimsvoje ljude preko u malim čamcima, anjih nismo imali dovoljno. Dve trećinemoje vojske bilo je na severnoj obalikada su Lanisteri napali one koji su joščekali da pređu. Mahom ljude Norija,Loka i Barlija, sa ser VilisomMenderlijem i njegovim vitezovima iz

Belih sidrišta, koji su bili zaštitnica. Jasam bio na pogrešnoj strani Trozupca,nisam mogao da im pomognem. Ser Vilisje okupio naše ljude što je bolje mogao,ali ga je Gregor Klegani napao sateškom konjicom i naterao u reku. Mnogisu posečeni, a mnogi se utopili. Neki supobegli, ostali su zarobljeni.“

Gregor Klegani je uvek zla vest,pomisli Kejtlin. Hoće li Rob ponovomorati na jug da se obračuna s njim? Ilito Planina dolazi ovamo? „Da li jeKlegani onda prešao reku?“

„Nije.“ Boltonov glas beše tih alisiguran. „Na gazu sam ostavio šeststotina ljudi. Kopljanike sa Potočića,planina i Belog noža, stotinuHornvudovih dugačkih lukova,

nekolicinu konjanika slobodnjaka ivitezova lutalica, i snažan odredStautovih i Servinovih ljudi, za svakislučaj. Zapovedaju im Ronel Staut i serKajl Kondon. Ser Kajl je bio desna rukapokojnog lorda Servina, što sigurnoznaš, moja gospo. Lavovi ne plivajuništa bolje od vukova. Sve dok je rekanabujala, ser Gregor neče preći.“

„Poslednje što nam treba jestePlanina za leđima kada krenemonasipom“, reče Rob. „Dobro si uradio,moj gospodaru.“

„Veličanstvo je previše ljubazno.Pretrpeo sam teške gubitke na Zelenomkraku, a Glover i Tolhart još i teže kodSenodola.“

„Senodol.“ Rob izreče to ime kao

kletvu. „Robet Glover će odgovarati zato kada ga budem video, obećavamvam.“

„Ludost“, složi se lord Bolton, „ali jeGlover postao neobazriv kada je čuo zapad Čardaka šumskog. Bol i strah umejuto da učine čoveku.“

Senodol je bio prošlost; Kejtlin subrinule predstojeće bitke. „Koliko ljudisi doveo mom sinu?“ - upita onaznačajno Ruza Boltona.

Njegove čudne bezbojne oči su je natren proučavale pre nego što jeodgovorio. „Nekih pet stotina konjanikai tri hiljade pešadinaca, moja gospo.Mahom ljudi iz Užasnika, i nešto izKardoma. Pošto je lojalnost Karstarkovasada dovedena u pitanje, mislio sam da

je najbolje da ih držim uz sebe. Žalimšto ih nema više.“

„Biće dovoljno“, reče Rob.„Zapovedaćeš mojom zaštitnicom, lordeBoltone. Nameravam da krenem za Vratčim se moj ujak venča i obavi bračnedužnosti. Idemo kući.“

ARJAIzvidnici ih nađoše na sat od Zelenog

kraka, dok su se taljige s mukom vukleniz blatnjavi drum. „Pogni glavu i začepigubicu“, upozori je Pseto dok su im sepribližavala tri jahača; vitez i dvojicaštitonoša, lagano oklopljeni, na hitrimviteškim konjima. Klegani pucnu bičemna svoje konje, par raga koje su znale iza bolje dane. Taljige su škripale injihale se, dva velika drvena točka sasvakim su okretom izbacivala blato izdubokih brazda. Stranac je pratio, vezanpozadi.

Veliki prgavi jurišni at nije imao nioklop ni pokrovac ni uzde, a sam Pseto

beše obučen u prljavo zeleno grubosukno i čađavosiv ogrtač s kapuljačomkoja mu je zaklanjala lice. Dok god jedržao pogled oboren lice mu se nijevidelo, već samo beonjače koje suvirile. Izgledao je kao neki siromašniseljak. Ali krupan seljak. A Arja jeznala da se pod grubim suknom krijutvrda koža i nauljena verižnjača. Ona jeizgledala kao seljački sin, ili moždasvinjar. A iza njih su stajala četirizdepasta burenceta usoljene svinjetine ijedno ukiseljenih svinjskih papaka.

Jahači se razdvojiše i obiđoše ih daih osmotre pre nego što se približiše.Klegani zaustavi taljige i strpljivosačeka. Vitez je nosio mač i koplje, doksu štitonoše imali dugačke lukove.

Grbovi na njihovim prslucima bili sumanje kopije onog na ogrtaču njihovoggospodara; crne vile na zlatnoj kosojlenti, na crvenkastosmeđem polju. Arjaje smerala da otkrije ko je prvimjahačima na koje naiđu, ali je uvekzamišljala ljude u sivim plaštovima sajezovukom na grudima. Možda birizikovala čak i da su nosili Amberovogdžina ili Gloverovu pesnicu, ali ovogviteza sa vilama nije poznavala, niti jeznala kome on služi. Nešto najbliževilama što je u Zimovrelu videla bio jetrozubac u rukama morskog čoveka lordaMenderlija.

„Imate posla u Blizancima?“ - upitavitez.

„Usoljena svinjetina za svadbenu

gozbu, ako ti je po volji, ser.“ Pseto jepromumlao odgovor, oborenih očiju,skrivenog lica.

„Usoljena svinjetina mi nikada nijepo volji.“ Vitez sa vilama tek ovlašpogleda Kleganija, a Arju ni toliko, alije zato dobro i natenane odmerioStranca. Pastuv nije bio tegleći konj, toje bilo jasno na prvi pogled. Jedanštitonoša umalo ne završi u blatu kadaveliki crni at ugrize njegovog konja.„Odakle ti ova zver?“ - upita vitez savilama.

„Moja gospa mi je rekla da gadovedem, ser“, reče Klegani krotko. „Onje svadbeni poklon za mladog lordaTulija.“

„Koja gospa? Koga služiš?“

„Staru gospu Vent, ser.“„Misli li da će konjem kupiti sebi

Harendvor nazad?“ - upita vitez.„Bogovi, ima li većih budala od matorihbudala?“ Ipak ih propusti niz drum.„Prolazite onda, hajde.“

„Da, moj gospodaru.“ Pseto opetpucnu bičem i kljusad nastaviše umornoda se vuku. Točkovi potonuše u blatokada su zastali, i bilo im je potrebnonekoliko trenutaka da se ponovooslobode. Dotad su već izvidniciodjahali. Klegani ih još jednom osmotrii prezrivo frknu. „Ser Donel Haj“, reče.„Uzeo sam mu više konja nego što moguda se setim. A i oklopa. Jednom sam gaskoro ubio u borbi do poslednjeg.“

„Kako to da te onda nije prepoznao?“

- upita Arja.„Zato što su vitezovi budale, a njemu

bi bilo ispod časti da dvaput pogledanekog šugavog seljaka.“ Ošinuo je konjebičem. „Drži oboren pogled, neka ti glasbude pun poštovanja, često govori ser, ivećina vitezova te nikada neće videti.Više pažnje obraćaju na konje nego naprost svet. Stranca bi možda prepoznaoda me je ikada video u njegovom sedlu.“

Ipak bi ti prepoznao lice. Arja u tonije nimalo sumnjala. OpekotineSendora Kleganija se ne zaboravljajukada se jednom vide. Nije mogao da ihsakrije ni ispod kacige, jer je ona bila uobliku psa koji reži.

Zato su im i bile potrebne taljige iukiseljeni papci. „Neću da me odvuku

pred tvog brata u lancima“, rekao joj jePseto, „а neću ni da se mačem probijamkroz severnjake da bih do njega stigao.Zato ćemo da igramo jednu malu igru.“

Seljak koga su slučajno sreli naKraljevskom drumu dao im je taljige,konje, odeću i burad, mada nedobrovoljno. Pseto ih je oteo uz pretnjumačem. Kada ga je seljak prokleo zatošto je pljačkaš, odgovorio je: „Ne, samoskupljam zalihe. Budi zahvalan što ćešzadržati gaće. A sada skidaj čizme.Inače ću da ti odsečem noge. Sambiraš.“ Seljak je bio krupan kao Klegani,ali je ipak odabrao da da čizme a zadržinoge.

Suton ih je zatekao kako još mile kaZelenom kraku i zamkovima blizancima

lorda Freja. Još malo pa sam stigla,pomisli Arja. Znala je da treba da budeuzbuđena, ali joj je stomak ipak biovezan u čvor. Možda je to bilo zboggroznice, a možda i ne. Prošle noći jesanjala ružan san, užasan san. Sada nijemogla da se priseti šta je tačno sanjala,ali ju je to osećanje pratilo čitavog dana.U stvari, sve je više jačalo. Strah sečeoštrije od mača. Sada mora da budejaka, kao što ju je učio otac. Između nje imajke nema ničega sem kapije zamka,reke i vojske... ali to je Robova vojska,tako da nema prave opasnosti. Zar ne?

Ali u toj vojsci je bio i Ruz Bolton.Gospodar pijavica, tako su ga zvaliodmetnici. To joj se nije sviđalo. IzHarendvora je pobegla koliko od

Krvavih lakrdijaša, toliko i od Boltona,i morala je da ubije jednog njegovogstražara da bi u tome uspela. Zna li onda je to njeno delo? Ili možda kriviDžendrija ili Pituljicu? Hoće li rećinjenoj majci? Šta će uraditi kada jevidi? Verovatno me neće ni prepoznati.Ovih dana je više izgledala kaoudavljeni pacov nego kao peharnicanekog lorda. Udavljeni muški pacov.Pseto joj je pre samo dva dana odsekaopune šake kose. Bio je još gori brica odJorena, i pola joj je glave ostalo gotovoćelavo. Ni Rob me neće prepoznati,mogu da se kladim. Čak ni majka. Bilaje mala devojčica kada ih je poslednjiput videla, na dan kada je lord EdardStark otišao iz Zimovrela.

Pre nego što su ugledali zamak, čulisu muziku; daleku tutnjavu bubnjeva,potmulo zavijanje rogova, prodornopištanje frula prigušeno režanjem reke izvuka kiše što im dobuje po glavama.„Propustili smo svadbu“, reče Pseto,„ali zvuči kao da gozba još traje. Uskoroću te se otarasiti.“

Ne, ja ću se otarasiti tebe, pomisliArja.

Drum je išao mahom na severozapad,ali je sada skrenuo na zapad izmeđujabukovog voćnjaka, polja potopljenogkukuruza, oborenog kišom. Prošli suposlednje jabuke i izbili na vrh uspona, izamkovi, reka i logori ukazaše seistovremeno. Bilo je na stotine konja ina hiljade ljudi. Većinom su vrveli oko

tri ogromne svadbene šatre koje sustajale jedna kraj druge naspram kapijezamka, poput tri velike platnene utvrde.Rob se bio ulogorio podalje od zidina,na višem, suvljem zemljištu, ali seZeleni krak izlio i poplavio nekolikoneobazrivo podignutih šatora.

Tu je muzika iz zamkova postajalaglasnija. Logorom se razlegao zvukbubnjeva i rogova. Muzičari u bližemzamku svirali su različitu pesmu od onihu daljem, tako da je sve više zvučalokao bitka nego pesma. „Nisu baš dobri“,primeti Arja.

Pseto ispusti zvuk koji je možda biosmeh. „Siguran sam da u Lanisgradu imaneka gluva starica koja se sad žali nabuku. Čuo sam da Valdera Freja izdaje

vid, ali niko nije spominjao sluh.“Arja shvati kako žali što nije dan. Da

je sunce visoko i da vetar duva, moglabi bolje da vidi barjake. Tražila bijezovuka Starka, ili možda bojnu sekiruServina ili pesnicu Glovera. Ali usutonu su sve boje izgledale sivo. Kišaje jedva sipila, pretvorila se skoro uizmaglicu, ali su od pređašnjeg pljuskabarjaci bili mokri kao kuhinjske krpe,teško su visili i nisu mogli da serastumače.

Oko logora je obrazovana ograda odkola i taljiga, da služi kao drveni zidkoji će štititi od napada. Tu su ihzaustavili stražari. Fenjer koji je nosionjihov narednik bacao je dovoljno svetlada Arja vidi kako mu je plašt

bledoružičast, prošaran crvenim suzama.Njegovi ljudi imali su na srcima zašivengrb Gospodara pijavica, odranog čovekaUžasnika. Sendor Klegani im ispriča istupriču kao i izvidnicima, ali je Boltonovnarednik bio tvrđi orah od ser DonelaHaja. „Usoljena svinjetina nije meso zasvadbenu gozbu jednog lorda“, reče onprezrivo.

„Imam i ukiseljenih papaka, ser.“„Ne za gozbu. Gozba je skoro gotova.

A ja sam severnjak, a ne neki mekanijužnjački vitez.“

„Rekli su mi da vidimkućeupravitelja, ili kuvara...“

„Zamak je zatvoren. Niko ne sme dauznemirava gospodu.“ Narednik se natren zamisli. „Možeš da istovariš burad

kod svadbenih šatora, tamo.“ Pokazaoklopljenom šakom. „Od piva čovekogladni, a matorom Freju nećenedostajati koji papak. Ionako za njihviše nema zube. Traži Sedžkinsa, on ćeznati šta sa tobom da radi.“ Zarežanaređenje, i njegovi ljudi pomerišejedna kola i otvoriše im prolaz.

Psetov bič potera zapregu kašatorima. Niko nije obraćao pažnju nanjih. Prođoše kraj redova živo obojenihpaviljona, čiji zidovi od vlažne svilebehu osvetljeni iznutra svetiljkama imangalama kao čarobne lampe;svetlucali su ružičasti i zlatni i zeleni,prugasti i karirani, ukrašeni pticama izverinjem, širitima i zvezdama,točkovima i oružjem. Arja primeti žuti

šator sa šest žirova na bokovima, triiznad dva iznad jednog. Lord Smolvud,znala je, prisetivši se Žirnog dvora tamodaleko, i gospe koja joj je rekla da jelepa.

Ali na svaki svetlucavi svilenipaviljon dolazilo je dvadesetak od suknaili platna, neprozirnih i tamnih. Bilo je ikasarnskih šatora, dovoljno velikih daprime četrdeset pešadinaca, mada su ioni delovali patuljasto u poređenju sa trivelike svadbene šatre. Izgledalo je da sepije već satima. Arja ču glasne zdravicei sudar pehara, pomešane sa ostalimuobičajenim zvucima logora, njiskomkonja i lavežom pasa, kotrljanjem kolakroz tamu, smehom i kletvama,čegrtanjem i čangrljanjem čelika i

drveta. Muzika je postajala sve glasnijadok su se približavali zamku, ali ispodnje se naslućivao dublji, tamniji zvuk:reka, nabujali Zeleni krak, režala jepoput lava u jazbini.

Arja se izvijala i vrtela, pokušavajućida odjednom gleda na sve strane, u nadida će ugledati grb sa jezovukom, sivo-beli šator, neko poznato lice izZimovrela. Videla je samo strance.Zurila je u čoveka koji se olakšavao utrsci, ali on nije bio Burence. Videnapola obučenu devojku kako nasmejanaizleće iz šatora, ali je šator biobledoplav, ne siv kako joj se učinilo, ačovek koji je pojurio za njom na dubletuje nosio risa, a ne vuka. Ispod drveta,četiri strelca su stavljala tetive na

dugačke lukove, ali to nisu bili strelcinjenog oca. Meštar im pređe put, ali tonije bio meštar Livin. Arja diže pogledka Blizancima: visoki prozori na kulamaprigušeno su svetleli gde god su gorelevatre. Kroz izmaglicu kiše, zamkovi sudelovali sablasno i tajanstveno, poputnečega iz priča Stare Nen, ali nisu biliZimovrel.

Gužva je bila najveća kod svadbenihšatri. Ulazi su bili širom otvoreni, i ljudisu se gurali dok su ulazili i izlazili srogovima za piće i vrčevima u šakama,neki sa pratiljama logora. Arja virnuunutra dok je Pseto vozio kraj prvešatre, i vide stotine muškaraca kako setiskaju na klupama i guraju oko buradimedovine, piva i vina. Unutra jedva da

je bilo mesta da se čovek okrene, ali kaoda nikoga za to nije bilo briga. Bar subili na suvom i toplom. Arja im je,mokra i smrznuta, na tome zavidela.Neki su čak i pevali. Oko ulaza se dizalapara od toplote što je dopirala iznutra.„Za lorda Edmura i ledi Rozlin“, čukako neko viče. Svi ispiše, a onda nekodrugi viknu: „Za Mladog Vuka i kraljicuDžejn!“

Ko je kraljica Džejn? - upita se Arjana tren. Jedina kraljica koju je ona znalabila je Sersei.

Oko svadbenih šatora bile suiskopane jame za vatru, zaštićene grubimnadstrešnicama od upletenog granja ikoža, koje nisu dale kiši da ugasiplamen, pod uslovom da pada potpuno

okomito. Vetar je, međutim, duvao sreke, tako da je ipak prodiralo dovoljnokapi da vatre šište i igraju. Sluge suokretale meso na ražnjevima iznad njih.Od mirisa Arji pođe voda na usta.„Zašto ne stanemo?“ - upita ona SendoraKleganija. „U šatorima su severnjaci.“Znala ih je po bradama, po licima, poplaštovima od medveđeg i fokinogkrzna, po delićima zdravica i pesama;Karstarkovi i Amberi i ljudi izplaninskih klanova. „Kladim se da ima iljudi iz Zimovrela.“ Ljudi njenog oca,ljudi Mladog Vuka, jezovuka Starka.

„Brat će ti biti u zamku“, reče on. „Imajka. Hoćeš li ili ne?“

„Hoću“, reče ona. „Šta je saSedžkinsom?“ Narednik im je rekao da

potraže Sedžkinsa.„Sedžkins može da se jebe usijanim

žaračem.“ Klegani izvadi bič, kojifijuknu kroz kišicu i raspali konja posapima. „Tvog prokletog brata hoću.“

KEJTLINBubnjevi su tutnjali, tutnjali, tutnjali,

baš kao što je tutnjalo i u njenoj glavi.Frule su zavijale a flaute pištale samuzičarske galerije u dnu dvorane;violine kreštale, rogovi brujali, gajdezviždale živahnu melodiju, ali ih jebubnjanje sve nadjačavalo. Zvuci suodjekivali o tavanicu, dok su gosti jeli,pili i dovikivali se u parteru. ValderFrej mora da je gluv kao kamen kadaovo zove muzikom. Kejtlin otpi gutljajvina i pogleda Zvonce kako skakuće namelodiju „Alisane“. Bar je mislila da bito trebalo da bude „Alisana“. Kakvi suovi svirači, mogla je lako da bude i

„Medved i devica ljupka.“Napolju je kiša još padala, ali je u

Blizancima vazduh bio gust i vruć. Vatraje buktela u kaminu, a nizovi bakljidimljivo su goreli u zidnim držačima. Aipak, većina toplote dopirala je od telasvatova, tako zbijenih na klupama da jesvaki koji bi digao pehar morao daćušne suseda u rebra.

Čak su i na podijumu bili bliži jednidrugima nego što bi to prijalo Kejtlin.Posadili su je između ser Rimana Freja iRuza Boltona, i bila je okruženanjihovim mirisima. Ser Riman je pio kaoda će na Vesterosu uskoro sasvim nestativina, a sve popijeno mu je izbijalo podznojnim miškama. Okupao se ulimunovoj vodici, cenila je ona, ali

nikakav limun nije mogao da prikrijetoliko kiselog znoja. Ruz Bolton jemirisao lepše, ali ne i prijatnije.Pijuckao je biljni liker umesto vina ilimedovine, a jeo je sasvim malo.

Kejtlin nije mogla da ga krivi zbognedostatka apetita. Svadbenu gozbuotvorila je retka supa od praziluka, azatim su sledili salata od boranije, crnogluka i cvekle, štuka kuvana ubademovom mleku, brda pirea od repe,koji se već ohladio pre nego što jestigao na trpezu, teleći mozak u aspiku ižilavo jelenje meso. Bilo je to jadnoposluženje za jednog kralja, a Kejtlin sestomak okretao na teleći mozak. Ipak jeRob sve jeo bez pritužbe, a brat joj jebio previše zanet svojom nevestom da bi

obratio pažnju na hranu.Nikada ne bih rekla da se Edmur

vajkao zbog Rozlin čitavim putem odBrzorečja do Blizanaca. Muž i žena jelisu iz istog tanjira, pili iz istog pehara, ičedno se ljubili između zalogaja. Edmurje mahao slugama da odnesu većinu jela.Za to nije mogla da ga krivi. Slabo sesećala jela sa svoje svadbene gozbe.Jesam li ih i okusila? Ili sam sve vremeprovela zureći u Nedovo lice, pitajućise koje zapravo on?

Osmeh sirote Rozlin bio je ukočen,kao da joj ga je neko našio na lice. Pa,ona je udata devica, ali još nije bila ukrevetu svog muža. Sigurno jeprestravljena, kao što sam i ja bila.Rob je sedeo između Aliks Frej i Lepe

Valde, dve od poželjnijih frejovskihdevica. „Nadam se da na svadbenojgozbi nećeš odbiti da plešeš sa mojimkćerima“, beše rekao Valder Frej. „Тоbi razveselilo moje staračko srce.“ Ondabi srce trebalo da mu bude veselo; Robje svoje dužnosti obavio kraljevski.Plesao je sa svim devojkama, saEdmurovom nevestom i osmom gospomFrej, sa udovicom Ami i ženom RuzaBoltona Debelom Valdom, sabubuljičavim bliznakinjama Serom iSarom, čak i sa Širei, najmlađom kćerilorda Valdera, kojoj je bilo jedno šestgodina. Kejtlin se pitala hoće ligospodar Prelaza biti zadovoljan, ili ćenaći razloga za žalbe zato što ostalekćeri i unuke nisu došle na red. „Sestre

ti veoma lepo plešu“, reče ona serRimanu Freju, pokušavajući da budeljubazna.

„То su mi tetke i rođake.“ Ser Rimanotpi dugačak gutljaj vina, a znoj mu je saobraza curio u bradu.

Kiseo čovek, i pripit, pomisli Kejtlin.Pokojni lord Frej je možda bio škrt sahranom, ali na piću nije štedeo. Pivo,vino i medovina tekli su brzo poput rekepored zamka. Velidžon je već bio treštenpijan. Sin lorda Valdera Meret ga jepratio, čašu za čašu, ali se ser ValenFrej onesvestio pokušavajući da održikorak sa njima dvojicom. Kejtlin bi višeprijalo da je lord Amber uspeo daostane trezan, ali reći Velidžonu da nepije bilo je isto kao i reći mu da

nekoliko sati ne diše.Malidžon Amber i Robin Flint sedeli

su blizu Roba, pored Lepe Valde iAliks. Oni nisu pili; zajedno saPatrekom Malisterom i Dejsi Mormont,te večeri su bili čuvari njenog sina.Svadbena gozba nije bitka, ali kada seljudi podnapiju, opasnosti uvek prete, akralj nikada ne sme bili nezaštićen.Kejtiin je zbog toga bilo drago, a još idraže zbog pojasa zа mačeve što suvisili sa kuka na zidovima. Nikome netreba dugački тač kako bi izašao nakraj sa telećim mozgom u aspiku.

„Svi su mislili da će moj gospodarodabrati Lepu Valdu“, reče ledi ValdaBolton ser Vendelu, vičući da nadglasatreštanje muzike. Debela Valda beše

okrugla ružičasta lopta od devojke, savodnjikavim plavim očima, mlitavomžutom kosom i ogromnim poprsjem, alijoj je glas ipak bio piskutav. Takoodevenu u ružičastu čipku i ogrtač odveveričjeg krzna, bilo ju je teškozamisliti u Užasniku. „Moj gospodarotac ponudio je Ruzu kao miraz težinuneveste u srebru, pa je moj gospodarBolton izabrao mene.“ Devojčinipodvoljci zaigraše kada se nasmejala.„Težim trideset oka više od Lepe Valde,ali mi je tada prvi put zbog toga bilodrago. Sada sam ledi Bolton, dok mi jerođaka još devica, a uskoro će napunitidevetnaest, sirotica.“

Gospodar Užasnika na to brbljanjenije obraćao pažnju, vide Kejtlin.

Ponekad bi okusio zalogaj ovoga, kašikuonoga, otkinuo bi komad hleba sa veknekratkim snažnim prstima, ali ga obrokuopšte nije zanimao. Bolton je napočetku gozbe nazdravio unucima lordaValdera, naglašeno spominjući da se oValderu i Valderu sada stara njegovvanbračni sin. Po načinu na koji jestarac zaškiljio na njega, usisavajućivazduh, Kejtlin je bilo jasno kako je čuoneizgovorenu pretnju.

Je li ikada bilo neveselije svadbe? -pitala se sve dok se nije setila svojesirote Sanse i njenog braka s Baukom.Smiluj joj se Majko. Duša joj je nežna.Počinjala je da oseća mučninu odvrućine, dima i buke. Muzičari nagaleriji možda su bili brojni i glasni, ali

nisu bili posebno daroviti. Kejtlin otpijoš gutljaj vina i dopusti pažu da jojdopuni čašu. Još koji sat, i najgore ćeproći. Sutradan u ovo vreme Rob ćekrenuti u novu bitku, ovog puta protivgvozdenljudi na Kejlinovom šancu.Čudno kako je osećala olakšanje na tupomisao. Pobediće u toj bici. Pobeđujeu svim bitkama, a gvozdenrođeni su bezkralja. Osim toga, Ned ga je dobroučio. Bubnjevi su tutnjali. Zvonceponovo proskakuta kraj nje, ali jemuzika bila preglasna, tako da mu jejedva čula zvonca.

Kroz buku se iznenada probi besanlavež u trenutku kad se dva psa uhvatišeu koštac oko komada mesa. Otkotrljašese preko poda, grebuči i grizući, a

dvoranom se prolomi smeh. Neko ih polivrčem piva i oni se razdvojiše. Jedanodšepa prema podijumu. Iz bezubih ustalorda Valdera dopre kreštav smeh kadase mokri pas strese i isprska pivomtrojicu njegovih unuka.

Videvši pse, Kejtlin ponovo poželeda je i Sivi Vetar tu, ali je lord Valderzabranio da on bude u dvorani. „Čuosam da tvoja divlja zver voli ljudskome s o , he“, rekao je starac. „Kidaljudima grla, da. Neću takvo stvorenjena svadbi svoje Rozlin, među ženama idečicom, svim mojim nevinašcima.“

„Sivi Vetar nije opasan za njih, mojgospodaru“, pobunio se Rob. „Sve doksam ja tu.“

„Bio si tamo na mojoj kapiji, zar

nisi? Kada je vuk napao unuke koje samposlao da ti požele dobrodošlicu? Svesam čuo o tome, nemoj misliti da nisam,he.“

„Niko nije povređen...“„Niko nije povređen, kaže kralj?

Niko nije povređen? Petir je pao skonja,pao. Jednu sam ženu tako izgubiokada je pala.“ Usne mu se uvukoše iisturiše. „Ili je to bila samo neka droca?Majka kopileta Valdera, da, sada sesećam. Pala je s konja i razbila glavu.Šta bi veličanstvo radilo da je Petirslomio vrat, he? Pružio mi još jednoizvinjenje umesto unuka? Ne, ne, ne.Možda i jesi kralj, neću reći da nisi,Kralj na Severu, he, ali pod mojimkrovom vladaju moji zakoni. Biraj, vuka

ili svadbu, veličanstvo. Oboje nećešimati.“

Kejtlin je bilo jasno da joj je sin vansebe od besa, ali je popustio što jeljubaznije mogao. Ako je po volji lordaValdera da mi posluži kuvanu vranuprekrivenu crvima, rekao je, poješću jei zatražiti još jednu zdelu. I to je iuradio.

Velidžon je pićem poslao pod sto jošjednog potomka lorda Valdera, ovogputa Petira Bubuljicu. Momak imatrećinu njegovog iskustva i zapremine,šta li je očekivao? Lord Amber obrisausta, ustade i zapeva. „О, medved jedanbejaše krzna sura, sav mrk i kosmat, o,medved jedan tmuran!“ Glas mu uopštenije bio loš, mada je malo zaplitao od

pića. Nažalost, violinisti i bubnjari iflautisti su gore svirali „Proletnji cvet“,što se uz reči „Medveda i device ljupke“slagalo kao puževi sa zdelom kaše. Na tupaklenu larmu čak je i siroti Zvoncepokrio uši.

Ruz Bolton promrmlja neke rečipretihe da se čuju, i ode da traži nužnik.Pretrpana dvorana bila je u neprekidnommetežu od gostiju i slugu koji su dolazilii odlazili. Druga gozba, za vitezove imanje lordove, treštala je u drugomzamku, znala je ona. Lord Valder jeizgnao svoju vanbračnu decu i njihovopotomstvo na tu obalu reke, tako da suRobovi severnjaci počeli da govore o„kopilanskoj gozbi“. Neki gosti su sebez sumnje iskradali da vide provode li

se kopilad bolje od njih. Neki suverovatno išli čak i do logora. Freji suobezbedili kola vina, piva i medovine,tako da obični vojnici mogu da piju učast venčanja Brzorečja i Blizanaca.

Rob sede na Boltonovo prazno mesto.„Još koji sat i ova predstava će seokončati, majko“, reče tiho dok jeVelidžon pevao o devici s medom ukosi. „Crni Valder je, za promenu,umilan kao jagnje. A ujak Edmur izgledazadovoljan nevestom.“ Nagnu se isprednje. „Ser Rimane?“

Ser Riman Frej zatrepta i reče:„Veličanstvo. Da?“

„Želeo sam da zamolim Olivara da mibude štitonoša kada krenemo na sever“,kaza Rob, „ali ga ne vidim ovde. Da nije

na drugoj gozbi.“„Olivar?“ Ser Riman odmahnu

glavom. „Ne. Nije. Olivar. Otišao...otišao iz zamaka. Dužnost.“

„Shvatam.“ Robov glas govorio jesuprotno. Kada ser Riman ne reče ništaviše, kralj ponovo ustade. „Želiš li dazaplešemo, majko?“

„Hvala ti, ali ne.“ Samo joj je plesjoš trebao, kako joj je u glavi tutnjalo.„Nema sumnje da će neka od kćeri lordaValdera rado plesati s tobom.“

„О, nema sumnje.“ Osmeh mu jeizražavao pomirenost sa sudbinom.

Muzičari su svirali „Gvozdenakoplja“ dok je Velidžon pevao „Pohotnomo mč e “ . Neko bi trebalo da ihmeđusobno upozna, harmonija bi bila

bolja. Kejtlin se ponovo okrenu serRimanu. „Čula sam da je jedan od tvojihrođaka pevač.“

„Alesander. Simondov sin. Aliks muje sestra.“ On diže pehar ka mestu gde jeona igrala sa Robinom Flintom.

„Hoće li Alesander večeras svirati zanas?“

Ser Riman se zaškilji u nju. „Neće.Nije tu.“ Obrisa znoj sa čela i nagloustade. „Oprosti mi, moja gospo.Oprosti.“ Kejtlin ga je gledala kako setetura ka vratima.

Edmur je ljubio Rozlin i stiskao jojšaku. Drugde u dvorani, ser Mark Pajperi ser Denvel Frej nadmetali su se u piću,Hromi Lotar je pričao nešto zabavno serHostinu, jedan od mlađih Freja

žonglirao je sa tri bodeža pred nekolikokikotavih devojaka, a Zvonce je sedeona podu ližući vino s prstiju. Poslužiteljisu iznosili ogromne srebrne pladnjevenatrpane odrescima sočne ružičastejagnjetine, najprimamljivijeg jela kojesu čitave te večeri videli. A Rob jeplesao sa Dejsi Mormont.

Kada je nosila haljinu umestogrudnog oklopa, najstarija kći ledi Megbila je prilično lepa; visoka i vitka,stidljivog osmeha od koga bi joj se liceozarilo. Bilo je lepo videti kako jejednako okretna na podijumu za ples kaoi u dvorištu za vežbu. Kejtlin se pitala jeli ledi Meg već stigla do Vrata. Ona jepovela svoje ostale kćeri sa sobom, alije Dejsi, pošto je pripadala Robovom

ličnom odredu, odabrala da ostane uznjega. Ima Nedov dar da budi odanost uljudima. Olivar Frej je takođe bio odannjenom sinu. Zar nije Rob rekao kako jeOlivar hteo da ostane uz njega čak inakon što se oženio sa Džejn?

Posađen između svojih crnihhrastovih kula, gospodar Prelaza pljesnupegavim šakama. Zvuk koji je proizveobeše tako slab da ga čak i oni napodijumu jedva čuše, ali ser Enis i serHostin videše i počeše da udarajupeharima o sto. Pridruži im se HromiLotar, a onda i Mark Pajper i ser Denveli ser Rejmund. Uskoro je polovinagostiju lupala. Na kraju čak i ruljamuzičara na galeriji to primeti.Zavijanje, bubnjanje i pištanje utihnuše.

„Veličanstvo“, pozva lord ValderRoba, „obrednici su izmolili svojemolitve, reči su rečene, a lord Edmur jeogrnuo moju dušicu ribljim plaštom, alioni još nisu muž i žena. Maču trebajukorice, He, a svadbi odlazak u bračnupostelju. Šta kaže moj kralj? Je l’ došlovreme da ih nosimo u krevet?“

Dvadesetak sinova i unuka ValderaFreja ponovo zalupaše peharima, vičući:„U krevet! U krevet! Vodimo ih ukrevet!“ Rozlin preblede. Kejtlin sepitala plaši li se to devojka gubljenjadevičanstva, ili nošenja u krevet. Satoliko braće i sestara, taj običaj joj jesigurno bio poznat, ali je ipak drugokada ga iskusiš na sopstvenoj koži. NaKejtlininoj svadbi, Džori Kasel joj je

poderao haljinu u žurbi da je iz nje štopre izvuče, a pijani Dezmond Grel seizvinjavao zbog svakog masnog vica,samo da bi odmah ispričao sledeći.Kada ju je lord Dastin video golu, rekaoje Nedu da su joj grudi tolike da mu ježao što su ga ikada odbili od sise. Sirotičovek, pomisli ona. Odjahao je na jug sNedom da se nikada ne vrati. Kejdin jepitala koliko će ljudi koje večeras gledabiti mrtvi pre kraja godine. Previše,bojim se.

Rob diže ruku. „Ako misliš da jekucnuo čas, lorde Valdere, onda da ihnosimo u krevet.“

Njegovu objavu proprati grmljavinaodobravanja. Gore na galeriji muzičarise ponovo latiše frula i rogova i violina,

i zasviraše „Kraljica skide sandalu, akralj skide krunu“. Zvonce je skakao snoge na nogu, a kruna mu je ječala. „Čuosam da muškarci Tulija između noguimaju pastrmku umesto kite“, viknuAliks Frej drsko. „Treba li im crv da bise digla?“ Na šta ser Mark Pajperodvrati: „А ja čujem da žene Freja imajudve kapije umesto jedne!“, a Aliks reče:„Jeste, ali su obe zatvorene za kržljavcepoput tebe!“ Usledi bura smeha, sve dokse Patrek Malister ne pope na sto danazdravi Edmurovoj jednookoj ribi. „Аto je moćna štuka!“ - viknu on. „Маkakvi, kladim se da je iverak“, viknuDebela Valda Bolton pored Kejtlin. Aonda se sa svih strana ponovo razležepoklič „U krevet! U krevet!“

Gosti preplaviše podijum, najpijanijiu prvim redovima, kao i uvek. Muškarcii momci okružiše Rozlin i digoše je uvazduh, dok su device i majke digleEdmura na noge i počele da mu povlačeodeću. On se smejao i vraćao improstačke šale, mada je muzika bilapreglasna da bi ih Kejtlin razabrala.Velidžona je, međutim, odlično čula.„Dajte ovu malu nevestu meni“, zagrmeoje kada se probio kroz druge ljude iprebacio Rozlin preko ramena. „Viditekolicna je! Kost i koža!“

Kejtlin se sažali nad devojkom.Većina nevesta se trudila da uzvratišalama, ili se bar pretvarala da u svemuuživa, ali je Rozlin bila ukočena odužasa, grčevito se držeći Velidžona, kao

da je u strahu da će je ispustiti. A iplače,shvati Kejtlin dok je gledala ser MarkaPajpera kako skida nevestine cipele.Nadam se da će Edmur biti nežan sasirotim detetom. Vesela, prostačkamuzika i dalje je dopirala sa galerije;kraljica je sada skidala prsluk, a kraljtuniku.

Znala je da treba da se pridružigomili žena oko svog brata, ali bi imsamo pokvarila zabavu. Najmanje odsvega se osećala razuzdano. Edmur ćejoj oprostiti što nije tamo, u to nijesumnjala; mnogo je veselije da te ukrevet odnesu pohotne, nasmejane ženeFreja nego mračna, tužna sestra.

Dok su muškarca i devicu iznosili izdvorane, a za njima ostajala staza od

odeće, Kejtlin vide da ni Rob nijekrenuo. Valder Frej je dovoljno osetljivda u tome vidi neku uvredu za svojuk ć e r . Trebalo bi da se pridružimuškarcima oko Rozlin, ali zar ja imamprava da mu to kažem? Napela se, svedok nije videla da su i neki drugi ostali.Petir Bubuljica i ser Valen Frej i daljesu spavali, sa glavama na stolu. MeretFrej je nasuo sebi još čašu vina, dok jeZvonce lutao naokolo, kradući komadesa napuštenih tanjira. Ser VendelMenderli beše žustro napao jagnjeći but.A lord Valder je, naravno, bio preslabda bez pomoći ustane sa svog sedišta.Ipak će očekivati da Rob pođe. Skoroda je čula starca kako pita zaštoveličanstvo ne želi da vidi njegovu kćer

golu. Bubnjevi su ponovo tutnjali,tutnjali i tutnjali i tutnjali.

Dejsi Mormont, koja je, izgleda,ostala jedina žena u dvorani sem Kejtlin,stade iza Edvina Freja, lagano gadodirnu po ruci i nešto mu šapnu. Edvinse otrgnu od nje sa čudnom žustrinom.„Ne“, reče preglasno. „Dosta mi jeplesa.“ Dejsi preblede i okrenu se.Kejtlin sporo ustade. Šta se to ovdedesilo? Sumnja joj zgrabi srce, gde jemalopre bio samo umor. Ništa to nije,pokuša da kaže sebi, vidiš drekavce nabunjištu, postaješ stara čudakinja,poremećena od bola i tuge. Ali neštojoj se sigurno ukazalo na licu. Čak i serVendel Menderli to primeti. „Nešto nijeu redu?“ upita, onako s jagnjećim butom

u ruci.Nije mu odgovorila. Umesto toga

krenu ka Edvinu Freju. Svirači nagaleriji napokon su skinuli i kralja ikraljicu do gole kože. Bez trenutkapredaha, zasviraše sasvim drugačijupesmu. Niko nije pevao reči, ali jeKejtlin prepoznala „Kiše nadKastamirom“ čim ih je čula. Edvin ježurio ka vratima. Ona ubrza, poteranamuzikom. Šest brzih koraka, i uhvati ga.Ko si pa ti da — gordi lord reče —ničce pred tobom padnem? ZgrabiEdvina za ruku da ga okrene, i sledi sekada ispod svilenih rukava osetigvozdene karike.

Kejtlin ga ošamari tako snažno da mupuče usna. Olivar, pomisli, i Pervin,

Alesander, niko nije tu. A Rozlin jeplakala...

Edvin Frej je gurnu u stranu. Muzikaje nadjačavala sve druge zvuke, odbijalase od zidova kao da samo kamenje svira.Rob besno pogleda Edvina i krenu damu zapreči put... i iznenada se zateturakada mu strelica niče iz boka, tik ispodramena. Ako je tada i vrisnuo, zvukprogutaše frule i rogovi i violine. Kejtlinvide drugu strelicu kako mu se zabada unogu, vide ga kako pada. Gore nagaleriji, pola muzičara je u rukamaumesto bubnjeva i lauta imalosamostrele. Ona potrča ka sinu, ali jenešto udari u krsta i tvrdi kameni podpolete da je tresne u lice. „Robe!“vrisnu. Vide Malidžona Ambera kako

diže sto uvis. Strelice iz samostrelazariše se u drvo, jedna dve tri, i on gabaci preko svog kralja. Robin Flint jebio okružen Frejima, njihovi bodeži suse dizali i spuštali. Ser Vendel Menderlitromo ustade, ne ispuštajući jagnjeći but.Strelica mu ulete u otvorena usta i izbina vrat. Ser Vendel pade napred, rušećisto i razbacujući pehare, vrčeve, tanjire,poslužavnike, repu, cvekle i vino da seprospu, razbiju i odlete na pod.

Kejtlinina leđa su gorela. Moram dastignem do njega. Malidžon raspali serRejmunda Freja po licu ovčjim butom.Ali kada krenu ka maču, strelica izsamostrela baci ga na kolena. Kakvo godruho lav da ponese, još pandže imalavlje. Vide kako je ser Hostin Frej

posekao Lukasa Blekvuda. Jednog Vensaje Crni Valder ubo u nogu dok se rvao saser Harisom Hajom. Moje su jošte dugei oštre, od tvojih ništa manje.Samostreli pogodiše Donela Loka,Ovena Norija i još njih pet-šest. Mladiser Benfri beše zgrabio Dejsi Mormontza ruku, ali Kejtlin je vide kako uzimavrč vina drugom rukom, razbija mu ga olice i trči ka vratima. Ona se otvorišepre nego što stiže do njih. Ser RimanFrej stupi u dvoranu, u čeliku od glaveod pete. Za njim nahrupiše desetakFrejovih oklopnih pešaka. U rukama suimali dugačke halebarde.

„Milost!“ - vrisnu Kejtlin, ali rogovii bubnjevi i zveket čelika nadjačaše njenvapaj. Ser Riman zari glavu sekire u

Dejsin stomak. Do tada su već ljudikuljali i na ostala vrata, oklopljeni ljudiu čupavim krznenim plastovima sčelikom u šakama. Severnjaci! Umagnovenju pomisli da će ih oni spasti,sve dok jedan ne odseče Malidžonuglavu sa dva strašna udarca sekirom.Nada zgasnu poput sveće u oluji.

Usred pokolja, gospodar prelazasedeo je na svom rezbarenom prestolu,pohlepno upijajući prizor.

Koju stopu dalje od nje, na podu jeležao bodež. Možda je pao kada jeMalidžon bacio sto, ili je ispao iz rukenekog umirućeg čoveka. Kejtlin otpuzaka njemu. Udovi joj behu olovni, a uustima je osećala ukus krvi UbićuValdera Freja, reče sebi. Zvonce je bio

bliži nožu, krio se ispod stola, ali samoustuknu kada ona zgrabi sečivo. Ubićustarca, bar to тogu da uradim.

Onda se sto koji je Malidžon baciopreko Roba pomeri, i njen sin se diže nakolena. Imao je strelicu u boku, drugu unozi, treću u grudima. Lord Valder dižeruku i muzika stade, sva sem jednogbubnja. Kejtlin ču tutnjavu daleke bitke,a odnekud bliže i divlje zavijanje vuka.Sivi Vetar, prekasno se priseti. „He“,zlobno se nasmeja lord Valder Robu,„Kralj na Severu ustaje. Čini mi se dasmo ti pobili neke ljude, veličanstvo. O,ali ja ću ti se za to izviniti, to će sve daih zakrpi, he.“

Kejtlin zgrabi Zvonceta Freja zadugačku kosu i izvuče ga iz skrovišta.

„Lorde Valdere!“-viknu. „LORDEVALDERE!“ Bubanj je udarao duboko ip o t mul o , duuum buuum duuum.„Dosta“, reče Kejtlin. „Dosta, kažem.Vratili ste nam na izdaju izdajom, nekase sada sve okonča.“ Kada prislonibodež Zvoncetu na grlo, vrati joj seuspomena na Brenovu bolesničku sobu,sa osećajem čelika na sopstvenom vratu.Bubanj je udarao buuum duuum buuumduuum buuum duuum. „Molim te“, rečeona. „On mi je sin. Moj prvi sin, i mojposlednji. Pusti ga. Pusti ga i kunem ti seda ćemo zaboraviti ovo... zaboraviti svešto ste ovde uradili. Kunem ti sebogovima starim i novim, mi... nećemose svetiti...“

Lord Valder je nepoverljivo pogleda.

„Samo bi budala poverovala takvimbrbljarijama. Smatraš li me to za budalu,moja gospo?“

„Smatram te za oca. Zadrži me zataoca, Edmura takođe, ako ga nisi ubio.Ali pusti Roba.“

„Ne.“ Robov glas beše tih kao šapat.„Majko, ne...“

„Da. Robe, ustani. Ustani, i idiodavde, molim te, molim te. Spasi se...ako ne zarad mene, onda zarad Džejn.“

„Džejn?“ Rob se uhvati za rub stola inekako uspe da se digne. „Мајko“, reče,„Sivi Vetar...“

„Idi k njemu. Smesta. Robe, izlaziodavde.“

Lord Valder prezrivo frknu. „А zaštobih mu dozvolio da to uradi?“ Ona

pritisnu sečivo jače na Zvoncetovo grlo.Maloumnik zakoluta očima u nemompreklinjanju. U nos joj navre odvratansmrad, ali se ona na to ne osvrnu, kaošto se nije osvrtala ni na potmulu,beskrajnu tutnjavu tog bubnja, buuumduuum buuum duuum buuum duuum.Ser Riman i Crni Valder su joj kružiliiza leđa, ali Kejtlin nije bilo briga. Sanjom su mogli da rade šta hoće; da jezatoče, siluju, ubiju, svejedno. Zivela jepredugo, a

Ned ju je čekao. Samo se za Robabojala. „Kunem se čašću Tulija i čašćuStarka, zameniću život tvog dečaka zaRobov. Sin za sina.“ Ruka joj se takotresla da je od nje Zvoncetova glavazvonila.

Buuum, odjeknu bubanj, buuumduuum buuum duuum. Starčeve usne seuvukoše i isturiše. Nož zadrhta uKejtlininoj ruci, klizav od znoja. „Sinaza sina, he“, ponovi on. „Ali to jeunuk... a nikada mi nije bio od nekekoristi.“

Čovek u tamnom oklopu ibledoružičastom ogrtaču priđe Robu.„Pozdravlja te Džejmi Lanister.“ Gurnudugački mač u srce njenog sina, i uvrnušakom.

Rob je prekršio reč, ali je Kejtlinsvoju održala. Snažno cimnu Egona zakosu i prereza mu grlo tako duboko, dasečivo zagreba kost. Vrela krv joj obliprste. Njegova zvonca su zvonila,zvonila, zvonila a bubanj je tutnjao,

buuum duuum buuum.Napokon joj neko oduže nož. Suze su

pekle poput sirćeta dok su joj se slivaleniz obraze. Deset žestokih gavranovagrebalo joj je lice oštrim kandžama ikidalo komade mesa, ostavljajućiduboke brazde, pune crvene krvi.Osećala ju je na usnama.

Tako boli, pomisli. Naša deca, Nede,svi naši mili mališani. Rikon, Bren,Arja, Sansa, Rob... Rob... molim te,Nede, molim te, zaustavi ovo, zaustaviovaj bol... Bele suze i crvene mešale suse sve dok joj lice ne ostade iskidano iuništeno, lice koje je Ned voleo. KejtlinStark diže šake i pogleda kako joj krvcuri niz dugačke prste, niz šake, podrukave haljine. Spori crveni crvi puzali

su joj uz ruke i pod odeću. Golica. Na topoče da se smeje, sve dok ne vrisnu.„Luda je“, reče neko, „izgubila jerazum“, a neko drugi kaza: „Okončajteto“, i šaka je zgrabi za kosu kao što jeona zgrabila Zvonceta, i ona pomisli:Ne, nemojte, ne secite mi kosu, Ned volimoju kosu. Onda joj se čelik nađe nagrlu, a njegov ujed beše crven i hladan.

ARJASvadbene šatre su sada bile iza njih.

Vukli su se kroz vlažnu glinu iprekopanu travu, sa svetla opet u tamu.Pred njima su se dizale kapije zamka.Videla je kako se baklje kreću pozidinama, kako im plamenovi igraju navetru. Svetlo je mutno sijalo na vlažnimverižnjačama i kacigama. Još baklji sekretalo na tamnom kamenom mostu kojije spajao Blizance, povorka svetalajurila je sa zapadne na istočnu obalu.

„Zamak nije zatvoren“, reče Arjaiznenada. Narednik je rekao da će biti,ali nije bio u pravu. Rešetka se dizala nanjihove oči, a pokretni most se već

spustio preko prepunog šanca. Bojala seda ih stražari lorda Freja neće pustitiunutra. Na delić trena zagrize usnu,previše napeta da bi se osmehnula.

Pseto tako naglo priteže uzde da onaumalo ne pade s taljiga. „Jebem li musedam prokletih paklova“, ču ga Arjakako kune, a levi točak poče da im toneu meko blato. Taljige se polako nagnuše.„Silazi“, zaurla Klegani na nju, dlanomje oborivši na bok. Ona se vešto dočeka,kao što ju je Sirio učio, i smesta ustade,blatnjavog lica. „Zašto si to uradio?“ -vrisnu. Pseto takođe skoči. Strgnusedište s taljiga i maši se pojasa za mačkoji je sakrio ispod njega.

Tek tada ona začu jahače kako navirukroz kapije zamka u bujici čelika i vatre;

grmljavina njihovih jurišnih konja prekopokretnog mosta jedva da se čula odbubnjanja iz zamkova. I konji i ljudi bilisu u punim oklopima, a svaki desetinosio je baklju. Ostali su imali sekire,halebarde oštrih vrhova i teških sečivaza lomljenje čelika i kostiju.

Negde u daljini ču zavijanje vuka.Nije bilo preterano glasno u poređenju sbukom logora, muzikom i tihimzloslutnim hujanjem podivljale reke, aliga je ipak čula. Samo ga možda nije čulaušima. Zvuk zaječa kroz Arju poputnoža, oštar od gneva i bola. Sve više iviše jahača naviralo je iz zamka, ubeskrajnoj povorci od po četvorice,vitezovi i štitonoše i konjanicislobodnjaci, baklje i sekire. A i iz

unutrašnjosti je dopirala buka.Kada se Arja osvrnu, vide da na

mestu gde su do malopre stajale trivelike šatre sada stoje samo dve.Srednja se srušila. Na tren nije shvatalašta vidi. Onda iz pale šatre liznušeplamenovi, a zatim su se i druge dverušile, teško nauljeno platno padalo jena ljude u njima. Jato vatrenih strelaprolete vazduhom. Druga šatra se zapali,a onda i treća. Krici postadoše takoglasni da je čula reči kroz muziku.Ispred plamenova su se kretale mračneprilike, čelik njihovih oklopanarandžasto je blistao iz daljine.

Bitka, znala je Arja. Vodi se bitka. Ajahači...

Tada više nije imala vremena da

gleda šatore. Pošto se reka izlila, tamneuskovitlane vode na ivicama pokretnogmosta dopirale su do konjskih stomaka,ali su jahači ipak gazili kroz njih, teranimuzikom. Jer napokon je ista muzikadopirala iz oba zamka. Znam ovupesmu, shvati Arja iznenada. TomSedmica im ju je pevao, one kišne noćikada su se odmetnici sklonili u pivari sbraćom. A ko si pa ti da - gordi lordreče - ničce pred tobom padnem?

Frejovi jahači probijali su se krozblato i trsku, ali su neki ugledali taljige.Videla je da trojica jahača napuštajupovorku i tutnje kroz plićak. Tek mačkabedna u tuđem ruhu, toliko baremznadem.

Klegani oslobodi Stranca jednim

zamahom mača i skoči mu na leđa.Jurišni at je znao šta se od njegaočekuje. Načulji uši i okrenu se premakonjanicima koji su jurišali. Kakvo godruho lav da ponese, još pandže imalavlje. Moje su jošte duge i oštre, odtvojih ništa manje. Arja se stotinu putamolila za Psetovu smrt, ali sada... u rucije držala kamen, sluzav od blata, a nijeni znala kad ga je zgrabila. Koga dagađam?

Poskoči od zvuka sudara metala kadaKlegani odbi prvu sekiru. Dok se borio sprvim čovekom, drugi ga obiđe izamahnu mu ka krstima. Stranac seokretao, tako da udarac samo okrznuPseto, dovoljno da podere vrećastuseljačku košulju i otkrije verižnjaču pod

njom. Sam je protiv trojice. Arja je jošstezala kamen. Sigurno će ga ubiti.Pomisli na Miku, kasapinovog šegrtakoji joj je tako kratko bio drug.

Onda vide trećeg jahača kako dolazika njoj Arja se skloni iza taljiga. Strahseče oštrije od mača. Čula je bubnjeve iratne rogove i frule, pastuve kako njište,cilik čelika što udara o čelik, ali svi tizvuci kao da behu daleko. Postojao jesamo konjanik koji se približavao isekira u njegovoj ruci. Preko oklopa jenosio ogrtač, i ona vide dve kule koje suga označavale kao Freja. Nije shvatala.Njen ujak se ženio kćerkom lorda Freja,Freji su prijatelji njenog brata.„Nemoj!“ - viknu dok je obilazio okotaljige, ali se on na to ne osvrnu.

Kada jurnu, Arja baci kamen, kao štoje jednom bacila divlju jabuku naDžendrija. Džendrija je pogodila pravomeđu oči, ali ovog puta je lošijenaciljala, i kamen mu se odbi odslepoočnice. To beše dovoljno da muuspori nasrtaj, ali ništa više. Ona sepovuče, jurnuvši preko blatnjavog tla navrhovima prstiju, i ponovo zamače sdruge strane taljiga. Vitez ju je pratiokasom, a kroz vizir mu se videla samotama. Nije mu čak ni ulubila kacigu.Obiđoše taljige jednom, dvaput, triput.Vitez je prokle. „Ne možeš da bežišza...“

Sekira ga pogodi pravo u potiljak,probi se kroz kacigu i lobanju i baci gaiz sedla licem nadole. Iza njega je bio

Pseto, još na Strancu. Odakle ti sekira?- zamalo da upita, a onda vide. JedanFrej je ležao pod umirućim konjem,davio se u bari. Treći je bio na leđima,nepokretan. Nije nosio štitnik za grlo, iispod brade mu je štrčao vrh slomljenogmača.

„Daj mi kacigu“, zareža Klegani nanju.

Bila je skrivena na dnu džaka sušenihjabuka, u dnu taljiga, iza svinjskihpapaka. Arja prevrnu džak i baci mu je.On je zgrabi u letu jednom rukom, spustina glavu, i gde je tren ranije bio čovek,sada se nalazio čelični pas koji reži navatre.

„Moj brat...“„Mrtav je!“ - viknu joj on. „Misliš li

da bi mu poklali ljude a njega ostavili uživotu?“ Okrenu glavu ka logoru.„Gledaj. Gledaj, prokleta bila.“

Logor se pretvorio u bojište. Ne, ukasapnicu. Plamenovi svadbenih šatriprekrivali su pola neba. Neki kasarnskišatori takođe su goreli, kao i desetinesvilenih paviljona. Mačevi su pevali nasve strane. ’Al sad mu kiša nad dvoromroni, samotnim, opustelim. Vide dvaviteza kako gaze begunca. Drveno bureudari u jedan od upaljenih šatora iraspuče se, a plamenovi skočiše jošviše. Katapult, znala je. Zamak je bacaoulje ili smolu ili nešto slično.

„Pođi sa mnom.“ Sendor Kleganipruži ruku. „Moramo da bežimo odavde,i to smesta.“ Stranac nestrpljivo zabaci

glavu, nozdrve mu se raširiše na miriskrvi. Pesma se okončala. Čuo se samousamljeni bubanj, njegovi sporiravnomerni udarci odjekivali su rekomkao tutnjava nekog čudovišnog srca.Crno nebo je plakalo, reka hujala, ljudiproklinjali i umirali. Arja je imala blatau ustima, a lice joj beše mokro. Kiša. Toje samo kiša. Ništa više. „Stigli smo“,viknu. Glas joj je zvučao slabo iuplašeno, glas male devojčice. „Rob jetu u zamku, i moja majka. Čak je i kapijaotvorena.“ Freji više nisu izjahivali.Toliko sam daleko stigla. „Moramo daodemo mojoj majci.“

„Glupa mala kučko.“ Vatre susvetlucale na njušci njegove kacige, ačelični zubi su blistali. „Uđeš li unutra,

živa nećeš izaći. Možda će te Frejipustiti da poljubiš majčin leš.“

„Možda možemo da ih spasemo...“„Ti možeš da probaš. Meni se još

živi.“ On pojaha prema njoj, terajući jeka taljigama. „Ostani ili idi, vučice. Živiili umri. Tvoj...“

Arja jurnu od njega, prema kapiji.Rešetka se spuštala, ali sporo. Morambrže da trčim. Blato ju je usporavalo, aonda i voda. Trči brzo kao vuk. Pokretnimost je počinjao da se diže, voda je umlazevima curila sa njega, blatootpadalo u grumenovima. Brže. Začuglasno pljuskanje i osvrnu se da vidiStranca kako juri za njom, prskajući nasve strane. Vide i sekiru, još vlažnu odkrvi i mozga. I Arja potrča. Ne zbog

svog brata, čak ni zbog majke, već zbogsebe. Trčala je brže nego ikada u životu,oborene glave, peneći nogama vodureke, bežala je od njega kao što jenekada bežao Mika. Njegova sekira jeudari u potiljak.

TIRIONVečerali su sami, što im je bio čest

običaj.„Grašak je prekuvan“, primeti

njegova žena.„Nije važno“, reče on. „I ovčetina

je.“Bila je to šala, ali je Sansa shvati kao

prekor. „Žao mi je, moj gospodaru!“„Zašto? Neki kuvar bi trebalo da traži

oprost. Ne ti. Grašak nije tvojaodgovornost, Sansa.“

„Žao... žao mi je što moj gospodarmuž nije srećan.“

„Moje nezadovoljstvo nema bašnikakve veze sa graškom. Imam Džofrija

i sestru da mi kvare sreću, i moggospodara oca i tri stotine prokletihDornjana.“ Smestio je princa Oberina injegove lordove u ugaonu tvrđavu kojaje gledala na grad, što je dalje mogao odTirela a da ipak budu u Crvenoj tvrđavi.To nije bilo ni izbliza dovoljno. Već jedošlo do tuče u nekoj krčmi u Buvljojrupi, u kojoj je jedan Tirelov oklopnipešak poginuo, a dva čoveka lordaGargalena ošurena, i do neprijatnogsusreta u dvorištu kada je sedokosa sitnamajka Mejsa Tirela nazvala ElarijuPeščanu „zmijinom kurvom“. Svaki putkada bi sreo Oberina Martela, princ biga pitao kada će biti poslužena pravda.Prekuvan grašak bio je poslednjaTirionova briga, ali nije video zašto bi

time opterećivao svoju mladu ženu.Sansa je imala dovoljno svojih tuga.

„Grašak je sasvim dobar“, reče jojkratko. „Zelen je i okrugao, šta drugo odnjega da očekujemo? Evo, sipaću jošjednom, ako je tako po volji mojojgospi.“ On mahnu rukom, i Podrik Pejnmu nasu toliko graška na tanjir dapotpuno prekri ovčetinu. To je biloglupo, reče on sebi. Sada moram sve dapojedem, ili će ona opet da seizvinjava.

Večera se okonča u napetoj tišini, kaoi mnogo puta ranije. Posle, dok je Podsklanjao čaše i tanjire, Sansa zatraži odTiriona dozvolu da poseti bogošumu.

„Kako želiš.“ Navikao je na ženinesvakonoćne obrede. Molila se i u

kraljevskom obredištu, i često palilasveće Majci, Devici i Starici. Tirion jesmatrao da je tolika pobožnostpreterana, ali bi na njenom mestu moždai on tražio božju pomoć. „Priznajem,malo znam o starim bogovima“, reče,pokušavajući da bude prijatan. „Moždaćeš me jednog dana prosvetliti. Mogaobih čak i da te pratim.“

„Ne“, reče Sansa smesta. „Lepo...lepo je od tebe što to nudiš, ali... nemaobreda, moj gospodaru. Nemasveštenika niti pesama niti sveća. Samodrveće, i tihe molitve. Bilo bi tidosadno.“

„Nema sumnje da si u pravu.“Poznaje me bolje nego što sam mislio.„Mada bi šuštanje lišća bilo prijatna

promena u poređenju sa nekimobrednikom koji beskrajno raspreda osedam vidova božje milosti.“ Tirion jojmahnu da je slobodna. „Neću da tismetam. Obuci se toplo, moja gospo,tamo vetar oštro duva.“ Pomisli da jepita za šta se moli, ali je Sansa bila takopokorna da bi mu možda zaista rekla, aon nije bio siguran želi li to da zna.

Kada je otišla, vratio se poslu,pokušavajući da prati trag nekih zlatnihzmajeva kroz lavirint Maloprstićevihračunskih knjiga. Petir Beliš nijeverovao da zlato treba da sedi i skupljaprašinu, to je bar bilo jasno, ali što jeTirion više pokušavao da pronikne uračune, to ga je glava više bolela. Lepoje bilo pričati kako zmajeve treba

razmnožavati, a ne zaključavati ih uriznicu, ali su neki od tih poslovasmrdeli gore nego riba od nedelju dana.Ne bih tako olako dozvolio Džofriju dabaca Rogate ljude preko zidina da samznao koliko je tih gadova zajmilo odkrune. Moraće da pošalje Brona upotragu za njihovim naslednicima, ali sebojao da će se to pokazati unosnim kaoceđenje zlata iz zlatnih ribica.

Kada stiže poziv od njegovoggospodara oca, Tirion pomisli kako je toprvi put da je srećan što vidi ser BorosaBlunta. Zahvalno zatvori računskeknjige, utrnu uljanicu, prebaci plaštpreko ramena i odgega se na drugustranu zamka, do Desničine kule. Vetarjeste bio oštar, baš kao što je upozorio

Sansu, a vazduh je mirisao na kišu. Kadalord Tivin završi sa njim, mogao bi daode u bogošumu i otprati je kući prenego što pokisne.

Međutim, u trenu zaboravi na sve tokada uđe u desničinu odaju i zatečeSersei, ser Kevana i velemeštra Piselijaokupljene oko lorda Tivina i kralja.Džofri samo što nije skakutao, a Serseise samozadovoljno smeškala, mada jelord Tivin delovao jednako mračno kaoi uvek. Pitam se da li bi mogao da senasmeje sve i da hoće. „Šta se desilo?“- upita Tirion.

Otac mu pruži svitak pergamenta.Neko ga već beše ispravio, ali se i daljesavijao. „Rozlin je uhvatila lepu debelupastrmku“, glasila je poruka „Braća su

joj za svadbu poklonila dva vučjakrzna.“ Tirion je okruni da osmotrislomljeni pečat. Vosak bešesrebrnastosiv, a u njega utisnute kulebliznakinje kuće Freja. „Misli li togospodar Prelaza da je poetičan? Ilisamo želi da nas zbuni?“ Tirion prezrivofrknu. „Pastrmka će biti Edmur Tuli,krzna...“

„On je mrtav!“ Džofri je zvučao takoponosno i srećno kao da je on ličnoodrao Roba Starka.

Prvo Grejdžoj, a sada i Stark. Tirionpomisli na svoju ženu-dete, koja seupravo moli u bogošumi. Moli sebogovima svog oca da podare pobedunjenom bratu i sačuvaju njenu majku,bez sumnje. Činilo se da su stari bogovi

prema molitvama jednako ravnodušnikao i novi. Možda bi to trebalo da gauteši. „Kraljevi padaju kao lišće ovejeseni“, reče on. „Čini se da se naš malirat lepo odvija sam od sebe.“

„Ratovi se ne odvijaju sami od sebe,Tirione“, reče Sersei s otrovnomumilnošću. „U ovom ratu je pobedio našgospodar otac.“

„Nema pobede dokle god su namneprijatelji na bojnom polju“, upozori ihlord Tivin.

„Rečni gospodari nisu budale“,usprotivi se kraljica. „Znaju da bezsevernjaka nemaju nade da sesuprotstave ujedinjenoj snazi VisokogSada, Livačke stene i Dorne. Sigurno ćese pre odlučiti za pokornost nego za

uništenje.“„Većinom“, složi se lord Tivin.

„Brzorečje preostaje, ali dokle godValder Frej drži Edmura Tulija kaotaoca, Crna Riba se neće usuditi da namzapreti. Džejson Malister i TitosBlekvud će zbog časti nastaviti saborbom, ali Freji mogu da držeMalistere sabijene u Vodogled, a uzodgovarajuću ponudu, Džonos Brekenmože se ubediti da pređe na drugu stranui napadne Blekvude. Na kraju će svikleknuti, da. Nameravam da ponudimvelikodušne uslove. Biće pošteđen svakizamak koji se preda, osim jednog.“

„Harendvora?“ - upita Tirion, koji jepoznavao svog oca. „Kraljevstvo jepredugo trpelo te Hrabre drugare.

Naredio sam ser Gregoru da pobije sveu njemu.“

Gregor Klegani. Izgledalo je kao danjegov otac smera da iz Planine iskopabaš svu rudu pre nego što ga predadornskoj pravdi. Hrabri drugari ćezavršiti kao glave na kolju, a Maloprstićće ušetati u Harendvor bez ijedne kapikrvi na onoj svojoj skupocenoj odeći.Pitao se je li Petir Beliš već stigao doDola. Ako su bogovi milostivi, naleteoje na oluju i potonuo. Međutim, kada suto bogovi bili nešto posebno milostivi?

„Treba ih sve pobiti“, objavi Džofriiznenada. „Malistere i Blekvude iBrekene... sve odreda. Izdajnici su.Hoću da budu pobijeni, deda. Nećunikakve velikodušne uslove.“ Kralj se

okrenu velemeštru Piseliju. „А hoću iglavu Roba Starka. Piši lordu Freju ireci mu. Kralj zapoveda. Poslužiću jeSansi na mojoj svadbi.“

„Gospodaru“, reče ser Kevanpreneraženim glasom, „gospa ti je sadaujna.“

„Šala.“ Sersei se osmehnu. „Džof nijemislio ozbiljno.“

„Jesam, jesam“, bio je uporan Džofri.„Bio je izdajnik, i hoću njegovu glupuglavu. Nateraću Sansu da je poljubi.“

„Ne.“ Tirionov glas beše mukao.„Sansa više nije tvoja da je mučiš.Shvati to, čudovište.“

Džofri se prezrivo nasmeja. „Ti sičudovište, ujače.“

„Stvarno?“ Tirion iskrivi glavu.

„Možda bi onda trebalo da mi se lepšeobraćaš. Čudovišta su opasne zveri, akraljevi u poslednje vreme ginu kaomuve.“

„Mogao bih da ti iščupam jezik zbogtih reči“, kaza dečak-kralj, pocrvenevši.„Ја sam kralj.“

Sersei zaštitnički obgrli sina. „Nekakepec preti koliko hoće, Džofe. Nekamoj gospodar otac i stric vide kakav jeuistinu.“

Lord Tivin se na to ne osvrnu; obratiose Džofriju. „Eris je takođe osećaopotrebu da podseća ljude kako je onkralj. A takođe je prilično voleo daljudima čupa jezike. Možeš o tome dapitaš Ilina Pejna, mada ti nećeodgovoriti.“

„Ser Ilin se nikada nije usudio daizaziva Erisa onako kako tvoj Baukizaziva Džofa“, reče Sersei. „Čuo si ga.Rekao je ’čudovište’. Kraljevskomveličanstvu. I pretio mu je...“

„Tišina, Sersei. Džofri, kada tineprijatelji prkose, moraš ih gonitiognjem i mačem. Kada padnu na kolena,međutim, moraš im pomoći da ustanu.Inače niko pred tobom neće savitikoleno. A čovek koji mora da kaže ’Jasam kralj’ uopšte nije pravi kralj. Eris tonikada nije shvatio, ali ti hoćeš. Kadapobedim u ratu za tebe, vratićemokraljev mir i kraljevu pravdu. Jedina krvo kojoj ti treba da brineš jeste ona kojaće se prosuti kada razdevičiš Margeri.“

Na Džofrijevom licu se pojavi onaj

njegov potuljeni, durljivi izgled. Serseiga je čvrsto držala za ramena, ali jemožda trebalo da mu stavi šaku prekousta. Dečak ih sve iznenadi. Umesto daodgamiže pod svoj kamen,

Džof se prkosno uspravi i reče: „Timi nešto govoriš o Erisu, deda, azapravo si ga se bojao.“

Oho-ho, ovo postaje zanimljivo,pomisli Tirion.

Lord Tivin je ćutke proučavao svogunuka, a zlatne trunčice iskrile su mu usvetlozelenim očima. „Džofri, izvini sededi“, reče Sersei.

On se otrgnu od nje. „Zašto? Sviznaju da je to istina. Moj otac jepobedio u svim bitkama. Ubio je princaRegara i uzeo krunu, dok se tvoj otac

krio u Livačkoj steni.“ Dečak prkosnopogleda dedu. „Snažan kralj smelo delaumesto da samo priča.“

„Hvala ti na toj mudrosti,veličanstvo“, reče lord Tivin, saljubaznošću toliko ledenom da svi uodaji zadrhtaše. „Ser Kevane, vidim daje kralj umoran. Molim te, otprati ga uspavaću sobu. Piseli, možda će neki blagnapitak pomoći veličanstvu da mirnospava?“

„Snovino, moj gospodaru?“„Neću nikakvo snovino“, usprotivi se

Džofri.Lord Tivin se ne bi više osvrnuo na

miša što cvili u uglu. „Snovino je dobro.Sersei, Tirione, ostanite.“

Ser Kevan čvrsto uhvati Džofrija za

ruku i izvede ga napolje, gde su čekaladvojica kraljevih gardista. VelemeštarPiseli odmili za njima koliko su brzomogle da ga nose njegove drhtave starenoge. Tirion ostade na svom mestu.

„Oče, žao mi je“, reče Sersei kada sevrata zatvoriše. „Džof je oduvek biosvojeglav, upozorila sam te...“

„Postoji ogromna razlika izmeđusvojeglavosti i gluposti. ’Snažan kraljsmelo dela’? Ko mu je to rekao?“

„Nisam ja, veruj mi“, kaza Sersei.„Najverovatnije je to načuo odRoberta...“

„Onaj deo o skrivanju u Livačkojsteni zaista liči na Roberta.“ Tirion niježeleo da lord Tivin zaboravi tu rečenicu.

„Da, sada se sećam“, reče Sersei,

„Robert je često govorio Džofu kakokralj mora biti smeo.“

„А šta si mu ti govorila, molim te?Nisam vodio rat da bih na Gvozdenipresto postavio Roberta Drugog. Reklasi mi da dečaku nimalo nije stalo dooca.“

„Zašto bi? Robert se retko obaziraona njega. Čak bi ga i tukao da samdozvolila. Taj siledžija za koga si menaterao da se udam jednom ga je udariotako jako da mu je isterao dva mlečnazuba, zbog nekog nestašluka s mačkom.Rekla sam mu da ću ga ubiti na spavanjuako to ikada ponovi, pa nije, ali biponekad govorio takve stvari...“

„Izgleda da je trebalo govoriti raznestvari.“ Lord Tivin joj odsečno mahnu

sa dva prsta, stavivši joj do znanja da jeslobodna. „Idi.“

Ona ode, pušeći se od besa.„Ne Robert Drugi“, reče Tirion. „Eris

Treći.“„Dečaku je trinaest godina. Ima još

vremena.“ Lord Tivin priđe prozoru. Tonije bilo nalik na njega. Bio jeuznemireniji nego što je želeo da se vidi.„Potrebna mu je dobra lekcija.“

Tirion je svoju dobru lekciju takođedobio u trinaestoj. Gotovo da jesažaljevao sestrića. S druge strane, nikoto nije više zasluživao. „Dosta oDžofriju“, reče. „U ratovima sepobeđuje perima i gavranovima, zar minisi to jednom rekao? Moram da tičestitam. Koliko dugo već ti i Valder

Frej šurujete?“„Ne dopada mi se ta reč“, izgovori

lord Tivin ukočeno.„А meni se ne dopada kada me drže u

mraku.“„Nije bilo razloga da ti kažem. Nisi

imao ulogu u tome.“„Jesi li rekao Sersei?“ - upita Tirion.„Nikome nisam rekao, sem onima koji

su imali uloge. A njima je rečeno samoonoliko koliko je bilo neophodno. Trebada znaš kako ne postoji drugi način da sesačuvaju tajne - posebno ovde. Cilj mije bio da uklonim opasnog neprijateljašto je jeftinije moguće, a ne dazadovoljim tvoju radoznalost, niti dadam tvojoj sestri razloga da se osećavažno.“ On zatvori prozorske kapke,

mršteći se. „Ti poseduješ izvesnolukavstvo, Tirione, ali je gola istina dapreviše pričaš. Taj tvoj dugački jezik ćete jednog dana koštati glave.“

„Trebalo je da pustiš Džofrija da miga iščupa“, predloži Tirion.

„Nemoj da me kušaš“, odgovori lordTivin. „Neću više da govorim o tome.Razmišljao sam kako najbolje da umirimOberina Martela i njegovu pratnju.“

„О? To je nešto što mi je dozvoljenoda znam, ili treba da odem i ostavim teda razgovaraš sam sa sobom?“

Njegov otac se ne osvrnu na žaoku.„Prisustvo princa Oberina nijenajsrećnije. Brat mu je oprezan čovek,razuman čovek, istančan, promišljen,donekle čak i trom. On je čovek koji

vaga posledice svake reči i svakogadela. Ali Oberin je oduvek bio napolalud.“

„Је li istina da je pokušao da digneDornu za Viserisa?“

„О tome niko ne govori, ali jeste.Gavrani su leteli, a jahači jurili: kakvesu tajne poruke nosili, ne znam. DžonErin je otplovio za Sunčevo koplje davrati Kosti princa Leuina, seo s princomDoranom i okončao sve priče o ratu. AliRobert nikada kasnije nije otišao uDornu, a princ Oberin ju je retkonapuštao.“

„Ра, sada je ovde, sa pola dornskogplemstva, i svakog dana je svenestrpljiviji“, reče Tirion. „Da mupokažem bordele Kraljeve luke, to će ga

možda zabaviti? Pravi alat za praviposao, zar se ne kaže tako? Moja alatkaje tebi na usluzi, oče. Da niko ne kažekako je kuća Lanistera oglasila trube, aja tom zovu nisam odgovorio.“

Usta lorda Tivina se stegoše. „Vrloduhovito. Da naredim da ti sašijukarirano odelce i kapicu sa zvoncima?“

„Ako je budem nosio, hoću li smetida kažem sve što želim o njegovomveličanstvu kralju Džofriju?“

Lord Tivin ponovo sede i reče:„Morao sam da trpim ludosti svog oca.Tvoje neću. Dosta.“

„Dobro onda, ako tako ljubaznomoliš. Crvena Kobra neće biti takoljubazan, bojim se... niti će sezadovoljiti samo glavom Gregora

Kleganija.“„Još jedan razlog da mu je ne damo.“„Ne damo...?“ Tirion je bio

preneražen. „Mislio sam da smo sesložili kako u šumi ima previše zveri.“

„Manjih zveri.“ Prsti lorda Tivinaprepletoše se ispod brade. „Ser Gregornam je dobro služio. Nema viteza ukraljevstvu koji među našimneprijateljima budi takav užas.“

„Oberin zna da je Gregor...“„Ne zna on ništa. Čuo je neke priče.

Štalska govorkanja i kuhinjske klevete.Nema ni mrvicu dokaza. Ser Gregor muse sigurno neće ispovediti. Nameravamda ga držim što dalje, sve dok suDornjani u Kraljevoj Luci.“

„А kada Oberin zatraži pravdu po

koju je došao?“„Reći ću mu da je Eliju i njenu decu

ubio ser Ejmori Lorč“, mirno odgovorilord Tivin. „То ćeš uraditi i ti, bude li tepitao.“

„Ser Ejmori Lorč je mrtav“, rečeTirion ravno.

„Baš tako. Vargo Hout je nakon padaHarendvora bacio ser Ejmorijamedvedu. To bi trebalo da budedovoljno krvavo da umiri čak i jednogOberina Martela.“

„Ti ćeš to možda zvati pravdom...“„То jeste pravda. Ser Ejmori mi je

doneo devojčino telo, ako već moraš daznaš. Našao ju je kako se krije ispodočevog kreveta, kao da veruje da jeRegar još može zaštititi. Princeza Elija i

odojče bili su u dečjoj sobi, sprat niže.“„Ра, to je jedna priča, i ser Ejmori je

neće poreći. Šta ćeš reći Oberinu kadabude pitao ko je Lorču izdaonaređenja?“

„Ser Ejmori je delao sam, u nadi daće se dodvoriti novom kralju. Robertovamržnja prema Regaru dobro je poznata.“

Ovo može da posluži, morao jeTirion da prizna, ali zmija neće bitisrećna. „Daleko bilo da ja dovodim usumnju tvoje lukavstvo, oče, ali da sambio na tvom mestu, pustio bih RobertaBarateona da sam okrvavi ruke.“ LordTivin ga pogleda kao da je sišao s uma.„Onda zaslužuješ odoru lude. Kasno smostali uz Roberta. Bilo je nužno dapokažemo odanost. Kada sam položio ta

tela ispod prestola, niko nije mogao dasumnja kako sam se zauvek odrekaokuće Targarjena. A Robertovo olakšanjebilo je gotovo opipljivo. Koliko god bioglup, znao je da Regarova deca morajubiti mrtva ako želi da mu presto budesiguran. A ipak je sebe doživljavao kaojunaka, a junaci ne ubijaju decu.“Njegov otac slegnu ramenima.„Priznajem, to je obavljeno previšesvirepo. Eliji nije moralo ništa da sedesi, to je bila čista ludost. Sama posebi, ona nije bila ništa.“

„Ра zašto ju je onda Planina ubio?“„Zato što mu nisam rekao da je

poštedi. Sumnjam da sam je uopšte ispomenuo. Imao sam važnijih briga.Prethodnica Neda Starka jurila je na jug

sa Trozupca, i ja sam se bojao da ćemomožda ukrstiti mačeve. A Eris je bio ustanju da ubije Džejmija iz čiste pakosti.Toga sam se najviše bojao. Toga, ionoga što bi sam Džejmi mogao dauradi.“ Stegnu pesnicu. „А još nisam nishvatao šta zapravo imam u GregoruKleganiju, znao sam samo da je ogromani strašan u boju. Silovanje... čak me ni tinećeš optužiti da sam izdao tonaređenje, nadam se. Ser Ejmori seponeo skoro jednako zverski premaRenis. Posle sam ga pitao zašto jetrebalo pedeset uboda da se ubijedevojčica od... dve godine? Tri?Odgovorio je da ga je šutnula, i da nijeprestajala da vrišti. Da je Lorč imaopola pameti koju je bog dao repi, umirio

bi je sa nekoliko umilnih reči, i ondaupotrebio mek jastuk.“ Usta mu se izvišeod gađenja. „Izgubio je vlast nadsobom.“

Ali ti nisi, oče. Tivin Lanister nikadane gubi vlast nad sobom. „Da li je RobaStarka ubio meki svileni jastuk?“

„Verovatno strela, na svadbenojgozbi Edmura Tulija. Dečak je napohodima bio previše oprezan. Držao jesvoje ljude u dobrom poretku, i okružiose tragačima i telohraniteljima.“

„Znači, lord Valder ga je ubio podvlastitim krovom, za vlastitomtrpezom?“ Tirion stegnu pesnicu. „Šta jes ledi Kejtlin?“

„Rekao bih da su i nju ubili. Dvevučje kože. Frej je nameravao da je

zadrži kao zatočenicu, ali je nešto moždapošlo naopako.“

„Toliko o gostinskim pravima.“„Krv je na rukama Valdera Freja, ne

na mojima.“„Valder Frej je uvredljiv starac koji

živi da bi pipao mladu ženu i prisećaose svih uvreda koje je pretrpeo. Nemasumnje da je on izlegao ovo ružno pile,ali se nikada ne bi usudio da tako neštouradi bez obećane zaštite.“

„Pretpostavljam da bi ti poštedeodečaka i rekao lordu Freju kako tinjegovo savezništvo nije potrebno? Tobi oteralo matoru budalu pravo uStarkove ruke i produžilo rat za bar jošgodinu dana. Objasni mi zašto jeplemenitije ubiti deset hiljada ljudi u

bici nego desetak za večerom.“ KadaTirion na to ne odgovori, njegov otacnastavi. „Сеnа je bila mala, kako god dase meri. Kruna će dati Brzorečje serEmonu Freju kada se Crna Riba jednompreda. Lansel i Daven moraju da seožene Frejovim devojkama, Džoj će,kada stasa za udaju, poći za jednogzakonitog sina lorda Valdera, a RuzBolton postaje zaštitnik Severa i vodikući Arju Stark.

„Arju Stark?“ Tirion nagnu glavu ustranu. „I Bolton? Trebalo je da znamkako Frej ne bi imao petlju da to uradisam. Ali Arja... Varis i ser Džejslin suje tražili skoro pola godine. Arja Starkje sigurno mrtva.“

„Mrtav je bio i Renli, do

Crnobujice.“„Šta to znači?“„Možda je Maloprstić uspeo tamo

gde ti i Varis niste. Lord Bolton će udatidevojčicu za svoje kopile. DozvolićemoUžasniku da ratuje protivgvozdenrođenih nekoliko godina, ividećemo možemo li da pokorimo ostaleStarkove vazale. Na proleće, svi će bitina izmaku snaga i spremni da kleknu.Sever će pripasti tvom sinu sa SansomStark... ako ikada nađeš u sebi dovoljnomuškosti da ga napraviš. Ne zaboravi,ne mora samo Džofri da razdeviči svojuženu.“

Nisam zaboravio, ali sam se nadaoda ti jesi. „А kada misliš da će Sansabiti najplodnija?“ - upita Tirion oca

glasom iz koga je kiptela gorčina. „Prenego što joj kažem da smo joj ubilimajku i brata, ili posle?“

DAVOSNa tren se činilo kao da kralj nije

čuo. Stanis nije pokazao zadovoljstvovestima, ni bes, ni nevericu - čak niolakšanje. Zurio je čvrsto stegnutih zubau svoj Obojeni sto. „Siguran si?“ - upita.

„Telo video nisam, ne, vašekraljevstvo“, reče Salador San. „А ipak,u gradu, lavovi se vesele i plešu.Crvena svadba, tako je narod zove.Kunu se da je lord Frej odsekao momkuglavu i zašio na njeno mesto glavujezovuka, i zakucao mu krunu oko ušiju.Njegova gospa majka takođe je ubijena,i gola bačena u reku.“

Na svadbi, pomisli Davos. Dok je

sedeo za trpezom svog ubice, gost podnjegovim krovom. Ti Freji su prokleti.Ponovo je osećao miris sažežene krvi ičuo pijavice kako šište i pucaju nausijanom ugljevlju mangala.

„Gospodarov gnev ih je ubio“, objaviser Aksel Florent. „Ruka R’lorova!“

„Hvaljen bio Gospodar svetla!“ -zapeva kraljica Selisa, suva i žilavažena velikih ušiju i jakih nausnica.

„Da li je ruka R’lorova pegava idrhtava od starosti?“ - upita Stanis.„Ovo deluje više kao delo Valdera Frejanego nekog boga.“

„R’lor bira svoja oruđa kako muodgovara.“ Rubin na Melisandrinomgrlu crveno je sijao. „Njegovi putevi sučudni, ali nijedan čovek se ne može

odupreti njegovoj vatrenoj volji.“„Niko mu se ne može odupreti!“ -

viknu kraljica.„Tišina, ženo. Sada nisi kod noćne

vatre.“ Stanis je motrio Obojeni sto.„Vuk nema naslednika, a džinovska sipaih ima previše. Lav će ih progutati,osim... Sane, trebaju mi tvoje najhitrijelađe da odnesu izaslanike za Gvozdenaostrva i Bela sidrišta. Ponudićupomilovanja.“ Po tome kako ješkljocnuo zubima, videlo se koliko nevoli tu reč. „Puna pomilovanja, za svekoji se pokaju za izdaju i zakunu navernost zakonitom kralju. Moraju dashvate...“

„Neće shvatiti.“ Melisandrin glasbeše tih. „Žao mi je, veličanstvo. Ovo

nije kraj. Još lažnih kraljeva će seuskoro dići da preuzmu krune onih kojisu umrli.“

„Još?“ Stanis je pogleda kao da bi jenajradije zadavio. „Još uzurpatora? Jošizdajnika?“

„Videla sam to u plamenovima.“Kraljica Selisa priđe kralju.

„Gospodar Svetla je poslao Melisandruda te vodi do slave. Poslušaj je,preklinjem te. R’lorovi sveti plamenovine lažu.“

„Postoje razne vrste laži, ženo. Čak ikada ti plamenovi govore istinito, činimi se da su puni varki.“

„Mrav koji čuje kraljeve reči moždaih neće razumeti“, reče Melisandra, „аsvi ljudi su mravi pred vatrenim licem

božjim. Ako sam ponekad pogrešnoprotumačila upozorenje kaoproročanstvo ili proročanstvo kaoupozorenje, greška je u čitaocu, a ne uknjizi. Ali ovo znam zasigurno -izaslanici i pomilovanja sada ti nećekoristiti, ništa više od pijavica. Moraškraljevstvu da pokažeš znak. Znak kojiće dokazati tvoju moć!“

„Moć?“ Kralj prezrivo frknu. „Imamtrinaest stotina ljudi na Zmajkamenu ijoš tri stotine u Krajoluju.“ Ruka mupređe preko Obojenog stola. „OstatakVesterosa je u rukama mojih dušmana.Nemam flotu osim one Saladora Sana.Nemam novca da kupim najamnike. Nemogu da ponudim pljačku niti slavu kojibi primamili konjanike slobodnjake.“

„Gospodaru mužu“, reče kraljicaSelisa, „imaš više ljudi nego što ih jeEgon imao pre tri stotine godina.Nedostaju ti samo zmajevi.“

Pogled koji joj Stanis uputi bešemračan. „Devet čarobnjaka prešlo jemore da izlegne zalihu jaja EgonaTrećeg. Belor Blagosloveni se nadsvojima molio pola godine. Egon Četvrtije sagradio zmajeve od drveta i gvožđa.Erion Svetloplamen je ispio divlju vatruda bi se preobrazio. Čarobnjaci nisuuspeli, na molitve kralja Belora nije biloodgovora, drveni zmajevi su izgoreli, aprinc Erion je umro u užasnim mukama.“

Kraljica Selisa bila jenepokolebljiva. „Niko od njih nije bioizabranik R’lorov. Crvena kometa nije

zaparala nebo da najavi njihov dolazak.Niko nije držao Svetlonosca, crveni mačjunaka. A niko od njih nije ni platiocenu. Gospa Melisandra će ti reći, mojgospodaru. Samo smrt može da plati zaživot.“

„Dečak?“ Kralj gotovo da ispljunu tureč.

„Dečak“, složi se kraljica.„Dečak“, ponovi ser Aksel.„Bila mi je muka od tog dečaka i pre

nego što se rodio“, progunđa kralj.„Samo njegovo ime mi je urlik u ušima itamni oblak nad mojom dušom.“

„Daj mi dečaka i više nikada nećeščuti njegovo ime“, obeća Melisandra.Nećeš, ali ćeš ga čuti kako vrišti dok gabude spaljivala. Davos oćuta. Bilo je

mudrije ne govoriti sve dok kralj nenaredi.

„Daj mi dečaka za R’lora“, rečecrvena žena, „i drevno proročanstvo ćese ostvariti. Tvoj zmaj će se probuditi iraširiti svoja kamena krila. Kraljevstvoće biti tvoje.“

Ser Aksel kleknu. „Na kolenima tepreklinjem, veličanstvo. Probudikamenog zmaja, pa nek izdajnici zadrhte.Poput Egona počinješ kao gospodarZmajkamena. Poput Egona ćeš sve iosvojiti. Nek neverni i prevrlljivi osetetvoje plamenove.“

„I vlastita žena te preklinje,gospodaru mužu.“ Kraljica Selisa padena oba kolena pred kraljem, rukusklopljenih kao u molitvi. „Robert i

Delena su nam obeščastili postelju ibacili kletvu na našu vezu. Taj dečak jeogavni plod njihovog sparivanja. Dignisenku s moje utrobe i rodiću ti mnogosinova, znam to.“ Ona mu obgrli noge.„On je samo jedan dečak, rođen izpohote tvog brata i sramote mojerođake.“

„On je moja krv. Puštaj me, ženo.“Kralj Stanis joj stavi ruku na rame inespretno se oslobodi njenog stiska.„Možda je Robert stvarno prokleo našubračnu postelju. Zakleo mi se da munamera nije bila da me osramoti, da jebio pijan i da nije znao u čiju je ložnicute noći ušao. Ali zar je to bitno? Dečakza to nije kriv, kakva god istina bila.“

Melisandra položi šaku na kraljevu

mišicu. „Nevini su dragi GospodaruSvetlosti. Nema dragocenije žrtve. Izkraljeve krvi i njegove prečiste vatre,rodiće se zmaj.“

Stanis se nije trgao od Melisandrinogdodira kao od kraljičinog. Crvena ženabila je sušta suprotnost Selisi; mlada,puna oblina i čudno lepa, srcastog lica,bakarne kose i nezemaljskih crvenihočiju. „Bilo bi čudesno videti kakokamen oživljava“, priznade on nevoljno.„A uzjahati zmaja... Sećam se kada meje otac prvi put odveo na dvor, Robert jemorao da me drži za ruku. Nije mi biloviše od četiri godine, što znači da jenjemu bilo pet ili šest. Posle smo sesložili da je kralj bio jednako plemenitkao što su zmajevi bili strašni.“ Stanis

prezrivo frknu. „Mnogo godina kasnije,otac nam je rekao da se Eris tog jutraposekao na tronu, tako da je desnicazauzeo njegovo mesto. To nas je TivinLanister tako zadivio.“ Prsti mudodirnuše površinu stola i blago pređošepreko naslikanih brda. „Kada je staviokrunu, Robert je skinuo lobanje sazidova, ali nije mogao da natera sebe daih uništi. Zmajska krila iznadVesterosa... bila bi to takva.“

„Veličanstvo!“ Davos se približi.„Smem li da govorim?“

Stanis tako snažno zatvori usta da muzubi zazvečaše. „Moj gospodaru odKišegore. Šta misliš, zašto sam teproglasio za desnicu nego da govoriš?“Kralj mahnu rukom. „Reci šta želiš.“

Ratniče, daj mi hrabrosti. „Maloznam o zmajevima, a još manje obogovima... ali je kraljica spomenulaprokletstva. Nema čoveka prokletijeg odrodoubice, ni pred bogovima ni predljudima.“

„Nema bogova sem R’lora i Tuđina,čije se ime ne sme izreći.“ Melisandrinausta pretvoriše se u hladnu crvenu crtu.„А mali ljudi proklinju ono što nerazumeju.“

„Ја jesam mali čovek“, priznadeDavos, „zato mi reci šta će ti taj dečakEdrik Olujni da probudiš svog velikogkamenog zmaja, moja gospo.“Nameravao je da izgovara dečakovo imešto češće bude mogao.

„Samo smrt može platiti za život, moj

gospodaru. Veliki dar zahteva velikužrtvu.“

„Gde je veličina u jednom kopiletu?“„Njegovim venama kola kraljevska

krv. Video si šta i malo te krvi može dauradi...“

„Video sam kako spaljuješ nekolikopijavica.“

„А dva lažna kralja su mrtva.“„Roba Starka je ubio lord Valder od

Prelaza, a čuli smo da je Belon Grejdžojpao s mosta. Koga su tvoje pijaviceubile?“

„Sumnjaš li u moć R’lorovu?“Ne. Davos se i predobro sećao žive

senke koja se izmigoljila iz njene utrobeone noći pod Krajolujem, crnih ruku štosu upirale u njena bedra. Ovde moram

pažljivo da stupam, da ne bi neka senkai mene potražila. „Čak i krijumčarpraziluka razlikuje dva praziluka od tri.Nedostaje ti jedan kralj, moja gospo.“

Stanis se prezrivo nasmeja. „Tu ti jedoskočio, moja gospo. Dva nije tri.“

„Naravno, veličanstvo. Jedan kraljmože da umre slučajno, možda čak idvojica... ali trojica? Ako Džofri umreusred svoje moći, okružen svojimvojskama i svojom Kraljevskomgardom, zar ti to neće pokazatiGospodarevu moć na delu?“

„Možda.“ Kralj je govorio kao mu jeteško da izrekne svaku reč.

„Ili neće.“ Davos dade sve od sebeda sakrije strah.

„Džofri će sigurno umreti“, objavi

kraljica Selisa, mirna u svomsamopouzdanju.

„Možda je već mrtav“, doda serAksel.

Stanis ih razdražljivo pogleda. „Štaste vi, dresirane vrane, pa mi redomgrakćete? Dosta.“

„Mužu, počuj me...“ - zavapi kraljica.„Zašto? Dva nije tri. Kraljevi umeju

da broje isto kao i krijumčari. Slobodniste.“ Stanis im okrenu leđa.

Melisandra pomože kraljici daustane. Selisa ukočeno odjuri iz odaje,praćena crvenom ženom. Ser Aksel sezadrža dovoljno da još jednom pogledaDavosa. Ružan pogled na ružnom licu,pomisli on kada im se oči susretoše.

Nakon što ostali odoše, Davos se

nakašlja. Kralj diže pogled. „Zašto sijoš ovde?“

„Veličanstvo, o Edriku Olujnom...“Stanis oštro odmahnu. „Poštedi me.“Davos beše uporan. „Tvoja kći uči sa

njim i svakog dana se igraju zajedno uEgonovom vrtu.“

„To znam.“„Srce bi joj se slomilo ako bi se

nešto loše...“„I to znam.“„Kada bi ga samo video...“„Video sam ga. Liči na Roberta. Da, i

obožava ga. Da mu kažem koliko je putanjegov voljeni otac pomislio na njega?Moj brat je pravljenje dece voleo, ali sumu posle rođenja bila samo dosadna.“

„Raspituje se za tebe svakog dana,on...“

„Ljutiš me, Davose. Neću da čujem nireč više o tom kopiletu.“

„Zove se Edrik Olujni, veličanstvo.“„Znam kako se zove. Da li je ikada

postojalo prikladnije ime? Govori otome da je kopile, da je visokog poreklai o nevoljama koje donosi sa sobom.Edrik Olujni. Eto, izgovorio sam. Sadasi zadovoljan, moj gospodaru desnice?“

„Edrik je...“ - zausti on.„...jedan dečak! Čak i da je najbolji

dečak koji je ikada živeo, bilo bisvejedno. Ja moram da služimkraljevstvu.“ Pređe rukom prekoObojenog stola. „Koliko dečaka živi uVesterosu? Koliko devojčica? Koliko

muškaraca, koliko žena? Tama će ih sveprogutati, kaže ona. Beskrajna noć. Pričao proročanstvima... o junaku ponovorođenom u moru, živim zmajevimaizleglim iz mrtvog kamena... govori oznacima i kune se da oni ukazuju namene. Ja ovo nikada nisam tražio, ništaviše nego što sam tražio da postanemkralj. A ipak, usuđujem li se da je neposlušam?“ Zaškrguta zubima. „Nebiramo sami svoje sudbine. A ipakmoramo... moramo da izvršimo ono štonam je dužnost, zar ne? Veliki ili mali,moramo da izvršimo svoju dužnost.Melisandra se kune da me je videla uplamenovima kako se borim protiv tamesa visoko dignutim Svetlonoscem.Svetlonoscem!“ Stanis posprdno frknu.

„Lepo svetluca, to priznajem, ali mi naCrnobujici taj čarobni mač nije poslužioništa bolje od običnog čelika. Zmaj bipreokrenuo tu bitku. Egon je nekadastajao ovde gde sada stojim ja, gledao jeovaj isti sto. Misliš li da bi ga danaszvali Egon Osvajač da nije imaozmajeve?“

„Veličanstvo“, reče Davos, „сеnа...“„Znam cenu! Prošle noći, dok sam

gledao u ovo ognjište, i ja sam videoponešto u plamenovima. Video samkralja, s vatrenom krunom na glavi, kakogori... gori, Davose. Njegova vlastitakruna mu je sagorela meso i pretvorilaga u pepeo. Misliš da mi trebaMelisandra da mi kaže šta to znači? Iliti?“ Kralj se pokrenu tako da mu senka

pade na Kraljevu Luku. „Ako Džofriumre... šta je život jednog kopiletanaspram čitavog kraljevstva?“

„Sve“, reče Davos tiho.Stanis ga pogleda stegnutih vilica.

„Idi“, napokon reče kralj, „pre nego štopričom ponovo nađeš put do tamnice.“

Ponekad je oluja prejaka i čovekmora da spusti jedra. „Razumem,veličanstvo.“ Davos se pokloni, aliStanis kao da već beše zaboravio nanjega.

Bilo je hladno u dvorištu kada jeizašao iz Kamenog bubnja. Sa istoka jeduvao oštar vetar i razigravao zastavešto su bučno lepršale na zidinama.Davos je osećao miris soli u vazduhu.More. Voleo je taj miris. Od njega je

poželeo da ponovo hoda palubom, dadigne jedra i otplovi na jug Marji injihovim dvoma mališanima. Mislio jena njih skoro svakog dana, a noćupogotovo. Deo njega želeo je samo dapovede Devana i ode kući. Ne mogu. Nejoš. Sada sam lord, i kraljeva desnaruka, ne smem da ga izneverim.

Diže pogled da osmotri zidine.Umesto zubaca na bedemima, pogled sumu uzvraćale hiljade nakaza i čudovišta,svako različito od prethodnog, krilatezmije, grifoni, demoni, mantikore,minotauri, bazilisci, pakleni psi i hiljadujoš čudnijih stvorenja nicalo je sa zidinazamka kao da su iz njih izrasli. Azmajevi su bili na sve strane. VelikaDvorana bila je zmaj što leži na

stomaku. Ljudi su ulazili kroz otvorenečeljusti. Kuhinja je bila zmaj sklupčan uloptu, a dim i para iz peći kuljali su mukroz nozdrve. Kule su bile zmajevipogrbljeni iznad zidina ili spremni zalet; Kula morske pijavice kao da jeprkosno urlikala, dok je Kula morskogzmaja mirno gledala preko talasa. Manjizmajevi uokviravali su kapije. Zmajskekandže štrčale su iz zidova i držalebaklje, velika kamena krila obuhvatalasu kovačnicu i arsenal, a repovi suobrazovali lukove, mostove i spoljašnjastepeništa.

Davos je često čuo priče kakočarobnjaci iz Valirije nisu klesali kaoobični kamenoresci, već su obrađivalikamen vatrom i mađijama, onako kako

grnčar radi s glinom. Ali sada sezapitao. Šta ako su ovo pravi zmajevi,nekako okamenjeni?

„Ako ih crvena žena oživi, zamak ćese srušiti, mislim ja. Kakvi su to zmajevipuni soba i stepenica i nameštaja? Iprozora. I odžaka. I nužničkih kanala.“

Davos se okrenu i pored sebe zatečeSaladora Sana. „Znači li to da si mioprostio izdajstvo, Sala?“

Stari gusar mu zapreti prstom.„Oprostio - da. Zaboravio - ne. Sve onodobro zlato na Ostrvu klešta moglo jebiti moje, sav ostarim i umorim se kadasamo pomislim na njega. Kada budemumro kao siromah, moje žene i milosniceće te proklinjati, Gospodaru Praziluka.Lord Seltigar je imao mnogo finih vina

koja sada ne pijem, morskog orla kogaje uvežbao da leti s ruke, i čarobni rogkoji priziva džinovske sipe iz dubina.Vrlo koristan bi takav rog bio, da na dnoodvuče Tirošane i slična napornastvorenja. Ali, mogu li ja sada da duvamu taj rog? Ne, zato što je kralj za svojudesnicu imenovao mog starogprijatelja.“ Uze zatim Davosa pod ruku ireče: „Kraljičini ljudi ne ljube tenimalo, stari druže. Čujem da je izvesnadesnica počeo da stiče svoje prijatelje.To je istina, tačno?“

Čuješ previše, gusaru stari.Krijumčar mora da poznaje ljude istokao i plime, ili neće poživeti da dugokrijumčari. Kraljičini ljudi su moždaostali gorljivi vernici Gospodara

svetlosti, ali se običan svet naZmajkamenu polako vraćao bogovimakoje je znao čitavog života. Govorili suda je Stanis začaran, da ga jeMelisandra otrgla od sedmoro da bi seklanjao nekom demonu iz senki, i... a tobeše najgori greh od svih... da su ga onai njen bog izneverili. A bilo je i vitezovai sitnih lordova koji su mislili isto.Davos ih je potražio, birajući ih jednakopažljivo kao što je nekada birao svojeposade. Ser Džerald Gauer srčano seborio na Crnobujici, ali su ga posle čulikako kaže da je R’lor sigurno slabašanbog kada je dozvolio da mu vernikenajure kepec i mrtvac. Ser EndruEstermont bio je kraljev rođak, i predosta godina služio mu je kao štitonoša.

Kopile od Noćnog poja zapovedao jezaštitnicom koja je omogućila Stanisu danađe spas na galijama Saladora Sana, alije obožavao Ratnika žestoko kao što se iborio. Kraljevi ljudi, ne kraljičini ljudi.Ali ne bi valjalo njima se hvalisati.

„Izvesni lišanski pirat mi je jednomrekao da se dobar krijumčar klonipogleda“, oprezno odgovori Davos.„Crna jedra, prigušena vesla i posadakoja zna da drži jezik za zubima.“

Lišanin se nasmeja. „Posada bezjezika još je bolja. Krupni snažnimutavci koji ne znaju ni da čitaju ni dapišu.“ Međutim, onda se uozbilji.

„Mada mi je drago što ti neko pazi naleđa, druže stari. Hoće li kralj datidečaka crvenoj sveštenici, šta misliš?

Jedan mali zmaj bi mogao da okončaovaj veliki rat.“

Po staroj navici, Davos se maši svojesreće, ali mu kosti prstiju nisu više visilioko vrata, i ne nađe ništa. „Neće touraditi“, reče on. „Ne može da naudivlastitoj krvi.“

„Lordu Renliju će biti drago kad točuje.“

„Renli je bio naoružani izdajnik.Edrik Olujni je sasvim nedužan.Veličanstvo je pravedan čovek.“

Sala slegnu ramenima. „Videćemo. Tibar hoćeš. Ja se, lično, vraćam na more.Čak i sada, podmukli krijumčari moždajedre preko Crnog zaliva, u nadi da ćeizbeći plaćanje propisanih danaka svomgospodaru.“ Pljesnu Davosa po leđima.

„Čuvaj se. Ti i tvoji mutavi prijatelji.Sada si porastao mnogo veliki, ali što sečovek više penje, dublje može dapadne.“ Davos je razmišljao o timrečima dok se penjao uz stepenice Kulemorskog zmaja do meštrovih odajaispod kule s gavranovima. Nije mutrebao Sala da mu kaže kako se previšeuzdigao. Nepismen sam, lordovi mepreziru, ništa ne znam o vladanju, kakomogu da budem kraljeva desna ruka?Mesto mi je na palubi broda, ne u kulizamka.

To je i rekao meštru Pilosu. „Ti sičuven kapetan“, odgovori meštar.„Kapetan vlada svojim brodom, zar ne?Mora da se provuče kroz opasne vode,digne jedra da uhvati nalet vetra, zna

kada će oluja naići i kako ju je najboljeizdržati. Ovo je sasvim isto.“

Pilos je bio dobronameran, ali su muuveravanja šuplje zvučala. „Uopšte nijeisto!“ - pobuni se Davos. „Kraljevstvonije brod... što je dobro, inače bi ovokraljevstvo tonulo. Poznajem drvo i užadi vodu, da, ali kako će mi to pomoćisada? Gde da nađem vetar koji ćepoterati kralja Stanisa na presto?“

Meštar se na to nasmeja. „I to jeodgovor, moj gospodaru. Reči su vetar,znaš, a ti si moje razvejao svojimzdravim razumom. Mislim daveličanstvo zna šta ima u tebi.“

„Praziluk“, reče Davos sumorno. „Тоima u meni. Kraljeva desnica treba dabude visokorođen lord, neko mudar i

učen, ratni zapovednik ili veliki vitez...“„Ser Rajam Redvin beše najveći vitez

svoga vremena, ali jedan od najgorihdesnica što je ikada služio nekog kralja.Molitve obrednika Murmisona behučudotvorne, ali kada je postao desnica,ubrzo se čitavo kraljevstvo molilo zanjegovu smrt. Lord Batervel beše čuvenpo duhovitosti, Majlz Smolvud pohrabrosti, ser Oto Hajtauer po učenosti,ali su ipak bili loši desnice, svi odreda.Što se porekla tiče, zmajkraljevi sučesto birali desnice svoje krvi, a ishodisu bili različiti, od Belora Lomikopljado Megora Okrutnog. Nasuprot tome,imaš Obrednika Barta, kovačevog sinakoga je Stari Kralj izvukao iz bibliotekeCrvene tvrđave, i koji je dao kraljevstvu

četrdeset godina mira i obilja.“ Pilos seosmehnu. „Čitaj istoriju, lorde Davose, ividećeš da su ti sumnje neosnovane.“

„Kako da čitam istoriju kada samnepismen?“

„Svako može to da nauči, mojgospodaru“, reče meštar Pilos. „Za tonije potrebna mađija, niti visokoporeklo. Učim toj veštini tvog sina, pokraljevom naređenju. Dozvoli mi danaučim i tebe.“

To beše ljubazna ponuda, i Davosnije mogao je odbije. I tako je svakogdana odlazio u meštrove odaje visoko uKuli morskog zmaja, da se mršti nadsvicima i pergamentima i velikim u kožuuvezanim knjigama dok pokušava daodgonetne još koju reč. Od tog truda

često ga je bolela glava, a pride je iosećao da je jednako velika budala kaoZakrpa. Njegov sin Devan još ne bešenapunio dvanaest godina, a ipak je biomnogo napredniji od svog oca, dok jeprincezi Širin i Edriku Olujnom čitanjebilo prirodno kao disanje. Kada suknjige bile posredi, Davos je bio većedete od svih njih. Ipak je istrajavao.Sada je kraljeva desna ruka, a kraljevadesna ruka mora da bude pismen.

Uzane vijugave stepenice Kulemorskog zmaja mnogo su mučile meštraKresena otkako je slomio kuk. Davosu jetaj starac još nedostajao. Bio je siguranda nedostaje i Stanisu. Činilo se da jePilos pametan i marljiv i dobronameran,ali je bio tako mlad, i kralj u njega nije

imao toliko poverenja kao u Kresena.Starac je bio sa Stanisom toliko dugo...Sve dok nije stao na put Melisandri, izbog toga umro.

Na vrhu stepenica Davos ču tih zvukzvonaca koji je mogao da potiče samood Zakrpe. Princezina luda čekala jepred meštrovim vratima poput vernogpsa. Mekan, dežmekast i oborenihramena, širokog lica tetoviranogkariranom crveno-zelenom šarom,Zakrpa je na glavi nosio limena vedro sajelenskim rogovima. Desetak zvonacavisilo je sa parožaka i zvonilo sa svakimpokretom... što je značilo stalno, poštoje luda retko mirovala. Zveckao je izvoncao kuda god da bi krenuo; nije ničudo što mu je Pilos zabranio pristup na

Sirinine časove. „Pod morem stare ribejedu mlade ribe“, prošapta luda Davosu.Glava mu zaigra, a zvonca zaječaše dokje pevao. „Znam to, znam to, o, o, o.“

„Ovde gore mlade ribe uče stareribe“, reče Davos, koji se nikada nijeosećao toliko staro kao kada bi seo ipokušao da čita. Možda bi bilodrugačije da ga je podučavao starimeštar Kresen, jer je Pilos mogao sin damu bude.

Zateče meštra kako sedi za svojimdugačkim drvenim stolom prekri venimknjigama i svicima, naspram troje dece.Princeza Širin sedela je između dvadečaka. Čak i sada je Davos osećaoveliko zadovoljstvo kada bi video svogsina u društvu princeze i kraljevskog

kopileta. Devan će sada biti lord, nesamo običan vitez. Gospodar Kišegore.Davos je bio рonosniji na sinovljevonego na sopstveno zvanje. Ume i dačita. Čita i piše kao da to radi odrođenja. Pilos je imao samo reči hvaleza njegovu marljivost, a kaštelan jegovorio kako Devan takođe pokazuje darza koplje i mač. A i pobožan je momčič,takođe. „Moja braća su se uspela uDvoranu svetlosti da sede poredGospodara“, rekao je Devan kada mu jeotac saopštio da su mu četvorica starijebraće poginula. „Moliću se za njih krajnoćnih vatri, kao i za tebe, oče, da bi i tihodao pod svetlošću Gospodarovom dokraja svog veka.“

„Dobro ti jutro, oče“, pozdravi ga

dečak. Koliko liči na Dejla u njegovimgodinama, pomisli Davos. Najstariji sinmu nikada nije bio obučen tako lepo kaoDevan u odori štitonoše, naravno, ali suimali ista jednostavna četvrtasta lica,iste iskrene smeđe oči, istu retkulepršavu smeđu kosu. Devanovi obrazi ibrada behu posuti plavim maljicama,paperjem koje bi i neka breskva moglada gleda sa visine, ali se dečak ipakžestoko ponosio svojom „bradom“. Baškao što se nekada Dejl ponosio svojom.Devan je bio najstariji od troje dece zastolom.

Pa ipak je Edrik Olujni bio tri pedljaviši i širi u grudima i ramenima. Po tomeje bio očev sin; a nijednog jutra nijepropuštao vežbe s mačem i štitom. Ljudi

dovoljno stari da pamte Roberta iRenlija kao decu govorili su da malokopile na njih liči mnogo više nego štoje Stanis ikada ličio; kao ugalj crnakosa, tamnoplave oči, usta, vilica,jagodice. Samo su njegove uši govorileda mu je majka iz kuće Florenta.

„Da, dobro ti jutro, moj gospodaru“,ponovi Edrik. Momčić je umeo da budežestok i gord, ali su ga meštri i kaštelanikoji su ga podigli dobro naučiliučtivosti. „Dolaziš li od mog strica?Kako je veličanstvo ovoga jutra?“

„Dobro“, slaga Davos. Zapravo, kraljje izgledao izmučeno i ispijeno, ali nijebilo razloga da opterećuje dečakasvojim brigama. „Nadam se da vam neprekidam čas.“

„Upravo smo završili, mojgospodaru“, reče meštar Pilos.

„Čitali smo o kralju Deronu Prvom.“Princeza Širin beše tužno, milo, blagodete, nimalo lepo. Stanis joj je darovaočetvrtastu vilicu, a Selisa uši Florenta,dok su je bogovi u svojoj okrutnojmudrosti još nagrdili sivom ljuspomkoju je preležala u kolevci.

Od bolesti su joj jedan obraz i polavrata bili sivi, ispucali i tvrdi, mada sujoj bar vid i život bili spaseni. „Otišaoje u rat i pokorio Dornu. Mladi Zmaj,tako su ga zvali.“

„Klanjao se lažnim bogovima“, rečeDevan, „ali je inače bio veliki kralj, iveoma hrabar u boju.“

„Jeste“, složi se Edrik Olujni, „ali je

moj otac bio hrabriji. Mladi Zmajnikada nije pobedio u tri bitke u istomdanu.“

Princeza ga pogleda širom otvorenihočiju. „Stric Robert je stvarno pobedio utri bitke u istom danu?“

Kopile klimnu glavom. „Bilo je tokada se prvi put vratio kući da pozovebarjake. Lordovi Grandison, Kaferen iFel smerali su da se okupe kod Letnjihdvora i krenu na Krajoluj, ali je on oddoušnika saznao za njihove namere ismesta izjahao sa svim svojimvitezovima i štitonošama. Dok su se njihtrojica kretali ka Letnjim dvorima, on ihje pobedio jednog po jednog pre negošto su uspeli da se spoje. Ubio je lordaFela u dvoboju i zarobio njegovog sina

Srebrnsekiru.“Devan pogleda Pilosa. „Zar se

stvarno tako desilo?“„Ја sam rekao da jeste, nisam li?“ -

kaza Edrik Olujni pre nego što meštarstiže da odgovori. „Svu trojicu je razbio,i borio se tako hrabro da su lordGrandison i lord Kaferen posle postalinjegovi ljudi, kao i Srebrnsekira. Mogoca niko nikada nije pobedio.“

„Edriče, ne smeš da se hvališeš“,reče meštar Pilos. „Kralj Robert je trpeoporaze kao i svi drugi ljudi. Lord Tirelga je pobedio kod Pepelgaza, a izgubioje i mnoge turnirske okršaje.“

„Ipak, u više ih je pobedio negoizgubio. A i ubio je princa Regara naTrozupcu.“

„То je istina“, složi se meštar. „Alisada moram da posvetim pažnju lorduDavosu, koji me je tako strpljivo čekao.Sutra ćemo nastaviti sa čitanjemOsvajanja Dorne kralja Derona.“

Princeza Širin i dečaci se ljubaznooprostiše. Kada odoše, meštar Pilos sepribliži Davosu. „Moj gospodaru,možda i ti hoćeš da probaš neki odlomaki z Osvajanja Dorne?“ Gurnu prekostola tanku, u kožu uvezanu knjigu.„Kralj Deron je pisao vešto ijednostavno, a istorija mu je puna krvi,bitaka i junaštva. Tvoj sin je potpunoopčinjen.“

„Moj sin još nije napunio dvanaestgodina. Ja sam kraljeva desnica. Daj mi,molim te, još neko pismo.“

„Biće tvoja volja, moj gospodaru.“Meštar Pilos preturi po stolu, odmota paonda odbaci razne komade pergamenta.„Nema novih pisama. Možda nekostaro...“

Davos je u dobroj priči uživao istokoliko i drugi ljudi, ali ga Stanis nijepostavio za desnicu da bi se zabavljao.Prva dužnost mu je bila da pomognekralju da vlada, i zbog toga mora darazume reči koje donose gavranovi.Najbolje je učiti kroz rad, ustanovio je;sa jedrima ili svicima, svejedno.

„Ovo može da nam posluži.“ Pilos mupruži pismo.

Davos ispravi kvadratić izgužvanogpergamenta i zaškilji u sićušna zbijenaslova. Čitanje je teško za oči, to je

ustanovio na samom početku. Ponekadse pitao nudi li Citadela veliku nagradumeštru koji ima najsitniji rukopis. Pilosse na to nasmejao, ali ipak...

„Pet... petorici kraljeva“, pročitaDavos, oklevajući nad reči petorici kojunije često viđao napisanu. „Kralj...sono... kralj... sone?“

„S one strane“, ispravi ga meštar.Davos se namršti. „Kralj s one strane

Zida dolazi... dolazi na jug. Vodi b...bojnu...“

„Brojnu.“„...brojnu vojsku div... div...

divljana. Lord M... Mmmor...Mormont... poslao... gavrana iz... u...uk...“

„ Ukl e t e . Uklete šume.“ Pilos

podvuče reči prstom.„...Uklete šume. Napa... napadnut je?“„Da.“Zadovoljan, nastavi da gura dalje.

„Dru... druge ptice su otada stigle, bezglasa. Boj... bojimo se... Mormontubijen sa svim... čudima... ne, ljudima.Bojimo se Mormont ubijen sa svimljudima...“ Davos iznenada shvati štačita. Okrenu pismo i vide da je vosakkojim je bilo zapečaćeno crn. „Ovo jeod Noćne straže. Meštre, kralj Stanis jevideo ovo pismo?“

„Doneo sam ga lordu Alesteru čim jestiglo. On je tada bio desnica. Mislim daje pričao o njemu s kraljicom. Kada samga upitao želi li da pošaljemo odgovor,rekao mi je da ne budem budala.

’Veličanstvu nedostaje ljudi da bijesvoje bitke, a kamoli da ih traći nadivljane’, rekao mi je.“

To je zaista i bila istina. Aspominjanje petorice kraljeva sigurno birazbesnelo Stanisa. „Samo gladan čovekmoli prosjaka za hleb“, promrmlja.

„Molim, moj gospodaru?“„Nešto što je moja žena jednom

rekla.“ Davos zadobova skraćenimprstima po stolu. Kada je prvi put videoZid, bio je mlađi od Devana, služio je naUličnom mačoru pod Rorom Uhorisom,Tirošaninom poznatim širom Uskogmora kao Slepo Kopile, mada nije bio nislep ni vanbračno dete. Roro je oplovioSkagos i ušao u Drhtavo more, posetiostotinu uvalica koje nikada pre nisu

videle trgovačku lađu. Doneo je čelik;mačeve, sekire, kacige, dobreverižnjače, da bi ih trampio za krzna,slonovaču, jantar i opsidijan. Kada jeUlični mačor krenuo na јug, bio jeotežao od robe, i u Zalivu foka tri crnegalije isplovile su da ga sprovedu uIstočnu Morobdiju. Izgubili su teret, aKopile i glavu, zato što je prodavaooružje divljanima.

Davos je u svojim krijumčarskimdanima trgovao sa Morobdijom. Crnabraća su bili gadni neprijatelji ali dobremušterije, za brod sa pravim tovarom.Ali iako je primao njihov novac, nikadanije zaboravio kako se glava SlepogKopileta zakotrljala po palubi Uličnogmačora. „Upoznao sam neke divljane

kada sam bio dečak“, reče meštruPilosu. „Umeli su vešto da kradu, alivrlo slabo da se cenjkaju. Jedan nam jeoteo čistačicu sa broda. Sve u svemu,delovali su kao i drugi ljudi - neki dobri,neki loši.“

„Ljudi su ljudi“, složi se meštarPilos. „Da se vratimo čitanju, mojgospodaru desnice?“

Ja sam kraljeva desnica, da. Stanisse možda nazivao kraljem Vesterosa, alije zapravo bio kralj Obojenog stola.Držao je Zmajkamen i Krajoluj, i imaosve neizvesnije savezništvo saSaladorom Sanom, ali to je bilo sve.Kako je Straža mogla njemu da se obratiza pomoć? Možda ne znaju koliko jeslab, koliko nema nade na pobedu.

„Kralj Stanis nije video ovo pismo,siguran si? Ni Melisandra?“

„Nisu. Da im ga odnesem? Čak isada?“

„Ne“, reče Davos smesta. „Izvršio sisvoju dužnost kada si ga odneo lorduAlesteru.“ Ako Melisandra sazna za ovopismo... šta je ono, beše, rekla? Onajčije se ime ne sme izreći sakuplja svojusnagu, Davose Sivorte. Uskoro će stićihladnoća, i beskrajna noć... A Stanis jevideo vizije u plamenovima, prstenbaklji u snegu, i užas svuda okolo.

„Moj gospodaru, nije ti dobro?“ -upita Pilos.

Plašim se, meštre, mogao je da kaže.Davos se priseti priče Saladora Sana, otome kako je Azor Ahai prekalio

Svetlonosca tako što ga je zario u srcevoljene žene. Ubio je svoju ženu da bise borio protiv tame. Ako je Stanisponovo rođeni Azor Ahai, znači li to daEdrik Olujni mora da odigra uloguNise Nise? „Samo sam razmišljao,meštre. Oprosti.“ Kakva je šteta akoneki divljanski kralj osvoji Sever?Stanis Sever nije ni držao. Ko bi odveličanstva mogao očekivati da braniljude koji ga ne priznaju za kralja. „Dajmi neko drugo pismo“, reče naglo. „Ovoje previše...“

„...teško?“ - predloži Pilos.Uskoro će stići hladnoća, prošapta

Me l i s a nd r a , i beskrajna noć.„Uznemirujuće“, reče Davos. „Previše...uznemirujuće. Drugo pismo, molim te.“

DŽONProbudili su se uz dim požara u

Krtičnjaku.Na vrhu Kraljeve kule Džon Snežni se

naslonio na štaku koju mu je dao meštarEmon i gledao sivi pramen kako se diže.Stir više nije imao izgleda da iznenadiCrni zamak kada mu je Džon pobegao,ali ipak nije morao da najavi svojdolazak tako otvoreno. Možete da naspobijele, pomisli on, ali bar niko nećebiti zaklan na spavanju. Bar sam topostigao.

Noga ga je još pakleno bolela kada bise na nju oslonio. Tog jutra mu je bilapotrebna Klidasova pomoć da obuče

svoju sveže opranu crninu i veže čizme,a kada su završili, poželeo je da seudavi u makovom mleku. Umesto toga jeuzeo pola čaše snovina, komad vrbovekore za žvakanje i štaku. Na Vetrovitomgrebenu goreo je svetionik, a Noćnojstraži je trebao svaki čovek.

„Mogu da se borim“, uporno je tvrdiokada su pokušali da ga zaustave.

„Noga ti je zarasla, ma nemoj?“ -frknuo je Noji. „Onda ti neće smetati daje malo šutnem, a?“

„Bolje nemoj. Ukočena je, ali mogusasvim dobro da hramljem, i da stojim iborim se ako zatreba.“

„Treba mi svaki čovek koji zna kojimkrajem koplja da ubada divljane.“

„Špicastim.“ Džon se sećao kako je

svojoj sestrici jednom rekao neštoslično.

Noji protrlja čekinje na bradi.„Možda ćeš i moći. Stavićemo te na kulusa dugačkim lukom, ali ako padneš,nemoj meni da dođeš da kukaš.“

Video je Kraljevski drum kako vijugana jug kroz kamenita smeđa polja i prekovetrom šibanih bregova. Magnar će premraka stići tim drumom, njegovi Tenjaniće stupati za njim sa sekirama i kopljimau rukama i štitovima od bronze i kože naleđima. Grig Jarac, Kvort, Veliki Čir iostali takođe će doći. I Igrit. Divljanimu nikada nisu bili prijatelji, nijedozvolio da mu postanu prijatelji, aliona...

Oseti nalet, bola na mestu gde mu je

strela probila butni mišić. Priseti se iočiju onog starca, i crne krvi što mu jenavrla iz grla dok je nad njima besnelaoluja. Međutim, od svega se najboljesećao pećine, i nje nage pod svetlošćubaklje, ukusa njenih usana kada su seotvarale za njega. Igrit, ne dolazi. Idi najug i pljačkaj, idi sakrij se u jednoj odonih kula koje su ti se toliko dopale.Ovde nećeš naći ništa sem smrti.

Na drugoj strani dvorišta, jedanstrelac na krovu stare Kremene kasarnerazvezao je čakšire i pišao izmeđuzubaca. Malej, znao je po čovekovojmasnoj narandžastoj kosi. Ljudi u crnimplaštovima videli su se i na drugimkrovovima i vrhovima kula, mada teksvaki deseti nije bio sačinjen od slame.

„Stražari strašila“, nazvao ih je DonalNoji. Ali mi smo vrane, pomisli Džon, ai onako smo dovoljno preplašeni.

Kako god ih zvali, slamnati vojnici subili ideja meštra Emona. U spremištimasu imali više čakšira, gunjeva i tunikanego ljudi da ih obuku, pa zašto onda nenapuniti neke slamom, prebaciti im plaštpreko ramena i postaviti ih da čuvajustraže? Noji ih je smestio na sve kule ina polovinu prozora. Neki su čak držali ikoplja, ili napete samostrele podmiškom. Nadali su se da će ih Tenjanivideti izdaleka i pomisliti da je Crnizamak prejako branjen da bi ga napali.

Sa Džonom je krov Kraljeve kuledelilo šest strašila, zajedno sa dvaprava, živa brata. Gluvi Dik Folard

sedeo je između dva zupca, pažljivočisteći i podmazujući mehanizam svogsamostrela da bi se točak glatko okretao,dok je momak iz Starigrada nemirnolutao od bedema do bedema, petljajućioko odeće slamnatih ljudi. Možda mislida će se bolje boriti ako zauzmuopasnije stavove. Ili mu možda ovočekanje kida živce kao i meni.

Momak je tvrdio da mu je osamnaestgodina, da je stariji od Džona, ali jeipak bio zelen kao letnja trava. Saten,tako su ga zvali, čak i u vuni i oklopu itvrdoj koži Noćne straže; ime je dobio ubordelu u kome se rodio i odrastao. Bioje lep kao devojka, tamnih očiju, mekekože i garavih uvojaka. Pola godine uCrnom zamku mu je, međutim, očvrslo

šake, i Noji je rekao da ume pomalo dase služi samostrelom. Hoće li imatihrabrosti da se suoči s onim što dolazi,to već...

Džon uz pomoć štake odšepa prekovrha kule. Kraljeva kula nije bilanajviša u zamku - to je bilo visoko,vitko, urušeno Koplje, za koje je OtelJarvik govorio da se svakog časa možesurvati. A nije Kraljeva kula bila ninajjača - Gardijska kula poredKraljevskog druma bila bi tvrđi orah.Ipak, bila je dovoljno visoka, dovoljnosnažna i dobro postavljena kraj Zida,gledala je na kapiju i podnožje drvenihstepenica.

Kada je prvi put ugledao Crni zamak,Džon se zapitao zašto bi neko bio toliko

lud da podigne zamak bez zidina. Kakoće da se brani?

„Neće“, rekao mu je stric. „U tome jestvar. Noćna straža se zaklela da se nemeša u ratove u kraljevstvu. A ipak su uprošlim vekovima neki lordovizapovednici, više gordi nego mudri,zaboravili na svoje zavete i skoro nasuništili zbog svojih ambicija. Lordzapovednik Ransel Hajtauer pokušao jeda zavešta Stražu svom kopiletu. Lordzapovednik Rodrik Flint smerao je dapostane Kralj s one strane Zida. TristanMad, Ludi Mark Renkenfel, Robin Hil...znaš li da su pre šest stotina godinazapovednici Mrazkapije i Noćne tvrđavezaratili jedan protiv drugoga? A kada jelord zapovednik pokušao da ih spreči,

udružili su se da ga ubiju? Stark uZimovrelu je morao da se umeša... i daim obojici skine glave. Što je lakouradio, pošto njihove utvrde nisu mogleda se brane. Noćna straža je imala devetstotina i devedeset i šest lordovazapovednika pre Džeora Mormonta,većinom ljudi hrabrih i časnih... ali smoimali i kukavica i budala, i tirana iluđaka. Opstajemo zato što lordovi ikraljevi Sedam kraljevstava znaju da imnismo pretnja, bez obzira na to ko nasvodi. Naši jedini dušmani su na severu,a na severu imamo naš Zid.“

Samo, sada su ti dušmani prešli Zid idolaze s juga, pomisli Džon, a lordovi ikraljevi Sedam kraljevstava zaboravilisu na nas. Uhvaćeni smo između čekića

i nakovnja. Bez zida, Crni zamak se nemože odbraniti; Donal Noji je to znaokao i svi drugi. „Zamak im neće ništakoristiti“, rekao je oružar svojoj malojposadi. „Kuhinje, zajednička dvorana,štale, čak i kule... neka im sve.Ispraznićemo arsenal i preneti sve štomožemo od zaliha na vrh Zida, a zadnjeuporište će nam biti kod kapije.“

I tako je Crni zamak napokon imaokakav-takav zid, deset stopa visokpolumesec sagrađen od viška zaliha;kutija eksera i buradi usoljene ovčetine,sanduka, bala crnog platna, naslaganihbalvana, isečenih trupaca, u vatriojačanog kolja i džakova i džakova žita.Gruba barikada štitila je dva mesta kojaje najviše trebalo braniti: kapiju koja

vodi na sever i podnožje velikih drvenihstepenica koje su se penjale uz Zid kaopijana munja, podržane drvenimgredama velikim kao debla, pobodenimduboko u led.

Nekoliko poslednjih krtica još jezavršavalo dugački uspon, vide Džon,potpomognuto njegovom braćom. Grenje u naručju držao jednog dečačića, dokje Pip niže pomagao nekom starcu.Najstariji seljani još su dole čekali nakavez da se vrati po njih. Vide majkukako se penje sa po jednim detetom usvakoj ruci, dok je stariji dečak trčkaraokraj nje. Dve stotine stopa iznad njih,Nebeskoplava Sju i ledi Melijana (kojanije bila ledi, svi njeni prijatelji su se utome slagali) stajale su na odmorištu i

gledale na jug. Sigurno su bolje videledim nego on. Džon se pitao šta je bilo saseljacima koji su odlučili da ne beže.Uvek ih bude po nekoliko, previšetvrdoglavih, ili previše glupih ilipreviše hrabrih da beže, nekoliko koji ćeradije da se bore ili sakriju ili pokore.Možda će ih Tenjani poštedeti.

Najbolja odbrana bi bila da minapadnemo njih, pomisli. Sa pedesetizvidnika na dobrim konjima, moglibismo da ih na drumu isečemo nakomade. Međutim, pedeset izvidnikanisu imali, a konja ni upola toliko.Posada se nije vratila, i nisu mogli znatigde se tačno nalazi, čak ni da li su ihjahači koje je Noji poslao našli.

Mi smo posada, reče Džon sebi, a

pogledaj nas samo. Braća koju je BouenMarš ostavio u zamku bila su starci,bogalji i zeleni dečaci, baš kao što ga jeDonal Noji upozorio. Video je nekekako s mukom nose burad uz stepenice,druge na barikadi; stamenog starogBačvu, sporog kao i uvek, Čizmu Viškakako živahno skakuće na drvenoj nozi,napola ludog Lakog koji je zamišljao daje ponovo rođeni Florijan Luda,Dornjanina Dilija, Crvenog Henlija,Mladog Henlija (koji je dobro zagazio upedesete), Starog Henlija (koji je dobrozagazio u sedamdesete), Dlakavog Hola,Pegavog Pejta od Devičanskog jezera.Njih nekoliko videše Džona kako gleda svrha Kraljeve kule i mahnuše mu. Ostalise okrenuše. Još misle da sam izdajnik.

Tu je čašu bilo gorko ispiti, ali Džonnije mogao da ih krivi. Ipak je on biokopile. Svi su znali da su kopilad poprirodi bludna i prevrtljiva, pošto surođena iz požude i prevare. A on je uCrnom zamku stekao isti brojneprijatelja kao i prijatelja... Rasta, započetak. Džon je jednom zapretio da ćemu Duh iščupati grkljan ako ne prestaneda muči Semvela Tarlija, a Rast takvestvari nije zaboravljao. Upravo jegrabuljao suvo lišće u gomile ispodstepenica, ali je svako malo zastajao damrko pogleda Džona.

„Ne“, zagrme Donal Noji na tričoveka iz Krtičnjaka, tamo dole. „Smolaide na dizalicu, ulje uz stepenice,strelice za samostrele na četvrto, peto i

šesto odmorište, koplja na prvo i drugo.Mast stavite ispod stepenica, da, tamo,iza dasaka. Burad s mesom su zabarikade. Smesta, šugavi zemljodelci,SMESTA!“

Ima lordovski glas, pomisli Džon.Njegov otac je uvek govorio da su u bicivojskovođina pluća jednako bitna kao iruka kojom drži mač. „Nije bitno kolikoje čovek hrabar ili pametan ako njegovanaređenja niko ne čuje“, rekao je lordEdard svojim sinovima, pa su Rob i onimali običaj da se penju na zimovrelskekule i dovikuju preko dvorišta. DonalNoji bi ih obojicu nadglasao. Sve krticesu bežale pred njim u strahu, i toopravdanom, pošto je stalno pretio da ćeim pootkidati glave.

Tri četvrtine sela poslušalo jeDžonovo upozorenje i izbeglo u Crnizamak. Noji je obznanio da će svakimuškarac dovoljno snažan da drži kopljeili mahne sekirom pomoći u odbranibarikade, inače mogu da odu kući isačekaju Tenjane. Ispraznio je arsenalda bi im dao dobar čelik, velikedvosekle sekire, kao brijač oštrebodeže, dugačke mačeve, maljeve,nazubljene buzdovane. Odeveni ugunjeve sa gvozdenim zakivcima ičelične košulje, sa štitnicima nakolenima i vratovima da im zadrže glavena ramenima, nekolicina su čak i ličilina vojnike. Po lošem svetlu. Akozažmuriš na jedno oko.

Noji je uposlio i žene i decu.

Premladi za borbu nosiće vodu i brinućeo vatrama, babica iz Krtičnjakapomagače Klidasu i meštru Emonu okoranjenika, a Troprsti Hob je odjednomimao više pomagača za okretanjeražnjeva, mešanje čorbe i seckanje lukanego što je mogao da uposli. Dve kurvesu se čak ponudile da se bore, i pokazalesu dovoljno veštine sa samostrelom dadobiju mesto na stepenicama, načetrdeset stopa visine.

„Hladno je.“ Saten je stajao sašakama zavučenim pod pazuha ispodplašta. Obrazi mu behu rumeni.

Džon se na silu osmehnu.„Ledenkandže su hladne. Ovo je svežjesenji dan.“

„Onda se nadam da Ledenkandže

nikada neću videti. Znam jednu devojkuu Starigradu koja je volela da stavlja ledu vino. To je najbolje mesto za led,rekao bih. U vinu.“ Saten se zagleda najug, pa se namršti. „Misliš li da su ihstražari strašila uplašili, mojgospodaru?“

„Možemo da se nadamo.“ To je bilomoguće, pretpostavljao je Džon... ali jeverovatnije bilo da su divljani samomalo predahnuli posle silovanja ipljačke u Krtičnjaku. Ili je možda Stirčekao da padne noć, pa da se prišunjapod okriljem tame.

Podne je došlo i prošlo, a i dalje nijebilo ni traga od Tenjana na Kraljevskomdrumu. Džon ču korake u kuli, i iz vratau podu izroni Volina Oven, sav

zajapuren od uspona. Pod jednommiškom nosio je korpu sa zemičkama,kotur sira pod drugom, a iz jedne šakemu je visio džak luka. „Hob je rekao davas nahranim ako budete morali ovdeduže da ostanete.“

A možda će nam to biti i poslednjiobrok. „Zahvali mu u naše ime, Ovene.“

Dik Folard bio je gluv kao kamen, alimu je nos sasvim dobro radio. Zemičkesu još bile vruće od peći kada jezakopao po korpi i izvukao jednu. Našaoje i zdelu maslaca, pa ga je namazaobodežom. „Suvo grožđe“, objavio jesrećno. „А i orasi.“ Govorio je pomalonerazgovetno, ali su se s vremenom svina to navikli.

„Možeš da uzmeš i moje“, reče Saten.

„Nisam gladan.“„Jedi“, reče mu Džon. „Kо zna kad će

ti se sledeći put ukazati prilika.“ On samuze dve zemičke. Sem oraha i suvoggrožđa, bilo je i komada suve jabuke.

„Hoće li divljani doći danas, lordeSnežni?“ - upita Oven.

„Znaćeš ako dođu“, reče Džon.„Osluškuj da čuješ rogove.“

„Dva. Dva znači divljane.“ Oven jebio visok, izrazito svetle kose i prijatnenaravi, neumoran radnik i iznenađujućevešt u obradi drveta i popravci katapultai sličnih sprava, ali je svima i sam radogovorio da ga je majka ispustila naglavu kada je bio beba, i da mu je polapameti iscurilo na uvo.

„Sećaš se kuda treba da ideš?“ - upita

ga Džon.„Treba da idem na stepenice, kaže

Donal Noji. Treba da idem na trećeodmorište i gađam samostrelom divljaneako pokušaju da se popnu prekobarikade. Treće odmorište, je’n dva tri.“Glava mu zaigra gore-dole. „Akodivljani napadnu, kralj će doći i pomoćinam, zar ne? On je silan ratnik, kraljRobert. Sigurno će doći. Meštar Emonmu je poslao pticu.“

Nije imalo svrhe reći mu da je RobertBarateon mrtav. Zaboravio bi to, kao štoje i ranije zaboravljao. „Meštar Emonmu je poslao pticu“, složi se Džon. Ovokao da razveseli Ovena.

Meštar Emon je poslao mnogo ptica...ne jednom kralju, već četvorici. Divljani

na vratima, glasila je poruka.Kraljevstvo u opasnosti. Pošaljite uCrni zamak svu pomoć koju možete.Gavranovi su odleteli čak i u Starigrad,u Citadelu, i u zamkove desetina moćnihlordova. Najviše su se uzdali usevernjačke lordove, tako da je njimaEmon poslao po dve ptice. Amberima iBoltonima, u zamak Servin i Torenovtrg, Kardom i Čardak šumski, naMedveđe ostrvo, u Starozamak,Udovičino bdenje, Bela sidrišta, naMogile i Potočiće, u planinske utvrdeLidla, Barlija, Norija, Harklija i Vala,crne ptice su odnele njihov vapaj.Divljani na vratima. Sever u opasnosti.Dođite sa svom svojom snagom.

Pa, gavranovi možda imaju krila, ali

lordovi i kraljevi ih nemaju. Ako pomoćdolazi, neće doći danas.

Kako se jutro pretvaralo u popodne,tako se dim Krtičnjaka razvejao i južnonebo se ponovo razvedrilo. Nemaoblaka, pomisli Džon. To je dobro. Kišaili sneg bi ih verovatno osudili napropast.

Klidas i meštar Emon su se kavezompopeli gore na sigurnost Zida, kao ivećina žena iz Krtičnjaka. Ljudi sa crnimplaštovima nemirno su se šetkali povrhovima kula i dovikivali se prekodvorišta. Obrednik Selador se molio sljudima na barikadi, tražeći od Ratnikada im da snage. Gluvi Dik Folard sesklupčao pod svojim plaštom i zaspao.Saten je prešao stotinu liga hodajući

okolo-naokolo uz zupce. Zid je plakao, asunce je puzalo preko hladnog plavogneba. Nešto pre sutona, Volina Oven sevratio sa veknom crnog hleba i kazanomHobove najbolje guste čorbe odovčetine, s pivom i crnim lukom. Čak sei Dik na to probudio. Pojeli su doposlednjeg zalogaja, mažući dno kazanakomadima hleba. Kad su završili, suncese spustilo na zapadu, senke su postaleoštre i crne po čitavom zamku. „Zapalivatru“, reče Džon Satenu, „i napunikazan s uljem.“

Sam je otišao dole da zatvori vratakako bi mu popustila ukoćenost u nozi.To je bila greška, i Džon je to ubrzoshvatio, ali je stegnuo štaku i ipakizdržao. Vrata Kraljeve kule bila su od

hrastovine sa gvozdenim zakivcima.Možda će privremeno zadržati Tenjane,ali ih neće zaustaviti ako odluče da uđu.Džon spusti gredu na mesto, ode donužnika - možda će mu to biti poslednjaprilika - i odšepa nazad na krov, mrštećise od bola.

Zapad je poprimio boju krvavemodrice, ali je nebo iznad bilokobaltnoplavo, i postepeno prelazilo uljubičasto, a prve zvezde su sepojavljivale. Džon je sedeo između dvazupca, sa strašilom kao jedinimdruštvom, i gledao Pastuva kakogalopira preko neba. Ili je to bio Rogatigospodar? Pitao se gde je Duh sada.Pitao se i o Igrit, i rekao sebi da takvemisli vode u ludilo.

Došli su po noći, naravno. Poputlopova, pomisli Džon. Poput ubica.

Kada su se rogovi oglasili, Saten seupišao, ali se Džon pretvarao da to nijeprimetio. „Idi prodrmaj Dika“, rečemomku iz Starigrada, „inače će daprespava čitavu bitku.“

„Bojim se.“ Satenovo lice bešeavetinjski bledo.

„Boje se i oni.“ Džon osloni štaku nazubac i uze dugački luk, savivši glatkudebelu dornsku tisovinu da stavi tetivuna mesto. „Ne troši strelicu dok nebudeš siguran da ti se ukazala dobraprilika“, reče kada se Saten vrati poštoje probudio Dika. „Imamo ih dovoljnoovde, ali dovoljno ne znači ibeskonačno. I sklanjaj se iza zubaca

kada ga puniš, nemoj da se skrivaš izastrašila. Od slame su, strela će ihprobiti.“ Diku Folardu nije morao ništada kaže. Dik je umeo da čita usne kadabi bilo dovoljno svetla, i ako bi hteo date čuje, ali je sve to ionako znao.

Njih trojica zauzeše položaje na tristrane okrugle kule. Džon okači tobolaco pojas i izvuče strelu. Bila je crna, sasivim perima. Kada ju je stavio natetivu, prisetio se nečega što je TeonGrejdžoj jednom rekao posle lova. „Nekvepar zadrži svoje kljove, a medvedsvoje kandže“, objavio je, smeškajući sena onaj svoj način. „Ne postoji ništasmrtonosnije od sivog guščjeg pera.“

Džon nikada nije bio ni upola takodobar lovac kao Teon, ali mu luk nije

bio stran. Oko arsenala su se šunjalitamni obrisi, sa leđima uza zid, ali ihnije video dovoljno dobro da biupotrebio strelu. Ču daleke usklike ivide strelce na Gardijskoj kuli kakogađaju ka zemlji. To je bilo predalekoda bi brinulo Džona. Ali kada nazrekako se tri senke odvajaju od stare štalenekih pedeset koraka daleko, priđezupcu, diže luk i nape. Trčali su, tako daih je preticao nišanom, čekao, čekao...

Strela tiho zašišta kada mu polete satetive. Tren kasnije začu se stenjanje, iodjednom su samo dve senke trčalepreko dvorišta. Trčale su još brže,međutim Džon je već izvukao iz tobolcai drugu strelu. Ovog puta je prebrzoodapeo i promašio. Kada je napeo po

treći put, divljani behu nestali. Potražioje neku drugu metu, i našao ih četiri kakojure po praznoj ljušturi Utvrde lordazapovednika. Mesečina im je svetlucalana kopljima i sekirama, i strašnimznacima na okruglim kožnim štitovima;lobanjama i kostima, zmijama,medveđim kandžama, izobličenimdemonskim licima. Slobodni narod,znao je. Tenjani su nosili štitove od crnetvrde kože sa bronzanim okvirima isredištima, ali njihovi nisu nosilinikakva obeležja. Ovo su bili lakšištitovi od pruća, koje su koristilipljačkaši.

Džon povuče guščje pero do uha,nacilja i odape strelu, onda stavi, nape iodape sledeću. Prva je probila štit sa

medveđim kandžama, druga grlo.Divljanin vrisnu u padu. Sleva se začuzujanje samostrela Gluvog Dika, a iSatenovog, koji tren kasnije. „Pogodiosam jednog!“ - viknu momak promuklo.„Pogodio sam jednog pravo u grudi.“

„Pogodi još jednog“, doviknu Džon.Sada više nije morao da traži mete,

već samo da ih bira. Oborio jedivljanskog strelca dok je napinjao luk,a onda odapeo jednu ka ratniku sasekirom koji je navalio na vrataHardinove kule. Njom je promašio, alije strela što je zatreperila u hrastovimnaterala divljanina da se predomisli.Tek kada se dao u beg, Džon prepoznadeVelikog Čira. Pola trena kasnije, stariMalej ga sa krova Kremene kasarne

pogodi strelom u nogu, i on otpuzaostavljajući krvav trag. Sada više nećekukati o čiru, pomisli Džon.

Kada mu se tobolac isprazni, ode posledeći i pređe iza drugog zupca, odmahpored Gluvog Dika Folarda. Džon jeodapinjao tri strele za svaku ispaljenustrelicu Gluvog Dika, ali to je bilaprednost dugačkog luka. Samostrel boljeprobija, tvrdili su neki, ali se sporo inespretno puni. Čuo je divljane kako sedovikuju, a negde zapadno oglasio seratni rog. Svet se sastojao od mesečine isenki, a vreme se pretvorilo ubeskonačno ponavljanje napinjanja,ciljanja i odapinjanja. Divljanska strelaprobi grlo slamnatog stražara do njega,ali Džon Snežni jedva to i primeti. Dajte

mi jednu čistu priliku da pogodimmagnara od Tena, molio se bogovimasvog oca. Magnar je bar bio dušmaninkoga je mogao da mrzi. Dajte mi Stira.

Prsti su mu se kočili, palac mu jekrvario, ali je Džon i dalje napinjao,ciljao i odapinjao. Iznenadan plamen muprivuče pogled, i on se okrenii da vidikako vrata zajedničke dvorane gore.Prođe samo još neki trenutak, i čitavodrveno zdanje buknu. Troprsti Hob injegovi pomagači bili su bezbedni navrhu Zida, znao je, ali je ipak to doživeokao udarac u stomak. „DŽONE“, viknuGluvi Dik svojim muklim glasom,„arsenal!“ Bili su na krovu, vide on.Jedan je imao baklju. Dik skoči na zubacda bi bolje naciljao, diže samostrel do

ramena i odape strelicu na čoveka sbakljom. Promašio je.

Strelac sa zemlje nije.Folard ne ispusti ni zvuka, samo se

prevrnu glavačke sa zidina. Pad je bioviši od stotinu stopa. Džon ču udar dokje virio iza slamnatog stražara,pokušavajući da vidi odakle je streladošla. Ni na deset stopa od tela GluvogDika, primeti kožni štit, otrcani plašt,čupavu riđu kosu. Vatrom poljubljena,pomisli on, srećna. Diže luk, ali prsti nehtedoše da se razdvoje, i ona nestadejednako brzo kao što se pojavila. On seokrenu, kunući, i odape strelu na ljude nakrovu arsenala, ali i njih promaši.

Do tada je već gorela i istočna štala,crni dim i komadići upaljenog sena

kuljali su iz jasala. Kada se krov sruši,plamenovi se uz urlik digoše, takoglasno da skoro zagušiše ratne rogoveTenjana. Niz Kraljevski drum tutnjalo jenjih pedeset u gusto zbijenoj povorci, saštitovima dignutim iznad glava. Drugi sunadirali kroz povrtnjak, preko kaldrmedvorišta pa oko starog suvog bunara.Trojica su provalila vrata stana meštraEmona u drvenoj utvrdi ispod kule zagavranove, a na vrhu Tihe kule vodila seogorčena borba, dugi mačevi protivbronzanih sekira. Ništa od toga nije bilobitno. Ples je prošao dalje, pomisli on.

Džon odšepa do Satena i zgrabi ga zarame. „Za mnom“, viknu. Zajednokrenuše ka severnom zidu, gde jeKraljeva kula gledala dole ka kapiji i

Donalovom improvizovanom zidu odtrupaca, buradi i džakova kukuruza.Tenjani su stigli pre njih. Nosili suplitke kacige i imali tanke bronzanediskove zašivene na dugačke kožnekošulje. Mnogi su držali bronzanesekire, mada su nekolicini sečiva bila odiskrzanog kamena. Još više ih je imalokratka koplja za ubadanje sa vrhovima uobliku lista koji su crveno blistali nasvetlu upaljenih štala. Urlali su naStarom jeziku dok su jurišali na barikaduubadajući kopljima, mašući bronzanimsekirama, jednako rasipajući kukuruz ikrv, dok su po njima pljuštale strelicebraće koju je Donal Noji rasporedio nastepenice.

„Šta ćemo da radimo? “ - viknu

Saten.„Da ih ubijamo“, odvrati Džon

povikom, sa crnom strelom u ruci.Nijedan strelac nije mogao da poželi

lakše mete. Tenjani su leđima okrenutiKraljevoj kuli jurišali na bedem ipentrali se preko džakova i buradi da bise uhvatili u koštac s ljudima u crnom. IDžon i Saten slučajno odabraše istumetu. Upravo je stigao do vrha barikadekada mu strela niče iz vrata, a strelica izleđa. Delič trena kasnije, dugački mačga udari u stomak i on pade na čovekaiza sebe. Džon pruži ruku do tobolca ishvati da je opet prazan. Saten jenamotavao samostrel. On ga ostavi da setime bavi i ode po još strela, ali nepređe ni tri koraka pre nego što se vrata

u podu uz tresak otvoriše tri stope isprednjega. Prokletog mu pakla, nisam ničuo kad su provalili kapiju.

Nije bilo vremena da misli ili planiraili zove u pomoć. Džon ispusti luk, pružiruku iznad ramena, iščupa Dugačkukandžu iz korica i zari sečivo usred prveglave koja se pojavi na kuli. Bronza nijeimala nikakvih izgleda protiv valirijskogčelika. Udarac proseče pravo krozTenjaninovu kacigu i duboko u lobanju, ion se strmoglavi tamo odakle je došao.Iza njega ih je bilo još, Džon je to znaopo vici. Povuče se i pozva Satena.Sledeći čovek koji se uspe dobi strelicuu obraz. I on nestade. „Ulje“, reče Džon.Saten klimnu glavom. Zajedno dograbišedebele postavljene rukavice koje su

ostavili kraj vatre, digoše teški kazanpun kipućeg ulja i prosuše ga kroz otvor,dole na Tenjane. Užasnije krike u životunije čuo, a Saten je izgledao kao da ćese ispovraćati. Džon nogom zatvorivrata u podu, stavi na njih teški gvozdenikazan i žestoko prodrmusa lepuškastogmomka. „Bljuj kasnije“, viknu.„Idemo.“

Nisu bili na zidinama tek nekolikotrenutaka, ali se dole sve promenilo.Desetak crne braće i nekoliko muškaracaiz Krtičnjaka još su stajali na sanducimai buradima, ali su ih divljani, nadirućiduž čitavog polukruga, potiskivali. Džonvide jednog kako tako žestoko zabadakoplje Rastu u stomak da ga je odigaood zemlje. Mladi Henli je bio mrtav, a

Stari Henli je umirao, okružendušmanima. Video je kako se Lakiokreće i izmahuje, luđački se smejući, aplašt mu leprša dok skače sa sanduka nasanduk. Bronzana sekira ga udari odmahispod kolena, i smeh se pretvori ukrkljav vrisak.

„Razbiće ih“, reče Saten.„Ne“, odgovori Džon, „već su ih

razbili.“To se desilo brzo. Jedna krtica

pobeže, za njom i druga, i odjednom susvi seljani bacali oružje i napuštalibarikadu. Braće je bilo premalo da jesami drže. Džon ih vide kako pokušavajuda obrazuju liniju i uredno se povuku,ali ih Tenjani preplaviše s kopljima isekirama, i ubrzo se i oni dadoše u beg.

Dornjanin Dili se okliznu, pade nastomak, a divljanin mu zari koplje međuplećke. Bačva, spor i zadihan, bešeskoro stigao do podnožja stepeništa kadaga jedan Tenjanin uhvati za kraj plašta iokrenu... ali ga strelica obori pre negošto stiže da udari sekiram. „Sredio samga“, kliknu Saten, a Bačva se dotetura dostepenica i četvoronoške zabaulja uznjih.

Kapija je izgubljena. Donal Noji juje zatvorio i vezao lancima, ali su moglis njom da rade šta im je volja, gvozdenerešetke su crveno svetlucale od svetlostibaklji, hladni crni tunel čekao je iza njih.Niko se niје povukao da je brani; jedinasigurnost bila je na vrhu Zida, sedamstotina stopa uz krivudave drvene

stepenice.„Kojim se bogovima moliš?“ - upita

Džon Satena.„Sedmoro“, odgovori momak iz

Starigrada.„Onda se moli“, reče mu Džon. „Moli

se svojim novim bogovima, a ja ću semoliti svojim starim.“ Nastupao jepresudni čas.

Zbog meteža kod podnih vrata, Džonje zaboravio da napuni tobolac. Odšepanazad preko krova pa učini to, a uze isvoj luk. Kazan se nije pomerio s mestana kome ga je ostavio, tako da se činiloda su trenutno bezbedni. Ples je otišaodalje, a mi gledamo s balkona, pomislidok je šepao nazad. Saten je gađaodivljane na stepenicama, a onda se

saginjao iza zubaca da navije samostrel.Možda jeste lep, ali je brz.

Prava bitka odigravala se nastepenicama. Noji je postaviokopljanike na dva najniža odmorišta, aliih je bezglav beg seljana uspaničio, takoda su im se pridružili i jurnuli ka trećemodmorištu dok su Tenjani ubijali svezaostale. Strelci sa viših odmorištapokušavali su da gađaju preko njihovihglava. Džon nape luk, nacilja, odape, iosmehnu se kada se jedan divljaninotkotrlja niz stepenice. Zid je plakao odvreline vatri, a plamenovi su plesali itreperili naspram leda. Stepenice su setresle od koraka ljudi što beže usmrtnom strahu.

Džon ponovo nape i odape, ali on i

Saten behu sami, a uz stepenice je,ubijajući usput, jurilo dobrih šezdeset ilisedamdeset Tenjana opijenih pobedom.Na četvrtom odmorištu, tri brata u crnimplaštovima stajali su rame uz rame sadugačkim mačevima u rukama, i ponovodođe do kratkog boja. Ali bila su ihsamo trojica, divljanska plima ubrzo ihpreplavi, i njihova krv nakvasistepenice. „Čovek je u bici najranjivijikada beži“, rekao je jednom lord EdardDžonu. „Begunac je za vojnika kaoranjena životinja. Od nje mu krvproključa.“ Strelci na petom odmorištupobegoše pre nego što bitka i stiže donjih. Bila je to propast, krvava propast.

„Donesi baklje“, reče Džon Satenu.Pored vatre su stajale četiri, glava

umotanih u nauljene krpe. Imali su idesetak vatrenih strela. Momak izStarigrada gurnu jednu baklju u vatru dase dobro rasplamsa, a ostale donese podmiškom. Ponovo je delovao uplašeno, ito s pravom. I Džon je bio uplašen.

Tada ugleda Stira. Magnar se penjaopreko barikade, preko poderanih vrećakukuruza, smrskanih buradi i telaprijatelja i neprijatelja. Oklop odbronzanih krljušti prigušeno je svetlucaood vatri. Stir je skinuo kacigu da osmotriprizor svog trijumfa; ćelavi bezuhikurvin sin se osmehivao. U ruci mu jebilo dugačko koplje od čuvardrva sakićenom bronzanom glavom. Kada videkapiju, upre kopljem i zareža nešto naStarom jeziku petorici-šestorici Tenjana

kraj sebe. Prekasno, pomisli Džon.Trebalo je da povedeš svoje ljude prekobarikade, možda bi tako nekogaispasao.

Tamo gore zaječa ratni rog, dugačko iduboko. Ne sa vrha Zida, već sa devetogodmorišta, nekih dve stotine stopavisoko, gde je stajao Donal Noji.

Džon stavi vatrenu strelu u luk, aSaten je zapali bakljom. Onda priđezidu, nape, nacilja, odape. Trake vatreprosekoše vazduh dok je strela letelanadole, sve dok se uz tup udarac ne zariu metu i zapucketa.

Ne u Stira. U stepenice. Ili tačnije, uburad, bačve i džakove koje je DonalNoji nagomilao ispod stepenica, dovisine prvog odmorišta; burad masti i

ulja za lampe, džakove lišća i masnihkrpa, nacepane trupce, koru i piljevinu.„Ponovo“, reče Džon, i: „Ponovo“, i:„Ponovo“, Drugi strelci su takođe gađalisa svih kula u dometu, neki su slali streleu visokom luku da padnu ispred Zida.Kada Džonu ponestade vatrenih strela,on i Saten počeše da pale baklje i bacajuih između zubaca.

Gore je buktala još jedna vatra. Staredrvene stepenice upile su ulje kaosunđer, a Donal Noji ih je natopio oddevetog pa sve do sedmog odmorišta.Džon je mogao samo da se nada da sevećina njihovih ljudi uspentrala nasigurno pre nego što je Noji baciobaklje. Crna braća su bar znala kakav jeplan, ali seljani nisu.

Vetar i vatra učiniše ostalo. Džonu nebeše ostalo ništa drugo do da gleda. Savatrom ispod sebe i vatrom iznad sebe,divljani nisu imali kuda. Neki nastavišegore, i izginuše. Neki krenuše dole, iizginuše. Neki ostaše gde su. Izginuše ioni. Mnogi poskakaše sa stepeništa prenego što će ih vatra dohvatiti, i poginušeod pada. Dvadesetak Tenjana još setiskalo između vatri kada led napuče odvreline, i čitava donja trećina stepeništase odlomi, zajedno s nekoliko hiljadaoka leda. Tada je Džon poslednji putvideo Stira, magnara od Tena. Zid sesam brani, pomisli on.

Džon zatraži od Satena da mupomogne da siđe u dvorište. Ranjenanoga ga je tako bolela da je jedva

hodao, čak i sa štakom. „Ponesi baklju“,reče momku iz Starigrada. „Moramnekoga da potražim.“ Na stepenicama subili mahom Tenjani. Neki slobodni ljudisu sigurno umakli. Mensovi ljudi, nemagnarovi. Možda je ona bila međunjima. I tako su se spustili kraj tela ljudikoji su pokušali da prođu kroz podnavrata, i Džon se zaputi kroz tamu saštakom pod miškom, jednom rukom seoslanjajući na ramena momka koji jenekada u Starigradu bio kurva.

Štale i zajednička dvorana dotle suveć sasvim izgorele, ali je vatra jošbesnela uz zid, penjući se stepenik postepenik i odmorište po odmorište. Svremena na vreme čuli bi škripu i glasanprasak kada bi se još jedan komad

odlomio od Zida. Vazduh beše punpepela i ledenih kristala.

Nađe Kvorta mrtvog, i Kamenpalcana samrti. Nađe i neke mrtve i umirućeTenjane koje nikada nije pošteno niupoznao. Nađe i Velikog Čira, slabog odgubitka krvi, ali još živog.

Igrit nađe kako leži na izgaženomsnegu ispod Kule lorda zapovednika, sastrelom u grudima. Lice su joj prekrivaliledeni kristali, i na mesečini je izgledalakao da nosi svetlucavu srebrnu masku.

Strela beše crna, vide Džon, ali sabelim pačjim perom. Nije moja, rečesebi, nije jedna od mojih. Ali se osećaokao da jeste.

Kada kleknu u sneg kraj nje, oči joj seotvoriše. „Džone Snežni“, izgovori, vrlo

tiho. Zvučalo je kao da je strela probilapluća. „Znači, ovo je pravi zamak? Nesamo kula?“

„Jeste.“ Džon je uze za ruku.„Dobro“, prošapta ona. „Htela sam

da vidim pravi zamak pre... pre negošto...“

„Videćeš stotinu zamkova“, obeća jojon. „Bitka je gotova. Meštar Emon će teizlečiti.“ Dodirnu joj kosu. „Vatrom sipoljubljena, sećaš se? Srećna. Potrebnoje nešto mnogo jače od strele da tebeubije. Emon će je izvući i ušiti te, i naćićemo makovo mleko za bol.“

Na to se ona samo osmehnu. „Sećaš lise one pećine? Trebalo je da ostanemo uonoj pećini. Lepo sam ti rekla.“

„Vratićemo se u pećinu“, reče on.

„Nećeš umreti, Igrit. Nećeš.“„Oh.“ Igrit mu položi šaku na obraz.

„Ništa ti ne znaš, Džone Snežni“,uzdahnu, umirući.

BREN„To je samo još jedan prazan zamak“,

reče Mira Rid kada se zagleda kapustoši od razbacanog kamenja, ruševinai korova.

Ne, pomisli Bren, to je Noćnatvrđava, a ovo je kraj sveta. Uplaninama, mogao je da misli samo odolasku do Zida i pronalaženju trookevrane, ali sada kada su napokon stigli,ispunili su ga strahovi. San koji je... sankoji je Leto sanjao... Ne, ne smem damislim o tom snu. Nije čak rekao niRidovima, mada je bar Mira osećala danešto nije u redu. Ako ga nikada nespomene, možda će zaboraviti da ga je

ikada sanjao, a onda se to nikada ne bini desilo, i Rob i Sivi Vetar bi još bili...

„Hodor.“ Hodor prebaci težinu s nogena nogu i Bren se zanjiha. Bio jeumoran. Hodali su već satima. On se barne boji. Bren se bojao ovog mesta, agotovo jednako se bojao da to priznaRidovima. Ja sam princ Severa, Starkod Zimovrela, skoro odrastao čovek,moram da budem hrabar kao Rob.

Džoden se zagleda u njegatamnozelenim očima. „Ovde nemaničega što bi moglo da nam naudi,veličanstvo.“

Bren nije bio tako siguran. Noćnutvrđavu je Stara Nen spominjala u nekimod svojih najstrašnijih priča. Tu jevladao Noćni Kralj, pre nego što mu je

ime izbrisano iz ljudskog pamćenja. Tuje Kuvar Pacov poslužio kralju Andalapitu od princa i slanine, tu gde je stražučuvalo sedamdeset i devet stražara, gdesu hrabrog mladog Denija Flinta silovalii ubili. To je bio zamak gde je kralj Seritbacio prokletstvo na stare Andale, gdeje po male šegrte došlo Ono što dolazipo noći, gde je slepi Simeon Zvezdovidgledao borbu paklenih pasa. Ludi Sekiraje nekada hodao ovim dvorištima ipenjao se ovim kulama, kasapeći svojubraću u tami.

Sve se to desilo pre stotinu i hiljadugodina, naravno, a možda se uopšte inije desilo. Meštar Luvin je uvekgovorio da ne treba verovaii baš svemušto Stara Nen priča. Ali jednom je

njegov stric došao da poseti njegovogoca, i Bren je tražio da mu priča oNoćnoj tvrđavi. Bendžen Stark nijerekao da su priče istinite, ali nije rekaoni da su neistinite; samo je slegnuoramenima i rekao: „Noćnu tvrđavu smonapustili pre dve stotine godina“, kao daje to neki odgovor.

Bren natera sebe da pogleda naokolo.Jutro beše sveže ali vedro, sunce jesijalo sa hladnog plavog neba, ali mu sezvuci nisu dopadali. Vetar je nervoznozviždao dok je drhtao kroz slomljenekule, utvrde su stenjale i škripale, a čuoje i pacove kako grebuckaju ispod podavelike dvorane. Deca Kuvara Pacovabeže od svog oca. Dvorišta behušumarci u kojima je tanano drveće

trljalo granje, a mrtvo lišće se poputžohara jurilo po starom snegu. Na mestustare štale raslo je drveće, a krozrazjapljenu rupu u kupolastom krovukuhinje probijalo se čvornovato beločuvardrvo. Čak ni Leto tu nije bilomiran. Bren kliznu u njegovu kožu, samona tren, da onjuši okolinu. Ni to mu senije dopalo.

A nije bilo načina da se prođe.Bren im je to i rekao. Govorio je i

govorio, ali je Džoden Rid uporno želeosam da se uveri. Sanjao je zeleni san,rekao je, a njegovi zeleni snovi ne lažu.Niti otvaraju kapije, mislio je Bren.

Kapija koju je Noćna tvrđava čuvalazapečaćena je onog dana kada su crnabraća natovarila mazge i konjiće i otišla

za Duboko jezero; gvozdena rešetka jespuštena, lanci koji su je dizaliodneseni, tunel natrpan kamenom išljunkom i zaleđen, tako da je bioneprobojan kao i sam Zid. „Trebalo jeda pratimo Džona“, reče Bren kada jevide. Često je mislio na svog polubrata,od one noći kada ga je Leto video kakona konju nestaje u oluji. „Trebalo je danađemo Kraljevski put i odemo u Crnizamak.“

„Previše je opasno, moj prinče“, rečeDžoden. „Rekao sam ti zašto.“

„Ali ima divljana. Ubili su nekogčoveka, a hteli su da ubiju i Džona.Džodene, bilo ih je stotinu.“

„Već si to rekao. Nas je četvoro.Pomogao si svom bratu, ako je to zaista

bio on, ali si zamalo izgubio Leto.“„Znam“, reče Bren snuždeno. Jezovuk

je ubio njih troje, možda i više, ali suipak bili suviše brojni. Kada suobrazovali prsten oko visokog bezuhogčoveka, pokušao je da nestane u kiši, alije jedna njihova strela poletela za njim iiznenadni ubod bola isterao je Brena izvučje kože pravo natrag u vlastitu. Poštoje oluja napokon zamrla, šćućurili su seu tami bez vatre, razgovarajući šapatom,ako su uopšte i razgovarali, slušajućiHodorovo teško disanje i pitajući sehoće li divljani ujutro pokušati da pređujezero. Bren se svako malo pružao kaLetu, ali ga je bol koji bi tamo zaticaoterao nazad, kao što će te crveno usijanikazan naterati da povučeš ruku, iako

želiš da ga uzmeš. Samo je Hodorspavao te noći, mrmljajući „Hodor,hodor“ dok se nemirno vrteo. Bren seužasno plašio da Leto možda ne umiretamo u tami. Preklinjem vas, staribogovi, molio se, uzeli ste Zimovrel, imog oca, i moje noge, preklinjem vas,ne uzimajte mi i Leto. I čuvajte DžonaSnežnog, i naterajte divljane da odu.

Na tom kamenom ostrvcetu u jezerunisu rasla čuvardrva, ali su ga ipak staribogovi, izgleda, čuli. Divljani sunarednog jutra krenuli uz mnogoodugovlačenja, skidajući odeću s telasvojih mrtvih i starca koga su ubili, čak iuhvativši nekoliko riba iz jezera, ajedanput su se Bren i Ridovi prepalikada su trojica divljana našla početak

nasipa i krenula njime... međutim, nasipje skrenuo, a oni nisu, i dvojica su seskoro udavila pre nego što su ostaliuspeli da ih izvuku. Visoki ćelavi čovekse izdrao na njih, reči su mu odjekivalepreko vode na nekom jeziku koji čak niDžoden nije razumeo, i malo kasnijeprikupili su štitove i koplja i krenuli naseveroistok, u istom pravcu kao i Džon. IBren je hteo da pođe, da potraži Leto,ali su Ridovi rekli „ne“. „Ostaćemo jošjednu noć“, rekao je Džoden, „dadivljani odmaknu. Ne želiš da ih ponovosretnemo, zar ne?“ Kasno tog popodnevaLeto se vratio iz skrovišta, gde god onobilo, vukući stražnju nogu. Nahranio setelima u krčmi, rasteravši vrane, a ondapreplivao na ostrvo. Mira mu je izvukla

slomljenu strelu iz noge i istrljala ranusokom nekog bilja koje je našla poredkule. Jezovuk je još šepao, ali svakimdanom sve manje, bar se tako Brenučinilo. Bogovi su ga čuli.

„Da probamo možda neki drugizamak“, reče Mira bratu. „Moždamožemo da prođemo kroz kapiju negdedrugde. Mogu da odem u izvidnicu, akohoćeš, sama ću se brže kretati.“

Bren odmahnu glavom. „Ako odešistočno, naići ćeš na Duboko jezero, pana Kraljičine dveri. Zapadno jeLedenkraj. Ali oni su isti, samo manji.Sve kapije su zapečaćene osim onih kodCrnog zamka, Morobdije i Kule senki.“

Hodor na to reče „Hodor“, i Ridovise zgledaše. „Mogla bih bar da se

popnem na Zid“, predloži Mira. „Moždaću tamo gore nešto da vidim.“

„Šta bi mogla da vidiš?“ - upitaDžoden.

„Nešto“, odgovori Mira, i zapromenu ostade uporna u svojoj nameri.

Trebalo je da se penjem ja. Bren dižeglavu da pogleda Zid, i zamisli sebekako se penje pedalj po pedalj, zavlačiprste u pukotine u ledu i stopalima dubioslonce. Na to se osmehnu, uprkossvemu, snovima i divljanima i Džonu isvemu. Peo se uz zidove Zimovrela kadaje bio mali, a i na sve kule, ali nijednanije bila ovoliko visoka, a i bile su odkamena. Zid je mogao da liči na kamen,sav siv i neravan, ali bi se onda oblacirazmakli i sunce bi ga obasjalo pod

drugim uglom, i odjednom bi sepreobrazio, i stajao pred njima beo iplav i svetlucav. On predstavlja krajsveta, uvek je govorila Stara Nen. Nadrugoj strani bila su čudovišta i džinovii utvare, ali nisu mogli da prođu sve dokZid čvrsto stoji. Hoću da stojim na vrhusa Mirom, pomisli Bren. Hoću dastojim na vrhu i da vidim.

Ali on beše slomljeni dečakbeskorisnih nogu, tako da je samo mogaoda gleda odozdo Miru dok se samapenje.

Ona se nije istinski penjala, onakokako se penjao on. Samo je hodalanekim stepenicama koje je Noćna stražausekla stotinama i hiljadama godina pre.Prisetio se da je meštar Luvin govorio

kako je Noćna tvrđava jedini zamak kodkoga su stepenice uklesane u sam Zid. Ilije to možda bio stric Bendžen. Novijizamkovi imali su drvene stepenice, ilikamene, ili velike nasipe od zemlje išljunka. Led je previše opasan. Njegovstric mu je to rekao. Rekao je dapovršina Zida ponekad plače ledenimsuzama, mada je srž uvek ostajalazaleđena tvrdo kao kamen. Stepenice suse sigurno otopile i ponovo sledilehiljadu puta otkako su poslednja crnabraća napustila zamak, i svaki put su sepomalo smanjile i postale glađe i oblijei opasnije.

I manje. Skoro kao da ih Zid ponovoguta u sebe. Mira Rid je imala izuzetnosiguran korak, ali je ipak išla veoma

sporo, od izbočine do izbočine. Na dvamesta gde stepenika zapravo više nije nibilo, spustila se na sve četiri. Biće jošteže kada bude silazila, pomisli Bren,posmatrajući. Pa ipak, žalio je što tamogore nije on. Mira stiže do kraja, puzećiuz ledene izbočine u koje su se pri vrhustepenice pretvarale, a onda nestade svidika.

„Kada će da se spusti?“ - upita BrenDžodena.

„Kada bude spremna. Želeće dadobro osmotri... i Zid i sve sa drugestrane. Mi ovde treba da uradimo isto.“

„Hodor?“ - reče Hodor sumnjičavo.„Možda ćemo nešto naći“, bio je

uporan Džoden.Ili će nešto možda naći nas. Bren to,

međutim, nije mogao da kaže; nije želeoda Džoden pomisli za njega da jekukavica.

I tako su pošli u istraživanje: DžodenRid je vodio, Bren sedeo u korpi naHodorovim leđima, a Leto trčkarao krajnjih. Jednom je jezovuk jurnuo kroztamna vrata i vratio se tren kasnije sasivim pacovom u zubima. Kuvar Pacov,pomisli Bren, ali bio je pogrešne boje, ivelik tek kao mačka. Kuvar Pacov bio jebeo, i velik skoro kao krmača...

U Noćnoj tvrđavi bilo je mnogomračnih vrata, i mnogo pacova. Bren ihje čuo kako trčkaraju kroz podrume ilavirinte hodnika koji su ih povezivali,gde je vladao mrkli mrak. Džoden jehteo da zavire tamo dole, ali Hodor na

to reče .Hodor“, a Bren reče „Ne“. Utami podno Noćne tvrđave bilo je gorihstvari od pacova.

„Čini se da je ovo staro mesto“, rečeDžoden dok su koračali niz hodnik u kojisu prašnjavi sunčevi zraci padali krozprazne prozore.

„Dvostruko starije od Crnog zamka“,reče Bren prisećajući se. „Ovo je prvizamak na Zidu, i najveći.“ Ali je takođeprvi i napušten, čak tamo u vreme StarogKralja. Čak i tada je bio tri četvrtiprazan, i preskup za održavanje. Dobrakraljica Alisana predložila je da gaStraža zameni manjim, novim zamkomsamo sedam milja istočno, gde je Zidpratio obalu prelepog zelenog jezera. Zaizgradnju Dubokog jezera plaćeno je

kraljičinim draguljima, a sagradili su galjudi koje je Stari Kralj poslao na sever,i crna braća su prepustila Noćnu tvrđavupacovima.

To je, međutim, bilo pre dva veka.Sada je Duboko jezero bilo prazno kao izamak koje je zamenilo, a Noćnatvrđava...

„Ovde ima duhova“, reče Bren.Hodor je već čuo sve priče, ali Džodenmožda nije. „Starih duhova, od preStarog Kralja, čak pre Egona Zmaja,sedamdeset devetorica dezertera koji suotišli na jug da budu odmetnici. Jedan jebio najmlađi sin lorda Rizvela, i zato supotražili utočište u njegovom zamkukada su stigli do Mogila, ali ih je lordRizvel zarobio i vratio u Noćnu tvrđavu.

Lord zapovednik je isklesao rupe navrhu Zida, stavio dezertere u njih i živeih zapečatio u ledu. Imali su koplja irogove i svi su gledali na sever.Sedamdeset i devet stražara, tako ihzovu. Napustili su dužnost za života,tako da u smrti zauvek stražare. Mnogogodina kasnije, kada je lord Rizvel biona samrti, naredio je da ga odnesu uNoćnu tvrđavu da obuče crno i stanepored svog sina. Zarad časti ga je vrationa Zid, ali ga je još voleo, tako da jedošao da drži stražu s njim.“

Proveli su pola dana njuškajući pozamku. Neke kule behu se srušile, adruge su delovale nesigurno, ali su sepopeli na zvonik (zvona više nije bilo) ikulu za gavranove (ptica više nije bilo).

Ispod pivare nađoše podrum punogromnih hrastovih buradi koja su šupljeodjekivala kada ih je Hodor kucnuo.Našli su biblioteku (police su se srušile,knjige nestale, a pacovi trčkarali na svestrane). Našli su vlažnu i slaboosvetljenu tamnicu sa ćelijama dovoljnovelikim da prime pet stotina sužanja, alikada Bren zgrabi jednu zarđalu rešetku,ona mu se slomi u ruci. Od velikedvorane beše preostao samo jedanruševan zid, kupatilo je utonulo u zemlju,a veliki glogov žbun osvojio je dvorišteza vežbu ispred arsenala, gde su nekadacrna braća radila sa kopljem i štitom imačem. Arsenal i kovačnica su,međutim, još stajali, mada su pacovi,prašina i paučina zauzeli mesta sečiva,

mehova i nakovanja. Ponekad bi Letočuo zvukove za koje je Bren bio gluv, ilibi iskezio zube na nešto, krzno na vratubi mu se nakostrešilo... ali se KuvarPacov ni u jednom trenu nije pojavio, nisedamdeset i devet stražara, niti LudiSekira. Bren oseti olakšanje. Možda jeovo stvarno samo srušen i prazanzamak.

Kada se Mira vratila, sunce je bilotek na sečivo mača od zapadnih bregova.„Šta si videla?“ - upita je njen bratDžoden.

„Videla sam Ukletu šumu“, reče onačežnjivo. „Divlja brda se dižu dokle godpogled puca, prekrivena drvećem kojesekira nikada nije takla. Videla samsunčevu svetlost kako svetluca na jezeru,

i oblake kako jure sa zapada. Videla samnanose starog snega, i ledenjače dugačkekao koplja. Čak sam videla i orla kakokruži. Mislim da je i on mene video.Mahnula sam mu.“

„Jesi li videla kako da siđemo nadrugu stranu?“ - upita Džoden.

Ona odmahnu glavom. „Ne. Nemanikakvih ispusta, a led je tako gladak.. .možda bih mogla da se spustim da imamdobro uže i sekiru kojom bih usecalaoslonce za ruke, ali..

„...ali ne i mi“, završi Džoden.„Ne“, složi se njegova sestra.

„Siguran si da je ovo mesto koje sivideo u snovima? Možda smo upogrešnom zamku.“

„Ne. Ovo je zamak. Ovde postoji

kapija.“Da, pomisli Bren, ali je zatvorena

kamenjem i ledom.Kada je sunce počelo da zalazi, senke

kula se izdužiše i vetar žešće zaduva,razvejavajući šušketavo lišće krozdvorišta. Dolazak tame podseti Brena najoš jednu priču Stare Nen, priču oNoćnom Kralju. On je bio trinaestičovek koji je vodio Noćnu stražu, reklaje; ratnik koji nije znao šta je to strah.„А to mu je bila i mana“, dodala bi, „jersvi ljudi strah moraju da poznaju.“ Ženaje bila uzrok njegove propasti; žena kojuje spazio s vrha Zida, kože bele kaomesec i očiju poput plavih zvezda. Nebojeći se ničega, on ju je pojurio iuhvatio i voleo, mada joj koža beše

hladna kao led, i kada joj je dao svojeseme, dao joj je i svoju dušu.

Doveo ju je nazad u Noćnu tvrđavu iproglasio je za kraljicu, a sebe za kralja,i čudnim čarobništvom su potčinili sebizakletu braću. Trinaest godina suvladali, Noćni Kralj i njegova mrtvakraljica, sve dok se konačno Stark odZimovrela i Joramun od divljana nisuudružili da oslobode stražu ropstva.Nakon njegovog pada, kada seustanovilo da je prinosio žrtveTuđinima, svi zapisi o Noćnom Kraljubehu uništeni, a samo spominjanjenjegovog imena zabranjeno.

„Neki kažu da je bio Bolton“, uvek bizavršila Stara Nen. „Neki kažu magnarsa Skagosa, neki Amber, Flint ili Nori.

Neki bi hteli da poveruješ kako je bioVudfut, od onih koji su vladaliMedveđim ostrvom pre dolaskagvozdenljudi. Ništa od toga nije tačno.Bio je Stark, brat čoveka koji ga jesrušio.“ Tada bi uvek uštinula Brena zanos, to nikada neće zaboraviti. „Bio jeStark od Zimovrela, i ko može znati?Možda mu je ime bilo Brendon. Moždaje spavao baš u ovom krevetu, baš uovoj sobi.“

Ne, pomisli Bren, ali je hodao ovimzamkom, gde ćemo noćas spavati. Tapomisao nije mu se ni najmanjedopadala. Noćni Kralj je po svetlu danabio čovek, uvek bi rekla Stara Nen, alije noć bila vreme kada je vladao. A sadase smračuje.

Ridovi su odlučili da spavaju ukuhinji, kamenom osmougaoniku saslomljenom kupolom. Činilo se da nudibolji zaklon od ostalih zgrada, mada ječvornovata stražarika probila pod odškriljaca kraj ogromnog središnjegbunara i koso se ispružila ka rupi ukrovu, kao kost belim granama grabećika suncu. Bilo je to čudno drvo, tanje odbilo koje stražarike koju je Bren video,a takođe i bez lica, ali je zbog njega barpomislio da su stari bogovi tu sa njim.

To je, međutim, bilo jedino što mu sekod kuhinje dopadalo. Krov je biogotovo čitav, tako da će biti suvi akoopet počne kiša, ali je bio siguran da setu nikada neće zgrejati. Osećao je kakohladnoća probija kroz pod od škriljaca.

Brenu se ni senke nisu dopadale, nitiogromne ciglene pećnice koje su gaokruživale poput otvorenih usta, nitizarđale kuke za meso niti ožiljci i mrljekoje je video na mesarskom panju poredjednog zida. Tu je Kuvar Pacov iseckaoprinca na komadiće, znao je, a pitu jeispekao u jednoj od ovih pećnica.

Bunar mu se, međutim, sviđaonajmanje od svega. Imao je dobrihdvanaest stopa u prečniku, sav odkamena, a uz ivicu su bile uzidanestepenice koje su kružile nadole inestajale u tami. Zidovi su bili vlažni iprekriveni šalitrom, ali niko od njih nijemogao da vidi vodu na dnu, čak ni Mirasvojim oštrim očima lovca. „Možda inema dno“, reče Bren nesigurno.

Hodor se nagnu preko do kolenavisokog oboda bunara i izgovori„HODOR!“ Reč odjeknu u bunaru,„Hodorhodorhodorhodor“, sve slabije islabije, „hodorhodorhodorhodor“, svedok se nije pretvorila u šapat. Hodor jeizgledao zaprepašćeno. Onda se nasmejai sagnu da podigne komad slomljenogškriljca s poda.

„Hodore, nemoj!“ - reče Bren, aliprekasno. Hodor baci škriljac prekoivice. „Nisi smeo to da radiš. Ne znaššta je dole. Možda si nešto povredioili... ili nešto probudio.“

Hodor ga nevino pogleda. „Hodor?“Duboko, duboko, duboko dole začuše

zvuk kada kamen pogodi vodu. Nije tobio pljusak, ne baš. Više je ličilo na

gutanje, kao da je nešto dole otvorilodrhtava pihtijasta usta i progutaloHodorov kamen. Uz bunar se popešeslabašni odjeci, i na tren se Brenu učinida čuje kako se nešto kreće i praćka povodi. „Možda je bolje da ne ostajemoovde“, reče on nelagodno.

„Pored bunara?“ - upita Mira. „Ili uNoćnoj tvrđavi?“

„Da“, odgovori Bren.Ona se nasmeja i posla Hodora

napolje po drva. Leto takođe pođe, dotada se već bio spustio sumrak, i jezovukje hteo da lovi.

Hodor se vrati sam sa naramkomsuvaraka i slomljenih grana. Džoden Riduze kremen i nož i dade se na paljenjevatre dok je Mira čistila ribu koju je

uhvatila u poslednjem potoku što supregazili. Bren se pitao koliko li jegodina prošlo otkako je neko kuvaovečeru u kuhinji Noćne tvrđave. Pitao sei ko ju je kuvao, mada je to možda bilobolje ne znati.

Kada se vatra lepo rasplamsa, Mirastavi ribu na nju. Bar nije pita s mesom.Kuvar Pacov je ispekao sina andalskogkralja u velikoj piti sa crnim lukom,mrkvom, pečurkama, dosta bibera i soli,slaninom i crnim dornskim vinom. Ondaju je poslužio njegovom ocu, koji jepohvalio ukus i zatražio još jedankomad. Posle su bogovi pretvorilikuvara u čudovišnog belog pacova kojije mogao da jede samo sopstvene mlade.Od tada luta Noćnom tvrđavom

proždirući svoju decu, ali mu glad jošnije utoljena. „Nisu ga bogovi proklelizbog ubistva“, rekla je Stara Nen, „nitizbog toga što je poslužio andalskomkralju njegovog sina u piti. Čovek morada ima pravo na osvetu. Međutim ubio jegosta pod svojim krovom, a bogovi tone praštaju.“

„Trebalo bi da spavamo“, kazaDžoden ozbiljno pošto su se najeli.Vatra je jenjavala. On je prodžaraštapom. „Možda ću sanjati još nekizeleni san da nam pokaže put.“

Hodor se već bio sklupčao i tiho jehrkao. S vremena na vreme bi se grčio ibacakao pod plaštom i cvileo nešto štoje moglo biti „Hodor“. Bren se dovučebliže vatri. Toplota je prijala, tiho

pucketanje plamenova ga je smirivalo,ali san nije dolazio. Napolju je vetarslao vojske mrtvog lišća preko dvorištada grebuckaju po vratima i prozorima.Ti zvukovi ga podsetiše na priče StareNen. Skoro da je čuo avetinjske stražarekako se dovikuju na vrhu Zida i duvaju usvoje utvarne rogove. Kroz rupu ukupoli prosu se bleda mesečina, bojećigrane čuvardrva koje su se izvijale kakrovu. Činilo se kao da drvo želi dauhvati mesec i povuče ga dole u bunar.Stari bogovi, molio se Bren, ako mečujete, ne šaljite mi noćas snove. Iliako ih šaljete, neka budu dobri. Bogovimu ne odgovoriše.

Bren na silu sklopi oči. Možda jemalo i odspavao, ili je možda samo

dremao, plutajući između jave i sna,trudeći se da ne misli o Ludom Sekiri iliKuvaru Pacovu ili Onome što dolazi ponoći.

Onda začu zvuke.Oči mu se otvoriše. Šta je to bilo?

Zaustavio je dah. Jesam li to sanjao?Imam li ponovo glupi košmar? Nije

hteo da budi Džodena i Miru zbogružnog sna, ali... tamo... tiho šuškanje,daleko... Lišće, to se samo lišće odbijaod zidove i šušti... ili vetar, možda jevetar... Zvuk, međutim, nije dopirao izdvorišta. Bren oseti kako počinje da seježi. Zvuk je unutra, ovde je sa nama,sve je glasniji. Pridiže se na lakat,osluškujući. Vetar se zaista čuo, kao iuskovitlano lišće, ali je ovo bilo nešto

drugo. Koraci. Neko je dolazio. Nešto jedolazilo.

Nisu to bili stražari, znao je. Stražarinikada nisu napuštali Zid. Ali u Noćnojtvrđavi možda ima i drugih duhova, još iužasnijih. Sećao se šta je Stara Nenpričala o Ludom Sekiri, kako je skidaočizme i bosonog se šunjao zamkom utami, potpuno beščujno, sem krvi što jekapala sa sekire i njegovih lakata i vrhanjegove vlažne crvene brade. Ili tomožda uopšte nije bio Ludi Sekira,možda je to bilo Ono što dolazi po noći.Šegrti su to svi videli, rekla je StaraNen, ali kada su kasnije pričali lorduzapovedniku, svi opisi su se razlikovali.A trojica su te godine poginula, četvrtije poludeo, a stotinu godina kasnije,

kada je Ono ponovo došlo, videli sušegrte kako se vuku za njim, svi ulancima.

To je, međutim, bila samo priča. Nesme tako da plaši samog sebe. Nepostoji Ono što dolazi po noći, meštarLuvin je to rekao. Ako je nešto takoikada i postojalo, sada je nestalo sasveta, poput džinova i zmajeva. Nije toništa, pomisli Bren.

Ali zvuci postadoše glasniji.Dolaze iz bunara, shvati on. To ga

uplaši još i više. Nešto je dolazilo izpodzemlja, izlazilo je iz tame. Hodor gaje probudio. Probudio ga je onimglupim komadom škriljca, i sadadolazi. Bilo je teško osluškivati poredHodorovog hrkanja i tutnjave vlastitog

srca. Da li je to zvuk krvi što kapa sasekire? Ili je to slabašno, daleko,zveckanje avetinjskih lanaca? Bren senape da oslušne pažljivije. Koraci. Sadaje bilo jasno da su koraci, svaki maloglasniji od prethodnog. Ipak nije mogaoda kaže koliko nogu. Zvuci su odjekivaliu bunaru. Nije čup kapanje, niti lance,ali bilo je još nešto... visoko i tankojecanje, kao da nekoga nešto boli, iteško prigušeno dahtanje. Ali koraci subili najglasniji. Koraci su sepribližavali.

Bren je bio previše prestravljen da biviknuo. Vatra je zgasla u nekolikoslabašnih žeravica, a prijatelji su mu svispavali. Malo je nedostajalo da skinesvoju kožu i klizne u vučju, ali je Leto

mogao biti miljama daleko. Nije mogaoda ostavi svoje prijatelje bespomoćne umraku da se suoče sa onim što dolazi izbunara. Rekao sam im da ne dolazimoovamo, pomisli nesrećno. Rekao sam imda ima duhova. Rekao sam im da trebada idemo za Crni zamak.

Koraci su Brenu zvučali teški, spori,tromi, grebali su o kamen. Možda jeogromno. U priči Stare Nen, Ludi Sekiraje bio krupan čovek, ;i Ono što dolazi ponoći bilo je čudovišno veliko. Davno uZimovrelu, Nen mu je rekla da ga noćnidemoni ne mogu dodirnuti ako se sakrijeispod ćebeta. Umalo da to i sada uradi,pre nego što se prisetio da je princ, iskoro odrastao čovek.

Bren otpuza preko poda, vukući mrtve

noge za sobom sve dok nije uspeo dadodirne Miru po nozi. Ona se smestaprobudi. Nikada nije znao nikoga ko sebudi tako brzo kao Mira Rid, i ko setako brzo rasani. Bren pritisnu prst nausne da bi znala da ne govori. Odmah ječula zvuk, video joj je to po licu; odjekkoraka, slabašno stenjanje, teškodisanje.

Mira ćutke ustade i uze svoje oružje.Sa trokrakim kopljem za žabe u desnoj imrežom u levoj ruci, bosonoga seodšunja do bunara. Džoden je i daljespavao, dok je Hodor mrmljao i tresaose u nemirnom snu. Ona se držala senkidok se kretala, obilazeći zrak mesečinetiho kao mačka. Bren ju je sve vremegledao, a čak je i on jedva video

slabašno svetlucanje njenog koplja. Nemogu da je pustim da se protiv togstvora bori sama, pomisli. Leto je biodaleko, ali...

...on kliznu iz svoje kože i pruži se kaHodoru.

Nije bilo isto kao ulaženje u Leto.Ono mu je sada postalo sasvim lako,toliko da je Bren o njemu retko irazmišljao. Ovo je bilo teže, kao kada biprobao da navuče levu čizmu na desnostopalo. Osećanje je bilo nekakonaopako, a i čizma je bila uplašena,čizma nije znala šta se dešava, čizma jeterala stopalo iz sebe. Okusio jebljuvotinu u dnu Hodorovog grla, i to jebilo skoro dovoljno da ga natera u beg.Umesto toga se zgrči, odgurnu i sede,

savi noge pod sobom - njegove ogromnesnažne noge - i ustade. Stojim. Zakorači.Hodam. Beše to tako čudno osećanje daumalo ne pade. Video je sebe nahladnom kamenom podu, slomljenustvarčicu, ali sada nije bio slomljen.Zgrabi Hodorov dugački mač. Disanjebeše glasno kao kovački mehovi.

Iz bunara dopre jecaj, prodornokreštanje koje ga probode kao nož.Ogromna tamna prilika se izdiže u tamu ibaci ka mesečini, i Bren oseti takavužasan strah da se, pre nego što stiže ida pomisli da isuče Hodorov mač kakoje nameravao, nađe ponovo na podu dokje Hodor urlao „Hodor hodorHODOR“, kao onda u kuli na jezerukada bi pukao grom. Međutim, ono što

dolazi po noći takođe je vrištalo, idivlje se bacakalo u Mirinoj mreži. Brenvide njeno koplje kako poleće iz tame daga bocne, i stvor se zatetura i pade,upetljan u mrežu. Jecanje je još dopiraloiz bunara, sada još i jače. Na podu secrni stvor praćakao i otimao, vrišteći:„ N e , ne, nemojte molim vas,NEMOJTE...“

Mira stade iznad njega, a mesečinaobasja srebrom krake njenog koplja zažabe. „Kо si ti?“ - upita.

„Ја sam Sem“, progrca crni stvor.„Sem, Sem, ja sam Sem, puštajte menapolje, uboli ste me...“ Otkotrlja sezatim kroz baricu mesečine, mlatarajućii ritajući se u Mirinoj mreži. Hodor je idalje vikao „Hodor hodor hodor“.

Džoden je bio taj koji je bacio jošgranja na vatru i duvao u nju sve dok senije rasplamsala. Onda su imali i svetla,i Bren na ivici bunara vide bledudevojku mršavog lica, svu umotanu ukrzno i kožu pod ogromnim crnimplaštom, kako pokušava da smiriuplakanu bebu u naručju. Stvor na poduje gurao ruku kroz mrežu da se mašinoža, ali nije mogao da ga dohvati. Tonije bila nikakva čudovišna zver, čak niLudi Sekira ogrezao u krvi, već samokrupan debeo čovek odeven u crnu vunu,crno krzno, crnu kožu i crnu verižnjaču.„On je crni brat“, reče Bren. „Miro, onje iz Noćne straže.“

„Hodor?“ Hodor čučnu da pogledačoveka u mreži. „Hodor“, reče još

jednom i zasmeja se.„Noćna straža, da.“ Debeli čovek je

još disao kao kovački meh. „Ја sam bratiz Straže.“ Jedna nit mreže usekla mu sepod bradu, dižući mu glavu nagore, adruge su mu se usecale duboko u obraze.„Ја sam vrana, molim vas, puštajte meodavde.“

Bren se iznenada oseti nesigurno.„Jesi li ti trooka vrana?“ On ne možebiti trooka vrana.

„Mislim da nisam.“ Debeli čovekzakoluta očima, ali imao ih je samo dva.„Ја sam samo Sem. Semvel Tarli.Puštajte me, ovo boli.“ Ponovo poče dase otima.

Mira ispusti zgađen zvuk. „Prestanida se ritaš. Ako mi pokidaš mrežu,

baciću te nazad u bunar. Samo lezi mirnoi otpetljaću te.“

„Kо si ti?“ - upita Džoden devojku saodojčetom.

„Fili“, reče ona. „Ро karanfilu. On jeSem. Nismo hteli da vas uplašimo.“Ljuljala je bebu i šaputala joj, i onakonačno prestade da plače.

Mira je otpetljavala debelog brata.Džoden ode do bunara i zagleda se dole.„Odakle ste došli?“

„Od Krastera“, reče devojka. „Jesi liti taj?“

Džoden se okrenu da je pogleda.„Тај?“

„On je rekao da Sem nije taj“, objasniona. „Postoji još neko. Onaj koga jeposlat da nađe.“

„Kо je to rekao?“ upita Bren.„Hladnoruki“, odgovori Fili tiho.Mira skinu jedan kraj mreže i debeli

čovek uspe da sedne. Tresao se, videBren, i još je s mukom hvatao dah.„Rekao je da će biti ljudi“, prodahta.„Ljudi u zamku. Ali nisam znao da ćetebiti odmah na kraju stepeništa. Nisamznao da ćete baciti mrežu na mene iubosti me u stomak.“ Dodirnu trbuhrukom u crnoj rukavici. „Krvarim? Nemogu da vidim“

„Samo sam te malo bocnula da biustuknuo“, reče Mira. „Hajde, daj dapogledam.“ Ona kleknu na jedno koleno,i opipa mu oko pupka. „Nosišverižnjaču. Nisam te ni ogrebala.“

„Ра šta, ipak je bolelo“, požali se

Sem.„Ti si stvarno brat Noćne straže?“ -

upita Bren.Kada debeli čovek klimnu glavom,

podvoljci mu zaigraše. Koža mu jedelovala bledo i mlitavo. „Samokućeupravitelj. Starao sam se ogavranovima lorda Mormonta.“ Na trenje izgledao kao da će da zaplače.„Međutim, izgubio sam ih na Pesnici. Jasam bio kriv. Uspeo sam i da zalutam.Nisam čak mogao da nađem ni Zid.Stotinu liga je dugačak i sedam stotinastopa visok, a ja nisam mogao da ganađem!“

„Ра, sada si ga našao“, reče Mira.„Diži telesinu, hoću svoju mrežu.“

„Kako ste prošli kroz Zid?“ - upita

Džoden dok se Sem s mukom dizao.„Vodi li to bunar do neke podzemnereke, odatle ste došli? Niste čak nimokri...“

„Postoji kapija“, reče debeli Sem.„Skrivena kapija, stara kao i sam Zid.Rekao je da se zove Crna kapija.“

Ridovi se zgledaše. „Tu kapiju ćemonaći na dnu bunara?“ - upita Džoden.

Sem odmahnu glavom. „Vi nećete. Jaću morati da vas odvedem.“

„Zašto?“ - upita Mira. „Ako kapijapostoji...“

„Vi je nećete naći. A ako je nađete,neće se otvoriti. Neće vama. To je Crnakapija.“ Sem štipnu izbledelu crnu vunusvog rukava. „Samo čovek Noćne stražemože da je otvori, tako je rekao. Zakleti

brat koji je izrekao reči.‘„Оn je rekao.“ Džoden se namršti.

„Taj... Hladnoruki?“„То mu nije pravo ime“, reče Fili,

ljuljajući bebu. „Samo smo ga takozvali, Sem i ja. Ruke su mu bile hladnekao led, ali nas je spasao od mrtvaca, oni njegovi gavranovi, i doveo nas jeovamo na svom losu.“

„Svom losu?“ - reče Bren, opčinjen.„Svom losu?“ - reče Mira,

zaprepaščena.„Njegovi gavranovi?“ - reče Džoden.„Hodor?“ - reče Hodor.„Је li bio zelen?“ - upita Bren. „Је li

imao rogove?“Debeli čovek beše zbunjen. „Los?“

,.Hladnoruki“, reče Bren nestrpljivo.„Stara Nen je pričala da Zeleni ljudijašu losove. Ponekad imaju i rogove.“

„Nije bio zeleni čovek. Nosio jecrno, kao brat iz Straže, ali je bio bledkao utvara, sa tako hladnim rukama dasam se u početku uplašio. Utvare,međutim, imaju plave oči, i nemajujezike, ili su bar zaboravile kako da ihkoriste.“ Debeli čovek se okrenuDžodenu. „Čekaće nas. Treba dapođemo. Imate nešto toplije da obučete?Crna kapija je hladna, a na drugoj straniZida je još hladnije. Vi…“

„Zašto on nije pošao s tobom?“ Mirapokaza ka Fili i odojčetu. „Oni su pošlis tobom, zašto nije i on? Zašto i njeganisi proveo kroz tu Crnu kapiju?“

„On... on ne može.“„Zašto?“„Zbog Zida. Rekao je da je Zid više

od običnog leda i kamena. U njega suutkane čini... čini stare i snažne. On nemože da prođe kroz Zid.“

Tada u kuhinji postade veoma tiho.Bren ču tiho pucketanje plamenova,vetar koji je gonio lišće po noći,stenjanje mršavog čuvardrva što jegrabilo ka mesecu. Iza kapija čudovištažive, i džinovi i utvare, priseti se kakoje govorila Stara Nen, ali ne mogu daprođu sve dok zid stoji snažan. Zato idina spavanje, moj mali Brendone, malomoje dete. Ne boj se. Ovde čudovištanema.

„Nisam ja taj koga vam je rečeno da

dovedete“, reče Džoden Rid tomdebelom Semu odevenom u prljavu ivrećastu crninu. „On je.“

„Oh.“ Sem ga nesigurno pogleda.Možda je tek tada shvatio da je Brenbogalj. „Ne znam... Nisam dovoljnosnažan da te nosim, ne...“

„Hodor može da me nosi.“ Brenpokaza ka korpi. „U tome jašem, nanjegovim leđima.“

Sem je zurio u njega. „Ti si bratDžona Snežnog. Onaj koji je pao...“

„Ne“, reče Džoden. „Taj dečak jemrtav.“

„Nemoj nikome da kažeš“, upozoriBren. „Molim te.“

Sem je na tren delovao zbunjeno, alikonačno izusti: „Umem... umem ja da

čuvam tajnu. A i Fili.“ Kada je pogleda,devojka klimnu glavom. „Džon... Džonje bio i moj brat. On mi je bio najboljiprijatelj koga sam ikada imao, ali jeotišao sa Korinom Polušakom da izvidiLedenkandže i više se nije vratio. Čekalismo ga na Pesnici kada... kada...“

„Džon je ovde“, reče Bren. „Leto gaje video. Bio je sa nekim divljanima, alisu oni ubili jednog čoveka i Džon jezgrabio svog konja i pobegao. Kladim seda je otišao u Crni zamak.“

Sem okrenu svoje krupne oči ka Miri.„Sigurna si da je to bio Džon? Videla siga?“

„Ја sam Mira“, reče ona uz osmeh.„Leto je...“

Senka se odvoji od slomljene kupole

iznad njih i skoči kroz mesečinu. Čak isa povređenom nogom, vuk se prizemljimeko i tiho kao pahuljica. Devojka Filiispusti prestravljen zvuk i tako čvrstostegnu bebu na grudi da se ova ponovorasplaka.

„Neće vam on ništa“, reče Bren. „Оnje Leto.“

„Džon je rekao da ste svi imalivukove.“ Sem skinu rukavicu. „Duhaznam.“ Pruži drhtavu šaku, sa prstimabelim i mekim i debelim kao kobasičice.Leto priđe, onjuši ih i liznu.

Tada se Bren odluči. „Poći ćemo svama.“

„Svi?“ To kao da je iznenadilo Sema.Mira razbaruši Brenovu kosu. „On je

naš princ.“

Leto obiđe bunar, njušeći. Zastadekod prvog stepenika i pogleda Brena.Hoće da idemo.

„Hoće li Fili biti bezbedna ako jeostavim ovde dok se ne vratimo?“ upitaih Sem.

„Trebalo bi“, reče Mira. „Nek seslobodno ogreje na našoj vatri.“

Džoden dodade: „Zamak je prazan.“Fili se osvrnu. „Kraster nam je pričao

o zamkovima, ali nisam znala da sutoliko ogromni.“

Ovo je samo kuhinja. Bren se upitašta li će reći kada bude videla Zimovrel,ako se to ikada desi.

Brzo su sakupili stvari i digli Brena ukorpu od pruća na Hodorovim leđima.Kada su se spremili za polazak, Fili je

dojila dete kraj vatre. „Vratićeš se pomene“, reče ona Semu.

„Čim budem mogao“, obeća on, „аonda ćemo otići nekud gde je toplo.“Kada to ču, deo Brena se zapita šta toradi. Hoću li ja ikada otići nekud gde jetoplo ?

„Ја ću prvi, znam put.“ Sem jeoklevao na vrhu. „Samo, ima tolikostepenica“, uzdahnu on pre nego štokrenu dole. Za njim pođe Džoden, paLeto, pa Hodor sa Brenom na leđima.Mira je išla na kraju, s kopljem imrežom u rukama.

Put do dole beše dugačak. Vrh bunarase kupao u mesečini, ali je ona poslesvakog kruga sve više tamnela. Koracisu im odjekivali o vlažno kamenje, a

zvuci vode postadoše jači. „Što nismoponeli baklje?“ - upita Džoden.

„Prilagodiće vam se oči“, reče Sem.„Jednom rukom se oslanjajte na zid inećete pasti.“

Bunar je postajao sve mračniji ihladniji sa svakim zavojem. Kada Brennapokon diže glavu dovoljno da pogledaiznad sebe, vrh bunara nije bio veći odpolumeseca. .Hodor“, prošapta Hodor,„Hodorhodorhodorhodorhodorhodor“,uzvrati bunar šapatom. Zvuci vode behublizu, ali kada se Bren zagleda dole,vide samo tamu.

Zavoj ili dva kasnije Sem naglostade. Nalazio se tek pet-šest stopa nižeod Brena i Hodora, ali ga je Bren ipakjedva nazirao. Vrata je međutim jasno

video. Crna kapija, tako ju je Semnazvao, ali uopšte nije bila crna. Bila jeod belog čuvardrva, a na njoj je bilolice.

Iz drveta je izbijao sjaj, poput mleka imesečine, tako slabašan da se činilo kaoda ne dodiruje ništa sem vrata samih,čak ni Sema koji je stajao tik pred njima.Lice beše staro i bledo, izborano ismežurano. Izgleda mrtvo. Usta behuzatvorena, kao i oči; obrazi upali, čeloizborano, brada opuštena. Kada bi čovekživeo hiljadu godina, i samo stario, licebi mu možda tako izgledalo.

Vrata otvoriše oči.I one behu bele, i slepe. „Kо ste vi?“

- upitaše vrata, a bunar prošaputa: „Ko-ko-ko-ko-ko-ko-ko.“

„Ја sam mač u tami“, reče SemvelTarli. „Ја sam stražar na bedemima. Jasam vatra koja bukti protiv hladnoće,svetlo koje donosi zoru, rog koji budiusnule. Ja sam štit koji brani kraljevstvaljudi.“

„Onda prođi“, rekoše vrata. Usne seotvoriše, široko i šire i još šire, sve dokne ostade ništa sem velikih razjapljenihusta i prstena od bora. Sem stade ustranu i mahnu Džodenu da prođe prenjega. Leto krenu za njim, njuškajući, aonda dođe red na Brena. Hodor sesagnu, ali ne dovoljno. Gornja usnavrata meko okrznu vrh Brenove glave, ikap vode pade na njega i sporo mu seotkotrlja niz nos. Bila je čudno topla, islana kao suza.

DENERISMirin beše velik kao Astapor i Junkai

zajedno. Poput svojih bratskih gradova,beše sazdan od cigala, ali dok su one uAstaporu bile crvene a u Junkaiju žute,Mirin beše sazdan od cigala mnogihboja. Zidine mu behu više od zidinaJunkaija i očuvanije, prošaranebastionima i ojačane velikimodbrambenim kulama na svakom uglu.Iza njih, ogromna naspram neba, videlase Velika piramida, čudovišno zdanjevisoko osam stotina stopa, sa ogromnombronzanom harpijom na vrhu.

„Harpija je kukavički stvor“, rečeDario Naharis kada je vide. „Ima srce

žene i noge pileta. Nije ni čudo što senjeni sinovi kriju iza zidina.“

Ali junak se nije krio. Izjahao je krozgradske kapije, oklopljen u krljušti odbakra i ahata, na belom jurišnom konjučiji se prugasti ružičastobeli pokrovacdobro slagao sa srebrnim plaštom koji jevijorio s junakovih ramena. Koplje kojeje nosio beše četrnaest stopa dugačko,ukrašeno spiralnim ružičastim i belimprugama, a kosa mu beše oblikovana ilakirana tako da podseća na ovnovskerogove. Projahivao je tamo-amo ispodzidma od raznobojnih cigala, izazivajućinapadače da pošalju megdandžiju kojiće se ogledati s njim.

Njeni krvorodnici su tako pomahnitaliod želje da mu izađu na megdan da se

umalo nisu među sobom potukli. „Krvimoje krvi“, reče im Deni, „mesto vam jeovde kraj mene. Taj čovek je dosadnamuva, ništa više. Ne obazirite se nanjega i uskoro će otići.“ Ago, Jogo iRakaro behu hrabri ratnici, ali takođe imladi, i previše vredni da bi ihrizikovala. Oni su držali njen kalasar naokupu, a bili su joj i najbolji izviđači.

„То je bilo mudro izvedeno“, reče serDžora dok su stajali ispred njenogpaviljona. „Neka budala jaše tamo-amoi viče sve dok mu konj ne ošepavi. Ništanam ne smeta.“

„Smeta“, bio je uporan ArstanBelobradi. „U ratovima se ne pobeđujesamo mačevima i kopljima, ser. Moguda se sudare dve jednako snažne vojske,

ali će se jedna slomiti i pobeći, dok ćedruga ostati na bojištu. Ovaj junakraspiruje hrabrost u srcima svojih ljudi iseje seme sumnje u našima.“

Ser Džora prezrivo frknu. „А ako našmegdandžija izgubi, kakvo će to semeposejati?“

„Čovek koji se boji poraza nikada nepobeđuje, ser.“

„Ne govorimo o bici. Kapije Mirinaneće se otvoriti ako ta budala padne.Zašto rizikovati život uzalud?“

„Radi časti, rekao bih ja.“„Dovoljno sam čula.“ Deni nije

trebalo njihovo prepiranje povrh svihnevolja koje su je skolile. Mirin jepredstavljao daleko veću opasnost odjednog ružičasto-belog junaka koji

izvikuje uvrede, i nije smela sebi dadozvoli da joj on odvuče pažnju. Zanjom je posle Junkaija stupalo više odosamdeset hiljada ljudi, ali su manje odčetvrtine njih bili ratnici. Ostali... pa,ser Džora ih je zvao usta na nogama, iuskoro će početi da umiru od gladi.

Veliki gospodari Mirina povukli su sepred Deni, sakupljajući sve plodovezemlje i paleći sve što nisu mogli dasakupe. Spaljena polja i otrovani bunaričekali su je na svakom koraku. Što jenajgore, zakucali su po jedno robovskodete na svaki miljokaz na obalskom putuod Junkaija, zakucali ih još žive saprosutim crevima i jednom rukom uvekpruženom, da pokazuje put ka Mirinu.Vodeći prethodnicu, Dario je naredio da

se deca skinu pre nego što ih Deni vidi,ali je ona naredila suprotno čim su jojjavili. „Videću ih“, rekla je. „Videću ihsve do jednog, i prebrojaću ih, ipogledaću im lica. I zapamtiću.“

Kada su stigli do Mirina, koji senalazio kraj slane obale, pored svojereke, nabrojala ih je stotinu šezdeset itroje. Uzeću ovaj grad, obećala je Denisebi ponovo.

Ružičasto-beli junak izazivao jenapadače već čitav sat, izrugujući senjihovoj muškosti, njihovim majkama,ženama i bogovima. Branioci Mirinaklicali su mu sa gradskih zidina. „Imemu je Oznak zo Pal“, reče joj Mrki BenPlam kada dođe na ratno veće. On je bionovi zapovednik Drugih sinova, izabran

glasovima svoje braće najamnika.„Nekada sam bio telohranitelj njegovogstrica, pre nego što sam stupio u Drugubraću. Veliki gospodari, kakva trulagomila crva! Žene im nisu bile tako loše,mada si mogao glavu da izgubiš ako bipogrešno pogledao neku pogrešnu. Znaosam čoveka, Skarb se zvao, ovaj Oznakmu je iščupao džigericu. Tvrdio je dabrani gospinu čast, da ju je Skarbsilovao očima. kako možeš da siluješcuru očima, pitam ja vas? Ali stric mu jenajbogatiji čovek u Mirinu, a otac mu jezapovednik gradske straže, tako da sammorao da bežim kao pacov, da i mene neubije.“

Posmatrali su kako Oznak zo Palsilazi sa belogata, otvara odoru, vadi

muškost i usmerava mlaz mokraće upravcu maslinjaka u kome je meduspaljenim stablima stajao Denin zlatnipaviljon. Još je pišao kada prijahaDario Naharis, s arakom u ruci. „Da muga odsečem i nabijem u grlo,veličanstvo?“ Zubi su mu zlatno sijalikroz plavetnilo račvaste brade.

„Grad hoću, a ne njegovu bednumuškost.“ Ipak je postajala sve bešnja.Ako uskoro nešto ne preduzmem, mojnarod će misliti da sam slaba. A ipak,koga da pošalje? Dario joj je biopotreban isto koliko i krvorodnici. Bezživopisnog Tirošanina, ne bi mogla daobuzda Olujne vrane, od kojih su mnogibili sledbenici Prendala na Gezna iSalora Ćelavog.

Visoko na zidinama Mirina, posprdnoklicanje postade glasnije, i sada sustotine branilaca sledile junakov primeri pišale između zubaca da pokažu svojprezir prema napadačima. Pišaju narobove da pokažu koliko nas se maloboje, pomisli ona. Nikada se ne biusudili da urade tako nešto da im jepred kapijama dotrački kalasar.

„Na ovaj izazov moramo daodgovorimo“, ponovo će Arstan.

„I hoćemo“, reče Deni kada junakvrati ud natrag. „Reci Snažnom Belvasuda mi je potreban.“

Ogromnog smeđeg evnuha zatekošekako sedi u senci njenog paviljona i jedekobasicu. Završi je u tri zalogaja, obrisaruke o pantalone i posla Arstana

Belobradog da mu donese njegov čelik.Ostareli štitonoša je svake noći oštrioBelvasov arak i mazao ga svetlocrvenimuljem.

Kada Belobradi donese mač, SnažniBelvas zaškilji u oštricu, zastenja, stavioružje u kožne korice i pripasa pojas zamač oko svog ogromnog struka. Arstanje doneo i njegov štit: čelični disk neveći od poslužavnika za pitu, koji jeevnuh uzeo u levu šaku umesto da gazakači na podlakticu kao što se radilo uVesterosu. „Nađi džigerice i crnog luka,Belobradi“, reče Belvas. „Ne za sada,za posle. Snažni Belvas ogladni odubijanja.“ Ne sačeka na odgovor, većteškim koracima krenu iz maslinjaka kaOznaku zo Palu.

„Zašto taj, kalisi?“ - upita je Rakaro.„Debeo je i glup.“

„Snažni Belvas je ovde bio rob uarenama. Ako taj visokorođeni Oznakpadne od ruke nekog takvog, Velikigospodari će biti poniženi, a akopobedi... pa, jadna će to biti pobeda zanekog tako plemenitog, i Mirin nećemoći njom da se ponosi.“ A za razlikuod ser Džore, Darija, Mrkog Bena injena tri krvorodnika, evnuh nijepredvodio odrede, planirao bitke, niti juje savetovao. Ne radi ništa sem što jedei hvališe se i urla na Arstana. Belvasaje najlakše mogla da se odrekne. A biloje i vreme da sazna kakvu joj je tozaštitu poslao magister Ilirio.

Kroz opsadne linije razleže se

uzbuđeni žagor kada videše Belvasakako dolazi ka gradu, a sa zidina i kulaMirina dopreše povici i zvižduci. Oznakzo Pal ponovo uzjaha, pa sačeka, digavšišareno koplje. Njegov at je nestrpljivozabacivao glavu i kopao peskovito tlo.Koliko god bio ogroman, evnuh jedelovao sitno u poređenju s junakom nakonju.

„Plemenit čovek bi sjahao“, rečeArstan.

Oznak zo Pal spusti koplje i krenu ujuriš.

Belvas stade raširenih nogu. U jednojruci mu je bio mali okrugli štit, u drugojzakrivljeni arak o kome se Arstan takobrižljivo starao. Veliki smeđi trbuh imlitave grudi bile su mu gole iznad žute

svilene pregače vezane oko struka, i nijeimao oklopa osim kožnog prsluka sazakivcima, tako smešno malog da munije pokrivao ni bradavice. „Trebalo jeda mu damo verižnjaču“, reče Deni,iznenada uznemirena.

„Oklop bi ga samo usporio“, kaza serDžora. „U arenama se ne nose oklopi.Publika dolazi da vidi krv.“

Prašina se razlete pod kopitima belogata. Oznak je tutnjao ka SnažnomBelvasu, prugasti plašt mu je vijorio saramena. Kao da ga je čitav Mirinbodrio. Klicanje napadača delovalo jeslabašno u poređenju sa njim; njeniNeokaljani stajali su u tihim redovima,posmatrajući kamenih lica.

Belvas kao da je bio od kamena.

Stajao je konju na putu, prslučićazategnutog preko širokih leđa. Oznakovokoplje mu je bilo upereno pravo u grudi.Bleštavi čelik namignu na sunčevojsvetlosti. Proburaziće ga, pomisli ona...kada se evnuh kao vihor okrenu u stranu.U treptaju oka, konjanik se nađe izanjega, okrećući se, dižući koplje. Belvasnije ni pokušao da ga udari. Mirinjani nazidinama zagrajaše još glasnije.

„Šta to radi?“, upita Deni.„Igra predstavu za rulju“, reče ser

Džora.Oznak povede konja oko Belvasa u

širokom luku, a onda ga mamuznu iponovo jurnu. Ponovo je Belvas čekao,a onda se izmakao i odbio vrh koplja ustranu. Čula je evnuhov gromoglasan

smeh kako odjekuje preko ravnice kadajunak projuri kraj njega. „Koplje jepredugačko“, reče ser Džora. „Belvasmora samo da izbegne vrh. U mesto štopokušava da ga lepo probode, budala bitrebalo samo da ga pregazi.“

Oznak zo Pal jurnu treći put, i sadaDeni jasno vide da jaše pored Belvasa,kao što bi vitez iz Vesterosa jahao nasvog protivnika na turniru, umesto nanjega, kao što Dotraci gaze dušmane.Ravno zemljište je omogućavalo konjuda se dobro zaleti, ali je takođe zbognjega evnuh lako izbe gavao nezgrapnokoplje od četrnaest stopa.

Mirinski ružičasto-beli junak ovogputa pokuša da predvidi šta će Belvasuraditi, i u poslednjem trenutku mahnu

kopljem u stranu da ga uhvati kadaizmiče. Ali je i evnuh bio spreman, iovog puta se bacio na zemlju, umesto dase okrene u stranu. Koplje mu bezopasnoprođe iznad glave A već sledećeg trenaBelvas se okretao i izmahivao kao britvaoštrim atakom u srebrnastom luku. Čušekako at užasnuto njišti kada mu sečivozaseče noge, a zatim konj poče da pada,i junak mu izlete iz sedla.

Na ciglene zidine Mirina spusti seiznenadna tišina. Sada su Denini ljudiklicali i vikali.

Oznak uspe da se digne i isuče mačpre nego što ga Snažni Belvas stiže.Čelik zapeva o čelik, prebrzo iprežestoko da bi Deni mogla da pratiudarce. Nije prošlo ni desetak otkucaja

srca, a Belvasov stomak obli krv izposekotine ispod grudi, a Oznak zo Palje imao arak zariven između ovnujskihrogova. Evnuh istrgnu sečivo i odsečejunakovu glavu od tela sa tri strašnaudarca po vratu. Diže je visoko, da jeMirinjani vide, onda je baci ka gradu, iona odskoči i otkotrlja se preko peska.

„Toliko o mirinskom junaku“, rečeDario kroz smeh.

„Besmislena pobeda“, upozori serDžora. „Nećemo osvojiti Mirin tako štoćemo branioce ubijati jednog pojednog.“

„Nećemo“, složi se Deni, „ali mi jedrago što smo ovog ubili.“ Branioci nazidinama počeše da gađaju Belvasa izsamostrela, ali strelice padoše prekratko

ili se bezopasno odbiše od zemlje.Evnuh okrenu leđa čeličnoj kiši, spustičakšire, čučnu i posra se ka gradu.Obrisa se Oznakovim prugastim plaštomi zadrža se dovoljno da opljačkajunakov leš i prekrati muke konju prenego što se odvuče do maslinjaka.

Denini ljudi ga gromko pozdravišečim dođe do logora. Njeni Dotraci supodvriskivali i klicali, a Neokaljanidigoše veliku larmu udarajući kopljimau štitove. „Svaka čast“, reče mu serDžora, a Mrki Ben baci evnuhu zrelušljivu i kaza: „Slatka voćka za sladakmegdan.“ Čak su i dotračke sluškinjeimale reči hvale. „Uplele bismo ti kosu istavile u nju zvonce, Snažni Belvase“,reče Jiki, „ali ti nemaš kose.“

„Snažnom Belvasu ne trebajuzvoncava zvonca.“ Evnuh pojede šljivuMrkog Bena u četiri velika zalogaja ibaci košticu. „Snažnom Belvasu trebajudžigerica i crni luk.“

„Dobićeš ih“, reče Deni. „SnažniBelvas je ranjen.“ Stomak mu bešecrven od krvi što je navirala iz dubokeposekotine ispod grudi.

„То nije ništa. Svakog čoveka pustimda me jednom poseče pre nego što gaubijem.“ Pljesnu svoj krvavi stomak.„Prebroj ožiljke i znaćeš koliko ih jeSnažni Belvas pogubio.“

Ali Deni beše zbog slične raneizgubila Kala Droga, i nije htela tek takoda ga pusti. Posla Misandei da nađejednog junkajskog oslobođenika,

čuvenog zbog vidarskih veština. Belvasje urlao i bunio se, ali ga Deni prekori ireče mu da je velika ćelava beba, te onna kraju pusti vidara da mu zalije ranusirćetom, zašije je i zavije mu gruditrakom platna namočenom u vatrenvino.Tek tada Deni povede svoje kapetane izapovednike u paviljon na savetovanje.

„Moram da imam ovaj grad“, reče imona sedeći prekrštenih nogu na hrpijastuka, okružena zmajevima. Iri i Jiki susipale vino. „Žitnice su mu prepune. Naterasama piramida rastu smokve i urme imasline, a podrumi su mu prepuniusoljene ribe i dimljenog mesa.“

„I debelih kovčega zlata, srebra idragog kamenja takođe“, podseti ihDario. „Ne zaboravimo drago kamenje.“

„Osmotrio sam zidine sa kopnenestrane, i nisam video nijednu slabutačku“, reče ser Džora Mormont. „Svremenom bismo mogli da prokopamotunel ispod kule i napravimo pukotinu,ali šta ćemo jesti dok kopamo? Zalihe sunam skoro sasvim na izmaku.“

„Nema slabih tačaka u zidinama skopnene strane?“ - upita Deni. Mirin jestajao na izbočini od kamena i peska gdese spori smeđi Skahazadan ulivao uZaliv trgovaca robovima. Severnigradski zid pružao se uz rečnu, zapadniuz morsku obalu. „Znači li to da možemoda napadnemo s reke ili mora?“

„Sa tri broda? Poslaćemo kapetanaGrolea da dobro osmotri zid pored reke,ali ako nije ruševan, to bi bio samo

mokriji način da se pogine.“„Šta ako sagradimo opsadne kule?

Moj brat Viseris mi je pričao o njima,znam da mogu da se naprave.“

„Od drveta, veličanstvo“, reče SerDžora. „Robovlasnici su spalili svastabla u krugu od dvadeset liga. Bezdrveta, nemamo trebušete da smrskajuzidine, lestvice da se preko njihpopnemo, opsadne kule, kornjače niovnove. Možemo da napadnemo kapijesekirama, naravno, ali...“

„Jeste li videli one bronzane glaveiznad kapije?“ - upita Mrki Ben Plam.„Nizovi glava harpija sa otvorenimustima? Mirinjani iz njih izbacujuključalo ulje, koje bi ti na mestu spržiloljude sa sekirama.“

Dario Naharis se osmehnu SivomCrvu. „Možda bi Neokaljani trebalo dabarataju sekirama. Čuo sam da je za vasključalo ulje kao topla kupka.“

„То je netačno.“ Sivi Crv nijeuzvratio osmehom. „Ovi ne osećajuopekotine kao ljudi, ali ipak takvo uljeoslepljuje i ubija. Neokaljani se ipak neboje da umru. Daj ovima ovnove, iprovalićemo kapije ili izginuti rušećiih.“

„Izginućete“, reče Mrki Ben. UJunkaiju, gde je preuzeo zapovedništvonad Drugim sinovima, tvrdio je da jeprekaljen u stotinu bitaka „Mada nećureći da sam se u svima hrabro borio.Postoje stari najamnici i smelinajamnici, ali ne i stari smeli

najamnici.“ Shvatila je da je to istina.Deni uzdahnu. „Neću da bacam živote

Neokaljanih, Sivi Crve. Možda možemoglađu da nateramo grad na predaju.“

Ser Džora je delovao nesrećno. „Mićemo izgladneti mnogo pre njih,veličanstvo. Ovde nema hrane, ni zaljude, ni za konje i mazge. Ne dopada mise ni ova rečna voda. Mirin sere uSkahazadan, ali pijaću vodu crpe izdubokih bunara. Već sam čuo izveštaje oboleštinama u logorima, groznici i crnojnozi i tri slučaja krvavog proliva. Bićeih još ako se ovde zadržimo. Robovi suslabi od marša.“

„Oslobođenici“, ispravi ga Deni.„Nisu više robovi.“

„Robovi ili slobodni, svejedno su

gladni, a uskoro će biti i bolesni. Gradima veće zalihe od nas, a može sesnabdevati i morem. Tvoja tri broda nisudovoljna da im uskrate pristup i reci imoru.“

„Šta onda predlažeš, ser Džora?“„Neće ti se dopasti.“„Ipak hoću da čujem.“„Biće tvoja volja. Kažem: pustimo

ovaj grad. Ne možeš da oslobodišsvakog roba na svetu, kalisi. Tvoj rat tečeka u Vesterosu.“

„Nisam zaboravila Vesteros.“ Deni jenekih noći o njemu sanjala, o tojčudesnoj zemlji koju nikada nije videla.„Međutim, ako pustim da me stareciglene zidine Mirina tako lako poraze,kako ću zauzeti velike kamene zamkove

Vesterosa?“„Isto kao i Egon“, reče ser Džora,

„vatrom. Dok stignemo do Sedamkraljevstava, tvoji zmajevi će odrasti. Aimaćemo i opsadne kule i trebušete, sveono što nam ovde nedostaje... ali putpreko Zemalja dugog leta dugačak je itežak, i čekaju nas mnoge opasnosti kojejoš ne znamo. Zaustavila si se uAstaporu da kupiš vojsku, ne dazapočneš rat. Sačuvaj koplja i mačeveza Sedam kraljevstava, moja kraljice.Ostavi Mirin Mirinjanima i kreni nazapad, ka Pentosu.“

„Poražena“, reče Deni, nakostrešena.ce kriju iza velikih zidova, oni su ti

koji su poraženi,„Kada se kukavice kriju iza velikih

zidova, oni su ti koji su poraženi,kalisi“, reče ka Jogo.

Njeni ostali krvorodnici se složiše.„Krvi moje krvi“, reče Rakaro, „kada sekukavice kriju i pale hranu i krmivo,v e l i ki balovi moraju naći hrabrijedušmane. To je znano.“

„Znano je“, složi se Jiki dok jenasipala.

„Meni nije.“ Deni se mnogopouzdavala u ser Džorine savete, ali nijemogla da podnese da ostavi Mirinnetaknut. Nije mogla da zaboravi decuna stubovima, ptice koje im razvlačecreva, mršave ručice što pokazuju uzobalni drum. „Ser Džora, kažeš da višenemamo hrane. Ako krenem na zapad,kako ću nahraniti svoje oslobođenike?“

„Nikako. Žao mi je, kalisi. Morajusami da se hrane, ili da umru od gladi.Mnogi će umreti na putu, da. To će bititeško, ali nema načina da ih spasemo.Ovu spaljenu zemlju moramo što pre danapustimo.“

Deni je za sobom ostavila stazu odleševa dok je prelazila crvenu pustoš.Nije nameravala da ponovo vidi sličanprizor. „Ne“, reče ona. „Neću da vodimsvoj narod u smrt.“ Svoju decu. „Morada postoji neki način da se osvoji ovajgrad.“

„Ја znam način.“ Mrki Ben Plampogladi svoju bradu prošaranu sedima.„Kanalizacija.“

„Kanalizacija? Šta hoćeš da kažeš?“„Veliki cigleni kanalizacioni odvodi

prazne se u Skahazadan, odnose gradskeotpatke. Tako sam ja pobegao iz Mirinakad su Skarbu odsekli glavu.“ Mrki Bense namršti. „Smrad je još uz mene.Ponekad ga sanjam.“

Ser Džora je delovao sumnjičavo.„Meni se čini da je lakše ući nego izaći.Ti odvodi se prazne u reku, kažeš? Toznači da su otvori odmah ispod zidina.“

„I zatvoreni gvozdenim rešetkama“,priznade Mrki Ben, „mada su nekeizjedene rđom, inače bih se udavio ugovnima. Kada se jednom uđe, predstojidugačak i gadan uspon u mrklom mrakukroz lavirint od cigala, u kome se čovekmože zauvek izgubiti. Prljavština ni najednom mestu nije niža od struka, a pozidovima sam video da može da se

popne i do iznad glave. Dole ima istvorova. Najvećih pacova koje steikada videli, i gorih bića. Gladnih.“

Dario Naharis se nasmeja. „Gorih odtebe kada si ispuzao odatle? Ako bi nekobio dovoljno lud da to proba, svakirobovlasnik u Mirinu bi ga namirisaočim bi se pojavio.“

Mrki Ben slegnu ramenima.„Veličanstvo me je pitalo postoji linačin da se uđe u grad, pa sam jojrekao... ali Ben Plam neće ponovo u tekanale, ni za sve zlato Sedamkraljevstava. Ako drugi hoće da probaju,samo nek izvole.“

Ago, Jogo i Sivi Crv pokušašeistovremeno nešto da kažu, ali Deni dižeruku da zatraži tišinu. „Ti kanali mi

uopšte ne ulivaju nadu.“ Znala je da biSivi Crv poveo svoje Neokaljane ukanalizaciju ako mu to naredi; njenikrvorodnici ne bi uradili ništa manje.Ali niko od njih nije bio prikladan za tajzadatak. Dotraci su bili konjanici, asnaga Neokaljanih ležala je u njihovojdisciplini na bojnom polju. Mogu li dapošaljem ljude da ginu u tami kada suizgledi na uspeh tako mali? „Moram osvemu jos malo da razmislim. Vratite sesvojim dužnostima.“

Njeni kapetani se pokloniše i ostavišeje sa sluškinjama i zmajevima. Ali dokje mrki Ben odlazio, Viserion raširibleda krila i lenjo uzlete. Jedno kriloudari najamnika u lice. Beli zmaj setrapavo spusti jednom nogom na

čovekovu glavu, a jednom na rame,kliknu i ponovo uzlete. „Doраdaš mu se,Bene“, reče Deni.

„А tako i treba“, nasmeja se MrkiBen. „Znaš, i ja u sebi imam kapzmajske krvi.“

„Ti?“ Deni je bila zaprepašćena.Plam je bio stvorenje iz slobodnih četa,dobrodušni mešanac. Imao je širokosmeđe lice, slomljen nos i sitne sivekovrdže, a dotračka majka mu jezaveštala krupne, tamne, bademaste oči.Tvrdio je da je delom Bravošanin,delom Letnjeostrvljanin, delomIbenežanin, delom Kohoranin, delomDotrak, delom Dornjanin, delomVesterošanin, ali je sada prvi put čula zatargarjensku krv. Dobro ga je odmerila i

upitala: „Kako je to moguće?“„Ра“, reče Mrki Ben, „u

Kraljevstvima zalazećeg sunca bio jeneki stari Plam koji se oženio zmajskomprincezom. Moja baka mi je ispričala tupriču. Živeo je u doba kralja Egona.“

„Kog kralja Egona?“ - upita Deni.„Pet Egona je vladalo Vesterosom.“ Sinnjenog brata trebalo je da bude šesti, alisu mu Uzurpatorovi ljudi smrskali glavuo zid.

„Pet, stvarno? Pa, to je zbrka. Ne bihmogao da ti dam tačan broj, mojakraljice. Taj stari Plam bio je, međutim,lord i mora da je bio čuven momak usvoje doba, i o njemu se pričalo počitavom kraljevstvu. Stvar je bila u tomešto je, neka mi veličanstvo oprosti, imao

šest stopa dugačku kitu.“Tri zvonca u Deninoj pletenici

zazvoniše kada se nasmeja. „Rekla bihda misliš na palčeve.“

„Stope“, reče Mrki Ben odlučno. „Dasu bili palčevi, ko bi o tome pričao?Veličanstvo.“

Deni se zakikota kao mala devojčica.„Da li je tvoja baka tvrdila da je svojimočima videla to čudo?“

„То starica nikada nije rekla. Bila jepola Ibenežanka, a pola Kohoranka,nikada nije bila u Vesterosu, mora da jojje to ispričao moj deda. Neki Dotrak gaje ubio pre mog rođenja.“

„А odakle potiče znanje tvog dede?“„Jedna od onih priča koje se posisaju

s majčinim mlekom, rekao bih.“ Mrki

Ben slegnu ramenima. „Bojim se da je tosve što znam o Egonu Bez Broja imoćnoj muškosti starog lorda Plama.Bolje da krenem da obiđem svojeSinove.“

„Idi obiđi ih“, reče mu Deni.Kada Mrki Ben ode, ona leže na

jastuke. „Da ste odrasli“, reče Drogonu,češkajući ga između rogova, „preletelabih preko zidina i istopila onu harpiju.“Ali proći će godine pre nego što njenizmajevi budu dovoljno veliki da ih uzjaše. A kada to budu, ko će ih jahati?Zmaj ima tri glave, ali ja imam samojednu. Pomislila je na Darija. Ako jeikada postojao čovek koji bi mogao dasiluje ženu očima...

Naravno, i ona je bila jednako kriva.

Deni je hvatala sebe kako krišom gledaTirošanina kada joj kapetani dolaze navećanja, a ponekad se noću prisećalakako mu zlatni zub svetluca kada seosmehuje. Toga, i njegovih očiju.Njegovih svetloplavih očiju. Na putu izJunkaija, Dario joj je svake večeri kadaje podnosio izveštaj donosio cvet iliizdanak neke biljke... da joj pomogne dabolje upozna zemlju, govorio je. Vrbinezolje, tamne ruže, divlju nanu, gospinučipku, bodežlist, metlu, bodljikavogbena, harpijino zlato... Pokušao je i dame poštedi prizora mrtve dece. To nijesmeo da uradi, ali su mu namere biledobre. A Dario Naharis je umeo i da jenasmeje, što ser Džora nikada nije radio.

Deni pokuša da zamisli kako bi bilo

kada bi dozvolila Dariju da je poljubi,onako kako ju je Džora poljubio nabrodu. Pomisao je istovremeno bilauzbudljiva i uznemirujuća. Rizik jeprevelik. Tiroški najamnik nije biodobar čovek, to niko nije morao da jojkaže. Ispod osmeha i šala bio je opasan,čak i surov. Salor i Prendal su se jednogjutra probudili kao njegovi ortaci; istenoći joj je dao njihove glave. Kal Drogoje takođe umeo da bude surov, a odnjega nije bilo opasnijeg čoveka. Paipak ga je zavolela. Da li bih mogla dazavolim i Darija? Šta bi značilo da gaprimim u postelju? Da li bi to od njeganapravilo jednu zmajsku glavu? SerDžora bi bio besan, znala je, ali je samrekao da su njoj potrebna dva muža.

Možda bi najbolje bilo da se udam zaobojicu i rešim to jednom zasvagda.

Međutim, behu to budalaste misli.Mora da osvoji grad, a sanjarenje opoljupcima i bistrim plavim očimanekog najamnika neće joj pomoći daprobije zidine Mirina. Ja sam krv zmaja,podseti se Deni. Misli su joj se vrteleukrug, poput pacova što juri svoj rep.Iznenada više nije mogla da trpi da budezarobljena u svom paviljonu više ni tren.Hoću da osetim vetar na licu, i mirismora. „Misandei“, pozva, „osedlajsrebrnu ždrebicu. I svog konja.“

Mala pisarka se pokloni. „Biće voljamog veličanstva. Da pozovemkrvorodnike da te čuvaju?“

„Povešćemo Arstana. Neću otići iz

logora.“ Među svojom decom nije imalaneprijatelja. A stari štitonoša nećepričati toliko kao Belvas, niti će jegledati kao Dario.

Spaljeni maslinjak u kome je diglasvoj paviljon stajao je pored mora,između dotračkog logora i logoraNeokaljanih. Kada su konji osedlani,Deni i njeni pratioci krenuše uz obalu,dalje od grada. Pa ipak, osećala je Miriniza leđa kako joj se ruga. Kada pogledapreko ramena, stajao je tamo, apopodnevno sunce iskrilo je sa bronzaneharpije na vrhu Velike piramide. UMirinu će trgovci robovima uskoroprileći u svojim bogato obrubljenimtokarima da se goste jagnjetinom imaslinama, nerođenim štencima,

miševima u medu i drugim sličnimđakonijama, dok će napolju njena decagladovati. Ispuni je iznenadni divlji bes.Skršiću vas, zakle se.

Dok su jahali kraj kolja i jama koje suokruživale logor evnuha, Deni ču SivogCrva i njegove narednike kako s jednomčetom rade vežbe sa štitom, kratkimmačem i teškim kopljem. Druga četa sekupala u moru, odevena samo u beleplatnene pregače. Primetila je da suevnusi vrlo čisti. Neki njeni najamnicismrdeli su kao da se nisu okupali nitipresvukli otkako je njen otac izgubioGvozdeni presto, ali su se Neokaljanikupali svake večeri, čak i nakoncelodnevnog marša. Kada nije bilovode, ribali su se peskom kao što to rade

Dotraci.Kada bi prošla, evnusi bi kleknuli i

digli stegnute pesnice do grudi. Deni jeuzvraćala taj pozdrav. Plima je narastalai talasi su se penili oko kopita njenesrebrne kobile. Videla je svoje brodovena pučini. Balerion je plutao najbliže;velika koga nekada zvana Saduleon,sada spuštenih jedara. Dalje su bilegalije Meraksis i Vagar, bivši Džosovašala i Letnje sunce. Zapravo supripadali magisteru Iliriju, uopšte nisubili njeni, a ipak im je bez razmišljanjanadenula nova imena. Zmajska imena,ali ne samo to; u staroj Valiriji preUsuda, Balerion, Meraksis i Vagar bilisu bogovi.

Južno od urednog pojasa kolja, jama,

vežbi i evnuha što se kupaju ležali sulogori njenih oslobođenika, mesto gde suvladali mnogo veća buka i metež. Denije bivše robove naoružala što je boljemogla oružjem iz Astapora i Junkaija, aser Džora je od boraca obrazovao četirisnažne čete, ali tu ipak nije videlanikoga kako vežba. Prošli su pored vatreod naplavljenog drveta, gde se stotinuljudi okupilo da ispeče konja na ražnju.Osećala je miris mesa i čula kako mastcvrči dok su dečaci okretali ražanj, alise na taj prizor samo namršti.

Deca su bežala pred njihovimkonjima, skakućući i smejući se. Umestopozdrava, glasovi su je na mnogimjezicima pozivali sa svih strana. Jednioslobođenici su je pozdravljali sa

„Мајkо“, dok su drugi preklinjali zadarove i usluge. Neki su se moliličudnim bogovima da je blagosiljaju, aneki su tražili da ona blagosilja njih.Osmehivala im se, okretala levo i desno,dodirivala im ruke kada bi ih dizali,puštala one koji bi klekli da joj dodirnuuzengiju ili nogu. Mnogi oslobođenici suverovali da njen dodir donosi sreću. Akoće to pomoći da budu hrabriji, neka medodiruju, pomisli ona. Čekaju nas jošmnogi teški izazovi...

Deni stade da popriča sa trudnicomkoja je želela da Majka Zmajeva da imedetetu, kada je neko zgrabi za levu ruku.Okrenuvši se, ona vide visokogodrpanog muškarca obrijane glave isuncem opaljenog lica. „Ne tako jako“,

zausti, ali pre nego što završi, on jecimnu iz sedla. Zemlja polete ka njoj iizbi joj vazduh, dok je srebrna ždrebicanjištala i uzmicala. Ošamućena, Deni seotkotrlja na bok i pridiže na lakat...

...a onda vide mač.„Evo izdajničke krmače“, reče on.

„Znao sam da ćeš jednog dana doći da tiljube stopala.“ Glava mu beše ćelavakao lubenica, nos crven i oljušten, aliona prepoznade taj glas i te bledozeleneoči. „Prvo ću da ti odsečem sise.“ Denije nejasno bila svesna da Misandeidoziva pomoć. Jedan oslobođenik krenunapred, ali samo korak. Brz zamah, i onpade na kolena, a krv mu obli lice. Miroobrisa mač o čakšire. „Kо je sledeći?“

„Ја.“ Arstan Belobradi skoči s konja i

stade iznad nje sa obe ruke na hrastovomštapu, dok mu je slani vetar mrsiosnežnobelu kosu.

„Deda“, reče Miro, „bež’ odavde prenego što ti polomim štap i nabijem ti gau...“

Starac zamahnu jednim krajem štapa,povuče ga natrag i ošinu drugim brženego što je Deni verovala da je moguće.Titanovo Kopile se zatetura nazad utalase, pljujući krv i slomljene zube izsmrskanih usta. Belobradi povuče Deniiza sebe. Miro mu zamahnu ka licu.Starac se trgnu unazad, brz kao mačka.Štap udari Mira u rebra i natera ga daustukne. Arstan krenu za njim okrenutbokom, odbi širok udarac, otplesa odsledećeg, treći zaustavi u pola zamaha.

Pokreti behu tako brzi da ih je jedvapratila. Misandei je dizala Deni utrenutku kada začu prodoran prasak.Pomislila je da se Arstanov štap slomio,ali onda vide oštru kost kako štrči izMirovog lista. U padu, Titanovo Kopilese izvi i baci napred, vrhom mačaciljajući pravo u starčeve grudi.Belobradi odbi sečivo u stranu skoroprezrivo i zari drugi kraj štapa ugrmaljevu slepoočnicu. Miro se opružipo zemlji; krv mu je navirala iz usta doksu ga talasi zapljuskivali. Tren kasnijepreplaviše ga i oslobođenici: noževi ikamenje i besne pesnice mahnito su sedizali i spuštali.

Deni se okrenu zgrožena. Sada se višebojala nego dok se sve dešavalo. Ubio

bi me.„Veličanstvo.“ Arstan kleknu. „Ја

sam star čovek, i osramotio sam se. Nijesmeo da ti priđe toliko blizu. Opustiosam se. Nisam ga prepoznao bez brade ikose.“

„Ništa više nego ja.“ Deni dubokoudahnu da obuzda drhtanje. Neprijateljina sve strane. „Vodi me u moj šator.Molim te.“

Kada je Mormont stigao, ležala jesklupčana pod lavljim krznom, pijućizačinjeno vino. „Pogledao sam rečnizid“, poče ser Džora. „Nekoliku stopa jeviši od drugih, i jednako snažan. AMirinjani su ispod privezali desetakbarki sa uljem, spremnih da ih zapale...“

Ona ga prokle. „Mogao si da me

upozoriš da je Titanovo Kopilepobegao.“

On se namršti. „Mislio sam da nemapotrebe da te plašim, veličanstvo.Ponudio sam nagradu za njegovuglavu...“

„Isplati je Belobradom. Miro jeprešao s nama čitav put od Junkaija.Obrijao je bradu i pomešao se soslobođenicima, čekajući priliku zaosvetu. Arstan ga je ubio.“

Ser Džora lagano odmeri starca.„Štitonoša sa štapom ubio Mira odBravosa, tako znači?“

„Štapom“, potvrdi Deni, „ali više niještitonoša. Ser Džora, želim da se Arstanproizvede u viteza.“

„Ne.“

Glasno odbijanje bilo je dovoljnoiznenađenje. Još čudnije, poteklo je odobojice muškaraca istovremeno.

Ser Džora isuka mač. „TitanovoKopile je bio opasan zlikovac. I veštubica. Ko si ti, starče?“

„Bolji vitez od tebe, ser“, odgovoriArstan hladno.

Vitez? Deni je bila zbunjena. „Rekaosi da si štitonoša.“

„Bio sam, veličanstvo.“ On pade nakoleno. „Bio sam štitonoša lorda Svonau mladosti, a na zahtev magistera Ilirijaslužim i Snažnog Belvasa. Ali ugodinama između, bio sam vitez uVesterosu. Nisam te lagao, mojakraljice. Ali postoje istine koje samprećutao, i za to, kao i druge moje grehe,

mogu samo da molim za oproštaj.“„Kakve si istine prećutao?“ Deni se

to nimalo nije dopadalo. „Reci mi.Smesta.“

On obori glavu. „U Kartu, kada si mepitala za ime, rekao sam da se zovemArstan. To je bar bilo istina. Mnogi ljudisu me tako zvali dok smo Belvas i ja išlina istok da te tražimo. Ali to nije mojepravo ime.“

Bila je više zbunjena nego besna.Lagao me je, baš kao što me je Džoraupozoravao, ali ipak mi je upravospasao život.

Ser Džoru obli rumenilo. „Miro jeobrijao bradu, ali si je ti pustio, zar ne?Nije ni čudo što si mi bio tolikopoznat...“

„Poznaješ ga?“ - upita Deni vitezaizgnanika, izgubljena.

„Video sam ga možda desetak puta...najčešće izdaleka, kako stoji sa svojombraćom ili jaše na nekom turniru. Alisvaki čovek u Sedam kraljevstava znaoje Baristana Hrabrog.“ On spusti vrhmača na starčev vrat. „Kalisi, predtobom kleči ser Baristan Selmi, lordzapovednik Kraljeve garde, koji je izdaotvoju kuću da bi služio uzurpatoruRobertu Barateonu.“

Starac nije ni trepnuo. „Vrana zovegavrana crnim, a ti govoriš o izdaji?“

„Zašto si ovde?“ - upita ga Deni.„Ako te je Robert poslao da me ubiješ,zašto si mi spasao život?“ Služio jeUzurpatora. Izdao je uspomenu na

Regara i pustio Viserisa da živi i umreu izgnanstvu. A ipak, da je želeo mojusmrt, mogao je samo da se ne umeša...„Sada hoću celu istinu, zakuni se svojomčašću viteza. Da li si Uzurpatorovčovek, ili moj?“

„Tvoj, ako me želiš.“ Ser Baristanoveoči behu vlažne od suza. „Prihvatio samRobertovo pomilovanje, da. Služio samga u Kraljevoj gardi i u Veću. Služiosam sa Kraljeubicom i drugima, gotovojednako lošim, koji su okaljali beli plaštkoji sam nosio. To je neoprostivo. Sramme je da priznam kako bih možda jošslužio u Kraljevoj Luci da me užasnidečak na Gvozdenom prestolu nijeoterao. Ali kada je oduzeo plašt koji mije na ramena stavio Beli Bik, i istog

dana poslao ljude da me ubiju, ponovosam progledao. Tada sam znao damoram pronaći istinskog kralja, i umretiu njegovoj službi...“

„Tu želju ću ti lako ispuniti“, reče serDžora mračno.

„Tišina“, kaza Deni, „hoću da gasaslušam.“

„Možda ću samo umreti smrćuizdajnika“, reče ser Baristan. „Ako jetako, neću umreti sam. Pre nego što samprihvatio Robertovo pomilovanje, boriosam se protiv njega na Trozupcu. Ti sibio na drugoj strani u toj bici,Mormonte, zar ne?“ Ne sačeka naodgovor. „Veličanstvo, žao mi je štosam te zavaravao. Jedino sam takomogao sprečiti Lanistere da saznaju

kako sam ti pristupio. Posmatraju te, kaošto su posmatrali i tvog brata. LordVaris je izveštavao o svakomViserisovom koraku, godinama. Doksam sedeo u Malom veću, čuo samstotinu takvih izveštaja. A od dana kadasi se udala za kala Droga, pored tebe jebio doušnik koji je prodavao tvoje tajne,razmenjivao šapate sa Paukom za zlato iobećanja.“

Ne misli valjda... „Grešiš.“ Denipogleda Džoru Mormonta. „Reci mu dagreši. Nema doušnika. Ser Džora, recimu. Zajedno smo prešli dotračko more icrvenu pustoš...“ Srce joj zatrepta kaoptica uhvaćena u zamku. „Reci mu,Džora. Reci mu koliko greši.“

„Tuđini te odneli, Selmi!“ Ser Džora

baci dugački mač na sag. „Kalisi, bilo jeto samo u početku, pre nego što sam teupoznao... pre nogo što sam te zavo...“

„Da nisi rekao tu reč!“ Ona ustuknuod njega. „Kako si samo mogao? Šta tije Uzurpator obećao? Zlato, je li bilozlato?“ Neumirući su prorekli da će jošdva puta biti izdana, jednom zbog zlata ijednom zbog ljubavi. „Reci šta su tiobećali?“

„Varis je rekao... da ću možda moćida se vratim kući.“ On obori glavu Jabih te odvela kući! Zmajevi namirisašenjen bes. Viserion zaurla, i iz njuške muse diže siv dim. Drogon zamahnu krozvazduh crnim krilima, a Regal izvi glavui bljunu vatru. Treba samo reč da kažemi da ih obojicu spalim. Zar nikome ne

može da veruje, zar ne sme ni u koga dase pouzda? „Da li su svi vitezoviVesterosa tako neiskreni kao vasdvojica? Napolje, pre nego što vas mojizmajevi obojicu ispeku. Kako li mirišepečeni lažov? Odvratno kao kanalizacijaMrkog Bena? Napolje!“

Ser Baristan se diže ukočeno i sporo.Prvi put se videlo koliko je zapravo star.„Kuda da idemo, veličanstvo?“

„U pakao, da služite kralju Robertu.“Deni na obrazima oseti vrele suze.Drogon vrisnu, šibajući repom napred-nazad. „Neka vas Tuđini obojicuodnesu.“ Odlazite, odlazite zauvek,obojica, a sledeći put kad vam vidimlica, narediću da vam odsekuizdajničke glave. Nije, međutim, mogla

da izrekne te reči. Izdali su me. Ali sume i spasili. A lagali su me. Idite... Mojmedved, moj žestoki snažni medved, štaću ja bez njega? I starac, prijateljmoga brata. „Idite... idite...“ Kuda?

A onda se seti.

TIRIONTirion se odenu u tami, osluškujući

kako iz bračne postelje dopire tihodisanje njegove žene. Sanja, pomislikada Sansa nešto tiho promrmlja, moždanečije ime, mada je bilo previšenerazgovetno da bi čuo - i okrenu se nabok. Delili su krevet, kao muž i žena, aliništa više od toga. Čak i suzenagomilava u sebi.

Očekivao je bol i bes kada joj jerekao za bratovljevu smrt, ali je Sansinolice ostalo tako mirno da se na trenpobojao da nije shvatila. Tek kasnije,kada su se između njih našla teškahrastova vrata, čuo je njen plač. Tirion

je pomislio da ode k njoj i pokuša da jeuteši koliko može. Ne, morao je dapodseti sebe, ona neće tražiti utehu odjednog Lanistera. Najviše što je mogaoda uradi bilo je da je zaštiti od ružnijihpojedinosti koje su u vezi s Crvenomsvadbom pristizale iz Blizanaca. Sansanije morala čuje kako je telo njenogbrata iskasapljeno i unakaženo; niti kakosu telo njene majke golo bacili u Zelenikrak u divljačkom izrugivanjupogrebnim običajima kuće Tulija.Najmanje što je devojci trebalo bilo jejoš građe za košmare.

To ipak nije bilo dovoljno. Stavio jojje svoj plašt i zakleo se da će je štititi,ali to je bila okrutna šala, isto kao što sui Freji stavili krunu na glavu jezovuka

Roba Starka i onda je zašili naobezglavljeni leš. Sansa je i to znala.Njen pogled, kako se ukočeno popela ukrevet... kada je bio sa njom, ni na trennije mogao da zaboravi ko je i šta je.Baš kao ni ona. I dalje je svake noći išlau bogošumu da se moli, a Tirion se pitaomoli li se to za njegovu smrt. Izgubila jedom, svoje mesto u svetu, i sve koje jeikada volela i kojima je verovala. Zimadolazi, govorile su reči Starka, i za njihje stvarno surovo došla. Ali za kućuLanistera je trenutno najlepše leto. Pazašto mi je onda tako prokleto hladno?

Navuče čizme, zakači plašt brošem uobliku lavlje glave i kliznu u hodnikosvetljen bakljama. Bar je to bila koristod njegovog braka; uspeo je da pobegne

iz Megorove utvrde. Sada kad je imaoženu i domaćinstvo, gospodar otac sesložio da su mu potrebne prikladnijeprostorije, i lord Džajlz je iznenadališen prostranih odaja na vrhu Kuhinjskeutvrde. A to zaista behu sjajne odaje, savelikom ložnicom i pristojnomprimaćom sobom, sa kupatilom ibudoarom za njegovu ženu i malimpovezanim odajama za Poda i Sansineslužavke. Čak je i Bronova ćelija krajstepenica imala kakav-takav prozor. Pa,to je više strelnica, ali bar propuštasvetlo. Doduše, glavna kuhinja zamkanalazila se tačno preko puta dvorišta, alisu Tirionu kuhinjski zvuci i mirisidaleko manje smetali od deljenjaMegorove utvrde sa sestrom. Što manje

bude viđao Sersei, to će srećniji biti.Tirion je čuo Brelino hrkanje dok je

prolazio kraj njene ćelije. Šai se žalilana njega, ali se činilo da je to mala cena.Varis mu je predložio tu ženu; u staravremena vodila je domaćinstvo lordaRenlija u gradu, i tamo se dobrouvežbala da bude slepa, gluva i nema.

Upalivši fitilj, on ode do stepenica zasluge i spusti se. Niži spratovi behu tihi,i ne ču ničije korake sem svojih. Dole jesišao, do prizemlja i niže, i izronio umračnom podrumu zasvođene tavanice.Mnogi delovi zamka bili su povezanipod zemljom, a Kuhinjska utvrda nijebila izuzetak. Tirion odgega niz dugačakhodnik sve dok ne nađe vrata koja jetražio, i otvori ih.

Unutra su čekale lobanje zmajeva, a iŠai. „Mislila sam da me je mojgospodar zaboravio.“ Haljinu bešeprebacila preko crnog zuba, velikogbezmalo kao i ona sama, i stajala je uzmajevim čeljustima, naga. Balerion,pomisli on. Ili to beše Vagar? Svezmajevske lobanje liče jedna na drugu.

Ukrutio se od samog pogleda na nju.„Izađi odatle.“

„Neću.“ Osmehnula senajvragolastijim osmehom. „Mojgospodar će me zgrabiti iz čeljustizmaja, znam.“ Ali kada se on dogegabliže, ona se nagnu napred, dunu i ugasifitilj.

„Šai...“ On pruži ruku, ali se ona izvii šmugnu.

„Moraćeš da me uhvatiš.“ Glas joj jedopirao njemu sleva. „Moj gospodar sesigurno igrao čudovišta i devica kada jebio mali.“

„Hoćeš da kažeš da sam jačudovište?“

„Ništa više nego što sam ja devica.“Bila je iza njega, koraci su joj se jedvačuli. „Ali ipak ćeš morati da meuhvatiš.“

Konačno i jeste, ali samo zato što muje to dopustila. Kada mu je skliznula unaručje, bio je zajapuren i zadihan odjurnjave kroz zmajske lobanje. Sve je tozaboravio u trenutku kada je osetio njenemale grudi priljubljene uz svoje lice utami, njene tvrde male bradavice kakomu blago dodiruju usne i ožiljak gde je

nekada bio nos. Tirion je povuče dole napod. „Moj džine“, uzdahnu ona dok jeulazio. „Moj džin je došao da mespase.“ Kasnije, dok su ležaliisprepletani između zmajskih lobanja,naslonio je glavu na nju, udišući blagi ičisti miris njene kose. „Treba da sevratimo“, reče nesigurno. „Skoro ćezora, siguran sam. Sansa će seprobuditi.“

„Trebalo bi da joj daješ snovino“,reče Šai, „kao što ledi Tanda dajeLolisi. Čaša pre spavanja, i mogli bismoda se tucamo pored nje u krevetu a da sene probudi.“ Zakikota se. „Možemostvarno to da uradimo jedne noći. Da libi se mom gospodaru dopalo?“ Ruka jojnađe njegovo rame i poče da gnječi

mišiće. „Vrat ti je tvrd kao kamen. Šta temuči?“

Tirion nije video prst pred okom, alije ipak krenuo da na njima nabraja svojejade. „Moja žena. Moja sestra. Mojsestrić. Moj otac. Tireli.“ Morao je dapređe na drugu ruku. „Varis. Piseli.Maloprstić. Crvena Kobra od Dorne.“Došao je do poslednjeg prsta. „Ono licekoje zuri u mene kada se umivam.“

Šai mu poljubi osakaćeni nos.„Hrabro lice. Nežno i dobro lice. Volelabih sada da ga vidim.“

U glasu joj beše sve mile nevinostikoja postoji na svetu. Nevinosti?Budalo, ona je kurva, sve što o ljudimazna jeste ono što imaju između nogu.Budalo, budalo. „Bolje ti nego ja.“

Tirion sede. „Pred oboma je dugačakdan. Nije trebalo da ugasiš sveću. Kakoćemo naći odeću?“

Ona se nasmeja. „Možda ćemo moratida idemo goli.“

A ako nas vide, moj gospodar otac ćete obesiti. Kada je zaposlio Šai kaoSansinu sluškinju, dobio je izgovor da ujavnosti razgovara sa njom, ali se Tirionnije zavaravao da su bezbedni. Varis gaje upozorio. „Pripremio sam lažnu pričuo Šainom poreklu, ali je to bilo zaLolisu i ledi Tandu. Tvoja sestra jesumnjičavija. Bude li me pitala štaznam...“

„Reći ćeš joj neku pametnu laž.“„Ne. Reći ću joj da je devojka obična

pratilja logora koju si nabavio pre bitke

na Zelenom kraku i doveo u KraljevuLuku uprkos izričitoj zabrani svoggospodara oca. Kraljici neću lagati.“

„Lagao si joj ranije. Treba li to da jojkažem?“

Evnuh uzdahnu. „То ubada oštrijenego nož, moj gospodaru. Verno sam tislužio, ali moram takođe da služim itvojoj sestri kada god mogu. Šta misliš,koliko će me pustiti da živim ako jojviše ne budem koristan? Ja nemamstrašnog najamnika da me štiti, nemamodvažnog brata da me osveti, samonekoliko ptičica koje mi šapuću na uho.Pomoću tih šapata moram svakog danaiznova da otkupljujem svoj život.“

„Oprosti mi što neću pustiti suzu.“„Hoću, ali ti moraš oprostiti meni ako

ja ne pustim suzu za Šai. Priznajem, neshvatam šta to u njoj nagoni takopametnog čoveka poput tebe da seponaša kao takva budala.“

„Možda i bi da nisi evnuh.“„Znači, tako stvari stoje? Čovek može

da ima pamet ili komad mesa izmeđunogu, ali ne oboje?“ Varis se zasmejulji.„Onda možda treba da budem zahvalanšto sam isečen.“

Pauk je u pravu. Tirion zapipa kroztamu punu zmajeva u potrazi za rubljem,osećajući se nesrećno. Od opasnostikojima se izlagao bio je napet kaostruna, a osećao je i grižu savesti. NekTuđini nose moju savest, pomisli dok jeprebacivao tuniku preko glave. Zaštobih se ja osećao krivim? Moja žena od

mene ništa ne želi, a najmanje onaj deokoji, izgleda, želi nju. Možda bi trebaloda joj kaže za Šai. Teško da je on prvičovek koji ima konkubinu. Sansinvlastiti časni i prečasni otac je napraviokopile. Otkud zna, žena će mu možda bitii oduševljena kada čuje da on tuca Šai,samo ako to znači da će biti pošteđenanjegovih dodira.

Ne, ne usuđujem se. Bez obzira nazavete, nije mogao da veruje svojoj ženi.Među nogama je možda bila devica, alije dobro znala šta je izdaja; odala jeplanove svog oca Sersei. A poznato jeda devojke njenog uzrasta ne umeju dačuvaju tajne.

Jedini siguran korak bio bi da seratosilja Šai. Mogao bih da je pošaljem

Čataji, pomisli neodlučno Tirion. UČatajinom bordelu, Šai bi imala svesvile i dragulje koje bi mogla da poželi,i najuzvišenije posetioce. Bio bi todaleko bolji život od onoga kojim ježivela kada ju je našao.

Ili, ako joj je dojadilo da za hlebzarađuje na leđima, može da joj sredis v a d b u. Bron, možda? Najamnikunikada nije smetalo da jede sa tanjirasvog gospodara, a sada je bio i vitez,bolja prilika nego što je inače mogla dase nada. Ili ser Talad? Tirion ga je nejednom primetio kako čežnjivo zuri zaŠai. Zašto da ne? Visok je, snažan, nijeružan, od glave do pete darovit mladvitez. Naravno, Talad je Šai znao samokao lepu mladu sluškinju iz zamka. Ako

se oženi i onda ustanovi da je kurva...„Moj gospodaru, gde si? Da te nisu

zmajevi pojeli?“„Ne. Ovde sam.“ Osloni se na

zmajevu lobanju. „Našao sam jednucipelu, ali rekao bih da je tvoja.“

„Moj gospodar zvuči veoma ozbiljno.Nisam mu bila po volji?“

„Ne“, reče on prebrzo. „Uvek si mipo volji.“ A u tome se i krije opasnost.Ponekad je mogao da sanjari o tomekako će je oterati, ali to nikada nije dugotrajalo. Tirion je nejasno nazre u tamikako navlači vunenu čarapu na vitkunogu. Vidim. Slabašno svetlo sipilo jekroz niz dugačkih uskih prozorapostavljenih visoko u zidu podruma.Lobanje targarjenskih zmajeva izranjale

su iz tame oko njih, crne u sivilu. „Danje prerano svanuo.“ Novi dan. Novagodina. Novi vek. Preživeo sam Zelenikrak i Crnobujicu, mogu valjda dapreživim i svadbu kralja Džofrija.

Šai skinu haljinu sa zmajevog zuba iprebaci je preko glave. „Idem ja prva.Breli će trebati pomoć oko vode zakadu.“ Sagnu se da ga poslednji putpoljubi, u čelo. „Moj džine lanisterski.Mnogo te volim.“

I ja tebe volim, dušice. Bez obzira nato što je kurva, zaslužila je više odonoga što joj je pružao. Udaću je za serTalada. Čini se da je pristojan čovek. Ai visok...

SANSATo beše tako lep san, pomisli Sansa

pospano. Ponovo je bila u Zimovrelu,trčala je kroz bogošumu sa Ledi. Otacjoj je bio tu, i braća, svi su bili natoplom i sigurnom. Kada bi snovi zaistamogli da oblikuju javu...

Strgnu čaršave. Moram da budemhrabra. Muke će joj se ubrzo okončati,ovako ili onako. Da je Ledi ovde, ne bihse bojala. Ledi je, međutim, bila mrtva;Rob, Bren, Rikon, Arja, njen otac, njenamajka, čak i obrednica Mordejna. Svi sumrtvi sem mene. Sada je sama na svetu.

Njen gospodar muž nije bio kraj nje,ali se na to navikla. Tirion je nemirno

spavao i često je ustajao pre zore.Obično bi ga nalazila u radnoj sobi,pogrbljenog pored sveće, zadubljenog uneki svitak ili kožom uvezanu knjigu.Ponekad bi ga miris jutarnjeg hleba izpećnica odmamio u kuhinju, a ponekadbi se popeo do bašte na krovu ilipotpuno sam lutao Izdajničkompromenadom.

Otvori kapke i zadrhta kada joj seruke naježiše. Na istoku su se gomilalioblaci, isprobadani zracima sunca.Izgledaju kao dva ogromna zamka štoplove na jutarnjem nebu. Sansa jevidela njihove zidine od ruševnogkamenja, moćne utvrde i kule. Sa njih suvijorili tanki barjaci i grabili kazvezdama što su se gasile. Sunce je

izranjalo iza njih, i gledala ga je kakoprelazi iz crnog preko sive do hiljadunijansi ružičaste i zlatne i grimizne.Uskoro ih je vetar spojio, i na mestu dvazamka ostao je samo jedan.

Čula je vrata kako se otvaraju isluškinje kako unose toplu vodu zakupanje. Obe su bile nove; Tirion jerekao da su sve žene koje su se ranije onjoj starale bile Serseine uhode, baš kaošto je Sansa oduvek i sumnjala. „Dođiteda vidite“, reče im ona. „Eno zamka nanebu.“

Priđoše da pogledaju. „Sav je odzlata.“ Šai je imala tamnu kosu i smeleoči. Radila je sve što se od nje traži, alibi ponekad vrlo drsko pogledala Sansu.„Zamak od zlata, e to bih volela da

vidim.“„Zamak, stvarno?“ Brela je morala da

zaškilji. „Ona kula mi izgleda kriva. Sveizgleda kao ruševina.“

Sansa nije htela da sluša o palimkulama i srušenim zamkovima. Zatvorilaje kapke i rekla: „Očekuju nas nakraljičinom doručku. Moj gospodar mužje u radnoj sobi?“

„Nije, moja gospo“, odgovori Brela.„Nisam ga videla.“

„Možda je otišao ocu“, reče Šai.„Možda kraljevoj desnici treba njegovsavet.“

Brela šmrknu. „Ledi Sansa, trebalo bida uđeš u kadu pre nego što se vodaohladi.“

Sansa pusti Šai da joj prevuče košulju

preko glave i uđe u veliku drvenu kadu.Bila je na ivici da zatraži čašu vina, dasmiri živce. Svadba je trebalo da seodrži u podne, u Velikom obredištuBelorovom na drugoj strani grada. Auveče će u prestonoj dvorani bitipriređena gozba; hiljadu gostiju isedamdeset i sedam jela, s pevačima ižonglerima i lakrdijašima. Međutim, presvega ih je čekao doručak u Kraljičinojbalskoj dvorani, za Lanistere i muškarceTirela - žene Tirela će doručkovati saMargeri - i stotinak vitezova i sitnihgospodara. Napravili su od meneLanisterku, pomisli Sansa jetko.

Brela posla Šai po još tople vode dokje trljala Sansi leđa. „Drhtiš, mojagospo.“

„Voda nije dovoljno topla“, slagaSansa.

Sluškinje su je oblačile kada sepojavi Tirion u pratnji Podrika Pejna.„Ljupko izgledaš, Sansa.“ Okrenu seštitonoši. „Pode, budi tako ljubazan inaspi mi čašu vina.“

„Biće vina za doručkom, mojgospodaru“, reče Sansa.

„Ima vina i ovde. Sigurno ne očekuješda se trezan susretnem sa sestrom? Ovoje novi vek, moja gospo. Tristota godinaod Egonovog osvajanja.“ Kepec uzečašu crnog od Podrika i diže je visoko.„Za Egona. Kakav srećan momak! Dvesestre, dve žene i tri velika zmaja, štačovek više da poželi?“ Obrisa ustanadlanicom.

Baukova odeća beše prljava iizgužvana, primeti Sansa; izgledao jekao da je u njoj spavao. „Hoćeš li sepresvući u čisto odelo, moj gospodaru?Novi dublet ti je veoma lep.“

„Dublet je lep, tačno.“ Tirion odložičašu. „Hajdemo, Pode, da vidimomožemo li naći neku odeću u kojoj nećuizgledati tako patuljasto. Neću daosramotim svoju gospu suprugu.“

Kada se Bauk nedugo zatim vratio,izgledao je koliko-toliko рristojno, pačak i malo više. Podrik Pejn se takođepresvukao, i za promenu delovao skorokao pravi štitonoša, mada je priličnovelika crvena bubuljica pored njegovognosa kvarila utisak prelepe ljubičaste,bele i zlatne odore. On je tako stidljiv

momak. Sansa se u početku bojalaTirionovog, štitonoše; bio je Pejn, rođakser Ilina Pejna, koji je odsekao glavunjenom ocu. Međutim, ubrzo je shvatilada se Pod boji nje jednako koliko se onaboji njegovog rođaka. Kad god bi mu seobratila, oblilo bi ga neverovatnorumenilo.

„Jesu li ljubičasta, zlatna i bela bojekuće Pejna, Podriče?“ - upita ga onaljubazno.

„Ne. Hoću da kažem, da.“ Pocrvene.„Boje. Grb nam je kariran, ljubičasto-belo, moja gospo. Sa zlatnicima. Napoljima. Ljubičastim i belim. Oboje.“Oči nije odvajao od njenih stopala.

„Postoji priča o tim zlatnicima“, rečeTirion. „Nema sumnje da će je Pod

jednog dana ispričati tvojim nožnimprstima. Ipak, sada nas očekuju uKraljičinoj balskoj dvorani. Hoćemoli?“

Sansa oseti poriv da pronađe nekiizgovor. Mogla bih da mu kažem kakome boli stomak, ili da mi je došlamesečna krv. Želela je samo da otpuzinazad u krevet i navuče zastore. Moramda budem hrabra, kao Rob, reče sebi,pa ukočeno uhvati svog gospodara mužaza ruku.

U Kraljičinoj balskoj dvoranidoručkovali su se medeni kolači sakupinama i orasima, odresci dimljenešunke, slanina, sardine pohovane umrvicama, jesenje kruške i neko dornskojelo od crnog luka, sira i seckanih jaja,

skuvano sa ljutim paprikama. „Ništabolje od obilnog doručka da čovekuotvori apetit za gozbu od sedamdeset isedam jela koja sledi“, primeti Tirionkada im napuniše tanjire. Bilo je vrčevamleka i vrčeva medovine i vrčevalaganog i slatkog zlatnog vina da se svezalije. Između stolova su šetali muzičarii svirali u flaute i frule i violine, dok jeser Dontos jurcao na konju od drškemetle, a Mesečev dečak ustimaoponašao prdeže i pevao prostačkepesme o gostima.

Tirion hranu jedva da je i takao,primeti Sansa, mada je popio nekolikočaša vina. Ona je probala malo oddornskih jaja, ali su je od paprike peklausta. Inače je samo gricnula pomalo od

voća i ribe i medenih kolača. Svaki putkada bi je Džofri pogledao, želudac bijoj zatreperio kao da je progutala slepogmiša.

Kada sluge odnesoše hranu, kraljicasvečano predade Džofu nevestinski plaštkoji će staviti preko Margerinih ramena.„Ovo je plašt koji sam ponela kada meje Robert uzeo za svoju kraljicu, istiplašt koji je moja mati Džoan nosilakada se udala za mog oca.“ Sansi seučini da izgleda iznošeno, ako ćemopravo, ali možda je to bilo zato što jetako često korišćen.

Onda dođe vreme za poklone. UHvatu je bio običaj da se mladoženja imlada daruju na jutro pred venčanje;sutra će dobiti još poklona kao

mladenci, ali su današnji darovi bili zasvako od njih ponaosob.

Od Džalabara Ksoa, Džofri je dobioveliki luk od zlatnog drveta i tobolacdugačkih strela sa zelenim i grimiznimperima; od ledi Tande meke jahaćečizme; od ser Kevana veličanstvenoturnirsko sedlo od crvene kože; broš odcrvenog zlata u obliku škorpije odDornjanina, princa Oberina; srebrnemamuze od ser Adama Marbrenda;turnirski paviljon od crvene svile odlorda Matisa Rouena. Lord PaksterRedvin izneo je prelep drveni modelratne galije sa dve stotine vesala koja seupravo gradila na Senici. „Ako ti je povolji, veličanstvo, zvaće se Hrabrostkralja Džofrija“, reče on, i Džofri

priznade da mu je to sasvim po volji.„Biće to zapovednički brod moje flotekada isplovim za Zmajkamen da ubijemizdajnika Stanisa“, kaza.

Danas glumi dobrog kralja. Džofri jeumeo da se ponaša viteški kada mu toodgovara, znala je Sansa, ali se činiloda mu to odgovara sve ređe i ređe.Zapravo, sva njegova ljubaznost je utrenu nestala kada mu je Tirion predaonjihov poklon; ogromnu staru knjiguzvanu Životi četiri kralja, uvezanu ukožu i čudesno živopisanu. Kralj jeprelista bez zanimanja. „А šta je ovo,ujače?“

Knjiga. Sansa se pitala mrda li Džofritim debelim crvima od usana kada čita.

„Povest o vladavinama Derona

Mladog Zmaja, Belora Blagoslovenog,Egona Bezvrednog i Derona Dobrog izpera velemeštra Keta“, odgovori njenmali muž.

„Knjiga koju bi svaki kralj trebalo dapročita“, reče ser Kevan.

„Moj otac nije imao vremena zaknjige.“ Džofri odgurnu knjigu prekostola. „Da manje čitaš, ujače Bauče, lediSansa bi do sada možda nosila dete ustomaku.“ Nasmeja se... a kada se kraljsmeje, dvor se smeje sa njim. „Ne tuguj,Sansa, kada jednom napravim detekraljici Margeri, posetiću tvoju ložnicu ipokazati mom malom ujaku kako se toradi.“

Sansa pocrvene. Uznemireno pogledaTiriona, u strahu od onoga što bi mogao

da kaže. Ovo može da postane opasno,kao njena svadba. Ali, za promenu,kepec ispuni usta vinom umesto rečima.

Lord Mejs Tirel istupi da preda svojdar: zlatni pehar tri stope visok, sa dvekićene izvijene drške i sedam licasvetlucavih od dragog kamenja. „Sedamlica za sedam kraljevstava našegveličanstva“, objasni nevestin otac.Pokaza kako svako lice nosi grb jedneod velikih kuća: rubinskog lava,smaragdnu ružu, jelena od oniksa,srebrnu pastrmku, sokola od plavogžada, opalno sunce i sedefnog jezovuka.

„Divan pehar“, reče Džofri, „alimislim da ćemo morali da izbijemo vukai zamenimo ga sipom.“

Sansa se pretvarala da nije čula.

„Margeri i ja ćemo iz nje nazdravitina svadbi, oče.“ Džofri diže pehar iznadglave da mu se svi podive.

„Prokletinja je viša od mene“,promrmlja tiho Tirion. „Pola pehara, iDžof će pasti pijan pod sto.“

Ako, pomisli ona. Možda će slomitivrat.

Lord Tivin je sačekao da poslednjipreda kralju svoj dar: dugački mač.Korice mu behu od trešnjevog drveta,zlata i nauljene crvene kože, prekrivenezlatnim lavljim glavama. Lavovi suimali rubinske oči, vide ona. Balskadvorana utihnu kada Džofri isuka sečivoi mahnu mačem iznad glave. Crveni icrni talasići u čeliku zatreperiše najutarnjem svetlu.

„Veličanstveno“, objavi Matis Rouen.„Mač o kome će se pesme pevati“,

reče lord Redvin.„Kraljevski mač“, dodade ser Kevan

Lanister.Kralj Džofri je izgledao kao da na

licu mesta želi nekoga da ubije, toliko jebio uzbuđen. Proseče vazduh i nasmejase. „Veliki mač mora imati veliko ime,moji gospodari! Kako da ga nazovem?“

Sansa se priseti Lavljeg očnjaka,mača koji je Arja bacila u Trozubac, iSrcojeda, onoga koga ju je naterao dapoljubi pre bitke. Pitala se hoće li teratiMargeri da poljubi ovaj.

Gosti su izvikivali imena za novimač. Džof odbaci desetak pre nego štoču jedno koje mu se dopade. „Udovičin

jecaj!“ - viknu. „Da! Mnoge će udovicestvoriti!“ Ponovo zamahnu. „А kada sesuočim sa stricem Stanisom, polomićemu čarobni mač nadvoje.“ Džof oprobazamah nadole, primoravši ser BelonaSvona da brže-bolje zakorači unazad.Smeh odjeknu dvoranom od izraza na serBelonovom licu.

„Pažljivo, veličanstvo“, upozorikralja ser Adam Marbrend. „Valirijskičelik je opasno oštar.“

„Znam.“ Džofri spusti Udovičin jecaju divljem dvoručnom zamahu, pravo naknjigu koju mu je Tirion poklonio. Teškikožni povez se lako rascepi. „Oštar!Rekao sam ti, valirijski čelik mi nijestran.“ Bilo mu je potrebno još pet-šestudaraca da preseče debelu knjigu

nadvoje, i po okončanju tog posla,momak je bio sav zadihan. Sansa jeosećala kako joj muž s mukom obuzdavagnev kada ser Ozmund Ketlblek viknu:„Molim se da nikada ne okreneš tumoćnu oštricu na mene, veličanstvo.“

„Postaraj se da mi nikada ne dašrazloga, ser.“ Džofri vrhom mača bacisa stola komad Života četiri kralja, aonda vrati Udovičin jecaj u korice.

„Veličanstvo“, reče ser Garlan Tirel.„Možda nisi znao. U čitavom Vesterosubila su samo četiri primerka te knjige,koje je Ket živopisao vlastitom rukom.“

„Sada ih ima tri.“ Džofri otpasa pojasza mač da pripaše novi. „Ti i ledi Sansami dugujete bolji poklon, ujače Bauče.Ovaj je sav iseckan na komade.“

Tirion je zurio u sestrića raznobojnimočima. „Možda nož, gospodaru. Da tiide uz mač. Bodež od istog dobrogvalirijskog čelika... sa drškom odzmajkosti, recimo?“

Džofri ga sumnjičavo pogleda. „Ti...da, bodež da ide uz moj mač, dobro.“Klimnu glavom. „Sa... zlatnom drškompunom rubina. Zmajkost je previšeobična.“

„Biće tvoja volja, veličanstvo.“Tirion popi još jednu čašu vina. Kolikoje pažnje posvećivao Sansi, mogao je dabude i sam u svojoj radnoj sobi. Alikada dođe vreme da pođu na svadbu, uzeje za ruku.

Dok su prelazili dvorište, priđe imprinc Oberin od Dorne, držeći pod ruku

svoju crnokosu ljubavnicu. Sansa jeljubopitljivo osmotri. Bila je niskogroda i neudata, i rodila je princu dvekćeri, ali se nije bojala da u oči pogledačak ni kraljicu. Šai joj je rekla da se taElarija klanja nekoj liškoj boginjiljubavi. „Bila je skoro kurva kada ju jenašao, moja gospo“, poverila sesluškinja, „а sada je skoro princeza.“Sansa nikada pre nije bila toliko blizuDornjanki. Nije istinski lepa, pomisli,ali nešto na njoj privlači pogled.

„Jednom sam imao izuzetnu sreću davidim Citadelin primerak Života četirikralja“, govorio je princ Oberin njenommužu. „Živopis je bilo prelepo videti,ali je Ket bio preblag prema kraljuViserisu.“

Tirion ga prodorno pogleda.„Preblag? Po mom mišljenju, sramotnoga zaobilazi. Trebalo je da knjigunazove Životi pet kraljeva.“

Princ se nasmeja. „Viseris jedva daje vladao dve nedelje.“

„Vladao je više od godinu dana“,reče Tirion.

Oberin slegnu ramenima. „Godina ilidve sedmice, kakve to veze ima?Otrovao je rođenog sinovca da sedomogne trona, a kada ga se domogao,ništa nije radio.“

„Belor se nasmrt izgladneo posteći“,reče Tirion. „Stric ga je odano služiokao desnica, kao što je služio i MladogZmaja pre njega. Viseris jeste možda biokralj samo godinu, ali je vladao

petnaest, dok je Deron ratovao a Belorse molio.“ Na licu mu se pojavi kiseoizraz. „А ako je i uklonio bratanca,možeš li za to da ga kriviš? Neko jemorao da spase kraljevstvo odBelorovih ludorija.“

Sansa je bila preneražena. „Ali BelorBlagosloveni je bio veliki kralj.Bosonog je prešao Koštani drum da seizmiri s Dornom, i spasao je Zmajvitezaiz jame sa zmijama. Otrovnice nisu hteleda ga ujedaju zato što je bio tako čist isvet.“

Princ Oberin se osmehnu. „Da si tiotrovnica, moja gospo, da li bi ujelabeskrvnu čačkalicu poput BeloraBlagoslovenog? Ja bih radije zarioočnjake u nešto sočnije...“

„Moj princ se igra s tobom, lediSansa“, reče Elarija Peščana.„Obrednici i pevači vole da govorekako zmije nisu ujedale Belora, ali jeistina sasvim drugačija. Ujele su ga nadesetine puta, i trebalo je da od togaumre.“

„Da je bilo tako, Viseris bi vladaodesetak godina“, reče Tirion, „а Sedamkraljevstava bi bila srećnija. Nekiveruju da je Belor poludeo od tog silnogotrova.“

„Da“, reče princ Oberin, „ali u ovojvašoj Crvenoj tvrđavi ranije nisamviđao zmije. Pa otkud se onda stvorioDžofri?“

„Radije ne bih o tome.“ Tirionukočeno nagnu glavu u stranu. „Oprostite

nam. Čeka nas nosiljka.“ Kepec pomožeSansi da se popne, pa nespretno uđe zanjom. „Navuci zavese, moja gospo,molim te.“

„Moramo li, moj gospodaru?“ Sansanije htela da bude zatvorena iza zavesa.„Dan je tako lep.“

„Dobri građani Kraljeve Luke ćeverovatno gađati nosiljku balegom akovide da sam u njoj. Učini nam usluguoboma, moja gospo. Navuci zavese.“

Poslušala ga je. Sedeli su nekovreme, a vazduh oko njih postajao jetopao i zagušljiv. „Žao mi je zbog tvojeknjige, moj gospodaru“, natera ona sebeda kaže.

„Bila je to Džofrijeva knjiga. Poneštobi naučio da ju je pročitao.“ Zvučao je

odsutno. „Trebalo je da znam. Trebaloje da vidim... mnogo šta.“

„Možda će ga bodež višeobradovati.“

Kada se kepec namršti, ožiljak mu senape i izvi. „Dečak je zaslužio bodež,zar se ne slažeš?“ Srećom, Tirion nesačeka na njen odgovor. „Džof seposvađao s tvojim bratom Robom uZimovrelu. Reci mi, da li je bilo omrazei između veličanstva i Brena?“

„Brena?“ - pitanje je zbuni. „Prepada, hoćeš da kažeš?“ Pomučila se dase priseti. To je bilo tako davno. „Brenje bio mio dečak. Svi su ga voleli. On iTomen su se samo igrali drvenimmačevima, ništa više.“

Tirion ponovo potonu u mračnu tišinu.

Sansa ču dalek zveket lanaca; kapijskarešetka se dizala. Tren kasnije se začuuzvik, i nosiljka im se ponovo pokrenu.Pošto nije mogla da gleda kuda prolaze,zurila je u svoje prekrštane ruke,neprijatno svesna raznobojnih očijusvoga muža. Zašto me tako gleda ?

„Volela si svoju braću, isto kao što javolim Džejmija.“

Da li je ovo neki lanisterski trik dabih govorila izdajnički? „Moja braća subila izdajnici, i otišli su u izdajničkegrobove. Izdaja je voleti izdajnika.“

Njen mali muž prezrivo frknu. „Robse digao na oružje protiv zakonitogkralja. Po zakonu, bio je izdajnik. Ostalisu umrli premali da bi znali šta jeizdaja.“ Protrlja nos. „Sansa, znaš li šta

se desilo sa Brenom u Zimovrelu?“„Bren je pao. Stalno se nekud penjao,

i onda je pao. Oduvek smo se plašili daće se to desiti. A Teon Grejdžoj ga jeubio, ali je to bilo kasnije.“

„Teon Grejdžoj.“ Tirion uzdahnu.„Tvoja gospa majka me je jednomoptužila... pa, neću da te opterećujemružnim pojedinostima. Lažno me jeoptužila. Nikada nisam naudio tvombratu Brenu. I ne želim da naudim nitebi.“

Šta želi da kažem? „Drago mi je štoto čujem, moj gospodaru.“ Želeo jenešto od nje, ali Sansa nije znala šta.Izgleda kao izgladnelo dete, ali janemam hrane da mu dam. Zašto me neostavi na miru?

Tirion ponovo protrlja svojunakaženi, krastavi nos. Bila je to ružnanavika koja je skretala pažnju nanjegovo ružno lice. „Nikada me nisipitala kako je Rob poginuo, i tvojagospa majka.“

„Radije... radije ne bih da znam.Imaću ružne snove.“

„Onda neću reći više ništa.“„То je... to je ljubazno s tvoje

strane.“„О, da“, reče Tirion. „Ја sam sušta

ljubaznost. I dobro znam šta su to ružnisnovi.“

TIRIONNova kruna koju je njegov otac

darivao Veri stajala je dvaput viša odone koju je rulja razbila, čudo odkristala i kovanog zlata. Dugino svetlotreperilo je i iskrilo svaki put kada biprvoobrednik okrenuo glavu, ali jeTirion morao da se pita kako mu uspevada podnese toliku težinu. A čak je i onmorao da prizna kako Džofri i Margeriizgledaju kao pravi kraljevski par dok sustajali jedno kraj drugog izmeđuogromnih pozlaćenih statua Oca i Majke.

Nevesta je bila ljupka u svili bojeslonovače i mirskoj čipki, haljinaukrašenih cvetnim šarama od bisera.

Kao Renlijeva udovica, mogla je da nosiboje Barateona, zlatnu i crnu, a ipak imje došla kao Tirelka, u devičanskomplaštu sačinjenom od stotinu zlatotkanihruža zašivenih na zeleni somot. Pitao seda li je zaista devica. Kao da Džofrimože da zna razliku.

Kralj je izgledao gotovo jednakoveličanstveno kao njegova mlada, usivoružičastom dubletu, ispod plašta odtamnogrimiznog somota ukrašenomnjegovim jelenom i lavom. Kruna mu jelagano ležala na uvojcima, zlato na zlatu.Ja sam mu spasao tu prokletu krunu.Tirion prebaci težinu s jedne noge nadrugu. Nije mogao mirno da stoji.Previše vina. Trebalo je da se olakšapre nego što su pošli iz Crvene tvrđave.

Osećao je i posledice besane noći kojuje proveo sa Šai, ali je najviše od svegaipak želeo da zadavi svog kraljevskogsestrića.

Valirijski čelik mi nije stran,hvalisao se dečak. Obrednici su uvekgovorili kako nam Otac na nebesimasvima sudi. Ako Otac bude tako dobarda sruši i zgazi Džofa kao balegara,možda ću čak u to i da poverujem.

Trebalo je to odavno da shvati.Džejmi nikada ne bi poslao drugogčoveka da ubija za njegov račun, aSersei je bila previše lukava da upotrebinož koji bi neko mogao s njom dapoveže, ali Džof, oholi glupi malijadnik...

Prisetio se onog hladnog jutra kada se

spustio niz strme spoljne stepenicebiblioteke u Zimovrelu i zatekao princaDžofrija kako se šali sa Psetom oubijanju vukova. Pošalji pseto da ubijevuka, rekao je. Međutim, čak ni Džofrine bi bio takva budala da narediSendoru Kleganiju da ubije sina EdardaStarka; Pseto bi odmah otišao Sersei.Umesto toga je dečak našao tog zlikovcau sumnjivoj gomili konjanikaslobodnjaka, trgovaca i pratioca logorakoji su se pridružili kraljevoj povorcidok je išla na sever. Neki šugavimaloumnik, spreman da se kockasvojim životom za prinčevu naklonost imalo novca. Tirion se pitao čija je idejabila da se sačeka da Robert ode izZimovrela pre nego što se Brenu prereže

grkljan. Verovatno Džofova. Sigurno jesmatrao kako je to vrhunac lukavosti.

Prinčev vlastiti bodež imao je jabukuukrašenu draguljima i zlatne intarzije nasečivu, prisećao se Tirion. Džof bar nijebio dovoljno glup da njega upotrebi.Umesto toga, prekopao je po očevomoružju. Robert Barateon je bio čovekbezbrižne velikodušnosti, i dao bi svomsinu koji god bodež da poželi... ali jeTirion pretpostavljao da ga je dečakjednostavno uzeo bez pitanja. Robert jedošao u Zimovrel u pratnji velikepovorke vitezova i slugu, ogromne kućena točkovima i komore. Nema sumnje dase neki savesni sluga starao da svakraljeva oružja putuju sa njim, za slučajda poželi bilo koje od njih.

Oružje koje je Džof odabrao bilo jedobro i jednostavno. Bez pozlate, bezdragulja u dršci, bez srebrnih intarzijana sečivu. Kralj Robert ga nikada nijenosio, verovatno je zaboravio da ga je iimao. A ipak je valirijski čeliksmrtonosno oštar... dovoljno oštar daproseče kožu, meso i mišić jednimhitrim udarcem. Valirijski čelik mi nijestran. Ali ipak mu je bio stran, zar ne?Inače nikada ne bi bio tolika budala daodabere Maloprstićev nož.

Ipak, još nikako nije shvatao zašto.Jednostavna okrutnost, možda? Sestrićmu je toga imao u izobilju. Tirion sejedva obuzdavao da ne izbljuje sve vinokoje je popio, ili da se ne upiša učakšire, ili oboje. Nelagodno se

promeškoljio. Za doručkom je trebalo dazadrži jezik za zubima. Dečak sada znada znam. Dugačak jezik će mi kad-taddoći glave.

Sedam zaveta je izrečeno, sedamblagoslova prizvano, i sedam obećanjarazmenjeno. Kada je svadbena pesmaotpevana, a izazov prošao bez odgovora,došlo je vreme za razmenu plaštova.Tirion prebaci težinu s jedne zakržljalenoge na drugu, pokušavajući da vidiizmeđu oca i strica Kevana. Ako subogovi pravedni, Džof će ovo dauprska. Potrudio se da ne gleda Sansukako mu se gorčina ne bi videla uočima. Mogla si da klekneš, prokletabila. Zar bi bilo tako prokleto teško dasaviješ te ukočene starkovske noge i

pustiš me da sačuvam bar malodostojanstva?

Mejs Tirel nežno skloni devičanskiplašt svoje kćeri dok je Džofri primaopresavijeni nevestinski plašt od svogbrata Tomena i teatralno ga rasklapao.Dečak kralj je u trinaestoj bio visok kaonjegova nevesta u šesnaestoj; nećemorati da se penje na ludina leđa.Ogrnuo je Margeri u grimiz i zlato inagnuo se da joj ga prikači oko vrata. Itako je prešla iz okrilja očeve zaštitepod muževljevu. Ali ko će je štititi odDžofa? Tirion hitro pogleda Viteza odCveća, koji je stajao pored ostalihKraljevih gardista. Bolje bi ti bilo da timač bude oštar, ser Lorase.

„Ovim poljupcem zavetujem svoju

ljubav!“ - objavi zvonko Džofri. KadaMargeri ponovi reči, on je privi uz sebei strastveno je poljubi, što potraja. Okoprvoobređnikove krune ponovozaplesaše dugina svetla dok je svečanoobjavljivao kako su Džofri od kućeBarateona i Lanistera i Margeri od kućeTirela jedno telo, jedno srce, jednaduša.

Dobro, to je gotovo. Sada brzo nazadu prokleti zamak, da se ispišam.

Povorku su iz obredišta poveli SerLoras i ser Merin u belim oklopima isnežnim plaštovima. Zatim pođe princTomen, bacajući ružine latice iz korpepred kralja i kraljicu. Nakon kraljevskogpara išli su kraljica Sersei i lord Tirel,onda nevestina majka pod ruku s lordom

Tivinom. Kraljica od Trnja stupala je zanjima sitnim koracima, s jednom šakomna ruci ser Kevana Lanistera a drugomna štapu, a njeni gardisti blizanci pratilisu je izbliza, za slučaj da padne. Potomje stupao ser Garlan Tirel i njegovagospa žena, i onda dođe i red na njih.

„Moja gospo.“ Tirion pruži rukuSansi. Ona je poslušno prihvati, ali onoseti njenu ukočenost dok su zajednokoračali prolazom. Nijednom ga nijepogledala.

Ču ih kako napolju kliču i pre negošto stiže do vrata. Rulja je toliko volelaMargeri da je čak bila spremna daponovo zavoli i Džofrija. Pripadala jeRenliju, naočitom mladom princu koji ihje toliko voleo da se vratio iz groba da

ih spase. A s njom je došlo obiljeVisokog Sada, poteklo je sa juga uzRužin drum. Budale se nisu sećale da jeMejs Tirel bio taj koji je zatvorio Ružindrum i izazvao prokletu glad.

Zakoračiše na svež jesenji vazduh.„Bojao sam se da nikada nećemopobeći“, našali se Tirion.

Sansa tada nije imala izbora do da gapogleda. „Ја... da, moj gospodaru. Kakoti kažeš.“ Delovala je tužno. „Ipak, bilaje to tako divna ceremonija.“

Za razliku od naše. „Bila je dugačka,to ću bar da priznam. Moram da sevratim u zamak da bih se dobro ispišao.“Tirion protrlja patrljak nosa.

„Kad bih samo uspeo da izmislimneki zadatak zbog koga bih mogao da

odem iz grada. Maloprstić uopšte nijeglup.“

Džofri i Margeri stajali su okruženiKraljevom gardom na vrhu stepeništakoje je gledalo na široki mermerompopločani trg. Ser Adam i njegovi zlatniplaštovi zadržavali su narod, dok jestatua kralja Belora Blagoslovenogdobroćudno gledala na sve. Tirion nijeimao izbora do da stane u red saostalima da čestita. Poljubio jeMargerine prste i poželeo joj svakodobro. Srećom, iza njih su drugi čekalina svoj red, tako da nisu morali dugo dase zadržavaju.

Nosiljka im je stajala na suncu, iunutra je bilo veoma toplo. Kada uz trzajkrenuše, Tirion se spusti na lakat, dok je

Sansa sedela i zurila u šake. Jednako jeprivlačna kao i mala Tirelova. Kosa jojbeše raskošne kestenjaste boje, bojejeseni, oči tulijevski tamnoplave. Bol jojje dao progonjen, ranjiv izgled; od togaje bila još lepša. Želeo je da je dodirne,da prodre ispod oklopa njenihljubaznosti. Da li je zbog togaprogovorio? Ili je samo morao nekakoda zaboravi na punu bešiku?

„Kada drumovi ponovo postanubezbedni, mogli bismo da otputujemo uLivačku stenu.“ Daleko od Džofrija imoje sestre. Što je više razmišljao oonome što je Džof uradio sa Životomčetiri kralja, to je veći nemir osećao.Poslao mi je poruku, o da. „Voleo bihda ti pokažem Zlatnu galeriju i Lavlja

usta, i Dvoranu junaka u kojoj smo seDžejmi i ja igrali kao deca. Možeš dačuješ grmljavinu odozdo, gde morezalazi ispod stene...“ Ona sporo dižeglavu. Znao je šta vidi; izbočenonakazno čelo, patrljak nosa, vijugavružičast ožiljak i raznobojne oči. Njeneoči bile su krupne i plave i prazne. „Ićiću kuda god moj gospodar muž poželi.“

„Nadao sam se da će ti to prijati,moja gospo.“

„Prija mi sve što prija momgospodaru.“

Usta mu se zategoše. Kakav si ti malibednik. Mislio si da ćeš brbljanjem oLavljim ustima izmamiti osmeh nanjeno lice? Kada si ti to postigao da seneka žena osmehuje, osim zlatom? „Ne,

to je bila budalasta ideja. Samo Lanistermože da voli Stenu.“

„Da, moj gospodaru. Biće tvojavolja.“

Tirion ču građane kako izvikuju imekralja Džofrija. Za tri godine tajokrutni dečak će biti čovek, vladaćesam... a svaki kepec s trunkom mozgabiće daleko od Kraljeve Luke.Starigrad, možda. Ili čak Slobodnigradovi. Oduvek je želeo da vidi Titanaiz Bravosa. Možda će se to dopastiSansi. Nežno progovori o Bravosu, inaiđe na zid mračne ljubaznosti jednakoleden i čvrst kao Zid po kome je nekadahodao na severu. To ga je umaralo. Ionda i sada.

Ostatak puta provedoše u tišini. Posle

nekog vremena, Tirion shvati kako senada da će Sansa reći nešto, bilo šta,samo jednu reč, ali je ona uporno ćutala.Kada nosiljka stade u dvorištu zamka, onpusti jednog konjušara da joj pomogneda siđe. „Očekuju nas na gozbi za sat ipo vremena, moja gospo. Uskoro ću ti sepridružiti.“ Ode, ukočenih nogu Sadrugog kraja dvorišta dopre Margerinzadihani smeh kada je Džofri diže izsedla. Dečak će jednog dana biti visok isnažan kao Džejmi, pomisli on, a ja ću idalje biti kepec. A jednog dana će medodatno skratiti...

Nađe nužnik i uzdahnu s olakšanjemkada pusti iz sebe jutarnje vino. Ponekadpišanje prija skoro kao i žena. Zažali štone može jednako lako da se oslobodi

sumnji i osećaja krivice.Pred odajama ga je čekao Podrik

Pejn. „Prostro sam tvoj novi dublet. Neovde. Na tvom krevetu. U ložnici.“

„Da, krevet se nalazi u njoj.“ Sansaće biti unutra, odevaće se za svadbu.Kao i Šai. „Vina, Pode.“

Tirion ga ispi na sedištu u prozoru,mračno razmišljajući o metežu kojivlada dole u kuhinji. Sunce još ne bešedodirnulo vrh zidina zamka, ali jeosećao miris svežeg hleba i pečenogmesa. Gosti će uskoro pokuljati uprestonu odaju, puni očekivanja; ovo ćebiti veče pesme i raskoši, osmišljeno nesamo da ujedini Visoki Sad i Livačkustenu, već i da obznani njihovu moć ibogatstvo kao nauk svima koji možda još

pomišljaju da se suprotstave Džofrijevojvladavini.

Ali ko bi mogao biti dovoljno lud dase sada suprotstavi Džofrijevojvladavini, posle onoga što je zadesiloStanisa Barateona i Roba Starka? Urečnim zemljama još je bilo borbi, ali suse omče na sve strane stezale. SerGregor Klegani je prešao Trozubac izauzeo Rubinski gaz, a onda osvojioHarendvor gotovo bez ikakvog otpora.Vodogled se predao Crnom ValderuFreju, lord Rendil Tarli držao jeDevojačko jezero, Senodol i Kraljevskidrum. Na zapadu, ser Daven Lanister sepovezao sa ser Forlijem Presterom kodZlatnog zuba za marš na Brzorečje. SerRiman Frej je vodio dve hiljade

kopljanika iz Blizanaca da im sepridruže. A Pakster Redvin je tvrdio daće njegova flota uskoro isploviti saSenice da počne dugo putovanje okoDorne i kroz Stepenike. Stanisovi liškipirati imaće jedan brod na njegovihdeset. Sukob koji su meštri nazivali Ratpetorice kraljeva samo što se nijeokončao. Pričalo se kako se Mejs Tirelžali da mu lord Tivin nije prepustionijednu pobedu.

„Moj gospodaru?“ Pod je stajao krajnjega. „Hoćeš li da se presvučeš?Prostro sam dublet. Na tvom krevetu. Zagozbu.“

„Gozbu?“ - upita Tirion kiselo.„Kakvu gozbu?“

„Svadbenu gozbu.“ Pod je, naravno,

prevideo sarkazam. „Kralja Džofrija iledi Margeri. Kraljice Margeri, hoću dakažem.“

Tirion odluči da se te noći jako, jakonapije. „Vrlo dobro, mladi Podriče,idemo onda da se veselimo.“

Kada uđoše u ložnicu, Šai jepomagala Sansi oko kose. Sreća i bol,pomisli on kada ih vide tako zajedno.Smeh i suze. Sansa je nosila haljinu odsrebrnastog satena obrubljenogveveričjim krznom, širokih rukava kojisu skoro dodirivali pod, postavljenimekom ljubičastom čojom. Šai joj jesakupila kosu u tananu srebrnu mrežicukoja je svetlucala od tamnoljubičastihdragulja. Tirion je nikada ranije nijevideo da izgleda tako lepo, ali ti dugački

satenski rukavi nisu mogli da sakrijunjenu tugu. „Ledi Sansa“, reče joj on,„večeras ćeš biti najlepša žena udvorani.“

„Moj gospodar je previše ljubazan.“„Moja gospo“, reče Šai čežnjivo.

„Mogu li da te služim za stolom? Takoželim da vidim golubove kada buduizleteli iz pite.“

Sansa je nesigurno pogleda. „Kraljicaje izabrala sve poslužitelje.“

„А u dvorani će biti previše sveta.“Tirion je morao da potisne ozlojeđenost.„Biće muzičara koji će šetati po čitavomzamku, i stolova u spoljašnjem dvorištusa hranom i pićem za sve.“ Osmotrio jesvoj novi dublet, grimizni somotpostavljenih ramena i širokih rukava

rasečenih da prikažu postavu od crnogsatena. Lepa odeća. Samo da je još i nalepom čoveku. „Hajdemo, Pode, pomozimi da ovo obučem.“

Popio je još čašu vina dok se oblačio,onda uzeo ženu za ruku i otpratio je odKuhinjske utvrde da se uliju u reku svile,satena i somota koja je tekla premaprestonoj dvorani. Neki gosti su ušli danađu svoja mesta na klupama. Ostali suse vrteli pred vratima, uživajući uneobično toplom popodnevu. Tirionpovede Sansu po dvorištu da obaveneophodne ljubaznosti.

Vešta je u ovome, pomisli on dok juje gledao kako govori lordu Džajlzu damu kašalj zvuči bolje, hvali haljinuElinor Tirel i ispituje Džalabara Ksoa o

svadbenim običajima na Letnjimostrvima. Ser Kevan beše doveonjegovog brata od strica ser Lansela izbolničke postelje, prvi put nakon bitke.Izgleda jezivo. Lanselova kosa postalaje seda i krta, i bio je mršav kao grana.Da ga otac nije pridržavao, sigurno bi sesrušio. A ipak, kada Sansa pohvalinjegovu hrabrost i reče kako je lepovideti da se oporavlja, i Lansel i serKevan se ozariše. Bila bi dobra kraljicai još bolja žena Džofriju, da je umeo daje voli. Pitao se ume li njegov sestrić davoli bilo koga.

„Izgledaš izuzetno, dete“, reče lediOlena Sansi kada im priđe sitnimkoracima u zlatotkanoj haljini koja jesigurno bila teža od nje same. „Vetar ti

je, međutim, razbarušio kosu.“ Malastarica pruži ruku i popravi nemirneuvojke, vrativši ih na mesto i zategnuvšiSansinu mrežicu za kosu.

„Veoma me je rastužilo kad sam čulaza tvoje gubitke“, reče dok je petljala inameštala. „Brat ti je bio užasanizdajnik, znam, ali ako počnemo daubijamo muškarce na svadbama, još ćese i više bojati braka nego sada. Tako,to je bolje.“ Ledi Olena se osmehnu.„Drago mi je što mogu da kаžem kakoprekosutra krećem za Visoki Sad. Prekoglave mi je ovog smrdljivog grada,hvala lepo. Možda bi želela da kreneš samnom, u kratku posetu, dok se muškarcibave svojim ratom? Tako će mi strašnonedostajati moja Margeri, i sve njene

ljupke gospe! Tvoje društvo bilo biveoma prijatna uteha.“

„Previše si ljubazna, moja gospo“,reče Sansa, „ali mesto mi je kraj moggospodara muža.“

Ledi Olena uputi Tirionu izboran,bezub osmeh. „Oh? Oprosti luckastojstarici, moj gospodaru, nisamnameravala da ukradem tvoju ljupkuženu. Pretpostavljala sam da ćešpredvoditi lanistersku vojsku protivnekog opakog dušmanina.“

„Vojsku zmajeva i jelena. Gospodarkovnica mora da ostane na dvoru da bivojskama bilo plaćeno.“

„Naravno. Zmajevi i jeleni, to je bašpametno. A i kepečevi novčići. Čulasam za te kepečeve novčiće. Nema

sumnje da je prikupljanje njih strašnozamoran zadatak.“

„Prikupljanje prepuštam drugima,moja gospo,“

„Oh, stvarno? A ja mislila da ćeš seza to lično starati. Ne smemo dozvolitida neko kruni zakine njene kepečevenovčiće? Zar ne?“

„Sačuvajte bogovi.“ Tirion jepočinjao da se pita nije li se lord LutorTirel namerno bacio s one litice. „Akoćeš nam oprostiti, ledi Olena, vreme jeda zauzmemo svoja mesta.“

„Baš kao i ja. Sedamdeset i sedamjela, kažu, Ne smatraš li da je to malopreterano, moj gospodaru? Ja nećupojesti više od tri ili četiri zalogaja, alismo ti i ja vrlo mali, zar ne?“ Ponovo

pogladi Sansu po kosi i reče: „Dobro,idi sada, dete, i pokušaj da budešveselija. Nego, kud su se deli ovi mojigardisti? Levi, Desni, gde ste? Dolazite ipomozite mi da se popnem na podijum.“

Mada je do zalaska sunca ostajalo jošsat vremena, prestona odaja je već bilaokupana svetlom, baklje su gorele usvakom držaču. Gosti su stajali krajstolova dok su najavljivači izvikivaliimena i titule lordova i ledi koji suulazili. Paževi u kraljevskim livrejamapratili su ih kroz široki središnji prolaz.Galerija iznad bila je prepuna muzičara;bubnjara i frulaša i violinista, žica irogova i zapetih koža.

Tirion stegnu Sansinu ruku, i uđeteškim, gegavim korakom. Osećao je na

sebi njihove oči kako kopaju po novomožiljku, od koga je bio ružniji negoikada. Neka ih, neka gledaju, pomislidok se pentrao na svoje sedište.

Neka bulje i šapuću dok im nepresedne, neću zbog njih da sesakrivam. Za njima uđe Kraljica odTrnja, vukući sićušna stopala. Tirion sepitao ko smešnije izgleda, on sa Sansomili ta uvela ženica između svojih sedamstopa visokih telohranitelja blizanaca.

Džofri i Margeri ujahaše u prestonudvoranu na istovetnim belim konjima.Ispred njih su trčali paževi, bacajući imružine latice pod kopita. Kralj i kraljicasu se takođe presvukli za gozbu. Džofrije imao prugaste crno-grimizne čakšire izlatotkani dublet sa rukavima od crnog

satena, posut oniksima. Margeri se izstroge haljine koju je nosila u obredištupresvukla u jednu mnogo izazovniju, odsvetlozelenog somota sa usko šniranimprslučićem koji joj je otkrivao ramena igornji deo malih grudi. Nepovezana,njena meka smeđa kosa padala je nabela ramena i niz leđa, skoro do struka.Na čelu je nosila tananu zlatnu krunu.Osmeh joj beše stidljiv i mio. Ljupkadevojka, pomisli Tirion, i mnogo boljasudbina nego što je moj sestrićzaslužuje.

Kraljeva garda ih otprati na podijum,na počasna mesta u senci Gvozdenogprestola, za tu priliku ukrašenogdugačkim svilenim trakama ubarateonski zlatnom, lanisterski

grimiznom i tirelski zelenom. Serseizagrli Margeri i poljubi je u oba obraza.Lord Tivin uradi isto, a onda i Lansel iser Kevan. Džofrija celivahu nevestinotac i njegova nova braća, Loras iGarlan. Niko se nije otimao da poljubiTiriona. Kada kralj i kraljica zauzešesvoja mesta, prvoobrednik se diže dapovede molitvu. Ovaj bar nije onolikoopširan kao prethodni, uteši se Tirion.

On i Sansa su sedeli daleko nakraljevoj desnoj strani, pored serGarlana Tirela i njegove žene, lediLeonete. Desetak drugih ljudi sedeli subliže Džofriju, što bi osetljiviji čovekprotumačio kao uvredu, s obzirom na toda je još nedavno on bio kraljeva desnaruka. Tirionu bi još više prijalo da ih je

stotinu.„Neka se čaše napune!“ - objavi

Džofri kada bogovima bi odana pošta.Peharnik nasu čitav vrč tamnog seničkogvina u zlatni svadbeni pehar koji im jelord Tirel poklonio tog jutra. Kralj jemorao da ga podigne obema rukama.„Za moju ženu i kraljicu!“

„Za Margeri!“ - uzvrati mu pokličemčitava dvorana. „Margeri! Margeri! Zakraljicu!“ Hiljadu čaša se sudariše, isvadbena gozba uistinu poče. TirionLanister je pio sa ostalima, ispraznivšičašu u prvoj zdravici i mahnuvši da muje ponovo napune čim je seo.

Prvo jelo beše gusta čorba odpečuraka i puževa, poslužena upozlaćenim zdelama. Tirion je doručak

jedva pipnuo, i vino mu je već udarilo uglavu, tako da mu je hrana dobro došla.Brzo ju je završio. Jedno gotovo, jošsedamdeset i šest. Sedamdeset i sedamjela, dok u gradu deca još umiru odgladi, a ljudi bi ubili za jednu rotkvicu.Ne bi baš toliko voleli Tirele da nassada vide.

Sansa okusi kašiku čorbe i odgurnuzdelu. „Ne dopada ti se, moja gospo?“ -upita Tirion.

„Biće još toliko jela, moj gospodaru,a ja imam mali želudac.“ Nervozno seigrala kosom i gledala niz sto ka mestugde je Džofri sedeo sa svojom tirelskomkraljicom.

Žali li što nije na Margerinommestu? Tirion se namršti. Čak bi i dete

trebalo da bude pametnije. Okrenu se,želeći da nađe nešto što će mu skrenu timisli, ali kuda god bi pogledao, bilo ježena, lepih, otmenih, čarobnih i srećnihžena koje su pripadale drugimmuškarcima. Margeri se, naravno,umilno smejala dok je sa Džofrijemispijala iz velikog sedmostranogsvadbenog pehara. Njena mati lediAlerija, srebrnokosa i naočita, jošgordog držanja kraj Mejsa Tirela. Trikraljičine mlade rođake, šarene kaoptice. Tamnokosa Miranka, žena lordaMerivedera, krupnih crnih zavodljivihočiju. Elarija Peščana među Dornjanina(Sersei ih je posadila za svoj sto, odmahispod podijuma, na počasno mesto, ališto je dalje mogla od Tirela), koja se

smeje na nešto što joj je Crvena Kobrarekao.

A bila je tu i još jedna žena, sedela jegotovo u dnu trećeg stola na levojstrani... žena nekog Fosoveja, mislio je,u poodmakloj trudnoći. Njena nežnalepota nimalo nije bila umanjena velikimstomakom, baš kao ni njeno uživanje uhrani i veselju. Tirion je posmatrao kakoje muž hrani zalogajima sa svog tanjira.Pili su iz iste čaše, i često su se ljubili,bez nekog posebnog razloga. Kada godbi to uradili, on bi blago, nežno izaštitnički položio šaku na njen stomak.

Pitao se šta bi Sansa uradila da sesada nagne i poljubi je. Verovatno biustuknula. Ili bi bila hrabra i nekako toistrpela, kao što joj je dužnost. Ta moja

žena tako dobro pazi na svoje dužnosti.Ako bi joj rekao da večeras hoće da jojuzme devičanstvo, i to bi pokornoistrpela, i ne bi jecala više nego štomora.

Zatražio je još vina. Kada mu jestiglo, već se služilo drugo jelo, velikopecivo puno svinjetine, pinjola i jaja.Sansa je pojela samo jedan zalogaj doksu najavljivači pozvali prvog od sedampevača.

Sivobradi Harfista Hamiš objavi daće pevati „za uši bogova i ljudi, pesmušto je u Sedam kraljevstava niko ranijenije čuo“. Nazvao ju je „Juriš lordaRenlija“.

Prsti mu preleteše preko žica harfe,ispunivši prestonu dvoranu umilnim

zvucima. „Sa svog prestola od kostiGospodar smrti pogleda dole naubijenog lorda“, poče Hamiš, i nastavida peva kako je Renli, pokajavši se zbogpokušaja da otme sinovčevu krunu,usprkosio samom Gospodaru smrti ivratio se u zemlju živih da odbranikraljevstvo od svog brata.

I zbog ovoga je siroti Simon završiou kazanu klin čorbe, pomisli Tirion.Kraljici Margeri pri kraju zaiskriše suzeu očima kada sen hrabrog lorda Renlijaodlete u Visoki Sad da po poslednji putpogleda lice svoje istinske ljubavi.„Renli Barateon se u životu ni za šta nijepokajao“, reče Bauk Sansi, „ali ako jena meni da sudim, Hamiš je upravoosvojio pozlaćenu lautu.“

Harfista im takođe otpeva i nekolikopoznatijih pesama. „Zlatna Ruža“ bešeza Tirele, bez sumnje, kao što je „Kišenad Kastamirom“ trebalo da polaskajunjegovom ocu. „Devica, Majka iStarica“ oduševila je prvoobrednika,dok je „Moja gospa žena“ zadovoljilasve romantične devojke, a bez sumnje ineke momke. Tirion je slušao jednimuhom dok je probao slatke kukuruzneprženice i vruć ovseni hleb ispečen sakomadima urmi, jabuke i pomorandže, igrickao rebro divljeg vepra.

Nakon toga su jela i zabave sledilijedno drugo u zapanjujućem obilju,podstaknuti bujicom vina i piva. Hamiših je ostavio, a njegovo mesto je zauzeoomanji postariji medved koji je trapavo

plesao uz frulu i bubanj dok su gosti jelipastrmku spremljenu u korici odmlevenog badema. Mesečev Dečak sepopeo na štule i jurio oko stolovaneverovatno debelu ludu lorda Tirela,Salčića, a gospodari i gospe su probalipečene čaplje i pite sa sirom i lukom.Trupa pentoških akrobata izvodila jezvezde i kolutove, balansirala satanjirima na golim stopalima i napravilaživu ljudsku piramidu. Njihovepoduhvate pratile su krabe kuvane užestokim istočnjačkim začinima, pladnjipuni komada ovčetine spremljene ubademovom mleku s mrkvom, suvimgrožđem i crnim lukom, i ribljimpituljicama još vrućim od peći.

Onda najavljivači pozvaše sledećeg

pevača; Kolija Kvejnisa iz Tiroša, kojije imao svetlogrimiznu bradu i naglasakbaš onako urnebesan kako je Simonobećao. Kolio poče sa svojom verzijom„Plesa zmajeva“, koja je zapravo bilapesma za dvoje pevača, muško i žensko.Tirion je nekako istrpe uz dvostrukuporciju fazana u medu i đumbiru inekoliko čaša vina. Setna balada o dvojeljubavnika na samrti usred UsudaValirije možda bi se više dopalagostima da je Kolio nije pevao navisokovalirijskom, koji je retko ko odprisutnih razumeo. Ali „KrčmaricaBesa“ ih pridobi bezobraznim tekstom.Paunovi su posluženi sa perima, pečeniu celo i punjeni urmama, dok je Koliopozvao bubnjara, duboko se poklonio

pred lordom Tivinom, i započeo „Kišenad Kastamirom“.

Ako budem morao da istrpim jošsedam verzija toga, otići ću u Buvljurupu i izviniti se zbog čorbe. Tirion seokrenu svojoj ženi. „I, koji ti se višesviđa?“

Sansa zatrepta na njega. „Mojgospodaru?“

„Pevači. Koji ti se više sviđa?“„Iz... izvini moj gospodaru. Nisam ih

slušala.“Nije ni jela. „Sansa, nešto nije u

redu?“ Progovorio je bez razmišljanja, iodmah se osetio kao budala. Svarodbina joj je poklana, udata je zamene, a ja je pitam da li nešto nije uredu.

„Ne, moj gospodaru.“ Ona skrenupogled od njega i neubedljivo poče daglumi kako je zanima što MesečevDečak gađa ser Dontosa urmama.

Četiri majstora piromansera stvorišezveri od živog plamena koje su kidisalejedna na drugu vatrenim kandžama doksu poslužitelji sipali mešavinu goveđesupe i kuvanog vina zaslađenog medom iposutog kuvanim bademima i sitnimknedlama. Onda uđoše gajdaši idresirani psi i gutači mačeva uz grašakna maslacu, seckane orahe i labuđeodreske barene u sosu od šafrana ibreskvi. („Nisu valjda ponovolabudovi“, promrmlja Tirion, prisetivšise večere sa sestrom pred bitku.)Žongler je u vazduhu držao pet-šest

sekira i mačeva dok su na sto iznosiliražnjeve sa krvavicama koje su jošcvrčale, a što je bio splet okolnosti kojise Tirionu učinio prilično zabavan,mada možda ne i najukusniji.

Najavljivači dunuše u trube. „Sada ćevam, za zlatnu lautu“, viknu jedan,„pevati Galijeon od Kaja.“

Galijeon beše krupan, plećat čovekcrne brade, ćelave glave i gromkogglasa koji je ispunio svaki kutakprestone odaje. „Plemeniti gospodari igospe lepe, ove noći ću vam pevatisamo jednu pesmu“, najavi on. „То jepesma o Crnobujici, i tome kako jespaseno kraljevstvo.“ Bubnjar udarispor, zlokoban ritam.

„Zapao u crne misli kule crni

gospodare“, poče Galijeon, „u svomzamku, u visoku, crnom kao sumraktmasti.“

„Сrnе su mu kose duge, crna mu jeduša cela“, zapevaše muzičari uglas.Uključi se i frula.

„Sve se gosti krvožeđu, pakošću seljutom časti, a pehare crne pije zlobepune i propasti“, pevao je Galijeon.„Sedmorima kraljevstvima vladao mibrat jedini, veli crni gospodare svojojženi veštičari. Uzeću mu, prisvojiću svenjegovo što je bilo. Nek oseti sinaknjegov moga noža britke čari.“

„Sa kosom od suva zlata taj junošamladi, hrabri“, odgovoriše njegovimuzičari, a zasviraše harfa i violina.

„Ako ikada ponovo postanemdesnica, prvo ću da povešam svepevače“, reče Tirion preglasno.

Ledi Leoneta se vedro nasmeja krajnjega, a ser Garlan se nagnu da kaže:„Neopevano junačko delo nije ništamanje vredno.“

„Sazva crni gospodare vojske svojenebrojene, sabrali se oko njega, vranecrne, nakot gladan. Krvi žedni sjatišese, ukrcaše na brodovlje...“

„I bez gazde tad ostade Tirionovnosić jadan“, završi Tirion.

Ledi Leoneta se zakikota. „Možda jetrebalo da budeš pevač, moj gospodaru.Sklapaš rime jednako dobro kao ovajGalijeon.“

„Ne, moja gospo“, reče ser Garlan.

„Moj gospodar Lanister sazdan je zavelika dela, a ne da o njima peva. Danije bilo njegovog lanca i divlje vatre,dušmani bi prešli preko reke. A daTirionovi divljani nisu pobili većinuizvidnika lorda Stanisa, nikada ne bismouspeli da ga iznenadimo.“

Tirion oseti apsurdnu zahvalnost natim rečima, i one mu pomogoše da istrpiGalijeonove beskrajne stihove o dečaku-kralju i njegovoj majci, zlatnoj kraljici.

„То nikada nije uradila“, izlete Sansinenadano.

„Nikada ne veruj onome što čuješ upesmama, moja gospo.“ Tirion pozvaposlužitelja da im napuni vinske čaše.

Uskoro je napolju pala noć, aGalijeon je još pevao. Pesma mu je

imala sedamdeset i sedam strofa, madase činilo da ih ima hiljadu. Po jednu zasvakog gosta u dvorani. Tirion je samouz pomoć vina podneo poslednjihdvadesetak, inače bi morao da nabijepečurke u uši. Kada se pevač poklonio,neki gosti bili su dovoljno pijani dasami nenamerno počnu da zabavljajudruge. Velemeštar Piseli je zaspao doksu se plesači sa Letnjih ostrva vrteli iokretali u odorama od svetlog perja izagasite svile. Upravo su iznosili roladeod losa punjene buđavim plavim siromkada jedan vitez lorda Rovana ubodenekog Dornjanina. Zlatni plaštovi ihobojicu odvukoše, jednog da truli ućeliji, a drugog da ga ušije meštarBalabar.

Tirion se igrao čorbom od vepra,začinjenom cimetom, karanfilićem,šećerom i bademovim mlekom, kadakralj Džofri iznenada skoči na noge.„Dovedite mi moje kraljevskemegdandžije!“ - viknu on glasomotežalim od vina, pa pljesnu.

Moj sestrić je pijaniji od mene,pomisli Tirion dok su Zlatni plaštoviotvarali velika vrata u dnu dvorane. Sasvog mesta mogao je da vidi samovrhove dva prugasta koplja kada dvajahača uđoše jedan pored drugog. Talassmeha ih otprati niz središnji prolazprema kralju. Mora da jašu ponije,zaključi... ali mu onda izađoše pred oči.

Vitezovi su bili dva kepeca. Jedan jejahao ružnog sivog psa, dugačkih nogu i

teške vilice. Drugi je jahao ogromnupegavu krmaču. Obojeni drveni oklopčegrtao je dok su mali vitezoviposkakivali gore-dole u sedlima. Nosilisu štitove veće od sebe samih i odvažnose rvali sa kopljima dok su napredovali,njišući se tamo-amo, što je izazivaloprovale smeha. Jedan vitez bio je sav uzlatu, s crnim jelenom naslikanim naštitu; drugi je nosio sivo i belo, i grb savukom. Konji su im imali sličnepokrovce.

Tirion pogleda nasmejana lica napodijumu. Džofri je bio crven i bezdaha, Tomen je podvriskivao i cupkao usedištu, Sersei se uglađeno smejuljila, ačak je i lord Tivin delovao kao da mu jepomalo zabavno. Od svih njih za

visokim stolom, samo se Sansa Starknije osmehivala. Zbog toga bi moždamogao da je voli, ali su zapravo očimale Starkove bile negde daleko, kao dačak nije ni videla komične jahače kakoim se približavaju.

Nisu kepeci krivi, shvati Tirion.Kada završe, pohvaliću ih i daću imdebelu kesu srebra. A sutra ćuustanoviti ko je priredio ovu tačku ipostaraću se da i njemu zahvalim, samomalo drugačije.

Kada kepeci pritegoše ispodpodijuma da pozdrave kralja, vitez savukom ispusti štit. Dok se naginjao da gauzme, vitez sa jelenom ispusti teškokoplje i tresnu ga preko leđa. Vitez svukom pade sa svinje, a koplje mu se

otkotrlja i udari dušmanina u glavu.Obojica završiše na podu, jedan prekodrugoga. Pošto ustadoše, obojicapokušaše da uzjašu psa. Usledi mnogovike i guranja. Napokon se vratiše usedla, samo što je svaki uzjahao tuđuživotinju, sa pogrešnim štitom, okrenutnaopačke.

Bilo je potrebno još vremena da se tosredi, ali su na kraju odjurili na suprotnestrane dvorane i okrenuli se, spremni zasudar. Dok su se gospodari i gospegušili od smeha i kikotanja, mali ljudinaleteše jedan na drugoga uz prasak ičegrtanje, i koplje viteza s vukom udarikacigu viteza sa jelenom i otkide muglavu sa ramena. Ona prolete krozvazduh prskajući krv i slete u krilo lorda

Džajlza. Bezglavi kepec se zatetura okostolova, mlatarajući rukama. Psizalajaše, žene vrisnuše, a MesečevDečak se napadno zaljulja na štakama,ali tad lord Džajlz iz smrskane kacigeizvadi naprslu crvenu dinju, na šta vitezsa jelenom izviri iz oklopa, i dvoranomse zaori još jedna provala smeha.Vitezovi sačekaše da zamre, obiđošejedan oko drugoga razmenjujućiživopisne uvrede, i taman se spremiše zajoš jedan nalet, kada pas zbaci svogjahača na pod i zajaha krmaču. Ogromnasvinja nesrećno zaskiča, dok su svadbaricičali od smeha, posebno kada vitez sajelenom skoči na viteza sa vukom, spustičakšire i poče mahnito da oponaša psa.

„Predajem se, predajem“, zavapi

drugi kepec. „Dobri viteže, skloni svojmač!“

„Sklonio bih, sklonio, kada bi tiprestao da mrdaš korice!“ - odgovorikepec koji je bio odozgo, na opšteoduševljenje.

Džofriju je vino curilo iz obenozdrve. Boreći se za vazduh, osovi sena noge, zamalo ne prevrnuvši visokipehar. „Pobednik“, viknu, „imamopobednika!“ Kada vide da kralj govori,dvorana stade da se utišava. Kepeci serazdvojiše, bez sumnje očekujućikraljevsku zahvalnost. „Međutim, ne bašpravog pobednika“, reče Džof. „Pravipobednik je onaj ko savlada sveizazivače.“ Kralj se pope na sto. „Kоjoš hoće da izazove našeg malog

pobednika?“ Uz veseo osmeh, okrenu seka Tirionu. „Ujače! Ti ćeš braniti častmoga kraljevstva, zar ne? Ti možeš dajašeš svinju!“

Smeh ga prekri poput talasa. TirionLanister se nije sećao kako je ustao, nitikako se popeo na svoju stolicu, alishvati da stoji na stolu. Dvorana bešebakljama osvetljeno more iskeženih lica.Iskrivio je lice u najstrašniju imitacijuosmeha koje je Sedam kraljevstavaikada videlo. „Veličanstvo“, viknu,„jahaću svinju... ali samo ako ti jašešpsa!“

Džof se namršti, zbunjen. „Ја? Janisam kepec. Zašto ja?“

Sam si mi se namestio, Džofe. „Ра tisi jedini čovek u dvorani koga ću

sigurno pobediti!“Nije mogao da odredi šta je više

prijalo; trenutak preneražene tišine, burasmeha koja je usledila ili izgled slepoggneva na licu njegovog sestrića. Kepecskoči na pod sasvim zadovoljan, a kadadiže pogled, ser Ozmund i ser Merin supomagali Džofu da takođe siđe.Primetivši da ga Sersei streljapogledom, Tirion joj posla poljubac.

Bilo je pravo olakšanje kada muzičarizasviraše. Mali vitezovi izvedoše psa ikrmaču iz dvorane, gosti se vratišetanjirima veprovog mesa, a Tirionnaruči još čašu vina. Ali iznenada narukavu oseti ser Garlanovu ruku. „Mojgospodaru, pazi“, upozori ga vitez.„Kralj.“

Tirion se okrenu na stolici. Džofri seskoro doteturao do njega, crvenog lica,dok se vino prelivalo preko ruba velikogzlatnog svadbenog pehara koji je nosio uobe šake. „Veličanstvo“, beše jedino štoje stigao da kaže pre nego što mu kraljizli pehar na glavu. Vino mu obli licepoput crvene bujice. Natopi mu kosu,zapeče oči, kliznu niz obraze, nakvasisomot novog dubleta. „Kako ti se ovosviđa, Bauče?“ - upita posprdno Džofri.

Tirionu su oči gorele. Obrisa licerukavom i pokuša da trepćući izbistrisvet pred sobom. „То nije bilo lepo.Veličanstvo“, ču kako ser Garlan tihogovori.

„Baš naprotiv, ser Garlane.“ Tirionnije smeo da dozvoli da sve postane još

gore, ne ovde, kada gleda polakraljevstva. „Ne bi svaki kralj počastioskromnog podanika tako što će gaposlužiti iz sopstvenog pehara. Šteta štose vino prolilo.“

„Nije se prolilo“, reče Džofri,previše neosetljiv da prihvati odstupnicukoju mu je Tirion ponudio. „А nisam teni služio.“

Kraj Džofrija se iznenada pojavikraljica Margeri. „Moj mili kralju“,pozva mala Tirelka, „dođi, vrati se nasvoje mesto, čeka novi pevač.“

„Alarik od Ejsena“, reče ledi OlenaTirel, oslonjena na štap i ne obazirući seništa više na mokrog kepeca od svojeunuke. „Iskreno se nadam da će namotpevati ’Kiše nad Kastamirom’. Prošao

je već čitav sat, zaboravila sam kakoide.“

„Ser Adam takođe hoće da nazdravi“,kaza Margeri. „Veličanstvo, molim te.“

„Nemam vina“, objavi Džofri. „Kakoda nazdravim kada nemam vina? Bauče,posluži me. Pošto nećeš da se boriš,bićeš mi peharnik.“

„Biće mi velika čast.“„То ne treba da ti bude čast!“ -

vrisnu Džofri. „Sagni se i podigni mojpehar.“ Tirion uradi kao što mu jenaređeno, ali kada pruži ruku ka dršci,Džofri mu šutnu pehar između nogu.„Diži ga! Zar si nespretan kao što siružan?“ Morao je da se odvuče ispodstola da ga nađe. „Dobro, sada ga napunivinom.“ On uze vrč od jedne služavke i

napuni pehar do tri četvrtine. „Ne, nakolena, kepecu.“ Klečeći, Tirion dižeteški pehar, pitajući se da li će ponovobiti okupan. Ali Džofri uze svadbenipehar jednom rukom, otpi dugačakgutljaj i stavi ga na sto. „Sada možeš daustaneš, ujače.“

Oseti grč u nogama kada pokuša daustane, i zamalo ponovo ne pade. Tirionje morao da se uhvati za stolicu. SerGarlan mu pruži ruku. Džofri se nasmeja,kao i Sersei. Onda i ostali. Nije imvideo lica, ali ih je čuo.

„Veličanstvo.“ Glas lorda Tivinabeše besprekorno uljudan. „Iznose pitu.Potreban je tvoj mač.“

„Pitu?“ Džofri uze svoju kraljicu zaruku. „Hajdemo, moja gospo, stiže pita.“

Gosti ustadoše, vičući i tapšući ižestoko se kucajući vinskim čašama doksu šestorica ozarenih kuvara sporo duždvorane gurali kolica sa velikom pitom.Dva koraka beše široka, zlatnosmeđekorice, a iz nje je dopiralo lupkanje igukanje.

Tirion se vrati na stolicu, Sada jesamo još golub trebalo da mu se poserena glavu, i dan će biti savršen. Vino muje promočilo dublet i veš, i osećao ga jena koži. Trebalo bi da se presvuče, alinikome nije bilo dozvoljeno da napustigozbu sve dok mladenci ne krenu ukrevet. Dotle je bilo još dobrih dvadesetili trideset jela, proceni on.

Kralj Džofri i njegova kraljicasačekaše pitu ispod podijuma. Kada

Džof isuka mač, Margeri mu zadrža ruku.„Udovičin jecaj nije iskovan da bi senjime sekle pite.“

„Istina.“ Džofri diže glas. „Ser Iline,tvoj mač!“

Iz senki u dnu dvorane izroni ser IlinPejn. Utvara na svadbi, pomisli Tiriondok je gledao kraljevskog glavosečukako pristupa, suv i mračan. Bio jepremlad da upozna ser Ilina pre nego štoje ovaj izgubio jezik. Tada je sigurnobio drugačiji čovek, ali je sada tišinajednako deo njega kao i te prazne oči,zarđala verižnjača i veliki mač naleđima.

Ser Ilin se pokloni pred kraljem ikraljicom, pruži ruku iznad ramena iisuka šest stopa kićenog srebra sa

blistavim runama. Kleknu da ponudi mačDžofriju, balčakom napred; iskre crvenevatre namigivale su iz rubinskih očiju najabuci, komadu zmajstakla isklesanom uobliku iskežene lobanje.

Sansa se promeškolji. „Koji je tomač?“

Tiriona su oči još pekle od vina.Zatrepta i pogleda ponovo. Veliki mačser Ilina bio je dugačak i širok kao Led,ali previše srebrnast i svetlucav; uvalirijskom čeliku bilo je tame, i dima unjegovoj duši. Sansa mu stegnu ruku.„Šta je ser Ilin uradio s mačem mogaoca?“

Trebalo je da pošaljem Led. RobuStarku, pomisli Tirion. Pogleda oca, alilord Tivin je gledao kralja.

Džofri i Margeri spojiše šake dadignu veliki mač i zajedno ga spustiše usrebrnastom luku. Kada se kora slomi,golubovi izleteše u oblaku belog perja iraspršiše se na sve strane, grabeći kaprozorima i tavanskim gredama. Saklupa se diže oduševljeno klicanje, afrulaši i gajdaši na galeriji zasvirašeneku živahnu melodiju. Džofri uze svojunevestu i zavrte je veselo oko sebe.

Poslužitelj stavi krišku vruće golubijepite pred Tiriona i zali je kašikom kremaod limuna. U toj piti su golubovi bilizaista ispečeni, ali mu nisu bili ništaprimamljiviji od onih belih koji sulepršali po dvorani. Ni Sansa nije jela.„Smrtno si bleda, moja gospo“, rečeTirion. „Tebi je potreban svež vazduh, a

meni nov dublet.“ Ustade i pruži jojruku. „Hajdemo.“ Ali pre nego štouspeše da se povuku, Džofri se vrati.„Ujače, kuda to ideš? Ti si mojpeharnik, zar si zaboravio?“

„Treba da se presvučem u čistoodelo, veličanstvo. Imam li tvojudozvolu da odem?“

„Ne. Tako mi se više dopadaš.Posluži mi vino.“

Kraljev pehar bio je na stolu, tamogde ga je ostavio. Tirion je moraoponovo da se popne na stolicu da gadohvati. Džof mu ga ote iz ruku i otpidugačak gutljaj; grlo mu je radilo dokmu se ljubičasto vino slivalo niz vrat.„Moj gospodaru“, reče Margeri, „trebada se vratimo na mesta. Lord Bakler želi

da nam nazdravi.“„Moj ujak nije pojeo svoju golubiju

pitu.“ Držeći pehar jednom rukom, Džofdrugu zabi u Tirionovu pitu. „Kažu da jezla sreća ne jesti pitu“, prekori ga ondok je punio usta vrelim začinjenimgolubijim mesom. „Vidiš, dobra je.“Onda se nakašlja, prskajući komadićimakore, i uze još šaku. „Ali je suva. Trebada se zalije.“ Džof otpi još gutljaj vina iponovo se nakašlja, ovog puta jače.„Hoću da vidim, kah, da te vidim kakoj a š e š , kah kah, onu svinju, ujače.Hoću...“ Reči mu prekide napad kašlja.

Margeri ga zabrinuto pogleda.„Veličanstvo?“

„То je ova, kah, pita, ništ... kah,pita.“ Džof ponovo otpi, ili pokuša, ali

mu sve vino izlete napolje kada gapresamiti novi napad kašlja. Lice mu jecrvenelo. „Ne kah mogu kah kah kahkah...“ Pehar mu kliznu iz šaka itamnocrveno vino se razli prekopodijuma.

„Davi se“, izusti preneraženo kraljicaMargeri.

Njena baka stade uz nju. „Pomozitesirotom dečaku!“ zakrešta Kraljica odTrnja, glasom deset puta većim od sebe.„Budale! Zar ćete samo da stojite izurite? Pomozite svom kralju!“

Ser Garlan odgurnu Tiriona i poče daudara Džofrija po leđima. Ser OzmundKetlblek rastrgnu kraljev okovratnik. Izdečakovog grla dopre jeziv i piskutavzvuk, zvuk čoveka koji pokušava da

usisa reku kroz slamčicu; onda stade, ato beše još i strašnije. „Okrenite ga!“ -zagrme Mejs Tirel na svakoga i nikoga.„Okrenite ga naopačke, dignite ga zastopala!“ Drugi glas je vikao: „Vode,dajte mu vode!“ Prvoobrednik počeglasno da se moli. Velemeštar Piseliviknu nekome da mu pomogne da ode dosvojih odaja po napitke. Džofri poče dase grabi za grlo, nokti mu zaparašekrvave brazde po koži. Pod kožom,mišići su bili tvrdi kao kamen. PrincTomen je vrištao i plakao.

Umreće, shvati Tirion. Osećao seneobično mirno, mada je oko njegabesneo potpuni metež. Ponovo su udaraliDžofa po leđima, ali mu je lice sve višetamnelo. Psi su lajali, deca jecala, ljudi

dovikivali jedni drugima beskorisnesavete. Pola svatova bilo je na nogama,neki su se gurali da bi bolje videli,ostali jurili ka vratima u želji da što prepobegnu.

Ser Merin otvori kraljeva usta da bimu nabio kašiku u grlo. U tom trenutku,dečakove oči se susretoše s Tirionovim.Ima Džejmijeve oči. Samo, nikada nijevideo Džejmija da izgleda takouplašeno. Dečaku je tek trinaestgodina. Džofri je suvo krkljao,pokušavajući da progovori. Oči su mu seiskolačile od užasa, digao je ruku... dauhvati svog ujaka, ili da na njegapokaže... Moli li me to za oproštaj, ilimisli da mu ja mogu pomoći? „Nee-eee“, zakuka Sersei, „Oče pomozi mu,

neka mu neko pomogne, moj sin, mojsin...“

Tirion shvati da misli o Robu Starku.Moja svadba je, kad malo boljerazmislim, sasvim dobro prošla.Pogleda da vidi kako Sansa to prima, alije u dvorani vladao prevelik metež da bije našao. Oči mu, međutim, padoše nasvadbeni pehar, zaboravljen na podu.Priđe mu i uze ga. Na dnu je bio još prstljubičastog vina. Tirion se na trenzamisli, pa ga prosu na pod.

Margeri Tirel je jecala u bakinomnaručju dok je starica govorila: „Budihrabra, budi hrabra.“ Većina muzičarase razbežala, ali je poslednji flautista nagaleriji svirao neku tugovanku. U dnuprestone odaje izbila je tuča, i gosti su

gazili jedni druge. Ser Adamovi zlatniplaštovi krenuše da uspostave red. Gostisu bezglavo bežali u noć, jedni uplakani,drugi teturajući i povraćajući, treći blediod straha. Tirion sa zakašnjenjempomisli da bi i njemu valjalo da ode.

Kada je čuo Sersein vrisak, znao jeda je gotovo.

Treba da odem. Smesta. Umesto togase dogega do nje.

Sestra mu je sedela u bari vina, grlećitelo svog sina. Haljina joj je bilaumrljana i poderana, lice belo kao kreč.Mršav crn pas došunjao se do nje injuškao Džofrijev leš. „Dečak jepreminuo, Sersei“, reče lord Tivin.Položi ruku u rukavici na kćerkino rame,a jedan gardista otera psa. „Pusti ga

sada. Ostavi ga.“ Nije ga čula. DvojicaKraljevih gardista su morali da jojsklone prste, i telo kralja DžofrijaBarateona mlitavo i beživotno kliznu napod.

Prvoobrednik kleknu kraj njega. „Očena nebesima, pravedno sudi našemdobrom kralju Džofriju“, zapeva on,počevši molitvu za mrtve. Margeri Tirelzajeca, a Tirion ču njenu majku lediAleriju kako govori: „Zadavio se,dušice. Zadavio se pitom. To nemanikakve veze s tobom. Zadavio se. Svismo videli.“

„Nije se zadavio.“ Sersein glas bešeoštar kao ser Ilinov mač. „Moj sin jeotrovan.“ Diže pogled ka belimvitezovima koji su bespomoćni stajali

oko nje. „Kraljevi gardisti, izvršitesvoju dužnost.“

„Moja gospo?“ - upita nesigurno serLoras Tirel.

„Uhapsi mog brata“, naredi mu ona.„On je ovo uradio, kepec. On i njegovamala žena. Oni su mi ubili sina. Tvogkralja. Hvatajte ih! Hvatajte ih oboje!“

SANSADaleko, na drugom kraju grada, zvono

poče da zvoni.Sansa se osećala kao da je u snu.

„Džofri je mrtav“, reče drveću, da vidihoće li je to probuditi.

Nije bio mrtav kada je izašla izprestone dvorane. Ipak, klečao je,grebao vrat, kidao sopstvenu kožu dokse borio za vazduh. Taj prizor je biopreviše užasan da bi ga gledala, pa seokrenula i pobegla, u suzama. LediTanda je takođe bežala. „Imaš dobrosrce, moja gospo“, rekla je Sansi. „Nebi svaka devica plakala za čovekom kojiju je odbacio i udao za kepeca,“

Dobro srce. Imam dobro srce.Histeričan smeh joj navre uz grlo, ali gaSansa obuzda. Zvona su zvonila, sporo ižalobno. Zvonila, zvonila, zvonila. Istosu tako zvonila i za kralja Roberta.Džofri je mrtav, mrtav je, mrtav je,mrtav, mrtav, mrtav. Zašto onda plače,kada je želela da zapleše? Jesu li to suzeradosnice?

Našla je odeću tamo gde ju je sakrilapretprošle noći. Pošto nije bilo služavkida joj pomognu, trebalo joj je duže negoobično da razveže vezice svoje haljine.Ruke su joj bile čudno trapave, madanije bila onoliko uplašena koliko jetrebalo da bude. „Bogovi su okrutni štosu ga uzeli tako mladog i lepog, navlastitoj svadbi“, rekla joj je ledi

Tanda.Bogovi su pravedni, reče Sansa. Rob

je takođe poginuo na svadbi. Za Robomje plakala. Za njim i Margeri. SirotaMargeri, dvaput udata i dvaput udovica.Sansa izvuče ruku iz rukava, skinuhaljinu, i iskorači iz nje. Skupi je i gurnuu rupu u hrastu, pa istrese odeću koju jetamo skrivala. Obuci se toplo, rekao jojje ser Dontos, i obuci se u tamne boje.Nije imala ništa crno, tako da jeodabrala haljinu od debele smeđe vune.Prslučić je, međutim, bio ukrašenslatkovodnim biserima. Plašt će ihpokriti. Bio je tamnozelen, s velikomkukuljicom. Ona prebaci haljinu prekoglave i ogrnu plašt, mada nije odmahnavukla kukuljicu. Bile su tu i cipele,

jednostavne i izdržljive, ravnihpotpetica i četvrtaste. Bogovi su čulimoju molitvu, pomisli. Osećala se takoošamućeno i oduzeto, kao u snu. Koža mise pretvorila u porcelan, u slonovaču, učelik. Ruke su joj se kretale ukočeno,nespretno, kao da njima nikada ranijenije rasplitala kosu. Na tren požele da jeŠai tu, da joj pomogne oko mrežice.

Kada je skide, dugačka kestenjastakosa joj se poput slapa spusti preko leđai ramena. Mrežica od kovanog srebra jojje visila sa prstiju, fini metal je mutnosvetlucao, a kamenje crno iskrilo namesečini. Crni ametisti iz Ašaija. Jedanje nedostajao. Sansa diže mrežicu da jebolje pogleda. U srebrnom ležištu izkoga je ispao kamen videla se tamna

mrlja.Obuze je iznenadni užas. Srce joj

zatutnja u grudima, i ona na tren zadržadah. Zašto sam se tako uplašila, to jesamo ametist, crni ametist iz Ašaija,ništa više od toga. Sigurno je ispao izležišta, to je sve. Olabavio se i ispao, isada leži negde u prestonoj dvorani, iliu dvorištu, osim ako...

Ser Dontos je rekao da je mrežica zakosu njena mađija, da će je ona odvestikući. Rekao je kako mora da je nosivečeras na Džofrijevoj svadbi. Srebrnažica joj se zategla preko prstiju. Palcemprotrlja rupu u kojoj je bio kamen.Pokuša da se zaustavi, ali prsti kao danisu bili njeni. Rupa joj je privlačilapalac, kao što zub koga nema privlači

jezik. Kakva to mađija? Kralj je mrtav,okrutni kralj koji je bio njen hrabri princpre hiljadu godina. Ako je Dontos lagaoo mrežici za kosu, možda je lagao i osvemu ostalom? Šta ako ne dođe? Štaako nema broda, ni čamca na reci, nibekstva? Šta će se onda desiti s njom?

Začu slabašno šuškanje lišća i gurnusrebrnu mrežicu za kosu duboko u džepplašta. „Kо to ide?“ - upita. „Kо je to?“Bogošuma beše mračna, a zvona suzvonila za Džofrija u njegovom grobu.

„Ја.“ On istetura ispod krošnji, tolikopijan da je jedva stajao. Uhvati je zaruku da se ispravi. „Mila Džonkil, došaosam. Tvoj Florijan je došao, ne boj se.“

Sansa ustuknu od njegovog dodira.„Rekao si da moram da nosim mrežicu

za kosu. Srebrnu mrežicu sa... koje jeovo kamenje?“

„Ametisti. Crni ametisti iz Ašaija,moja gospo.“

„То nisu ametisti. Nisu? Nisu? Lagaosi me.“

„Crni ametisti“, zakle se on. „U njimaje bila mađija.“

„U njima je bilo ubistvo!“„Tiho, moja gospo, tiho. Nije ubistvo.

Zadavio se golubijom pitom.'' Dontos seveselo zakikota. „О, ukusna ukusna pita.Srebro i kamenje, i to je bilo sve, srebroi kamenje i mađija.“

Zvona su jadikovala, a vetar stvaraozvuke kao kada je on pokušao da usisadašak vazduha. „Ti si ga otrovao. Ti.Uzeo si kamen iz moje kose „

„Tiho, inače ćeš nam doći glave.Ništa nisam uradio. Pođi, moramo dakrenemo, tražiće te. Tvoj muž jeuhapšen.“

„Tirion?“ - izusti ona, preneražena.„Imaš li drugog muža? Bauk, ujak

kepec, ona misli da je on to uradio.“Zgrabi je za šaku i cimnu je. „Ovamo,moramo da krenemo, brzo sada, ne bojse.“

Sansa ga je pratila bez opiranja.Nikada nisam mogao da trpim ženskiplač, rekao je jednom Džof, ali jenjegova majka sada jedina plakala. Upričama Stare Nen drekavci su stvaralizačarane predmete koji su mogli daostvaruju želje. Da li je umro zbogmojih želja? - zapitala se pre nego što

se prisetila da je prevelika da veruje udrekavce. „Tirion ga je otrovao?“ Njenmuž kepec je mrzeo svog sestrića, to jeznala. Da li ga je zaista i ubio? Je liznao za moju mrežicu za kosu, za crneametiste? Doneo je Džofu vino. Kakomožeš nekoga da nateraš da se zagrcnetako što mu staviš ametist u vino? Ako jeTirion to uradio, misliće da sam i janekako učestvovala, shvati ona sazačetkom straha. Kako i ne bi? Oni sumuž i žena, a Džof je ubio njenog oca iizrugivao joj se zbog smrti njenog brata.Jedno telo, jedno srce, jedna duša.

„Tiho sada, dušice moja“, rečeDontos. „Van bogošume, ne smemo danačinimo ni zvuk. Stavi kukuljicu i sakrijlice.“ Sansa klimnu glavom i posluša ga.

Bio je tako pijan da je povremenoSansa morala da ga pridržava da nepadne. Zvona su zvonila preko celoggrada, sve više i više zvona. Oborila jeglavu i držala se senki, odmah izaDontosa. Dok se spuštao zavojitimstepeništem, pao je na kolena iispovraćao se. Siroti moj Florijan,pomisli ona dok je brisao usta širokimrukavom. Obuci se tamno, rekao je, aipak je ispod smeđeg plašta skapuljačom imao stari ogrtač; crvene iružičaste vodoravne pruge ispod debljecrne pruge sa tri zlatne krune - grb kućeHolarda. „Zašto nosiš ogrtač? Džof jerekao da će te ubiti ako te ikada višebude video obučenog kao viteza, on...oh...“ Ništa što je Džofri ikada kazao

više nije bilo važno.„Želeo sam da budem vitez. Bar za

ovo.“ Dontos se grčevito diže na noge iuze je za ruku. „Hajde. Budi tiha, nemojvise da me zapitkuješ.“

Nastavili su niz stepenište, pa prekomalog, ulegnutog dvorišta. Ser Dontosotvori teška vrata i upali sveću. Nađošese u nekom dugačkom hodniku. Uzazidove su stajali prazni oklopi, mračni iprašnjavi. Kacige im behu ukrašenenizovima krljušti koji su se spuštali nizleđa. Dok su žurili mimo njih, senkekrljušti su se od svetlosti sveće širile iizvijale. Prazni vitezovi se pretvaraju uzmajeve, pomisli ona.

Još jedno stepenište ih odvede dohrastovih vrata okovanih gvožđem.

„Sada budi snažna, moja Džonkil, skorosmo stigli.“

Kada Dontos diže prečagu i otvorivrata, Sansa na licu oseti hladanpovetarac. Prođe kroz dvanaest stopaširok zid, a onda se nađe van zamka, navrhu litice. Ispod je bila reka, gore nebo,oboje jednako crni.

„Moramo da se spustimo“, reče serDontos. „Dole nas čeka čovek koji ćenas čamcem prebaciti na brod.“

„Pašću.“ Bren je pao, a on je voleoda se penje.

„Ne, nećeš. Postoje lestvice, tajnelestvice, uklesane u stenu. Evo, možešda ih opipaš, moja gospo.“ Kleknuo jesa njom i naterao je da se nagne prekoivice i da potraži prstima sve dok nije

našla ručku usečenu u liticu. „Skoro kaoprave lestvice.“

Pa ipak, bilo je strašno visoko. „Nemogu.“

„Moraš.“„Zar ne postoji neki drugi način?“„Ovo je jedini način. Neće to biti

ništa za snažnu devojku poput tebe. Držise čvrsto i ne gledaj dole, i spustićeš seu tren oka.“ Oči mu behu sjajne. „Tvojsiroti Florijan je debeo i star i pijan,trebalo bi ja da se bojim. Često sampadao s konja, zar se ne sećaš? Takosmo i počeli, nas dvoje. Bio sam pijan ipao sam s konja, i Džofri je hteo da miskine ludu glavu, ali si me ti spasla. Tisi me spasla, dušice.“

Plače, shvati ona. „А sada si ti

spasao mene.“„Samo ako pođeš. Ako ne pođeš,

oboje sam ubio.“To je bio on, pomisli ona. On je ubio

Džofrija. Morala je da krene, zbog njegakao i zbog sebe. „Ti kreni prvi, ser.“Ako on zaista padne, nije želela da jeudari u glavu i oboje ih sruši s litice.

„Biće tvoja želja, moja gospo.“Vlažno je poljubi i trapavo prebaci nogepreko ivice, mlatarajući sve dok nijenašao oslonac. „Pusti me da maloodmaknem, pa pođi za mnom. Poći ćeš?Zakuni se?“

„Poći ću“, obeća ona.Ser Dontos nestade. Čula ga je kako

dahće i hukće dok počinje da se spušta.Sansa je slušala zvona, odbrojavajući

svaki udar. Kod desetog se opreznospusti preko ivice, vrhovima nožnihprstiju tražeći sve dok nije našlaoslonac. Zidine zamka dizale su sevisoko iznad nje, i na tren je samo želelada se popne natrag i otrči u svoje topleodaje u Kuhinjskoj utvrdi. Budi hrabra,reče sebi, Budi hrabra, kao gospa upesmi.

Sansa se nije usuđivala da pogledadole. Pogled nije skidala sa kamenapred sobom, starajući se da se dobroosloni pre nego što bi potražila sledećuprečagu. Kamen je bio grub i hladan.Ponekad bi osetila da joj prsti klize, aprečage nisu bile ravnomernoraspoređene. Zvona nisu prestajala dazvone. Pre nego što je stigla do pola,

ruke su joj drhtale i znala je da će pasti. Još jedan korak, reče sebi, još jedankorak. Morala je da nastavi da se kreće.Akо stane, nikada se više neće pomeriti,i zora će je zateći kako se još grčevitodrži za liticu, zaleđena strahom. Jošjedan korak, i još jedan korak.

Zemlja ju je iznenadila. Spotakla se ipala, zatutnjalog srca. Kada se okrenulana leđa i zagledala ka mestu sa koga sespustila, u glavi joj se zavrte, i prstimazagreba po zemlji. Uspela sam. Uspelasam, nisam pala, spustila sam se i sadaidem kući.

Ser Dontos joj pomože da ustane.„Ovamo. Tiho sada, tiho, tiho.“ Držao sesenki što su se debele i crne pružaleispod litica. Srećom, nisu morali daleko.

Pedesetak koraka nizvodno, u malomčunu je sedeo čovek, napola skrivenostacima velike galije koja se tunasukala i izgorela. Zadihan, Dontosodšepa do njega. „Ozvele?“

„Bez imena“, reče čovek. „U čamac.“Seo je pogrbljen za vesla, star čovek,visok i dugačkih udova, dugačke belekose i velikog kukastog nosa, sa očimaskrivenim senkom kukuljice. „Ulazite,brzo“, prošapta. „Moramo da krenemo.“

Kada se oboje ukrcaše, čovek sakukuljicom spusti vesla u vodu i zaveslaprema kanalu. Iza njih su zvona i daljejavljala o smrti dečaka kralja. Tamnareka pripadala je samo njima.

Sporim, ravnomernim zaveslajimaplovili su nizvodno, kraj potopljenih

galija, slomljenih jarbola, izgorelihkorita i poderanih jedara. Držači zavesla behu prigušeni, tako da su sekretali skoro beščujno. Nad vodom sedizala magla. Sansa vide izubijanekapije jedne Baukove kule sa čekrcimakako se izdižu iznad nje, ali je velikilanac bio spušten, i bez poteškoća suodveslali kraj mesta na kome su hiljadeljudi izgorele. Obale nestade, magla sezgusnu, zvuk zvona poče da bledi.Napokon čak i svetla iščezoše negde izanjih. Bili su na Crnom zalivu, i čitavsvet se pretvorio u tamnu vodu,pramenove magle i njihovog ćutljivogsaputnika, pogrbljenog za veslima.„Koliko još moramo da idemo?“ - upitaona.

„Bez priče.“ Veslač beše star, alisnažniji nego sto je izgledao, a glas mubeše strog. Na njegovom licu beše nečegčudno poznatog, mada Sansa nije tačnomogla da odredi šta je to.

„Ne daleko.“ Ser Dontos je uze zaruku i nežno je pogladi. „Prijatelj ti jeblizu, čeka te.“

„Bez priče!“ - zareža ponovo veslač.„Zvuk se preko vode daleko čuje, serLudo.“

Posramljena, Sansa ugrize usnu isklupča se u tišini. Posle toga je usledilosamo veslanje, veslanje i veslanje.

Na istočnom nebu nazirao se prvitračak zore kada Sansa napokon u tamipred sobom ugleda avetinjski obris;trgovačku galiju spuštenih jedara koja se

sporo kretala, terana jednim nizomvesala. Dok su se približavali, vide kipna pramcu, morskog čoveka sa zlatnomkrunom koji duva u veliki rog od morskeškoljke. Onda začu neki uzvik, i galija sesporo okrenu.

Pošto joj se sasvim približiše, sagalije baciše lestvice od užeta. Veslačuvuče vesla i pomože Sansi da ustane.„Sada gore. Hajde, devojko, držim te.“Sansa mu zahvali na ljubaznosti, ali jojon odgovori samo roktanjem. Bilo jemnogo lakše penjati se uz lestvice odužeta nego spuštati se niz liticu. VeslačOzvel je išao odmah iza nje, dok je serDontos ostao u čamcu.

Dva mornara su čekala kraj ograde dajoj pomognu da je pređe. Sansa je

drhtala. „Hladno joj je“, ču nekoga kakogovori. On skide svoj plašt i stavi joj gapreko ramena. „Eto, tako je bolje, mojagospo? Opusti se, najgore je prošlo.“

Prepoznala je taj glas. Ali on je uDolu, pomisli. Pored njega je stajao serLotor Brun s bakljom.

„Lorde Petire“, viknu Dontos izčamca. „Moram da odveslam nazad prenego što krenu da me traže.“

Petir Beliš položi šaku na ogradu.„Ali ćeš prvo hteti svoju nagradu.“

„Deset hiljada zmajeva, toliko beše?“„Deset hiljada.“ Dontos protrlja usta

nadlanicom. „Kao što si obećao, mojgospodaru.“

„Ser Lotore, nagradu.“Lotor Brun spusti baklju. Tri čoveka

priđoše ogradi, digoše samostrele,okinuše. Jedna strelica pogodi Dontosa ugrudi dok je dizao pogled, i probi mulevu krunu na ogrtaču. Druge mu sezariše u grlo i trbuh. Desilo se tako brzoda ni Dontos ni Sansa nisu imalivremena da viknu. Onda Lotor Brun bacibaklju na leš. Čamčić je već sav buktaokada galija zaplovi.

„Ubio si ga.“ Stežući ogradu, Sansase okrenu i izbljuva se. Je li to pobeglaod Lanistera da bi upala u nešto mnogogore?

„Moja gospo“, prošapta Maloprstić,„takav čovek ne zavređuje tvoju tugu.Bio je pijanac i ničiji prijatelj.“

„Ali on me je spasao.“„Prodao te je za obećanih deset

hiljada zmajeva. Zbog tvog nestanka,misliće da si umešana u Džofovu smrt.Zlatni plaštovi će te tražiti, a evnuh ćezazveckati svojom kesom. Dontos... pa,čula si ga i sama. Prodao te je za zlato, akada bi ga propio, prodao bi te ponovo.Vreća zmajeva kupuje nečiju tišinu naodređeno vreme, ali je dobro naciljanastrelica kupuje zauvek.“ Tužno seosmehnu. „Sve što je radio, radio je pomom zahtevu. Nisam se usuđivao da se stobom otvoreno viđam. Kada sam čuokako si mu spasla život na Džofovomturniru, znao sam da će biti savršenposrednik.“ Sansa oseti mučninu.„Rekao je da je moj Florijan.“

„Sećaš li se kojim slučajem šta sam tirekao onog dana kada je tvoj otac sedeo

na Gvozdenom prestolu?“Ta uspomena joj se živo vrati.

„Rekao si mi da život nije pesma. Da ćuto jednog dana na svoju žalost naučiti.“Osetila je suze u očima, mada nije znalaplače li to za ser Dontosom Holardom,za Džofom, za Tirionom ili zbog sebe.„Zar će sve oko mene uvek biti laži, bašsve?“

„Skoro sve. Osim tebe i mene,naravno.“ Osmehnuo se. „Dođi noćas ubogošumu ako hoćeš kući.“

„Та poruka... ti si je napisao?“„Morala je da bude bogošuma.

Nijedno drugo mesto u Crvenoj utvrdinije bezbedno od evnuhovih ptičica... ilipacovčića, kako ih ja zovem. Ubogošumi umesto zidova stoji drveće.

Nebo umesto tavanice. Korenje i zemljai kamenje umesto poda. Pacovi nemajugde da se skrivaju. A pacovi moraju dase skrivaju da ih ljudi ne bi naboli namačeve.“ Lord Petir je uze pod ruku.„Dozvoli mi da ti pokažem tvoju kabinu.Znam da si imala dugačak i naporan dan.Sigurno si umorna.“

Mali čamac se već bio pretvorio upramičak dima i plamena iza njih,gotovo nestao u beskonačnosti mora uzoru. Nije bilo povratka; mogla je da idesamo napred. „Vrlo umorna“, priznade.

Dok ju je odvodio dole, rekao je:„Pričaj mi o svadbi. Kraljica se bašpotrudila. Pevači, žongleri, medved štoigra... je li tvoj mali gospodar mužuživao u mojim kepecima vitezovima?“

„Tvojim?“„Morao sam da ih dovedem čak iz

Bravosa i da ih sakrijem u jednombordelu do svadbe. Cenu prevazilazisamo uloženi napor. Izuzetno je teškosakriti kepeca, a Džofri... neke žedneljude moraš da vodiš na vodu, aliDžofriju čovek mora da je bućka da bishvatio kako može da je pije. Kada sammu rekao za moje malo iznenađenje,veličanstvo je upitalo: ’Zašto bih hteoda na svojoj svadbi imam neke ružnekepece? Mrzim kepece.’ Morao sam daga uhvatim za rame i prošapućem: ’Aline toliko koliko će ih mrzeti tvoj ujak.’“

Paluba im se ljuljala pod nogama, iSansa oseti kao da se i čitav svet ljulja.„Misle da je Tirion otrovao Džofrija.

Ser Dontos kaže da su ga uhapsili.“Maloprstić se osmehnu. „Prijaće ti da

postaneš udovica, Sansa.“Od te pomisli joj želudac zaigra.

Možda više nikada neće morati da delipostelju s Tirionom. Baš je to i želela...zar ne?

Kabina beše niska i pretrpana, ali nauzani brodski krevet beše stavljenperjani dušek, da bi bio udobniji, iprekriven debelim krznima. „Malo jetesno, znam, ali neće ti biti previšeneprijatno.“ Maloprstić pokaza nakovčeg od kedrovine ispod prozora.„Unutra ćeš naći čistu odeću. Haljine,rublje, tople čarape, plašt. Bojim se,samo vunene i lanene. Nedostojne takolepe device, ali će poslužiti da budeš

suva i čista dok ne nađemo nešto bolje.“Sve je ovo pripremio za mene. „Moj

gospodaru, ne... ne shvatam... Džofri tije dao Harendvor, proglasio te vrhovnimgospodarom Trozupca... zašto...“

„Zašto bih želeo njegovu smrt?“Maloprstić slegnu ramenima. „Nisamimao nikakav motiv. Osim toga, ja samhiljadu liga daleko u Dolu. Moraš pazitida ti neprijatelji uvek budu zbunjeni.Ako nikada nisu sigurni ko si i šta želiš,ne mogu znati šta ćeš sledeće uraditi.Ponekad je najbolji način da ih zbuništaj da odigraš poteze koji nemaju cilja,ili čak naizgled rade protiv tebe.Zapamti to, Sansa, kada dođe vreme da iti zaigraš igru.“

„Koju... koju igru?“

„Jedinu igru. Igru prestola.“ Sklonijoj pramen kose s lica. „Dovoljno siodrasla da znaš kako smo tvoja majka ija bili više od prijatelja. Postojalo jevreme kada je Ket bila sve što samtražio od sveta. Usudio sam se dasanjam život koji bismo možda vodili, idecu koju bi mi rodila... ali ona je bilakći Brzorečja, kći Hostera Tulija.Porodica, dužnost, čast, Sansa.Porodica, dužnost, čast značili su da janikada neću dobiti njenu ruku. Ali dalami je nešto lepše, dar koji svaka ženamože samo jednom da da. Kako bihmogao da okrenem leđa njenoj kćeri? Unekom boljem svetu, ti bi bila moja, a neEdarda Starka. Moja odana, verna kći...Izbriši Džofrija iz misli, dušice.

Dontosa, Tiriona, sve njih. Oni te višenikada neće mučiti. Sada si bezbedna, ito je sve što je bitno. Bezbedna si samnom, i jedriš kući.“

DŽEJMIKralj je mrtav, rekli su mu, ne znajući

da je Džofri njegov sin kao i njegovvladalac.

„Bauk mu je prerezao grkljanbodežom“, saopštio je neki torbar udrumskom svratištu gde su proveli noć.„Ispio mu je krv iz velikog zlatnogpehara.“ Čovek nije prepoznao bradatogjednorukog viteza sa velikim slepimmišem na štitu, baš kao ni ostali, tako daje govorio reči koje bi progutao da jeznao ko ga sluša.

„Otrov ga je ubio“, tvrdio je krčmar.„Dečaku je lice potamnelo kao šljiva.“

„Nek mu Otac pravedno sudi“,

promrmljao je obrednik.„Kepecova žena je učestvovala u

ubistvu“, zakleo se jedan strelac ulivreji lorda Rouena. „Posle je nestala izdvorane u oblaku sumpora, a videli suavetinjskog jezovuka kako se šunjaCrvenom tvrđavom dok mu krv kaplje izčeljusti.“

Džejmi je sve to ćutke slušao,puštajući reči da proleću, zaboravivširog piva u zdravoj ruci. Džofri. Mojakrv. Moj prvenac. Moj sin. Pokušao jeda se priseti dečakovog lica, ali su secrte stalno pretvarale u Serseine. Biće užalosti, raščupane kose i očiju crvenihod plača, usta će joj drhtati dokpokušava da govori. Ponovo ćezaplakati kada me bude videla, mada će

se truditi da potisne suze. Njegovasestra je retko plakala, osim kada je bilasa njim. Nije podnosila da je drugismatraju slabom. Samo je svom blizancupokazivala svoje rane. Od mene ćetražiti utehu i osvetu.

Sutradan su jahali žestoko, naDžejmijev zahtev. Sin mu je bio mrtav, ibio je potreban svojoj sestri.

Kada ugledaše grad pred sobom, kulestražare tamne u nadolazećem sutonu,Džejmi Lanister dokasa do VoltonaČelične Cevanice, iza Nejga samirovnim barjakom.

„Kakav je to odvratan smrad?“ -požali se severnjak.

Smrt, pomisli Džejmi, ali reče: „Dim,znoj i govna. Ukratko, Kraljeva Luka.

Ako imaš dobar nos, osetićeš iizdajstvo. Nikada ranije nisi omirisaograd?“

„Omirisao sam Bela sidrišta. Nisuovako smrdela.“

„Bela sidrišta su prema KraljevojLuci kao moj brat Tirion prema serGregoru Kleganiju.“

Nejg ih povede uz nizak brežuljak;sedam repova na mirovnom barjakudizalo se i okretalo na vetru, uglačanasedmokraka zvezda blistala je na koplju.Da li je moj brat stvarno ubio dečaka?Džejmi u to nije mogao da poveruje.

Bio je čudno miran. Znao je da ljudiumeju da polude od bola kada im decaumru. Da čupaju kosu, da proklinjubogove i kunu se u krvavu osvetu. Pa

zašto je on tako malo osećao? Dečak ježiveo i umro verujući da mu je RobertBarateon otac.

Džejmi je prisustvovao njegovomrođenju, to je bila istina, mada više zbogSersei nego zbog deteta. Ali ga nikadanije držao u naručju. „Kako bi toizgledalo?“ - upozorila ga je sestra kadasu babice konačno otišle. „Dovoljno većne valja što Džofri toliko liči na tebe, nemoraš još i da se toliko njimoduševljavaš.“ Džejmi je popustio bezborbe. Dečak je bio bučan ružičastistvor koji je zahtevao previše Serseinogvremena, Serseine ljubavi i Serseinihgrudi. Robert je mogao slobodno da gauzme.

A sada je mrtav. Zamislio je Džofa

kako leži miran i hladan, lica crnog odotrova, pa ipak nije osećao ništa. Moždaje stvarno čudovište, kao što ljudi tvrde.Ako bi mu Otac na nebesima ponudionazad sina ili šaku, Džejmi je znao šta biodabrao. Ipak, imao je i drugog sina, idovoljno semena za još mnoge. AkoSersei hoće još jedno dete, daću jojga... a ovog puta ću ga držati unaručju, i nek Tuđini nose sve kojimase to ne dopadne. Robert je trulio ugrobu, a Džejmiju je bilo muka od laži.

Naglo se okrenuo i odjurio doBrijene. Bogovi znaju zašto se trudim.Ona je najnedruželjubivije stvorenjekoje sam ikada imao nesreću dasretnem. Devojčura je jahala dobranopozadi i koju stopu sa strane, kao da

hoće da naglasi kako nije deo njihovepovorke. Usput su joj našli mušku odeću;tuniku tu, ogrtač tamo, čakšire i plašt sakapuljačom, čak i stari gvozdeni grudnioklop. Izgledala je opuštenije odevenakao muškarac, ali ništa neće učiniti daizgleda lepše. Ni srećnije. Kada sujednom izašli iz Harendvora, njenauobičajena zadrta tvrdoglavost brzo sevratila. „Hoću da mi vratite oružje ioklop“, uporno je zahtevala. „О, panaravno, jedva čekamo da te odenemo učelik“, odgovorio je Džejmi. „Posebno ukacigu. Svi čemo biti mnogo srećniji akobudeš držala usta zatvorena a vizirspušten.“

To je Brijena i uradila, ali su njenemračne ćutnje uskoro počele da mu

nagrizaju dobro raspoloženje gotovojednako kao Kiburnovi beskonačnipokušaji da mu se dodvori. Nikadanisam pomislio da će mi nedostajatidruštvo Kliosa Freja, bogovi mipomogli. Počeo je da žali što je ipaknije ostavio medvedu.

„Kraljeva Luka“, objavi Džejmi kadaje nađe. „Naše putovanje je gotovo,moja gospo. Ispunila si zavet i dovelame u Kraljevu Luku. Čitavog, osimšake.“

Brijenine oči behu beživotne. „То jebila samo polovina mog zaveta. Reklasam ledi Kejtlin da ću joj vratiti kćeri.Ili bar Sansu. A sada...“

Nikada nije upoznala Roba Starka,ali više tuguje za njim nego ja za

Džofom. Ili je možda žalila ledi Kejtlin.Bili su u Sarenšumi kada su čuli te vesti,od jedne rumene bačve od viteza poimenu ser Bertram Bizberi, čiji je grbprikazivao tri košnice na prugastomcrno-žutom polju. Koliko juče je krozSarenšumu prošao odred vojnika lordaPajpera, rekao im je Bizberi, žurili su zaKraljevu Luku, i oni sa mirovnimbarjakom. „Pošto je Mladi Vuk mrtav,Pajper ne vidi svrhu dalje borbe. Sin muje sužanj u Blizancima.“ Brijena jezurila kao krava što se samo nijezagrcnula usred preživanja, tako da je naDžejmija palo da izvuče priču o Crvenojsvadbi.

„Svaki veliki lord ima nepokornevazale koji mu zavide na njegovom

položaju“, rekao joj je posle. „Moj otacje imao Rejne i Tarbeke, Tireli imajuFlorente, Hoster Tuli je imao ValderaFreja. Samo sila drži te ljude gde im jemesto. Čim namirišu slabost... u Dobajunaka, Boltoni su drali Starkove i nosilinjihove kože kao plaštove.“ Izgledala jetako nesrećno da je Džejmi skoropoželeo da je uteši.

Od tog dana Brijena je bila napolamrtva. Čak ni kada bi je oslovio sa„devojčuro“ nije dobijao nikakavodgovor. Sva snaga je iz nje iščilela.Žena je gurnula stenu na Robina Rigera,borila se protiv medveda turnirskimmačem, odgrizla uvo Vargu Houtu i tuklase protiv Džejmija dok mu nijeponestalo snage... ali sada je bila

slomljena, gotova. „Razgovaraću saocem o tome da te vrati na Oporje, akoto želiš“, rekao joj je. „Ili ako bi radijeostala, možda bih mogao da ti nađemneko mesto na dvoru.“

„Da budem dvorska dama kraljici?“ -upitala je tupo.

Džejmi se priseti kako je izgledala uonoj haljini od ružičastog satena ipokuša da ne misli šta bi njegova sestrarekla o takvoj pratilji. „Možda položaj uGradskoj straži...“

„Neću da služim sa krivokletnicima iubicama.“

Zašto si onda ikada pripasala mač?- zamalo da kaže, ali se ugrize za jezik.„Kako hoćeš, Brijena.“ Jednom rukomokrenu konja i ostavi je.

Božja kapija bila je otvorena kadastigoše do nje, ali je drum zakrčivalodvadesetak taljiga, natovarenihburadima piva i jabuka, balama slame inajvećim tikvama koje je Džejmi uživotu video. Skoro sva kola imala sustražare; oklopne pešake sa grbovimaneznatnih lordova, najamnike uverižnjačama i tvrdoj koži, ponekad tekseljačke sinove rumenih obraza koji sustezali koplja domaće izrade. Džejmi imse svima osmehivao dok je kaskaopored. Na kapiji, zlatni plaštoviskupljali su novčiće od svih vozara prenego što bi ih propustili. „Šta je to?“ -upita Čelična Cevanica.

„Moraju da plate za pravo da prodajurobu u gradu. Po naređenju kraljeve

desnice i gospodara kovnica.“Džejmi pogleda dugački red taljiga,

kola i natovarenih konja. „А ipak stoje uredu da plate?“

„Ovde može dobro da se zaradi sadkada su borbe okončane“, reče im vedromlinar u najbližim kolima. „Lanisterisada drže grad, stari lord Tivin odStene. Priča se da sere srebro.“

„Zlato“, ispravi ga Džejmi suvo. „АMaloprstić ga kuje od zlatnih ribica,jamčim ti.“

„Bauk je sada gospodar kovnica“,reče kapetan kapije. „Ili je donedavnobio, sve dok ga nisu uhapsili zbogubistva kralja.“ Čovek sumnjičavoodmeri severnjake. „А ko ste mi pa vi?“

„Ljudi lorda Boltona, došli smo da

vidimo kraljevu desnicu.“Kapetan pogleda Nejga sa mirovnim

barjakom. „Došli ste da se pokorite,hoćeš da kažeš. Niste prvi. Idite pravo uzamak, i nemojte da izazivate nevolje.“Mahnu im da prođu i vrati se kolima.

Ako je Kraljeva Luka oplakivalasvog mrtvog dečaka-kralja, Džejmi to nipo čemu nije video. Na Ulici semenja,brat prosjak u izlizanoj odori glasno semolio za Džofrijevu dušu, ali muprolaznici nisu poklanjali više pažnjenego prozorskom kapku što lupa navetru. Na sve strane je vrvelouobičajeno mnoštvo; zlatni plaštovi ucrnim verižnjačama, pekarski pomoćnicikoji prodaju pecivo i hleb i pituljice,kurve rašniranih prslučića koje se

naginju preko prozora, slivnici prepuniizmeta. Prošli su kraj petorice ljudi kojisu pokušavali da izvuku mrtvog konja izuličice, a nedaleko je žongler bacao krozvazduh noževe, na oduševljenje čoporapijanih Tirelovih vojnika i male dece.

Dok je jahao poznatim ulicama, sadve stotine severnjaka, meštrom bezlanca i ružnim čudovištem od žene krajsebe, Džejmi je shvatio da ne privlačibaš ničiji pogled. Nije znao da li bi totrebalo da ga zabavlja ili ljuti. „Neprepoznaju me“, reče Čeličnoj Cevanicidok su jahali pu ko Obućarskog trga.

„Lice ti se promenilo, a i ruke“,odgovori severnjak. „А sada imaju inovog Kraljeubicu.“

Kapije Crvene tvrđave bile su

otvorene, ali im desetak zlatnih plaštovaprepreči put. Kada im Čelična Cevanicaprijaha, spustiše koplja, ali Džejmiprepoznade belog viteza koji im jezapovedao. „Ser Merine.“

Ser Merinovi teški kapci širom seotvoriše. „Ser Džejmi?“

„Kako je lepo kada te se sete! Skloniove ljude.“

Mnogo je vremena prošlo otkako jeneko tako hitro skočio da ga posluša.Džejmi je zaboravio koliko mu se todopada.

U spoljnom dvorišm zatekoše jošdvojicu Kraljevih gardista; dvojicu kojinisu nosili bele plaštove kada je Džejmiposlednji put tu služio. Sasvim nalik naSersei da me imenuje za lorda

zapovednika, a onda mi odaberepotčinjene bez moje saglasnosti.„Vidim da mi je neko dao dva novabrata“, reče dok je sjahivao.

„Imamo tu čast, ser.“ Vitez od Cvećablistao je tako lep i čist u belom oklopui svili da se Džejmi u poređenju s njimoseti odrpano i prljavo.

Džejmi se okrenu Merinu Trentu.„Ser, nisi bio prilježan u učenju našenove braće njihovim dužnostima.“

„Kakvim dužnostima?“ - upita MerinTrent odbrambeno.

„Čuvanju kraljevog života. Koliko simonarha izgubio dok sam bio odsutan izgrada? Dvojicu, rekao bih?“

Onda ser Belon vide patrljak. „Tvojašaka...“

Džejmi se prisili na osmeh. „Sada seborim levicom. Tako je bar malozanimljivije. Gde ću naći svoggospodara oca?“

„U radnoj sobi sa lordom Tirelom iprincem Oberinom.“

Mejs Tirel i Crvena Kobra za istimstolom? Sve čudnije i čudnije. „Da li jekraljica sa njima?“

„Nije, moj gospodaru“, odgovori serBelon. „Naći ćeš je u obredištu kako semoli nad kraljem Džof...“

„Ti!“Poslednji severnjak je sjahao, vide

Džejmi, i sada je Loras Tirel ugledaoBrijenu.

„Ser Lorase.“ Glupo je stajala, držećiuzde.

Loras Tirel zakorači prema njoj.„Zašto?“ - reče. „Reći ćeš mi zašto. Bioje dobar prema tebi, dao ti je duginplašt. Zašto si ga ubila?“

„Nisam. Umrla bih za njega.“„I hoćeš.“ Ser Loras isuka dugački

mač.„Nisam to bila ja.“„Emon Kaj se na samrti zakleo da

jesi.“„Bio je van šatora, nije video...“„ U šatoru nije bilo nikoga sem tebe i

ledi Stark. Tvrdiš li da je ta stara ženaprosekla kaljeni čelik?“

„Došla je senka. Znam kako to ludozvuči, ali... pomagala sam Renliju danavuče oklop, a sveće su utrnule, krv jepoletela na sve strane. Bio je to Stanis,

rekla je ledi Kejtlin. Njegova... njegovasenka. Nemam ništa s tim, kunem sečašću...“

„Ti nemaš časti. Isuči mač. Neću dase govori kako sam te ubio goloruku.“

Džejmi stade između njih. „Sklonimač, ser.“

Ser Loras ga obiđe. „Zar si i kukavicasem što si ubica, Brijena? Zato sipobegla krvavih ruku? Isuči mač, ženo!“

„Bolje bi ti bilo da ga ne isuče.“Džejmi mu ponovo stade na put. „Ilićemo morati tvoj leš da iznesemo.Devojčura je jaka kao Gregor Klegani,mada ne i toliko lepa.“

„Ovo te se ne tiče.“ Ser Loras gagurnu u stranu.

Džejmi zgrabi momka zdravom rukom

i cimnu ga tako da se okrete. „Ја samlord zapovednik Kraljeve garde, tidrsko štene. Tvoj zapovednik, sve doknosiš taj beli plašt. Sada sklanjaj svojprokleti mač, ili ću ti ga uzeti i nabiti uneko mesto koje čak ni Renli nijenašao.“

Momak je na tren oklevao, dovoljnodugo da ser Belon Svon kaže: „Poslušajlorda zapovednika, Lorase.“ Neki zlatniplaštovi tada isukaše svoj čelik, a toizazva neke ljude iz Užasnika da uradei s to . Sjajno, pomisli Džejmi, nisampošteno ni sjahao, a već smo na ivicikrvoprolića usred zamka.

Ser Loras uz tresak nabi mač u korice.„Nije bilo tako teško, zar ne?“„Hoću da je uhapse.“ Ser Loras upre

prstom. „Ledi Brijena, optužujem te zaubistvo lorda Renlija Barateona.“

„Čisto uzgred“, reče Džejmi,„devojčura ima časti. Više nego što samvideo da je imaš ti. A možda čak igovori istinu. U pravu si, da je bašnajbistrija - i nije, ali bi čak i moj konjsmislio bolju laž ako bi želeo da laže.Međutim, ako baš zahtevaš... ser Belone,otprati ledi Brijenu do ćelije u kuli i držije tamo pod stražom. I nađi prikladneodaje za Čeličnu Cevanicu i njegoveljude sve dok moj otac ne bude mogaoda ih primi.“

„Da, moj gospodaru.“U Brijeninim krupnim plavim očima

jasno se videlo koliko je povređena doksu je Belon Svon i desetak zlatnih

plaštova odvodili. Trebalo bi da mišalješ poljupce, devojčuro, požele dajoj kaže. Zašto mora pogrešno daprotumači baš svako njegovo prokletodelo? Eris. Sve to potiče od Erisa.Džejmi se okrenu od devojčure i krenupreko dvorišta.

Vrata kraljevskog obredišta čuvao jejoš jedan vitez u belom oklopu; visok,crnobrad čovek širokih ramena ikukastog nosa. Kada vide Džejmija,kiselo se osmehnu i upita: „А kuda si tito pošao?“

„U obredište.“ Džejmi diže patrljakda pokaže. „То tu. Hoću da vidimkraljicu.“

„Veličanstvo je u žalosti. A zašto biona htela da vidi nekoga kao što si ti?“

Zato što sam njen ljubavnik i otacnjenog ubijenog sina, požele da kaže.„Kо si, u sedam paklova, ti?“

„Vitez iz Kraljeve garde, a tebi bibolje bilo da naučiš šta značipoštovanje, bogalju, ili ću ti odseći idrugu šaku, pa ćeš morati da srčeš kašupravo iz zdele.“

„Ја sam kraljičin brat, ser.“To je belom vitezu bilo smešno.

„Pobegao si, je l’ tako? A malo iporastao, moj gospodaru?“

„Njen drugi brat, gluperdo. I lordzapovednik Kraljeve garde. Sada sesklanjaj, ili ćeš zažaliti.“

Gluperda ga ovog puta dobro odmeri.„Zar je... ser Džejmi.“ Ispravi se.„Oprosti mi, plemeniti gospodaru.

Nisam te prepoznao. Ja imam čast dabudem ser Ozmund Ketlblek.“

Gde je u tome čast? „Hoću da budemnasamo sa sestrom. Postaraj se da nikodrugi ne uđe u obredište, ser. Bude li nasbilo ko uznemiravao, skinuću ti glavu.“

„Razumem, ser. Biće tvoja volja.“Ser Ozmund otvori vrata.

Sersei je klečala pred Majčinimoltarom. Džofrijev otvoreni kovčegležao je ispod Stranca, koji je vodioumrle u drugi svet. Težak miris tamjanalebdeo je u vazduhu, gorele su stotinesveća, šaljući stotine molitvi. Džofu ćesvaka i te kako trebati.

Njegova sestra pogleda prekoramena. „Kо?“ - upita, a onda:„Džejmi?“ Ustade, očiju punih suza.

„Jesi li to stvarno ti?“ Nije mu,međutim, prišla. Nikada mi nijeprilazila, pomisli on. Uvek je čekala,puštala da ja priđem njoj. Ona daje, aliprvo moram da zatražim. „Trebalo jeranije da dođeš“, prošaputa kada je onzagrli. „Zašto nisi došao ranije, da gačuvaš? Mog dečaka...“

Našeg dečaka. „Došao sam što sambrže mogao.“ Otrgnu se iz zagrljaja ikoraknu unazad. „Napolju je rat, sestro.“

„Tako si mršav. A tvoja kosa, tvojazlatna kosa...“

„Kosa će da poraste.“ Džejmi dižepatrljak. Ona mora da vidi. „Ovo neće.“

Oči joj se raširiše. „Starkovi...“„Ne. Ovo je delo Varga Houta.“

To ime joj ništa nije značilo. „Kо jeon?“

„Bio je Jarac od Harendvora. Barnakratko.“

Sersei se okrenu da pogledaDžofrijev kovčeg. Odenuli su mrtvogkralja u pozlaćeni oklop, sablasno sličanDžejmijevom. Vizir kacige beše spušten,ali su sveće toplo odbleskivale na zlatu,tako da je dečak u smrti svetlucaoblistavo i smelo. Svetlost sveća budilaje i vatre u rubinima koji su krasiliprsluk Serseine crne haljine. Kosa joj jepadala po ramenima, nepovezana ineočešljana. „On ga je ubio, Džejmi.Baš kao što mi je pretio. Rekao je da ćemi jednog dana, kada pomislim da samsigurna i srećna, pretvoriti radost u

pepeo.“„Tirion je to rekao?“ Džejmi nije

želeo u to da poveruje. Rodoubistvo jegore od kraljeubistva, u očima bogova iljudi. Znao je da je dečak moj. Voleosam Tiriona. Bio sam dobar premanjemu. Pa, osim onda, jednom... aliBauk tu istinu ne zna. Ili možda zna?„Zašto bi on ubio Džofa?“

„Zbog kurve.“ Ona mu zgrabi zdravušaku i čvrsto je stegnu. „Rekao mi je daće to da uradi. Džof je znao. Dok jeumirao, pokazao je na svog ubicu. Nanaše nakazno malo čudovište od brata.“Poljubi Džejmijeve prste. „Ubićeš ga zamene, je li tako? Osvetićeš našeg sina.“

Džejmi se povuče. „On mi je jošbrat.“ Gurnu joj patrljak pod nos, za

slučaj da ga nije videla. „А ja višenisam u stanju nikoga da ubijem.“

„Imaš i drugu šaku, zar ne? Ne tražimti da pobediš Pseto u bici. Tirion jekepec zaključan u ćeliji. Stražari će sepred tobom skloniti.“

Ta pomisao mu okrenu stomak.„Moram da saznam više o tome. Kako sedesilo.“

„I hoćeš“, obeća Sersei. „Sudićemomu. Kada čuješ sve što je uradio,želećeš njegovu smrt isto koliko i ja.“Dodirnu mu lice. „Bila sam izgubljenabez tebe, Džejmi. Bojala sam se da ćemi Starkovi poslati tvoju glavu. To nebih mogla da podnesem.“ Poljubi ga.Blag poljubac, tek ovlašni dodir usnama,ali je osetio kako drhti kad ju je zagrlio.

„Nisam cela bez tebe.“U poljupcu kojim joj je uzvratio nije

bilo nežnosii, već samo žudnje. Njenausta se otvoriše da prime njegov jezik.„Ne“, reče ona slabašno kada mu usnepođoše niz njen vrat, „ne ovde.Obrednici...“

„Nek Tuđini odnesu obrednike.“Poljubio ju je ponovo, poljubio ju jetihu, ljubio je dok nije zastenjala. Ondaje srušio sveće na pod i digao je naMajčin oltar, zadigao joj haljinu isvilenu podsuknju. Udarala ga je pogrudima slabim pesnicama, šapućući oriziku, o opasnosti, o njihovom ocu, oobrednicima, o gnevu bogova. Nije ječuo. Otvorio je čakšire i popeo se iraširio njene bele noge. Jednom rukom

je kliznuo uz njenu butinu i ispod veša.Kada ga je otrgao, video je da imamesečnu krv, ali bilo je svejedno.

„Požuri“, šaputala je tada, „brzo,brzo, sada, hajde sada, uzmi me sada.Džejmi Džejmi Džejmi.“ Pomogla mu jeda uđe. „Da“, reče Sersei dok se onzabijao, „moj brate, mili brate, da, baštako, da, imam te, sada si kod kuće, sadasi kod kuće, kod kuće.“ Poljubila ga je uuho i pogladila mu kratku čekinjastukosu. Džejmi se izgubio u njenom telu.Osećao je Serseino srce kako kuca uritmu njegovog, i vlagu semena i krvigde su se spojili.

Ali čim su završili, kraljica reče:„Pusti me. Ako nas ovako otkriju...“

On oklevajući ustade i pomože joj da

ustane sa oltara. Bledi mermer bio jeumrljan krvlju. Džejmi ga obrisarukavom, a onda se saže da pokupisveće koje je srušio. Srećom, sve su seugasile kada su pale. Da se obredišteupalilo, ne bismo primetili.

„Ovo je bila ludost.“ Sersei popravihaljinu. „Dok je otac u zamku... Džejmi,moramo da budemo oprezni.“

„Muka mi je od opreznosti.Targarjeni su udavali braću za sestre,zašto mi da ne uradimo isto? Udaj se zamene, Sersei. Stani pred čitavimkraljevstvom i reci da mene želiš.Imaćemo svoju svadbenu gozbu, inapravićemo novog sina umestoDžofrija.“

Ona ustuknu. „То nije smešno.“

„Čuješ li me kako se kikoćem?“„Jesi li pamet ostavio u Brzorečju?“

U glasu joj je bilo oštrine. „Tomenovopravo na presto potiče od Roberta, todobro znaš.“

„Imaće Livačku stenu, zar ona nijedovoljna? Nek otac sedi na prestolu. Jasamo želim tebe.“ Krenu da joj dodirneobraz. Stare navike teško su umirale, idigao je desnu ruku.

Sersei se trže od patrljka. „Nemoj...nemoj tako da govoriš. Plašiš me,Džejmi. Ne budi glup. Jedna pogrešnareč, i zbog tebe ćemo sve da izgubimo.Šta su ti to uradili?“

„Odsekli su mi ruku.“„Ne, ima tu još nešto, promenio si

se.“ Ona ustuknu za korak.

„Razgovaraćemo kasnije. Sutra. U ćelijime čekaju služavke Sanse Stark, moramda ih ispitam... ti treba da odeš ocu.“

„Prešao sam hiljadu liga da bih došaotebi, a usput izgubio bolji deo. Negovori mi da odem.“

»Ostavi me“, ponovi ona, okrećućise.

Džejmi zaveza čakšire i posluša je.Koliko god da bio umoran, nije mogaoda potraži krevet. Do sada je njegovgospodar otac sigurno saznao da se onvratio u grad.

Desničinu kulu čuvali su lanisterskidomaći gardisti, koji su ga odmahprepoznali. „Bogovi su milostivi što sunam te vratili, ser“ reče jedan i otvorivrata.

„Bogovi nemaju ništa s tim. KejtlinStark me je vratila. Ona i GospodarUžasnika.“

Uspe se uz stepenice i nenajavljenuđe u radnu odaju. Zateče oca kako sedikraj vatre. Lord Tivin je bio sam, načemu je Džejmi bio zahvalan. Nije mu sežurilo da se pohvali osakaćenom rukompred Lordom Tirelom ili CrvenomKobrom, a još manje pred obojicomistovremeno.

»Džejmi“, reče lord Tivin kao da suse poslednji put videli jutros zadoručkom. „Lord Bolton me je naveo date ranije očekujem. Nadao sam se da ćešstići za svadbu.“

„Zadržao sam se.“ Džejmi tihozatvori vrata. „Kažu mi da je moja sestra

prevazišla samu sebe. Sedamdeset isedam jela i jedno kraljeubistvo, takvesvadbe nikada ranije nije bilo. Kolikodugo znas da sam slobodan?“

„Evnuh mi je rekao nekoliko dananakon tvog bekstva. Poslao sam ljude urečne zemlje da te traže. GregoraKleganija, Semvela Spajsera, braćuPlam. Varis je takođe stupio u potragu,ali tiho. Složili smo se da što manjeljudi zna da si slobodan, to će te manjegoniti.“

„Da li je Varis spomenuo ovo?“Približio se vatri, da mu otac vidi.

Lord Tivin se pridignu sa stolice izašišta između stegnutih zuba. Ko je touradio? Ako ledi Kejtlin misli...“

„Ledi Kejtlin mi je držala mač pod

grlom da se zakunem da ću joj vratitikćeri. Ovo je delo tvog Jarca. VargaHouta, gospodar Harendvora.“

Lord Tivin skrenu pogled, zgađen.„Više nije. Ser Gregor je zauzeo zamak.Najamnici su napustili svog vrlogkapetana, skoro svi do poslednjeg, i nekibivši ljudi ledi Vent su otvorili malukapiju. Klegani je našao Houta kako sedisam u Dvorani stotinu ognjišta, napolalud od bola i groznice od zagnojenerane. U pitanju je bilo uho, tako su mirekli.“

Džejmi je morao da se nasmeje. E,ovo je slatko. Njegovo uho!, jedva ječekao da ispriča Brijeni, mada todevojčuri neće biti ni upola tako smešnokao njemu. „Је li već mrtav?“

„Biće uskoro. Odsekli su mu šake istopala, ali se čini da Kleganija zabavljakako Kohoranin balavi.“

Džejmijev osmeh se zgruša. „Šta je sanjegovim Hrabrim drugarima?“

„Nekolicina koja je ostala uHarendvoru mrtva je. Ostali su serazbežali. Verujem da će se uputiti kalukama, ili će pokušati da se sakriju pošumama.“ Oči mu se vratiše naDžejmijev patrljak i usta mu se stegošeod besa. „Poskidaćemo im glave. Svima.Možeš li levicom da barataš mačem.“

Jedva da mogu ujutru da se obučem.Džejmi diže ruku o kojoj se govorilo daje otac osmotri. „Četiri prsta, palac, vrlonalik onoj drugoj. Zašto ne bi bilajednako korisna?“

„Dobro.“ Njegov otac sede. „То jedobro. Imam dar za tebe. Za tvojpovratak. Nakon što mi je Varisrekao...“

„Ako nije posredi nova šaka, nekasačeka.“ Džejmi sede u stolicu naspramoca. „Kako je Džofri umro?“

„Otrov. Trebalo je da izgleda kao dase zadavio komadićem hrane, ali samnaredio da mu otvore grlo, i meštri nisunašli ništa.“

„Sersei tvrdi da je Tirion to uradio.“„Tvoj brat je poslužio kralju otrovano

vino, hiljadu ljudi ga je videlo.“„То bi bilo prilično budalasto s

njegove strane.“„Uhapsio sam i Tirionovog štitonošu.

Kao i sluškinje njegove žene. Videćemo

hoće li nam oni išta reći. Ser Adamovizlatni plaštovi traže malu Starkovu, aVaris je ponudio nagradu. Kraljevskapravda biće izvršena.“

Kraljevska pravda. „Pogubićešrođenog sina?“

„Optužen je za kraljeubistvo irodoubistvo. Ako je nevin, nema čega dase boji. Prvo moramo da razmotrimodokaze za i protiv njega.“

Dokaze. U ovom gradu lažova,Džejmi je znao kakvi se sve dokazimogu pronaći. „Renli je takođe umropod čudnim okolnostima, baš kada je tobilo potrebno Stanisu.“

„Lorda Renlija je ubila neka žena saOporja, iz njegove vlastite garde.“

„Та žena sa Oporja je glavni razlog

zašto sam ovde. Bacio sam je u ćeliju dabih smirio ser Lorasa, ali ću prepoverovati u Renlijev duh nego da mu jeona bilo kako naudila. Ali Stanis...“

„Džofrija je ubio otrov, ne mađije.“Lord Tivin ponovo pogleda Džejmijevpatrljak. „Ne možeš da služiš uKraljevskoj gardi bez ruke kojombarataš mačem...“

„Mogu“, prekinu ga on. „I hoću.Postoji presedan. Ili ću prelistati Beluknjigu i naći ga, ako želiš. Obogaljen iličitav, vitez Kraljeve garde služidoživotno.“

„Sersei je to okončala kada jezamenila ser Baristana zbog njegovestarosti. Prikladan poklon Veri ubedićeprvoobrednika da te oslobodi zaveta.

Priznajem, tvoja sestra je glupopostupila kada je oterala Selmija, alisada kada su se kapije otvorile...“

„...neko mora ponovo da ih zatvori.“Džejmi ustade. „Muka mi je od toga davisokorođene žene šutiraju na menekible pune govana, oče. Niko me nikadanije pitao želim li da budem lordzapovednik Kraljevske garde, ali se činida to jesam. Imam dužnost...“

„Imaš.“ Ustade i lord Tivin. „Dužnostprema kući Lanistera. Ti si naslednikLivačke stene. Tamo bi trebalo dabudeš. Tomen bi trebalo da te prati, kaoštićenik i štitonoša. Stena je mesto nakome će naučiti da bude Lanister, a hoćui da ga odvojim od majke. Nameravamda nađem novog muža za Sersei.

Oberina Martela možda, kada jednomubedim lorda Tirela da taj ugovor nijepretnja za Visoki Sad. A krajnje jevreme i da se ti oženiš. Tireli sadazahtevaju da se Margeri uda za Tomena,ali ako umesto njega ponudim tebe...“

„NE!“ Džejmi je dovoljno čuo. Ne,čuo je i previše. Bilo mu je muka, mukaod lordova i laži, od oca, sestre, mukaod čitavog tog krvavog zamešateljstva.„Ne. Ne. Ne. Ne. Ne. Koliko putamoram da kažem ne da bi me čuo?Oberin Martel? Čovek je ozloglašen, ito ne samo zato što mu je mač otrovan.Ima više kopiladi nego Robert, a spava isa dečacima. A ako na jedan jedinitrenutak misliš da ću se oženitiDžofrijevom udovicom...“

„Lord Tirel se kune da je devojka jošnevina.“

„Može nevina i da umre, što se meneti če . Ne želim je, i ne želim tvojuStenu!“

„Ti si moj sin...“„Ја sam vitez Kraljevske garde. Lord

zapovednik Kraljevske garde! I to je svešto nameravam da budem.“

Svetlost vatri zlatno je svetlucala unakostrešenim zaliscima koji suuokvirivali lice lorda Tivina. Na vratumu je pulsirala vena, ali nijeprogovarao. I nije progovarao. I nijeprogovarao.

Napeta tišina potraja sve dok Džejmiviše nije mogao da je trpi. „Oče...“ počeon.

„Ti mi nisi sin.“ Lord Tivin se okrenuu stranu. „Kažeš da si lord zapovednikKraljeve garde, i samo to. Vrlo dobro,ser. Idi i vrši svoju dužnost.“

DAVOSGlasovi su im se dizali poput

žeravica i pepela, kovitlali se naspramljubičastog večernjeg neba. „Povedi nasiz tame, o moj Gospodaru. Ispuni namsrce vatrom, da bismo hodili tvojimsjajnim putem.“

Noćna vatra gorela je prkosećidolazećem mraku, velika svetla zver čijeje promenljivo narandžasto svetlobacalo preko dvorišta senke dvadesetstopa dugačke. Svuda po zidinamaZmajkamena, vojska kamenih čudovišta inakaza kao da se migoljila i komešala.

Davos je gledao dole sa zasvođenogprozora na galeriji. Posmatrao je

Melisandru kako diže ruke, kao da želida zagrli zadrhtale plamenove. „R’lore“,pevala je glasom zvonkim i razgovetnim,„ti si svetlo našega oka, vatra našegsrca, vrelina naših utroba. Tvoje jesunce što nam greje dane, tvoje suzvezde što nas po noći štite od mraka.“

„Gospodaru svetla, zaštiti nas. Noćje mračna i puna užasa.“ KraljicaSelisa je predvodila odgovore, nausukanom licu joj se videla vatrenapredanost. Kralj Stanis stajao je krajnje, čvrsto stegnute vilice, a vrhovicrvenozlatne krune svetlucali su kadagod bi pomerio glavu. On je sa njima,ali nije deo njih, pomisli Davos.Princeza Širin bila je između njih dvoje,sive mrlje po njenom licu i vratu činile

su se gotovo crne pod svetlošću vatre.„Gospodaru svetla, zaštiti nas“,

pevala je kraljica. Kralj nije odgovaraosa ostalima. Zurio je u plamenove.Davos se pitao šta li u njima vidi. Jošjednu viziju rata koji dolazi? Ili neštoodređenije?

„R’lore koji si nam dao dah, hvalati“, pevala je Melisandra. „R’lore kojisi nam dao dan, hvala ti.“

„Hvala ti na suncu što nas greje“,odgovoriše kraljica Selisa i ostalivernici. „Hvala ti na zvezdama koje nasgledaju. Hvala ti na ognjištima i nabakljama koje rasteruju surovu tamu.“Davosu se činilo da manje glasovaodgovara nego prošle noći; manje licaobasjanih narandžastom svetlošću vatre.

Ali hoće li ih i sutra biti manje... iliviše?

Glas ser Aksela Florenta odjekivao jekao truba. Stajao je, širokih grudi ikrivih nogu, a vatra mu je obasjavalalice poput čudovišnog narandžastogjezika. Davos se pitao hoće li mu serAksel zahvaliti, posle. Delo koje supočinili te noći možda će od njegastvarno napraviti kraljevu desnicu, baškao što je sanjao.

Melisandra viknu: „Hvala ti naStanisu, kralju po tvojoj milosti. Hvalati na čistoj beloj vatri njegove dobrote,na crvenom maču pravde u njegovojruci, na ljubavi kojom obasipa svojeverne ljude. Vodi ga i brani ga, R’lore, idaj mu snage da skrši svoje dušmane.“

„Daj mu snage“, odgovoriše kraljicaSelisa, ser Aksel, Devan i ostali. „Dajmu hrabrosti. Daj mu mudrosti.“

Kada je bio dečak, obrednici sunaučili Davosa da se moli Starici zamudrost, Ratniku za hrabrost, Kovaču zasnagu. Ali se sada molio Majci, dazaštiti njegovog milog sina Devana oddemonskog boga crvene žene.

„Lorde Davose? Valjalo bi dakrenemo.“ Ser Endru mu blago dodirnulakat. „Moj gospodaru?“

Titula mu je još čudno zvučala uušima, pa ipak se Davos okrenu odprozora. „Da. Vreme je.“ Stanis,Melisandra i kraljičini ljudi moliće sejoš ceo sat ili duže. Crveni sveštenici supalili svoje vatre svakog dana sa

zalaskom sunca, da zahvale R’loru nadanu koji se upravo okončao, i da gazamole da im sutra ponovo pošaljesunce koje će rasterati tamu. Krijumčarmora da poznaje plime i kada da ihiskoristi. Ipak je, kada se sve sabere ioduzme, on bio samo to; Davoskrijumčar. Obogaljena šaka se diže dovrata za sreću, i ne nađe ništa. Naglo jespusti i ubrza korak.

Njegovi pratioci išli su odmah izanjega, držeći korak. Kopile od Noćnogpoja imao je lice rošavo od boginja idržanje časnog ali sirotog viteza; serDžerald Gouer bio je plećat, otresit iplav; ser Endru Estermont je od njegabio za glavu viši, dugačke četvrtastebrade i čupavih smeđih obrva. Svaki je

na svoj način dobar čovek, pomisliDavos. A svi će uskoro biti mrtvi ljudiako večerašnji posao pođe naopako.

„Vatra je živa stvar“, rekla mu jecrvena žena kada je zatražio da ga naučikako da vidi budućnost u plamenovima.„Uvek se kreće, uvek menja... poputknjige čija pismena plešu i menjaju sedok pokušavaš da ih čitaš. Potrebne sugodine vežbe da bi video obrise izaplamenova, i još mnogo godina danaučiš razliku između obrisa onoga štoće biti i onoga što može biti ili što jebilo. Čak i tada je teško, teško. To vi neshvatate, vi ljudi zemalja zalazećegsunca.“ Davos ju je onda upitao kako jeser Aksel to naučio tako brzo, ali se nato ona samo tajanstveno osmehnula i

rekla: „Svaka mačka može da gleda uvatru i vidi crvene miševe u igri.“

Nije o tome lagao svojim kraljevimljudima. „Crvena žena može da vidi štasmeramo“, upozorio ih je.

„Onda bi trebalo da počnemo tako štoćemo prvo nju ubiti“, posavetova LuisPiljarica. „Znam mesto gde bismo moglida je zaskočimo, nas četvorica sa oštrimmačevima...“

„Sve bi nas osudio na propast“, rekaoje Davos. „Meštar Kresen je pokušao daje ubije, i to je odmah saznala. Iz svojihplamenova, valjda. Čini mi se da veomabrzo prepozna svaku opasnost za sebe,ali sigurno ne može da vidi baš sve. Akose ne obazremo na nju, možda nas nećeprimetiti.“

„Nema časti u skrivanju i šunjanju“,pobuni se ser Triston od Rabošbrega,koji je bio čovek Sanglasa pre nego štoje lord Ganser završio na Melisandrinojlomači.

„Zar je tako časno izgoreti?“ - upitaga Davos. „Video si lorda Sanglasakako umire. Zar to želiš? Meni sada netrebaju časni ljudi. Trebaju mikrijumčari. Jeste li sa mnom, ili niste?“

Bili su. Bogovi smilujte se, bili su.Meštar Pilos je poučavao Edrika

Olujnog zbrajanju kada Davos otvorivrata. Ser Endru je bio odmah iza njega;ostali su čuvali stepenice i podrumskavrata. Meštar stade. „То će biti dovoljnoza danas, Edriče.“

Dečaka je upad zbunio. „Lorde

Davose, ser Endru. Radimo sabiranje.“Ser Endru se osmehnu. „Mrzeo sam

sabiranje kada sam bio u tvojimgodinama, braco.“

„Meni nije tako strašno. Istoriju ipaknajviše volim. Puna je priča.“

„Edriče“, reče meštar Pilos, „idi posvoj plašt. Krenućeš s lordomDavosom.“

„Stvarno?“ Edrik ustade. „Kudaidemo?“ Usta mu se tvrdoglavostegnuše. „Neću da se molim Gospodarusvetlosti. Ja sam Ratnikov čovek, kaomoj otac.“

„Znamo“, reče Davos. „Hajde,momče, ne smemo da oklevamo.“

Edrik ogrnu debeli plašt s kukuljicomod nebojene vune. Meštar Pilos mu

pomože da ga veže, i navuče kukuljicuda mu sakrije lice. „Polaziš s nama,meštre?“ - upita dečak.

„Ne.“ Pilos dodirnu lanac od mnogihmetala koji je nosio oko vrata. „Mestomi je ovde na Zmajkamenu. Pođi sada slordom Davosom i radi sve što ti kaže.On je kraljeva desna ruka, upamti. Štasam ti rekao o kraljevoj desnoj ruci?“

„Desnica govori kraljevim glasom.“Mladi meštar se osmehnu. „Tako je.

Pođi sada.“Davos nije bio siguran u Pilosa.

Možda mu se nije dopadao zato što jezauzeo mesto starog Kresena. Ali sadaje mogao samo da se divi njegovojhrabrosti. I on može zbog ovoga daizgubi glavu.

Pred meštrovim odajama, ser DžeraldGouer čekao je kraj stepenica. EdrikOlujni ga je radoznalo pogledao. Dok suse spuštali upitao je: „Kuda idemo,lorde Davose?“

„Do mora. Čeka te brod.“Dečak naglo stade. „Brod?“„Jedan brod Saladora Sana. Sala je

moj dobar prijatelj.“„Ја ću poći sa tobom, brate“, pokuša

da ga umiri ser Endru. „Nemaš čega dase bojiš.“

„Ја se ne bojim“, reče Edrikprezrivo. „Samo... ide li i Širin?“

„Ne“, reče Davos. „Princeza mora daostane ovde sa ocem i majkom.“

„Onda moram da je vidim“, objasniEdrik. „Da se oprostim. Inače će biti

tužna.“Ali će biti još tužnija ako te vidi

kako goriš. „Nemamo vremena“, rečeDavos. „Reći ću princezi da si mislio nanju. A možeš i da joj pišeš kada stigneštamo kuda si krenuo.“

Dečak se namršti. „Siguran si damoram da idem? Zašto bi me stricposlao sa Zmajkamena? Da ga nisamnaljutio? Nisam to hteo.“ Na licu mu seopet pojavi tvrdoglav izraz. „Hoću davidim svog strica. Hoću da vidim kraljaStanisa.“

Ser Endru i ser Džerald se zgledaše.„Nema vremena za to, brate“, reče serEndru.

„Hoću da ga vidim!“ - ponovi Edrikglasnije.

„On neće da vidi tebe.“ Davos jemorao nešto da kaže da bi dečaknastavio da hoda.“Ja sam njegovadesnica, ja govorim njegovim glasom.Moram li da odem do kralja i da mukažem kako me ne slušaš? Znaš li kakoće ga to naljutiti? Jesi li ikada videostrica besnog?“ Skinu rukavicu i pokazadečaku četiri prsta koja je Stanis skratio.„Ја jesam.“

Sve su to bile laži; u StanisuBarateonu nije bilo gneva kada jeskratio prste Viteza od Praziluka, većsamo gvozdenog osećanja za pravdu. AliEdrik Olujni tada nije bio ni rođen, i tonije mogao da zna. A pretnja je imalaželjeno dejstvo. „Nije trebalo to dauradi“, reče dečak, ali pusti Davosa da

ga uzme za ruku i povede niz stepenice.Kopile od Noćnog poja im se

pridružio kod podrumskih vrata. Hodalisu brzo, kroz senke dvorišta i niz jošjedno stepenište, ispod kamenog repazaleđenog zmaja. Luis Piljarica i OmerBlekberi čekali su kod snažnje kapije, advojica stražara ležala su im vezana kodnogu. „Čamac?“ - upita ih Davos.

„Tu je“, reče Luis. „Četiri veslača.Galija je usidrena odmah iza rta. LudiPrendos.“

Davos se nasmeja. Brod imenovan poluđaku. Da, savršeno odgovara. Sala jeimao smisla za gusarski crni humor.

Zatim se spusti na koleno predEdrikom Olujnim. „Sada moram da teostavim“, reče. „Čamac čeka da te

odveze do galije. Onda ćeš otplovitipreko mora. Ti si Robertov sin, i zatoznam da ćeš biti hrabar, šta god da sedesi.“

„Hoću. Samo...“ Dečak je oklevao.„Misli o ovome kao o pustolovini,

moj gospodaru.“ Davos pokuša da zvučivedro i veselo. „Ovo je početak tvojevelike životne pustolovine. Neka teRatnik brani.“

„А tebi neka Otac pošteno sudi, lordeDavose.“ Dečak pođe sa svojim bratomod ujaka ser Endruom kroz stražnjukapiju. Ostali krenuše za njim, svi semKopileta od Noćnog poja. Neka mi Otacpošteno sudi, pomisli Davos žalostivo.Međutim, sada ga je brinulo kako će musuditi kralj.

„Ova dvojica?“ - upita ser Roland zastražare pošto je zatvorio i zabraviokapiju.

„Odvucite ih u podrum“, reče Davos.„Oslobodite ih kada Edrik dobroodmakne.“

Kopile kratko klimnu glavom. Nijeviše imalo šta da se kaže; lakši deo jeobavljen. Davos navuče rukavicu,poželevši da nije izgubio svoju sreću.Bio je bolji čovek, a i hrabriji, sa tomvrećicom kostiju oko vrata. Prođeskraćenim prstima kroz retku smeđu kosui zapita se treba li da je podšiša. Moraćeda izgleda pristojno kada bude stao predkralja.

Zmajkamen mu nikada ranije nijeizgledao tako mračno i strašno. Hodao je

sporo, koraci su mu odjekivali o crnezidove i zmajeve. Kamene zmajeve kojise, molim se, nikada neće probuditi.Kameni bubanj dizao se pred njimogroman i visok. Stražari pred vratimarazmaknuše koplja kada se približio. Neza Viteza od Praziluka, već za kraljevudesnu ruku. Davos je bar bio desnicadok je ulazio. Pitao se šta će biti kadabude izlazio. Ako uopšte izađem...

Činilo se da su stepenice duže istrmije nego pre, ili je možda samo bioumoran. Majka me nipošto nije stvorilaza ovakve zadatke. Digao se previsoko iprebrzo, a tu gore, na vrhu planine,vazduh je za njega bio previše redak.Kao dečak sanjao je o bogatstvima, alije to bilo odavno. Kasnije, odrastao,

samo je želeo nekoliko jutara dobrezemlje, dvor u kome bi ostario, boljiživot za svoje sinove. Slepo Kopile jeimao običaj da mu govori kako pametankrijumčar nikada ne preteruje, nikada neprivlači previše pažnje na sebe.Nekoliko jutara, krov od debala iznadglave, „ser“ ispred mog imena, trebaloje da budem zadovoljan. Ako preživiovu noć, uzeće Devana i odjedriće kućina Besni rt, svojoj blagoj Marji.Zajedno ćemo tugovati za našim mrtvimsinovima, podići žive da budu dobriljudi, i više nikada nećemo govoriti okraljevima.

Odaja Obojenog stola beše mračna iprazna kada Davos uđe; kralj je sigurnojoš kod noćne vatre, sa Melisandrom i

kraljičinim ljudima. Kleknuo je i založiovatru u kaminu, da rastera hladnoću izokrugle odaje i odagna senke nazad unjihove uglove. Onda obiđe sobu, odprozora do prozora, razmače teškesomotske zavese i otvori drvenežaluzine. Vetar uđe, a sa njim i snažanmiris mora i soli, i cimnu mujednostavni smeđi plašt.

Kod severnog prozora, nagnu senapolje da udahne hladni noćni vazduh,u nadi da će videti Ludog Prendosakako diže jedro, ali je more bilo crno iprazno dokle god je pogled sezao .Je liveć isplovio? Mogao je samo da se molida jeste. Polumesec se skrivao međuretkim oblacima, a Davos je videopoznate zvezde. Eno Galije, plovi na

zapad; tamo je Staričin fenjer, četirisvetle zvezde, a u njima zlatastamaglina. Oblaci su zaklanjali veći deoLedenog zmaja, sve sem svetlih plavihočiju koje su obeležavale sever. Nebo jepuno krijumčarskih zvezda. Bile su stariprijatelji, te zvezde; Davos se nadao dato znači dobru sreću.

Ali kada spusti pogled sa neba nazidine zamka, nije više bio tako siguran.Krila kamenih zmajeva bacala su velikecrne senke na svetlosti noćne vatre.Pokuša da kaže sebi kako su to samokipovi, hladni i beživotni. Ovo jenekada bilo njihovo mesto. Mestozmajeva i zmajskih gospodara, sedištekuće Targarjena. Targarjeni su bili krvstare Valirije...

Vetar uzdahnu kroz odaju, a u kaminuse vatra razbukta i rasplamsa. Slušao jekako cepanice pucketaju i šište. Kada seDavos udalji od prozora, njegova senkapođe ispred njega, visoka i mršava, ipade preko Obojenog stola, poput mača.I tu je stajao dugo, i čekao. Čuo je čizmena kamenim stepenicama dok su sepenjale. Kraljev glas im je prethodio,„...nisu tri“, govorio je.

„Tri je tri“, dopre do njegaMelisandrin odgovor. „Kunem ti se,veličanstvo, videla sam ga kako umire ičula lelek njegove majke.“

„U noćnoj vatri.“ Stanis i Melisandrazajedno uđoše na vrata. „Plamenovi supuni varki. Šta jeste, šta će biti, šta možebiti. Ne možeš mi zasigurno reći...“

„Veličanstvo.“ Davos zakoračinapred. „Gospa Melisandra je dobrovidela. Tvoj sinovac Džofri je mrtav.“

Ako je kralj bio iznenađen što ga jezatekao kod Obojenog stola, ničim tonije pokazao. „Lorde Davose“, reče.„On nije bio moj sinovac. Mada samgodinama verovao da jeste.“

„Zadavio se komadićem hrane nasvojoj svadbi“, reče Davos „Možda je iotrovan.“

„On je treći“, reče Melisandra.„Umem da brojim, ženo.“ Stanis

obiđe oko stola, kraj Starigrada iSenice, gore ka Štitovima i ušćuVijugavice. „Izgleda da su svadbepostale opasnije od bitaka. Ko jetrovač? Je li ustanovljeno?“

„Njegov ujak, kažu. Bauk.“Stanis zaškrguta zubima. „Opasan

čovek. To sam naučio na Crnobujici.Odakle ti taj izveštaj?“

„Lišani još trguju u Kraljevoj Luci.Salador San nema razloga da me laže.“

„Valjda nema.“ Kralj pređe prstimapreko stola. „Džofri... sećam se jednom,ta kuhinjska mačka... kuvari su voleli daje hrane otpacima i ribljim glavama.Jedan je rekao dečaku da ima mačiće utrbuhu, misleći da će on možda da poželijedno. Džofri je bodežom rasporiosiroto stvorenje da vidi je li to istina.Kada je našao mačiće, odneo ih je da ihpokaže ocu. Robert ga je tako divljačkiudario, mislio sam da ga je ubio.“ Kraljskide krunu i stavi je na sto. „Kерес ili

pijavica, ubica je učinio uslugu čitavomkraljevstvu. Sada moraju da mepozovu.“

„Neće“, reče Melisandra. „Džofriima brata.“

„Tomena.“ Kralj nevoljko procedi toime.

„Krunisaće Tomena, i vladaće unjegovo ime.“

Stanis stegnu pesnicu. „Tomen jebolji od Džofrija, ali je rođen iz istogrodoskvrnuća. Još jedno čudovište unastajanju. Još jedna pijavica na zemlji.Vesterosu treba muška, a ne dečja ruka.“

Melisandra mu se približi. „Spasi ih,gospodaru. Dopusti mi da probudimkamene zmajeve. Tri je tri. Daj midečaka.“

„Edrika Olujnog“, reče Davos.Stanis se okrenu ka njemu u hladnom

besu. „Znam kako se zove. Poštedi meprekora. Ni meni se to ne dopada ništaviše nego tebi, ali ja moram da služimkraljevstvu. Dužnost mi je...“ Ponovo seokrenu Melisandri. „Kuneš se da nemadrugog načina? Zakuni se životom, jerjamčim ti, umrećeš u najstrašnijimmukama budeš li me slagala.“

„Ti si onaj koji mora da sesuprotstavi Tuđinu. Onaj čiji je dolazakpredskazan pre pet hiljada godina.Crvena kometa ti je bila glasnik. Ti siobećani princ, i ako propadneš, čitavsvet propašće s tobom.“ Melisandra mupriđe, rasklopljenih crvenih usana, arubin joj je treperio. „Daj mi tog

dečaka“, prošaputa, „i daću tikraljevstvo.“

„Ne može da ti ga da“, reče Davos.„Edrik Olujni je otišao.“

„Otišao?“ Stanis se okrenu. „Kako tomisliš otišao?“

„Nalazi se na jednoj liškoj galiji,daleko na moru.“ Davos je posmatraoMelisandrino bledo, srcoliko lice. Videna njemu treptaj straha, iznenadnunesigurnost. Nije to videla?

Kraljeve oči behu tamnoplavemodrice u udubljenjima njegovog lica.„Kopile je odvedeno sa Zmajkamenabez moje dozvole? Galija, kažeš? Akoonaj liški pirat misli da pomoću dečakaod mene iskamči zlato...“

„То je delo tvoje desnice,

veličanstvo.“ Melisandra uputi Davosupogled koji je govorio da joj je svejasno. „Vratićeš ga, moj gospodaru.Hoćeš.“

„Dečak je van mog domašaja“, rečeDavos. „Van tvog domašaja takođe,moja gospo.“

Naježio se od njenih crvenih očiju.„Trebalo je da te ostavim u mraku, ser.Znaš li šta si uradio?“

„Ono što mi je bila dužnost.“„Neki bi to nazvali izdajom.“ Stanis

priđe prozoru i zagleda se u noć. Traži lito brod? „Digao sam te iz blata,Davose.“ Zvučao je više umorno negobesno. „Zar je bilo previše očekivatiodanost?“

„Četiri moja sina su za tebe poginula

na Crnobujici. I sam sam mogao daumrem. Imaš moju odanost, zauvek.“Davos Sivort je dugo i napornorazmišljao o onome šta će sledeće reći;znao je da mu od toga zavisi život.„Veličanstvo, naterao si me da sezakunem da te iskreno savetujem i vernoslušam, da branim tvoje kraljevstvo oddušmana, da štitim tvoj narod. Zar nijeEdrik Olujni pripadnik tvog naroda?Jedan od onih koje sam se zakleo da ćubraniti? Nisam prekršio zavet. Kako tomože biti izdaja?“

Stanis ponovo zaškrguta zubima.„Nikada nisam tražio ovu krunu. Zlato jehladno i teško na glavi, ali dokle godjesam kralj, imam dužnosti... ako moramžrtvovati jedno dete plamenu da bih

spasao milione od tame... Žrtvovanje...nikada nije lako, Davose. Inače nijepravo žrtvovanje. Reci mu, mojagospo.“

Melisandra kaza: „Azor Ahai jeprekalio Svetlonosca u srcu svojevoljene žene. Ako čovek sa hiljadukrava da jednu bogu, to nije ništa. Aličovek koji ponudi jedinu kravu kojuima...“

„Ona priča o kravama“, reče Davoskralju. „Ја govorim o dečaku, drugutvoje kćeri, sinu tvoga brata.“

„Kraljevom sinu, koji u venama imamoć kraljevske krvi“ Melisandrin rubinsijao je kao crvena zvezda na njenomvratu. „Misliš li da si spasao tog dečaka,prazilukov viteže? Kada duga noć

padne, Edrik Olujni će umreti saostalima, gde god da se krije. Kao i tvojisinovi. Tama i hladnoća prekriće zemlju.Mešaš se u nešto što ne shvataš.“

„Mnogo šta ja ne shvatam“, priznadeDavos. „Nikada se nisam pretvarao daje drugačije. Poznajem mora i reke,uvale i zatone, gde se kuju stene isprudovi. Znam skrivene luke u kojimačamac može neprimećen da pristane. Iznam da kralj štiti svoj narod, ili uopštenije kralj.“

Stanisovo lice potamne. „Rugaš li mise to u lice? Zar će kraljevskimdužnostima da me uči jedan krijumčar?“

Davos kleknu. „Ako sam zgrešio,skini mi glavu. Umreću kao što sam iživeo - kao tvoj odani čovek. Ali me

prvo saslušaj. Saslušaj me u ime onogpraziluka što sam ti ga doneo, i prstijukoje si mi odsekao.“

Stanis isuka Svetlonosca iz korica.Njegov sjaj ispuni odaju. „Reci štaimaš, ali budi brz.“ Mišići u kraljevomvratu napeli su se kao brodska užad.

Davos potraži po plaštu i izvadiizgužvan komad pergamenta. Bio jetanak i izlizan, ali ipak njegov jedini štit.„Kraljeva desnica treba da bude pismen.Meštar Pilos me je podučavao.“ Ispravipismo na kolenu, pa poče da čita podsvetlom čarobnog mača.

DŽONSanjao je da je ponovo u Zimovrelu,

da hrama pored kamenih kraljeva naprestolima. Njihove sive granitne očipratile su ga dok je prolazio, a njihovisivi granitni prsti stezali su se okobalčaka zarđalih mačeva u njihovimkrilima. Ti nisi Stark, čuo ih je kakošapuću teškim granitnim glasovima.Ovde nema mesta za tebe. Odlazi.Zašao je dublje u tamu. „Oče?“ - viknu.„Вгеnе? Rikone?“ Niko mu ne odgovori.Leden vetar mu je duvao za vrat. „StričeBendžene? Oče? Molim te, oče, pomozimi.“ Odozgo je dopirao zvuk bubnjeva.Goste se u Velikoj dvorani, ali ja nisam

pozvan. Ja nisam Stark, a ovo nije mojemesto. Štaka mu kliznu i on pade nakolena. Kripta je postajala sve tamnija.Svetlost je nekuda otišla. „Igrit?“ -prošapta. „Oprosti mi. Molim te.“ Ali tobeše samo jezovuk, siv i sablastan,umrljan krvlju, zlatne oči su mu tužnosijale kroz mrak...

Ćelija beše mračna, krevet pod njimtvrd. Njegov vlastiti krevet, priseti se,njegov krevet u kućeupraviteljskoj ćelijiispod odaja Matorog Medveda. Trebaloje da zbog toga sanja lepše snove. Čak iispod krzana bilo mu je hladno. Duh jedelio s njim ćeliju pre polaska uizvidnicu i grejao ga u noćnoj hladnoći.A u divljini, kraj njega je spavala Igrit.Oboje su sada otišli. Sam je spalio Igrit,

znao je da bi ona to želela, a Duh... Gdesi sada? Da li je i on mrtav, zar je tobilo značenje sna, onaj krvavi vuk ukripti? Ali vuk u snu je bio siv, a ne beo.Siv, kao Brenov vuk. Da ga nisu Tenjanistigli i ubili one noći posle Kraljičinekrune? Ako je tako, i Bren je za njegazauvek izgubljen.

Džon je pokušavao da razabere sveto, kada se oglasi rog.

Rog zime, pomisli, još ošamućen odsna. Ali Mens nikada nije našao RogJoramunov, tako da to nije bilo moguće.Usledi drugi zov, jednako dugačak idubok kao prvi. Mora da ustane i ode doZida, znao je Džon, ali to beše takoteško...

Zbaci sa sebe krzna i pridiže se. Bol

u nozi kao da je otupio, i sada je mogaoda ga podnese. Spavao je u čakširama itunici i vešu, radi dodatne toplote, takoda je samo morao da navuče čizme istavi kožni prsluk, verižnjaču i plašt.Rog ponovo dunu, dva dugačka zova,tako da on prebaci Dugačku kandžupreko ramena, nađe štaku, i othrama nizstepenice.

Napolju je bio mrkli mrak. Oblačno iužasno hladno. Njegova braća sunavirala iz kula i utvrda, pripasujućipojase za mačeve i hodajući ka Zidu.Džon potraži Pipa i Grena, ali ih nevide. Možda je jedan od njih bio stražarkoji je dunuo u rog. Ovo je Mens,pomisli. Napokon dolazi. To je bilodobro. Borićemo se u bici, a onda ćemo

otpočinuti. Živi ili mrtvi,otpočinućemo.

Na mestu gde su nekada bilestepenice, ispod Zida je sada stajalasamo ogromna gomila pocrnelog drveta islomljenog leda. Sada su se penjalikavezom, ali su u njega mogla da stanusamo desetorica odjednom, i već sedizao kada je Džon stigao. Moraće dasačeka da se vrati. Drugi su čekali sanjim; Saten, Malej, Čizma Viška, Bačva,krupni plavokosi i zubati Haret. Svi suga zvali Konj. Bio je konjušar uKrtičnjaku, jedan od nekoliko krtica kojesu ostale u Crnom zamku. Ostale supobegle na svoja polja i u svoje kolibe,ili u svoje krevete u podzemnombordelu. Konj je, međutim, hteo da

obuče crno, velika zubata luda. Zei jetakođe ostala, kurva koja se pokazalatako vešta sa samostrelom, a Noji jezadržao tri siročeta čiji je otac poginuona stepeništu. Bili su mali - devet i osami pet godina - ali ih niko drugi nije hteo.

Dok su čekali da se kavez vrati,Klidas im donese čaše kuvanog vina, aTroprsti Hob je delio kriške crnoghleba. Džon od njega uze okrajak izagrize ga.

„Је li to Mens Rajder?“ - upita Satennemirno.

„Nadajmo se da jeste.“ U mraku jebilo i gorih stvorova od divljana. Džonse priseti reči divljanskog kralja naPesnici prvih ljudi dok su stajaliokruženi ružičastim snegom. Kada mrtvi

hodaju, zidovi i kolje i mačevi ne značeništa. Protiv mrtvih se ne možeš boriti,Džone Snežni. Niko to ne zna bolje odmene. Od same pomisli na to učinilo muse da je vetar postao hladniji.

Napokon se kavez uz zveket spusti,zanjihali na kraju dugačkog lanca, i onise ćutke nabiše unutra i zatvoriše vrata.

Malej tri puta cimnu uže zvona. Trenkasnije počeše da se dižu, u početku sprekidima, a onda ravnomernije. Nikonije progovarao. Na vrhu kavez kliznu ustranu, i oni izađoše, jedan po jedan.Konj pomože Džonu da stupi na led.Hladnoća ga udari u lice poput pesnice.

Na vrhu zida goreo je niz vatri, ugvozdenim korpama na motkamavisokim kao čovek. Hladni nož vetra

razigravao je i izvijao plamenove, takoda prodorna narandžasta svetlost ni natren nije mirovala. Snopovi strelica,strela, kopalja i projektila za škorpionestajali su spremni na sve strane. Stenjebeše nagomilano po deset stopa visoko,a velika drvena burad smole i ulja zalampe poredana kraj njih. Bouen Marš jeostavio Crni zamak dobro snabdevensvime sem ljudima. Vetar je širio crneplaštove stražara strašila koji su skopljima u rukama stajali uz ivicu.„Nadam se da nije neki od njih dunuo urog“, reče Džon Donalu Nojiju kadadošepa do njega.

„Ču li ti ovo?“ - upita Noji.Čuo se vetar, konji, ali i nešto treće.

„Mamut“, reče Džon. „То je bio

mamut.“Oružarev dah se ledio čim bi mu

izašao iz širokog, pljosnatog nosa.Severno od Zida pružalo se more tame,naizgled u beskraj. Džon je naziraoslabašne crvene plamsaje dalekih vatrikoje su se kretale kroz šumu. Bio je toMens, jasno kao dan. Tuđini nisu palilibaklje.

„Kako ćemo da se borimo protiv njihako ih ne vidimo?“ - upita Konj.

Donal Noji se okrenu ka dva velikatrebušeta koja je Bouen Marš opravio.„Dajte mi svetla!“ - zagrme on.

Crna braća brzo natovariše buradsmole u praćke i zapališe ih bakljama.Vetar razjari plamenove. „SADA!“ -zaurla Noji. Kontrategovi padoše, kraci

za bacanje uz tup zvuk udariše upoprečne grede. Upaljena smola poletekroz tamu, bacajući dole na zemljujezivo treperavo svetlo. Džon na trenugleda mamuta kako se tromo kreće krozmutnu svetlost da bi sledećeg trenanestao. Desetak, možda više. Buradudariše u zemlju i razbiše se. Začušeduboko, potmulo bubnjanje, i div zaurlanešto na Starom jeziku, a glas mu bešedrevna grmljavina od koje Džonaprođoše žmarci.

,Ponovo!“ - viknu Noji, i braćaponovo napuniše trebušete. Još dvabureta upaljene smole zaparaše tamu i uztresak padoše među neprijatelje. Ovogputa jedno udari u mrtvo drvo, i plamenga obuze. Ne idu desetak mamuta, vide

Džon, već stotinu.Zakorači do ivice Zida. Pažljivo,

podseti se, mnogo si visoko. CrveniAlin ponovo dunu u stražarski rog.Aaaahuuuuuuuuuuuuuuuuuu,aaaaahuuu- uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu.A sada divljani odgovoriše, ne jednimrogom, već sa deset, a i bubnjevima ifrulama takođe. Stigli smo, kao da sugovorili, stigli smo da probijemo vašZid, da uzmemo vaše zemlje i otmemovaše kćeri. Vetar je zavijao, trebušetiškripali i lupali, burad letela. Izadžinova i mamuta, Džon vide ljude kakostupaju ka Zidu sa lukovima i sekirama.Bilo ih je bilo dvadeset ili tridesethiljada? U mraku nije bilo mogućeodrediti. Ovo je bitka slepaca, ali ih

Mens ima nekoliko hiljada više od nas.„Kapija!“ - viknu Pip. „Na KAPIJI

su!“Zid je bio prevelik da se zauzme na

uobičajene načine; previsok zа lestvice iopsadne kule, predebeo za ovnove.Nijedan katapult nije mogao da bacidovoljno težak kamen da ga probije, aako bi pokušali da ga zapale, otopljeniled bi ugasio plamen. Na njega je čovekmogao da se popne, kao što su uradilidivljani kod Sivostraže, ali samo ako jesnažan i spretan i sigurnih ruku, a čak ionda bi mogao da završi kao Jari,nabijen na drvo. Moraju da zauzmukapiju, ili neće proći.

Međutim, kapija je bila vijugav tunelkroz led, manji od kapije bilo kog zamka

u Sedam kraljevstva, tako uzan da suizvidnici morali da vode svoje brdskekonjiće jedan iza drugog. Prolaz suzatvarale tri gvozdene rešetke, svakazaključana i vezana lancima, i zaštićenarupom iz koje se sipalo ulje. Spoljašnjavrata bila su od stare hrastovine, devetpalaca debela i zakovana gvožđem, inije ih bilo lako provaliti. Ali Mens imamamute, podseti on sebe, a takođe idžinove.

„Mora da je tamo dole hladno“, rečeNoji. „Momci, šta kažete, da ih malozagrejemo?“ Desetak ćupova ulja zalampe stajalo je na ivici. Pip potrča krajnjih s bakljom, paleći ih redom. Jezicibledožute vatre vitlali su oko ćupovakada poleteše dole. Pošto i poslednjeg

nestade, Gren nogom olabavi klin koji jedržao bure smole i posla ga da se i onootkotrlja preko ivice. Zvuci iz podnožjapretvoriše se u viku i krike, za njihoveuši lepu muziku.

A ipak su bubnjevi i dalje tukli,trebušeti drhtali i udarali, zvuk gajdidopirao kroz noć poput pesme čudnihgrabljivih ptica. Obrednik Seladortakođe zapeva, glasom drhtavim i teškimod vina.

Blaga majko, izvoru milosti,Spas našim sinovima od rata daj... Donal Noji se okomi na njega. „Ako

neko ovde ne isuče mač, šutnuću ga udupe da odleti sa Zida... počevši od

tebe, obredniče. Strelci! Gde su namprokleti strelci?“

„Ovde“, reče Saten.„I ovde“, javi se Malej. „Ali kako da

nađem metu? Mračno je ko u svinjskomtrbuhu. Gde su?“

Noji pokaza na sever. „Odapnitedovoljno strela, pa će neka i da pogodi.Bar ćete ih uznemiriti. Osvrnu se poprstenu od njihovih vatrama osvetljenihlica. „Trebaju mi dva luka i dva kopljada držim tunel, ako probiju kapiju.“Iskorači više od desetorice i kovačodabra svoju četvoricu. „Džone, ti držiZid dok se ne vratim.“

Na tren Džon pomisli da je pogrešnočuo. Zvučalo je kao da mu Noji prepuštazapovedništvo. „Moj gospodaru?“

„Gospodaru? Ja sam kovač. Rekoh,Zid je tvoj.“

Ima i starijih ljudi, požele Džon dakaže, boljih ljudi. Ja sam još zelen kaoletnja trava. Ranjen sam, i optužen zadezerterstvo. Usta mu se osušiše kaokost. „Razumem“, uspe nekako da izusti.

Posle se Džonu činilo kao da je tu noćsanjao. Rame uz rame sa vojnicima odslame, smrznutim šakama čvrsto stežućidugačke lukove ili samostrele, njegovistrelci su odapeli na stotine strela naljude koje uopšte nisu videli. S vremenana vreme odgovarao im je pokojidivljanski hitac. Poslao je ljude domanjih katapulta i ispunio vazduh oštrimkamenjem velikim kao džinovskapesnica, ali ih je tama progutala kao što

bi čovek progutao šaku zrnevlja. Mamutisu trubili u sumraku, čudni glasovi su sedozivali na još čudnijim jezicima, aobrednik Selador se tako glasno i pijanomolio da zora svane da je Džon osetioporiv da ga sam baci sa Zida. Čuli sumamuta kako umire ispod njihovih nogui videli još jednog kako se upaljen teturakroz šumu, gazeći i ljude i drveće. Vetarje duvao hladan i još hladniji. Hob jeišao duž stroja sa šoljama čorbe od luka,a Oven i Klidas su je služili strelcimatamo gde su stajali, tako da bi je ispijaliizmeđu odapinjanja. Zei je sasamostrelom zauzela mesto između njih.Sati neprekidnog napinjanja iodapinjanja olabavili su nešto nadesnom trebušetu, i kontrateg se otkačio,

iznenadno i silovito, otkinuvši krak zabacanje uz žestok prasak. Levi trebušetje i dalje bacao, ali su divljani brzonaučili da izbegavaju mesto gde supadali njegovi projektili.

Trebalo bi da imamo dvadesettrebušeta, a ne dva, i trebalo bi dastoje na sankama i točkovima da ihpokrećemo. To je bila uzaludnapomisao. Isto tako je mogao da poželijoš hiljadu ljudi, ili možda zmaja ilitrojicu.

Donal Noji se nije vratio, niti bilo kood onih što su pošli dole sa njim da držetaj hladni, crni tunel. Zid je moj,podsećao je Džon sebe svaki put kada biosetio kako malaksava. Sam je uzeodugački luk, a osećao je da su mu prsti

neposlušni i ukočeni, napola smrznuti. Igroznica mu se vratila, a noga bi mupovremeno neobuzdano zadrhtala,šaljući usijani nož bola kroz čitavo telo.Još jedna strela, pa ću da se odmorim,rekao je sebi na desetine puta. Samo jošjedna. Kada god bi mu se tobolacispraznio, jedno od siročadi izkrtičnjaka donelo bi mu novi. Još jedantobolac, i onda sam gotov. Do zoresigurno nema još dugo.

Kada jutro stiže, u prvom trenu nikood njih to nije shvatio. Svet je i daljebio mračan, ali se tama pretvorila usivilo, a dole su počele da se naziruprilike. Džon spusti luk da pogleda masuteških oblaka koji su prikrivali istočnonebo. Video je sjaj iza njih, ali je možda

to samo sanjao. Nape još jednu strelu.Onda se prvo jutarnje sunce probi i

rasu bleda koplja svetlosti preko bojišta.Džon shvati da zadržava dah dok jegledao preko pola milje krčevine koja sepružala između Zida i početka šume. Zapola noći su je pretvorili u pustinju odpocrnele trave, vrele smole, smrskanogstenja i leševa. Lešina spaljenog mamutaveć je privlačila vrane. Na zemlji jebilo i mrtvih džinova, ali iza njih...

Neko zastenja levo od njega, i on čuobrednika Seladora kako govori:„Smiluj se Majko, oh. Oh, oh, oh, smilujse Majko.“

Ispod drveća bili su svi divljani nasvetu; pljačkaši i džinovi, varge izverobrazi, brđani, mornari sa slanog

mora, ljudožderi sa ledenih reka,pećinski ljudi obojenih lica, psećezaprege sa Ledene obale, Rogonozi satabanima poput tvrde kože za oklope,sav čudni divlji svet koji je Mensokupio da probije Zid. Ovo nije vašazemlja, požele Džon da im vikne. Ovdenema mesta za vas. Odlazite. Čuo jeTormunda Džinoubicu kako se na tosmeje. „Ništa ti ne znaš, Džone Snežni“,rekla bi Igrit. Napeo je desnicu, otvorioi stegnuo prste, mada je dobro znao daim tu gore mačevi neće trebati.

Osećao je jezu i groznicu, i iznenadamu je dugački luk postao pretežak. Bitkasa Magnarom nije bila ništa, shvatio je,a noćni boj manje od ničega, tekispitivanje, bodež u noći koji je pokušao

da ih zatekne nespremne. Prava bitka tekpočinje.

„Pojma nisam imao da će ih bititoliko“, reče Saten.

Džon jeste. Video ih je ranije, ali neovako, ne postrojene za bitku. Na maršuse divljanska povorka razvukla prekomnogih liga nalik na nekog džinovskogcrva, i on ih nikada nije video sveodjednom. Ali sada...

„Evo ih“, reče neko promuklimglasom.

Mamuti su držali središnji deodivljanskog borbenog poretka, vide on,njih stotinu ili više sa džinovima usedlima koji su nosili maljeve i ogromnekamene sekire. Još džinova bilo je krajnjih, na velikim točkovima gurali su

deblo drveta čiji je jedan kraj bio oštrozašiljen. Ovan, pomisli on mračno. Akokapija dole još stoji, nekoliko poljubacate sprave ubrzo će je pretvoriti u iverje.Sa obe strane džinova dolazili su talasikonjanika s kožnim oklopima i u vatriočvrsnutim kopljima, more strelaca,stotine pešaka sa kopljima, praćkama,motkama i kožnim štitovima. Koštanedvokolice sa Ledene obale tandrkale suna krilima, odskakale o stenje i korenjeiza zaprega od velikih belih pasa. Gnevdivljine, pomisli Džon dok je slušaozavijanje gajdi, lavež pasa, trubljenjemamuta, zviždanje i urlanje slobodnognaroda, jeku džinova na Starom jeziku.Bubnjevi su odzvanjali od leda poputneprekidne grmljavine.

Osećao je očajanje svuda oko sebe.„Mora da ih ima stotinu hiljada“, zajecaSaten. „Kako možemo da zaustavimotoliko mnoštvo?“

„Zid će ih zaustaviti“, ču Džon sebekako odgovara. Okrenu se i ponovi to,ovaj put glasnije. „Zid će ih zaustaviti.Zid se brani sam.“ Prazne reči, ali jemorao da ih kaže, gotovo jednako kaošto su njegova braća morala da ih čuju.„Mens hoće da nas zastraši svojombrojnošću. Misli li on to da smo miglupi?“ Sada je vikao, zaboravivši nanogu, a svi su ga slušali. „Kоčije,konjanici, sve one budale pešadinci...šta nam mogu ovde gore? Jeste li kadavideli mamuta da se penje uza zid?“Nasmeja se, a Pip i Oven i još

nekolicina nasmejaše se sa njim. „Onin i s u ništa, beskorisniji su od našeslamnate braće ovde, ne mogu da nasdohvate, ne mogu da nas povrede, i nemogu da nas uplaše, zar ne?“

„NE!“ - viknu Gren.„Oni su tamo dole, a mi smo ovde

gore“, reče Džon, „i dokle god držimokapiju, ne mogu da prođu. Ne mogu daprođu!“ Na to su svi povikali, urlajućinjegove reči, mašući mačevima idugačkim strelama, dok im je obrazeoblivalo rumenilo. Džon vide Bačvukako stoji sa ratnim rogom ispod miške.„Brate“, reče mu, „označi da bitkapočinje.“

Iskežen, Bačva diže rog do usana idunu dva puta snažno, što je značilo

divljane. Drugi rogovi prihvatiše taj zovsve dok im se nije učinilo da sam Ziddrhti, i odjeci tih grlenih jecajanadjačaše sve druge zvuke.

„Strelci“, reče Džon kada rogovizamreše, „ciljaćete na džinove s ovnom,svi do poslednjeg. Odapinjaćete namoju zapovest, ne ranije. DŽINOVI IOVAN. Hoću da ih strele zasipaju nasvakom koraku, ali ćemo prvo sačekatida budu u dometu. Ko protraći strelu,ide dole po nju, je l’ jasno?“

„Jasno je“, viknu Volina Oven. „Menije jasno lorde Snežni.“

Džon se nasmeja, nasmeja kaopijanac ili luđak, i njegovi ljudi senasmejaše sa njim. Vide da su kočije ihitri konjanici na krilima sada dobrano

pretekli središte. Divljani nisu prešli nitrećinu čistine, a borbeni poredak im seveć raspadao. „Napuni trebušetčičcima“, reče Džon. „Ovene, Bačvo,okrenite katapulte ka središtu. Škorpioni,napunite vatrenim kopljima i gađajte namoju zapovest.“ Pokaza ka dečacima izKrtičnjaka. „Ti, ti i ti, stanite pored sabakljama.“

Divljanski strelci su gađali dok su sepribližavali; potrčali bi napred, stali,odapeli, a onda potrčali još desetakkoraka. Bilo ih je toliko da je vazduhneprekidno bio pun strela, koje su svepadale daleko od cilja. Traćenje,pomisli Džon. Počeo je da se pokazujenjihov nedostatak discipline. Manjilukovi od drveta i kosti slobodnog

naroda dobacivali su mnogo kraće negoveliki lukovi od tisovine koje jekoristila Noćna straža, ;i divljani supokušavali da gađaju ljude koji sustajali sedam stotina stopa iznad njih.„Neka gađaju“, reče Džon. „Čekaj.Čekaj.“ Plaštovi su im igrali na leđima„Vetar nam duva u lice, nećemo dobacititako daleko. Čekaj.“ Bliže, bliže. Gajdesu zavijale, bubnjevi tutnjali, divljanskestrele se dizale i padale.

„NAPNI.“ Džon diže svoj luk ipovuče strelu do uha. Saten uradi isto, iGren, Volina Oven, Čizma Viška, CrniDžek Balver, Aron i Emrik. Zei dižesamostrel na rame. Džon je gledao kaose ovan približava, okružen mamutima idžinovima sa obe strane. Bili su tako

mali da mu se činilo kako može da ihzgnječi jednom rukom. Da mi je samoruka dovoljno velika... Prošli su krozsinoćno bojište. Stotinu vrana se diže salešine mrtvog mamuta dok su divljanitutnjali kraj njega. Bliže i bliže, svedok...

„ODAPNI!“Crne strele zašištaše nadole, poput

zmija na perjanim krilima. Džon nesačeka da vidi gde su udarile. Zgrabidrugu strelu čim mu prva odlete sa luka.„NAPNI. CILJAJ. ODAPNI.“ Čim bistrela poletela, uzimao bi drugu.„NAPNI. CILJAJ. ODAPNI.“ Iznova iiznova i iznova. Džon viknu posaditrebušeta, i ču škripu i tup udar kadastotinu oštrih čeličnih čičaka polete kroz

vazduh. „Katapulti“, viknu „Škorpioni!Strelci, gađajte po volji!“ Divljanskestrele sada su pogađale zid, stotinu stopaispod njih. Jedan džin se okrenu izatetura. Napni, ciljaj, odapni. Mamutse sudari sa drugim ispred sebe, bacivšidžinove na zemlju. Napni, ciljaj,odapni. Ovan je pao, vide, džinovi kojisu ga gurali behu mrtvi ili na samrti.„Vatrene strele“, viknu. „Hoću davidim kako taj ovan gori!“ Urliciranjenih mamuta i gromki vapaji džinovamešali su se s bubnjevima i frulama istvarali užasnu muziku, pa ipak sunjegovi strelci i dalje gađali, kao da sugluvi poput mrtvog Dika Folarda. Moždajesu bili samo dno bratstva, ali su ipakbili ljudi Noćne straže, ili bar dovoljno

blizu toga da bude svejedno. Zato nećeproći.

Jedan mamut je pomahnitao, rušećidivljane surlom i gazeći strelce. Džonponovo nape luk i uputi još jednu streluu čupava leđa zveri, da je dodatnorazjari. Istočno i zapadno, kriladivljanske vojske stigla su do Zida bezpoteškoća. Kočije su zastajale ili seokretale dok su konjanici besciljnovrveli ispod ogromne litice od leda.„Na kapiji!“ začu se povik. ČizmaViška, možda.,Mamut na kapiji!“

„Vatra“, zareža Džon. „Grene, Pipe.“Gren baci luk, obori bure ulja na bok

i otkotrlja ga do ivice Zida, gde Pip izbičep, ubaci u rupu malo platna i zapali gabakljom. Zajedno ga gurnuše. Stotinu

stopa niže ono udari zid i puče, ispunivšivazduh smrskanim dugama i upaljenimuljem. Gren je tada već kotrljao drugobure do ivice, baš kao i Bačva. Pip ihoba upali. „Pogodio sam ga!“ - viknuSaten, koji je glavu isturio toliko dalekoda je Džon bio siguran da će pasti.„Pogodio sam ga, pogodio,POGODIO!“ Čuo je urlik vatre. Predočima mu se ukaza upaljeni džin, koji sezateturao pa zakotrljao po zemlji.

Onda su odjednom mamuti bežali,jurili iz dima i vatre i udarali one izasebe u slepom užasu. I oni krenušenazad, a džinovi i divljani iza njihpokušavali su da im se sklone s puta. Utren oka, čitavo središte se raspalo.Konjanici na krilima videše da su

napušteni, i odlučiše da se i oni povukua da nisu ni okusili borbu. Čak se ikočije otkotrljaše, nakon što nisu uradileništa sem što su izgledale strašno i digleveliku buku. Kada se jednom daju ubeg, teško ih je zaustaviti, pomisli DžonSnežni dok ih je gledao kako uzmiču. Svibubnjevi su utihnuli. Kako ti se dopadata muzika, Mense? Kako ti se dopadaukus Dornjaninove žene? „Је li nekopovređen?“ - upita.

„Majku im njihovu, pogodili su me unogu.“ Čizma Viška iščupa strelu imahnu njom iznad glave. „Drvenu!“

Zidom se raširi umoran poklič. Zeizgrabi Ovena za šake, okrenu ga ukrug ipoljubi pravo u usta, duboko i sočno, dasvi vide. Pokuša da poljubi i Džona, ali

je on uhvati za ramena i blago aliodlučno odgurnu. „Ne“, reče. Ja sam saljubljenjem završio. Iznenada, više nijemogao da stoji od umora, a noga mu jegorela od kolena do prepona. Potražištaku. „Pipe, pomozi mi do kaveza.Grene, Zid je tvoj.“

„Moj?“ - upita Gren. „Njegov?“ -upita Pip. Bilo je teško odrediti koji jeod njih dvojice užasnutiji. „Ali“, zamucaGren, „a-ali šta da radim ako divljaniponovo napadnu?“

„Zaustavi ih“, odgovori mu Džon.Dok su se spuštali u kavezu, Pip mu

skinu kacigu i obrisa čelo. „Smrznutiznoj. Ima li ičeg odvratnijeg odsmrznutog znoja.“ Nasmeja se. „Bogovi,mislim da nikada nisam bio ovako

gladan. Pojeo bih čitavog divljeg bivola,kunem se. Šta misliš, hoće li Hob danam skuva Grena?“ Kada vide Džonovolice, osmeh mu zamre. „Šta nije u redu?Noga?“

„Noga“, složi se Džon. Čak su i rečibile muka.

„Ali ne bitka, je l’ tako? Pobedilismo u bici.“

„Pitaj me kada vidim kapiju“, rečeDžon mračno. Hoću vatru, toplu hranu,topao krevet, i nešto da mi bol u nozimine, reče sebi. Ali prvo je morao daproveri tunel i vidi šta se desilo saDonalom Nojijem.

Posle bitke s Tenjanima bio im jepotreban skoro čitav dan da raščiste ledi slomljene grede ispred unutrašnje

kapije. Pegavi Pejt, Bačva i još nekigraditelji žustro su se raspravljali trebali da ostave sve kako jeste, kao još jednuprepreku za Mensa. Tako bi, međutim,napustili odbranu tunela, a Noji za tonije hteo ni da čuje. Sa ljudima kod rupaza prosipanje ulja i strelcima ikopljanicima iza svake unutrašnjekapije, nekoliko odlučne braće moglo jeda zadrži stotinu puta toliko divljana izatrpa prilaz leševima. Nije nameravaoda Mensu Rajderu dopusti slobodanprolaz kroz led. I tako su budacima iašovima i užadima sklonili slomljenestepenice, i prokopali put do kapije.

Džon je čekao kraj hladnih gvozdenihrešetaka dok je Pip otišao do meštraEmona po rezervni ključ. Začudo, meštar

se lično vratio sa njim, kao i Klidas safenjerom. „Kada završiš, dođi kodmene“, reče starac Džonu dok je Pippetljao s lancima. „Treba da tipromenim zavoj i stavim svež melem, atrebaće ti i snovina za bol.“

Džon slabašno klimnu glavom. Vratase otvoriše. Pip ih povede unutra, a zanjim je išao Klidas sa fenjerom. Džon jejedva uspevao da prati meštra Emona.Led se zbijao oko njih, i osećao jehladnoću zida kako mu prodire u kosti, itežinu Zida iznad glave. Osećao se kaoda stupa kroz ždrelo ledenog zmaja.Tunel skrenu, pa onda još jednom. Pipotključa drugu gvozdenu kapiju. Hodalisu dalje, ponovo skrenuli, i ugledalisvetlo pred sobom, bledo i slabašno u

svem tom ledu. To je loše, shvatio jeDžon smesta. To je veoma loše.

Onda Pip reče: „Na podu ima krvi.“Poslednjih dvadesetak stopa tunela

bio je mesto gde su se borili i ginuli.Spoljašnja vrata od ojačane hrastovinebila su izudarana i slomljena i napokonotrgnuta iz šarki, a jedan džin je uspuzaokroz krhotine. Fenjer okupa jeziv prizorpotmulim crvenkastim svetlom. Pip seokrenu u stranu da se ispovraća, a Džonshvati da zavidi meštru Emonu naslepilu.

Noji i njegovi ljudi čekali su unutra,iza kapije od teških gvozdenih rešetaka,nalik na one koje je Pip upravootključao. Dva samostrela su odapela podesetak strelica dok se džin probijao ka

njima. Onda su sigurno kopljaniciistupili napred i ubadali izmeđurešetaka. Ipak je džin našao snage dapruži ruke kroz njih, slomi vrat PegavomPejtu, zgrabi gvozdenu rešetku i rastrgnešipke. Karike pokidanog lanca ležale surazbacane po podu. Jedan džin. Sve ovobilo je delo jednog džina.

„Svi su mrtvi?“ —upita meštar Emontiho.

„Da. Donal je bio poslednji.“ Nojijevmač bio je zaliven duboko u džinovogrlo, gotovo do balčaka. Oružar je uvekDžonu delovao kao veoma krupančovek, ali je u zagrljaju džinovihčudovišnih ruku izgledao skoro kao dete.„Džin mu je slomio kičmu. Ne znam koje prvi umro.“ Uze fenjer i približi se da

bolje pogleda. „Mag.“ Poslednji sam oddžinskog soja. Osetio je kako gaobuzima tuga, ali za tugu nije imaovremena. „Bio je to Moćni Mag. Kraljdžinova.“

Tada mu je zatrebalo sunce. U tuneluje bilo prehladno i premračno, i smradkrvi i smrti ga je gušio. Džon vrati fenjerKlidasu, provuče se oko tela i krozizvijene šipke, pa ode ka svetlu da vidišta se nalazi iza smrskanih vrata.

Ogromna lešina mrtvog mamutadelimično je zaprečila put. Zakačio je ipoderao plašt dok se provlačio krajjedne ogromne kljove. Napolju su ležalajoš tri džina, prekrivena kamenjem iledom i stvrdnutom smolom. Video je daje vatra otopila Zid, mesta sa kojih su se

velike ploče leda od vreline odlomile dabi pale na pocrnelu zemlju. Pogledao jeda vidi odakle su došle. Kada ovdestojiš, izgleda ogroman, kao da će da tesmrska.

Džon se vrati unutra, gde su ostaličekali. „Moramo da popravimo spoljnjukapiju što bolje možemo, a ondazatrpamo ovaj deo tunela. Kamenjem,komadima leda, bilo čime. Sve do drugekapije, ako možemo. Ser Vinton ćemorati da preuzme komandu, on jeposlednji preostali vitez, ali mora dakrene odmah, džinovi će se vratiti brženego što želimo. Moramo da mukažemo...“

„Šta god da mu kažeš“, reče meštarEmon blago, „osmehnuće se, klimnuti i

zaboraviti. Pre trideset godina serVintonu Stautu nedostajalo je desetakglasova da postane lord Zapovednik. Idobro bi vršio tu dužnost. Pre desetgodina bi još bio sposoban. Više ne.Znaš to kao što je i Donal znao, Džone.“

Bila je to istina. „Onda ti naređuj“,reče Džon meštru. „Proveo si čitav životna Zidu, ljudi će te slediti. Moramo dazatvorimo kapiju.“

„Ја sam meštar, zaklet i vezanlancem. Moj red služi, Džone. Midajemo savete, ne naređenja.“

„Neko mora...“„Ti. Ti moraš da vodiš.“„Ne.“„Da, Džone. To ne mora dugo da

traje. Samo dok se posada ne vrati.

Donal te je odabrao, a i Korin Polušakapre njega. Lord zapovednik Mormont teje proizveo u svog kućeupravitelja. Ti sisin Zimovrela, sinovac Bendžena Starka.Ili ti, ili niko drugi. Zid je tvoj, DžoneSnežni.“

ARJAOsećala je rupu u sebi svako jutro

kada bi se budila. Nije to bila glad,mada je ponekad bila gladna. Bilo je toneko šuplje mesto, praznina u kojoj jojje nekada kucalo srce, gde su živelanjena braća, a i njeni roditelji. I glava juje bolela. Ne tako jako kao u početku,ali i dalje prilično gadno. Arja je na to,međutim, navikla, a bar je čvorugapolako splašnjavala. Ali je rupa u njojostajala ista. Rupa nikada neće zarasti,govorila je sebi pre nego što bi zaspala.

Nekih jutara Arja uopšte nije želelada se budi. Sklupčala bi se ispod plaštačvrsto stegnutih očiju i na silu

pokušavala da ponovo usni. Kada bi jesamo Pseto ostavilo na miru, spavala bičitav dan i čitavu noć.

I sanjala. To je bilo najlepše,sanjanje. Sanjala je o vukovima skorosvake noći. O velikom vučjem čoporu,koji je ona predvodila. Bila je veća odsvih njih, jača, hitrija, brža. Mogla je dapretekne konja i savlada lava. Kada biotkrila zube, čak su i ljudi od nje bežali,stomak joj nikada nije bio dugo prazan,a krzno ju je grejalo čak i kada je duvaohladan vetar. A braća i sestre bili su sanjom, veliko mnoštvo, žestoko i užasno injeno. Oni je nikada neće ostaviti.

Ali ako su joj noći bile pune vukova,njeni dani pripadali su psu. SendorKlegani ju je terao da ustaje svakog

jutra, želela to ona ili ne. Proklinjao bije hrapavim glasom, ili bi je cimnuo nanoge i prodrmusao. Jednom joj je naglavu izlio kacigu punu hladne vode.Skočila je pljujući i drhteći i pokušalada ga udari nogom, ali se on samonasmejao. „Osuši se i nahrani prokletekonje“, rekao joj je i ona ga jeposlušala.

Sada su imali dvojicu, Stranca i riđukobilu kojoj je Arja nadenula imeKukavica, zato što je Sendor rekao da jeverovatno pobegla iz Blizanaca isto kaoi oni. Našli su je kako luta bez jahačakroz jedno polje, jutro nakon pokolja.Bila je sasvim dobar konj, ali Arja ipaknije mogla da voli jednu plašljivicu.Stranac bi se tukao. Ipak, starala se o

kobili što je bolje umela. Bilo je boljejahati je nego deliti sedlo sa Psetom. AKukavica možda to i jeste bila, ali jebila i mlada i snažna. Arja je mislila dabi mogla da pobegne Strancu, ako dotoga dođe.

Pseto je više nije čuvao onakopažljivo kao pre. Ponekad kao da nijebrinuo hoće li ona ostati ili otići, i višeje nije noću vezivao u plašt. Jedne noćiću ga ubiti na spavanju, govorila jesebi, ali to nikada nije uradila. Jednogdana ću odjahati na Kukavici, a onneće moći da me uhvati, pomišljala je,ali nije uradila ni to. Kuda bi išla?Zimovrela više nije bilo. Brat njenogdede bio je u Brzorečju, ali je on nijepoznavao, baš kao što ni ona nije znala

njega. Možda bi je ledi Smolvud primilau Žirnom dvoru, ali možda i ne bi. Osimtoga, Arja nije bila sigurna ni da li bimogla ponovo da pronađe Žirni dvor.Ponekad je mislila da bi mogla da sevrati u Sarninu krčmu, ako je poplavenisu odnele. Mogla bi da ostane saPituljicom, ili bi je možda lord Beriktamo našao. Angi bi je naučio kako dagađa lukom, i mogla bi da jaše saDžendrijem i bude odmetnica, kaoVenda Bela Srna iz pesama.

Ali to je bilo jednostavno glupavo,kao nešto što bi Sansa sanjala. Pituljica iDžendri su je ostavili čim se ukazalaprva prilika, a lord Berik i odmetnici susamo želeli da je prodaju, isto kaoPseto. Niko od njih je nije zapravo

želeo. Nikada nisu bili moj čopor, čakni Pituljica i Džendri. Bila samglupava što sam tako mislila, tekglupava mala devojčica, i nimalovučica.

I tako je ostala sa Psetom. Jahali susvakog dana, nikada nisu dvaput spavalina istom mestu, izbegavali su varoši isela i zamkove što su bolje mogli.Jednom je upitala Sendora Kleganijakuda idu. „Daleko“, odgovorio je. „Тоje sve što treba da znaš. Sada mi višenisi vredna ni pišljivog boba, i neću daslušam tvoju kuknjavu. Trebalo je da tepustim da otrčiš u onaj prokleti zamak.“

„I trebalo je“, složi se ona, misleći nasvoju majku.

„Da jesam, bila bi mrtva. Trebalo bi

da si mi zahvalna. Da mi otpevaš nekulepu pesmicu, baš kao tvoja sestra.“

„I nju si udario sekirom?“„Udario sam te sekirom pljoštimice,

glupa mala kučko. Da sam te udariooštricom, još bi ti komadi glave ploviliniz Zeleni krak. Sada začepi gubicu. Daimam bar malo pameti, dao bih te tihimsestrama. One brbljivim devojkama sekujezike.“

To što je rekao nije bilo pošteno.Osim tada, Arja jedva da je iprogovarala. Čitavi dani prolazili su upotpiinoj tišini. Bila je previše praznada govori, a Pseto previše besan.Osećala je gnev u njemu; videla mu ga jena licu, po tome kako su mu se usnestezale i grčile, kako ju je gledao. Kada

god bi uzeo sekiru da nacepa drva,obuzeo bi ga hladni bes, i divljački biudarao drvo ili slomljenu granu sve dokne bi imali dvadeset puta više drveta zapotpalu nego što im je trebalo. Ponekadbi posle toga bio tako bolan i umoran dabi samo legao i zaspao a vatru ne bi nizapalio. Arja je mrzela kada bi se todesilo, a mrzela je i njega. To su bilenoći kada bi najduže zurila u sekiru.Izgleda jezivo teško, ali kladim se dabih umela njom da zamahnem. A onanjega neće udariti pljoštimice.

Ponekad bi u svojim lutanjimaugledali i druge ljude; seljake napoljima, svinjare sa svinjama, mlekaricukako vodi kravu, štitonošu koji nosiporuku niz izlokan put. Nije želela ni sa

njima da razgovara. Kao da su živeli unekoj dalekoj zemlji i govorili čudan,tuđ jezik; nisu imali ničeg zajedničkog sanjom, niti pak ona sa njima.

Osim toga, bilo bi opasno da ih vide.S vremena na vreme, vijugavim seoskimdrumovima prolazile su povorkekonjanika, sa visoko istaknutim kulamabliznakinjama Freja na stegovima.„Love zalutale severnjake“, reče Psetokada su prošli. „Kad god čuješ kopita,odmah se sakrij, malo je verovatno daće biti prijatelji.“

Jednog dana, u udubljenju načinjenomod korena palog hrasta, naiđoše na jošjednog preživelog iz Blizanaca. Grb nagrudima prikazivao je ružičastu devicukoja pleše, odevena samo u svilenu

traku, i rekao im je da je čovek serMarka Pajpera; strelac, mada je izgubioluk. Levo rame mu je bilo izvijeno inatečeno na mestu gde se spajalo sarukom; udarac malja, rekao je, slomiomu je rame i zario verižnjaču duboko umeso. „Severnjak je to neki bio“, jecaoje. „Grb mu je bio krvavi čovek, videoje moj i izrugnuo se, crveni čovek iružičasta devica, možda bi trebalo da sebolje upoznaju. Ja sam nazdravionjegovom lordu Boltonu, on je nazdravioser Marku, i zajedno smo pili u častlorda Edmura i ledi Rozlin i Kralja naSeveru. A onda me je ubio.“ Oči su mubile blistave od groznice kada je torekao, i Arja je videla da govori istinu.Rame mu beše nakazno oteklo, a gnoj i

krv su mu nakvasili čitav levi bok. Ismrdeo je. Smrdi kao leš. Čovek ih jezamolio za gutljaj vina.

„Da imam vina, sam bih ga popio“,rekao mu je Pseto. „Mogu da ti damvode, i dar milosrđa.“

Strelac ga je dugo odmerio pre negošto je rekao: „Ti si Džofrijev pas.“

„Sada sam svoj pas. Hoćeš vode?“„Aha.“ Čovek proguta knedlu. „I

milosrđe. Molim te.“Nešto ranije prošli su kraj jezerceta.

Sendor dade Arji svoju kacigu i reče jojda je napuni, tako da se ona vrati doobale. Blato joj je šljapkalo oko čizama.Upotrebila je pseću glavu kao vedro.Voda je pocurila kroz rupe za oči, ali jena dnu ipak dosta ostalo.

Kada se vratila, strelac je pridigaolice i ona mu je nalila vodu u usta. Gutaoju je koliko je ona brzo mogla da sipa, ašta nije mogao da proguta pocurelo muje niz obraze u smeđu krv koja mu jeulepila zaliske, sve dok mu sa brade nisupotekle ružičaste suze. Kada vode višenije bilo, stegao je kacigu i olizao čelik.„Dobro je“, rekao je. „Šteta što nije bilovino. Hteo sam vino.“

„I ja.“ Pseto kliznu nožem u čovekovegrudi gotovo nežno, težinom svog telauterujući vrh kroz ogrtač, verižnjaču ipostavu pod njom. Kada izvadi sečivo iobrisa ga o mrtvaca, pogleda Arju. „Tuje srce, devojčice. Tako se ubijačovek.“

To je jedan način. „Hoćemo da ga

sahranimo?“„Zašto?“ upita Sendor. „Njega više

nije briga, a mi nemamo ašov. Ostavi gavukovima i divljim psima. Tvojoj imojoj braći.“ Hladno je pogleda. „Prvoćemo ga ipak opljačkati.“

U strelčevoj kesi bila su dva srebrnajelena i skoro trideset bakrenjaka. Bodežmu je u dršci imao lep ružičast kamen.Pseto oproba nož u šaci, a onda gadobaci Arji. Ona ga uhvati za dršku,zadenu za pojas, i oseti se malo bolje.Nije bio Igla, ali je bio čelik. Mrtvac jeimao i tobolac strela, ali strele bez lukanisu bile preterano korisne. Čizme su mubile prevelike za Arju a premale zaPseto, tako da su njih ostavili. Ona jeponela i njegovu plitku kacigu, mada joj

je padala skoro preko nosa, tako da jemorala da je zabaci na teme da bividela. „Sigurno je imao i konja, inačene bi ovoliko daleko stigao“, rečeKlegani osvrćući se naokolo; „ali rekaobih da je davno otperjao. Ne možemoznati koliko je ovde već ležao.“

Kada se nađoše u podnožjuMesečevih planina, kiše su gotovosasvim prestale. Arja je videla sunce,mesec i zvezde, i činilo joj se da idu naistok. „Kuda idemo?“ - upitala jeponovo.

Ovog puta joj je Pseto odgovorio.„Imaš tetku u Gnezdu sokolovom. Moždaće ipak hteti da otkupi tvoje žgoljavodupe, mada bi bogovi znali zašto. Kadajednom nađemo Visoki drum, moći ćemo

da idemo njime sve do Krvavih dveri.“Tetka Liza. Pomisao ostavi Arju

potpuno praznom. Majku je želela, nemajčinu sestru. Majčinu sestru nijepoznavala ništa bolje nego što je znalasvog dedu-strica. Trebalo je da uđemo uzamak. Nisu stvarno znali da joj jemajka mrtva, a ni Rob. Nisu ih videlikako umiru, niti bilo šta slično. Moždaih je lord Frej samo zarobio. Možda ihje bacio u tamnicu, ili ih možda Frejivode u Kraljevu Luku da im Džofriodseče glave. Nisu znali. „Treba da sevratimo“, iznenada shvati. „Treba da sevratimo u Blizance i izbavimo mojumajku. Sigurno nije mrtva. Moramo dajoj pomognemo.“

„Mislio sam da je tvoja sestra ta

kojoj je glava puna pesama“, zarežaPseto. „Frej je možda ostavio tvojumajku u životu radi otkupa, to je istina.Ali u sedam paklova nema načina da jeizbavim iz zamka.“

„Ne bi bio sam. I ja bih pošla.“Ispustio je zvuk koji je skoro bio

smeh. „Е, zbog toga bi se onaj staracupišao od straha.“

„Ti se samo bojiš smrti!“ - reče onaprezrivo.

Sada se Klegani zaista nasmejao.„Smrt me ne plaši. Samo vatra. Sadatišina, da ti ne bih sam odsekao jezik iuštedeo trud tihim sestrama. Idemo zaDol.“

Arja je znala da joj on ne bi stvarnoodsekao jezik; samo je to govorio, kao

što je Crvenooki govorio da će je odratiod batina. Pa ipak, nije htela da gaizaziva. Sendor Klegani nije bioCrvenooki. Crvenooki nije raspolućivaoljude nadvoje, niti ih udarao sekirama.Čak ni pljoštimice.

Te noći je usnula misleći na majku ipitajući se da li da ubije Pseta naspavanju i sama spase ledi Kejtlin. Kadaje sklopila oči, ugledala je majčino lice.Tako je blizu da skoro mogu da jenamirišem...

...a onda ju je stvarno namirisala.Miris je bio slabašan ispod ostalihmirisa, ispod mahovine i blata i vode, ismrada natrule trske i natrulih tela. Tihose prišunjala preko mekog tla do obalereke, malo otpila, a onda digla glavu da

onjuši. Nebo beše sivo i oblačno, rekazelena i puna plovećih oblika. Mrtvacisu zakrčili plićake, neki su se jošpokretali kako ih je voda nosila, drugi suse nasukali na obale. Njeni braća isestre se okomiše na njih, kidajući meko,natrulo meso.

I vrane su bile tu, graktale su navukove i ispunjavale vazduh perjem.Njihova krv bila je vrelija, i jedna njenasestra zgrabi jednu za krilo dok jepoletala. Na to i ona požele vranu.Želela je da oseti krv, da čuje kosti kakokrčkaju među zubima, da napuni trbuhtoplim mesom umesto hladnim. Bila jegladna, mesa je bilo na sve strane, ali jeznala da ne može da jede.

Miris je postajao sve jači. Načuljila

je uši i oslušnula režanje svog čopora,kreštanje besnih vrana, lepet krila ižubor vode. Negde u daljini čula jekonje i dozivanje živih ljudi, ali oni nisubili bitni. Bitan je bio samo miris.Ponovo je onjušila vazduh. Bio je tamo,a sada je to i videla, nešto bledo i belošto pluta niz reku i okreće se kada udariu granu. Trska se pred tim povi.

Bučno je protrčala kroz plićak ibacila se u duboku vodu, snažno radećinogama. Struja je bila jaka, ali je onabila jača. Plivala je, pustivši da je vodanosi. Rečni mirisi behu bogati i vlažni,ali je nisu oni vukli. Plivala je za oštrimcrvenim šapatom hladne krvi, slatkimzagušljivim smradom smrti. Progonila gaje kao što je često jurila za crvenim

jelenima kroz šumu, i na kraju ih uvekulovila. Čeljust joj se skupi okobeskrvne bele ruke. Pretrese je da bi sepokrenula, ali joj u ustima beše samosmrt i krv. Sada se već zamarala, imogla je samo da izvuče telo na obalu.Dok ga je izvlačila, jedan od njene malebraće se prišunjao, obešenog jezika.Morala je da zareži da ga otera, inače bijeo. Tek tada je stala da otrese vodu skrzna. Bela stvar ležala je licem u blatu,mrtva koža bila je smežurana i bleda, izvrata je kapala hladna krv. Ustani,pomisli ona. Ustani i jedi i trči sanama.

Zvuk konja je natera da okrene glavu.Ljudi. Dolazili su uz vetar, tako da ihnije namirisala, ali su sada bili skoro tu.

Ljudi na konjima sa razmotanim crnim ižutim i ružičastim krilima i dugačkimsjajnim kandžama u rukama. Neka njenamlađa braća otkriše zube, spremni dabrane hranu koju su našli, ali ih onarastera. To je bio zakon divljine. Jeleni izečevi i vrane beže pred vukovima, avukovi beže pred ljudima. Ostavila jehladni beli plen u blatu, tamo kud ga jedovukla, i pobegla je i zbog toga nijeosećala sramotu.

Kada je došlo jutro, Pseto nije moraoda se na nju dere niti da je drmusa. Zapromenu se probudila pre njega, čak je ikonje napojila. Doručkovali su ćutke,sve dok Sendor nije rekao: „То o tvojojmajci...“

„Nije važno“, reče Arja tupim

glasom. „Znam da je mrtva. Videla samje u snu.“

Pseto ju je dugo gledao, a ondaklimnuo glavom. O tome više nisu reklini reč. Odjahali su ka planinama.

U višim bregovima naiđoše nazabačeno seoce okruženo sivozelenimstražarikama i visokim plavim vojničkimborovima, i Klegani odluči da oprobasreću i uđe u njega. „Treba nam hrana“,reče, „i krov nad glavom. Ovi neće znatišta se desilo u Blizancima, a uz malosreće neće ni mene prepoznati.“

Seljani su gradili drvenu palisadu okosvojih kuća, i kada videše širinuPsetovih ramena, ponudiše mu hranu isklonište, pa čak i nešto novca za rad.„Ako ima i vina, pristajem“, zareža on

na njih. Na kraju je pristao na pivo, isvake noći se opijao do besvesti.

Međutim, san o prodaji Arje ledi Erinumro je tu u brdima. „Iznad nas je mraz,a u visokim prevojima je sneg“, rekao jeseoski starešina. „Ako se ne smrznete iline izgladnite, glave će vam doći crnirisovi ili planinski medvedi. A tu su igorštaci. Opečeni su neustrašivi otkakose Timet Jednooki vratio iz rata. A prepola godine Guntor sin Gurnov poveo jeKamene vrane na jedno selo, ni osammilja odavde. Odneli su sve žene iposlednje zrno žita, i pobili polamuškaraca. Sada imaju čelik, dobremačeve i verižnjače, i vrebaju naVisokom drumu - Kamene vrane, Mlečnezmije , Sinovi magle, svi redom. Ti bi

verovatno nekolicinu poveo sa sobom,ali bi te na kraju ubili i otišli s tvojomkćerkom.“

Ja mu nisam kćerka, viknula bi Arjada nije bila tako umorna. Ona sada nijebila ničija kćerka. Nije bila niko. NiArja, ni Lasica, ni Nen niti Ari niPrepelica, čak ni Grudvoglavi. Bila jesamo neka devojčica koja je po danubežala sa psom, a po noći sanjalavukove.

U selu je bilo mirno. Imali su krevetsa punom slamaricom i bez previše vaši,hrana je bila jednostavna ali obilna, avazduh je mirisao na borove. Pa ipak,Arja je ubrzo shvatila da ga mrzi.Seljani su bili kukavice. Nijedan čaknije ni pogledao Psetovo lice, bar ne

malo duže. Neke žene su pokušale da jeodenu u haljine i nateraju da veze, alione nisu bile ledi Smolvud, i ona nijehtela za to ni da čuje. A bila je tu i jednadevojčica koja ju je pratila, kći seoskogstarešine. Arjina vršnjakinja, ali običnodete, plakala bi kada bi odrala koleno isvugde je sa sobom nosila glupavukrpenu lutku. Lutka je bila napravljenada liči na oklopljenog pešaka, otprilike,tako da ga je devojčica zvala ser Vojniki hvalila se kako je on čuva. „Gubi se“,rekla joj je Arja na desetinu puta. „Samome ostavi na miru.“ Međutim, ova nijehtela da je ostavi, tako da joj je Arjanapokon otela lutku, rasparala je iprstom iz nje istresla krpeno punjenje.„Sada stvarno liči na vojnika!“ - rekla

je, a zatim bacila lutku u potok. Posletoga je devojčica prestala da je gnjavi, iArja je dane provodila timarećiKukavicu i Stranca ili šetajući šumom.Ponekad bi našla štap i vežbala svojvez, ali bi se onda prisetila šta se desilou Blizancima, i udarala bi njime ponekom stablu sve dok se ne bi polomio.

„Možda bi trebalo da ostanemo ovdeneko vreme“, rekao joj je Pseto posledve nedelje. Bio je pijan od piva, aliviše zamišljen nego pospan. „Do Gnezdasokolovog nikada nećemo stići, a Frejisigurno još progone preživele po rečnimzemljama. Izgleda da su mačevi ovdepotrebni, zbog ovih gorštaka štopljačkaju. Možemo da se oporavimo,možda ćemo naći načina da pošaljemo

pismo tvojoj tetki.“ Arjino lice sesmrači kada to ču. Nije želela da ostane,ali nije imala nikud drugde ni da ode.Narednog jutra, kada je Pseto otišao daseče drva i vuče trupce, vratila se ukrevet.

Ali pošto se posao okončao i visokadrvena palisada bila gotova, seoskistarešina im je jasno stavio do znanja daza njih tu nema mesta. „Kad dođe zima,jedva ćemo i svoje prehraniti“, objasnioje. „А ti... čovek kao ti sa sobom donosikrv.“

Sendorova usta su se stegla. „Znači,znaš ko sam.“

„Da. Ovde nema mnogo putnika, to jeistina, ali idemo na pijacu i na vašare.Čuli smo za psa kralja Džofrija.“

„Kada vam u goste dođu te Kamenevrane, moglo bi vam biti drago što imatepsa.“

„Možda.“ Čovek je oklevao, a ondasakupio hrabrost. „Ali priča se da siizgubio petlju za borbu na Crnobujici.Priča se...“

„Znam šta se priča.“ Sendorov glaszvučao je kao struganje dve testere.„Plati me, i idemo.“

Kada su otišli, Pseto je imao kesupunu bakrenjaka, mešinu kiselog piva inov mač. Bio je to veoma star mač, akoćemo pravo, mada je njemu bio nov.Trampio se za sekiru koju je uzeo uBlizancima, onu kojom je napraviočvorugu na Arjinoj glavi. Pivo je nestaloza manje od dana, ali je Klegani mač

oštrio svake noći, proklinjući čoveka odkoga ga je dobio zbog svake mrlje itraga rđe. Ako je izgubio petlju zaborbu, zašto ga je briga da li mu je mačoštar? To pitanje se Arja nije usudila damu postavi, ali je o njemu dostarazmišljala. Zar je zato pobegao izBlizanaca i odneo je sa sobom?

Vrativši se u rečne zemlje, videli suda su kiše jenjale i da su reke počele dase povlače. Pseto je skrenuo na jug,nazad prema Trozupcu. „Idemo zaBrzorečje“, rekao je Arji dok su peklizeca koga je ulovio. „Možda Crna Ribahoće sebi da kupi vučicu.“

„On me ne poznaje. Neće čak ni znatijesam li to zaista ja.“ Arja je bilaumorna od putovanja za Brzorečje.

Činilo joj se da već godinama putuje zaBrzorečje a nikako tamo ne stiže. Svakiput kada bi krenula za Brzorečje,završila bi na nekom sve gorem mestu.„On ti neće platiti nikakvu otkupninu.Verovatno će te samo obesiti.“

„Može da proba.“ Okrenuo je ražanj.Ne priča kao da je izgubio petlju za

borbu. „Znam kuda bismo mogli dapođemo“, reče Arja. Imala je još jednogbrata. Džon če me hteti, čak i ako meniko drugi ne želi. Zvače me „sestrice“i razbarušiće mi kosu. Bio je to,međutim, dug put, a ona nije znala moželi stići tamo sama. Nije čak mogla dastigne ni do Brzorečja. „Mogli bismo daidemo na Zid.“

Sendorov smeh beše napola režanje.

„Mala vučica sada hoće da pristupiNoćnoj straži, nije valjda?“

„Moj brat je na Zidu“, reče onatvrdoglavo.

Usta mu se zgrčiše. „Zid je hiljaduliga odavde. Morali bismo da seprobijemo kroz proklete Freje samo dabismo stigli do Vrata. U tim močvaramaima lavova guštera koji svaki dan jeduvukove za doručak. A sve i da stignemona sever sa čitavim kožama, u polazamkova su gvozdenljudi, i hiljadujebenih severnjaka pride.“

„Da ih se ne bojiš?“ - upita ona. „Zarsi izgubio petlju za borbu?“

Na tren pomisli da će je udariti. Dotleje već zec bio reš, koža je pucketala amast prskala kako je kapala u vatru.

Sendor ga skinu s ražnja, raspori svojimvelikim šakama i baci polovinu Arji ukrilo. „S mojom petljom je sve u redu“,reče kidajući but, „ali me boli dupe zatebe ili za tvog brata. I ja imam brata.“

TIRIONTirione“, reče ser Kevan Lanister

umorno, „ako zaista nisi kriv zaDžofrijevu smrt, to ćeš lako dokazati nasuđenju.“

Tirion se okrenu od prozora. „Kо ćemi suditi?“

„Pravda pripada prestolu. Kralj jemrtav, ali je tvoj otac i dalje desnica.Pošto je njegov vlastiti sin optužen, ažrtva je njegov unuk, zamolio je lordaTirela i princa Oberina da sude zajednosa njim.“

Tirionu to nije pružilo nikakvu utehu.Mejs Tirel je bio Džofrijev tast, kolikogod kratko, a Crvena Guja je... pa,

zmija. „Hoće li mi biti dozvoljeno dazatražim suđenje borbom?“

„То ti ne bih savetovao.“„Zašto?“ To ga je spaslo u Dolu,

zašto ne bi i ovde? „Odgovori mi, striče.Hoće li mi biti dozvoljeno suđenjeborbom i pravo da uzmem megdandžijukoji će dokazati moju nevinost?“

„Naravnu, ako to želiš. Međutim,moraš da znaš kako tvoja sestranamerava da imenuje ser GregoraKleganija za svog megdandžiju, ako dotakvog suđenja dođe.“

Ta kučka osujećuje moje poteze prenego što ih i povučem. Šteta što nijeodabrala Ketlbleka. Bron bi lako srediobilo koga od trojice braće, ali je PlaninaKoja Jaše nešto sasvim drugo. „Moraću

da prespavam pre nego što donesemodluku.“ Moram da razgovaram saBronom, i to što pre. Bron je imao i tekako visoko mišljenje o ceni svoje kože.„Ima li Sersei svedoka protiv mene?“

„Svakog dana sve više.“„Onda ja moram da imam svoje

svedoke.“„Reci mi koga želiš, i ser Adam će

poslati Stražu da ih dovede na suđenje.“„Radije bih sam da ih tražim.“„Optužen si za kraljeubistvo i

rodoubistvo. Zar stvarno misliš da će tibiti dozvoljeno da dolaziš i odlaziš kakoti je volja?“ Ser Kevan mahnu ka stolu.„Imaš pero, mastilo i pergament. Napišiimena svedoka koji su ti potrebni, a jaću uraditi sve što je u mojoj moći da ih

dovedem, imaš moju reč Lanistera. Aliiz ove kule nećeš izaći, osim nasuđenje.“

Tirion nije hteo da se ponižava takošto bi molio. „Hoćeš li dozvoliti momštitonoši da dolazi i odlazi? DečakuPodriku Pejnu?“

„Naravno, ako to želiš. Poslaću tiga.“

„Uradi to. Što pre, to bolje, a odmahbi bilo i najbolje.“ Odgega se dopisaćeg stola. Ali kada ču kako se vrataotvaraju, okrenu se i reče: „Striče?“

Ser Kevan zastade. „Da?“„Ја nisam to uradio.“„Voleo bih da ti poverujem, Tirione.“Kada se vrata zatvoriše, Tirion

Lanister se diže na stolicu, naoštri pero i

privuče čist pergament. Ko bi govorioza mene? Umoči pero u mastionicu.

List je još bio netaknut kada se neštokasnije pojavio Podrik Pejn. „Mojgospodaru“, reče momak.

Tirion spusti pero. „Nađi Brona ismesta ga dovedi. Reci mu da će bitizlata, više zlata nego što je ikada sanjao,i postaraj se da se ne vratiš bez njega.“

„Da, moj gospodaru. Mislim, ne.Neću. Da se vratim.“ Ode.

Nije se vratio ni uveče, ni u zoru.Tirion je zaspao u sedištu kraj prozora iprobudio se u svitanje, bolan i ukočen.Sluga mu je doneo kašu i jabuke zadoručak, sa rogom piva. Jeo je zastolom, sa praznim pergamentom predsobom. Sat kasnije, sluga se vratio po

zdelu. „Jesi li video mog štitonošu?“ -upita ga Tirion. Čovek odmahnu glavom.

Uzdahnuvši, on se vrati stolu iponovo zamoči pero. Sansa, napisa napergamentu. Sedeo je i zurio u to ime,zuba tako stegnutih da su boleli.

Pod pretpostavkom da se Džofri nijejednostavno zadavio komadom hrane,što je čak i Tirionu bilo teško dapoveruje, Sansa ga je sigurno otrovala.Džof joj je praktično stavio pehar ukrilo, a dao joj je mnogo razloga dauradi tako nešto. Sve sumnje koje jeTirion možda imao nestale su kada mu jenestala i žena. Jedno telo, jedno srce,jedna duša. Usta mu se zgrčiše.

Nije gubila vreme da dokaže kolikojoj takvi zaveti znače, zar ne? Pa, šta si

drugo i očekivao, kepeče?A ipak... odakle Sansi otrov? Nije

mogao da veruje kako je devojka radilasama. Želim li zaista da je nađem?Hoće li sudije poverovati da jeTirionova devojčica-nevesta otrovalakralja bez znanja svog muža? Ja ne bih.Sersei će tvrditi da su to zajedno uradili.

Pa ipak, sutradan je dao pergamentsvom stricu. Ser Kevan se namrštio kadaga je pogledao. „Ledi Sansa je tvojjedini svedok?“

„Drugih ću se setiti kasnije.“„Bolje da ih se setiš odmah. Sudije

nameravaju da počnu sa suđenjem za tridana.“

„То je prebrzo. Držite me ovde podstražom, kako zamišljate da nađem

svedoke za odbranu?“„Tvoja sestra nije imala poteškoća da

nađe svedoke optužbe.“ Ser Kevansmota pergament. „Ser Adam traži tvojuženu. Varis je ponudio stotinu jelena zavesti o tome gde se nalazi, i stotinuzmajeva za nju samu. Ako je devojkumoguće naći, nađena će biti, i ja ću ti jedovesti. Ne vidim ništa loše u tome damuž i žena dele ćeliju i pružaju utehujedno drugome.“

„Vrlo si ljubazan. Jesi li video mogštitonošu?“

„Juče sam ti ga poslao. Došao je?“„Došao je“, priznade Tirion, „а onda

je otišao.“„Ponovo ću ti ga poslati.“Međutim, Podrik Pejn se pojavio tek

narednog jutra. Oprezno je zakoračio uprostoriju, a na licu mu se jasno videostrah. Bron je ušao odmah za njim. Viteznajamnik nosio je kožni prsluk posutsrebrom i teški jahaći plašt, sa paromfino izrađenih kožnih rukavica zadenutimza pojas.

Jedan pogled na Bronovo lice, iTirion oseti mučninu u stomaku. „Gde sido sada?“

„Dečak me je preklinjao, inače uopštene bih došao. Očekuju me na večeri uzamku Stoukvortovih.“

„Stoukvortovih?“ Tirion skoči sakreveta. „А šta ti, moliću ljubazno, imašda tražiš u zamku Stoukvortovih?“

„Nevestu.“ Bron se osmehnu poputvuka koji razmišlja o izgubljenom

jagnjetu. „Prekosutra se ženim Lolisom.“„ L o l i s o m. “ Savršeno, jebeno

savršeno. Slaboumna kći ledi Tandedobija viteza za muža i kakvog-takvogoca za kopile u stomaku, a ser Bron odCrnobujice penje se za još jedan korakna lestvici. Čitava stvar je žestokozaudarala na Serseine prste. „Mojakučka od sestre te je prodala kaošepavog konja. Devojka je slaboumna.“

„Da sam hteo um, oženio bih setobom.“

„Lolisa čeka tuđe dete.“„А kada ga izbaci, čekače moje.“„Ona čak nije ni naslednica“, primeti

Tirion. „Ima stariju sestru. Falisu. Udatusestru.“

„U braku već deset godina, još bez

dece“, reče Bron. „Njen gospodar mužretko posećuje njen krevet. Priča se davoli samo device.“

„Može da voli i koze, bilo bisvejedno. Zemlje će ipak preći njegovojženi kada ledi Tanda umre.“

„Osim ako Falisa ne umre pre svojemajke.“

Tirion se pitao ima li Serseipredstavu kakvu je zmiju gurnula u nedraledi Tande. A i da jeste, bi li je bilobriga? „Zašto si onda ovde?“

Bron slegnu ramenima. „Jednom si mirekao da ćeš, zatraži li neko da teprodam, ponuditi dvostruko veću cenu.“

Da. „Hoćeš li dve žene ili dvazamka?“

„Ро jedno od oboje sasvim je

dovoljno. Ali tražiš li od mene daubijem Gregora Kleganija, bolje bi biloda to bude prokleto velik zamak.“

Sedam Kraljevstava puna suvisokorođenih devica, ali bi čak inajstarija, najsiromašnija i najružnijausedelica u kraljevstvu ustuknula odpomisli na brak sa takvim niskorođenimšljamom kao što je Bron. Osim ako nijemekog tela i meke glave, sa kopiletom ustomaku, nakon stotinu silovanja. LediTanda je tako očajnički tražila muža zaLolisu da je neko vreme proganjala čak iTiriona, a to je bilo pre nego što ju jeimalo pola Kraljeve Luke Nema sumnjeda je Sersei još nečim podmazalaponudu, a Bron je sada bio vitez, zbogčega je bio prikladna prilika za mlađu

kćer jedne manje kuće.„Trenutno sam prilično kratak i sa

zamkovima i sa visokorođenimdevicama“, priznade Tirion. „Ali moguda ti ponudim zlato i zahvalnost, kao ipre.“

„Zlata imam. Šta mogu da kupimzahvalnošću?“

„Mogao bi da se iznenadiš. Lanisterplaća svoje dugove.“

„Tvoja sestra je takođe Lanister.“„Moja gospa žena je naslednica

Zimovrela. Ako iz ovoga isplivam sglavom na ramenima, možda ću jednogdana vladati Severom u njeno ime.Mogao bih da ti dam popriličan komadSevera.“

„Ako i kada i možda“, reče Bron. „А

tamo gore je mnogo hladno. Lolisa jemeka, topla i blizu. Mogao bih da jedeljem za dve noći.“

„Ја se tome ne bih toliko radovao.“„Stvarno?“ Bron se iskezi. „Priznaj,

Bauče. Kada bi ti neko dao da birašizmeđu karanja Lolise i dvoboja sPlaninom, smakao bi čakšire i izvadiođoku pre nego što bih stigao i datrepnem.“

Predobro me poznaje. Tirion oprobadrugačiji pristup. „Čuo sam da je serGregor ranjen na Crvenom kraku, iponovo kod Senodola. Rane su gasigurno usporile.“

Bron je delovao ozlojeđeno. „Nikadai nije bio brz. Samo neljudski velik ineljudski snažan. Priznajem, brži je nego

što bi se očekivalo od tolikog čoveka.Ima čudovišno dugačak domašaj, i neoseća udarce kao što bi ih osećaonormalan čovek.“

„Zar te toliko plaši?“ - upita Tirion unadi da će ga izazvati.

„Da me ne plaši, bio bih prokletabudala.“ Bron slegnu ramenima. „Moždabih i mogao da ga savladam. Da plešemoko njega sve dok se toliko ne umori odizmahivanja da više ne može da podignemač. Da ga nekako srušim. Kada leže naleđima, svejedno je koliko su visoki. Paipak, previše je rizično. Jedan pogrešankorak i mrtav sam. Zašto bih se kockao?Ti mi se dopadaš, koliko god da si ružanmali kurvin sin... ali budem li se tukaoza tebe, gubim obrni-okreni. Ili će mi

Planina prosuti creva, ili ću ja ubitinjega i izgubiti zamak Stoukvortovih. Jasvoj mač prodajem, ne dajem ga zadžabe. Nisam tvoj prokleti brat.“

„Ne“, reče Tirion tužno. „Nisi.“Mahnu rukom. „Odlazi onda. Beži uzamak Stoukvortovih i ledi Lolisi. Nađiviše sreće u svojoj bračnoj postelji negošto sam ja našao u svojoj.“

Bron zastade kod vrata. „Šta ćeš dauradiš, Bauče?“

„Sam ću da ubijem Gregora. Zar ne bito bila vesela pesma?“

„Nadam se da ću čuti kako jepevaju.“ Bron se poslednji put iskezi, teizađe iz odaje, iz zamka i njegovogživota.

Pod prebaci težinu s noge na nogu.

„Žao mi je.“„Zašto? Zar si ti kriv što je Bron

drski hladnokrvni zlikovac? Uvek je ibio drski hladnokrvni zlikovac. To mi sekod njega i dopadalo.“ Tirion nasu sebičašu vina i odnese je do sedišta uprozoru. Napolju je dan bio siv i kišovit,ali je ipak izgledao lepše nego što se onosećao. Možda je mogao da pošaljePodrika Pejna da traži Šagu, ali je udubini Kraljevske šume bilo tolikoskrovitih mesta da su odmetnici čestodesetlećima izbegavali poterama. A Podponekad nailazi na prilične teškoće unalaženju kuhinje kada ga pošaljemdole po sir. Timet sin Timetov do sadaje verovatno stigao u Mesečeve planine.A uprkos onome što je rekao Bronu,

kada bi lično izašao na megdan serGregora Kleganiju, bila bi to veća farsanego Džofrijeva bitka kepeca-vitezova.Nije nameravao da umre s burom smehau ušima. Toliko o suđenju borbom.

Ser Kevan ga je kasnije tog danaponovo posetio, kao i sutradan. Sansunisu našli, obavestio ga je stric ljubazno.A ni ludu ser Dontosa, koji je nestao istenoći. Ima li Tirion još svedoka koje želida pozove? Nema. Kako da dokažem danisam otrovao vino kada me je hiljaduljudi videlo kako punim Džofrijevpehar?

Te noći uopšte nije spavao.Umesto toga, ležao je u tami, zureći u

baldahin i nabrajajući svoje duhove.Video je Tišu kako se osmehuje dok ga

ljubi, video Sansu golu i uzdrhtalu odstraha. Video je Džofrija kako se grebepo grlu, krv kako mu curi niz vrat dokmu lice tamni. Video je Serseine oči,Bronov vučji kez, Šain vragolastiosmeh. Dodirnuo se, pomislivši da ćemožda mirnije spavati ako probudi kitu izadovolji je, ali od toga nije bilo vajde.

A onda je došla zora, i vreme daotpočne njegovo suđenje.

Tog jutra po njega nije došao serKevan, već ser Adam Marbrend sadvanaest zlatnih plaštova. Tirion jedoručkovao kuvana jaja, preprženuslaninu i pečeni hleb, i obukao se unajbolju odeću. „Ser Adame“, reče.„Mislio sam da će moj otac poslatiKraljevu gardu da me otprati na suđenje.

Još sam član kraljevske porodice, zarne?“

„Jesi, moj gospodaru, ali se bojim daće većina Kraljevih gardista svedočitiprotiv tebe. Lord Tivin je smatrao da nebi bilo prikladno da oni služe kao tvojičuvari.“

„Sačuvajte bogovi da uradimo neštoneprikladno. Povedi me, molim te.“Sudiće mu u prestonoj dvorani, gde jeDžofri umro. Dok ga je ser Adam vodiokroz ogromna bronzana vrata i nizdugački tepih, osećao je na sebipoglede. Stotine su se okupile da gledajukako mu sude. Bar se nadao da su zatodošli .Otkud znam, možda su svi došlida svedoče protiv mene. Ugleda kraljicuMargeri na galeriji, bledu i prelepu u

crnini. Dva puta se udavala i dva putaostala udovica, a tek joj je šesnaestgodina. Njena majka je stajala visoka sajedne strane, njena baka mala sa druge,dok su ostatak galerije ispunjavale njenedvorske dame i vitezovi njenog oca.

Podijum je i dalje bio ispod praznogGvozdenog prestola, mada su svi stolovisem jednog bili uklonjeni. Iza njega jesedeo zdepasti lord Mejs Tirel uzlatnom kratkom plaštu preko zeleneodore i vitki princ Oberin Martel uširokoj prugastoj narandžasto-žuto-grimiznoj odori. Lord Tivin Lanistersedeo je između njih. Možda za menejoš ima nade. Dornjanin iVisokosađanin se preziru. Ako nađemnačina da to iskoristim...

Prvoobrednik poče molitvu, tražećiod Oca na nebesima da ih dovede dopravde. Kada završi, otac na zemlji senagnu napred da pita: „Tirione, da li si tiubio kralja Džofrija?“

Ne smem da oklevam ni tren.„Nisam.“

„Е, pa sad nam je svima lakše“, rečesuvo Oberin Martel.

„Da li je to onda uradila Sansa?“ -upita lord Tirel.

Ja bih, da sam bio na njenom mestu.Pa ipak, šta god da je Sansa bila i kojugod ulogu odigrala, još mu je žena.Stavio je svoj zaštitnički plašt na njenaramena, mada je morao da se popne naludina leđa da to uradi. „Bogovi su ubiliDžofrija. Zadavio se golubijom pitom.“

Lord Tirel pocrvene. „Pekareokrivljuješ?“

„Njih, ili golubove. Samo mene nemešajte.“ Tirion začu nemiran smeh ishvati da je pogrešio. Pazi na jezik,budalo mala, pre nego što ti iskopagrob.

„Ima svedoka protiv tebe“, reče lordTivin. „Njih ćemo čuti prvo. Onda timožeš izvesti svoje svedoke. Govorićešsamo kada budeš imao dozvolu.“

Tirion nije mogao da uradi ništadrugo sem da klimne glavom.

Ser Adam je rekao istinu; prvi čovekkoga su uveli bio je ser Belon Svon odKraljeve garde. „Gospodaru desnice“,poče, nakon što pred prvoobrednikompoloži zakletvu da će govoriti samo

istinu, „imao sam čast da se borim uztvog sina na mostu od brodova. On jehrabar čovek, uprkos svojoj veličini, ine želim da verujem da je kriv za ovo.“

Dvoranom se razleže žagor, i Tirionse zapita kakvu to ludu igru Sersei igra.Zašto izvodi svedoka koji veruje da samnevin? Ubrzo shvati. Ser Belon neradoispriča kako je odvojio Tiriona odDžofrija na dan nemira u gradu. „Udarioje veličanstvo, to je istina. Bio je tonalet besa, ništa više. Letnja oluja. Ruljanas zamalo nije sve pobila.“

„U vreme Targarjena, čovek koji biudario kraljevsku krv izgubio bi rukukojom ju je udario“, primeti CrvenaKobra od Dorne. „Da li je kepecuponovo izrasla ručica, ili ste vi Beli

mačevi zaboravili na svoju dužnost?“„I sam je kraljevske krvi“, odgovori

ser Belon. „А bio je i kraljeva desnaruka.“

„Ne“, reče lord Tivin. „Vršio jedužnost kraljeve desne ruke, u mojeime.“

Ser Merin Trent je rado proširio serBelonov opis kada je na njega došao redda svedoči. „Bacio je kralja na zemlju ipočeo da ga udara nogama. Vikao jekako je nepravda da je veličanstvonepovređeno umaklo rulji.“

Tirion poče da shvata sestrin plan.Počela je sa čovekom za koga se zna daje pošten, i izmuzla iz njega sve što jemogla. Svaki sledeći svedok pričaće svegoru priču, dok na kraju ne budem

izgledao čudovišno kao Megor Okrutnii Eris Ludi zajedno, uz dodatak maloEgona Bezvrednog, da sve začini.

Ser Merin opisa kako je Tirionzaustavio Džofrijevo kažnjavanje SanseStark. „Kерес je pitao veličanstvo zna lišta se desilo sa Erisom Targarjenom.Kada je ser Boros progovorio u odbranukralja, Bauk je pretio da će nareditinjegovo ubistvo.“

Sledeći je nastupio Blunt lično daponovi tu žalosnu priču. Koliko godmožda ne trpeo Sersei zato što ga jeotpustila iz Kraljeve garde, ipak jerekao ono što je želela da čuje.

Tirion više nije mogao da obuzdavajezik. „Reci sudijama šta je Džofriradio, molim te!“

Krupni vitez teških podvoljakaprostreli ga pogledom. „Rekao si svojimdivljacima da me ubiju ako otvorim usta,to ću im reći.“

„Tirione“, reče lord Tivin.„Govorićeš samo kada ti se obratimo.Shvati ovo kao upozorenje.“

Tirion ućuta, pušeći se.Ketlblekovi dođoše sledeći, sva

trojica redom. Ozni i Ozfrid ispričašepriču o večeri sa Sersei pre Bitke naCrnobujici i njegovim pretnjama.

„Rekao je veličanstvu da nameravada joj naudi“, reče ser Ozfrid. „Da jepovredi.“ Njegov brat Ozni proširipriču. „Rekao je da će sačekati dan kadaona bude srećna, i da će tada njenuradost pretvoriti u pepeo.“ Nijedan nije

spomenuo Alajaju.Ser Ozmund Ketlblek, slika i prilika

viteštva u besprekornom oklopu i belomvunenom plaštu, zakleo se da je kraljDžofri odavno znao da njegov ujakTirion namerava da ga ubije. „Bilo je toonog dana kada su mi dali beli plašt,moji gospodari“, rekao je sudijama.„Taj hrabri dečak mi je rekao: ’Dobriser Ozmunde, dobro me čuvaj, poštosvom ujaku nisam drag. Namerava dabude kralj umesto mene.’“

To Tirion više nije mogao dapodnese . „Lažovčino!“ Načini dvakoraka pre nego što ga Zlatni plaštoviodvukoše nazad.

Lord Tivin se namršti. „Moramo li date bacimo u lance kao običnog drumskog

razbojnika?“Tirion zaškrguta zubima. Druga

greška, budalo, budalo, budalo odkepeca. Ne gubi glavu da je ne bi zaistaizgubio. „Ne. Molim vas za oprost, mojigospodari. Razbesnele su me njegovelaži.“

„Njegove istine, hoćeš da kažeš“,reče Sersei. „Oče, molim te da ga stavišu okove, radi svoje bezbednosti. Vidiškakav je.“

„Vidim da je kepec“, reče princOberin. „Onog dana kada se budembojao kepečevog besa, ima da se udavimu bačvi vina.“

„Ne trebaju mu okovi.“ Lord Tivinhitro pogleda ka prozorima, pa ustade.„Kasno je. Nastavićemo ujutro.“

Te noći, sam u ćeliji u kuli, sapraznim pergamentom i čašom vina,Tirion shvati da razmišlja o svojoj ženi.Ne o Sansi; o svojoj prvoj ženi, Tiši.Ženi kurvi, ne vučjoj ženi. Njena ljubavprema njemu bila je lažna, a ipak jeverovao, i našao sreću u toj veri. Dajtemi slatke laži i sklonite svoje gorkeistine. Otpio je iz čaše i pomislio naŠai. Kasnije, kada je ser Kevan došaoda ga obiđe kao i svake noći, Tirion jezatražio Varisa.

„Veruješ da će evnuh svedočiti utvoju korist?“

„Ne znam dok ne porazgovaram sanjim. Budi dobar pa ga pošalji ovamo,striče.“

„Biće tvoja volja.“

Drugi dan suđenja otvorili su meštriBalabar i Frenken. Oni su rasekliplemeniti leš kralja Džofrija, zakleše se,i nisu našli ni trunku golubije pite nitibilo kakve druge hrane zaglavljene udušniku. „Otrov ga je ubio, mojigospodari“, reče Balabar, dok jeFrenken ozbiljno klimao glavom.

Onda izvedoše velemeštra Piselija,koji se teško oslanjao na krivudav štap, iiz čijeg je dugog pilećeg vrata štrčalonekoliko belih dlaka. Postao je preslabda stoji, tako da su sudije dozvolile dase za njega iznese stolica, kao i sto. Nasto postaviše nekoliko teglica. Piseli jerado rekao šta se u kojoj nalazi.

„Zelena pupavka“, reče drhtavimglasom, „velebilje, slatkisan, demonski

ples. Ovo je slepooko. Udovičina krvzove se ova, zbog boje. Okrutan napitak.Zatvara čoveku bešiku i creva, sve dokse ne udavi u sopstvenim otrovima.Ovde je crvljivača, ovo otrov baziliska,a ovo ovde suze iz Lisa. Da. Sve ihznam. Bauk Tirion Lanister ih je ukrao izmojih odaja onda kada me jeneopravdano zatočio.“

„Piseli“, viknu Tirion, rizikujućiočev gnev, „može li neki od tih otrovazadaviti čoveka?“

„Ne. Za to se moraš okrenuti jednomređem otrovu. Kada sam bio dečak uCitadeli, moji učitelji su ga jednostavnozvali davitelj.“

„Ali taj retki otrov nije nađen, zarne?“

„Nije, moj gospodaru.“ Piselizatrepta na njega. „Sveg si ga upotrebioda ubiješ najplemenitije dete koje subogovi ikada poslali na ovu dobruzemlju.“

Tirionov bes nadjača njegov razum.„Džofri je bio okrutan i glup, ali ga janisam ubio. Odsecite mi glavu akoželite, ja nemam ništa sa ubistvom svogsestrića.“

„Tišina!“ - reče lord Tivin. „Triputsam te upozorio. Sledeći put će teokovati i vezati ti usta.“

Posle Piselija nastupi povorka,beskrajna i zamorna. Gospodari i gospei plemeniti vitezovi, kako visokorođenitako i skromni, svi su bili prisutni nasvadbenoj gozbi, svi su videli Džofrija

kako se davi, kako mu lice postaje crnokao dornska šljiva. Lord Redvin, lordSeltigar i ser Flement Breks čuli suTiriona kako preti kralju; dvaposlužitelja, žongler, lord Džajlz, serHober Redvin i ser Filip Fut videli su gakako puni svadbeni pehar; lediMeriveder se zaklela kako je videla daje kepec ubacio nešto u kraljevo vinodok su Džof i Margeri sekli pitu; stariEstermont, mladi Pekldon, pevačGalijeon od Kaja i paževi Moros iDžotos Slint rekli su kako je Tiriondigao pehar dok je Džof umirao i izlioostatak otrovanog vina na pod.

Kada sam to stekao tolikoneprijatelja? Ledi Meriveder bila mu jegotovo potpuni stranac. Tirion se pitao

je li ona slepa ili kupljena. Bar Galijeonod Kaja nije svoje izlaganje propratiomuzikom, inače bi morali da trpesedamdeset i sedam prokletih strofa.

Kada ga je stric posetio te noći poslevečere, bio je hladan i dalek. I on mislida sam kriv. „Imaš li svedoka za nas?“ -upita ga ser Kevan.

„Ne, nikoga određenog. Sem ako nistenašli moju ženu.“

Njegov stric odmahnu glavom.„Izgleda da suđenje ide vrlo loše potebe.“

„О, nije valjda? Nisam primetio.“Tirion pređe prstom preko ožiljka.„Varis nije došao.“

„Neće ni doći. Sutra će svedočitiprotiv tebe.“

Baš lepo. „Shvatam.“ Promeškoljiose u stolici. „Baš me zanima. Ti si uvekbio pošten čovek, striče. Šta te jeubedilo?“

„Zašto bi ukrao Piselijeve otrove semda ih upotrebiš?“ - reče ser Kevanjednostavno. „А ledi Meriveder jevidela...“

„Ništa nije videla! Ništa nije nimogla da vidi. Ali kako to da dokažem?Kako da dokažem bilo šta kada samovde zatvoren?“

„Možda je došlo vreme da priznaš.“Čak i kroz debele zidove Crvene

tvrđave, Tirion je čuo neumorno padanjekiše. „Možeš li da ponoviš, striče?Mogao bih da se zakunem kako me tosavetuješ da priznam.“

„Ako priznaš krivicu pred prestolom ipokaješ se za svoje zločine, tvoj otac ćesuzdržati mač. Biće ti dozvoljeno daobučeš crno.“

Tirion mu se nasmeja u lice. „Serseije isto ponudila Edardu Starku. Sviznamo kako se to okončalo.“

„Tvoj otac sa tim nije imao ništa.“To je bar bila istina. „Crni zamak je

prepun ubica, lopova i silovatelja“, rečeTirion, „ali se ne sećam da sam tamoupoznao i jednog kraljeubicu. Očekuješda poverujem kako će, pošto priznam dasam kraljeubica i rodoubica, moj otacjednostavno klimnuti glavom, oprostitimi i otpraviti me na Zid sa toplimvunenim vešom.“ Grubo se nasmeja.

„Ništa nije rečeno o praštanju“, reče

ser Kevan strogo. „Priznanje će okončatisve ovo. Zato me tvoj otac šalje s ovomponudom.“

„Srdačno mu zahvali u moje ime,striče“, reče Tirion, „ali mu reci datrenutno nisam raspoložen za priznanja.“

„Da sam na tvom mestu, promenio bihraspoloženje. Tvoja sestra želi tvojuglavu, a bar je lord Tirel raspoložen dajoj je i da.“

„Znači, jedan sudija me je većosudio, a nije čuo ni reč moje odbrane?“Ništa više nije ni očekivao. „Hoće li mibiti dozvoljeno da govorim i pozovemsvedoke?“

„Ti nemaš svedoka“, podseti ga stric.„Tirione, ako si kriv za ovaj neizrecivizločin, Zid je bolja sudbina nego što

zaslužuješ. A ako si nevin... na severuima borbi, znam, ali ćeš tamo ipak bitibezbedniji nego u Kraljevoj Luci, kakavgod bio ishod ovog suđenja. Svetina jeubeđena u tvoju krivicu. Ako bi biotoliko lud da izađeš na ulicu, rastrgli bite na komade.“

„Vidim koliko te ta mogućnost brine.“„Ti si sin mog brata.“„А da ga možda podsetiš na to?“„Misliš li da bi ti dozvolio da obučeš

crno da nisi njegova krv, i Džoanina?Znam da ti Tivin deluje kao surovčovek, ali nije ništa suroviji nego štomora da bude. Naš otac je bio blag isrdačan, ali tako slab da su mu se našivazali podsmevali kada bi malo popili.Neki su mu čak i otvoreno prkosili.

Drugi lordovi su pozajmljivali našezlato i nikada ga nisu vraćali.

Na dvoru su zbijali šale o bezubimlavovima. Čak ga je i njegovaljubavnica potkradala. Žena jedva malobolja od kurve, a uzela je za sebedragulje moje majke! Na Tivina je paloda vrati kuću Lanistera na mesto koje jojpripada. Kao što je na njega palo i davlada ovim kraljevstvom u vreme kadamu nije bilo ni dvadeset. Nosio je toteško breme dvadeset godina, a sve štoje zauzvrat dobio bila je ljubomoraludog kralja. Umesto počasti koje jezaslužio, nateran je da trpi bezbrojneuvrede, ali je ipak dao Sedamkraljevstava mir, obilje i pravdu. On jepravedan čovek. Valjalo bi ti da mu

veruješ.“Tirion zapanjeno zatrepta. Ser Kevan

je uvek bio odgovoran, dosledan,pragmatičan; nikada ga nije čuo dagovori s takvim žarom. „Ti ga voliš.“

„Brat mi je.“„Razmisliću... razmisliću o tvojim

rečima.“„Onda razmisli dobro. I brzo.“Te noći je razmišljao o malo čemu

drugom, ali ujutro nije bio ništa bližeodluci da li da veruje ocu. Sluga mu zadoručak donese kašu s medom, ali jemogao da okusi samo žuč kad god bipomislio na priznanje. Zvaće mekraljeubico do kraja života. Hiljadusledećih godina, ako me uopšte budupamtili, pamtiće me kao čudovišnog

kepeca koji je otrovao svog mladogsestrića na svadbenoj gozbi. Tapomisao ga tako strašno razbesne dabaci zdelu i kašiku preko sobe i ostavimrlju od kaše na zidu. Ser AdamMarbrend je radoznalo pogleda kadadođe da otprati Tiriona na suđenje, ali jeimao obzira da ne zapitkuje.

„Lord Varis“, reče najavljivač,„gospodar šaptalica.“

Napuderisan, nalickan i okruženmirisom ružine vodice, Pauk je svevreme dok je govorio trljao šake kao daih pere. Pere ih od mog života, pomisliTirion dok je slušao evnuhovu žalostivupriču o tome kako je Bauk spletkario daodvoji Džofrija od Psetove zaštite igovorio s Bronom o tome kako bi bilo

bolje da je Tomen kralj. Poluistine suvrednije od golih laži. A za razliku odostalih, Varis je imao dokumenta;pergamente marljivo ispunjenebeleškama, pojedinostima, datumima,čitavim razgovorima. Toliko materijalada je njegova recitacija zauzela čitavdan, a sve je to strašno optuživaloTiriona. Varis je potvrdio Tirionovuponoćnu posetu odajama velemeštraPiselija i krađu njegovih otrova inapitaka, potvrdio pretnje izrečeneSersei na zajedničkoj večeri, potvrdiosvaku prokletu stvar sem samogtrovanja. Kada ga je princ Oberin pitaokako je moguće da on to sve zna, poštonije prisustvovao nijednom od tihdogađaja, evnuh se samo zakikotao i

rekao: „Javile su mi moje ptičice. Svrhanjihovog postojanja je da saznaju, baškao i moja.“

Kako da ispitam ptičicu? - pomisliTirion. Trebalo je da evnuhu skinemglavu prvog dana po dolasku uKraljevu Luku. Proklet bio. I prokletbio ja što sam mu verovao, ma kolikomalo.

„Jesmo li čuli sve?“ - upita lordTivin svoju sestru kada Varis izađe izdvorane.

„Skoro sve“, reče Sersei. „Molimtvoju dozvolu da sutra pred vas izvedemjoš jednog, poslednjeg svedoka.“

„Kako želiš , reče lord Tirion.O, dobro, pomisli Tirion besno.

Posle ove farse od suđenja, pogubljenjeće biti pravo olakšanje.

Te noći, dok je sedeo kraj prozora ipio, čuo je glasove pred vratima. SerKevan, došao je po moj odgovor,pomisli smesta, ali u prostoriju ne uđenjegov stric.

Tirion ustade da se posprdno pokloniprincu Oberinu. „Sudijama jedozvoljeno da posećuju optužene?“

„Prinčevima je dozvoljeno da idukuda hoće. Ili sam bar tako rekao tvojimstražarima.“ Crvena Kobra sede.

„Moj otac neće biti srećan.“„Sreća Tivina Lanistera nikada nije

bila nešto čime sam se preteranoopterećivao. Piješ li to dornsko vino?“

„Sa Senice.“

Oberin se namršti. „Crvena voda. Jesili ga ti otrovao ?“

„Nisam. A ti?“Princ se osmehnu. „Imaju li svi

kepeci takav jezik? Neko će ti ga jednogdana odseći.“

„Nisi prvi koji mi to govori. Moždaću ga odseći i sam, izgleda da stvarabeskonačne nevolje.“

„То vidim i sam. Mislim da ću ipakpopiti nešto soka od grožđa lordaRedvina.“

„Ako želiš.“ Tirion mu posluži čašu.Čovek otpi gutljaj, promućka ga po

ustima i proguta. „Poslužiće privremeno.Sutra ću ti poslati jakog dornskog vina.“Otpi još jednom. „Našao sam tuzlatokosu kurvu kojoj sam se nadao.“

„Znači, otkrio si Čataju?“„Kod Čataje sam legao sa crnoputom

devojkom. Alajaja, mislim da je takozovu. Izuzetna je, uprkos prugama naleđima. Ali kurva o kojoj govorim jestetvoja sestra.“

„Već te je zavela?“ - upita Tirion,nimalo iznenađen.

Oberin se glasno nasmeja. „Nije, alihoće ako pristanem na njenu cenu.Kraljica je čak nagovestila i brak.Veličanstvu treba novi muž, a ko je za tobolji nego princ od Dorne? Elarijasmatra da treba da prihvatim. Sva seovlaži od same pomisli na Sersei unašem krevetu, pohotna cura. A čak nebismo morali ni da platimo kepečevnovčić. Sve što tvoja sestra od mene

zahteva jeste jedna glava, pomaloprevelika i bez nosa.“

„I?“ - upita Tirion i sačeka.Umesto odgovora, princ Oberin

promeša vino po čaši i reče: „Kada jeMladi Zmaj osvojio Dornu pre onolikihgodina, ostavio je gospodara VisokogSada da nad nama vlada nakonPokoravanja kod Sunčevog koplja. TajTirel je krenuo sa pratnjom od utvrde doutvrde, jureći buntovnike i starajući seda ostanemo na kolenima. Stigao bi savelikom silom, ostao jedan mesec, paodjahao do drugog zamka. Bio mu jeobičaj da izbacuje lordove iz njihovihložnica i sam spava u njihovimkrevetima. Jedne noći se našao podteškim somotskim baldahinom. Blizu

jastuka je visilo uže, za slučaj da želi dapozove neku curu. Voleo je dornske ženetaj lord Tirel, a ko za to može da gakrivi? I tako je povukao uže, a baldahinse nad njim rastvorio i stotinu crvenihškorpija mu je palo na glavu. Njegovasmrt potpalila je vatru koja je uskoroobuhvatila čitavu Dornu, i za dvenedelje poništila sve pobede MladogZmaja. Oni koji su klekli ponovo suustali, i opet smo bili slobodni.“

„Znam tu priču“, reče Tirion. „Šta snjom?“

„Samo ovo. Ako ikada nađem užepored svog kreveta i povučem ga, radijebih da na mene padnu škorpioni negokraljica u svoj svojoj nagoj lepoti.“

Tirion se iskezi. „То nam je bar

zajedničko.“„Naravno, tvojoj sestri moram da

budem zahvalan na mnogo čemu. Da nijebilo njene optužbe na gozbi, lako bi sadamogao ti da sudiš meni umesto ja tebi.“Prinčeve oči potamneše od veselja. „Kоpoznaje otrove bolje od Crvene Kobreiz Dorne, na kraju krajeva? Ko ima boljerazloge da drži Tirele što dalje odkrune? A pošto je Džofri u grobu, podornskom zakonu Gvozdeni presto trebada pređe njegovoj sestri Mirseli, kojaje, zahvaljujući tebi, obećana momsinovcu.“

„Dornski zakon ne važi.“ Tirionabehu toliko skolile vlastite nesreće da nina tren nije razmišljao o nasleđivanju.„Moj otac će krunisati Tomena, na to

možeš da računaš.“„Možda će zaista krunisati Tomena,

ovde u Kraljevoj Luci. Što ne znači damoj brat neće krunisati Mirselu, dole uSunčevom koplju. Hoće li tvoj otaczaratiti protiv tvoje sestričine za računtvog sestrića? Hoće li to učiniti tvojasestra?“ Slegnu ramenima. „Možda biipak trebalo da se oženim kraljicomSersei, pod uslovom da podrži kćer a nesina. Misliš li da bi pristala?“

Nikada, zausti Tirion da kaže, ali mureč zastade. Sersei je oduvek mrzela štojoj je zbog pola uskraćena moć. Da sedornski zakon primenjuje na zapadu,ona bi bila naslednica Livačke stene.Ona i Džejmi su blizanci, ali je ona prvadošla na svet, a to je bilo dovoljno. Ako

bi podržala Mirselu, istakla bi i svojaprava. „Ne znam koga bi moja sestraizabrala između Tomena i Mirsele“,priznade on. „Svejedno je: moj otac jojnikada neće dati da bira.“

„Tvoj otac“, reče princ Oberin, „nećeživeti večno.“

Od nečega u načinu na koji jeizgovorio te reči Tirion se naježi.Iznenada se priseti Elije i svega što jeOberin rekao dok su išli preko poljapepela. Hoće glavu koja je izdalanaređenja, ne samo ruku koja jezamahnula mačem. „Nije mudrogovoriti takve izdajničke reči u Crvenojtvrđavi, moj prinče. Ptičice slušaju.“

„Neka ih. Zar je izdaja reći da ječovek smrtan? Valar morgulis, tako su

to govorili u staroj Valiriji. Svi ljudimoraju umreti. A Usud je dokazao da subili u pravu.“ Dornjanin priđe prozoru izagleda se u noć. „Priča se da nemašsvedoka za nas.“

„Nadao sam se da će jedan pogled naovo moje ljupko lice biti dovoljan davas ubedi kako sam nevin.“

„Grešiš, moj gospodaru. DebelaCvećka iz Visokog Sada prilično jeubeđena u tvoju krivicu, i želi da te vidimrtvog. Njegova dragocena Margeritakođe je pila iz tog pehara, na šta nas jepodsetio već stotinu puta.“

„А ti?“ - upita Tirion.„Ljudi su retko onakvi kakvi

izgledaju. Ti izgledaš toliko kriv da samubeđen da si nevin. Ipak, verovatno ćeš

biti osuđen. Na ovoj strani planina nemamnogo pravde. Nije je bilo za Eliju,Egona i Renis. Zašto bi je bilo za tebe?Možda je Džofrijevog pravog ubicupojeo medved. To se vrlo često dešavau Kraljevoj Luci. O, čekaj, medved jebio u Harendvoru, sad se sećam.“

„Znači, tu igru igramo?“ Tirionprotrlja ožiljak na nosu. Nije imao šta daizgubi time što će Oberinu reći istinu. „UHarendvoru jeste bio medved, i on jeubio ser Ejmorija Lorča.“

„Baš tužno po njega“, reče CrvenaKobra. „А i po tebe. Pitam se, lažu li svibeznosi ljudi tako loše?“

„Ne lažem te. Ser Ejmori je odvukaoprincezu Renis ispod kreveta njenog ocai izbo je nasmrt. Imao je sa sobom neke

oklopne pešake ali ne znam kako sezovu.“ Naže se napred. „Gregor Kleganije smrskao glavu princa Egona o zid isilovao tvoju sestru Eliju dok su munjegova krv i mozak još bili na rukama.“

„Šta je sad ovo? Istina, od jednogLanistera?“ Oberin se hladno osmehnu.„Otac ti je naredio, da?“

„Nije.“ Odgovorio je bez oklevanja, inije zastao da pita sebe zašto bi oklevao.

Dornjanin diže jednu tanku crnuobrvu. „Tako veran sin. I tako slabašnalaž. Lord Tivin je izneo decu moje sestrepred kralja Roberta obmotanu u grimiznelanisterske plaštove.“

„Možda bi ovaj razgovor trebalo davodiš s mojim ocem. On je bio tamo. Jasam bio u Steni, i još toliko mali da sam

mislio kako je stvarčica među mojimnogama dobra samo za pišanje.“

„Da, ali sada si ovde, i u priličnomškripcu, rekao bih. Tvoja nevinost jemožda očigledna kao ožiljak na tvomnosu, ali te ona neće spasti. Ništa višeod tvog oca.“ Dornski princ se osmehnu.„Ali ja možda mogu.“

„Ti?“ Tirion ga je proučavao. „Ti sijedan od trojice sudija. Kako ti to možešda me spaseš?“

„Ne kao tvoj sudija. Kao tvojmegdandžija.“

DŽEJMINa belom stolu, u beloj sobi, ležala je

bela knjiga.Soba beše okrugla, zidova od

okrečenog kamena ukrašenih belimvunenim tapiserijama. Obrazovala jeprizemlje Kule belog mača, vitkogtrospratnog zdanja ugrađenog u ugaozamka koji je gledao na zaliv. Upotkrovlju su bili oružje i oklopi, naprvom i drugom spratu male golespavaće ćelije šestorice braćeKraljevske garde.

Jedna ćelija bila je njegova većosamnaest godina, ali je tog jutrapreselio stvari na najviši sprat, koji je

čitav pripadao lordu zapovedniku. I teodaje su bile gole, mada prostrane; abile su i iznad spoljnih zidova, što jeznačilo da iz njih može da vidi more. Toće mi se dopasti, pomislio je. Pogled, isve ostalo.

Bled kao soba, Džejmi je sedeo zaknjigom odeven u belo Kraljevskegarde, čekajući svoju zakletu braću.Dugački mač visio mu je sa boka. Spogrešnog boka. Pre je uvek držao mačna levoj strani, i ukoso ga izvlačio izkorica. Tog jutra ga je prebacio na desnikuk, da bi mogao isto da ga vadilevicom, ali mu je njegova težina tu bilačudna, i kada je pokušao da ga isuče izkorica, čitav pokret mu se učinio trapavi neprirodan. Odeća mu je takođe loše

pristajala. Obukao je zimsku uniformuKraljeve garde, tuniku i čakšire odbeljene vune i težak beli plašt, ali sve tokao da je na njemu visilo.

Džejmi je proveo dan na suđenju svogbrata, držeći se samog dna dvorane.Tirion ga ili nije video, ili ga nijeprepoznao, ali to nije bilo iznenađenje.Kao da ga pola dvora više nijeprepoznavalo. Stranac sam u sopstvenojkući. Sin mu je bio mrtav, otac ga seodrekao, a sestra... nijednom mu nijedozvolila da ostane nasamo sa njom odonog prvog dana u kraljevskomobredištu, gde je Džofri ležao međusvećama. Čak i dok su ga nosili prekograda do groba u Velikom obredištuBelorovom, Sersei se pažljivo držala

podalje od njega.Ponovo se osvrnuo po Okrugloj sobi.

Zidove su prekrivale tapiserije od belevune, a bio je tu i beli štit sa dvaukrštena mača iznad kamina. Stolica zastolom bila je od stare crne hrastovinesa izlizanim jastucima od beljene kravljeko že . Izlizala ju je stražnjica serBaristana Hrabrog i ser DžeroldaHajtauera pre njega, princa EmonaZmajviteza, ser Rajama Redvina, iDemona od Derija, ser DankanaVisokog i Bledog Grifona AlinaKoningtona. Kako bi Kraljeubicamogao da pripada tako uzvišenomdruštvu?

A ipak, bio je tu.Sam sto beše od starog čuvardrva,

bled kao kost, izrezbaren u oblikuogromnog štita koji su držala tri belapastuva. Po tradiciji, lord zapovedniksedeo je u vrhu štita, a braća po trojicasa svake strane, u retkim slučajevimakada su svi bili na okupu. Knjiga koja jeležala pred njim bila je ogromna; dvestope visoka i stopu i po široka, hiljadustrana debela, fini beli pergamentpovezan između korica od izbeljenekože sa zlatnim šarkama i kopčama.Knjiga bratstva joj je bilo zvaničnoime, ali se češće jednostavno zvala Belaknjiga.

U Beloj knjizi nalazila se istorijaKraljeve garde. Svaki vitez koji je ikadau njoj služio imao je stranu, da zabeležisvoje ime i dela za večnost. Na vrhu

levog ugla svake strane nalazio se štitkoji je čovek nosio kada je bio izabran,prikazan u raskošnim bojama. U donjemdesnom uglu bio je štit Kraljeve garde;snežnobeo, prazan, čist. Gornji štitovi suse svi razlikovali; donji štitovi su svibili isti. Između njih su se upisivalečinjenice iz života i službe svakogčoveka. Heraldičke crteže i ilustracijeradili su obrednici iz Velikog obredištaBelorovog tri puta godišnje, ali jedužnost lorda zapovednika bila dapopunjava strane zapisima.

Sada je to moja dužnost. Zapravo,kada jednom nauči da piše levom rukom.Bela knjiga je mnogo zaostajala. Moralesu da se upišu smrti ser Mendona Mura iser Prestona Grinfilda, kao i kratka i

krvava služba u Kraljevskoj gardiSendora Kleganija. Moraju se započetinove strane za ser Belona Svona, serOzmunda Ketlbleka i Viteza od Cveća.Moraću da pozovem obrednika danacrta njihove štitove.

Ser Baristan Selmi je prethodioDžejmiju kao lord zapovednik. Štit navrhu njegove strane prikazivao je grbkuće Selmija: tri klasa žita, žuta, nasmeđem polju. Džejmija je zabavilomada ne i iznenadilo kada je video da jeser Baristan odvojio vreme da zabeležisvoje otpuštanje pre nego što je otišao izzamka.

Ser Baristan od kuće Selmija.Prvorođeni sin ser Lionela Selmija odŽetvenog dvora. Služio kao štitonoša ser

Manfredu Svonu. Prozvan „Hrabri“ usvojoj desetoj godini, kada je obukaopozajmljeni oklop da se pojavi kaotajanstveni vitez na turniru u Crnobranu,gde ga je porazio i razotkrio Dankan,Princ od Vilinkonjica. Proizveo ga zaviteza u 16. godini kralj Egon VTargarjen, nakon velikih dela koja jekao tajanstveni vitez izveo na zimskomturniru u Kraljevoj Luci, gde je pobedioprinca Dankana Malog i ser DankanaVisokog, lorda zapovednika kraljevegarde. Pogubio Melisa Čudovišnog,poslednjeg samozvanca Crnovatru, udvoboju za vreme Rata kraljeva za devetgroša. Porazio Lormela Dugačko Kopljei Sedrika Olujnog, kopile od Bronzanekapije. U 23. godini ga u Kraljevu gardu

izabrao lord zapovednik ser DžeroldHajtauer. Odbranio prolaz od svihnapadača na turniru kod Srebrnog mosta.Pobednik u borbi do poslednjeg kodDevojačkog jezera. Odveo kralja ErisaII na sigurno za vreme Senodolske bune,uprkos streli u grudima. Osvetio ubistvosvog zakletog brata, ser Gvejna Gonta.Spasao ledi Džejn Svon i njenuobrednicu od Bratstva Kraljevske šume,pri tom porazio Simona Tojna iOsmehnutog Viteza, a ovog prvog i ubio.Na turniru u Starigradu porazio irazotkrio tajanstvenog viteza Crnoštita,otkrivši da je to Kopile od Gorja. Jedinipobednik turnira lorda Stefona kodKrajoluja, gde je iz sedla zbacio lordaRoberta Barateona, princa Oberina

Martela, lorda Lejtona Hajtauera, lordaDžona Koningtona, lorda DžejsonaMalistera i princa Regara Targarjena.Ranjen strelom, kopljem i mačem u bicikod Trozupca dok se borio kraj svojezaklete braće i Regara princa odZmajkamena. Pomilovan, i imenovan zalorda zapovednika Kraljeve garde, odkralja Roberta I Barateona. Služio upočasnoj gardi koja je dovela lediSersei od kuće Lanistera u KraljevuLuku da se uda za kralja Roberta. Vodionapad na Stari Vik za vreme BuneBelona Grejdžoja. Pobednik turnira uKraljevoj Luci, u svojoj 57. godini.Otpustio ga iz službe kralj Džofri IBarateon u 61. godini, iz razlogapoodmakle starosti.

Najraniji deo čudesne povesti o serBaristanovoj službi uneo je ser DžeroldHajtauer, krupnim, silovitim rukopisom.Selmijeva sitnija i elegantnija slovapreuzela su priču nakon njegovogranjavanja na Trozupcu.

Džejmijeva strana je, u poređenju snjom, bila oskudna.

Ser Džejmi od kuće Lanistera.Prvorođeni sin lorda Tivina i lediDžoane od Livačke stene. Služio protivBratstva Kraljeve šume kao štitonošalordu Samneru Krejkholu. Za viteza ga u15. godini proglasio ser Artur Dejn odKraljeve garde, zbog hrabrosti nabojnom polju. U Kraljevu gardu ga u 15.godini izabrao kralj Eris II Targarjen. Zavreme Pada Kraljeve Luke pogubio

kralja Erisa II u podnožju Gvozdenogprestola. Od tada poznat kao„Kraljeubica“. Robert I Barateon gapomilovao za taj zločin. Služio upočasnoj gardi koja je dovela njegovusestru ledi Sersei Lanister u KraljevuLuku na venčanje s kraljem Robertom.Pobednik turnira održanog u KraljevojLuci povodom njihovog venčanja.

Tako sažet, njegov život delovao jeprilično prazno i škrto. Ser Baristan jemogao bar da zapiše neke druge njegoveturnirske pobede. A ser Džerold jemogao da zabeleži još koju reč o onimnjegovim delima kada je ser Artur Dejnslomio Bratstvo Kraljeve šume. On jestespasao život lorda Samnera kada seTrbušina Ben spremao da mu smrska

glavu, mada mu je odmetnik umakao. Anije ustuknuo ni pred OsmehnutimVitezom, mada je njega pogubio serArtur. Kakva je to borba bila, i kakavprotivnik! Osmehnuti Vitez je bio luđak,mešavina viteštva i surovosti, ali nijepoznavao značenje reči strah. A Dejn, saZorom u ruci... Odmetnikov dugačkimač na kraju je toliko otupeo da je serArtur stao i dozvolio mu da uzme novi.„Taj tvoj beli mač hoću“, rekao jepljačkaš-vitez, mada je do tada većkrvario iz desetak rana. „Onda ćeš ga idobiti, ser“, odgovorio je Jutarnji Mač, iokončao borbu.

Svet je u ta vremena biojednostavniji, pomisli Džejmi, a i ljudi imačevi bili su sazdani od boljeg čelika.

Ili mu je to samo tako izgledalo jer mu jebilo petnaest godina? Svi su oni sadapod zemljom, Jutarnji Mač i OsmehnutiVitez, Beli Bik i princ Leuin, ser OzvelVent sa svojim crnim humorom, iskreniDžon Deri, Simon Tojn i njegovobratstvo iz Kraljeve šume, grubi stariSamner Krejkhol. I ja, dečak... kada jeon umro, pitam se? Kada sam ogrnuobeli plašt? Kada sam Erisu rasporiogrlo? Taj dečak je želeo da bude serArtur Dejn, ali je nekako usput umestotoga postao Osmehnuti Vitez.

Kada je čuo da se vrata otvaraju,zaklopio je Belu knjigu i ustao dapozdravi svoju zakletu braću. Prvi jestigao ser Ozmund Ketlblek. Iskezio seDžejmiju kao da su stara braća po

oružju. „Ser Džejmi“, rekao je, „da siovako izgledao prošle noći, smesta bihte prepoznao.“

„Stvarno?“ Džejmi je u to sumnjao.Sluge su ga okupale, obrijale, oprale mui iščetkale kosu. Kada se pogledao uogledalu, više nije video čoveka koji jeprešao rečne zemlje sa Brijenom... alinije video ni sebe. Lice mu beše mršavoi usukano, a pod očima je imao linije.Izgledam kao neki starac. „Stani krajsvog sedišta, ser.“

Ketlblek posluša. Uđoše ostalazakleta braća, jedan po jedan.„Vitezovi“, reče Džejmi zvanično kadase okupiše sva petorica, „kо čuvakralja?“

„Moja braća ser Ozni i ser Ozfrid“,

odgovori ser Ozmund.„I moj brat ser Garlan“, reče Vitez od

Cveća.„Hoće li sa njima biti bezbeđan?“„Hoće, moj gospodaru.“„Onda sedite.“ Reči su bile deo

rituala. Pre nego što se sedmorica moguokupiti, kraljeva bezbednost mora bitiosigurana.

Ser Boros i ser Merin seli su muzdesna, ostavivši između sebe praznustolicu za ser Erisa Oukharta, koji je biou Dorni. Ser Ozmund, ser Belon i serLoras zauzeli su mesta levo od njega.Stari i novi. Džejmi se zapita: znači li tonešto? Bilo je prilika u istoriji kada seKraljeva garda delila, najčuvenije inajogorčenije za vreme Plesa Zmajeva.

Zar i toga mora da se boji?Bilo mu je čudno što sedi na mestu

lorda zapovednika, gde je BaristanHrabri sedeo tolike godine. A joščudnije što tu sedim obogaljen. Pa ipak,to je bilo njegovo sedište, a ovo je sadabila njegova Kraljeva garda. Tomenovasedmorica.

Džejmi je godinama služio saMerinom Trentom i Borosom Bluntom;pristojni borci, ali je Trent bioprepreden i okrutan, a Bluni hvalisavac.Ser Belonu Svonu je beli plašt već boljepristajao, a naravno, Vitez od Cveća jenavodno bio sve što jedan vitez treba dabude. Peti čovek mu je bio stranac, tajOzmund Ketlblek.

Pitao se šta bi ser Artur Dejn rekao

da ih sve vidi. Najverovainijc: „Kakoto da je Kraljeva garda ovako niskopala ? Greška je moja“ morao bih daodgovorim. „Ja sam otvorio vrata, inisam ništa uradio kada je gamadpočela da gamiže unutra.“

„Kralj je mrtav“, poče Džejmi. „Sinmoje sestre, trinaestogodišnji dečak;ubijen na svojoj svadbi u svomsopstvenom dvoru. Sva petorica ste biliprisutni. Sva petorica ste ga štitili. Aipak je mrtav.“ Sačekao je da vidi šta ćena to reći, ali nijedan se nije čak ninakašljao. Mali Tirel je besan, a BelonSvon posramljen, proceni on. Kodostale trojice Džejmi je video samoravnodušnost. „Је li moj brat to uradio?“- upita ih otvoreno. „Је li Tirion otrovao

mog sestrića?“Ser Belon se nelagodno promeškolji.

Ser Boros stegnu pesnicu. Ser Ozmundlenjo slegnu ramenima. Napokonodgovori Merin Trent. „On je napunioDžofrijev pehar vinom. Tada je sigurnoubacio otrov.“

„Siguran si da je vino bilootrovano?“

„Šta bi drugo bilo?“ - upita ser BorosBlunt. „Bauk je ispraznio ostatak na pod.Zašto, sem da bi prolio vino koje bidokazalo njegovu krivicu?“

„Znao je da je vino otrovano“, rečeser Merin.

Ser Belon Svon se namršti. „Bauknije bio sam na podijumu. Daleko odtoga. Tako kasno na gozbi, neki ljudi su

stajali i šetali naokolo, menjali mesta,išli u nužnik, sluge su dolazile iodlazile... kralj i kraljica su upravorasekli svadbenu pitu, sve oči bile suuprte u njih i one triput prokletegolubove. Niko nije gledao vinskipehar.“

„Kо je još bio na podijumu?“ - upitaDžejmi.

Odgovori ser Merin. „Kraljevaporodica, nevestina porodica.Velemeštar Piseli, prvoobrednik...“

„То je vaš trovač“, predloži serOzmund Ketlblek uz prepreden osmeh.„Previše mi je taj starac bogobojažljiv.Nikada mi se nije dopadalo ni kakoizgleda.“ Nasmeja se.

„Ne“, reče Vitez od Cveća, nimalo

zabavljen. „Otrovala ga je Sansa Stark.Svi zaboravljate, i moja sestra je pila iztog pehara. Sansa Stark je jedina udvorani imala razloga da želi Margerinusmrt, kao i kraljevu. Otrovavši svadbenipehar, nadala se da će ih oboje ubiti. Azašto bi posle pobegla ako nije kriva?“

Dečak razborito govori. Tirion jemožda nevin. Niko, međutim, devojkunije mogao da nađe. Možda bi Džejmitrebalo sam da je potraži. Za početak,bilo bi dobro znati kako je izašla izzamka. Varis možda ponešto zna otome. Crvenu Tvrđavu niko nijepoznavao bolje od tog evnuha.

To, međutim, može da sačeka.Trenutno je Džejmi imao preče brige.Kažeš da si lord zapovednik Kraljeve

garde, rekao mu je otac. Idi i vrši svojudužnost. Ova petorica nisu bila braćakoju bi on odabrao, ali su bila braćakoju je imao; došlo je vreme da ihpritegne.

„Kо god da je to uradio“, reče im on,„Džofri je mrtav, i Gvozdeni presto sadapripada Tomenu. Nameravam da gavidim kako sedi na njemu dok mu kosane pobeli i zubi ne poispadaju. I to ne odotrova.“ Džejmi se okrenu ser BorosuBluntu. Ovaj se poslednjih godinaugojio, mada je bio dovoljno krupnegrađe da to nosi. „Ser Borose, tiizgledaš kao čovek koji voli hranu. Odsada ćeš kušati sve što Tomen treba dapojede ili popije.“ Ser Ozmund Ketlblekse glasno nasmeja, a Vitez od Cveća se

osmehnu, ali ser Borosa obli tamnocrvenilo. „Ја nisam kušač hrane! Ja samvitez Kraljeve garde!“

„Nažalost, jesi.“ Sersei nije smela damu skine beli plašt. Međutim, njegovotac je samo udvostručio sramotu takošto mu ga je vratio. „Sestra mi jeispričala koliko si spremno predao mogsestrića Tirionovim najamnicima.Videćeš da su mrkve i grašak manjestrašni, nadam se. Kada tvoja zakletabraća budu vežbala u dvorištu sa mačemi štitom, ti možeš da vežbaš sa kašikom iviljuškom. Tomen voli pite od jabuka.Potrudi se da mu ih neki najamnik neukrade.“

„Ti mi tako govoriš? Ti?“„Trebalo je da pogineš pre nego što

dozvoliš da otmu Tomena.“„Kao što si ti zaštitio Erisa, ser?“ Ser

Boros skoči na noge i zgrabi balčaksvog mača. „Ne... Ne dozvoljavam ovo.Ti bi trebalo da budeš kusač hrane,rekao bih ja. Čemu drugom jedan bogaljmože da služi?“

Džejmi se osmehnu. „Slažem se.Jednako sam nesposoban da služimkralja kao i ti. Zato isuči taj mač što gamiluješ, pa da vidimo kako će se tvojedve ruke poneti protiv moje jedne. Nakraju će jedan od nas dvojice biti mrtav,i Kraljeva garda će postati snažnija.“Ustade. „Ili ako ti je draže, možeš da sevratiš svojim dužnostima.“

„Bah!“ Ser Boros hraknu, ispljunuzelenu sluz pred Džejmijeve noge i

izađe, sa mačem još u koricama.Ovaj je kukavica, a to je dobro. Bez

obzira na to što je debeo i star, a nikadanije ni bio bolji od proseka, ser Borosbi ga ipak isekao na krvave rezance. AliBoros to ne zna, a ne smeju da saznajuni ostali. Bojali su se čoveka koji samnekada bio; čoveka koji sam sadasažaljevali bi.

Džejmi ponovo sede i okrenu seKetlbleku. „Ser Ozmunde. Ne poznajemte. Smatram da je to neobično. Boriosam se na turnirima, u borbama doposlednjeg i bitkama širom Sedamkraljevstava. Poznajem svakog ioleveštog viteza lutalicu, konjanikaslobodnjaka i dojučerašnjeg štitonošukoji je umislio kako je dovoljno vredan

da lomi koplja na turnirima. Pa kako toda za tebe nikada nisam čuo, serOzmunde?“

„То ne mogu da kažem, mojgospodaru.“ Na licu mu je bio širokosmeh, tom ser Ozmundu, kao da su on iDžejmi stara braća po oružju što igrajuneku veselu malu igru. „Ipak, ja samvojnik, a ne turnirski vitez.“

„Gde si služio pre nego što te je mojasestra našla?“

„Tu i tamo, moj gospodaru.“„Ја sam bio u Starigradu na jugu i

Zimovrelu na severu. Bio sam uLanisgradu na zapadu i Kraljevoj Lucina istoku. Ali nikad nisam bio Tu. NitiTamo.“ Pošto mu je nedostajao prst,Džejmi uperi patrljak u ser Ozmundov

kljun od nosa. „Pitam te ponovo. Gde sislužio?“

„Na Stepenicima. Malo u Spornimzemljama. Tamo uvek ima borbi. Jahaosam sa Hrabrim ljudima. Borili smo seza Lis, i malo za Tiroš.“

Borili ste se za svakoga ko bi vamplatio. „Kako si došao do vitešketitule?“

„Na bojnom polju.“„Kо te je u viteza proizveo?“„Ser Robert... Kameni. Sada je mrtav,

moj gospodaru.“„Ne sumnjam.“ Ser Robert Kameni je

možda bio neko kopile iz Dola, valjda,koje je prodavalo svoj mač u Spornimzemljama. S druge strane, možda je tosamo ime koje je ser Ozmund sklepao od

mrtvog kralja i zidina zamka. Šta li jeSersei mislila kada je ovome dala beliplašt?

Ketlblek će bar znati kako da koristimač i štit. Najamnici su retko preteranočasni ljudi, ali moraju da budu doneklevešti sa oružjem da bi preživeli. „Vrlodobro, ser“, reče Džejmi. „Slobodan si.“

Na čovekovom licu se ponovo pojavikez. Ode šepureći se.

„Ser Merine.“ Džejmi se osmehnukiselom vitezu s kosom boje rđe ivrećama pod očima. „Čuo sam priče date je Džofri terao da kažnjavaš SansuStark.“ Jednom rukom je okrenuo Beluknjigu. „Hajde, pokaži mi gde se u našimzavetima kunemo da ćemo tući žene idecu.“

„Uradio sam ono što mi jeveličanstvo naredilo. Zakleti smo daslužimo.“

„Od sada ćeš biti umereniji urevnosti. Moja sestra je kraljicanamesnica. Moj otac je kraljeva desnaruka. Ja sam lord zapovednik kraljevegarde. Slušaćeš nas. Nikog drugog.“

Na licu ser Merina se pojavitvrdoglav izraz. „Kažeš li nam to da neslušamo kralja?“

„Kralju je osam godina. Naša prvadužnost je da ga zaštitimo, štopodrazumeva i da ga štitimo od samogsebe. Upotrebi tu ružnu stvar koju držiš ukacigi. Ako Tomen hoće da mu osedlaškonja, poslušaj ga. Ako ti kaže da konjaubiješ, dođi k meni.“

„Razumem. Biće tvoja volja, mojgospodaru.“

„Voljno.“ Dok je ovaj odlazio, serDžejmi se okrenu ser Belonu Svonu.„Ser Belone, gledao sam te na turnirimamnogo puta, i borio se s tobom i protivtebe u borbama do poslednjeg. Rečenomi je da si svoju hrabrost stotinu putadokazao u Bici na Crnobujici. Kraljevagarda je počastvovana što te ima usvojim redovima.“

„Čast je moja, moj gospodaru.“ SerBelon je zvučao umorno.

„Želim da ti postavim samo jednopitanje. Služio si nas verno, to je istina...ali mi Varis kaže da je tvoj brat jahaoprvo sa Renlijem pa sa Stanisom, dok jetvoj gospodar otac odlučio da uopšte ne

pozove barjake i da ostane iza zidinaKamenglave za sve vreme rata.“

„Moj otac je star čovek, mojgospodaru. Više mu je od četrdeset.Njegovi ratnički dani su prošlost.“

„А tvoj brat?“„Donel je ranjen u bici i predao se

ser Elvudu Hartu. Posle toga jeotkupljen i zakleo se na vernost kraljuDžofriju, kao i mnogi drugizarobljenici.“

„Tako je“, reče Džejmi. „Ра ipak...Renli, Stanis, Džofri, Tomen... kako jeuspeo da preskoči Belona Grejdžoja iRoba Starka? Mogao je da postane prvivitez u kraljevstvu koji se zakleo navernost svoj šestorici kraljeva.“

Ser Belonova nelagoda bila je

očigledna. „Donel je grešio, ali je sadaTomenov čovek. Imaš moju reč.“

„Ne brine mene ser Donel Postojani.Brineš me ti.“ Džejmi se nagnu napred.„Šta ćeš ti da uradiš ako hrabri serDonel da svoj mač nekom novomuzurpatoru, i jednog dana uleti uprestonu odaju? A ti stojiš tu sav ubelom, između svog kralja i svoje krvi.Šta ćeš da uradiš?“

„Ја... moj gospodaru, to se nikad nećedesiti.“

„Meni se desilo“, reče Džejmi.Svon obrisa čelo rukavom bele

tunike.„Nemaš odgovor?“„Moj gospodaru.“ Ser Belon se

ispravi. „Mača mi, časti mi, očevog mi

imena, kunem se... neću postupiti kao ti.“Džejmi se nasmeja. „Dobro. Vrati se

na dužnost... i poruči ser Donelu da nasvoj grb stavi vetrokaz.“

A onda je ostao sam sa Vitezom odCveća.

Vitak kao mač, okretan i zategnut, serLoras Tirel nosio je snežnobelu platnenutuniku i bele vunene čakšire, sa zlatnimpojasom oko struka i zlatnom ružom kojamu je držala fini svileni plašt. Kosa muje bila razbarušena, meka i smeđa, a očitakođe smeđe, i svetle od drskosti. Mislida je ovo turnir, i da je naša borbaupravo najavljena. „Sedamnaest godina,i vitez iz Kraljeve garde“, reče Džejmi.„Sigurno si ponosan. Princu EmonuZmajvitezu bilo je sedamnaest kada je

imenovan. Jesi li to znao?“„Jesam, moj gospodaru.“„А jesi li znao da je meni bilo

petnaest?'„I to, moj gospodaru.“ Osmehnu se.Džejmi je mrzeo taj smešak. „Bio sam

bolji od tebe, ser Lorase. Bio samkrupniji, bio sam snažniji i bio sambrži.“

„А sada si stariji“, reče momak. „Mojgospodaru.“

Morao je da se nasmeje. Ovo jesuludo. Tirion bi se nemilosrdnonasprdao sa mnom da me sada čujekako se sa ovim žutokljuncem takmičimkome je veći. „Stariji i mudriji, ser.Valjalo bi ti da od mene učiš.“

„Kao što si ti učio od ser Borosa i serMerina?“

Ta strela je pogodila preblizu cilja.„Ја sam učio od Belog Bika i BaristanaHrabrog“, odseče Džejmi. „Učio sam odser Artura Dejna, Jutarnjeg Mača, kojibi vas petoricu pobio levom rukom, dokbi mu desna služila za pišanje. Učio samod princa Leuina od Dorne i ser OzvelaVenta i ser Džonotora Derija, dobrihljudi, do poslednjeg.“

„Mrtvih ljudi, do poslednjeg.“On je ja, shvati Džejmi iznenada.

Razgovaram sa samim sobom, kakavsam nekada bio, sazdanim od golesamouverene oholosti i praznogviteštva. To ti se dešava kada sipremlad predobar.

Kao i u mačevanju, ponekad je boljeprobati drugačiji zamah. „Priča se da sise u bici veličanstveno borio... gotovojednako dobro kao duh lorda Renlijakraj tebe. Zakleti brat nema tajni predsvojim lordom zapovednikoin. Reci mi,ser. Ko je nosio Renlijev oklop?“

Na tren je Loras Tirel izgledao kaoda će odbiti, ali se na kraju setio svojihzaveta. „Moj brat“, reče potuljeno.„Renli je bio viši od mene, i plećatiji.Njegov oklop mi je preširok, ali jeGarlanu bio taman.“

„Је li ta maskarada bila tvoja ideja,ili njegova?“

„Lord Maloprstić ju je predložio.Rekao je da će to preplašiti Stanisovezatucane pešadince.“

„I jeste.“ Kao i neke vitezove ilordove. „Ра, dao si pevačima nešto očemu će da sastavljaju stihove; to,pretpostavljam, ne treba prezirati. Šta siuradio s Renlijem?“

„Sahranio sam ga vlastitim rukama,na mestu koje mi je jednom pokazao doksam bio štitonoša u Krajoluju. Tamo ganiko nikada neće naći da mu ometapočinak.“ Prkosno je pogledaoDžejmija. „Braniću kralja Tomena svomsvojom snagom, kunem se. Daću život zanjega bude li potrebno. Ali nikada nećuizdati Renlija, ni rečju ni delom. On jetrebalo da bude kralj. Bio je najbolji odsvih njih.“

Možda najbolje obučen, pomisliDžejmi, ali za promenu to ne reče. Iz ser

Lorasa je nestalo oholosti čim je počeoda priča o Renliju. Odgovorio jeiskreno. Gord je i svojeglav i previšeprgav, ali nije lažov. Još ne. „Kako tikažeš. Još nešto, pa ćeš moći da sevratiš svojim dužnostima.“

„Da, moj gospodaru?“„Brijena od Oporja još je u ćeliji u

kuli.“Momku se stegnuše usta. „Crna ćelija

bi bila bolja.“„Siguran si da to zaslužuje?“„Zaslužuje smrt. Rekao sam Renliju

da ženi nije mesto u Duginoj gardi. Ubici do poslednjeg pobedila je pomoćutrika.“

„Čini mi se da se sećam jednog vitezakoji je voleo trikove. Jednom je jahao

kobilu u teranju protiv protivnika naprgavom pastuvu. Kakav je trik Brijenaupotrebila?“

Ser Loras pocrvene. „Skočila je...svejedno. Pobedila je, to joj priznajem.Veličanstvo je stavio dugin plašt nanjena ramena. A ona ga je ubila. Ili gapustila da umre.“

„То je prilična razlika.“ Razlikaizmeđu mog zločina i sramote BorosaBlunta.

„Zaklela se da ga štiti. Ser Emon Kaj,ser Robar Rojs, ser Parmen Krejn svi suse takođe zakleli. Kako je neko mogaoda ga ubije dok je ona bila u šatoru, aoni napolju? Osim ako je nekako usvemu učestvovala.“

„Bilo vas je petorica na svadbi“,

primeti Džejmi. „Kako je Džofri mogaoda umre? Osim ako ste u svemuučestvovali?“

Ser Loras se ukoči. „Ništa nismomogli da uradimo.“

„Devojčura kaže isto. Tuguje zaRenlijem isto kao i ti. Jamčim, ja zaErisom nikada nisam tugovao. Brijena jeružna, i tvrdoglava kao mazga. Ali nijedovoljno prepredena da bi lagala, inerazumno je odana. Zaklela se da će medovesti u Kraljevu Luku, i evo me. Ovašaka što sam je izgubio... pa, to je mojakrivica koliko i njena. S obzirom na sveono što je učinila da mene zaštiti, nesumnjam da bi se borila za Renlija, da jeimala s kim da se bori. Ali senka?“Džejmi zavrte glavom. „Isuči svoj mač,

ser Lorase. Pokaži mi kako bi se ti borioprotiv senke. Voleo bih to da vidim.“

Ser Loras nije pokušao da ustane.„Pobegla je“, reče. „Ona i Kejtlin Stark,ostavile su ga u lokvi krvi i pobegle.Zašto bi to uradile da nisu krive?“Zagleda se u sto. „Renli mi je poverioprethodnicu. Inače bih mu ja pomogaooko oklopa. Često mi je poveravao tajzadatak. Mi smo... mi smo se te noćimolili zajedno. Ostavio sam ga s njom.Ser Parmen i ser Emon su čuvali šator, aser Robar Rojs je takođe bio tamo. SerEmon se zakleo da je Brijena... mada...“

„Da?“ - upita Džejmi osetivši sumnju.„Štitnik za grlo bio je prosečen. Jedan

čist udarac, kroz štitnik za grlo. Renlijevoklop bio je najbolji, od najplemenitijeg

čelika. Kako je to mogla da uradi? Samsam probao, i znam da je nemoguće. Onaje čudovišno snažna za jednu ženu, ali bičak i Planini trebala teška sekira. Azašto bi ga obukla u oklop, pa mu ondapresekla grlo?“ Zbunjeno pogledaDžejmija. „Ako nije ona, međutim...kako je to mogla da bude senka?“

„Pitaj nju.“ Džejmi prelomi. „Idi unjenu ćeliju. Postavi joj pitanja i čujodgovore. Ako još budeš ubeđen da jeona ubila lorda Renlija, postaraću se daza to odgovara. Izbor će biti tvoj. Optužije ili je pusti. Samo tražim da mi sesvojom čašću viteza zakuneš kako ćešjoj pošteno suditi.“

Ser Loras ustade. „Kunem se. Čašću.“„Onda smo završili.“

Mlađi čovek krenu ka vratima, ali sena njima okrenu. „Renli je smatrao da jeona smešna. Žena obučena u muškioklop, koja glumi da je vitez.“

„Da ju je ikada video u ružičastomsatenu i mirskoj čipki, ne bi se žalio.“

„Pitao sam ga zašto je drži blizu sebeako smatra da je takva nakaza. Rekao jeda svi njegovi vitezovi od njega neštotraže, zamke i počasti i blago, ali daBrijena samo želi da za njega umre.Kada sam ga video sveg krvavog, ishvatio da je ona pobegla a da su onatrojica netaknuti... ako je ona nevina,onda Robar i Emon...“ Kao da nijemogao da izrekne reči.

Džejmi nije o tome razmišljao. „I jabih uradio isto, ser.“ Laž je došla lako,

ali ser Loras kao da je bio zahvalan nanjoj.

Pošto je on otišao, lord zapovednik jesedeo sam u beloj sobi i razmišljao.Vitez od Cveća bio je tako lud od bolaza Renlijem da je posekao dvojicu svojezaklete braće, ali Džejmi ni na tren nijepomislio da isto uradi petorici koja suizneverila Džofrija. Bio je moj sin, mojtajni sin... Šta sam to ja ako ne dignempreostalu ruku da osvetim vlastitu krv iseme? Trebalo je da ubije bar serBorosa, samo da bi ga se nekakootarasio.

Pogleda patrljak i namršti se. Moramnešto da uradim povodom toga. Ako jepokojni ser Džejslin Bajvoter nosiogvozdenu šaku, on bi trebalo da nosi

zlatnu. Sersei će se to možda i dopasti.Zlatna šaka da miluje njenu zlatnukosu, i da je čvrsto privija uz mene.

Šaka, međutim, može da sačeka. Prvoje morao da se postara za neke drugestvari. Prvo je morao da plati neke drugedugove.

SANSALestvice za prednju palubu bile su

strme i izlizane, tako da je Sansaprihvatila pomoć Lotora Bruna. SerLotora, morala je da se podseti; čovekje proizveden u viteza zbog hrabrosti uBici na Crnobujici. Ipak, pravi vitez nebi nosio te smeđe iskrpljene čakšire iizlizane čizme, niti taj ispucali izamrljani kožni prsluk. Zdepast čovekčetvrtastog lica, slomljenog nosa ineposlušne sive kose, Brun je retkogovorio. Međutim, jači je nego štoizgleda. To joj je bilo jasno po lakoći skojom ju je digao, kao da je perce.

S desne strane Kralja srdela pružala

se gola i kamenita obala, šibana vetrom,bez drveća i negostoljubiva. Pa ipak,bila je dobrodošao prizor. Dugo im jetrebalo da se vrate na pravi put.Poslednja oluja ih je bacila na pučinu iterala je takve talase preko ogradepalube da je Sansa bila sigurna da će sesvi utopiti. Čula je starog Ozvela kakogovori da su dva čoveka odletela umore, a da je treći pao sa jarbola islomio vrat.

Ona sama je retko izlazila na palubu.Njena mala kabina beše vlažna i hladna,ali je Sansi veći deo puta bila muka...muka od straha, muka od groznice, odtalasa... nije mogla da zadrži u sebinikakvu hranu, a čak je i san teškodolazio. Kada god bi sklopila oči,

videla bi Džofrija kako kida okovratnik,grebe meku kožu svog vrata, umire smrvicama pite na usnama i vinskimmrljama na dubletu. A vetar što jezavijao među brodskim užadimapodsećao ju je na užasan, piskutavi,usisavajući zvuk koji je ispuštao dok seborio da dođe do daha. Ponekad jesanjala i Tiriona. „On nije ništa uradio“,rekla je jednom Maloprstiću, kada ju jeposetio u kabini da vidi oseća li sebolje.

„Nije ubio Džofrija, to je istina, alikepečeve ruke ni izbliza nisu čiste. Imaoje ženu pre tebe, jesi li to znala?“

„Rekao mi je.“„А da li ti je rekao da ju je, kada mu

je dosadila, dao kao poklon gardistima

svog oca? Možda bi jednog dana istouradio s tobom. Ne troši suze na Bauka,moja gospo.“

Vetar joj je provlačio slane prste krozkosu, i Sansa zadrhta. Čak i tako blizuobale, od njihanja broda okretao joj sestomak. Očajnički je želela da se okupa ipresvuče. Sigurno izgledam kao leš, ismrdim na bljuvotinu.

Lord Petir joj priđe, vedar kao i uvek.„Dobro jutro. Slani vazduh krepi, slažešli se? Meni uvek otvori apetit.“Zaštitnički je zagrli. „Dobro si? Izgledaštako bleda.“

„Samo stomak. Morska bolest.“„Malo vina će tu da pomogne. Naći

ćemo ti čašu čim se iskrcamo.“ Petirpokaza ka mestu gde je kula od kremena

stajala ocrtana naspram sumornog sivogneba, a talasi tukli o stenje podno nje.„Veselo, zar ne? Bojim se da ovde nemasigurnog sidrišta. Iskrcaćemo sečamcem.“

„Ovde?“ Nije želela tu da se iskrca.Prsti su bili jadno mesto, bar je takočula, a mala kula joj je delovala nekakoočajno i napušteno. „Zar ne mogu daostanem na brodu dok ne isplovimo zaBela sidrišta?“

„Odavde Kralj skreće istočno zaBravos. Bez nas.“

„Ali... moj gospodaru, rekao si...rekao si da plovimo kući.“

„А evo je pred nama, koliko godjadna bila. Dom mojih predaka. Bojimse da je bezimen. Sedište velikog lorda

trebalo bi da ima ime, zar se ne slažeš?Zimovrel, Gnezdo sokolovo, Brzorečje,to su zamkovi. Gospodar Harendvora, tobaš lepo zvuči, ali šta sam ja bio pre?Gospodar Brabonjaka i lord od Turob-kule? Nešto tu nedostaje.“ Njegovesivozelene oči nedužno su je posmatrale.„Deluješ nesrećno. Mislila si da idemoza Zimovrel, dušice? Zimovrel je zauzet,spaljen i opljačkan. Svi koje si znala ivolela mrtvi su. Severnjaci koji nisu paliod gvozdenljudi ratuju među sobom. Čakje i Zid napadnut. Zimovrel je bio domtvog detinjstva, Sansa, ali ti više nisidete. Ti si odrasla žena, i treba dazasnuješ svoj dom.“

„Ali ne ovde“, reče ona pometeno.„Ovo izgleda tako...“

„...malo i bedno i škrto? Sve je totačno, i još ponešto. Prsti su divno mestoako si igrom slučaja kamen. Ali, ne bojse, nećemo se ovde zadržati duže od dvesedmice. Očekujem da nam je tvoja tetkaveć krenula u susret.“ Osmehnu se.„Ledi Liza i ja ćemo se venčati.“

„Venčati?“ Sansa je bila ošamućena.„Ti i moja tetka?“

„Gospodar Harendvora i gospa odGnezda sokolovog.“

Rekao si da si voleo moju majku. Alinaravno, ledi Kejtlin je bila mrtva, a čaki da je tajno volela Petira i dala musvoje devičanstvo, to više nije bilovažno.

„Tako si tiha, moja gospo?“ - rečePetir. „Bio sam siguran da ćeš me

blagosiljati. Retko se dešava da sedečak rođen kao naslednik kamenja ibrabonjaka oženi kćerju Hostera Tulija iudovicom Džona Erina.“

„Molim... molim se da dugo poživitezajedno, i da imate mnogo dece, i budetesrećni jedno s drugim.“ Prošle su godineotkako je Sansa poslednji put videlamajčinu sestru. Ona će biti dobra premameni zbog moje majke, sigurno. Ona jemoja krv. A Erinov dol je prelep, svepesme tako govore. Možda neće biti takoužasno ostati tamo neko vreme.

Lotor i Ozvel prevezoše ih čamcemdo obale. Sansa se skupila na pramcupod plaštom, sa kukuljicom navučenomda je štiti od vetra, pitajući se šta ječeka. Iz kule im u susret dođoše sluge;

mršava starica i debela sredovečnažena, dva prastara belobrada čoveka idevojčica od dve ili tri godine, sačmičkom na očnom kapku. Kadaprepoznaše lorda Petira, kleknuše nastene. „Moje domaćinstvo“, reče on.„Dete ne znam. Novo Kelino kopile,pretpostavljam. Svakih druge godineokoti po jedno.“

Dva starca zagaziše u vodu do butinada iznesu Sansu iz čamca, da joj sesuknje ne bi pokvasile. Ozvel i Lotorizađoše na obalu pljuskajući kroz vodu,kao i Maloprstić. On poljubi staricu uobraz i iskezi se mlađoj ženi. „Kо jeotac ovome, Kela?“

Debela žena se nasmeja. „Ne znamtačno da ti kažem, moj gospodaru.

Nisam ti ja od oni’ što kažu ne.“„А svi ovdašnji momci su ti na tome

zahvalni, prilično sam siguran.“„Dobro je što si se vratio, moj

gospodaru“, reče jedan starac. Izgledaoje kao da mu je bar osamdeset godina,ali je nosio gunj sa metalnim zakivcima idugački mač o boku. „Koliko ćeš dugoodsesti ovde?“

„Što je kraće moguće, Brijene, ne bojse. Da li je kula podesna za ljudskuupotrebu, šta kažeš?“

„Da smo znali da ’š doći, bacili bi’svežu rogozinu, moj gospodaru“, rečestarica. „Vatra od balege gori.“

„Ništa mi ne govori dom kao mirisbalege koja gori.“ Petir se okrenu Sansi.„Grizel je bila moja dojilja, ali mi sada

održava zamak. Amfred je mojkućeupravitelj, Brijen - zar te nisamimenovao za kapetana garde kad samposlednji put bio ovde?“

„Jesi, moj gospodaru. Reko si da ćešnaći i još ljudi, al’ nisi. Ja i kerovičuvamo sve straže.“

„I dobro ih čuvate, u to sam siguran.Niko nije ukrao nijedan kamen nibrabonjak, to jasno vidim.“ Petir mahnuka debeloj ženi. „Kela pazi na mojavelika stada. Koliko trenutno imamoovaca, Kela?“

Morala je da se malo zamisli. „Tri idvajes’, moj gospodaru, al’ su Brijenovikerovi jednu ubili, a neke smo zaklali iusolili meso.“

„Ah, hladna usoljena ovčetina.

Sigurno sam kod kuće. Kada budemdoručkovao galebova jaja i čorbu odmorskih trava, biću u to potpunouveren.“

„Ako želiš, moj gospodaru“, rečestarica Grizel.

Lord Petir se iskrevelji. „Hajde davidimo je li moj dvor onako jeziv kaošto ga pamtim.“ Povede ih uz žalo prekokamenja sluzavog od istrulelih morskihtrava. Nekoliko ovaca lutalo je okopodnožja kremene kule, čupkajući retkutravu koja je rasla između tora i štale saslamnatim krovom. Sansa je moralapažljivo da stupa; brabonjaka je bilo nasve strane.

Kula je iznutra delovala još i manje.Uz unutrašnji zid penjalo se otvoreno

kameno stepenište, od potkrovlja dokrova. Svaki sprat bio je samo jednaodaja. Sluge su živele i spavale u kuhinjiu prizemlju, deleći prostor sa ogromnimšarenim mastifom i pet-šest ovčara.Iznad toga se nalazila skromna dvorana,a iznad nje ložnica. Nije bilo prozora,već samo strelnice koje su pratilestepenice, usečene u spoljni zid. Iznadognjišta je visio slomljen dugački mač iizubijani hrastov štit, čija je bojaispucala i ljuštila se.

Sansa nije prepoznala grb naslikan naštitu; siva kamena glava plamenih očiju,na svetlozelenom polju. „Štit mog dede“,objasni Petir kada je vide kako ga gleda.„Njegov otac se rodio u Bravosu i došaoje u Dol kao najamnik u službi lorda

Korbreja, tako da je moj otac uzeoTitanovu glavu za grb kada jeproizveden u viteza.“

„Veoma je žestoka“, reče Sansa.„Pomalo prežestoka za ovako

srdačnog momka kao što sam ja“, rečePetir. „Mnogo mi se više sviđa mojdrozd.“

Ozvel još dva puta ode do Kraljasrdela da istovari namirnice. Međuteretom koji je iskrcao bilo je i nekolikoburadi vina. Petir nasu Sansi čašu, kaošto je obećao. „Evo, moja gospo, nadamse da će pomoći tvom stomaku.“

Sansi je već pomoglo to što je podnogama imala čvrstu zemlju, ali jeposlušno obema rukama digla pehar iotpila. Vino je bilo veoma dobro;

sigurno je sa Senice, pomisli. Podsećaloje na hrastovinu i voće i tople letnjenoći; ukusi su cvetali u njenim ustimapoput cveća koje se otvara suncu. Samose molila da ga zadrži u stomaku. LordPetir je bio veoma ljubazan, nije želelada sve pokvari tako što će se na njegaizbljuvati.

On ju je proučavao preko svogpehara, svetlih sivozelenih očiju punih...je li to bilo veselje? Ili nešto drugo?Sansa nije bila sigurna. „Grizel“, pozvaon staricu, „donesi hranu. Ništapreteško, moja gospa ima osetljivstomak. Možda nešto voća. Ozvel je saKralja doneo pomorandže i narove.“

„Da, moj gospodaru.“„Mogu li i da se okupam?“ - upita

Sansa.„Reći ću Keli da zagreje vodu, moja

gospo.“Sansa otpi još gutljaj vina i pokuša da

smisli neku uljudnu temu za razgovor, alije lord Petir poštede tog truda. KadaGrizel i ostale sluge odoše, reče: „Lizaneće doći sama. Pre nego što stigne,moramo da se dogovorimo ko si ti.“

„Kо sam... ne shvatam.“„Varis ima uhode na sve strane. Ako

neko vidi Sansu Stark u Dolu, Evnuh ćesaznati za manje od mesec dana, a to ćestvoriti neželjene... komplikacije. Sadanije najbezbednije biti Stark. Zato ćemoLizinim ljudima reći da si mojavanbračna kći.“

„Vanbračna?“ Sansa je bila zgrožena.

„Misliš, kopile?“„Ра, teško da mi možeš biti zakonita

kći. Nikad se nisam ženio, to je dobropoznato. Kako da te zovemo?“

„Mogla bih... mogla bih da senazovem po mojoj majci...“

„Kejtlin? Pomalo previše očigledno...ali po mojoj majci, to bi već moglo daposluži. Alejna. Dopada ti se?“

„Alejna je lepo ime.“ Sansa se nadalada će upamtiti. „Ali zar ne mogu bitizakonita kći nekog viteza u tvojojslužbi? Možda je poginuo junačkomsmrću u bici, i...“

„Ја u svojoj službi nemam hrabrihvitezova, Alejna. Takva priča biprivukla neželjena pitanja kao što lešprivlači vrane. Međutim, nepristojno je

raspitivati se o poreklu nečije vanbračnekćeri.“ Nagnu glavu u stranu. „Dakle, kosi ti?“

„Alejna... Kamena, tako bi valjdatrebalo da bude?“ Kada on klimnuglavom, ona reče: „Ali ko mi je majka?“

„Kela?“„Molim te, nemoj“, reče ona,

zgrožena.„Samo te zadirkujem. Majka ti je bila

plemkinja sa Bravosa, kći trgovačkogprinca. Upoznali smo se u Galebovukada sam upravljao tamošnjom lukom.Umrla je na porođaju i predala te Veri.Imam nekoliko pobožnih knjiga kojemožeš da prelistaš. Nauči neke odlomke.Ništa nije bolje za obeshrabrivanjeneželjenih pitanja od bujice pobožnog

blebetanja. U svakom slučaju, kada siprocvetala, odlučila si da ne želiš dabudeš obrednica, te si mi pisala. Tadasam prvi put čuo da postojiš.“ Pogladibradicu. „Misliš da ćeš moći sve to dazapamtiš?“

„Nadam se. To će biti kao da igramoneku igru, zar ne?“

„Voliš igre, Alejna?“Biće potrebno neko vreme da se

navikne na novo ime. „Igre? Valjda...valjda zavisi od...“

Pre nego što je stigla još nešto dakaže, pojavi se Grizel sa velikimpladnjem i stavi ga između njih. Nanjemu je bilo jabuka i krušaka i narova,nešto sitnog grožđa, velika crvenapomorandža. Starica je donela i pogaču i

zdelu maslaca. Petir raseče nar bodežomi ponudi polovinu Sansi. „Probaj dajedeš, moja gospo.“

„Hvala ti, moj gospodaru.“ Dešavalojoj se da je semenke nara svu isprskaju;Sansa je radije odabrala krušku, i sitnoje, damski, zagrizla. Bila je veoma zrela.Sok joj pocuri niz bradu.

Lord Petir odvoji zrno vrhom bodeža.„Otac ti sigurno strašno nedostaje, znam.Lord Edard je bio hrabar čovek, pošten iodan... ali sasvim beznadežan igrač.“Prinese zrno ustima vrhom noža. „UKraljevoj Luci postoje dve vrste ljudi.Igrači i figure.“

„А ja sam bila figura?“ Užasavala seodgovora.

„Da, ali ne dozvoli da te to muči. Još

si skoro dete. Svaki čovek počinje kaofigura, baš kao i svaka devica. Čak ineki koji misle da su igrači.“ Pojede jošjedno zrno. „Sersei, na primer. Misli daje lukava, ali je zapravo krajnjepredvidljiva. Snaga joj leži u lepoti,poreklu i bogatstvu. Samo je prvo od totroje zaista njeno, a i ono će je uskoronapustiti. Tada ću je sažaljevati. Želimoć, ali nema predstavu šta s njom daradi kada je jednom stekne. Svi neštožele, Alejna. Ako znaš šta čovek želi,znaš ko je on i kako da igraš njime.“

„Kao što si ti odigrao ser Dontosomda otruje Džofrija?“ Sigurno je to bioDontos, zaključila je.

Maloprstić se nasmeja. „Ser DontosCrveni je bio vinska mešina na nogama.

Nikada mu ne bih poverio tako važanzadatak. Pogrešio bi ili bi me izdao. Ne,sve što je Dontos trebalo da uradi biloje da te izvede iz zamka... i da se postarada nosiš svoju srebrnu mrežicu za kosu.“

Crni ametisti. „Ali... ako nije Dontos,ko je? Imaš li i druge... figure?“

„Mogla bi da pretreseš čitavuKraljevu Luku i ne nađeš nijednogčoveka sa drozdom zašivenim nagrudima, ali to ne znači da ja nemamprijatelja.“ Petir ode do stepenica.„Ozvele, dođi ovamo i pusti ledi Sansuda te pogleda.“

Starac se pojavi koji tren kasnije,kezeći se i klanjajući. Sansa ganesigurno odmeri. „Šta treba da vidim?“

„Poznaješ li ga?“ - upita Petir.

„Ne.“„Pogledaj malo bolje.“Proučavala je starčevo izborano,

vetrom opaljeno lice, kukast nos, belukosu i krupne čvornovate šake.Postojalo je nešto poznato u njemu, alije Sansa ipak morala da odmahneglavom. „Ne znam ga. Prvi put sam gavidela kada sam ušla u onaj čamac.“

Ozvel se iskezi, otkrivši usta punakrivih zuba. „Tako je, ali je moja gospamožda upoznala moja tri sina.“

To spominjanje tri sina i taj osmeh sukonačno upalili. „Ketlblek!“ Sansineoči se razrogačiše. „Ti si Ketlblek!“

„Jeste, moja gospo, ako ti je povolji.“

„Van sebe je od radosti.“ Lord Petir

ga otpusti mahnuvši i ponovo se vratinaru dok se Ozvel vukao niz stepenice.„Reci mi, Alejna - šta je opasnije, bodežkojim preti neprijatelj, ili onaj skriveni,koji ti je u leđa uperio neko koga čak nine vidiš?“

„Skriveni bodež.“„Pametna si ti devojka.“ Osmehnuo

se, a tanke usne bile su mu svetlocrveneod narovog soka. „Kada joj je Baukposlao stražu van gradu, kraljica jeposlala ser Lansela da za nju unajminajamnike. Lansel joj našao Ketlbleke,što je oduševilo tvog malog gospodaramuža, pošto je momke plaćao on, prekosvog čoveka Brona.“ Zasmejulji se.„Medinim, zapravo sam ja rekao Ozveluda pošalje svoje sinove u Kraljevu

Luku, u trenutku kada sam saznao daBron traži mačeve. Tri skrivena bodeža,Alejna, koji su sada savršenoraspoređeni.“

„Znači, jedan od Ketlbleka je staviootrov u Džofov pehar?“ Prisećala se daje ser Ozmund čitave noći bio blizukralja.

„Zar sam to rekao?“ Lord Petirbodežom preseče crvenu pomorandžunadvoje i ponudi polovinu Sansi.„Momci su previše prevrtljivi da bi ihčovek upotrebio za takav plan... aOzmund je postao posebno nepouzdanotkako je primljen u Kraljevu gardu.Ustanovio sam da beli plašt menja ljude.Čak i čoveka kao što je on.“ Diže bradui iscedi crvenu pomorandžu, tako da mu

sok pocuri pravo u usta. „Volim sok, alise gadim lepljivih prstiju“, požali se,brišući ruke. „Čiste ruke, Sansa. Šta godda uradiš, postaraj se da ti ruke ostanučiste.“

Sansa kašikom uze malo soka iz svojepomorandže. „Ali ako to nisu bili niKetlblekovi ni ser Dontos... ti čak nisi nibio u gradu, a nije moguće ni da jeTirion to uradio...“

„Nemaš više pretpostavki, dušice?“Ona odmahnu glavom. „Ne znam...“Petir se osmehnu. „Kladim se da ti je

u nekom trenutku u toku večeri nekorekao kako ti se mrežica za kosuiskrivila, pa ti je onda popravio.“

Sansa diže ruku do usta. „Sigurno nemisliš... ona je želela da me odvede u

Visoki Sad, da me uda za svog unuka...“„Blagog, pobožnog, dobroćudnog

Vilasa Tirela. Budi zahvalna što se tonije desilo, kraj njega bi sišla s uma oddosade. Starica, međutim, nije dosadna,to moram da joj priznam. Opasna matoraveštica, i ni blizu toliko krhka koliko sepretvara. Kada sam došao u Visoki Sadda se cenjkam za Margerinu ruku, pustilaje svog sina lorda da se hvališe dok jeona postavljala vrlo promućurna pitanjao Džofrijevoj naravi. Ja sam ga uzdizaodo nebesa, naravno... dok su moji ljudiširili strašne priče među slugama lordaTirela. Tako se igra ta igra.

Takođe sam i posejao klicu zamislida ser Loras obuče belo. Nisam topredložio, to bi bilo previše grubo. Ali

ljudi u mojoj pratnji ispričali su jezivepriče o tome kako je rulja ubila serPrestona Grinfilda i silovala ledi Lolisu,i platio nekoliko srebrnjaka vojscipevača lorda Tirela da pevaju o RajamuRedvinu, Servinu od Štita-ogledala, iprincu Emonu Zmajvitezu. Harfa upravim rukama može biti opasnija odmača.

Mejs Tirel je čak pomislio da jenjegova ideja da ser Lorasovopristupanje Kraljevoj gardi uključi ubračni ugovor. Ko će bolje štititinjegovu kći nego njen brat, veličanstvenivitez? A to ga je i lišilo teškog zadatkapronalaženja zemlje i neveste za trećegsina, što nikada nije lako, a u serLorasovom slučaju dvostruko teže.

Bilo kako bilo. Ledi Olena nije htelada dopusti Džofu da naudi njenojdragocenoj i miloj unuci, ali za razlikuod svog sina, shvatala je da je ispodsvog cveća i otmenih manira ser Lorasjednako prgav kao Džejmi Lanister.Ubaci u lonac Džofrija, Margeri iLorasa, i dobićeš kraljeubičinu čorbu.Starica je shvatila još nešto. Njen sin jebio odlučan da Margeri postane kraljica,a za to je potreban kralj... ali nijepotreban Džofri. Uskoro ćemo imati jošjednu svadbu, samo čekaj i videćeš.Margeri će se udati za Tomena.Zadržaće krunu i devičanstvo, mada jojni do jednog ni do drugog nije preteranostalo, ali kakve to veze ima? Velikozapadno savezništvo biće očuvano... bar

još neko vreme.“Margeri i Tomen. Sansa nije znala

šta da kaže. Njoj se dopadala MargeriTirel, baš kao i njena mala otresita baka.Čežnjivo je razmišljala o Visokom Sadu,sa njegovim vrtovima i muzičarima, ibarkama za uživanje na Vijugavici;koliko je sve to samo daleko od ovesumorne obale! Ovde sam bar nasigurnom. Džofri je mrtav, više mi nemože ništa, a sada sam samo kopile.Alejna Kamena nema muža i posede. Auskoro će ovamo stići i njena tetka.Dugački košmar Kraljeve Luke napokonje ostao iza nje, kao i njeno ruglo odbraka. Ovde bi mogla da nađe sebi novidom, baš kao što je Petir rekao.

Prošlo je osam dugih dana pre nego

što je Liza Erin stigla. Pet su bili kišni, iSansa je nemirno sedela, dosađujući sekraj vatre, zajedno sa starim slepimpsom. Bio je previše bolestan i bezub dabi išao na stražu sa Brijenom, iuglavnom je samo spavao, ali kada ga jepogladila, zacvileo je i liznuo joj ruku iod tada su postali dobri prijatelji. Kadaje kiša popustila, Petir ju je poveo uobilazak svog poseda, za šta je bilodovoljno jedno prepodne. Imao jemnogo stenja, baš kako je i rekao.Postojalo je jedno mesto gde bi plimakroz podvodni tunel zalazila u kopno ibacala mlaz vode trideset stopa uvis, idrugo gde je neko u veliku stenu uklesaosedmokraku zvezdu novih bogova. Petirje rekao da je time obeleženo jedno od

mesta na kojima su se Andali iskrcalikada su došli s mora da otmu Dol odPrvih ljudi.

Dublje u kopnu, desetak porodicaživelo je u kolibama od nagomilanogkamenja pored tresetišta. „Moji ličnikmetovi“, reče Petir, mada su ga,izgleda, samo najstariji poznavali. Nanjegovoj zemlji je takođe bila ipustinjačka pećina, ali u njoj nije živeopustinjak. „Sada je mrtav, ali kada sambio dečak, otac me je poveo da gavidim. Čovek se nije kupao četrdesetgodina, tako da možeš zamisliti kako jemirisao, ali je navodno umeo da proriče.Malo me je pipao i rekao da ću bitiveliki čovek, za šta ga je moj otacdarivao mešinom vina.“ Petir prezrivo

frknu. „Ја sam mogao isto da mu kažemza pola čaše.“

Napokon, jednog sivog vetrovitogpopodneva, Brijen dotrča u kulu upratnji pasa koji su lajali, da najavi kakose sa jugozapada približavaju jahači.„Liza“, reče Petir. „Hajde, Alejna, da jepozdravimo.“

Obukli su plaštove i sačekali napolju.Jahača nije bilo više od dve desetine;vrlo skromna pratnja za gospu od Dola.Sa njom su jahale tri device i desetakvitezova u punim oklopima. Povela je iobrednika, i naočitog pevača retkog brkai dugačkih uvojaka boje peska.

Zar je to moja tetka? Ledi Liza jebila dve godine mlađa od njene majke,ali je ova žena izgledala deset godina

starija. Gusta kestenjasta kosa padala jojje do ispod struka, ali je ispodskupocene somotske haljine i draguljimaoptočenog prsluka telo kipelo i visilo.Lice joj je bilo rumeno i namazano,grudi teške, udovi debeli. Bila je viša odMaloprstića, i teža; a sa konja je sjahalanimalo otmeno, čak trapavo.

Petir kleknu da joj poljubi prste.„Kraljevo Malo veće mi je naredilo date zavedem i osvojim, moja gospo.Misliš li da ćeš me prihvatiti za svoggospodara i muža?“

Ledi Liza napući usne i diže ga da gapoljubi u obraz. „О, možda ćeš moći dame ubediš.“ Zakikota se. „Doneo sipoklone koji će mi otopiti srce?“

„Kraljev mir.“

„Oh, ma kakav kraljev mir, šta si midrugo doneo?“

„Svoju kći.“ Maloprstić mahnu Sansida priđe. „Moja gospo, dozvoli mi da tipredstavim Alejnu Kamenu.“

Liza Erin nije delovala preteranozadovoljno što je vidi. Sansa se dubokopokloni, oborene glave. „Kopile?“ - čusvoju tetku kako govori. „Petire, bio sinestašan? Ko je majka?“

„Cura je mrtva. Nadao sam se dapovedem Alejnu u Gnezdo sokolovo!“

„Šta ja s njom tamo da radim?“„Imam nekoliko ideja“, reče lord

Petir. „Ali me trenutno više zanima štaću ja da radim s tobom, moja gospo.“

Sve strogosti nestade s okruglogružičastog lica njene tetke, i na tren

Sansa pomisli da će Liza Erin zaplakati.„Mili Petire, koliko si mi samonedostajao, to ne znaš, to ne možeš daznaš. Jon Rojs je raspirivao svakakvenevolje, tražio je da pozovem barjake ikrenem u rat. A drugi su se svi rojili okomene, Hanter i Korbrej i onaj jeziviNestor Rojs, svi su želeli da me uzmu zaženu a mog sina za štićenika, ali menijedan od njih zaista ne voli. Samo ti,Petire. Toliko sam dugo sanjala o tebi!“

„I ja o tebi, moja gospo.“ On je obgrlii poljubi u obraz. „Kada ćemo moći dase venčamo?“

„Sada“, reče ledi Liza uz uzdah.„Povela sam svog obrednika, pevača imedovinu za svadbu.“

„Ovde?“ To mu se nije dopalo.

„Radije bih da se venčamo u Gnezdusokolovom, pred čitavim tvojimdvorom.“

„Ма kakav moj dvor! Toliko samdugo čekala, ne mogu da čekam više nitren.“ Zagrlila ga je. „Hoću noćas stobom da delim postelju, mili moj. Hoćuda imamo još jedno dete, Robertovogbrata ili milu malu devojčicu.“

„I ja sanjam o tome, dušice. A ipak,toliko se može dobiti velikom javnomsvadbom, sa čitavim Dolom...“

„Ne.“ Ona udari nogom. „Hoću tesada, baš ove noći. I moram da teupozorim, posle svih ovih godina tišine išapata, nameravam da vrištim kada mebudeš voleo. Vrištaću tako glasno da ćeme čuti čak u Gnezdu sokolovom!“

„Možda da te sada odvedem u krevet,a oženim se kasnije?“

Ledi Liza se zakikota kao devojčica:„О, Petiru Beliše, ti si baš nevaljao! Ne,kažem ne, ja sam gospa od Gnezdasokolovog, i naređujem ti da se mnomeoženiš istog ovog trena!“

Petir slegnu ramenima. „Onda će bitivolja moje gospe. Bespomoćan sampred tobom, kao i uvek.“

Nije prošao ni pun sat, a oni su izreklizavete stojeći pod nebeskoplavimsvodom dok je sunce tonulo na zapadu.Posle toga su ispod male kulepostavljeni dugački stolovi, pa su sepogostili prepelicama, srnetinom ipečenim veprom, zalivajući sve dobromlaganom medovinom. Kada se sumrak

prišunjao, upaljene su baklje. LizinPevač je svirao „Neizrečeni zavet“ i„Doba ljubavi moje“ i „Dva srca štotuku kao jedno“. Nekoliko mlađihvitezova čak su zamolili Sansu za ples. Injena tetka je plesala, a haljine su joj serazletele kada ju je Petir okrenuo unaručju. Medovina i svadba silno supodmladile ledi Lizu. Smejala se svemu,dokle god je držala muža za ruku, a očibi joj blistale svaki put kada bi gapogledala.

Kada je došlo vreme za odlazak ukrevet, njeni vitezovi su je odneli u kulu,usput je skidajući i izvikujući prostešale. Tirion me je toga poštedeo, prisetise Sansa. Ne bi bilo tako strašno skinutise za čoveka koga bi volela, da je

skidaju prijatelji koji ih vole oboje. Alida me skida Džofri... Zadrhta.

Njena tetka je sa sobom povela samotri gospe, te su tako naterale Sansu da impomogne u skidanju lorda Petira.Pokorio se spremno, ali mu je jezik bioopak i vraćao im je milo za drago. Kadasu ga odvele u kulu i skinule, ostale ženebile su zajapurene, zgužvanih čipki,razdrljenih prsluka i zarozanih sukanja.Ali se Maloprstić samo osmehnuo Sansidok su ga vodile u ložnicu u kojoj ječekala njegova gospa žena.

Ledi Liza i lord Petir imali su ložnicuna drugom spratu samo za sebe, ali jekula bila mala... i baš kao što je i rekla,njena tetka je vrištala. Napolju je počelakiša i poterala je svatove u dvoranu

sprat niže, tako da su čuli skoro svakureč. „Petire“, stenjala je njena tetka. „О,Petire, Petire, mili Petire, o, o, o. Tu,Petire, tu. Tu ti je mesto.“ Pevač lediLize započe bezobraznu verziju „Večeremoje gospe“, ali čak ni njegovo pevanjei sviranje nisu mogli da nadjačaju Lizinekrike. „Napravi mi dete, Petire“, vrištalaje, „napravi mi još jedno milo malodete! O Petire, moj jedini, moj jedini,PEEEEETIRE!“ Poslednji krik bio jetako glasan da su psi zalajali, a dvegospe njene tetke jedva su obuzdalekikot.

Sansa siđe niz stepenice, pa u noć.Kiša je sipila na ostatke gozbe, ali jevazduh mirisao sveže i čisto. Proganjaloju je sećanje na njenu prvu bračnu noć sa

Tirionom. U mraku, ja sam Vitez odCveća, rekao je. Mogao bih da ti budemdobar. Ali to je bila samo još jednalanisterska laž. Znaš, pas ume danamiriše laž, rekao joj je Pseto jednom.Osvrni se oko sebe i dobro onjuši. Ovdesvi lažu, i svi to bolje rade od tebe.Pitala se šta se desilo sa SendoromKleganijem. Zna li on da je Džofriubijen? Da li ga je briga? Godinama jebio prinčev zakleti štit.

Dugo se zadržala napolju. Kada jenapokon potražila svoj krevet, vlažna ismrznuta, mračnu dvoranu je osvetljavaosamo slabašni sjaj vatre od treseta. Sagornjeg sprata nisu dopirali zvuci. Mladipevač sedeo je u uglu i svirao nešto zasvoju dušu. Jedna od gospi njene tetke

ljubila je viteza u stolici lorda Petira, aruke su im se kretale ispod odeće.Nekoliko muškaraca beše palo u pijansan, a jedan je bučno povraćao unužniku. Sansa nađe Brijenovog starogslepog psa u maloj niši ispod stepenica ileže kraj njega. On se probudi i liznu jojlice. „Ti tužno staro pseto“, reče onapomilovavši ga po krznu.

„Аlејnа.“ Pevač njene tetke stajao jeiznad nje. „Mila Alejna. Ja samMerilion. Video sam te kako se sklanjašs kiše. Noć je hladna i vlažna. Dopustimi da te zagrejem.“

Stari pas diže glavu i zareža, ali gapevač ćušnu i ovaj pobeže, cvileći.„Merilion?“ - reče ona nesigurno. „Vrlosi... ljubazan što misliš na mene, ali...

molim te da mi oprostiš. Izuzetno samumorna.“

„I izuzetno lepa. Čitave noći u sebistvaram pesme o tebi. Odu za tvoje oči,baladu za tvoje usne, duet za tvoje grudi.Neću ih, međutim, otpevati. Jadne subile, nedostojne takve lepote.“ Sede nanjen krevet i položi joj šaku na nogu.„Pusti me da ti umesto toga pevamsvojim telom.“

Ona oseti njegov dah. „Pijan si.“„Nikada nisam pijan. Od medovine se

samo razveselim. Gorim.“ Ruka mukliznu uz njenu butinu. „Kao i ti.“

„Skloni ruke sa mene. Zaboravljašse.“

„Milost. Satima već pevam ljubavnepesme. Krv mi je uzavrela. Kao i tvoja,

znam... kopilad su najvatrenije devojke.Vlažna si od želje za mnom?“

„Ја sam devica“, pobuni se ona.„Zaista? O, Alejna, Alejna, moja lepa

devo, daj mi dar svoje nevinosti.Zahvaljivaćeš bogovima što si touradila. Pevaćeš mi glasnije od lediLize.“ Sansa se trgnu od njega, uplašena.„Ako me ne ostaviš, reći ću tet... ocu date obesi. Lordu Petiru.“

„Maloprstiću?“ On se zakikota. „LediLiza me veoma voli, a miljenik samlorda Roberta. Ako me tvoj otac uvredi,uništiću ga strofom.“ Stavi joj ruku nadojku i stegnu je. „Hajde da te skinemoiz te vlažne odeće. Znam da ne želiš daje pokidamo. Hajde, mila gospo,poslušaj svoje srce...“ Sansa začu tih

zvuk čelika na koži. „Pevaču“, reče grubglas, „bolje da odeš ako želiš još nekiput da zapevaš.“ Svetlo je bilo slabašno,ali je videla jedva primetan odsjajsečiva.

Video ga je i pevač. „Nađi curu zasebe...“ Nož sevnu, a on kriknu.„Posekao si me!“

„Uradiću i gore ne odeš li.“I u treptaju oka, Merilion nestade.

Drugi čovek se nadvio nad Sansom utami. „Lord Petir je rekao da te pazim.“Bio je to glas Lotora Bruna, shvati ona.Nije Psetov, ne, kako bi i mogao dabude? Naravno da to mora biti Lotor...

Te noći Sansa jedva da je i okasklopila, samo se okretala i vrtela, kao in a Kralju srdela. Sanjala je Džofrija

kako umire, ali dok je grebao vrat a krvmu se slivala niz prste, sa užasom jevidela da je to zapravo njen brat Rob. Asanjala je i o svojoj prvoj bračnoj noći,o Tirionovim očima koje su je gutaledok se skidala. Samo što je bio mnogoveći nego što je Tirion imao prava dabude, a kada se popeo u krevet, imao jeožiljke samo na jednoj strani lica.„Otpevaćeš mi pesmu“, hrapavo jerekao, i Sansa se probudila i videla daje stari slepi pas ponovo kraj nje.„Volela bih da si ti Ledi“, reče.

Ujutro, Grizel se popela do ložniceda posluži gospodaru i gospi pladanjjutarnjeg hleba, sa maslacem, medom,voćem i pavlakom. Vratila se da kažekako zovu Alejnu. Sansa je još bila

ošamućena od sna. Bio joj je potrebantrenutak da se priseti kako je onaAlejna.

Ledi Liza je još ležala u krevetu, alije lord Petir ustao i obukao se. „Tvojatetka želi da porazgovara sa tobom“,reče Sansi dok je navlačio čizmu.„Rekao sam joj ko si.“

Smilujte se bogovi. „Hvala... hvala timoj gospodaru.“

Petir navuče i drugu čizmu. „Proveosam kod kuće taman onoliko kolikomogu da podnesem. Ovog popodnevakrećemo za Gnezdo sokolovo.“ Poljubioje svoju gospu ženu i olizao kap meda sanjenih usana, a onda krenuo nizstepenice.

Sansa je stajala kraj kreveta dok je

njena tetka jela krušku i proučavala je,„Sada vidim“, reče ledi Liza dok jeostavljala jezgro u stranu. „Veoma ličišna Kejtlin.“

„Lepo od tebe što to kažeš.“„То nije bio kompliment. Ako ćemo

pravo, i previše ličiš na Kejtlin. Neštomora da se uradi. Mislim da ćemo tipotamniti kosu pre nego što se vratimo uGnezdo sokolovo.“

Potamniti moju kosu? „Ako ti je takopo volji, tetka Lizo.“

„Ne smeš tako da me zoveš. Ni reč otvom prisustvu ne sme da procuri uKraljevu Luku. Neću dozvoliti da mojsin bude izložen opasnosti.“ Gricnu ugaosaća. „Sačuvala sam Dol od ovog rata.Naša žetva je bila obilna, planine nas

štite, a Gnezdo sokolovo je neosvojivo.Pa ipak, ne bi valjalo privući na nasgnev lorda Tivina.“ Liza odloži saće ioliza med sa prstiju. „Petir kaže da siudata za Tiriona Lanistera. Tog ogavnogkepeca.“

„Naterali su me da se udam za njega.Nisam to želela.“

„Isto je bilo i sa mnom“, reče njenatetka. „Džon Erin nije bio kepec, ali jebio star. Sigurno to ne misliš kada mesada vidiš, ali na dan kada sam se udalabila sam tako lepa da sam zasenila tvojumajku. Džon je, međutim, samo želeomačeve mog oca, da pomogne svojimdragim momcima. Trebalo je da gaodbijem, ali on je bio tako star čovek,koliko je još mogao da poživi? Pola

zuba mu je nedostajalo, a dah mu jesmrdeo kao buđav sir. Ne podnosimmuškarce sa ružnim zadahom. Petirovdah je uvek prijatan... znaš, on je bioprvi muškarac koga sam ikada poljubila.Moj otac je rekao da je preniskog roda,ali sam ja znala koliko će dalekodogurati. Džon mu je dao upravu carinau Galebovu da me zadovolji, ali kada jedeset puta povećao prihode, mojgospodar muž je uvideo koliko jepametan, pa mu je dao i druge zadatke,čak ga je poveo i u Kraljevu Luku dabude gospodar kovnica. To je bilo teško,viđati ga svakog dana a i dalje biti udataza tog starog i hladnog čoveka. Džon jeobavljao svoje dužnosti u ložnici, alinije mogao da me zadovolji, isto kao što

nije mogao ni da mi podari decu. Sememu je bilo staro i slabo. Sve moje bebesu umrle sem Roberta, tri devojčice idva dečaka. Sve moje mile male bebe suumrle, a taj starac je živeo i živeo, sasvojim smrdljivim dahom. Tako davidiš, i ja sam patila.“ Ledi Liza šmrknu.„Znaš da je tvoja sirota majka mrtva?“

„Tirion mi je rekao“, kaza Sansa.„Rekao je da su je Freji ubili uBlizancima, zajedno s Robom.“

Ledi Lizi na oči iznenada navrešesuze. „Mi smo sada same žene, ti i ja.Bojiš li se, dete? Budi hrabra. Ja nikadane bih izdala Ketinu kćer. Krvlju smovezane.“ Pozva Sansu da priđe. „Možešme poljubiti u obraz, Alejna.“ Ona sepokorno približi i kleknu kraj kreveta.

Tetka joj je bila natopljena slatkimparfemom, mada se ispod njega probijaokiselkast mlečni miris. Obraz joj je imaoukus šminke i pudera.

Kada se Sansa povuče, ledi Liza jeuhvati za ruku. „Sada mi reci“, upita jeoštro, „jesi li trudna? Istinu hoću, znaćuako me lažeš.“

„Nisam“, reče ona, preneraženapitanjem.

„Ti jesi procvala žena, zar ne?“„Jesam.“ Sansa je znala da tajna

njenog cvetanja neće moći dugo da seskriva u Gnezdu sokolovom. „Tirionnije... on nikada...“ Osećala je kako jojse rumenilo penje uz obraze. „Još samdevica.“

„Kepec je nesposoban?“

„Nije. Samo je... bio je...“ Pažljiv?Nije to mogla da kaže, ne ovde, ne ovojtetki koja ga toliko mrzi. „Imao je...imao je kurve, moja gospo. Tako mi jerekao.“

„Kurve.“ Liza joj pusti ruku.„Naravno da jeste. Koja bi žena išla upostelju sa takvim stvorenjem osim zbogzlata? Trebalo je da ubijem Bauka kadami je bio u šakama, ali me je prevario.On ti je pun prizemnih lukavstava.Njegov najamnik je ubio mog dobrog serVardisa Egena. Kejtlin nije smela da gatamo dovede, to sam joj i rekla. Aodvela je i našeg strica. To je bilo ružnos njene strane. Crna Riba je bio mojVitez od Dveri, i otkako je otišao,gorštački klanovi su se prilično

okuražili. Petir će, međutim, sve toubrzo da sredi. Proglasiću ga za lordazaštitnika Dola.“ Tetka joj se prvi putosmehnu, gotovo toplo. „Možda neizgleda visok i snažan kao neki, ali jevredniji od svih njih zajedno. Veruj mu iradi sve što kaže.“

„Hoću, tetka... moja gospo.“Ledi Liza kao da je time bila

zadovoljna. „Znala sam tog dečakaDžofrija. Nazivao je mog Robertaokrutnim imenima, a jednom ga je iudario drvenim mačem. Muškarac će tireći da je otrov nečastan, ali je ženskačast drugačija. Majka nas je sazdala daštitimo našu decu, i jedino je nečasnoako u tome ne uspemo. Znaćeš to kadabudeš rodila dete.“

„Dete?“ - upita Sansa nesigurno.Liza nehajno mahnu rukom. „Ali ne

uskoro. Premlada si za majčinstvo.Jednog dana ćeš, međutim, poželetidecu. Kao što ćeš poželeti da se udaš.“

„Ја... ja već jesam udata, mojagospo.“

„Jesi, ali ćeš uskoro biti udovica.Raduj se što je Bauk više voleo svojekurve. Ne bi bilo prikladno da moj sinuzme otpatke tog kepeca, ali pošto tenikada nije taknuo... Kako ti se dopadapomisao da se udaš za svog rođakalorda Roberta?“

Od te pomisli Sansa oseti umor. Svešto je znala o Robertu Erinu bilo je da jemali dečak, i bolešljiv. Ne želi da joj sesin oženi mnome, već mojim

nasledstvom. Niko me nikada nećepoželeti iz ljubavi. Ali sada je većumela dobro da laže. „Ја... jedva čekamda ga upoznam, moja gospo. Ali on jejoš dete, zar ne?“

„Osam mu je godina. I nijenajsnažniji. Ali je tako dobar dečak,tako bistar i oštrouman. Biće velikičovek, Alejna. Seme je snažno, rekao jemoj gospodar muž pred smrt. Njegoveposlednje reči. Bogovi nam ponekaddaju da na tren vidimo budućnost dokležimo na samrti. Ne vidim razloga zaštose ne biste uzeli čim saznamo da je tvojlanisterski muž mrtav. Tajna svadba,naravno. Gospodar Gnezda sokolovogne može se oženiti kopiletom, to ne bibilo prikladno. Gavrani će nam doneti

vesti iz Kraljeve Luke čim se Baukovaglava zakotrlja. Ti i Robert možete da seuzmete sutradan, zar to ne bi biloradosno? Njemu će prijati da imadruštvo. Igrao se sa sinom VardisaEgena kada smo se vratili u Gnezdosokolovo, kao i sa sinovima mogkućeupravitelja, ali su oni bili isuvišegrubi za njega, i nisam imala izbora doda ih oteram. Čitaš li dobro, Alejna?“

„Obrednica Mordejna je bila ljubaznada to kaže.“

„Robert ima slab vid, ali voli da mučitaju“, poveri se ledi Liza. „Najviševoli priče o životinjama. Znaš li onupesmicu o piletu koje se prerušilo ulisicu? Stalno mu je pevam, nikada mune dosadi. A voli da se igra i skočižabe

i okretanja mača i dođi u moj zamak,samo moraš uvek da ga pustiš da pobedi.A to je sasvim ispravno, zar se neslažeš? Ipak je on gospodar Gnezdasokolovog, to nikada ne smeš dazaboraviš. Ti si visokog roda, i Starkoviod Zimovrela oduvek su bili gordi, aliZimovrel je pao i ti si sada zapravosamo prosjakinja, tako da se otarasi tegordosti. Zahvalnost će ti više pristajati,u sadašnjim okolnostima. I poslušnost,da. Moj sin će imati zahvalnu i poslušnuženu.“

DŽONSekire su odzvanjale dan i noć.Džon nije mogao da se seti kada se

poslednji put čestito naspavao. Kada bisklopio oči, sanjao bi o borbi; kada sebudio, borio se. Čak i u Kraljevoj kuličuo je neprekidne udare bronze ikremena i ukradenog čelika kako sezarivaju u drvo, a bili su i glasniji kadaje pokušao da se odmori u kolibi zagrejanje na vrhu Zida. Mens je uposlio iteške maljeve, i dugačke testere sazupcima od kosti i kremena. Jednom,dok je tonuo u iscrpljen san, iz Ukletešume dopro je snažan prasak, i stablostražarike se srušilo u oblaku prašine i

iglica.Bio je budan kada je Oven došao po

njega, ležao je nemiran pod gomilomkrzna na podu kolibe za grejanje. „LordeSnežni“, reče Oven drmusajući ga zarame, „zora.“ Pružio je Džonu ruku damu pomogne oko ustajanja. Drugi su setakođe budili, gurkali se dok su navlačiličizme i pripasavali pojaseve samačevima u tesnom prostoru kolibe.Niko nije govorio. Svi su bili preumorniza reči. Malo njih je ovih dana uopštesilazilo sa Zida. Put u kavezu predugo jetrajao. Crni zamak je prepušten meštruEmonu, ser Vintonu Stautu i nekolicinidrugih, previše starih i previše bolesnihza borbu.

„Sanjao sam da je došao kralj“, reče

Oven veselo. „Meštar Emon je poslaogavrana, i kralj Robert je došao sa svomsvojom silom. Sanjao sam da sam videonjegove zlatne barjake.“

Džon se s mukom osmehnu. „То bibio lep prizor, Ovene.“ Ne obazirući sena ujed bola u nozi, ogrnuo se krznenimplaštom, uzeo štaku i izašao na Zid, dase suoči sa još jednim danom.

Nalet vetra mu protera ledene pipkekroz dugačku smeđu kosu. Pola miljeseverno, divljanski logor se komešao,njihove vatre su slale prste dima dagrebu bledo nebo zore. Uz ivicu šume supodigli svoje šatore od kože i krzna, čaki grubu baraku od balvana i upletenoggranja; istočno su bili vezani konji,mamuti zapadno, a ljudi su bili svuda:

oštrili su mačeve, stavljali vrhove nagruba koplja, navlačili sklepane oklopeod kože i roga i kosti. Džon je znao dana svakog čoveka koga vidi dolaze jošdvadesetorica u šumi. Rastinje im jedavalo kakvu-takvu zaštitu od vremena iskrivalo ih od pogleda mrskih vrana.

Njihovi strelci već su se prikradali,gurajući velike štitove na točkovima.„Evo strela za doručak“, objavi Pipveselo, kao što je radio svakog jutra.Dobro je što ume s tim da se šali,pomisli Džon. Neko mora. Pre tri dana,jedna od tih strela za doručak pogodilaje u nogu Crvenog Alina od Ružinešume. Telo mu se još videlo u podnožjuZida, ako bi se dovoljno daleko nagnuo.Džon je smatrao kako je bolje da se

smeju Pipovim šalama nego darazmišljaju o Alinovom lešu.

Pokretni štitovi bili su od drveta,zakošeni, dovoljno široki da se iza njihsakrije petoro ili šestoro slobodnihljudi. Strelci bi ih dogurali blizu, a ondakleknuli iza i odapinjali strele krozprošeke u drvetu. Kada su ih divljaniprvi put dokotrljali, Džon je narediogađanje vatrenim strelama, i zapalio ihnekoliko, ali je posle toga Mens počeoda ih pokriva sirovim kožama. Svevatrene strele na svetu sada nisu mogleda ih zapale. Braća su čak počela da seklade kog će slamnatog stražara pogoditinajviše strela u jednom danu. Žalobni Edje vodio sa četiri tačna pogotka, ali suOtel Jarvik, Tamberdžon i Vot od

Dugačkog jezera svi imali po tri. Pip jetakođe počeo da naziva strašila ponjihovoj odsutnoj braći. „Tako mi sečini da nas ima više“, rekao je.

„Više nas sa strelama u stomacima“,požalio se Gren, ali je taj običaj,izgleda, bodrio njegovu braću, tako da jeDžon pustio da imena ostanu i da seklađenje nastavi.

Na ivici Zida stajalo je kićenobronzano mirsko oko na tri tanke noge.Meštar Emon ga je nekada koristio daproučava zvezde, pre nego što su gavlastite oči izdale. Džon uperi cevnadole da osmotri dušmane. Čak i sa tedaljine lako je prepoznao veliki belišator Mensa Rajdera, sašiven od krzanabelih medveda. Mirska sočiva toliko su

približavala divljanska lica da je mogaoda ih raspozna. Tog jutra od Mensa nijebilo ni traga, ali je njegova žena Dalabila napolju i potpaljivala vatru, dok jenjena sestra Val muzla kozu kraj šatora.Dalin stomak beše toliko narastao da jebilo pravo čudo što se uopšte kreće.Dete će se sigurno veoma brzo roditi,pomisli Džon. Okrenu oko istočno ipotraži među šatorima i drvećem svedok ne ugleda kornjaču. I ona će ubrzodoći. Divljani su tokom noći odralijednog mrtvog mamuta, i sada suvezivali sirovu i krvavu kožu prekokrova kornjače, još jedan sloj prekoovčjih koža i krzana. Kornjača je imalaokruglast vrh i osam ogromnih točkova,a pod kožama se nalazio jak drveni ram.

Kada su divljani počeli da jesastavljaju, Saten je mislio da gradebrod. Nije mnogo pogrešio. Kornjača jebila korito okrenuto naopačke, saotvorenim pramcem i krmom; dugačkakoliba na točkovima.

„Gotova je, zar ne?“ - upita Gren.„Skoro sasvim.“ Džon odgurnu oko.

„Najverovatnije će doći danas. Napuniliste burad?“

„Svu. Sasvim su se zamrzla prekonoći, Pip je proverio.“

Gren se mnogo promenio od krupnog,trapavog priprostog momka sa kojim seDžon nekada sprijateljio. Porastao je zapola stope, grudi i vrat su mu se raširili,a kosu i bradu nije skraćivao još odPesnice Prvih ljudi. Zbog toga je

izgledao velik i čupav kao divlji bivo,što je bilo posprdno ime koje mu je serAliser Torn nadenuo na obuci. Sada je,međutim, delovao umorno. Kada je Džonto i rekao, samo je klimnuo glavom.„Čujem njihove sekire čitavu noć.Nisam mogao oka od njih da sklopim.“

„Onda idi sada da odspavaš.“„Ne treba mi...“„Treba ti. Hoću da budeš odmoran.

Hajde, neću te pustiti da prespavašbitku.“ Prisili se na osmeh. „Jedino timožeš da pomeriš onu prokletu burad.“

Gren ode gunđajući, a Džon se vratidalekovidu da pretražuje divljanskilogor. S vremena na vreme, strela bi muproletela iznad glave, ali je naučio da nanjih ne obraća pažnju. Razdaljina je bila

velika, ugao loš, tako da su izgledi da gapogode bili mali. Još nije video ni tragaod Mensa Rajdera u logoru, ali je kodkornjače primetio Tormunda Džinoubicui njegova dva sina. Sinovi su se mučilisa mamutskom kožom, dok je Tormundkidao pečeni kozji but i izvikivaonaređenja. Na drugom mestu video jedivljanskog zverobraza, Varamira ŠestKoža, kako hoda između drveća, u stopupraćen svojim crnim risom.

Kada je čuo čegrtanje čekrka koji jedizao kavez i gvozdenu škripu vrata,znao je da im to Hob donosi doručak kaoi svakog jutra. Džon je potpuno izgubioapetit kada je video Mensovu kornjaču.Ulja gotovo da više nisu imali, aposlednje bure smole otkotrljali su sa

zida pre dva dana. Uskoro će imponestati i strela, a nije bilo majstorakoji bi napravili nove.

Pretprošle noći stigao je i gavran sazapada, od ser Denisa Malistera. BouenMarš je jurio divljane sve do KuleSenki, činilo se, pa čak i dalje, dole umrak Klanca. Na Mostu Lobanja sudariose sa Plačljivcem i tri stotine divljana iizvojevao krvavu pobedu. Međutim,skupo ju je platio. Izginulo je više odstotinu braće, među njima i ser EndruTart i ser Aladejl Vinč. Matori Nar je nanosilima odnesen u Kulu senki, teškoranjen. Meštar Malin ga je viđao, ali ćeproći dosta vremena pre nego što budespreman na povratak u Crni zamak.

Kada je to pročitao, Džon je poslao

Zei u Krtičnjak na njihovom najboljemkonju da moli seljane da dođu ipomognu u odbrani Zida. Nije se vratila.Kada je poslao Maleja da je traži, on sevratio sa vestima da je čitavo selo pusto,čak i bordel. Zei je najverovatnijekrenula za njima, pravo niz Kraljevskidrum. Možda bi najbolje bilo da sviuradimo isto, pomisli Džon mračno.

Naterao je sebe da jede, bio gladanili ne. Dovoljno je loše što ne može daspava, bez hrane sigurno ne bi mogaodalje. Osim toga, ovo može da mi budeposlednji obrok. Može da budeposlednji obrok svima nama. I tako jeDžon imao stomak pun hleba, slanine,luka i sira kada je čuo Konja kako viče:„DOLAZI!“

Niko nije morao da pita šta. Niti jeDžonu trebalo meštrovo mirsko oko daga vidi kako puzi između drveća išatora. „Baš i ne liči na kornjaču“,primeti Saten. „Kornjače nemaju krzno.“

„Većina nema ni točkove“, reče Pip.„Oglasi ratni rog“, naredi Džon, i

Bačva dunu dva puta dugačko, daprobudi Grena i ostale usnule koji sudržali stražu po noći. Ako divljanidolaze, Zidu će trebati svi ljudi. Bogoviznaju da ih malo imamo. Džon pogledaPipa i Bačvu i Satena, Konja i OvenaVolinu, Tima Cvorjezika, Maleja, ČizmuViška i ostale i pokuša da ih zamislikako se sudaraju prsa u prsa i mačem omač sa hiljadama pobesnelih divljana uledenoj tami onog tunela, sa samo

nekoliko gvozdenih rešetaka izmeđunjih. Na to će se sve svesti ako ne buduzaustavili kornjaču pre nego što provalikapiju.

„Velika je“, reče Konj.Pip coknu usnama. „Pomisli na silnu

čorbu koju ćemo od nje napraviti.“ Nikose ni ne osmehnu. Čak je i Pip zvučaoumorno. Izgleda napola mrtav, pomisliDžon, ali tako izgledamo i mi ostali.Kralj s one strane Zida imao je tolikoljudi da je svaki put mogao da baci nanjih sveže napadače, ali je ista šačicacrne braće morala da odbije svakinapad, i to ih je potpuno iscrplo.

Ljudi ispod drveta i kože sigurnosnažno vuku, znao je Džon, upiru svomsnagom da bi se točkovi okretali, ali

kada se jednom kornjača poravna sakapijom, zameniće užad sekirama. Mensbar danas ne šalje svoje mamute. Džonuje zbog toga bilo drago. Njihovačudesna snaga bila je uzaludna protivZida, a zbog veličine su bili lake mete.Poslednji je umirao dan i po, i njegovožalobno trubljenje bilo je užasno čuti.

Kornjača je sporo puzala prekokamenja i panjeva i žbunja. Ranijinapadi koštali su slobodni narod više odstotinu života. Većina je još ležala tamogde su pali. U zatišjima su vranedolazile da ih posete, ali su se sadaptice razbežale prestrašeno grakćući. Takornjača im se nije dopadala ništa višenego njemu.

Saten, Konj i ostali su ga gledali,

znao je Džon, čekali su njegovanaređenja. Bio je tako umoran da jejedva mogao da misli. Zid je moj,podseti se. „Ovene, Konju, za katapulte.Bačvo, ti i Čizma Viška za škorpione.Ostali stavite tetive u lukove. Vatrenestrele. Da vidimo možemo li da gazapalimo.“ To će verovatno bitiuzaludno, znao je Džon, ali je boljenešto probati nego stajati bespomoćno.

Troma i spora, kornjača je bila lakameta, i njegovi strelci su je ubrzopretvorili u teškog drvenog ježa... ali suje vlažne kože štitile, baš kao i pokretneštitove, i vatrene strele su se gasile čimbi udarile. Džon je kleo u bradu.„Škorpioni“, naredi. „Katapulti.“

Koplja iz škorpiona lako su probijala

krzna, ali nisu načinila ništa više šteteod vatrenih strela. Stene iz katapultaodbijale su se od krova kornjače,ostavljajući udubljenja u debelom slojukrzana. Kamen iz jednog trebušeta bi gamožda probio, ali je jedna naprava jošbila slomljena, a divljani su širokozaobišli oblast u koji je druga bacalasvoje hice.

„Džone, još ih dolazi“, reče VolinaOven.

To je i sam video. Pedalj po pedalj,korak po korak, kornjača se polakoprimicala, kotrljajući se, ječeći iljuljajući se dok je prelazila bojište.Čim je divljani poravnaju sa Zidom,imaće sav potreban zaklon dok im sekirene probiju na brzinu popravljenu

spoljnju kapiju. Unutra, pod ledom,raščistiće ruševine iz tunela za nekolikosati, i onda neće biti ničega da ihzaustavi sem dve gvozdene rešetke,nekoliko smrznutih leševa i koliko godbraće Džon bude bio spreman da im bacina put, da se bore i ginu dole u tmini.

Levo od njega, katapult ispuni vazduhsitnim kamenjem. Ono popada pokornjači kao grad i bezopasno se odbi ustranu. Divljanski strelci još suodapinjali strele iza pokretnih štitova.Jedna se zari u lice slamnatog čoveka, iPip reče: „Četiri za Vota od Dugačkogjezera! Sada je nerešeno!“ Sledeća mu,međutim, zazvižda pored uha. „Еј!“ -viknu on dole. „Ја ne učestvujem utakmičenju!“

„Kože neće da gore“, reče Džon,koliko sebi, toliko i drugima. Jedinanada im je bila da smrskaju kornjačukada stigne do Zida. Za to im je trebalostenje. Koliko god snažno bila građena,ogromni komad kamena koji na njupadne sa sedam stotina stopa sigurno ćeje oštetiti. „Grene, Ovene, Bačvo, vremeje.“

Pored kolibe za grejanje stajao je nizvelikih hrastovih buradi. Bila su punamrvljenog kamena; šljunka koja su crnabraća razbacivala po vrhu Zida da bi selakše njim kretala. Juče, nakon što jevideo slobodni narod kako pokrivakornjaču kožama, Džon je rekao Grenuda ih do vrha napuni vodom. Voda će sepomešati sa tucanikom i preko noći se

sasvim zalediti. To je bilo nešto najbližestenju na šta su mogli da računaju.

„Zašto moramo da ga zaledimo?“ -upitao ga je Gren. „Zašto samo neotkotrljamo burad ovakvu kakva su?“

Džon je odgovorio: „Ako se razbiju oZid na putu dole, tucanik će se rasuti nasve strane. Nećemo da kurvine sinovegađamo šljunkom.“

Upro je ramenom u jedno burezajedno s Grenom, dok su se Bačva iOven rvali sa drugim. Zajedno su gazaljuljali da bi ga otkinuli od leda kojise obrazovao ispod. „Ovo čudo je teškohiljadu oka“, reče Gren.

„Obori ga i zakotrljaj“, reče Džon.„Pažljivo, ako ti pređe preko stopala,završićeš kao Čizma Viška.“

Kada se jednom bure našlo na boku,Džon zgrabi baklju i mahnu njom iznadpovršine Zida, napred-nazad, tek tolikoda malo otopi led. Tanak sloj vodepomagao je da se bure lakše kotrlja.Zapravo, prelako; umalo ga nisuizgubili. Ali napokon su sva četvoricazajedno otkotrljali svoju stenu do ivice idigli je.

Imali su četiri velika hrastova buretapoređana iznad kapije kada je Pipviknuo: „Kornjača nam stigla predvrata!“ Džon se osloni na ranjenu nogu inagnu se da pogleda. Ograde, Marš jetrebalo da podigne ograde. Toliko toganisu uradili. Divljani su odvlačili mrtvedžinove od kapije. Konj i Malej su ihgađali kamenjem, i Džonu se učini da

vidi jednog čoveka kako pada, ali jekamenje bilo presitno da bi naštetilosamoj kornjači. Pitao se šta će slobodninarod učiniti sa mrtvim mamutom kojiim je stajao na putu, ali onda vide.Kornjača je bila široka skoro kaokoliba, tako da su je jednostavnopregurali preko trupla. Noga mu sezgrči, ali ga Konj uhvati za ruku ipovuče ga od ivice. „Ne bi trebo tako dase naginješ“, reče momak.

„Trebalo je da sagradimo ograde.“Džonu se učini da čuje udar sekira odrvo, ali to mu je verovatno samo strahodzvanjao u ušima. Pogleda Grena.„Hajde.“

Gren stade iza bureta, upre ramenom,zastenja i poče da gura. Oven i Malej

priđoše da mu pomognu. Gurnuše bureza stopu, pa za još jednu. A onda ga,iznenada, nestade.

Začuše glasan tresak kada udari u Zidna putu ka zemlji. A onda, mnogoglasnije, prasak polomljenog drveta,praćen povicima i urlanjem. Satenpodvrisnu, a Volina Oven zaplesa ukrug,dok se Pip nagnu napred i viknu:„Kornjača je bila puna zečeva! Gle kakosamo beže!“

„Ponovo“, zareža Džon, i Gren iBačva naleteše ramenima na sledećebure, i poslaše ga u ambis.

Kada završiše, prednji deo Mensovekornjače bio je smrskan, a iz stražnjegdela kuljali su divljani i jurili ka svomlogoru. Saten uze samostrel i posla

nekoliko strelica za njima, da ubrzaju.Gren se kezio kroz bradu, Pip se šalio,niko od njih neće poginuti tog dana.

Sutra, međutim... Džon pogledaprema kolibi. Osam buradi šljunkastajalo je na mestu gde ih je do maloprebilo dvanaest. Tada shvati koliko jezapravo umoran i koliko ga rana boli.Moram da spavam. Bar nekoliko sati.Mogao je da ode do meštra Emona pomalo snovina, to će sigurno pomoći.„Idem dole do Kraljeve kule“, reče im.„Pozovite me ako Mens opet probanešto. Pipe, Zid je tvoj.“

„Мој?“ - upita Pip.„Njegov?“ - upita Gren.Smešeći se, ostavi ih da se prepiru i

spusti se kavezom.

Šolja snovina zaista je pomogla. Čimse pružio na uskom krevetu u svojojćeliji, san ga je obuzeo. Snovi su mu biličudni i bezoblični, puni neobičnihglasova, vike i krikova, i zvuka ratnogroga koji ječi duboko i glasno, jednapotmula i prodorna nota što jezdi krozvazduh.

Kada se probudio, kroz strelnicu kojamu je služila umesto prozora vide da jenebo crno, a iznad njega su stajala četiričoveka koja nije poznavao. Jedan jedržao fenjer. „Džone Snežni“, reče oštronajviši od njih, „obuj čizme i polazi sanama.“

Prva ošamućena misao bila mu je daje Zid nekako pao dok je spavao, da jeMens Rajder poslao još džinova ili još

jednu kornjaču i probio se kroz kapiju.Ali kada protrlja oči, vide da su strancisvi u crnom. Ljudi Noćne straše, shvatiDžon. „Kuda da pođem? Ko ste vi?“

Visoki čovek mahnu i dvojica drugihpovukoše Džona iz kreveta. Sa fenjerompred sobom izvedoše ga iz ćelije i uzstepenice, do odaje Matorog Medveda.Vide meštra Emona kako stoji kraj vatre,sa šakama prekrštenim preko glave štapaod divlje višnje. Obrednik Selador je,kao i obično, bio pripit, a ser VintonStaut je spavao na sedištu u prozoru.Ostala braća su mu bila nepoznata. Sviosim jednog.

Besprekoran u krznom obrubljenomplaštu i uglačanim čizmama, ser AliserTorn se okrenu da kaže: „Evo izdajnika,

moj gospodaru. Kopile Neda Starka, izZimovrela.“

„Ја nisam izdajnik, Torne“, reče Džonhladno.

„Videćemo.“ U kožnoj stolici zastolom na kome je nekada MatoriMedved pisao svoja pisma sedeo jekrupan i širok čovek teških podvoljaka,koga Džon nije poznavao. „Da,videćemo“, kaza ponovo. „Nadam se dane poričeš da si Džon Snežni? Starkovokopile?“

„Lord Snežni, tako voli da senaziva.“ Ser Aliser beše suv i žilavčovek, a sada su mu hladne očipotamnele od zadovoljstva.

„Ti si me prozvao lord Snežni“, rečeDžon. Ser Aliser je voleo da daje imena

momcima koje je obučavao, dok je biokaštelan Zimovrela. Matori Medved jeposlao Torna u Istočnu Morobdiju. Oviostali su sigurno ljudi iz Morobdije.Ptica je stigla Koteru Hridnom, i onnam je poslao pomoć. „Koliko ste ljudidoveli?“ - upita on čoveka za stolom.

„Ја ovde postavljam pitanja“,odgovori čovek s podvoljcima.„Optužen si za krivokletstvo, kukavičluki dezerterstvo, Džone Snežni. Poričeš lida si ostavio svoju braću da izginu naPesnici Prvih ljudi i pridružio sedivljaninu Mensu Rajderu, samozvanomKralju s one strane Zida?“

„Napustio... ?“ Džon se skorozagrcnu tom rečju.

Tada progovori meštar Emon. „Moj

gospodaru, Donal Noji i ja smo o tomeraspravljali odmah nakon što nam seDžon Snežni vratio, i Džonovaobjašnjenja su nas zadovoljila.“

„Ра, ja nisam zadovoljen, meštre“,reče čovek s podvoljcima. „Ima da ličnočujem ta objašnjenja. O, da!“

Džon proguta bes. „Nikog nisamnapustio. Otišao sam sa Pesnice saKorinom Polušakom da izvidim Prevojurlika. Pristupio sam divljanima ponaređenju. Polušaka se bojao da je Mensmožda našao Rog zime...“

„Rog zime?“ Ser Aliser se zakikota.„Naređeno ti je da prebrojiš i drekavce,lorde Snežni?“

„Ne, ali sam džinove prebrajao štosam bolje mogao.“

„Ser“, odreza čovek s podvoljcima.„Obraćaćeš se ser Aliseru sa ser, a menisa moj gospodaru. Ja sam Dženos Slint,gospodar Harendvora i zapovednik ovdeu Crnom zamku sve dok se Bouen Maršne vrati sa svojom posadom. Ophodićešse prema nama s poštovanjem, da. Nedopuštam da se jednom mirosanomvitezu poput ser Alisera izrugujeizdajnikovo kopile.“ Diže šaku i upremesnatim prstom u Džonovo lice.„Poričeš li da si legao sa nekomdivljankom?“

„Ne.“ Džonov bol zbog Igrit još jebio previše svež da bi je poricao. „Ne,moj gospodaru.“

„Pretpostavljam da ti je Polušakatakođe naredio da tucaš tu smrdljivu

kurvu?“ - upita ser Aliser uz zlobanosmeh.

„Ser. Ona nije bila kurva, ser.Polušaka je rekao da ne ustuknem, štagod divljani budu zahtevali od mene,ali... neću poreći da sam uradio i višenego što sam morao, da sam... da mi jebilo stalo do nje.“

„Znači, priznaješ da si verolomnik“,reče Dženos Slint.

Polovina ljudi u Crnom zamku je svremena na vreme posećivala Krtičnjakda traži zakopano blago u bordelu, znaoje Džon, ali nije hteo da okaljauspomenu na Igrit tako što bi jeizjednačio sa kurvama iz Krtičnjaka.„Prekršio sam zavete sa ženom. Topriznajem. Da.“

„Da, moj gospodaru.“ Kada se Slintnamršti, podvoljci mu zadrhtaše. Bio ješirok kao Matori Medved, i ne bešesumnje da će biti isto tako ćelav akodoživi njegovu starost. Pola kose već gaje napustilo, mada mu nije bilo više odčetrdeset godina.

„Da, moj gospodaru“, reče Džon.„Jahao sam sa divljanima i jeo sa njima,kao što mi je Polušaka naredio, i deliosam krzna sa Igrit. Ali kunem ti se,nikada nisam zaista prešao na njihovustranu. Pobegao sam magnaru čim sammogao, i nikada nisam digao oružjeprotiv svoje braće niti kraljevstva.“

Očice lorda Slinta pažljivo su gaproučavale. „Ser Glendone“, naredi on,„uvedi drugog zatvorenika.“

Ser Glendon je bio visoki čovek kojije izvukao Džona iz kreveta. Još četiribrata pođoše sa njim kada izađe iz sobe,ali se brzo vratiše sa sužnjem, sitnim,žućkastim izubijanim čovekom čije su iruke i noge bile u lancima. Imao jespojene obrve i proćelavu glavu, brk muje ličio na mrlju mastila na gornjoj usni,lice mu je bilo natečeno i modro odmasnica, a većina zuba mu je bilaizbijena.

Ljudi iz Morobdije grubo bacišezatočenika na pod. Lord Slint ga strogopogleda. „О njemu si pričao?“

Sužanj zatrepta žutim očima. „Jeste.“Tek tog trenutka Džon prepoznadeČegrtavu Košulju. Drugi je čovek bezsvog oklopa, pomisli. „Jeste“, ponovi

divljanin, „on je kukavica koja je ubilaPolušaku. Gore u Ledenkandžama to jebilo, pošto smo ulovili ostale vrane ipobili ih, do poslednjeg. Ubili bismo iovoga, samo je preklinjao za svojbezvredni život, ponudio se da nampristupi ako hoćemo da ga primimo.Polušaka se zakleo da će pre togakukavicu ubiti, ali je vuk rastrgaoKorina, a ovaj ovde mu je presekaovrat.“ Onda uputi Džonu krezub osmeh ipljunu mu na stopalo.

„Dakle?“ - grubo upita Dženos SlintDžona. „Poričeš li to? Ili ćeš reći da tije Korin naredio da ga ubiješ?“

„Rekao mi je...“ Reči su teškodolazile. „Rekao mi je da uradim štagod od mene budu tražili.“

Slint se osvrnu po odaji, pogledadruge ljude iz Morobdije. „Misli li toovaj dečak da sam pao na glavu sa kolarepe?“

„Laži te sada neće spasti, lordeSnežni“, upozori ser Aliser Torn. „Rećićeš nam ti istinu, kopile.“

„Već sam vam rekao istinu. Konjićisu nam bili na izmaku snaga, a ČegrtavaKošulja se približavao. Korin mi jerekao da se pretvaram kako sampristupio divljanima. ’Ne smešustuknuti, šta god da od tebe zatraže’,rekao je. Znao je da će me naterati da gaubijem. Čegrtava Košulja bi ga ionakoubio, i to je znao.“

„Znači, sada tvrdiš da se veliki KorinPolušaka bojao ovog stvora? Slint

pogleda Čegrtavu Košulju i prezrivofrknu.

„Svi ljudi se boje GospodaraKostiju“, progunđa divljanin. SerGlendon ga udari nogom i on umuknu.

„То nisam rekao“, bio je uporanDžon.

Slint tresnu pesnicom o sto. „Čuo samte! Izgleda da te je ser Aliser dobroprocenio. Lažeš čim otvoriš kopilanskausta. Pa, ja to neću da trpim. Neću!Možda si prevario onog sakatog kovača,ali Dženosa Slinta nećeš! O, ne. DženosSlint ne guta laži tako lako. Misliš li dami je glava puna surutke?“

„Ne znam čega ti je glava puna. Mojgospodaru.“

„Lord Snežni je uvek bio drzak“, reče

ser Aliser. „Ubio je Korina baš kao štosu drugi izdajnici ubili lorda Mormonta.Neće me iznenaditi ako saznam da je tosve bio deo istog podlog plana. Moždaje i Bendžen Stark umešan u sve. Ko zna,možda upravo sedi u šatoru MensaRajdera. Znaš kakvi su ti Starkovi, mojgospodaru.“

„Znam“, reče Dženos Slint. „Ipredobro ih znam.“

Džon skinu rukavicu i pokaza imopečenu šaku. „Ореkао sam šakubraneći lorda Mormonta od utvare. Amoj stric je bio častan čovek. On nikadane bi prekršio svoje zavete.“

„Baš kao ni ti?“ - izrugnu se serAliser.

Obrednik Selador se nakašlja. „Lorde

Slinte“, reče, „ovaj momak je odbio dase zakune kako valja u obredištu, već jeotišao s one strane Zida da kaže svojereči pred drvetom-srcem. Rekao je da suto bogovi njegovog oca, ali su to takođei bogovi divljana.“

„Oni su bogovi Severa, obredniče.“Meštar Emon je bio uljudan ali odlučan.„Moji gospodari, kada je Donal Nojipoginuo, ovaj mladi čovek Džon Snežnipreuzeo je Zid i odbranio ga, protiv sveggneva severa. Dokazao je da je odvažan,odan i snalažljiv. Da nije bilo njega,zatekao bi Mensa Rajdera kako sediovde, lorde Slinte. Činite mu velikunepravdu Džon Snežni je bio ličnikućeupravitelj i štitonoša lordaМоrmonta. Izabran je za tu dužnost zato

što je lord zapovednik video da mnogoobećava. A isto sam video i ja.“

„Obećava?“ - reče Slint. „Ра,obećanja mogu da se ne ostvare, krvKorina Polušake je na njegovim rukama.Mormont mu je verovao, kažeš, ali šta stim? Ja znam kako je kada te izdaju ljudikojima veruješ. O da. I znam kakva jevučja narav.“ Upre prst u Džonovo lice.„Tvoj otac je umro kao izdajnik.“

„Moj otac je mučki ubijen.“ Džonaviše nije bilo briga šta će da mu urade,ali nije hteo da trpi više nijednu laž osvom ocu.

Slint postade ljubičast u licu. „Mučkiubijen? Ti drsko štene! Kralj Robert sejoš nije ni ohladio kada je lord Edardpočeo da šuruje protiv njegovog sina.“

Ustade; niži čovek od Mormonta, ališirokih pleća i ruku, s prikladno velikimtrbuhom. Malo zlatno koplje crvenolakiranog vrha držalo mu je plašt naramenu. „Tvoj otac je umro od mača, alion je bio visokorođen, kraljeva desnaruka. Za tebe, dovoljno je dobra i omča.Ser Alisere, vodi ovog izdajnika uledenu ćeliju.“

„Moj gospodar je mudar.“ Ser Aliserzgrabi Džona za mišicu.

Džon se ote i zgrabi viteza za grlo satakvom žestinom da ga odiže od poda.Zadavio bi ga da ga ljudi iz Morobdijenisu otrgnuli. Torn se zatetura unazad,trljajući tragove koje su mu Džonoviprsti ostavili na vratu. „I sami vidite,braćo. Momak je divljanin.“

TIRIONKada je svanula zora, shvatio je da ne

može ni da pomisli na hranu. Pre negošto padne noć, mogu biti osuđen čovek.Želudac ga je pekao, a nos svrbeo.Tirion ga počeša vrhom noža. Moram daizdržim još jednog svedoka, a onda jered na mene. Ali šta da radim? Daporičem sve? Da optužim Sansu i serDontosa? Da priznam, u nadi da ćuprovesti ostatak života na Zidu? Bacimkocku i nadam se da će Crvena Kobrapobediti ser Gregora Kleganija?

Tirion bezvoljno bocnu masnu sivukobasicu, žaleći što na njenom mestunije njegova sestra. Na Zidu je prokleto

hladno, ali bih se bar ratosiljao Sersei.Mislio je da ne bi bio preterano dobarizvidnik, ali Noćnoj straži trebaju ipametni ljudi, a ne samo snažni. Lordzapovednik je to i rekao kada je Tirionposetio Crni zamak. Međutim, postoje ioni neprijatni zaveti. To bi značilo krajnjegovog braka i svakog prava naLivačku stenu, ali izgleda da mu sudbinanije namenila da uživa ni u jednom ni udrugom. A činilo mu se da u obližnjemselu postoji bordel.

Ne bi to bio život o kome je sanjao,ali bi bio život. A da bi ga stekao,morao je samo da poveruje svom ocu,ustane na svoje kratke zakržljale noge ikaže: „Da, ja sam to uradio, priznajem.“Pri pomisli na taj deo stomak mu se

vezivao u čvor. Gotovo da je žalio što tonije uradio, pošto će, izgleda, u svakomslučaju morati za to da plati.

„Moj gospodaru?“ - reče Podrik Pejn.„Ovde su, moj gospodaru. Ser Adam. IZlatni plaštovi. Čekaju napolju.“

„Pode, reci mi iskreno... misliš li dasam kriv?“

Dečak je oklevao. Kada pokuša daprogovori, iz usta mu dopre samoslabašno mucanje.

Propao sam. Tirion uzdahnu. „Nemoraš da mi odgovaraš. Bio si mi dobarštitonoša. Bolji nego što sam zaslužio.Šta god da se desi, zahvalan sam ti navernoj službi.“

Ser Adam Marbrend je čekao predvratima sa šestoricom Zlatnih plaštova.

Činilo se da tog jutra nema šta da mukaže. Još jedan dobar čovek koji mislida sam rodoubica. Tirion prizva svesvoje dostojanstvo i odgega se nizstepenice. Osećao je kako ga svi gledajudok prelazi dvorište; stražari nazidovima, konjušari kraj štala, sudoperei pralje i služavke. U prestonoj dvorani,vitezovi i lordovi se razmaknuše da munaprave put, i sašaptavahu se sa svojimgospama.

Čim je Tirion zauzeo svoje mestopred sudijama, drugi odred Zlatnihplaštova uvede Šai.

Ledena šaka mu se stegnu oko srca.Varis ju je izdao, pomisli. Onda sepriseti. Ne. Sam sam je izdao. Trebaloje da je ostavim sa Lolisom. Naravno

da su ispitivali Sansine služavke. Ja bihuradio isto. Tirion protrlja glatki ožiljakna mestu gde mu je nekada bio nos,pitajući se zašto se Sersei timezamarala. Šai ne zna ništa što može dami naudi.

„Zajedno su skovali taj plan“, rečeona, devojka koju je voleo. „Bauk i lediSansa su ga skovali posle smrti MladogVuka. Sansa je htela osvetu za svogbrata, a Tirion je želeo presto.Nameravao je da potom ubije svojusestru, a onda i vlastitog gospodara oca,da bi bio desnica princu Tomenu. Alipre nego što bi prošla i godina, pre negošto princ Tomen stasa, i njega bi ubio dabi stavio krunu na svoju glavu.“

„Kako je moguće da sve to znaš?“ -

upita princ Oberin. „Zašto bi Bauk deliotakve planove sa služavkom svoježene?“

„Nešto sam načula, moj gospodaru“,reče Šai, „а moja gospa bi se ponekadizlanula. Ali najviše sam čula s njegovihusana. Nisam bila samo služavka lediSanse. Bila sam i njegova kurva, začitavog njegovog boravka ovde uKraljevoj Luci. Ujutro pred svadbu,odvukao me je tamo dole gde držezmajske lobanje i tucao me dok su okonas bila čudovišta. A kada samzaplakala, rekao je da treba da budemzahvalna, da ne može svaka devojka dabude kraljeva kurva. Tada mi je rekaokako će jednog dana biti kralj. Rekao jeda siroti dečak Džofri nikada neće

spoznati svoju nevestu onako kako onspoznaje mene.“ Ponovo zajeca. „Nisamnameravala da budem kurva, mojigospodari. Trebalo je da se udam. On jebio štitonoša, dobar i hrabar momak,plemenitog roda. Ali me je Bauk videokod Zelenog kraka i stavio momka sakojim je trebalo da se uzmem u prvi redprethodnice, a posle njegove smrtiposlao je svoje divljane da me dovedu unjegov šator. Šagu, onog velikog, iTimeta sa spaljenim okom. Rekao je daće me dati njima ako ga ne budemzadovoljila, pa sam morala to dauradim. Onda me je doveo u grad, da mubudem blizu kad god me poželi. Teraome je da radim tako sramotne stvari...“

Princ Oberin je delovao znatiželjno.

„Kakve stvari?“„Neizrecive stvari.“ Dok su suze

sporo klizile niz to lepo lice, bez sumnjeje svaki muškarac u dvorani poželeo dazagrli Šai i da je uteši. „Ustima i...drugim delovima, moj gospodaru. Svimmojim delovima. Upotrebio me je na svemoguće načine i... terao me je da mugovorim kako je velik. Moj džine,morala sam da ga zovem, mojlanisterski džine.“

Prvi se nasmejao Ozvald Ketlblek.Pridružiše se Boros i Merin, ondaSersei, ser Loras i više lordova i ledinego što je mogao da izbroji. Odiznenadnog talasa veselja kao da setavanske grede zatresoše, a Gvozdenipresto zaljulja. „Istina je“, pobuni se

Šai. „Moj lanisterski džine.“ Smeh seudvostruči. Usta im behu iskrivljena odveselja, trbusi su im se tresli. Neki su sesmejali tako glasno da im je slina letelaiz nozdrva.

Sve sam vas spasao, pomisli Tirion.Spasao sam ovaj gnusni grad i vašebezvredne živote. U dvorani su bilestotine ljudi, i svi su se smejali semnjegovog oca. Ili je bar tako izgledalo.Čak se i Crvena Kobra zasmejuljio.Činilo se da će se Mejs Tirel upišati, alije lord Tivin sedeo između njih kao daje od kamena, a prsti obe šake dodirivalisu mu se ispod brade.

Tirion se probi napred. „MOJIGOSPODARI!“ - viknu. Morao je daviče ne bi li ga nekako čuli.

Njegov otac diže ruku. Malo-pomalo,dvorana se utiša.

„Sklanjajte mi ovu lažljivu kurvu sočiju“, reče Tirion, „i dobićete mojepriznanje.“

Lord Tivin klimnu, mahnu. Šai jeizgledala skoro užasnuta dok su se zlatniplaštovi okupljali oko nje. Oči joj sesusretoše s Tirionovim dok su jeizvodili iz dvorane. Da li je u njimavideo sramotu ili strah? Pitao se šta lijoj je Sersei obećala. Dobićeš zlato idragulje, šta god zatražiš, mislio je dokje gledao kako joj leđa nestaju, ali nećeproći ni mesec dana, a srediće dazabavljaš Zlatne plaštove u njihovimkasarnama.

Tirion se zagleda u tvrde zelene oči

svog oca, sa njihovim mrljicamahladnog svetlog zlata. „Kriv sam“, reče,„mnogo sam kriv. To ste želeli dačujete?“

Lord Tivin ne reče ništa. Mejs Tirelklimnu glavom. Princ Oberin je delovaoblago razočarano. „Priznaješ da siotrovao kralja?“

„Ni slučajno“, odgovori Tirion. „ZaDžofrijevu smrt sam nevin. Kriv sam zamnogo čudovišniji zločin.“ Zakoračiprema svom ocu. „Rođen sam. Živeosam. Kriv sam što sam kepec, priznajem.I koliko god puta da mi je moj dobri otacoprostio, istrajao sam sa svojimsramotnim роstojanjem.“

„Ovo je budalaština, Tirione“, objavilord Tivin. „Govori o onome zbog čega

smo ovde. Ne sudi ti se zato što sikepec.“

„Tu grešiš, moj gospodaru. Čitavogživota mi se sudi zato što sam kepec.“

„Nemaš ništa da kažeš u svojuodbranu?“

„Ništa sem ovoga: ja to nisam uradio.Ali sada zbog toga žalim.“ Okrenu se dapogleda dvoranu, more bledih lica.„Žalim što nemam dovoljno otrova zasve vas. Žalim što nisam čudovište kojebiste želeli da budem. Nevin sam, aliovde za mene neće biti pravde. Neostavljate mi izbora do da se obratimbogovima. Zahtevam suđenje borbom.“

„Zar si izgubio razum?“ - upitanjegov otac.

„Ne, upravo sam ga našao. Zahtevam

suđenje borbom!“Njegova mila sestra nije mogla biti

zadovoljnija. „On ima to pravo, mojigospodari“, podseti ona sudije. „Nekabogovi sude. Za Džofrija će se boriti serGregor Klegani. Pretprošle noći sevratio u grad da stavi svoj mač u mojuslužbu.“

Lice lorda Tivina bilo je tako mrkoda je na delić trena Tirion pomislio kakoje i on popio neko otrovano vino. Lupioje pesnicom o sto, previše besan da bigovorio. Mejs Tirel se okrenuo Tirionu ipostavio mu pitanje. „Imaš limegdandžiju koji će braniti tvojunevinost?“

„Ima, moj gospodaru.“ Princ Oberinod Dorne ustade. „Kерес me je sasvim

ubedio.“Razleže se zaglušujuća buka. Tirion

je posebno uživao u iznenadnoj sumnjikoju je ugledao u Serseinim očima. Biloje potrebno da stotinu zlatnih plaštovaudara krajevima kopalja o pod daponovo utiša prestonu dvoranu. Do tadase već lord Tivin sabrao. „Onda neka sesve sutra reši“, objavi on gvozdenimglasom. „Ја perem ruke od svega.“Besno i ledeno pogleda svog sinakepeca, pa izađe iz dvorane, krozkraljeva vrata iza Gvozdenog prestola, upratnji svog brata Kevana.

Kasnije, ponovo u ćeliji u kuli, Tirionnasu sebi čašu vina i posla PodrikaPejna po sir, hleb i masline. Sumnjao jeda bi zadržao u stomaku bilo šta teže.

Mislio si da ću se pokorno predati,oče? — upita senku koju su njegovesveće iscrtale po zidu. Previše samnalik tebi za tako nešto. Osećao ječudan spokoj, sada kada je oteo moć nadživotom i smrti iz ruku svog oca ipoložio je u ruke bogova. Podpretpostavkom da bogova ima, i da ihboli dupe za nas. U suprotnom, uDornjaninovim sam rukama. Šta godsad da se desi, Tirion je bio zadovoljanjer je skršio planove lorda Tivina. Akoprinc Oberin pobedi, to će dodatnopodstreknuti mržnju Visokog Sada premaDornjanima; Mejs Tirel će videti čovekakoji je obogaljio njegovog sina kakopomaže kepecu koji je zamalo otrovaonjegovu kći da izbegne zasluženoj kazni.

A ako prevlada Planina, Doran Martelće verovatno zahtevati objašnjenje zaštoje njegov brat umesto pravde koju mu jeTirion obećao dobio smrt. Dorna ćemožda ipak krunisati Mirselu.

Skoro da je bilo vredno umreti zaradsaznanja kolike je nevolje izazvao.Hoćeš li doći da vidiš kraj, Šai? Hoćešli stajati sa ostalima i gledati kako miser Ilin odseca ružnu glavu? Hoće li tinedostajati tvoj lanisterski džin kadabude mrtav? Iskapi vino, baci čašu ustranu i snažno zapeva:

Niz obronke se brda spušto vrhom,i jurio, na konju, celim gradom,niz pločnike, niz basamke se krio,

rad uzdaha je ženskog jaho kradom.Jer tajno bescen-blago dole skriva,- i sram zbog njega ćuti, i

blaženstvo.O, nema toga lanca ni sindžira što

vežesnagom poljupca joj ženskog! Ser Kevan ga te noći nije posetio.

Verovatno je sa lordom Tivinompokušavao da smiri Tirele. Bojim se dasam tog strica poslednji put video.Nasu još jednu čašu vina. Šteta što jenaredio ubistvo Simona Srebrnjezika prenego što je čuo sve reči te pesme. Pesmai nije bila tako loša, ako ćemo pravo.Posebno u poređenju sa onima koje će

se o njemu u budućnosti sastavljati. „О,nema toga lanca ni sindžira što vežesnagom poljupca joj ženskog“, zapeva.Možda bi ostale strofe mogao sam danapiše. Ako dovoljno poživi.

Te noći je, začudo, Tirion Lanisterspavao dugo i mirno. Ustao je s prvimsvetlom, odmoran i dobrog apetita, idoručkovao prženi hleb, krvavice, pitu sjabukom i dvostruku porciju prženih jajasa crnim lukom i vatrenim dornskimpaprikama. Onda je zamolio stražare daposeti svog megđandžiju. Ser Adam jepristao.

Tirion zateče princa Oberina kakoispija čašu crnog vina u društvu četirimlađa dornska plemića dok oblačioklop. „Dobro ti jutro želim, moj

gospodaru“, reče princ. „Jesi li za čašuvina?“

„Zar je pametno da piješ pre borbe?“„Uvek pijem pre borbe.“„Zbog toga bi mogao da pogineš. Još

gore, zbog toga bih mogao da poginemja.“

Princ Oberin se nasmeja. „Bogovibrane nedužne. Ti jesi nedužan, nadamse?“

„Samo za Džofrijevo ubistvo“, priznaTirion. „Iskreno se nadam da znaš sačime ćeš se suočiti. Gregor Kleganije...“

„...povelik? To sam već čuo.“„Visok je gotovo osam stopa i teži

bar sto pedeset oka čistih mišica. Borise velikim dvoručnim mačem, ali mu

treba samo jedna ruka da bi njimeizmahivao. Dešavalo se da raspolutiljude jednim jedinim udarcem. Oklop muje tako težak da manji čovek ne bimogao da ga ponese, a kamoli da se unjemu kreće.“

To nije ostavilo neki utisak na princaOberina. „I pre sam ubijao krupne ljude.Tajna je u tome da ih baciš na zemlju.Kada jednom padnu, mrtvi su.“Dornjanin je zračio takvim vedrimsamopouzdanjem da se Tirion skorooseti sigurno, sve dok se ovaj ne okrenui reče: „Demone, moje koplje!“ SerDemon mu ga baci, i Crvena Kobra gauhvati u letu.

„Nameravaš da se protiv Planineboriš kopljem?“ Od toga Tiriona iznova

obuze nemir. U bici, zbijeni redovikopljanika činili su opasan zid, ali jedvoboj protiv veštog mačevaoca bionešto sasvim drugo.

„Mi u Dorni volimo koplja. Osimtoga, to je jedini način da sesuprotstavim njegovom dužem domašaju.Pogledaj, lorde Bauče, ali se postaraj daga ne dotakneš.“ Koplje je bilo odjasena, osam stopa dugačko, glatkog,debelog i teškog držalja. Poslednje dvestope behu od čelika: tanan vrh u oblikulista koji se sužavao do opakog šiljka.Oštrice su izgledale kao da čovek njimamože da se brije. Kada Oberin obrnudržalje između dlanova, ivice vrha crnozasijaše. Ulje? Ili otrov? Tirion shvatida ne želi da zna. „Nadam se da si vešt

sa tim“, reče sumnjičavo.„Nećeš imati razloga za pritužbe.

Mada ser Gregor možda hoće. Kolikogod mu oklop bio debeo, na zglobovimaće biti otvora. S unutrašnje strane kolenai laktova, ispod pazuha... Naći ću mestoda ga zagolicam, obećavam ti.“ Odložikoplje u stranu. „Kaže se da Lanisteruvek plaća svoje dugove. Možda ćešpoći u Sunčevo koplje sa mnom kada sedanašnje krvoproliće okonča. Mombratu Doranu bi bilo veoma drago daupozna zakonitog naslednika Livačkestene... posebno ako povede i svojuljupku ženu, gospu od Zimovrela.“

Misli li to zmija da sam Sansu negdesakrio, kao veverica lešnike za zimu?Ako je tako, Tirion nije imao nameru da

ga razuverava. „Putovanje u Dornumoglo bi biti veoma prijatno, kada malobolje razmislim.“

„Razmisli o dužoj poseti.“ PrincOberin otpi malo vina. „Ti i Doranimate mnoga zajednička interesovanja okojima možete da pričate. Muziku,trgovinu, istoriju, vino, kepečevnovčić... zakone o nasleđivanju. Nemasumnje da će saveti njenog stricapomoći kraljici Mirseli u teškim danimakoji nas čekaju.“

Ako su Varisove ptičice slušale,Oberin se postarao da imaju šta da čuju.„Mislim da ipak hoću tu čašu vina“, rečeTirion. Kraljica Mirsela? To bi bilomnogo primamljivije kada bi zaistamogao da izvuče Sansu iz rukava. Ako se

ona opredeli za Mirselu a ne zaTomena, da li bi je Sever sledio? To očemu je Crvena Kobra pričao bila jeveleizdaja. Da li bi Tirion stvarnomogao da zarati protiv Tomena, protivvlastitog oca? Sersei bi propljuvala krv.Možda bi vredelo, samo radi toga.

„Sećaš li se priče koju sam ti ispričaoo našem prvom susretu, Bauče?“ upitaprinc Oberin kad je Kopile od Božjemilosti klekao pred njim da mu pričvrstištitnike za cevanice. „Moja sestra i janismo došli u Livačku stenu samo raditvog repa. Bili smo u jednoj vrstipotrage. Potrage koja nas je odvela uZvezdopad, Senicu, Starigrad, Štitove,Krejkdvor i konačno u Livačku stenu...ali nam je pravo odredište bio brak.

Doran je bio veren s ledi Melarijom odNorvosa, tako da su ga ostavili da čuvaSunčevo koplje. Moja sestra i ja jošnikome nismo bili obećani.

Eliji je sve to bilo uzbudljivo. Bila jeu tim godinama, a zbog nežnog zdravljanikada nije mnogo putovala. Ja sam sezabavljao izrugujući se sestrinimudvaračima. Bio je tu Mali Lord Lišaj,Štitonoša Šugavac, jedan koga samprozvao Kit Koji Hoda, i tome slično.Jedini iole pristojan bio je mladi BelorHajtauer. Lepuškast momak, i mojasestra se skoro u njega zaljubila, sve dokmu se jednom nije desio maler da prdneu našem društvu. Odmah sam ga prozvaoBelor Brzoprd, i posle Elija nije moglada ga pogleda a da ne prasne u smeh.

Bio sam čudovišan mladić, neko jetrebalo da mi iščupa pogani jezik.“

Da, složi se Tirion ćutke. BelorHajtauer više nije bio mlad, ali je ostaonaslednik lorda Lejtona; bogat, naočit ivitez na besprekornom glasu. Sada su gazval i Belor Blistavsmeh. Da se Elijaudala za njega umesto za RegaraTargarjena, možda bi sada bila uStarigradu, okružena decom. Pitao sekoliko je života taj prdež ugasio.

„Lanisgrad se nalazio na kraju našegputa“, nastavi princ Oberin dok mu jeser Aron Korgil pomagao da obučepostavljenu kožnu tuniku i šnirao mu jena leđima. „Jesi li znao da su se našemajke odavno poznavale?“

„Čini mi se da se sećam kako su bile

zajedno na dvoru kao devojčice. Pratiljeprinceze Raele?“

„Baš tako. Ja sam smatrao da su tajplan naše majke zajedno iskovale.Štitonoša Šantavac i njegov soj i raznebubuljičave device koje su izvođenepred mene bili su bademi pred gozbu,služili su samo da nam razbude apetit.Glavno jelo je trebalo da budeposluženo u Livačkoj steni.“

„Sersei i Džejmi.“„Baš pametan kepec. Elija i ja smo

bili stariji, naravno. Tvom bratu i sestrijoš nije moglo biti osam ili devetgodina. Ipak, razlika od pet ili šestgodina dovoljno je mala. A na našembrodu je čekala prazna kabina, veomalepa kabina, kakva se obično čuva za

neku osobu izuzetno visokog roda. Kaoda smo nameravali da nekoga povedemonazad u Sunčevo koplje. Mladog paža,možda. Ili pratilju za Eliju. Tvoja gospamajka je nameravala da veri Džejmija smojom sestrom, ili Sersei sa mnom.Možda oboje.“

„Možda“, reče Tirion. „Ali je mojotac...“

„...vladao Sedam kraljevstava, ali jenjime kod kuće vladala njegova gospažena, ili je bar tako moja majka uvektvrdila.“ Princ Oberin diže ruke da mulord Dagos Menvudi i Kopile od Božjemilosti prebace preko glave dugačkukapuljaču od čelične žice. „U Starigradusmo saznali za smrt tvoje majke ičudovišno dete koje je rodila. Možda

bismo se tada i vratili, ali je moja majkaodlučila da produžimo plovidbu.Ispričao sam ti kakvu smo dobrodošlicuzatekli u Livačkoj steni.

Jedno ti nisam rekao: da je mojamajka čekala koliko je bilo pristojno, aonda saopštila tvom ocu naše namere.Godinama kasnije, na samrti, ispričalami je da ju je lord Tivin oštro odbio.Obavestio ju je da će ćerku dati princuRegaru. A kada je zatražila Džejmija zaEliju, umesto njega ponudio je tebe.“

„А tu je ponudu ona shvatila kaostrašnu uvredu.“

„Što i jeste bila. Čak i ti to sigurnovidiš?“

„О, sigurno.“ Sve se vraća nazad inazad, pomisli Tirion, do naših majki i

očeva i njihovih roditelja pre njih. Mismo lutke koje igraju na žicama onihšto su bili pre nas, a jednog dana ćenaša deca preuzeti naše žice i igratiumesto nas. „Ра, princ Regar se oženioElijom od Dorne, a ne Sersei Lanisterod Livačke Stene. Tako da izgleda da jetvoja majka pobedila u tom dvoboju.“

„Ona je tako mislila“, složi se princOberin, „ali tvoj otac nije čovek kojizaboravlja takve neuspehe. To je jednompokazao lordu i ledi Tarbek, i Rejnimaod Kastamira. Kacigu, Dagose.“Menvudi mu je pruži; visoku zlatnukacigu sa bakarnim diskom na čelu,suncem Dorne. Vizir je bio uklonjen,vide Tirion. „Elija i njena deca su dugočekali na pravdu.“ Princ Oberin navuče

rukavice od meke crvene kože i ponovouze koplje. „Ali će je danas dobiti.“

Spoljašnje dvorište beše zatvorenozbog dvoboja. Tirion je morao daskakuće i trčkara da bi održao korak sadugonogim princom Oberinom. Zmijajedva čeka, pomisli on. Nadajmo se daje otrovnica. Dan beše siv i vetrovit.Sunce se s mukom probijalo krozoblake, ali Tirion nije mogao da odrediko će u toj bici pobediti, isto kao štonije mogao da odredi ko će pobediti udvoboju od koga mu je zavisio život.

Činilo se da je hiljadu ljudi došlo davidi hoće li on živeti ili umreti.Načičkali su se na zidinama i gurali seza mesto na stepenicama utvrda i kula.Posmatrali su sa vrata štala, sa prozora i

mostova, sa balkona i krovova. Advorište ih je bilo prepuno, toliko da suZlatni plaštovi i kraljevski gardistimorali da ih odgurnu ne bi li napravilidovoljno mesta za borbu. Neki sudovukli stolice da udobnije gledaju, doksu se drugi popeli na burad. Trebalo jeovo da obavimo u Zmajištu, pomisliTirion kiselo. Mogli bismo danaplatimo bakrenjak po glavi iisplatimo i Džofrijevo venčanje isahranu. Neki posmatrači su čak naramenima držali i malu decu, da bi boljevidela. Vikala su i pokazivala naTiriona.

I Sersei je bezmalo izgledala kao detepored ser Gregora. U oklopu, Planina jedelovao krupniji nego što bilo koji

čovek ima prava da bude. Ispoddugačkog žutog ogrtača sa tri crna psaKleganija nosio je teški oklop prekoverižnjače, mutan sivi čelik izgreban iulubljivan u mnogim bitkama. Ispod togasigurno ima tvrdu kožu i sloj postave.Velika kaciga pljosnatog vrha bila mu jezakovana za štitnik za grlo, sa otvorimaoko usta i nosa i uzanim prorezom zaoči. Kresta na vrhu beše u oblikukamene pesnice.

Ako je ser Gregor i patio od rana,Tirion tome sa druge strane dvorišta nijevideo ni traga. Izgleda kao od steneisklesan. Veliki mač mu je bio pobodenu zemlju pred njim, šest stopa iskrzanogmetala. Ser Gregorove ogromne šake učeličnim rukavicama nalik na rep jastoga

ležale su na krsnici s obe strane balčaka.Čak je i ljubavnica princa Oberinaprebledela kada ga je ugledala. „Borićešse sa tim?“ - upita Elarija Peščanaprigušenim glasom.

„Ubiću to“, odgovori bezbrižno njenljubavnik.

I Tirion je sumnjao, sada kada su senašli na ivici. Kada je pogledao princaOberina, zažalio je što ga ne braniBron... ili još bolje, Džejmi. CrvenaKobra je bio lagano oklopljen; štitniciza potkolenice, podlaktice i grlo, ramenai prepone. Osim toga je Oberin bioodeven u meku kožu i široku svilu. Prekožičane kapuljače nosio je listiće odblistavog bakra, ali mu sve to zajednonije pružalo ni četvrtinu zaštite

Gregorovog teškog punog oklopa. Bezvizira, prinčeva kaciga,nije vredela višeod pljosnatog šlema, nije imala čak ništitnik za nos. Okrugli čelični štit mu jebio sjajno uglačan i prikazivao je suncei koplje u crvenom zlatu, žutom zlatu,belom zlatu i bakru.

Pleši oko njega sve dok se toliko neumori da ne može ni ruku da digne, aonda ga baci na zemlju. Crvena Kobraje, izgleda, imao istu ideju kao i Bron.Ali je najamnik iskreno priznaoopasnosti takve taktike. Nadam se dosedam paklova da znaš šta radiš, zmijo.

Pored Desničine kule podignuta jeplatforma, na pola puta između dvojiceboraca. Tu je sedeo lord Tivin sa svojimbratom ser Kevanom. Kralj Tomen nije

bio prisutan; Tirion je bar na tome biozahvalan.

Lord Tivin načas pogleda svog sinakepeca, pa diže ruku. Desetak trubačaoglasiše fanfare da utišaju gledaoce.Prvoobrednik se dovuče sa visokomkristalnom krunom na glavi i pomoli seda im Otac na nebesima pomogne uovom suđenju, i da Ratnik da snage rucičoveka koji se bori za pravdu. To sam,rekao bih, ja, dođe Tirionu da vikne, alibi se oni samo smejali, a njemu je bilamuka od smeha.

Ser Ozmund Ketlblek doneseKleganiju njegov štit, ogromnu ploču odteške hrastovine uokvirenu crnimgvožđem. Kada Planina kliznu levicomkroz gajke, Tirion vide da su psi

Kleganija prebojeni. Ovog jutra je serGregor nosio sedmokraku zvezdu koju suAndali doneli u Vesteros kada su prviput prešli Usko more da savladaju Prveljude i njihove bogove. Vrlo pobožno odtebe, Sersei, ali sumnjam da će bogovibiti preterano impresionirani.

Delilo ih je pedeset koraka. PrincOberin je napredovao hitro, ser Gregorsa više pretnje. Ne trese se zemlja kadon hoda, reče Tirion sebi. To samo tučemoje srce. Kada se dva čoveka nađošena deset koraka, Crvena Kobra stade iviknu: „Rekli su ti ko sam ja?“

Ser Gregor zarokta kroz proreze.„Neki mrtvac.“ Neumoljivo nastavinapred.

Dornjanin kliznu u stranu. „Ја sam

Oberin Martel, princ od Dorne“, rečedok se Planina okretao da ga drži na oku.„Princeza Elija je bila moja sestra.“

„Kо?“ - upita Gregor Klegani,Oberinovo dugačko koplje ubode, ali

ga ser Gregor dočeka na štit, odbi odsebe i jurnu na princa, a mač mu sevnukroz vazduh. Dornjanin se izvi u siranu,netaknut. Koplje polete napred. Kleganizamahnu na njega, Martel ga povuče, aonda ponovo ubode. Metal zacvile nametalu kada se glava koplja odbi oPlaninine grudi, sekući ogrtač iostavljajući dugačku svetlu ogrebotinuna čeliku ispod njega. „Elija Martel,princeza od Dorne“, prosikta CrvenaKobra. „Silovao si je. Ubio si je. Pobiosi joj decu.“

Ser Gregor zastenja. Tromo jurnu ipokuša da udari Dornjanina u glavu.Princ Oberin ga s lakoćom izbeže.„Silovao si je. Ubio si je. Pobio si jojdecu.“

„Došao si da se boriš ili da pričaš?“„Došao sam da čujem tvoje

priznanje.“ Crvena Kobra hitro udariPlaninu u trbuh, bez posledica. Gregorzamahnu na njega, ali promaši. Dugačkokoplje se vinu iznad njegovog mača.Poput zmijskog jezika palacalo jenapred-nazad, pretilo da će udariti niskoa udaralo visoko, bockalo kapreponama, štitu, očima. Planina je barvelika meta, pomisli Tirion. PrincOberin nije mogao da promaši, madanijedan njegov udarac nije probijao

teški ser Gregorov oklop. Dornjanin jeneprekidno kružio, ubadao a ondaodskakao, terajući krupnijeg čoveka dase okreće iznova i iznova. Kleganipočinje da ga gubi iz vida. Planininakaciga imala je uzak prorez za oči, štomu je veoma ograničavalo vidokrug.Oberin je to dobro koristio, kao i dužinukoplja i svoju brzinu.

Tako se to nastavilo, naizgled dugo.Napred i nazad su se kretali prekodvorišta, i okolo i okolo u spiralama; serGregor je sekao vazduh dok ga jeOberinovo koplje pogađalo, jednom unogu, dva puta u slepoočnicu. IGregorov veliki hrastov štit takođe jetrpeo, sve dok iza zvezde ne proviripseća glava, a na drugim mestima se

pomoli golo drvo. Klegani bi s vremenana vreme zastenjao, a jednom ga Tirionču i kako psuje u bradu, ali se inačeborio u zlokobnoj tišini.

Za razliku od Oberina Martela.„Silovao si je“, viknu on, načinivšivarku. „Ubio si je“, reče izbegavšizamah odozgo Gregorovog velikogmača. „Pobio si joj decu“, viknu,udarivši u kolosovo grlo vrhom koplja,ali se ono samo uz škripu odbi oddebelog čeličnog štitnika.

„Oberin se igra s njim“, reče ElarijaPeščana.

Da ne bude samo igračka plačka,pomisli Tirion. „Planina je prevelik dabi bio ičija igračka.“

Svuda u dvorištu gledaoci su se

zbijali oko dvojice boraca, približavalise pedalj po pedalj da bi bolje videli.Kraljevi gardisti su pokušavali da ihodgurnu, snažno ih potiskujući svojimvelikim belim štitovima, ali radoznalacaje bilo na stotine, a ljudi u belimoklopima samo šestorica.

„Silovao si je.“ Princ Oberin odbizverski zamah vrhom svog koplja. „Ubiosi je.“ Uputi vrh koplja ka Kleganijevimočima, tako brzo da ogromni čovekustuknu. „Pobio si joj decu.“ Kopljezatreperi u stranu i nadole, ogrebavšiPlaninin prsnik. „Silovao si je. Ubio sije. Pobio si joj decu.“ Koplje je bilodve stope duže od ser Gregorovog mača,više nego dovoljno da ga drži naodstojanju. On je zamahivao na držalje

svaki put kada bi ga Oberin napao,pokušavajući da odseče vrh koplja, alije isto tako mogao da pokušava daodseče krila muvi. „Silovao si je. Ubiosi je. Pobio si joj decu.“ Gregor pokušada se zaleti na Oberina, ali ovaj poskočiu stranu i obiđe mu za leđa.

„Silovao si je. Ubio si je. Pobio si jojdecu.“

„Tišina.“ Ser Gregor kao da se kretaomalo sporije, a veliki mač mu se nijedizao onako visoko kao kada je dvobojpočeo. „Začepi prokletu gubicu.“

„Silovao si je“, reče princ, krećući seudesno.

„Dosta!“ - ser Gregor načini dvadugačka koraka i obruši mač kaOberinovoj glavi, ali se Dornjanin

ponovo povuče.„Ubio si je“, reče.„UMUKNI!“ Gregor bezglavo jurnu,

pravo na vrh koplja, koji se sudari sadesnom stranom njegovih grudi a ondakliznu bočno uz užasan čelični cijuk.Iznenada, Planina je bio dovoljno blizuda zada udarac, ogromni mač mu je bioblesak čelika. I posmatrači su urlali.Oberin izbeže prvi udarac i pusti koplje,sada beskorisno, pošto mu je ser Gregorprišao preblizu. Drugi zamah Dornjanindočeka na štit. Metal se sudari sametalom uz zveket koji je parao uši, iCrvena Kobra se zatetura unazad. SerGregor ga je pratio urlajući. On se nesluži recima, samo riče kao zver,pomisli Tirion. Oberinovo povlačenje

pretvori se u potpuni beg unazad, tekkoji pedalj ispred velikog mača koji muje zamahivao ka grudima, rukama, glavi.

Iza njega je bila štala. Gledaocizavrištaše i počeše da se guraju kako biim se sklonili s puta. Jedan udari uOberinova leđa. Ser Gregor zamahnusvom svojom životinjskom snagom.Crvena Kobra se baci na zemlju iotkotrlja. Nesrećni štalski momak izanjega nije bio tako brz. Kada mu se rukadiže da zaštiti lice, Gregorov mač jeodseče između lakta i ramena.„UMUKNI!“ - zaurla planina namomkove krike, pa ovog puta zamahnu ustranu i posla gornju polovinu momkoveglave preko dvorišta, praćenu pljuskomkrvi i mozga. Stotine gledalaca

najednom izgubiše sve zanimanje zakrivicu ili nevinost Tiriona Lanistera,sudeći po načinu na koji su se gurali iotimali da pobegnu iz dvorišta.

Ali Crvena Kobra od Dorne ponovoje bio na nogama, sa kopljem u ruci.„Elija“, viknu on ser Gregoru. „Silovaosi je. Ubio si je. Pobio si joj decu. Sadareci njeno ime.“

Planina se hitro okrenu. Kaciga, štit,mač, ogrtač; bio je isprskan krvlju odglave do pete. „Previše pričaš“,promumla. „Od tebe me boli glava.“

„Čuću te kako to kažeš. Ona je bilaElija od Dorne.“

Planina prezrivo frknu i jurnu... a utom trenu sunce se probi kroz niskeoblake koji su još od zore prekrivali

nebo.Sunce Dorne, reče Tirion sebi, ali se

Gregor Klegani prvi pomeri tako da musunce bije u leđa. Priglup i bezdušančovek, ali ima instinkte ratnika.

Crvena Kobra čučnu, škiljeći, iponovo ubode svojim kopljem. ŠerGregor pokuša da ga udari, ali je tajnapad bio samo zamka. U raskoraku,zatetura se napred.

Princ Oberin nagnu svoj ulubljenimetalni štit. Zrak sunčevog svetla odbise zaslepljujuće od uglačanog zlata ibakra, pravo kroz prorez na kaciginjegovog protivnika. Klegani diže svojštit da se zaštiti od bleska. Koplje princaOberina sevnu poput munje i nađe otvoru teškom oklopu, zglob ispod miške.

Gregor muklo zastenja kada Dornjaninuvrnu koplje pa ga izvuče. „Elija. Reci!Elija od Dorne!“ Kružio je, kopljaspremnog za još jedan ubod. „Elijа!“

I Tirion je ponavljao nešto nalik namolitvu. Padni i umri, tako je išla.Proklet bio, padni i umri! Krv koja jecurila iz Planinine miške sada je bilanjegova, a sigurno je u oklopu krvariojoš i gore. Kada pokuša da zakorači,jedno koleno zakleca. Tirion pomisli daće pasti.

Princ Oberin mu zađe za leđa.„ELIJA OD DORNE!“ - viknu. SerGregor poče da se okreće, ali presporo iprekasno. Vrh koplja ovog puta prođekroz stražnji deo kolena, kroz slojevekarika i kože između ploča na butini i

listu. Planina se zanese, zanjiha i srušilicem na zemlju. Ogromni mač mu odleteiz ruke. Sporo, tromo, on se okrenu naleđa.

Dornjanin odbaci svoj upropašćeništit, zgrabi koplje obema rukama iodšeta. Iza njega Planina zastenja ipridiže se na lakat. Oberin se okrenuhitro kao mačka i potrča na svog palogneprijatelja.„EEEEELLLLLIIIIIJJJJJAAAAAA/“ -urliknu kada zari koplje svom svojomtežinom. Glasan prasak držalja od jasenabio je skoro jednako prijatan zvuk kao iSersein besni krik, i na tren princ Oberinkao da dobi krila. Zmija je preskočilaPlaninu. Iz Kleganijevog trbuha štrčaloje četiri stope slomljenog koplja, a princ

Oberin se otkotrlja, ustade i otreseprašinu. Baci u stranu slomljeni krajdržalja i uze veliki dvoručni mač svogdušmanina. „Ako umreš pre nego štokažeš njeno ime, ser, progoniću te krozsvih sedam paklova“, obeća on.

Ser Gregor pokuša da ustane.Slomljeno koplje ga je probilo iprikovalo za zemlju. Stegnu držaljeobema rukama, stenjući, ali nije mogaoda ga iščupa. Pod njim se širilo crvenojezerce. „Svakog trena se osećam svenevinije“, reče Tirion Elariji Peščanoj.

Princ Oberin se približi. „Reci njenoime!“ Stavi jedno stopalo na Planininegrudi i obema rukama diže veliki mač.Da li je nameravao da odsečeGregorovu glavu ili mu nabije vrh kroz

prorez za oči, Tirion nikada nije saznao.Kleganijeva ruka polete i zgrabi

Dornjanina za koleno. Crvena Kobradivlje udari mačem, ali je već izgubioravnotežu, i oštrica samo napravi novuogrebotinu na Planininom štitniku zapodlakticu. I tad svi zaboraviše na mač,kada Gregorova šaka stegnu i cimnu ipovuče Dornjanina na sebe. Rvali su seu prašini i krvi, a slomljeno koplje senjihalo tamo-amo. Tirion sa užasom videda je Planina obavio jednu ogromnu rukuoko princa i da ga sve snažnije privlačina grudi, kao ljubavnika.

„Elija od Dorne“, svi čuše serGregora kako govori kada su se našlidovoljno blizu da se poljube. Njegovduboki glas odzvanjao je iz kacige.

„Ubio sam njeno usrano štene.“ Gurnuslobodnu šaku u Oberinovo nezaštićenolice, nabijajući mu čelične prste u oči.„Onda sam je silovao.“ Klegani tresnupesnicom u Dornjaninova usta,polomivši mu zube. „Onda sam jojsmrskao jebenu glavu. Ovako.“ Kadazamahnu ogromnom pesnicom, krv načeličnoj rukavici kao da se pušila nahladnom jutarnjem vazduhu. Začu semučan prasak. Elarija Peščana kriknu odužasa, a Tirionu doručak krenu izstomaka. Nađe se na kolenima kakobljuje slaninu i kobasicu i pitu sjabukama, i onu dvostruku porcijuprženih jaja sa crnim lukom i žestokimdornskim paprikama.

Nije čuo reči kojima ga je otac

osudio. Možda reči i nisu bile potrebne.Stavio sam svoj život u ruke CrveneKobre, a on ga je ispustio. Kada se, sazakašnjenjem, prisetio da zmije nemajuruke, Tirion poče histerično da se smeje.

Bio se spustio niz pola zavojitogstepeništa kada je shvatio da ga zlatniplaštovi ne vode natrag u odaju u kuli.„Idem u crne ćelije“, reče. Nisu sepotrudili da odgovore. Zašto trošiti rečina mrtve?

DENERISDeni je doručkovala ispod palme

koja je rasla u bašti na terasi, i gledalasvoje zmajeve kako se jure iznad vrhaVelike piramide, gde je nekada stajalaogromna bronzana harpija. Mirin jeimao na desetine manjih piramida, alinijedna nije bila ni upola visoka kaoova. Sa nje je mogla da vidi čitav grad:uske krivudave sokake i široke cigleneulice, hramove i žitnice, kolibe i palate,bordele i kupatila, vrtove i fontane,velike crvene krugove arena. A izazidina se pružalo kobaltno more,vijugavi Skahazadan, suvi smeđibregovi, spaljeni voćnjaci i pocrnela

polja. Gore u svojoj bašti, Deni seponekad osećala kao božanstvo koje živina najvišoj planini na svetu.

Osećaju li se sva božanstva ovakousamljeno? Neka sigurno. Misandei jojje ispričala za Gospodara sklada, komese klanja miroljubivi narod s Nata; on jejedini istinski bog, rekla je njena malapisarka, bog koji je uvek bio i koji ćeuvek biti, koji je stvorio mesec i zvezdei zemlju i sva stvorenja što po njoj hode.Siroti Gospodar sklada. Deni ga ježalila. Sigurno je užasno biti večno sam,u pratnji hiljada žena-leptira koje možešda stvoriš ili uništiš samo jednom rečju.Vesteros je bar imao sedam bogova,mada joj je Viseris rekao da nekiobrednici tvrde kako su sedmoro

zapravo samo lica jednog boga, sedamstrana istog kristala. To ju je zbunjivalo.Čula je da crveni sveštenici veruju u dvaboga, ali su to dvoje bili u večnom ratu.Deni se to dopadalo još i manje. Ne biželela da bude u večnom ratu.

Misandei joj posluži pačja jaja, psećukobasicu i pola čaše zaslađenog vinapomešanog sa sokom limete. Med jeprivukao muve, ali ih je mirišljavasveća rasterala. Ustanovila je da muvetu gore nisu takva smetnja kao u ostatkunjenog grada, što joj se kod piramidetakođe dopadalo. „Moram da zapamtimda uradim nešto povodom muva“, rečeDeni. „Ima li mnogo muva na Natu,Misandei?“

„Na Natu ima leptira“, odgovori

pisarka na Zajedničkom jeziku. „Jošvina?“

„Ne. Uskoro moram da sazovemdvor.“ Deni je veoma zavolelaMisandei. Mala pisarka krupnih zlatnihočiju bila je izuzetno mudra za svojegodine. A i hrabra je. Morala je dabude, da bi preživela život koji jevodila. Jednog dana se nadala da ćevideti to čudesno ostrvo Nat. Misandeije rekla da se Miroljubivi narod bavimuzikom, a ne ratom. Nisu ubijali, čak niživotinje; jeli su samo voće a nikadameso. Duhovi leptira, sveti njihovomGospodaru sklada, štitili su ostrvo odsvih koji su želeli da im naude. Mnogiosvajači su otplovili za Nat da okrvavesvoje mačeve, ali su se porazbolevali i

poumirali. Leptiri im, međutim, nepomažu kada brodovi trgovacarobovima dođu da ih otimaju. „Odvešćute kući jednog dana, Misandei“, obećaDeni. Da sam isto obećala Džori, bi lime ipak prodao? „Kunem se.“

„Ova je zadovoljna da ostane stobom, veličanstvo. Nat će biti gde jeste,uvek. Ti si dobra prema ovoj premameni.“

„А ti prema meni.“ Deni uze devojkuza ruku. „Pomozi mi da se obučem.“

Jiki pomože Misandei da je okupaju,dok je Iri prostirala odeću. Danas jenosila odoru od purpurnog satena iširoki srebrni pojas, a na glavi krunu satroglavim zmajem koju joj jeTurmalinsko bratstvo poklonilo u Kartu.

Papuče su joj takođe bile srebrne, satako visokim potpeticama da se stalnobojala kako će pasti. Kada se obukla,Misandei joj donese uglačano srebrnoogledalo da vidi kako izgleda. Deni jećutke zurila u sebe. Da li je ovo liceosvajača? Koliko je ona mogla da vidi,još je izgledala kao devojčica.

Niko je još nije zvao DenerisOsvajačica, ali će je možda zvati jednogdana. Egon Osvajač je zauzeo Vesterossa tri zmaja, ali je ona zauzela Mirin sakanalizacijskim pacovima i drvenomkitom, za manje od dana. Siroti Groleo.Znala je da još tuguje za svojim brodom.Ako ratna galija može da naleti i probijedrugi brod, zašto ne bi mogla kapije? Toje bila njena ideja kada je naredila

kapetanima da nasuču svoje lađe.Njihovi jarboli postali su njeni ovnovi,a rojevi oslobođenika su im rasturilikorita da sagrade pokretne štitove,kornjače, katapulte i lestvice. Najamnicisu svakom ovnu dali bezobrazno ime, paje tako glavni jarbol Meraksisa - nekadaDžosove šale - provalio istočnu kapiju.Džosova kita, tako su ga nazvali. Bitkaje besnela, ogorčena i krvava, čitav dani dobar deo noći kada je drvo počelo dapopušta, i kada se Meraksisovagvozdena figura sa pramca, nasmejanaglava lude, probila.

Deni je želela da sama predvodinapad, ali su svi njeni kapetani dojednoga rekli da bi to bilo ludilo, a njenikapetani se obično nisu slagali ni oko

čega. Umesto toga, ostala je pozadi, nasrebrnoj ždrebici, u dugačkoj verižnjači.Međutim, čula je kako grad pada kadasu se prkosni pokliči branilacapretvorili u prestrašene krike. Njenizmajevi su na tren zagrmeli kao jedan,ispunivši noć plamenom. Robovi ustaju,smesta je znala. Moji kanalizacijskipacovi su im pregledali lance.

Kada su Neokaljani skršili i poslednjiotpor i kada je pljačka završena, Deni jeušla u svoj grad. Gomile mrtvih predkapijom bile su toliko visoke da jeoslobođenicima trebao čitav sat daprokrče put za njenu srebrnu ždrebicu.Džosova kita i velika drvena kornjačakoja ga je štitila, prekrivena konjskimkožama, ležali su napušteni unutra.

Jahala je kraj spaljenih zgrada iporazbijanih prozora, kroz ciglene ulicesa slivnicima zatrpanim ukočenim inatečenim mrtvacima. Dok je prolazila,robovi su dizali krvave ruke ka njoj,klicali joj i zvali je „Мајkо“.

Na trgu ispred Velike piramide tiskalisu se očajni Mirinjani. Veliki gospodarina jutarnjem svetlu uopšte nisu izgledaliveliki. Bez dragulja i obrubljenih tokara,delovali su žalosno; krdo staraca svelihjaja i pegave kože, i mladića sa smešnimkosama. Žene su im bile ili meke ipunačke, ili suve kao staro granje, a bojena licima razmazale su im se od suza.„Hoću vaše vođe“, rekla im je Deni.„Predajte ih, i ostali će biti pošteđeni.“

„Koliko?“ - upitala je jedna starica

kroz jecaje. „Koliko moraš da ih dobiješda nas poštediš?“

„Stotinu šezdeset i tri“, odgovorila jeDeni.

Razapela ih je na drvene stubove okotrga, a svaki je pokazivao rukom na svogsuseda. Bes je bio žestok i vreo u njojkada je to naredila; osećala se kao zmajosvetnik. Ali kasnije, kada je prošla krajljudi koji su umirali na stubovima, kadaje čula njihove krike i omirisala njihoveiznutrice i krv...

Deni odloži čašu, namrštena. To jebila pravda. Jeste. Uradila sam to zbogdece.

Njena primaća odaja nalazila se nanižem spratu, prostorija visoke tavanice,puna odjeka, sa zidovima od ljubičastog

mermera. Uprkos veličanstvenomizgledu, bila je prohladna. Tu je bio ipresto, fantastično sedište od rezbarenogi pozlaćenog drveta u obliku besneharpije. Dobro ga je odmerila, a ondanaredila da ga iscepaju za ogrev. „Nećuda sedim u krilu harpije“, rekla im je.Umesto toga, sela je na jednostavnuklupu od abonosovine. Služila je, madaje čula Mirinjane kako mrmljaju da to nepriliči kraljici.

Njeni krvorodnici su je čekali.Srebrna zvonca zveckala su u nauljenimpletenicama, a na sebi su nosili zlato idragulje ubijenih. Mirin beše nepojamnobogat. Čak su i njeni najamnici delovalizasićeno, bar privremeno. Na suprotnomkraju sobe, Sivi Crv je stajao u

jednostavnoj uniformi Neokaljanih, sašiljatom bronzanom kacigom ispodmiške. Na njih uvek može da se osloni,ili se bar tako nadala... i na Mrkog BenaPlama takođe, pouzdanog Bena sanjegovom sivobelom kosom iizbrazdanim licem, kоga su njenizmajevi voleli. I Darija kraj njega,svetlucavog od zlata. Dario i Ben Plam,Sivi Crv, Iri, Jiki, Misandei... dok ih jeposmatrala, Deni se zapita ko će je odnjih sledeći izdati.

Zmaj ima tri glave. Postoje dvamuškarca na svetu kojima ću moći daverujem, ako budem mogla da ih nađem.Onda neću biti sama. Bićemo trojeprotiv čitavog sveta, kao Egon i njegovesestre.

„Da li je noć bila mirna kao što mi sečinilo?“ - upita Deni.

„Izgleda da jeste“, odgovori MrkiBen Plam.

Bilo joj je drago. Mirin je divljačkiopljačkan, kao što se uvek dešava sa tekosvojenim gradovima, ali je Deni bilaodlučna da tome mora doći kraj, sadakada je grad njen. Obznanila je da će seubice vešati, pljačkaši gubiti ruku, asilovatelji muškost. Na zidinama su seljuljala osmorica ubica, a Neokaljani sunapunili bure krvavim šakama i mekimcrvenim crvima, ali je Mirin ponovo biomiran. Ali hoće li taj mir još dugopotrajati?

Muva joj oblete oko glave. Deni jeotera, nervozna, ali se ova gotovo

smesta vrati. „U ovom gradu ima previšemuva.“

Ben Plam se prodorno nasmeja.„Meni je muva jutros bilo i u pivu.Jednu sam progutao.“

„Muve su osveta mrtvaca.“ Dario seosmehnu i pogladi srednji krak svojebrade. „Leševi rađaju crve, a crvi rađajumuve.“

„Onda ćemo se otarasiti leševa.Počevši od ovih dole na trgu. Sivi Crve,hoćeš li se postarati za to?“

„Kraljica zapoveda, ovi izvršavaju.“„Bolje ponesi i džakove uz ašove,

Crve“, posavetova Mrki Ben Plam.„Davno su prezreli. Padaju sa stubova ukomadima, na sve strane, i prepuni su...“

„Zna. Znam i ja.“ Deni se priseti

užasa koji je osetila kada je videla Trgkažnjavanja u Astaporu. Stvorila samjednako velik užas, ali su oni to sigurnozaslužili. Surova pravda je ipakpravda.

„Veličanstvo“, reče Misandei,„Gišani sahranjuju svoje mrtve ukriptama ispod svojih kuća. Ako iskuvaškosti i čiste ih vratiš njihovimporodicama, biće to milosrdno delo.“

Udovice će me ipak proklinjati.„Neka onda bude tako.“ Deni mahnuDariju. „Koliko ih ovog jutra traži daizađe pred mene?“

„Dvojica žele da se okupaju uzracima tvog sjaja.“

Dario je sebi u Mirinu opljačkaopotpuno novu garderobu, pa je zato

obojio svoju trokraku bradu i kovrdžavukosu u raskošnu nijansutamnoljubičastog, da bi mu se uz njuslagala. Zbog toga su mu i oči izgledalegotovo ljubičasto, kao da je nekiValirjanin iz prohujalih vremena. „Stiglisu noćas na Modroj zvezdi, trgovačkojgaliji iz Karta.“

Brodu za prevoz robova, hoćeš dakažeš. Deni se namršti. „Kо su oni?“

„Zvezdin kapetan i jedan koji tvrdi dagovori u ime Astapora.“

„Prvo ću primiti izaslanika.“Ispostavilo se da je to bledunjav

čovek lasičjeg lica, sa ogrlicama odbisera i kovanog zlata koje su mu teškovisile oko vrata. „Uzvišenosti!“ - viknu.„Ime mi je Gel. Donosim pozdrave

Majci Zmajeva od kralja Kliona odAstapora, Kliona Velikog.“

Deni se ukoči. „U Astaporu samostavila veće da njim upravlja. Vidara,učenjaka i sveštenika.“

„Uzvišenosti, ti lukavi razbojnici sute izneverili. Otkriveno je da su smeralida vrate na vlast Dobre gospodare, anarod ponovo bace u lance. Veliki Klionje razotkrio njihov plan i odsekao imglave satarom, a zahvalni narodAstapora ga je zbog hrabrosti krunisao.“

„Plemeniti Gele“, upita Misandeiastaporskim narečjem, „da li je to istiKlion kome je vlasnik nekada bioGrazdan mo Alor?“

Glas joj je zvučao nedužno, ali se nato pitanje izaslanik očigledno uznemiri.

„Isti taj“, priznade. „Velik čovek.“Misandei se nagnu ka Deni. „Bio je

kasapin u Grazdanovoj kuhinji“,prošaputa joj devojčica na uho. „Pričalose da niko u Astaporu ne može brže odnjega da zakolje svinju.“

Dala sam Astaporu kralja kasapina.Deni oseti da joj je muka, ali je znala daizaslanik to ne sme da vidi. „Moliću seda kralj Klion vlada dobro i mudro. Štaželiš od mene?“

Gel protrlja usta. „Možda bi trebaloda porazgovaramo nasamo,veličanstvo?“

„Ја nemam tajni pred svojimkapetanima i zapovednicima.“

„Biće tvoja volja. Veliki Klion mi jenaredio da prenesem njegovu odanost

Majci Zmajeva. Tvoji neprijatelji sunjegovi neprijatelji, kaže, a najvećimeđu njima su Mudri gospodari izJunkaija. Predlaže savez izmeđuAstapora i Mirina, protiv Junkaija.“

„Zaklela sam se da se Junkajanimaništa neće desiti ako oslobode svojerobove“, reče Deni.

„Tim junkajskim psima ne može severovati, uzvišenosti. Čak i sada kujuzavere protiv tebe. Digli su nove čete,vežbaju ih ispred zidina, grade ratnebrodove, šalju glasnike u Novi Gis iVolantis na zapadu, da sklope saveze inađu najamnike. Poslali su čak i jahače uVes Dotrak da dovedu kalasar koji bi tenapao. Veliki Klion ti poručuje da se neplašiš Astapor ne zaboravlja. Astapor te

neće izneveriti. Da bi potvrdio svojuodanost, Veliki Klion nudi da zapečatisavezništvo brakom.“

„Brakom? Sa mnom?“Gel se osmehnu. Zubi mu behu smeđi

i truli. „Veliki Klion će ti dati mnogesnažne sinove.“

Deni shvati da je ostala bez reči, alijoj mala Misandei priteče u pomoć. „Dali mu je prva žena rodila sinove?“

Izaslanik je nesrećno pogleda. „VelikiKlion ima tri kćeri od prve žene. Dvenove žene su mu trudne. Ali namerava daih sve odbaci ako Majka Zmajevapristane da se uda za njega.“

„Baš plemenito od njega“, reče Deni.„Razmisliću o svemu što si rekao, mojgospodaru.“ Naredi da Gelu daju odaje

u kojima će prenoćiti, negde niže upiramidi.

Sve moje pobede mi se u rukamapretvaraju u pepeo, pomisli. Šta god dauradim, stvaram samo smrt i užas.Kada vesti o onome što se desilo uAstaporu dopru do ulica, a to će seubrzo desiti, desetine hiljadanovooslobođenih mirskih robovasigurno će odlučiti da je slede kadakrene na zapad, iz straha od onoga što ćeih zadesiti ako ostanu... a ipak, na maršuih možda čeka gora sudbina. Čak i daisprazni sve žitnice u gradu i ostaviMirin da gladuje, kako da nahrani tolikomnoštvo? Na putu su je čekale mnogemuke, krvoprolića i opasnosti. SerDžora ju je na to upozorio. Upozorio ju

je na toliko toga... on je... Ne, neću damislim na Džoru Mormonta. Neka jošmalo čeka. „Sada ću da primim togtrgovačkog kapetana“, objavi ona.Možda će on imati bolje vesti.

To je bila uzaludna nada. KapetanModre zvezde bio je Karćanin, tako daje obilno plakao kada ga je upitala zaAstapor. „Grad krvari. Mrtvacinesahranjeni trule na ulicama, svakapiramida je naoružani logor, a tržnicenemaju ni robova ni hrane da prodaju. Atek sirota deca! Siledžije kralja Satareugrabili su sve visokorođene dečake uAstaporu da naprave nove Neokaljaneza prodaju, mada će proći godine prenego što završe s obukom.“

Deni je najviše iznenadilo što uopšte

nije iznenađena. Shvatila je da sepriseća Iroi, male lazarinke koju jenekada pokušala da zaštiti, i onoga štajoj se desilo. Isto će se desiti i u Mirinukada jednom odem. Robovi iz arena,odgajeni i uvežbani za klanje, već su sepokazali kao nepokorni i prgavi. Činilose da misle kako je grad sada njihov,kao i svaki muškarac i žena u njemu.Dvojica njih bila su među osmoricomkoju je obesila. Ne mogu ništa više dauradim, reče sebi. „Šta želiš od mene,kapetane?“

„Robove“, odgovori on. „Mojaskladišta prepuna su slonovače, jantara,kože zorsa i druge fine robe. Ovde bih ihzamenio za robove, koje ću prodati uLisu i Volantisu.“

„Nemamo robova na prodaju“, rečeDeni.

„Moja kraljice?“ Dario zakoračinapred. „Rečna obala je puna Mirinjanakoji preklinju za dozvolu da se prodajuovom Karćaninu. Ima ih više negomuva.“

Deni je bila preneražena. „Oni hoćeda budu robovi?“

„Oni koji dolaze lepo govore idobrog su roda, mila kraljice. Takvirobovi su na velikoj ceni. U Slobodnimgradovima biće učitelji, pisari, roboviza krevet, čak i vidari i sveštenici.Spavaće u mekim posteljama, jestibogatu hranu i živeti u vilama. Ovde suizgubili sve, i žive u strahu i bedi.“

„Shvatam.“ Možda to i nije bilo tako

čudno ako su ove priče o Astaporuistinite. Deni se na tren zamisli. „Svakoko želi da se sam proda u ropstvoslobodan je da to učini.“ Diže ruku. „Aline mogu da prodaju svoju decu, niti mužmože da proda svoju ženu.“

„U Astaporu je grad dobijao desetideo cene svaki put kada bi rob promeniovlasnika“, reče joj Misandei.

„Mi ćemo uraditi isto“, odluči Deni.U ratovima se pomoću zlata pobeđujeisto koliko i pomoću mačeva. „Desetina.U zlatnicima ili srebrnjacima, ilislonovači. Mirinu ne trebaju šafran,karanfilić i kože zorsa.“

„Biće kao što naređuješ, slavnakraljice“, reče Dario. „Moje Olujnevrane će sakupiti tvoj desetak.“

Ako se Olujne vrane budu bavilesakupljanjem, bar će polovina nekakonestati, znala je Deni. Ali su Drugisinovi potpuno isti, dok su Neokaljanijednako nepismeni kao što su pošteni.„Sve mora da bude zapisano“; reče ona.„Potraži među oslobođenicima ljudekoji umeju da čitaju, pišu i sabiraju.“

Pošto je obavio posao, kapetanModre zvezde poklonio se i otišao. Denise nelagodno promeškolji na klupi odabonosovine. Užasavala se onoga što ćeda usledi, ali je ipak znala da je to ipredugo odlagala. Junkai i Astapor,pretnje ratom, bračne ponude, marš nazapad koji se preteći nadvija nadsvime... Potrebni su mi moji vitezovi.Trebaju mi njihovi mačevi, i trebaju mi

njihovi saveti. Pa ipak, od pomisli da ćeponovo videti Džoru Mormonta osetilase kao da je progutala kašiku punu muva;besno, uznemireno, mučno. Gotovo da jemogla da ih oseti kako joj zuje ustomaku. Ja sam krv zmaja. Moram dabudem jaka. U očima moram da imamvatru a ne suze kada ih budem videla.„Reci Belvasu da dovede mojevitezove“, naredi Deni pre nego što jeimala vremena da se predomisli. „Mojedobre vitezove.“

Snažni Belvas je dahtao od usponakada ih je sproveo kroz vrata, mesnatimšakama ih držeći za mišice. Ser Baristanje stupao visoko uzdignute glave, ali jeser Džora zurio u mermerni pod dok sepribližavao. Jedan je ponosan, drugi je

kriv. Starac beše obrijao belu bradu.Вez nje je izgledao deset godina mlađi.Ali je njen proćelavi medved delovaostarije od njega. Zastadoše pred klupom.Snažni Belvas zakorači unazad i prekrstiruke preko grudi punih ožiljaka. SerDžora se nakašlja. „Kalisi...“

Njegov glas joj je toliko nedostajao,ali je morala da bude stroga. „Tišina.Reći ću ti kada da govoriš.“ Ustade.„Kada sam vas poslala dole ukanalizaciju, jednim delom sam senadala da vas nikada više neću videti.Činilo mi se da je to prikladan kraj zalažove, da se udave u prljavštinitrgovaca robovima. Mislila sam da ćevam bogovi suditi, ali ste mi se ipakvratili. Moji odvažni vitezovi sa

Vesterosa, doušnik i izdajnik. Moj bratbi vas obojicu obesio.“ Bar bi Viseris touradio. Nije znala kako bi Regarpostupio. „Priznajem da ste mi pomoglida osvojim ovaj grad...“

Ser Džorina usta se stegnuše. „Mismo ti osvojili ovaj grad. Mikanalizacijski pacovi.“

„Tišina“, reče ona ponovo... mada jebilo istine u njegovim rečima. Dok suDžosova kita i drugi ovnovi lomiligradske kapije, a njeni strelci odapinjalijata vatrenih strela preko zidina, Deni jepod okriljem tame poslala dve stotineljudi uz reku da zapale korita u luci. Alito je bilo samo da bi prikrila svojeprave namere. Dok su upaljeni brodoviprivlačili poglede branilaca na

zidinama, nekoliko s uma sišlih plivačanašlo je ulaze u kanalizaciju i iščupalozarđalu gvozdenu rešetku. Ser Džora, serBaristan, Snažni Belvas i dvadesethrabrih budala kliznuli su ispod smeđevode i kroz cigleni tunel, mešani odrednajamnika, Neokaljanih i oslobođenika.Deni im je rekla da odaberu samo ljudekoji nemaju porodice... i po mogućstvu,čulo mirisa.

Imali su sreće isto koliko i hrabrosti.Prošlo je mesec dana od poslednje jačekiše, i voda je u kanalizaciji dopiralasamo do butina. Voštano platno koje suobmotali oko baklji sačuvalo ih je odvlage, tako da su imali svetla. Nekolikoslobodnjaka se prepalo ogromnihpacova, ali je onda Snažni Belvas

zgrabio jednog i pregrizao ga nadvoje.Jednog čoveka je ubio veliki bledigušter koji se pomolio iz mračne vode iodvukao ga za nogu, ali kada se površinaponovo namreškala, ser Džora je isekaozver mačem. Nekoliko puta su pogrešnoskrenuli, ali pošto su jednom izbili napovršinu, Snažni Belvas ih je poveo donajbliže arene, gde su iznenadili šačicučuvara i skinuli robovima lance. Zamanje od sat vremena, pola robova izmirinskih arena diglo se na ustanak.

„Pomogli ste da osvojim ovaj grad“,ponovi ona tvrdoglavo. „А služili ste medobro i u prošlosti. Ser Baristan me jespasao od Titanovog Kopileta i odŽalosnog čoveka u Kartu. Ser Džora meje spasao od trovača u Ves Dotraku, i

ponovo od Drogovih krvorodnika kadaje moje sunce-i-zvezde umro.“ Toliko jeljudi želelo njenu smrt da im je ponekadgubila broj. „А ipak ste me lagali, varalii izdali.“ Okrenu se ser Baristanu.„Štitio si mog oca mnogo godina, boriose uz mog brata na Trozupcu, ali sinapustio Viserisa u izgnanstvu i umestotoga kleknuo pred Uzurpatorom. Zašto? Ihoću istinu.“

„Neke istine je teško čuti. Robert jebio... dobar kralj... plemenit, hrabar...poštedeo mi je život, i živote mnogihdrugih... princ Viseris je bio tek dečak,trebalo je da prođu godine pre nego štobude stasao da vlada, a... oprosti mi,moja kraljice, tražila si istinu... čak i kaodete, tvoj brat Viseris je često podsećao

na svog oca, za razliku od Regara.“„Podsećao je na oca?“ Deni se

namršti. „Šta to znači?“Stari vitez nije zatreptao. „Tvog oca u

Vesterosu zovu ’Ludi Kralj’. Zar ti toniko nije rekao?“

„Rekao mi je Viseris.“ Ludi Kralj.„Uzurpator ga je tako zvao, Uzurpator injegovi psi.“ Ludi Kralj. „То je bilalaž.“

„Zašto tražiš istinu“, reče ser Baristantiho, „ako ćeš za nju biti gluva?“ Zastaoje, pa nastavio. „Već sam ti pre rekao dakoristim lažno ime kako Lanisteri ne biznali da sam ti pristupio. To je manje odpola istine, veličanstvo. Istina je da samželeo da te neko vreme posmatram prenego što ti zavetujem svoj mač. Da

budem siguran da nisi...“„...kći svog oca?“ Ako nije kći svog

oca, čija je onda?„...luda“, završi on. „Ali u tvojoj krvi

ne vidim nečistoće.“„Nečistoće?“ Deni se nakostreši.„Ја nisam meštar da ti navodim iz

istorijskih knjiga, veličanstvo. Moj životsu bili mačevi, a ne knjige. Ali svakodete zna da su Targarjeni oduvek plesalipreblizu ludilu. Tvoj otac nije bio prvi.Kralj Džeheris mi je jednom rekao da suludilo i veličina dva lica istog novčića.Svaki put kada se rodi novi Targarjen,rekao je, bogovi bacaju novčić u vazduhi svet zadržava dah da vidi kako ćepasti.“

Džeheris. Ovaj starac je znao mog

dedu. Od te pomisli zastade. Većinanjenog znanja o Vesterosu poticala je odnjenog brata, a ostatak od ser Džore. SerBaristan je sigurno zaboravio više negošto su njih dvojica ikada znala. Ovajčovek može da mi kaže odakle potičem.„Znači, ja sam novčić u rukama nekogboga, da li mi to govoriš, ser?“

„Ne“, odgovori ser Baristan. „Ti sizakonita naslednica Vesterosa. Do krajasvojih dana ostaću tvoj verni vitez, akosmatraš da sam zaslužio da ponovonosim mač. U suprotnom, biću srećan daslužim Snažnog Belvasa kao štitonoša.“

„Šta ako budem smatrala da si jedinozaslužio da mi budeš luda.“ upita Deniprezrivo. „Ili možda kuvar?“

„Biće mi čast, veličanstvo“, reče

Selmi sa tihim dostojanstvom. „Umemda pečem jabuke i kuvam govedinu ništalošije od drugih ljudi, a ispekao sammnoge patke na logorskim vatrama.Nadam se da ih voliš masne, sa reškožicom i krvavim kostima.“

Na to je morala da se osmehne. „Bilabih luda da jedem takvu hranu. BenePlame, dođi i daj ser Baristanu svojdugački mač.“

Ali Belobradi nije hteo da ga primi.„Svoj sam mač bacio pred Džofrijevenoge i od tada drugi nisam dirnuo. Samoću iz ruku svoje kraljice ponovoprihvatiti mač.“

„Kako želiš.“ Deni uze mač od MrkogBena Plama i pruži mu ga, balčakomnapred. Starac ga primi sa

strahopoštovanjem. „Sada klekni“, rečemu ona, „i zakuni ga meni na vernost.“

On se spusti na jedno koleno i položisečivo pred nju dok je izgovarao reči.Deni jedva da ih je čula. Sa njim je bilolakše, pomisli. Sa drugim, će biti teže.Kada ser Baristan završi, ona se okrenuDžori Mormontu. „А sada ti, ser. Recimi istinu.“

Vrat krupnog čoveka beše crven; odbesa ili srama, nije znala. „Pokušao samda ti kažem istinu, na desetinu puta.Rekao sam ti da Arstan nije taj za kogase izdaje. Upozorio sam te da ne veruješKsaru i Pjatu Priju. Upozorio sam te...“

„Upozorio si me na sve osim na sebesamog.“ Njegova drskost je razbesne.Trebalo bi da bude skrušeniji. Trebalo

bi da me moli za milost. „Ne verujnikome sem Džori Mormontu, rekao si...a sve vreme si bio Paukovo stvorenje!“

„Nisam ja ničije stvorenje. Primiosam evnuhovo zlato, tačno. Naučio samneke šifre i napisao neka pisma, ali je tobilo sve...“

„Sve? Uhodio si me i prodao mojimneprijateljima!“

„Neko vreme.“ Nerado je toprocedio. „Prestao sam.“

„Kada? Kada si prestao?“„Napisao sam jedan izveštaj iz Karta,

ali...“„Iz Karta?“ Deni se nadala da se to

okončalo mnogo ranije. „Šta si pisao izKarta? Da si sada moj čovek, da ne želišviše da učestvuješ u njihovim

spletkama?“ Ser Džora nije mogao da jepogleda u oči. „Kada je Kal Drogoumro, zatražio si da pođem s tobom u JiTi i na Žadno more. Da li je to bila tvojaili Robertova želja?“

„Da bih te zaštitio“, bio je uporan.„Da bih te držao daleko od njih. Znaosam kakve su oni zmije...“

„Zmije? A šta si ti, ser?“ Pomislila jena nešto neizrecivo. „Rekao si im danosim Drogovo dete...“

„Kalisi... „„Ne pokušavaj da porekneš, ser“,

reče ser Baristan oštro. „Bio samprisutan kada je evnuh saopštio Veću, aRobert odlučio da veličanstvo i njenodete moraju da umru. Ti si bio izvor,ser. Čak se pričalo i da ćeš možda ti to

da izvršiš, u zamenu za pomilovanje.“„Laž.“ Ser Džorino lice potamne.

„Nikada ne bih... Deneris, ja sam tesprečio da popiješ ono vino.“

„Da. A kako si znao da je otrovano?“„Samo... samo sam sumnjao...

karavan je doneo pismo od Varisa, onme je upozorio da će biti pokušaja. Hteoje da te posmatram, da, ali ne i da ti senešto dogodi.“ Pade na kolena. „Da imja nisam rekao, neko drugi bi. To sigurnoznaš.“

„Znam da si me izdao.“ Ona dodirnusvoj stomak, u kome je stradao njen sinRego. „Znam da si ti kriv što je trovačpokušao da ubije mog sina. To je ono štoznam.“

„Ne... ne.“ On zavrte glavom. „Nisam

nameravao... oprosti mi. Moraš da mioprostiš.“

„Moram?“ Bilo je prekasno. Trebaloje da počne molbom za oproštaj. Nijemogla da ga pomiluje kao što jenameravala. Vukla je trgovca vinom zasvojim konjem sve dok od njega ništanije ostalo. Zar čovek koji ga je doveone zaslužuje isto? Ovo je Džora, mojžestoki medved, desna ruka koja menikada nije izneverila. Bez njega bihbila mrtva, ali... „Ne mogu da tioprostim“, reče. „Ne mogu.“

„Oprostila si starcu...“„Lagao me je za svoje ime. Ti si

prodavao moje tajne ljudima koji suubili mog oca i oteli presto mog brata.“

„Štitio sam te. Borio se za tebe.

Ubijao za tebe.“Poljubio me, pomisli ona, izdao me.„Išao sam u kanalizaciju kao pacov.

Radi tebe.“Možda bi najmilosrdnije bilo da si

tamo poginuo. Deni ne reče ništa. Nijebilo šta da se kaže.

„Deneris“, reče on, „voleo sam te.“I to je bilo to. Tri izdaje ćeš doživeti.

Jednu zbog krvi i jednu zbog zlata ijednu zbog ljubavi. „Kaže se da bogoviništa ne rade bez razloga. Nisi poginuo ubici, tako da sigurno imaju za tebe nekusvrhu. Ali ja je nemam. Neću da budeš umojoj blizini. Proteran si, ser. Vrati sesvojim gospodarima u Kraljevu Luku, posvoje pomilovanje. Ili idi u Astapor.Kralju kasapinu sigurno trebaju

vitezovi.“„Ne.“ On pruži ruku ka njoj. „Deni,

molim te, saslušaj me...“Ona ga udari po šaci. „Da se više

nikad nisi usudio da me dodirneš, niti daizgovoriš moje ime. Imaš do zore dasakupiš svoje stvari i odeš iz ovoggrada. Ako te jutro zatekne u Mirinu,narediću Snažnom Belvasu da ti zavrnešiju. Hoću. Veruj mi.“ Okrenu mu leđa, ahaljine se zavijoriše. Ne mogu dapodnesem da mu vidim lice. „Uklonitemi ovog lažova s očiju“, naredi. Nesmem da zaplačem. Ne smem. Akozaplačem, oprostiću mu. Snažni Belvaszgrabi ser Džoru za ruku i odvuče ganapolje. Kada se Deni osvrnu, vitez jehodao kao pijan, nesigurno i sporo.

Držala je pogled oboren sve dok ne začukako se vrata otvaraju i zatvaraju. Ondase teško spusti na klupu od abonosovine.Znači, i on je otišao. Moj otac i mojamati, moja braća, ser Vilem Deri,Drogo koji je bio moje sunce-i-zvezde,njegov sin što je u meni umro, a sada iser Džora...

„Kraljica ima dobro srce“, zapredeDario kroz tamnoljubičaste zaliske, „alitaj je mnogo opasniji od svih Oznaka iMira zajedno.“ Snažne šake su mumilovale balčake istovetnih mačeva, tebludne zlatne žene. „Ne treba čak ni rečda kažeš, moja svetlosti. Samo klimniglavom, i tvoj Dario će ti doneti njegovuružnu glavu.“

„Ostavite ga na miru. Tasovi su opet

u ravnoteži. Neka ide kući.“ Denizamisli Džoru kako ide između starihčvornovatih hrastova i visokih borova,kraj procvetalog gloga, sivog kamenjaprekrivenog mahovinom i ledenihpotočića što se spuštaju niz strma brda.Vide ga kako ulazi u dvor sagrađen odogromnih balvana, gde psi spavaju krajognjišta a zadimljeni vazduh ispunjavamiris mesa i medovine. „Zasad smozavršili“, reče svojim kapetanima.

Jedva se obuzdala da ne potrči uzširoke mermerne stepenice. Iri jojpomože da se presvuče u prijatnijuodeću od zvanične dvorske; vrećastevunene čakšire, široku čojanu tuniku iobojeni dotrački prsluk. „Drhtiš, kalisi“,reče devojka kada kleknu da veže

Denine sandale.„Hladno mi je“, slaga Deni. „Donesi

mi knjigu koju sam sinoć čitala.“ Želelaje da se izgubi u rečima, u drugimvremenima i mestima. Debela u kožuuvezana knjiga beše puna pesama i pričaiz Sedam kraljevstava. Dečjih priča, akoćemo pravo; previše jednostavnih imaštovitih da bi bile prava istorija. Svijunaci bili su visoki i naočiti, a izdajnicisu se lako prepoznavali po nemirnompogledu. A ipak ih je volela. Prošle noćije čitala o tri princeze u crvenoj kuli,koje je kralj zatvorio jer su bile suvišelepe.

Kada joj je sluškinja donela knjigu,Deni lako nađe stranicu na kojoj je stala,ali nije vredelo. Shvati da stalno čita isti

odlomak. Ser Džora mi je dao ovuknjigu kao svadbeni poklon, na dankada sam se udala za Kala Droga. AliDario je u pravu, nije trebalo da gaprognam. Trebalo je da ga zadržim iliubijem. Glumila je da je kraljica, ali seipak ponekad osećala kao uplašenadevojčica. Viseris je uvek govorio dasam glupača. Da li je zaista bio lud?Zatvori knjigu. Još je mogla da pozovenazad ser Džoru, ako poželi. Ili pošaljeDarija da ga ubije.

Deni od te odluke pobeže na terasu.Zateče Regala kako spava kraj bazena,zeleno i bronzano klupko što uživa usuncu. Drogon se smestio na vrhpiramide, na mesto gde je nekada stajalaogromna bronzana harpija, pre nego što

je ona naredila da je sruše. Raširio jekrila i zaurlao kad ju je video. OdViseriona nije bilo ni traga, ali kada jeprišla ogradi i pretražila obzorje, videbleda krila u daljini kako jedre iznadr e k e . Lovi. Svakog dana su sveodvažniji. A ipak bi osetila strah kada bipredaleko odleteli. Jednog dana semožda neće vratiti, pomisli.

„Veličanstvo?“Okrenu se i iza sebe vide ser

Baristana. „Šta još želiš od mene, ser?Poštedela sam te, primila te u svojuslužbu, sada mi daj malo mira.“

„Oprosti mi, veličanstvo. Samo...sada kad znaš ko sam...“ Starac jeoklevao „Vitez Kraljeve garde je uzkralja i dan i noć. Zbog toga naši zaveti

traže da štitimo njegove tajne kao štobismo mu štitili i život. Ali tajne tvogoca sada pripadaju tebi, zajedno satvojim prestolom, i... mislio sam damožda imaš pitanja za mene.“

Pitanja? Imala je stotinu pitanja,hiljadu, deset hiljada. Zašto nijednognije mogla da se seti? „Da li je moj otacstvarno bio lud?“ - izlete joj. Zašto topitam? „Viseris je govorio da su tepriče o ludilu deo Uzurpatorovihspletaka...“

„Viseris je bio dete, i kraljica ga ještitila što je bolje mogla. Sada mislimda je tvoj otac uvek imao malo ludila usebi. Ali je bio i velikodušan, srdačan itopao, tako da su mu ti ispadi opraštani.Njegova vladavina počela je sa toliko

nade... ali kako su godine prolazile,ispadi su postajali sve češći, sve dok...“

Deni ga zaustavi. „Želim li to sada dačujem?“

Ser Baristan se zamisli na tren.„Možda ne. Ne sada.“

„Ne sada“, složi se ona. „Jednogdana. Jednog dana mi moraš reći sve. Idobro i loše. Postoji nešto dobro što semože reći o mom ocu, zasigurno?“

„Postoji, veličanstvo. O njemu, ionima pre njega. Tvom dedi Džaherisu injegovom bratu, njihovom ocu Egonu,tvojoj majci... i Regaru. O njemu najvišeod svih.“

„Žalim što ga nisam upoznala.“ Glasjoj beše čežnjiv.

„Žalim što on nije upoznao tebe“,

reče stari vitez. „Kada budeš spremna,sve ću ti reći.“

Deni ga poljubi u obraz i otpusti ga.Te noći joj sluškinje donesoše

jagnjetinu sa salatom od suvog grožđa imrkve natopljenu u vinu i vruć lisnatihleb iz koga je kapao med. Nije moglada pojede ni zalogaj. Da li je Regarikada bio ovako umoran? pitala se. AEgon, nakon osvajanja?

Kasnije, kada je došlo vreme zaspavanje, Deni pozva Iri u svoj krevet,prvi put od broda. Ali čak i dok jedrhtala od oslobođene napetosti igrabila gustu crnu kosu svoje sluškinje,zamišljala je da je to Drogo drži... samose njegovo lice nekako pretvaralo uDariovo. Ako želim Darija, treba samo

da kažem. Ležala je prepletenih nogu saIr i . Oči su mu danas izgledale skoroljubičaste...

Denini snovi te noći behu mračni, i triputa se probudila iz napola upamćenihkošmara. Posle trećeg puta bila je suvišeuznemirena da bi se vratila u san.Mesečina je prodirala kroz kose prozorei srebrila mermerne podove. Krozotvorena vrata terase duvao je hladanpovetarac. Iri je čvrsto spavala kraj nje,usana blago otvorenih, a jedna tamnabradavica virila je iznad svileneposteljine. Na tren Deni oseti kušnju, alije zapravo želela Droga, ili moždaDarija. Ne Iri. Sluškinja je bila mila ivešta, ali su joj svi poljupci imali ukusdužnosti.

Ona ustade, ostavivši Iri usnulu namesečini. Jiki i Misandei spavale su uvlastitim krevetima. Deni navučespavaćicu i bosonoga pređe prekomermernog poda, na terasu. Vazduh bešehladan, ali joj je prijao osećaj trave podstopalima i zvuk lišća što se sašaptava.Talasići su se jurili na površini malogbazena i od njih je mesečev odrazsvetlucao i plesao.

Naslonila se na nisku ciglenu ograduda pogleda dole, na grad. Mirin jetakođe spavao. Možda izgubljen usnovima o boljim vremenima. Noć jeprekrivala ulice kao crno ćebe,sakrivajući leševe i sive pacove koji suizlazili iz kanalizacije da se na njimagoste, rojeve muva što ubadaju. Daleke

baklje crvenkasto su i žućkastosvetlucale tamo gde su njeni stražaripatrolirali, a ovde-onde vide i slabašnisjaj fenjera koji se kreću niz nekuuličicu. Možda neki od njih pripada serDžori, dok sporo vodi konja premak a p i j i . Zbogom, stari medvede.Zbogom, izdajniče.

Bila je Deneris Olujrođena,Neizgorela, kalisi i kraljica, MajkaZmajeva, ubica volšebnika, kršiteljlanaca, a na svetu nije bilo nikoga komeje mogla da veruje.

„Veličanstvo?“ Kraj nje je stajalaMisandei, umotana u čaršav, sa drvenimsandalama na stopalima. „Probudila samse i videla da te nema. Loše si spavala?Šta to gledaš?“

„Svoj grad“, reče Deni. „Tražila samkuću sa crvenim vratima, ali su po noćisva vrata crna.“

„Crvena vrata?“ Misandei je bilazbunjena. „Kakva je to kuća?“

„Nikakva. Nije važno.“ Deni uzedevojčicu za ruku. „Nikada me nemojlagati, Misandei. Nikada me nemojizdati.“

„Neću“, obeća Misandei. „Gledaj,sviće zora.“

Nebo je od obzorja do zenitapoprimilo kobaltnoplavu boju, a izaniskih bregova na istoku video se sjaj,bledozlatan i sedefastoružičast. Deni jedržala Misandeinu šaku dok suposmatrale sunce kako izlazi. Sve sivecigle postadoše crvene i žute i plave i

zelene i narandžaste. Grimizni pesakpretvarao je arene u krvave rane nanjene oči. Na drugim mestima je zlatnakupola Hrama Milosti svetlo bleštala, asa zidina su namigivale bronzanezvezde, tamo gde su zraci izlazećegsunca dodirivali šiljke na kacigamaNeokaljanih. Na terasi, nekoliko muvase tromo diže u vazduh. Neka pticazacvrkuta u palmi, a onda joj sepridružiše još dve. Deni naže glavu dačuje njihovu pesmu, ali je ubrzonadjačaše zvuci grada koji se budio.Zvuci mog grada.

Tog jutra je svoje kapetane izapovednike okupila u bašti umesto dase spusti u odaju za primanje. „EgonOsvajač je u Vesteros doneo oganj i krv,

ali im je posle toga dao mir, blagostanjei pravdu. Ali sve što sam ja donela uZaliv trgovaca robovima jesu smrt iuništenje. Bila sam više kal negokraljica, rušila sam i pljačkala, a ondanastavljala dalje.“

„Nema razloga za ostajanje“, rečeSmeđi Ben Plam.

„Veličanstvo, trgovci robovima susami navukli propast na sebe“, rečeDario Naharis.

„Donela si i slobodu“, primetiMisandei.

„Slobodu da gladuju?“ - upita Denioštro. „Slobodu da umru? Jesam li jazmaj, ili harpija?“ Jesam li luda? Da limi je krv nečista?

„Zmaj“, reče ser Baristan potpuno

uvereno. „Mirin nije Vesteros,veličanstvo.“

„Ali kako da vladam nad sedamkraljevstava ako ne mogu jednimgradom?“ Na to nije imao odgovora.Deni se okrenu od njih, da se ponovozagleda u svoj grad. „Mojoj deci trebavremena da uče i zaleče rane. Mojimzmajevima treba vremena da porastu ioprobaju svoja krila. A i meni treba isto.Neću dozvoliti da ovaj grad doživisudbinu Astapora. Neću dozvoliti daharpija Junkaija ponovo u lance baci onekoje sam oslobodila.“ Okrenu se da ihpogleda u oči. „Ne idem na put.“

„Šta ćeš onda da uradiš, kalisi?“ -upita Rakaro.

„Ostaću“, reče ona. „Vladaću. I biću

kraljica.“

DŽEJMIKralj je sedeo u čelu stola, s brdom

jastuka pod dupetom, potpisujući redomsvaki dokument kako su ih stavljali prednjega.

„Samo još nekoliko, veličanstvo“,uveravao ga je ser Kevan Lanister. „Ovoje kraljevski ukaz protiv lorda EdmuraTulija kojim se on lišava Brzorečja isvih njegovih zemalja i prihoda, zbogbune protiv zakonitog kralja. Ovo jesličan ukaz protiv njegovog strica serBrindena Tulija, Crne Ribe.“ Tomen ihoba potpisa, pažljivo zamačući pero iispisujući svoje ime krupnim dečjimrukopisom.

Džejmi ga je gledao sa dna stola,misleći o svim onim lordovima koji sutoliko želeli sedište u kraljevom Malomveću. Slobodno mogu da dobiju moje.Ako je to moć, zašto onda oseća takosnažan ukus dosade? Nije se osećaoposebno moćno gledajući Tomena kakoponovo umače pero u mastionicu.Dosađivao se.

A i bolelo ga je. Svaki mišić u telu gaje boleo, a rebra i ramena su mu bilimodri od batina koje je dobioljubaznošću ser Adama Marbrenda.Namršti se i od same pomisli na njih.Mogao je samo da se nada de će ovajdržati jezik za zubima. Džejmi jepoznavao Marbrenda od malih nogu,kada je ovaj služio kao paž u Livačkoj

steni; malo je bilo ljudi kojima bi viševerovao. Dovoljno da ga zamoli dauzmu štitove i turnirske mačeve. Želeo jeda zna može li da se bori levom rukom.

A sada znam. Ta spoznaja je bilabolnija od ser Adamovih batina, a batinesu bile tako žestoke da je tog jutra jedvauspeo da se obuče. Da su se boriliistinski, Džejmi bi dvadeset putapoginuo. Činilo se da je to takojednostavno, promeniti ruke. Nije bilo.Svaki njegov nagon bio je pogrešan.Morao je o svemu da misli, a nekada sesamo kretao. A dok je on mislio,Marbrend ga je mlatio. Leva šaka kao danije mogla ni da drži dugački mačvaljano; ser Adam ga je tri putarazoružao, izbivši mu mač u vazduh.

„Ovo daje spomenute zemlje, prihodei zamak ser Emonu Freju i njegovojgospi, ledi Dženi.“ Ser Kevan stavi predkralja još jedan svežanj pergamenata.Tomen umoči pero i potpisa. „Ovo jeobjava pozakonjenja vanbračnog sinalorda Ruza Boltona od Užasnika. A ovoimenuje lorda Boltona za tvog zaštitnikaSevera.“ Tomen umoči, potpisa, umoči,potpisa. „Ovo daje ser Rolfu Spajserupravo na zamak Kastamir i uzdiže ga ulorda.“ Tomen naškraba svoje ime.

Trebalo je da odem ser Ilinu Pejnu,pomisli Džejmi. Kraljeva pravda nijebio prijatelj kao Marbrend, i možda biga prebio do krvi... ali bez jezika, teškoda bi se o tome kasnije hvalio. Dovoljnaje samo jedna slučajna opaska ser

Adama Marbrenda kada malo popije, ičitav svet će ubrzo saznati koliko jebeskoristan postao. Lord zapovednikKraljeve garde. Baš okrutna šala...mada ne i tako okrutna kao poklon kojimu je otac poslao.

„Ovo je tvoje kraljevsko pomilovanjeza lorda Gavena Vesterlinga, njegovugospu suprugu i njegovu kći Džejn,kojim im se želi dobrodošlica u okriljekraljevog mira“, reče ser Kevan. „Ovoje pomilovanje za lorda DžonosaBrekena od Kamene živice. Ovo jepomilovanje za lorda Vensa. Ovo zalorda Gudbruka. Ovo za lorda Mutonaod Devičanskog jezera.“

Džejmi ustade. „Čini mi se da dobrovladaš ovim stvarima, striče. Prepustiću

veličanstvo tebi.“„Kako želiš.“ Ser Kevan takođe

ustade. „Džejmi, trebalo bi da odeš ocu.Razdor među vama je...“

„...njegovo maslo. A neće gapopraviti tako što mi šalje posprdnedarove. Reci mu to, ako budeš mogao daga na dovoljno dugo odvojiš od Tirela.“Njegov stric je delovao nesrećno.„Poklon je bio od srca. Mislili smo daće te ohrabriti...“

„...da mi izraste nova šaka?“ Džejmise okrete Tomenu. Sem Džofrijevihzlatnih uvojaka i zelenih očiju, novi kraljje imao malo čega zajedničkog sasvojim pokojnim bratom. Naginjao jegojaznosti, lice mu je bilo ružičasto iokruglo, a čak je i voleo da čita. Ni

devet godina nije navršio, taj moj sin.Dečak je, nije još muškarac. Proći ćejoš sedam godina pre nego što Tomenbude sam vladao. Do tada će kraljevstvoostati čvrsto u šakama njegovoggospodara dede. „Veličanstvo“, upita,„imam li tvoju dozvolu da odem?“

„Kako hoćeš, ser ujko.“ Tomenpogleda ser Kevana. „Mogu li sada da ihzapečatim, deda-striče?“ Zasada mu jeomiljeni deo kraljevanja bilo utiskivanjekraljevskog pečata u vreli vosak.

Džejmi izađe iz većničke odaje. Predvratima zateče ser Merina Trenta kakoukočeno stoji u belom oklopu isnežnobelom plaštu. Kada bi ovajsaznao koliko sam slab, ili ako Ketlblekili Blunt za to čuju... „Ostani ovde dok

veličanstvo ne završi“, reče, „а onda gaotprati nazad u Megorovu utvrdu.“

Trent nagnu glavu. „Biće tvoja volja,moj gospodaru.“

Spoljašnje dvorište tog jutra bešepretrpano i bučno. Džejmi krenu ka štali,gde je velika grupa ljudi sedlala konje.„Čelična Cevanice!“ - viknu. „Znači,odlaziš?“

„Čim moja gospa uzjaše“, rečeČelična Cevanica Volton. „Mojgospodar od Boltona nas očekuje. Evoje.“

Konjušar iz štale izvede dobru sivukobilu. Na njoj je sedela mršavadevojčica praznih očiju, umotana u teškiplašt. Siv je bio, kao i haljina ispod, iobrubljen belim satenom. Kopča koja ga

je držala na njenim grudima imala jeoblik vučje glave sa uskim očima odopala. Devojčicina dugačka smeđa kosadivlje je igrala na vetru. Lice joj je lepo,pomisli on, ali su joj oči tužne i oprezne.

Kada ga ugleda, ona nagnu glavu.„Ser Džejmi“, reče slabašnim, napetimglasom. „Ljubazno od tebe što si došaoda me ispratiš.“

Džejmi ju je pomno proučavao. „Time, znači, poznaješ?“

Ona se ugrize za usnu. „Možda se nesećaš, moj gospodaru, ja sam tada bilamanja... ali sam imala čast da teupoznam u Zimovrelu kada je kraljRobert došao da poseti mog oca lordaEdarda.“ Ona obori svoje krupne smeđeoči i promrmlja: „Ја sam Arja Stark.“

Džejmi nikada ne beše obratiopreviše pažnje na Arju Stark, ali mu sečinilo da je ova devojčica od nje starija.„Čuo sam da ćeš se udati.“

„Udaću se za sina lorda Boltona,Remzija. On je nekada bio Snežni, alimu je veličanstvo dalo ime Bolton. Kažuda je vrlo hrabar. Vrlo sam srećna.“

Pa zašto onda zvučiš takopreplašeno? „Želim ti radost, mojagospo.“ Džejmi se vrati ČeličnojCevanici. „Imaš novce koji su tiobećani?“

„Da, i sve smo podelili. Zahvalansam ti.“ Severnjak se iskezi. „Lanisteruvek plaća svoje dugove.“

„Uvek“, reče Džejmi, poslednji putpogledavši devojčicu. Pitao se ima li

dovoljno sličnosti. Ipak, bilo jesvejedno. Prava Arja Stark jenajverovatnije sahranjena u nekomeneobeleženom grobu u Buvljoj rupi.Pošto su joj roditelji i braća mrtvi, ko ćese usuditi da kaže kako je posrediprevara?

„Srećan put“, reče Čeličnoj Cevanici.Nejg diže mirovni bajrak, severnjacikrenuše za njim dok su im otrcanikrzneni plaštovi vijorili na vetru, iiskasaše kroz kapiju zamka. Mršavadevojčica na sivoj kobili izgledala jesitna i izgubljena u njihovom središtu.

Nekoliko konja je ustuknulo od tamnemrlje na tvrdo nabijenoj zemlji gde jetlo upilo krv konjušara koga je GregorKlegani tako nespretno ubio. Taj prizor

opet razbesne Džejmija. Rekao jesvojim Kraljevim gardistima da poterajugomilu, ali se ona gluperda ser Borossuviše zablenuo u dvoboj. I nesrećnimomak je donekle kriv, naravno; kao imrtvi Dornjanin. A Klegani najviše odsvih. Onaj udarac kojim je momkuodsekao ruku bio je nesrećan slučaj, alionaj drugi zamah...

Pa, Gregor sada za to plaća.Velemeštar Piseli mu je vidao rane, alisu krici koji su odzvanjali iz meštrovihodaja govorili da lečenje nimalo dobrone napreduje. „Rana se zagadila, iz mesaizbija gnoj“, rekao je Piseli veću. „Čakni crvi neće zalečiti takvu trulež. Grčevisu mu tako strašni da sam morao da munabijem krpe u usta, da ne bi sebi

pregrizao jezik. Odsekao sam onolikotkiva koliko sam se usuđivao, i pokušaoda suzbijem truljenje ključalim vinom iplesnivim hlebom, ali bez uspeha. Veneu ruci su mu pocrnele. Kada sam mustavio pijavice, pijavice su pocrkale.Moji gospodari, moram da znam koju jezloćudnu tvar princ Oberin upotrebio nasvom koplju. Zatvorimo ostale Dornjanedok ne postanu predusretljiviji.“

Lord Tivin je odbio. „Biće dovoljnonevolja sa Sunčevim kopljem zbog smrtiprinca Oberina. Ne nameravam dapogoršam stvari tako što ću mu bacitipratioce u lance.“

„Onda se bojim da će ser Gregorumreti.“

„Bez sumnje. To sam se i zakleo u

pismu koje sam poslao princu Doranu satelom njegovog brata. Ali mora da gaubije mač kraljeve pravde, a neotrovano koplje. Izleči ga.“

Velemeštar Piseli pometeno zatrepta.„Moj gospodaru...“

„Izleči ga“, ponovi lord Tivinozlojeđeno. „Svestan si da je lord Varisposlao ribare u vode oko Zmajkamena.Javljaju da ostrvo brani tek šačica ljudi.Lišana više nema u zalivu, a veći deosnage lorda Stanisa pošao je sa njima.“

„Još bolje“, objavi Piseli. „NekaStanis truli u Lisu, kažem ja. Dobro dasmo se ratosiljali tog čoveka i njegovihambicija.“

„Jesi li se to pretvorio u potpunubudalu kada ti je Tirion obrijao bradu?

Govorim o Stanisu Barateonu. On će seboriti do samog kraja, a onda još maloduže. To što ga nema samo znači danamerava da nastavi rat. Najverovatnijeće se iskrcati u Krajoluju i pokušati dadigne olujne gospodare. Ako je tako,gotov je. Ali hrabriji čovek bi se moždakockao s Dornom. Pridobije li Sunčevokoplje, ovaj rat može potrajatigodinama. Zato nećemo više da vređamoMartele, iz bilo kog razloga. Dornjani suslobodni da idu, a ti ćeš izlečiti serGregora.“

I tako je Planina vrištao, dan i noć.Činilo se da lord Tivin Lanister može dazastraši čak i samog Stranca.

Dok se Džejmi penjao uz zavojitestepenice Kule belog mača, čuo je ser

Borosa kako hrče u svojoj ćeliji. I serBelonova vrata bila su zatvorena; noćason čuva kralja, i sigurno će spavatičitavog dana. Osim Bluntovog hrkanja, ukuli je bilo veoma tiho. To je Džejmijusasvim odgovaralo. Moram da seodmorim. Prošle noći, posle plesa sa serAdamom, bolovi su bili prejaki za san.

Ali kada zakorači u ložnicu, u njojzateče svoju sestru.

Stajala je kraj otvorenog prozora,gledajući preko zidina na more. Vetar sazaliva vitlao je oko nje, priljubljujućijoj haljinu uz telo tako da Džejmiju srcebrže zakuca. Bela je bila, ta haljina, kaotapiserije na zidovima i draperije nanjegovom krevetu. Vijugave šare odsićušnih smaragda krasile su krajeve

njenih rukava i u spiralama joj sespuštale niz grudi. Veći smaragdi bili susmešteni u zlatnu paukovu mrežu koja jojje držala zlatnu kosu. Haljina je imaladubok izrez, koji joj je otkrivao ramena idobar deo grudi. Prelepa je. Želeo jesamo da je zagrli.

„Sersei.“ Tiho zatvori vrata. „Zašto siovde?“

„Kuda drugde da odem?“ Kada seokrenula ka njemu, u očima su joj bilesuze. „Otac mi je jasno stavio do znanjada više nisam dobrodošla u Veću.Džejmi, hajde porazgovaraj s njim.“

Džejmi skide plašt i obesi ga na kukuu zidu. „Svaki dan razgovaram s lordomTivinom.“

,Moraš li da budeš tako tvrdoglav?

On samo želi..,“„...da me natera na povlačenje iz

Kraljeve garde i povratak u Livačkustenu,“

„То ne mora da bude tako strašno. Imene šalje nazad u Livačku stenu. Hoćeda budem daleko kako bi on imaoodrešene ruke s Tomenom. Tomen jemoj sin, a ne njegov!“

„Tomen je kralj.“„On je dečak! Preplašeni dečačić koji

je video kako mu je rođeni brat ubijenna sopstvenoj svadbi. A sada mu govorekako on mora da se ženi. Devojka jedvostruko starija od njega i dvostrukaudovica!“

On se spusti u stolicu, trudeći se dazaboravi na bol u mišićima. „Tireli su

uporni. Ne vidim u tome ništa loše.Tomen je usamljen otkako je Mirselaotišla u Dornu. Voli kada je u društvuMargeri i njenih gospi. Neka sevenčaju.“

„On je tvoj sin...“„On je moja krv. Nikada me nije

nazvao ocem. Baš kao ni Džofri. Hiljaduputa si me upozorila da ne pokažemnikakvo preterano zanimanje za njih.“

„Radi njihove sigurnosti! Kao i tvoje.Na šta bi ličilo da moj brat glumi ocakraljevoj deci? Čak bi i Robert moždaposumnjao.“

„Ра, on više ne može da sumnja.“Robertova smrt još je ostavljala gorakukus u Džejmijevim ustima. Trebalo jeda ga ubijem ja, a ne Sersei. „Samo

žalim što nije umro od moje ruke.“ Doksam ih još imao obe. „Da mi je ubijanjekraljeva prešlo u naviku, kao što je onvoleo da govori, mogao sam da teuzmem za ženu pred čitavim svetom.Nije me sramota što te volim, već samozbog onoga što sam morao da uradim dabih to sakrio. Onaj dečak u Zimovrelu...“

„Jesam li ti ja rekla da ga gurneš krozprozor? Da si otišao u lov kao što sam tepreklinjala, ništa se ne bi desilo. Ali ne,ti si morao da me imaš, nisi mogao dasačekaš povratak u grad.“

„Previše sam čekao. Bilo mi ie mukada gledam Roberta kako se svake noćitetura u tvoj krevet, i da se stalno pitamneće li možda te noći odlučiti da ostvaribračna prava.“ Džejmi se iznenada

priseti još nečega što ga je mučilo u vezisa Zimovreiom. „Kejtlin Stark je uBrzorečju bila ubeđena da sam ja poslaonekog zlikovca da preseče grlo njenomsinu. Da sam mu ja dao bodež.“

„То“, reče ona prezrivo. „Tirion meje pitao za to.“

„Bodež nije izmišljen. Ožiljci našakama ledi Kejtlin bili su i te kakostvarni, pokazala mi ih je. Da nisi ti...?“

„О, ne budi smešan.“ Sersei zatvoriprozor. „Da, nadala sam se da će dečakumreti. Kao i ti. Čak je i Robert mislioda je tako najbolje. ’Ubijamo konje kadaslome nogu, i pse kada oslepe, ali smopreslabi da pružimo istu milostobogaljenoj deci’, to mi je rekao. I samje tada bio slep, od pića.“ Robert?

Džejmi je dovoljno dugo čuvao kralja dazna kako je Robert Barateon pijangovorio stvari koje bi sutradan besnoporicao. „Bila si sama s Robertom kadaje to rekao?“

„Ne misliš valjda da je to rekao NeduStarku? Naravno da smo bili sami. Mi ideca.“ Sersei skinu mrežicu za kosu istavi je na krevet, a onda rasu svojezlatne uvojke. „Možda je Mirselaposlala tog čoveka s bodežom, šta kažeš?“

To je trebalo da bude ruganje, ali jepogodilo pravo u mem, smesta je shvatioDžejmi. „Nije Mirsela. Džofri.“

Sersei se namršti. „Džofri nije voleoRoba Starka, ali mu onaj mlađi ništa nijeznačio. I sam je bio tek dete.“

„Dete željno hvale od tog pijanca zakoga si ga naterala da veruje da mu jeotac.“ Javi mu se jedna neprijatnamisao. „Tirion zamalo nije umro zbogtog prokletog bodeža. Da je znao kako jesve Džofrijevo maslo, to bi možda biorazlog...“

„Nije me briga za razlog“, rečeSersei. „Nek svoje razloge ponese sasobom u pakao. Da si video kako jeDžofri umro... borio se, Džejmi, boriose za svaki dah, ali kao da mu je nekizlobni duh stegao grlo. Iz očiju mu jeizbijao takav užas... Kada je bio mali,trčao bi meni kada bi se uplašio ilipovredio, i ja bih ga zaštitila. Ali te noćiništa nisam mogla da uradim. Tirion gaje ubio na moje oči, a ja ništa nisam

mogla da uradim.“ Sersei pade nakolena pred stolicom i uze Džejmijevušaku u svoje. „Džof je mrtav, a Mirselaje u Dorni. Samo mi je Tomen ostao. Nesmeš dozvoliti ocu da mi ga uzme.Džejmi, molim te.“

„Lord Tivin me nije pitao za dozvolu.Mogu da razgovaram s njim, ali me nećeposlušati...“

„Hoće, ako pristaneš da napustišKraljevu gardu.“

„Neću da napustim Kraljevu gardu.“Njegova sestra potisnu suze. „Džejmi,

ti si moj vrli vitez. Ne možeš da menapustiš kada si mi najpotrebniji! On miotima sina, tera me... a ako ga nesprečiš, otac će me prisiliti i da seponovo udam!“

Džejmija to nije trebalo da iznenadi,ali ipak jeste. Te reči ga pogodiše jačeod bilo kog udarca ser AdamaMarbrenda. „Za koga?“

„Zar je bitno? Za ovog ili onog lorda.Za nekoga ko je ocu potreban. Nije mebriga. Neću novog muža. Ti si jediničovek koga želim u krevetu.“

„Onda mu to i reci!“Ona povuče ruke. „Ponovo govoriš

ludosti. Hoćeš opet da nas odvoje, kaoonda kada nas je majka uhvatila kako seigramo? Tomen bi izgubio presto,Mirsela svoj brak... želim da ti budemžena, pripadamo jedno drugome, ali je tonemoguće, Džejmi. Mi smo brat isestra.“

„Targarjeni...“

„Mi nismo Targarjeni!“„Tiše“, reče on prezrivo. „Preglasna

si, probudićeš moju zakletu braću. To nesmemo da dozvolimo, zar ne? Ljudimogu saznati da si mi došla u posetu.“

„Džejmi“, zajeca ona, „zar ne vidišda i ja to želim isto kao i ti? Svejedno zakoga hoće da me udaju, ja tebe želimkraj sebe, tebe želim u svom krevetu,tebe želim u sebi. Među nama se ništanije promenilo. Pusti me da ti dokažem.“Ona mu diže tuniku i poče da razvezuječakšire.

Džejmi oseti kako se budi. „Ne“,reče, „ne ovde.“ Nikada to nisu radili uKuli belog mača, pogotovo ne u odajamalorda zapovednika. „Sersei, ovo nijepravo mesto.“

„Uzeo si me u obredištu. Ovo se nerazlikuje.“ Izvadila mu je kitu i nagnulase nad njom.

Džejmi je odgurnu patrljkom desneruke. „Ne. Ne ovde, rekao sam.“ Naterasebe da ustane.

Na tren u njenim svetlim zelenimočima vide zbunjenost, a i strah. Onda ihpotisnu bes. Sersei se sabra, ustade,popravi haljine. „Da li su ti uHarendvoru odsekli šaku ili muškost?“Kada zatrese glavom, kosa joj se rasu ponagim belim ramenima. „Bila sam ludašto sam došla. Nisi imao hrabrosti daosvetiš Džofrija, kako bi onda mogao dazaštitiš Tomena? Reci mi, da Baukpobije sve troje tvoje dece, da li bi te tokojim slučajem razgnevilo?“

„Tirion neće nauditi Tomenu iMirseli. Još nisam siguran ni da je ubioDžofrija.“

Usta joj se besno zgrčiše. „Kakomožeš da izustiš tako nešto? Posle svihnjegovih pretnji...“

„Pretnje ništa ne znače. On se kune daje nevin.“

„О, on se kune, nije valjda? A kepecinikada ne lažu, to hoćeš da kažeš?“

„Mene ne laže. Kao što me ni ti ne bislagala.“

„Ti velika zlatna budalo. Lagao te jehiljadu puta, baš kao i ja.“ Ona sakupikosu i uze mrežicu s kreveta. „Misli štahoćeš. Malo čudovište je u crnoj ćeliji, iuskoro će mu ser Ilin odseći glavu.Možda ćeš hteti da je zadržiš za

uspomenu.“ Hitro pogleda jastuk. „Da tegleda dok spavaš sam u tom hladnombelom krevetu. Bar dok mu oči neistrule.“

„Najbolje bi bilo da odeš, Sersei.Ljutiš me.“

„Oh, ljutiti bogalj. Baš strašno.“Nasmeja se. „Šteta što lord Tivin nikadanije imao sina. Trebalo je da ja budemnaslednik koga je želeo, ali nisam imalakitu. A kad smo već kod njih, najboljeda svoju skloniš, brate. Izgleda priličnojadna i mala kad ti tako visi iz čakšira.“

Kada ona ode, Džejmi posluša njensavet, jednom rukom petljajući okoučkura. U fantomskim prstima osećao jesnažan bol. Izgubio sam šaku, oca, sina,sestru i ljubavnicu, a uskoro ću izgubiti

i brata. A ipak mi svi govore da je kućaLanistera pobedila u ovom ratu.

Džejmi ogrnu plašt i spusti se uzajedničku odaju, gde nađe ser BorosaBlunta kako pije vino. „Kada završiš spićem, reci ser Lorasu da sam spremanda je vidim.“

Ser Boros je bio prevelika kukavicada uradi bilo šta drugo sem da gaprostreli pogledom. „Koga si spremanda vidiš?“

„Samo prenesi poruku Lorasu.“„Razumem.“ Ser Boros iskapi čašu.

„Razumem, lorde zapovedniče.“ Nije,međutim, mnogo žurio, ili je Viteza odCveća bilo teško naći. Nekoliko sati jeprošlo dok nisu stigli, vitki naočitimladić i krupna ružna devica. Džejmi je

sedeo sam u okrugloj sobi, dokonoprelistavajući Belu knjigu. „Lordezapovedniče“, reče ser Loras, „želeo sida vidiš Devicu od Oporja?“

„Jesam.“ Džejmi im levicom mahnuda priđu. „Pretpostavljam da sirazgovarao s njom?“

„Kao što si mi naredio, mojgospodaru.“

„I?“Momak se nape. „Ја... možda se sve

zaista desilo kao što ona tvrdi, ser. Da jeto Stanisovo delo. Ne mogu bitisiguran.“

„Varis mi kaže da je zapovednikodbrane Krajoluja takođe stradao podneobičnim okolnostima“, reče Džejmi.

„Ser Kortni Penrouz“, reče Brijena

tužno. „Dobar čovek.“„Tvrdoglav čovek. Jednog dana je

stao na put kralju Zmajkamena. Sledećegje skočio s kule.“ Džejmi ustade. „SerLorase, kasnije ćemo još o ovomerazgovarati. Ostavi Brijenu sa mnom.“

Devojčura izgleda ružno i nezgrapnokao i uvek, shvati on kada ih Tirelostavi. Neko ju je ponovo obukao užensku odeću, ali joj je ta haljina mnogobolje pristajala od užasne ružičaste krpekoju ju je Jarac naterao da nosi. „Plavati dobro stoji, moja gospo“, primetiDžejmi. „Lepo ti se slaže s očima.“Stvarno ima čudesne oči.

Brijena pogleda sebe, uzrujana.„Obrednica Donisa je postavilaprslučić, da mu da taj oblik. Rekla je da

si me pozvao.“ Zadržala se kraj vrata,kao da namerava svakog časa dapobegne. „Izgledaš...“

„Drugačije?“ Uspe nekako da seosmehne. „Više mesa na rebrima i manjevašaka u kosi, to je sve. Patrljak je isti.Zatvori ta vrata i dođi ovamo.“

Ona ga posluša. „Beli plašt...“„...nov je, ali sam siguran da ću ga

brzo uprljati.“„Nisam to... htela sam da ti kažem

kako ti dobro stoji.“Približila mu se, oprezno. „Džejmi,

stvarno si mislio ono što si rekao „ serLorasu? O... o kralju Renliju, i senci?“

Džejmi slegnu ramenima. „Renlija bihubio da sam ga sreo u bici, zašto bi mebilo briga ko mu je prerezao vrat?“

„Rekao si da imam časti...“„Ја sam prokleti Kraljeubica, sećaš

se? Kada ja kažem da si ti časna, to jekao kada ti kurva jamči za devičanstvo.“Nasloni se i pogleda je. „ČeličnaCevanica se vraća na sever da odvedeArju Stark Ruzu Boltonu.“

„Dao si je njemu?“ - kriknu onanesrećno. „Zakleo si se ledi Kejtlin...“

„Sa mačem pod grlom, ali nema veze.Ledi Kejtlin je mrtva. Ne bih mogao dajoj vratim kćeri čak ni da ih imam. Adevojčica koju je moj otac poslao saČeličnom Cevanicom nije Arja Stark.“

„Nije Arja Stark?“„Čula si me. Moj gospodar otac je

našao neku mršavu malu severnjakinju,manje-više istog uzrasta i manje-više

iste boje kose. Obukao ju je u belo isivo, dao joj srebrnog vuka da ga zakačina plašt i poslao je da se uda zaBoltonovo kopile.“ Diže patrljak i uprega u nju. „Hteo sam to da ti kažem prenego što odgalopiraš da je spaseš iizgubiš glavu bez valjanog razloga. Nisibaš sasvim nevešta s mačem, ali nisi nidovoljno dobra da sama savladaš dvestotine ljudi.“

Brijena zavrte glavom. „Kada lordBolton sazna da mu je tvoj otac platiokrivotvorenim novčićem...“

„О, zna on to dobro. Lanisteri lažu,sećaš se? Svejedno je, ta devojka će musasvim dobro poslužiti. Ko će reći daona nije Arja Stark? Svi njeni najbliži sumrtvi, osim sestre, koja je nestala.“

„Zašto mi sve to govoriš ako jeistina? Izdaješ mi tajne svog oca.“

Desničine tajne, pomisli on . Ja višenemam oca. „Ја plaćam svoje dugovekao svako dobro lavče. Obećao sam lediStark njene kćeri... a jedna od njih je jošživa. Moj brat možda zna gde je, ali akoje tako, neće to da kaže. Sersei jeubeđena da mu je Sansa pomogla daubije Džofrija.“

Devojčurina usta se tvrdoglavostegnuše. „Neću poverovati da je tanežna devojčica trovačica. Ledi Kejtlinje rekla da je njeno srce puno ljubavi.Kriv je tvoj brat. Ser Loras mi je rekaoda je održano suđenje.“

„Zapravo dva suđenja. Izneverile suga i reči i mačevi. Krvavo

zamešateljstvo. Jesi li gledala sa svogprozora?“

„Moja ćelija gleda na more. Ali samčula viku.“

„Princ Oberin je mrtav, ser GregorKlegani leži na samrti, a Tirion stojiosuđen pred očima bogova i ljudi. Držega u crnoj ćeliji, do dana pogubljenja.“

Brijena ga pogleda. „Ne veruješ da jeon kriv.“

Džejmi joj se hladno osmehnu.„Vidiš, devojčuro? Predobro sepoznajemo. Tirion je želeo da bude jaotkako je načinio svoj prvi korak, alinikada ne bi ponovio mojekraljeubistvo. Džofrija je ubila SansaStark. Moj brat ćuti da bi je zaštitio. Svremena na vreme ga spopadaju ti

napadi viteštva. Prethodni ga je koštaonosa. Ovog puta će mu otići glava.“

„Ne“, reče Brijena. „То nije bila kćimoje gospe. To nije moguće.“

„Evo tvrdoglave i glupe devojčurekoju tako dobro pamtim.“

Ona pocrvene. „Zovem se...“„Brijena od Oporja.“ Džejmi

uzdahnu. „Imam dar za tebe.“ Zavučeruku ispod stolice lorda Zapovednika iizvadi ga, umotanog u grimizni somot.

Brijena priđe svežnju kao da će jeugristi, pruži ogromnu pegavu šaku i dižejedan kraj platna. Rubini zaiskriše nasvetlu. Ona oprezno diže blago, stegnuprste oko kožnog balčaka i lagano isukamač iz korica. Nabori u čeliku zasjašekrvavo i crno. Zrak odbijenog svetla

crveno kliznu uz oštricu. „Ovo jevalirijski čelik? Nikada nisam videlatakve boje.“

„Ni ja. Nekada sam bio spreman dadam desnu ruku za takav mač. Sadaizgleda da sam to i uradio, tako da jemač na mene protraćen. Uzmi ga.“ Prenego što je mogla i da pomisli da odbije,on nastavi. „Tako dobar mač mora imatiime. Bilo bi mi zadovoljstvo da ganazoveš Zavetnik. Još nešto. Mač ima icenu.“

Lice joj se smrači. „Rekla sam ti,nikada neću služiti...“

„...tako gnusna stvorenja kao što smomi. Da, sećam se. Saslušaj me, Brijena.Oboje smo se zakleli zbog Sanse Stark.Sersei namerava da je nađe i ubije, gde

god da se sakrila...“Brijenino neugledno lice se izobliči

od gneva. „Ako veruješ da bih naudilakćeri moje gospe radi jednog mača, ti...“

„Saslušaj me“, prasnu on, besan zbognjenih pretpostavki. „Hoću da ti prvanađeš Sansu, i odvedeš je nekud nasigurno. Kako bismo inače nas dvojeispunili naše glupe zavete dragocenoj imrtvoj ledi Kejtlin?“

Devojčura zatrepta. „Mislila...mislila sam...“

„Znam šta si mislila.“ Iznenada,Džejmiju se smuči da je gleda. Bleji kaoprokleta ovca. „Posle smrti NedaStarka, njegov veliki mač dat jekraljevoj pravdi“, reče joj. „Ali mojotac je smatrao da je tako plemenito

sečivo previše dobro za običnogglavoseču. Dao je ser Ilinu novi mač, aLed je pretopio i prekovao. Bilo jedovoljno metala za dva nova sečiva. Tidržiš jedno. Tako ćeš braniti kćer NedaStarka njegovim ličnim čelikom, ako tije to zbog nečega bitno.“

„Ser, dugujem... dugujem ti izvi...“On je preseče. „Uzmi prokleti mač i

odlazi dok se nisam predomislio. U štalije jedna riđa kobila, jednako ružna kao iti, ali malo bolje dresirana. Juri ČeličnuCevanicu, traži Sansu ili odjaši kući nasvoje safirno ostrvo, meni je svejedno.Neću više da te vidim.“

„Džejmi...“„Kraljeubico“, podseti je on.

„Najbolje da upotrebiš taj mač da

pročačkaš sebi uši, devojčuro. Završilismo.“

Tvrdoglava, istrajavala je. „Džofri jebio tvoj...“

„Moj kralj. Toliko o tome.“„Kažeš da ga je Sansa ubila. Zašto je

onda štitiš?“Zato što Džofri nije bio više od

štrcanja semena u Serseinu pičku. Izato što je zaslužio da umre. „Ја samuzdizao kraljeve i rušio ih. Sansa Starkmi je poslednja prilika da steknem čast.“Džejmi se slabašno osmehnu. „Osimtoga, kraljeubice bi trebalo da pomažujedni drugima u nevolji. Hoćeš li poćiveć jednom?“

Njena krupna šaka se čvrsto stegnuoko Zavetnika. „Hoću. I naći ću devojku

i zaštitiću je. Zbog njene gospe majke. Izbog tebe.“ Ukočeno se pokloni, okrenuu mestu i ode.

Džejmi je sedeo sam za stolom dok susenke puzale preko sobe. Kada se mrakzgusnu, on upali sveću i otvori Beluknjigu na svojoj strani. Pero i mastilonađe u fioci. Ispod poslednjeg retka kojije napisao ser Baristan, on nespretnimrukopisom, koji bi možda služio na častnekom šestogodišnjaku koga meštar učiprvim slovima, napisa:

Porazio ga u Šaputavoj šumi MladiVuk Rob Stark u Ratu pet kraljeva. Biosužanj u Brzorečju i pušten u zamenu zaneispunjeno obećanje. Ponovo gazarobili Hrabri drugari, i osakatili ponaređenju Varga Houta, svog kapetana,

desnicu mu odseklo sečivo ZolaDebelog. Bezbedno ga vratila uKraljevu Luku Brijena, Devica odOporja.

Kada je završio, više od tri četvrtinenjegove strane još je trebalo ispuniti,između zlatnog lava na grimiznom štitupri vrhu i praznog belog štita u dnu. SerDžerold Hajtauer je započeo njegovupovest, ser Baristan Selmi ju jenastavio, ali će ostatak Džejmi Lanistermorati da napiše sam. Od sada će moćida piše šta god poželi.

Šta god poželi...

DŽONVetar je divlje duvao sa istoka, tako

snažan da se teški kavez ljuljao odnjegovih naleta. Zavijao je uz Zid,odbijao se od leda i obmotavao Džonovplašt oko rešetaka. Nebo je bilo sivo imutno, sunce tek bleda svetla mrlja izaoblaka. Na suprotnom kraju bojištavideo je svetlucanje hiljadu logorskihvatri, ali su njihova svetla delovala sitnoi bespomoćno protiv takvog mraka ihladnoće.

Sumoran dan. Džon Snežni stegnušipke rukama u rukavicama i čvrsto seuhvati kada vetar ponovo nalete nakavez. Kada pogleda pravo dole, kraj

nogu, zemlja je nestala u senci, kao daga spuštaju u neku jamu bez dna. Pa, ismrt je neka vrsta jame bez dna,pomisli, a kada se današnji dan završi,moje ime će zauvek biti u senci.

Kopilad se rađaju iz požude i laži,govorili su ljudi; priroda im je bludna iizdajnička. Nekada je Džon nameravaoda im dokaže kako greše, da pokažesvom gospodaru ocu da može bitijednako dobar i odan sin kao Rob. Tosam upropastio. Rob je postao kralj ijunak; ako Džona uopšte budu pamtili,pamtiće ga kao izdajnika, verolomnika iubicu. Bilo mu je drago što lord Edardnije živ da vidi njegovu sramotu.

Trebalo je da ostanem u onoj pećinis Igrit. Ako postoji život posle ovog,

nadao se da će moći to da joj kaže.Izgrebaće mi lice kao onaj orao, iprokleti me što sam kukavica, ali ću jojipak to reći. Napeo je desnicu, kao štoga je učio meštar Emon. Ta navika jepostala deo njega, a prsti će morati damu budu spretni da bi imao bilo kakvihizgleda da ubije Mensa Rajdera.

Izvukli su ga tog jutra, nakon četirisata u ledu, zaključanog u ćeliji petstopa viskoj, širokoj i dugačkoj,preniskoj da stoji, preuskoj da se pružina leđima. Kućeupravitelji su odavnootkrili da hrana i meso duže traju uledenim ostavama uklesanim u podnožjeZida... ali ne i zatvorenici. „Umrećešunutra, lorde Snežni“, rekao je serAliser pre nego što je zatvorio teška

drvena vrata, i Džon mu je poverovao.Ali tog jutra su došli i ponovo gaizvadili, i odveli ga, sveg u drhtavici igrčevima, nazad u Kraljevu kulu, daponovo stane pred Dženosa Slinta injegove podvoljke.

„Stari meštar kaže da ne mogu da teobesim“, objavi Slint. „Pisao je KoteruHridnom, pa je čak imao petlju i da mipokaže pismo. Kaže da nisi izdajnik.“

„Emon je predugo živeo, mojgospodaru“, uveri ga ser Aliser. „Um muse zamračio kao i vid.“

„Tako je“, reče Slint. „Slepac slancem oko vrata, šta on misli ko je?“

Emon Targarjen, pomisli Džon, sinjednog kralja, brat jednog kralja ičovek koji je mogao da bude kralj. Ali

nije rekao ništa.„Ipak“, kaza Slint, „neću da se priča

kako je Dženos Slint nepravedno obesiočoveka. Neću. Odlučio sam da ti damjoš jednu priliku da dokažeš kako siveran koliko tvrdiš, Džone Snežni.Poslednju priliku da izvršiš svojudužnost, da!“ Ustade. „Mens Rajderhoće da pregovara sa nama. Zna da višenema izgleda na uspeh, sada kada jeDženos Slint stigao, pa hoće da priča, tajKralj s one strane Zida. Ali on jekukavica, i neće da dođe ovamo.Sigurno zna da bih ga obesio. Obesiobih ga za noge s vrha Zida, konopcemdvesta stopa dugačkim! Ali neće dadođe. Traži da mi njemu pošaljemoizaslanika.“

„Šaljemo tebe, lorde Snežni.“ SerAliser se osmehnu.

„Меnе.“ Džonov glas bešebezizražajan. „Zašto mene?“

„Ti si jahao sa tim divljanima“, rečeTorn. „Mens Rajder te poznaje. Tebi ćeverovatno više da veruje.“

To je bilo tako suludo da je Džonudošlo da se nasmeje. „Sve ste pogrešnoshvatili. Mens je od početka sumnjao umene. Ako se ponovo pojavim u logorusa crnim plaštom i govorim u ime Noćnestraže, znače da sam ga izdao.“

„Tražio je izaslanika, i mi ćemo muga poslati“, reče Slint. „Ako si prevelikakukavica da se suočiš s tim izdajničkimkraljem, možemo da te vratimo u ledenućeliju. Ovog puta, mislim, bez krzana.

Da.“„Nema potrebe za tim, moj

gospodaru“, reče ser Aliser. „LordSnežni će uraditi sve što tražimo. Onhoće da nam dokaže kako nije izdajnik.Hoće da dokaže kako je odani čovekNoćne straže.“

Torn je mnogo pametniji od Slinta,shvati Džon; sve je to smrdelo na njega.Uhvatili su ga u zamku. „Poći ću“, rečeodsečnim, hladnim glasom.

„Mој gospodaru“', podseti gaDženos Slint. „Obraćaćeš mi se sa...“

„Poći ću, moj gospodaru. Ali grešiš,moj gospodaru. Šalješ pogrešnogčoveka, moj gospodaru. Mens će serazbesneti čim me bude video. Mojgospodar bi imao bolje izglede da

uslovi budu prihvaćeni...“„Uslovi?“ Ser Aliser se zakikota.„Dženos Slint ne nudi uslove

divljačkim hordama, lorde Snežni. Ne,on to ne radi.“

„Ne šaljemo te da pričaš s MensomRajderom“, reče ser Aliser. „Šaljemo teda ga ubiješ.“

Vetar je zviždao kroz rešetke, i DžonSnežni zadrhta. Noga ga je bolela, kao iglava. Nije bio u stanju ni mače daubije, ali je ipak bio tu. Zamka imazube. Pošto je meštar Emon upornotvrdio da je Džon nevin, lord Dženos senije usudio da ga ostavi u ledu da umre.Ovo je bilo bolje. „Naša čast ne značiništa više od naših života, sve dok jekraljevstvo bezbedno“, rekao je Korin

Polušaka u Ledenkandžama. To mora dazapamti. Bez obzira na to hoće li ubitiMensa ili samo neuspešno pokušati,slobodni narod ga neće poštedeti. Čak jei dezerterstvo nemoguće, ako bi topoželeo; za Mensa je on bio dokazanilažov i izdajnik.

Kada se kavez uz trzaj zaustavio,Džon skoči na zemlju i olabavi Dugačkukandžu u koricama. Kapija je bilanekoliko koraka levo od njega, jošzaprečena ruševinama kornjače, u kojojje trulio mamut. Bilo je i drugih leševa,razbacanih između razbijenih buradi,stvrdnute smole i pojaseva spaljenetrave u senci Zida. Džon nije želeo tu dase zadržava. Uputio se divljanskomlogoru, kraj tela mrtvog džina kome je

glavu razbila stena. Gavran je kljucaomozak iz džinove smrskane lobanje.Digao je glavu dok je Džon prolazio.„Sneg“, graknu na njega. „Snežni,sneg.“ Onda raširi krila i odlete.

Čim je krenuo, iz divljanskog logoraizroni usamljeni jahač i krenu ka njemu.Pitao se da li to Mens dolazi dapregovara na ničijoj zemlji. Zbog togabi moglo da bude lakše, mada lako nećebiti nigde. Ali kada se razdaljina izmeđunjih smanji, Džon vide da je konjaniknizak i širok, sa zlatnim grivnama što susvetlucale oko debelih ruku i belombradom što se širila preko širokih grudi.

„Ha!“ - zagrme Tormund kada sesusretoše. „Vrana Džon Snežni. Bojaosam se da te više nećemo videti.“

„Nisam znao da se ti ičega bojiš,Tormunde.“

Na to se divljanin iskezi. „Dobrorečeno, momče. Vidim da ti je plašt crn.Mensu se to neće dopasti. Ako si došoda ponovo promeniš strane, najbolje biti bilo da se odma’ vraćaš na taj svojZid.“

„Poslali su me da pregovaram saKraljem s one stranu Zida.“

„Pregovaraš?“ Tormund se nasmeja.„Е, to je dobra reč. Ha! Mens hoće dapriča, to je istina. Аl’ ne bi’ reko da’oće da priča s tobom.“

„Mene su poslali.“„То vidim. Onda bolje da pođeš.

’Oćeš da jašeš?“„Mogu da hodam.“

„Ovde ste nam se žestokosuprotstavili.“ Tormund okrenu svogkonjića natrag prema divljanskomlogoru. „Ti i tvoja braća. To tipriznajem. Dve stotine mrtvih i tucedžinova. Sam Mag je ušo u tu vašukapiju, i iz nje nije izašo.“

„Poginuo je od mača hrabrog čovekapo imenu Donal Noji.“

„Е? On je bio neki veliki lord, tajDonal Noji? Neki vaš sjajni vitez učeličnim gaćama?“

„Kovač. Imao je samo jednu ruku.“„Jednoruki kovač je ubio Moćnog

Maga? Ha! Tu bitku je valjalo videti.Mens će o njoj da speva pesmu, pazi štati kažem.“ Tormund skide mešinu zavodu sa sedla i izvuče čep. „Ovo će nas

malo zagrejati. Za Donala Nojija iMoćnog Maga.“ Otpi i pruži je doleDžonu.

„Za Donala Nojija i Moćnog Maga.“Mešina je bila puna medovine, ali takojake medovine da Džonu oči zasuziše, agrudima mu zagmizaše vatreni pipci.Posle ledene ćelije i hladnog spuštanja ukavezu, toplota mu je dobro došla.

Tormund uze mešinu nazad i otpi jošjedan dugačak gutljaj, a onda obrisausta. „Magnar od Tena se zakleo da ćenam otvoriti kapiju, tako da ćemo moćikroz da ušetamo uz pesmu. Hteo je dasruši čitav Zid.“

„Srušio je jedan deo“, kaza Džon.„Pravo sebi na glavu.“

„Ha!“ - reče Tormund. „Ра, meni se

taj Stir nikada nije dopado. Kada čoveknema ni bradu ni kosu ni uši, nemaš zašta da ga ufatiš ako se pobijete.“ Nijedavao konju da ubrza, da bi Džon mogaoda hrama pored njega. „Šta ti se desilo snogom?“

„Strela. Igritina, mislim.“„То ti je prava žena. Jednog dana te

ljubi, sledećeg te kiti strelama.“„Mrtva je.“„Е?“ Tormund tužno odmahnu

glavom. „Šteta. Da sam deset godinamlađi, sam bi je oto. Ona njena kosa! Pa,najvrelije vatre najbrže sagore.“ Dižemešinu medovine. „Za Igrit, poljubljenuvatrom!“ Otpi dugačak gutljaj.

„Za Igrit, poljubljenu vatrom“, ponoviDžon kada mu Tormund vrati mešinu.

Njegov gutljaj beše još duži.„Ti si je ubio?“„Moj brat.“ Džon nikada nije saznao

koji, i nadao se da nikada neće nisaznati.

„Vi proklete vrane.“ Tormundov glasje bio grub, ali začudo ujedno i blag.„Onaj Dugokoplje mi je oto ’ćer.Mundu, moju malu jesenju jabuku. Uzoju je pravo iz mog šatora, ispred nosanjene četvorice braće. Toreg je sveprespavo, klipan onaj, a Torvind... pa,Torvind Pitomi, to je sve što o njemutreba reći, je l’ tako? Klinci su mu se,međutim, suprotstavili.“

„А Munda?“ - upita Džon.„Ona je moja krv“, reče Tormund

ponosno. „Razbila mu je usnu i odgrizla

mu pola uva, a čujem da na leđima imatol’ko ogrebotina da ne može da nosiplašt. Ipak joj se prilično dopada. Azašto i ne bi? Znaš, on se ne borinikakvim kopljem. Nikada i nije. Pa štamisliš, zašto je dobio to ime? Ha!“

Džon je morao da se nasmeje. Čak isada, čak i tu. Igrit je volela RikaDugokoplje. Nadao se da je našao srećusa Tormundovom Mundom. Da bar nekoi negde nađe nekakvu sreću.

„Ništa ti ne znaš, Džone Snežni“,rekla bi mu Igrit. Znam da ću umreti,pomisli on. Bar to znam, ako ništadrugo. „Svi ljudi umiru“, skoro da jemogao da je čuje, „kao i žene, i svezveri što lete ili plivaju ili trče. Kodsmrti nije bitno kada Džone Snežni, već

kako.“ Lako je tebi to da kažeš, uzvratijoj on u mislima. Umrla si hrabro, ubici, jurišajući na neprijateljski zamak.Ja ću umreti kao izdajnik i ubica. A nismrt mu neće biti brza, osim ako nestigne od Mensovog mača.

Uskoro se nađoše između šatora. Bioje to uobičajeni divljanski logor;razbacani metež logorskih vatri i jama zapišanje, dece i koza što slobodno lutaju,ovaca što bleje među drvećem, konjskihkoža okačenih da se suše. Nije bilonikakvog plana, nikakvog reda, nikakveodbrane. Ali su na sve strane bilimuškarci i žene i životinje.

Mnogi se na njega nisu osvrtali, ali nasvakoga ko se bavio svojim poslomdolazilo je desetoro koji su zastali da

zure; deca što su čučala kraj vatri,starice u kolicima koja su vukli psi,pećinski ljudi obojenih lica, ratnici sazmijama i odsečenim glavamanaslikanim na štitovima, svi su seokretali da ga pogledaju. Džon vide ikopljanice, duge kose su im vijorile namirisnom vetru što je uzdisao izmeđudrveća.

Ovde nije bilo pravih bregova, ali jeMensov beli krzneni šator podignut namaloj kamenoj uzvisini, na samomobodu šume. Kralj s one strane Zidačekao je pred njim, a otrcani crveno-crniplašt igrao mu je na vetru. S njim je bilai Psoglava Harma, vide Džon, vratila sesa lažnih napada i prepada po Zidu, aVaramir Šest Koža takođe, u pratnji

svog crnog risa i dva vitka siva vuka.Kada videše koga je poslala Straža,

Harma okrenu glavu i pljunu, a jedan odVaramirovih vukova iskezi zube izareža. „Mora da si mnogo hrabar ilimnogo glup, Džone Snežni“, reče MensRajder, „što nam se vraćaš sa crnimplaštom.“

„Šta bi drugo mogao da nosi čovekNoćne straže?“

„Ubij ga“, reče Harma. „Vratinjegovo telo u onom njihovom kavezu ireci im da nam pošalju nekog drugog.Uzeću njegovu glavu za barjak. Izdajnikje gori od psa.“

„Upozorio sam te da je neiskren.“Varamirov glas bio je blag, ali je njegovris gladno gledao Džona skupljenim

sivim očima. „Nikada mi se nije dopadonjegov miris.“

„Uvuci kandže, zverostvore.“Tormund Džinoubica skoči s konja.„Momak je došo da čuje. Pipneš li ga,možda ima i da dobijem plašt od crnogrisa koji sam oduvek ’teo da imam.“

„Tormund Vranoljub“, podsmehnu seHarma. „Ti si samo veliki hvalisavac,starče.“

Zverobraz je bio sivog lica,pogrbljenih ramena i ćelav, miš odčoveka s vučjim očima. „Kada jednomkonj navikne na sedlo, svaki čovek možeda ga jaše“, reče on tihim glasom. „Kadase zver jednom spoji sa čovekom, svakizverobraz može u nju da uđe i da je jaše.Orel je venuo u perju, tako da sam uzeo

orla za sebe. Ali spajanje ide u obapravca, vargo. Orel sada živi u meni, išapuće mi koliko te mrzi. A ja mogu daletim visoko iznad Zida i gledamorlovskim očima.“

„Tako da znamo“, reče Mens. „Znamokoliko vas je malo bilo kada stezaustavili kornjaču. Znamo koliko ih jestiglo iz Morobdije. Znamo kako su vamse zalihe smanjile. Smola, ulje, strele,koplja. Nemate više čak ni stepenice, aonaj kavez ne može mnogo da ponese.Znamo. A sada i vi znate da znamo.“Otvorio je ulaz u šator. „Uđi. Vi ostali,sačekajte napolju.“

„Šta, čak i ja?“ - upita Tormund.„Posebno ti. Uvek.“Unutra je bilo toplo. Vatrica je gorela

ispod rupe za dim, a mangale su sedimile kraj gomile krzana na kojima jeležala Dala, bleda i oznojena. Sestra juje držala za ruku. Val, priseti se Džon.„Bilo mi je žao kada je Jari pao“, rečejoj on.

Val ga pogleda bledosivim očima.„Uvek se prebrzo penjao.“ Bila jejednako lepa kao što ju je pamtio, krhka,punih grudi, graciozna čak i dok jemirovala, sa visokim istaknutimjagodicama i gustom pletenicom koseboje meda, koja joj je padala do struka.

„Dalino vreme se bliži“, objasniMens. „Ona i Val će ostati. Znaju šta ćureći.“

Džonovo lice je bilo mirno kao led.Dovoljno je pogano ubiti čoveka u

njegovom šatoru na pregovorima.Moram li da ga ubijem ispred žene dokim se dete rađa? Stegnu prste desnešake. Mens nije nosio oklop, ali mu jemač bio u koricama na levom boku. A ušatoru je bilo i drugog oružja, bodeža inoževa, luk i tobolac strela, kopljebronzane glave što je ležalo kraj velikogcrnog...

...roga.Džon zadrža dah.Ratni rog, prokleti veliki ratni rog.„Da“, reče Mens. „Rog zime, u koji je

Joramun jednom dunuo da probudidžinove iz zemlje.“

Rog beše ogroman, osam stopa dužkrivine, a na širem kraju dovoljno velikda je mogao u njega da zavuče ruku do

lakta. Ako je rog od divljeg bivola, ondaje to bio največi divlji bivo koji jeikada živeo. Prvo je pomislio da je rogokovan bronzom, ali kada se približi,shvati da su okovi zlatni. Staro zlato,više smeđe nego žuto, sa urezanimrunama.

„Igrit mi je rekla da niste našli rog.“„Misliš da samo vrane umeju da lažu?

Prilično si mi se dopao za jednokopile... ali ti nikada nisam verovao.Čovek mora da zasluži moje poverenje.“

Džon ga pogleda. „Ako si sve vremeimao Rog Joramunov, zašto ga nisiupotrebio? Zašto si gradio kornjače islao Tenjane da nas pobiju na spavanju?Ako ovaj rog radi sve što pesme kažu,zašto samo ne duneš u njega i ne okončaš

sve?“Dala mu je odgovorila, Dala u

odmakloj trudnoći, koja je ležala nagomili krzna iza mangala. „Mi slobodniljudi znamo mnogo onog što ste viklecavci zaboravili. Ponekad prečicanije najsigurniji put, Džone Snežni.Rogati gospodar je jednom rekao da ječarobništvo mač bez balčaka. Nemanačina da ga sigurno zgrabiš.“

Mens pređe rukom preko krivinevelikog roga. „Niko ne ide u lov sa samojednom strelom u tobolcu“, reče.„Nadao sam se da će Stir i Jariiznenaditi tvoju braću i otvoriti namkapije. Odvukao sam vašu posadupomoću lažnih napada. Bouen Marš jeprogutao taj mamac, baš kao što sam

znao da hoće, ali se tvoja družinabogalja i siročadi pokazalatvrdoglavijom nego što sam očekivao.Međutim, nemoj misliti da ste naszaustavili. Vas je premalo, a naspreviše. Mogao bih da nastavim ovajnapad a ipak pošaljem deset hiljadaljudi da pređu Zaliv foka na splavovimai napadnu Istočnu Morobdiju s leđa.Mogao bih da izvršim i juriš na Kulusenki, znam prilaze bolje od bilo kogživog čoveka. Mogao bih da pošaljemljude i mamute da otkopaju kapije kodzamkova koje ste napustili, i to kod svihistovremeno.“

„Zašto to onda ne uradiš?“ Džon jetada mogao da isuče Dugačku kandžu, alije hteo da čuje šta divljanin ima da kaže.

„Krv“, reče Mens Rajder. „Pobediobih na kraju, da, ali bih zbog vasiskrvario, a moj narod je dovoljnokrvario.“

„Gubici vam nisu bili tako veliki.“„Od vaših ruku nisu.“ Mens je

proučavao Džonovo lice. „Video siPesnicu Prvih ljudi. Znaš šta se tamodesilo. Znaš sa čime smo suočeni.“

„Tuđini...“„Sve su jači kako dani postaju kraći a

noći hladnije. Prvo te ubijaju, a ondašalju tvoje mrtve protiv tebe. Džinovinisu uspeli da im se suprotstave, niTenjani, klanovi sa ledene reke,Rogonozi.“

„Ni ti?“„Ni ja.“ U tom priznanju bilo je besa,

i gorčine prejake za reči. „RejmunCrvenobradi, Bel Bard, Gendel i Gorn,Rogati gospodar, svi su krenuli na jug daosvajaju, ali sam ja došao podvijenogrepa da se sakrijem iza vašeg Zida.“Ponovo dodirnu rog. „Ako dunem u Rogzime, Zid će pasti. Tako bar tvrdepesme. Među mojim ljudima ima onihkoji ne žele ništa više od toga...“

„Ali kada jednom Zid padne“, rečeDala, „šta će zaustaviti Tuđine?“

Mens je toplo pogleda. „Mudru samženu našao. Pravu kraljicu.“ Vrati seDžonu. „Idi natrag i reci im da otvorekapiju i puste nas da prođemo. Ako tourade, daću im rog i Zid će ostati dastoji do kraja vremena.“

Da otvore kapiju i puste ih da prođu.

Lako je to reći, ali šta će biti posle?Džinovi koji logoruju u ruševinamaZimovrela? Ljudožderi u Vučjoj šumi,pseće zaprege koje jure preko mogila,slobodni narod koji krade kćeribrodograditelja i draguljara iz Belihsidrišta i ribarskih žena sa Kameneobale? „Jesi li ti pravi kralj?“ - upitaDžon iznenada.

„Nikada nisam imao krunu na glavi, anisam ni seo na neki prokleti presto, akome to pitaš“, odgovori Mens. „Poreklomi je nisko da nema nižeg, nijedanobrednik mi nikada nije namazao glavuuljima, nemam nijedan zamak, a kraljicami nosi krzno i jantar, a ne svilu i safire.Svoj sam megdandžija, svoja luda, svojharfista. Čovek ne postaje Kralj s one

strane Zida zato što mu je to bio i otac.Slobodni narod neće slediti ime, niti ihje briga koji se brat rodio prvi. Pratićeborce. Kada sam otišao iz Kule senki,postojala su petorica ljudi za koje segovorkalo da će pokušati da se domognukrune. Tormund je bio jedan, magnardrugi. Ostalu trojicu sam ubio kada sumi jasno pokazali da će se radije boritinego da me slede.“

„Neprijatelje možeš da ubijaš“, rečeDžon jednostavno, „ali možeš li davladaš svojim prijateljima? Ako pustimotvoj narod da prođe, hoćeš li bitidovoljno snažan da ih nateraš da poštujukraljev mir i zakone?“

„Čije zakone? Zakone Zimovrela iKraljeve Luke?“ Mens se nasmeja.

„Kada budemo hteli zakone, sami ćemonapisati svoje. Možete da zadržite isvoju kraljevu pravdu i kraljeve poreze.Nudim vam rog, a ne našu slobodu.Nećemo kleknuti pred vama.“

„Šta ako ponudu odbijemo?“ Džonnije sumnjao da će tako biti. MatoriMedved bi bar možda saslušao, mada biteško pustio trideset ili četrdeset hiljadadivljana u Sedam kraljevstava. AliAliser Torn i Dženos Slint će odmahodbaciti taj predlog.

„Ako odbijete“, reče Mens Rajder,„Tormund Džinoubica će dunuti u RogZime za tri dana, u zoru.“

Mogao je da odnese poruku u Crnizamak i kaže im za rog, ali ako ostaviMensa u životu, lord Dženos i ser Aliser

će to dočekati kao dokaz da je izdajnik.Hiljadu misli prolete Džonu kroz glavu.Ako bih uništio rog, ako bih ga sadasmrskao... ali pre nego što stiže darazvije tu misao, ču dubok zov nekogdrugog roga, prigušen debelim zidovimašatora. I Mens ga ču. Namršten, on odedo vrata. Džon pođe za njim.

Ratni rog je napolju bio glasniji.Njegov zov je uznemirio divljane.Trojica Rogonoga protrčaše kraj njih,noseći dugačka koplja. Konji su njištali ifrktali, džinovi urlali na Starom jeziku, ačak su se i mamuti uznemirili.

„Izvidnički rog“, reče TormundMejsu.

„Nešto dolazi.“ Varamir je sedeoprekrštenih nogu na napola smrznutoj

zemlji, a njegovi vukovi su ga nemirnoobilazili. Preko njih kliznu senka, i Džondiže pogled da vidi orlova plavosivakrila. „Dolaze, sa istoka.“

Kada mrtvi hodaju, zidovi i kolje imačevi ne znače ništa, priseti se on.Protiv mrtvih se ne možeš boriti, DžoneSnežni. Niko to ne zna bolje od mene

„Tuđini?“ - upita Džon.Mens odmahnu glavom. „Tuđini

nikada ne dolaze po danu.“ Zaprege sukloparale preko čistine ispod zida,prepune ratnika koji su mahali kopljimaod naoštrene kosti. Kralj zastenja.„Kuda sad to oni misle da idu? Kvene,vraćaj te budale tamo gde im je mesto.Neka mi neko dovede konja. Kobilu, nepastuva. I oklop.“ Mens sumnjičavo

pogleda u Zid. Na vrhu su stajalislamnati vojnici, načičkani strelama, alinije bilo znaka nikakve aktivnosti.„Harma, nek tvoji ratnici uzjašu.Tormunde, nađi sinove i daj mi trostrukistroj kopljanika.“

„Dobro“, reče Tormund i ode.Sitni, neugledni zverobraz sklopi oči i

reče: „Vidim ih. Dolaze uz potoke iživotinjskim stazama...“

„Kо?“„Ljudi. Ljudi na konjima. Ljudi u

čeliku i ljudi u crnom.“„Vrane.“ Mens je tu reč izrekao kao

kletvu. Okrenu se Džonu. „Misle li mojabivša braća da će me uhvatiti spuštenihčakšira ako me napadnu dokpregovaramo?“

„Ako su planirali napad meni o njemuništa nisu rekli.“ Džon je u to sumnjao.Lordu Dženosu je nedostajalo ljudi zanapad na divljanski logor. Osim toga,bio je na suprotnoj strani Zida, a kapijaje bila zatrpana. On je na umu imaodrugačiju vrstu prevare, ovo ne možebiti njegovo delo.

„Ako me ponovo lažeš, nećeš živizaći odavde“, upozori Mens. Njegovistražari dovedoše mu konja i donesošeoklop. Drugde u logoru, Džon vide ljudekako trče tamo-amo, jedne kako sepostrojavaju kao da će jurišati na Ziddok drugi nestaju u šumi, žene kojeteraju pseće zaprege na istok, mamutekako tumaraju na zapad. Maši se prekoramena i isuka Dugačku kandžu baš u

trenutku kada iz šume, na tri stotinekoraka od njih, izroni raštrkani nizizvidnika. Napola oklopljen, Mens isukasvoj mač. „Ništa nisi znao o ovome?“ -upita on Džona ledeno.

Sporo kao med u hladno jutro,izvidnici krenuše dole na divljanskilogor, kroz grmlje kleke i raštrkanodrveće, preko korenja i kamenja.Divljani im poleteše u susret, urlajućiratne pokliče i mašući motkama,bronzanim mačevima i sekiramanapravljenim od kremena, bezglavogalopirajući ka svojim neprijateljima odpamtiveka. Poklič, udarac i lepa hrabrasmrt, tako su Džonova braća opisivalanačin borbe slobodnog naroda.

„Veruj šta hoćeš“, reče Džon Kralju s

one strane Zida, „ali ja ništa ne znam nio kakvom napadu.“

Harma protutnja pored pre nego štoMens stiže da odgovori, na čelu tridesetratnika. Pred njom je išao njen barjak;mrtav pas nabijen na koplje, koji je sasvakim korakom prskao krv. Mens jegledao kada se sudarila s izvidnicima.„Možda i govoriš istinu“, reče on. „Oviizgledaju kao ljudi iz Morobdije.Mornari na konjima. Koter Hridni jeoduvek imao više hrabrosti nego pameti.Zarobio je Gospodara kostiju kodDugačke mogile, možda namerava istosa mnom. Ako je tako, onda je budala.Nema dovoljno ljudi, on...“

,Mense!“ - začu se uzvik. Bio je tojedan njegov izviđač, koji izlete iz

drveća na zapenjenom konju. „Mense,ima ih još, svuda su oko nas, gvozdeniljudi, gvozdeni, čitava sila gvozdenihljudi.“

Proklinjući, Mens skoči u sedlo.„Varamire, ostani i postaraj se da seDali ništa ne desi.“ Kralj s one straneZida uperi mač u Džona. „I drži na okuovu vranu. Ako krene da beži, iščupajmu grkljan.“

„Da, uradiću to.“ Zverobraz je bio zaglavu niži od Džona, pogrbljen i mek, alibi taj crni ris mogao da ga rasporijednom šapom. „Stižu i sa severa“, rečeVaramir Mensu. „Bolje da kreneš.“

Mens stavi kacigu s gavranovimkrilima. I njegovi ljudi uzjahaše. „Klin“,zareža Mens, „oko mene, obrazujte

klin.“ A ipak, kada obode kobilu i poletepreko polja na izvidnike, poredak ljudikoji pojuriše da ga stignu smesta se rasu.

Džon zakorači ka šatoru, misleći naRog zime, ali mu crni ris prepreči put,mašući repom. Nozdrve životinje seraširiše i pljuvačka pocuri niz sabljasteočnjake. Njuši moj strah. Duh mu jenedostajao više nego ikada ranije. Dvavuka su mu režala iza leđa.

„Barjaci“, ču Varamira kako mrmlja,„vidim zlatne barjake, oh...“ Pored njihtrubeći prođe mamut, sa pet-šest strelacau drvenoj kuli na leđima. „Kralj... ne...“

Onda zverobraz zabaci glavu i vrisnu.Zvuk je bio užasan, parao je uši,

prepun bola. Varamir pade, grčeći se, a iris je takođe vrištao... a visoko, visoko

na istočnom nebu, nasuprot zidu odoblaka, Džon vide orla kako gori. Natren je svetleo jače od zvezde, ovenčancrvenim i zlatnim i narandžastim, a krilasu mu divlje mlatarala po vazđuhu, kaoda želi da odleti iz bola. Leteo je sveviše, i više i još više.

Vrisak izmami prebledelu Val izšatora. „Šta je, šta se desilo?“Varamirovi vukovi su se međusobnoborili, crni ris je odjurio u šumu, ali sečovek još grčio na zemlji. „Šta mu je?“ -upita Val prestravljena. „Gde je Mens?“

„Тamo.“ Džon pokaza. „Otišao je dase bori.“ Kralj je poveo svoj pokušajklina na izvidnike, a mač mu je bleštao.

„Otišao? Ne može sada da ode, nesada. Počelo je.“

„Bitka?“ Gledao je kako se izvidniciraštrkavaju pred Harminom krvavompsećom glavom. Pljačkaši su urlali,zamahivali i gonili ljude u crnom nazadmeđu drveće. Ali između stabala jenailazilo još ljudi, povorka konjanika.Vitezi na teškim atovima, vide Džon.Harma je morala da prikupi svojudružinu i okrene se da bi im sesuprotstavila, ali je pola njenih ljudiodjurilo predaleko.

„Porođaj!“ - viknu Val na njega.Trube su duvale svuda oko njih,

prodorno i smelo. Divljani nemajutrube, već samo ratne rogove. Znao jeto jednako dobro kao i oni; od tog zvukase slobodni narod zbunjeno rastrčanaokolo, neki u pravcu bitke, neki što

dalje od nje. Mamut je teško gazio krozstado ovaca koje su tri čoveka terala nazapad. Bubnjevi su tutnjali dok sudivljani pokušavali da obrazuju kare ilinije, ali kasnili su, neorganizovani iprespori. Neprijatelj se pomaljao izšume, sa istoka, sa severoistoka, severa;tri velike povorke teške konjice, sve utamnom svetlucavom čeliku i svetlimvunenim ogrtačima. Nisu to ljudi izMorobdije, ono su bili tek izviđači.Vojska. Kralj? Džon je bio jednakozbunjen kao divljani. Da to nije stigaoRob? Da se nije dečak na gvozdenomprestolu konačno probudio? „Bolje dase vratiš u šator“, reče on Val.

Na drugoj strani polja jedna povorkaje pregazila Psoglavu Harmu. Druga se

zarila u bok Tormundovih kopljanikadok su on i njegovi sinovi očajničkipokušavali da ih odbiju. Džinovi su se,međutim, penjali na mamute, a to sevitezovima na oklopljenim konjimanimalo nije dopadalo; video je kakobesni paripi i atovi njište i beže kadaspaziše te planine u pokretu. Ali bilo jestraha i na divljanskoj strani, stotinežena i dece bežali su od bitke, i neki supadali pravo pod kopita konjića. Videpseću zapregu jedne starice kakoisklizava pred tri borne kočije i kako sesvi uz tresak sudaraju.

„Bogovi“, prošapta Val, „bogovi,zašto to rade?“

„Vrati se unutra i ostani s Dalom.Ovde nije bezbedno.“ Ni unutra neće biti

mnogo sigurnije, ali ona to nije moralada čuje.

„Moram da nađem babicu“, reče Val.„Ti si babica. Ostaću ovde dok se

Mens ne vrati.“ Izgubio je Mensa izvida, ali ga je sada ponovo video kakoproseca put kroz gomilu jahača. Mamutisu razbili središnju povorku, ali su sedruge dve stezale poput klešta. Naistočnoj strani logora neki strelci suvatrenim strelama gađali šatore. Videmamuta kako uzima viteza iz sedla inaizgled sporim pokretom surle ga bacačetrdeset stopa daleko. Divljani su jurilipored njega, žene i deca bežali su odbitke, neki sa muškarcima koji su ihpožurivali. Nekolicina mračno odmeriDžona, ali Dugačka kandža mu je bila u

ruci, i niko mu nije prišao. Čak je iVaramir pobegao, vukući sečetvoronoške.

Sve više i više ljudi nadiralo je krozdrveće, ne samo vitezova već ikonjanika slobodnjaka i strelaca usedlima i oklopnih pešaka upostavljenim tunikama i plitkimkacigama, na desetine i stotine ljudi.Iznad njih se vio buket barjaka. Vetar ihje talasao previše snažno da bi Džonrazaznao grbove, ali na tren ugledamorskog konja, polje sa pticama, prstenod cveća. I žuto, toliko žutog, žutibarjaci sa crvenim grbom, čiji je tosimbol?

Istočno i severno i severoistočno videdružine divljana kako pokušavaju da

stoje i da se odupru, ali bi ih napadačisamo pregazili. Slobodni narod je jošbio brojniji, ali su napadači imaličelične oklope i teške konje. Unajžešćem srcu okršaja, Džon spaziMensa kako visoko stoji u uzengijama.Bilo ga je lako videti zbog crveno-crnogplašta i kacige sa gavranovim krilima.Visoko je dizao mač i ljudi su seokupljali oko njega kada se klin vitezovazabi u njih sa kopljima i mačevima ihalebardama. Mensova kobila pade nastražnje noge, ritajući se, i koplje jojprobi grudi. Onda ih preplavi čeličnaplima.

Gotovo je, pomisli Džon, slomljenisu. Divljani su bežali, bacali oružje,Rogonozi i pećinski ljudi i Tenjani u

oklopima od bronzane krljušti, svi subežali. Mensa više nije bilo, neko jemahao Harminom glavom na koplju,Tormundove linije behu probijene.Samo su se džinovi na mamutima jošdržali, čupava ostrva u crvenomčeličnom moru. Vatre su skakale sašatora na šator, a buktali su i neki visokiborovi. A kroz dim se probi još jedanklin oklopljenih jahača, na konjima spokrovcima. Iznad njih su vijorilibarjaci veći od svih, kraljevske zastavevelike kao čaršavi; žuta sa dugačkimšpicastim krajevima koja je prikazivalaplameno srce, i druga, kao od čistogzlata, sa crnim jelenom koji igra navetru.

Robert, pomisli Džon na jedan lud

trenutak, prisetivši se sirotog Ovena, alikad se trube ponovo oglasiše i vitezovijurnuše, ime koje su izvikivali beše„Stanis! Stanis! STANIS!“

Džon se okrenu i uđe u šator.

ARJAPred krčmom, na starim vešalima,

kosti žene njihale su se i čegrtale sasvakim naletom vetra.

Znam ovu krčmu. Pred vratima,međutim, nije bilo vešala kada su ona iSansa tu prespavale pod budnim okomobrednice Mordejne. „Nećemo daulazimo“, odluči Arja odjednom, „unutramožda ima duhova.“

„Znaš li koliko je prošlo otkada samposlednji put popio čašu vina?“ Sendorskoči iz sedla. „Osim toga, moramo dasaznamo ko drži Rubinski gaz. Ostani skonjima ako hoćeš, zabole me dupe.“

„Šta ako te prepoznaju?“ Sendor se

više nije trudio da sakrije lice. Kao daga više nije bilo briga hoće li ga nekoprepoznati. „Možda će pokušati da tezarobe.“

„Samo neka probaju.“ Olabavidugački mač u koricama i uđe na vrata.

Arja nije mogla da poželi boljupriliku za bekstvo. Mogla je da odjašena Kukavici i da povede i Stranca.Grickala je usnu. Onda odvede konje doštale i uđe za njim.

Znaju ga. Tišina joj je to rekla. Ali tonije bilo najgore. I ona je znala njih. Nemršavog krčmara, ni ženu, ni nadničarekraj kamina. Ostale. Vojnike. Znala jevojnike.

„Tražiš brata, Sendore?“ Poliverovašaka bila je u prslučetu devojke koja mu

je sedela u krilu, ali ju je sada izvadio.„Тražim čašu vina. Krčmaru, mešinu

crnog.“ Klegani baci šaku bakrenjaka napod.

„Neću nikakve nevolje, ser“, rečekrčmar.

„Onda me ne zovi ser.“ Usta mu sezgrčiše. „Da nisi gluv, budalo? Naručiosam vina.“ Kada čovek otrča, Kleganiviknu za njim: „Dve čaše! I mala ježedna!“

Samo su trojica, pomisli Arja.Poliver prelete pogledom preko nje, amomak kraj njega je uopšte nije nipogledao, ali ju je treći odmerio odglave do pete. Bio je čovek osrednjevisine i građe, sa licem tako običnim daje bilo teško proceniti koliko mu je

zapravo godina. Golicač. Golicač iPoliver. Momak je bio štitonoša, sudećipo uzrastu i odeći. Sa jedne strane nosarasla mu je velika bela bubuljica, a načelu nekoliko crvenih. „Da li je ovoizgubljeno štene o kome je pričao serGregor?“ - upita on Golicača. „Ono štose popišalo u krpe i pobeglo?“

Golicač mu stavi šaku na ruku u znakupozorenja, pa kratko i oštro odmahnuglavom. Arja to dovoljno dobro shvati.

Štitonoša nije shvatio, ili ga nije bilobriga. „Ser kaže da je njegovo štene odbrata podvilo rep kada je u KraljevojLuci bitka postala previše žestoka.Rekao je da je pobegao cvileći.“ UputiPsetu glupav, posprdan osmeh.

Klegani je proučavao momka ne

izgovarajući ni reč. Poliver gurnudevojku iz krila i ustade. „Momak jepijan“, reče. Vojnik je bio visok gotovokao Pseto, mada ne toliko mišićav.Četvrtasta brada prekrivala mu je vilicui podbradak, gusta i crna i urednopotkresana, ali mu je kosa bila dobranoproređena. „Piće mu škodi, to je sve.“

„Onda ne treba da pije.“„Ne bojim se šteneta...“ poče momak,

ali mu Golicač opušteno zavrnu uhopalcem i kažiprstom. Reči se pretvorišeu bolni cvilež.

Krčmar dotrča sa dve kamene šolje ivrčem na kalajnom poslužavniku. Sendorprinese vrč ustima. Arja je videla kakomu mišići u vratu rade dok guta. Kada gatresnu na sto, pola vina više nije bilo.

„Sada možeš da sipaš. I bolje dapokupiš one bakrenjake, druge novčićedanas nećeš videti.“

„Platićemo kada završimo s pićem“,reče Poliver.

„Kada završite s pićem, zagolicaćetekrčmara da vam kaže gde krije zlato.Tako uvek radite.“

Krčmar se iznenada priseti nečega ukuhinji. Meštani su se takođe spremalida pođu, a devojke nestadoše. Jedinizvuk u odaji bilo je slabašno pucketanjevatre u ognjištu. I mi treba da pođemo,znala je Arja.

„Ako sera tražiš, zakasnio si“, rečePoliver. „Bio je u Harendvoru, ali višenije. Kraljica ga je pozvala.“ Zapojasom je nosio tri sečiva, vide Arja;

dugački mač na levom boku, a nadesnom bodež i tanju oštricu,predugačku da bude nož a prekratku dabude mač. „Kralj Džofri je mrtav, znaš“,dodade. „Otrovan na sopstvenojsvadbi.“

Arja oprezno načini još koji korak uprostoriju. Džofri je mrtav. Gotovo daje mogla da ga vidi, s plavim uvojcima,zlim osmehom i debelim mekim usnama.Džofri je mrtav! Znala je da zbog togatreba da bude srećna, ali se ipak nekakoosećala prazno. Džofri je mrtav, ali akoje mrtav i Rob, kakve to onda ima veze?

„Toliko o mojoj hrabroj braći izKraljeve garde.“ Pseto prezrivo frknu.„Kо ga je ubio?“

„Misli se da je Bauk. On i njegova

mala žena.“„Koja žena?“„Zaboravio sam da si se krio ispod

kamena. Severnjakinja. Kći Zimovrela.Čuli smo da je ubila kralja mađijom, pase posle pretvorila u vučicu sa velikimkožnim krilima kao u slepog miša, iizletela kroz prozor kule. Ali je kepecaostavila i Sersei hoće da mu skineglavu.“

To je glupavo, pomisli Arja. Sansazna samo pesme, a ne mađije, i nikadase ne bi udala za Bauka.

Pseto sede na klupu najbližu vratima.Usta su mu se grčila, ali samo naopečenoj strani. „Trebalo je da ga umočiu divlju vatru i ispeče. Ili da ga golicaletnji dan do podne.“ Diže vinsku čašu i

iskapi je u jednom gutljaju.On je jedan od njih, pomisli Arja

kada to vide. Zagrize usnu tako da okusikrv. Isti je kao oni. Trebalo bi da gaubijem na spavanju.

„Znači, Gregor je zauzeoHarendvor?“ - upita Sendor.

„I nije se baš nešto pretrgao“,odgovori Poliver. „Najamnici su serazbežali čim su čuli da dolazimo, svisem nekolicine. Jedan kuvar nam jeotvorio stražnju kapiju da bi se osvetioHoutu što mu je odsekao stopalo.“Zakikota se. „Zadržali smo ga da namkuva, nekoliko cura da nam grejukrevete, a ostale smo pobili.“

„Sve ostale?“ - izlete Arji.„Ра, ser je zadržao Houta da prekrati

vreme.“Sendor upita: „Crna Riba je još u

Brzorečju?“„Neće još dugo“, reče Poliver.

„Opsednut je. Stari Frej će obesitiEdmura Tulija ako ovaj ne preda zamak.Jedine prave borbe se vode okoGavrandrva. Blekvudi protiv Brekena.Brekeni su sada naši.“

Pseto nasu čašu vina Arji, i još jednusebi, i ispi je dok je zurio u vatru naognjištu. „Ptičica je odlepršala, znači?Pa, tim bolje za nju. Posrala se Bauku naglavu i odletela.“

„Naći će je“, reče Poliver, „makar zato bilo potrebno pola zlata u Livačkojsteni.“

„Čuo sam da je lepo devojče“, reče

Golicač. „Slatko kao med.“ Cmoknuusnama i osmehnu se.

„I učtivo“, složi se Pseto. „Pravamala gospa. Nimalo nalik na svojuprokletu sestru.“

„I nju su našli“, reče Poliver. „Sestru.Čuo sam da će je udati za Boltonovokopile.“

Arja gucnu malo vina da joj ne videusta. Nije shvatala o čemu to Polivergovor i . Sansa nema drugu sestru.Sendor Klegani se glasno nasmeja.

„Šta je sad pa tako smešno?“ - upitaPoliver.

Pseto nije pogledao Arju ni krajičkomoka. „Da hoću da i ti znaš, rekao bih ti.Ima li brodova u Solanama?“

„Solanama? Otkud ja znam? Trgovci

su se vratili u Devojačko jezero, kakosam čuo. Rendil Tarli je zauzeo zamak izaključao Mutona u ćeliji u kuli. OSolanama nisam čuo baš ništa.“

Golicač se nagnu napred. „Hoćeš daotploviš a da se ne oprostiš s bratom?“Arju prođoše žmarci kada ču to pitanje.„Ser bi radije da se vratiš u Harendvor snama, Sendore. Kladim se da bi tovoleo. Ili u Kraljevu Luku... „

„Jebeš to. Jebeš njega. Jebeš tebe.“Golicač slegnu ramenima, ispravi se i

pruži ruku iza vrata, da se počeše potemenu. Onda kao da se sve desiodjednom; Sendor skoči na noge,Poliver isuka dugački mač, a Golicačevaruka sevnu i iz nje preko prostorijepolete nešto srebrnasto. Da se Pseto nije

kretao, nož bi mu možda probiojabučicu; ovako mu je samo okrznuorebra i završio trepereći zariven u zidkraj vrata. Onda se nasmejao, smehomtako hladnim i šupljim kao da dolazi sadna dubokog bunara. „I nadao sam se daćete uraditi nešto glupo.“ Mač mu kliznuiz korica baš na vreme da odbijePoliverov prvi zamah.

Arja zakorači unazad kada započedugačka pesma čelika. Golicač ustade sklupe s kratkim mačem u jednoj ibodežom u drugoj ruci. Čak je i zdepastismeđokosi štitonoša bio na nogama,trapavo grabeći balčak mača. Ona zgrabisvoju vinsku čašu i baci mu je u lice.Ciljala je bolje nego kod Blizanaca.Čaša ga pogodi pravo u veliku belu

bubuljicu, i on se samo sruši.Poliver je bio odlučan, temeljan

borac, i uporno je potiskivao Sendoraunazad, a teški dugački mač mu se kretaosa surovom preciznošću. Psetovi zamasibehu nesigurniji, blokade prerane, nogespore i nespretne. Pijan je, shvati Arjauz prvu klicu straha. Prebrzo je popiopreviše vina, i to na gladan stomak. AGolicač se šunjao uz zid da mu zađe zaleđa. Ona zgrabi drugu vinsku čašu izavitla je na njega, ali je on bio brži odštitonoše i sagnuo je glavu na vreme.Pogled koji joj je tada uputio bio je punledenog obećanja. Ima li u seluskrivenog zlata? - čula ga je kako pita.Glupavi štitonoša se hvatao za ivicustola i pridizao na kolena. Arja u dnu

grla oseti početak panike. Strah sečeoštrije od mača. Strah seče oštrije...

Sendor bolno zastenja. Opečenastrana njegovog lica bila je crvena odslepoočnice do obraza, a vrh uha mu jenestao. To kao da ga je razbesnelo.Potera Polivera unazad besnimnapadom, navaljujući starim iskrzanimmačem za koji se trampio u brdima.Bradati čovek ustuknu, ali ga nijedanudarac nije ni dodirnuo. A onda Golicačskoči preko klupe, brz kao zmija, izamahnu oštricom kratkog mača kapoleđini Psetovog vrata.

Ubijaju ga. Arja nije imala više čaša,ali postojalo je još nešto što je mogla dabaci. Izvadi bodež koji su uzeli odmrtvog strelca i pokuša da ga baci onako

kako je to uradio Golicač. To međutimnije bilo isto kao bacanje kamenja ilidivljih jabuka. Nož se okrenu u vazduhui drškom ga udari u ruku. Nije ga niosetio. Bio je previše usredsređen naKleganija.

Kada ga Golicač ubode, Klegani sesilovito izvi u stranu i tako dobi delićtrena predaha. Niz lice i iz posekotine navratu slivala mu se krv. Oba Planininačoveka žestoko nasrnuše na njega:Poliver mu je zamahivao ka glavi iramenima, dok je Golicač pokušavao daga ubode u stomak i leđa. Teški kamenivrč je još bio na stolu. Arja ga uhvatiobema rukama, ali kada ga diže, neko jezgrabi za ruku. Vrč joj kliznu iz prstiju itresnu o pod. Okrenuta unazad, nađe se

licem u lice sa štitonošom. Kako siglupava, potpuno si zaboravila nanjega. Vide da mu je velika belabubuljica pukla.

„Ti si štenetovo štene?“ Držao je mačdesnicom, a njenu mišicu levicom, ali sunjoj šake bile slobodne, tako da isukanjegov bodež iz kanija, zari mu ga ustomak i zavrnu zglobom. Nije nosioverižnjaču, pa čak ni tvrdu kožu, tako daje bodež prodro pravo unutra, isto kao iIgla onda kada je ubila konjušara uKraljevoj Luci. Štitonošine oči serazrogačiše i on joj pusti ruku. Arjajurnu ka vratima i iščupa iz zidaGolicačev nož.

Poliver i Golicač behu saterali Psetou ugao iza klupe, a jedan od njih mu je

zadao gadnu crvenu ranu na gornjemdelu butine. Sendor se naslanjao na zid,krvareći i teško dišući. Izgledao je kaoda jedva može da stoji, a kamoli da sebori. „Baci mač, i odvešćemo te uHarendvor“, reče mu Poliver.

„Ра da me Gregor lično dokrajči?“Golicač kaza: „Možda će te prepustiti

meni.“„Ako me hoćete, dođite da me

uzmete.“ Sendor se odgurnu od zida izauze polučučeći stav iza klupe,isturenog mača.

„Misliš da nećemo?“ - upita Poliver.„Pijan si.“

„Možda jesam“, reče Pseto, „ali stevi mrtvi.“ Ritnu nogom klupu, a ondasnažno udari Polivera preko cevanica.

Bradonja se nekako održa na nogama, alise Pseto saže da izbegne njegov divljiudarac, pa uzvrati žestokim bočnimzamahom. Krv isprska tavanicu i zidove.Sečivo se zaglavilo u Poliverovom licu,i kada ga Pseto iščupa, ovome otpadepola glave.

Golicač ustuknu. Arja je mogla danamiriše njegov strah. Kratki mač unjegovoj ruci odjednom je izgledaoskoro kao igračka nasuprot dugačkomsečivu koje je držao Pseto, a nije imaoni oklopa. Kretao se hitro, lagan nanogama, ne skidajući pogled s Kleganijani na tren. Arji je bilo više nego lako dazakorači iza njega i ubode ga s leđa.

„Ima li zlata u selu?“ - viknu dok muje zarivala nož u leđa. „Ima li srebra?

Dragulja?“ Ubode ga još dvaput. „Ima lihrane? Gde je lord Berik?“ Tada je većbila na njemu, i još je ubadala. „Kuda jeotišao? Koliko je ljudi sa njim? Kolikovitezova? Koliko strelaca? Koliko,koliko, koliko, koliko, koliko, koliko?Ima li zlata u selu?“

Ruke su joj bile crvene i lepljivekada je Sendor odvuče od njega.„Dosta“, beše sve što je rekao. I sam jekrvario kao zaklana svinja, i vukao jejednu nogu u hodu.

„Ima još jedan“, podseti ga Arja.Štitonoša je izvukao nož iz stomaka i

pokušavao da šakama zaustavikrvarenje. Kada ga Pseto cimnu nagore,on vrisnu i zabalavi kao beba. „Milost“,jecao je, „molim te. Nemoj da me

ubiješ. Smiluj se Majko.“„Zar ti ja ličim na majku?“ Pseto

uopšte nije ličio na ljudsko biće. „I ovogsi ubila“, reče Arji. „Isekla si mu creva,nema mu spasa. Ali će dugo umirati.“

Momak kao da ga nije čuo. „Došaozbog devojaka“, jecao je. „...dapostanem muškarac, rekao je Poli... o,bogovi, molim vas, odvedite me uzamak. .. meštar, odvedite me meštru,moj otac ima zlata... samo zbogdevojaka... milost, ser.“

Pseto ga tako ošinu preko lica da ovajponovo vrisnu. „Ne zovi me ser.“Okrenu se Arji. „Ovaj je tvoj, vučice. Tito obavi.“

Znala je na šta misli. Arja priđePoliveru i kleknu u krv dovoljno dugo da

mu otkopča pojas za mač. Pored bodežabilo je tananije sečivo, predugo da budebodež, prekratko da bude mač zaodraslog čoveka... ali je u njenoj rucisavršeno ležalo.

„Sećaš se gde je srce?“ - upita Pseto.Ona klimnu glavom. Štitonoša

zakoluta očima. „Milost.“Igla kliznu između njegovih rebara i

dade mu je.„Dobro.“ Sendorov glas beše otežao

od bola. „Ako su se ova trojica ovdekurvali, Gregor sigurno drži i gaz, a nesamo Harendvor. Svakog časa može danadođe još njegovih ljubimaca, a zadanas smo pobili dovoljno te gamadi.“

„Kuda ćemo?“ - upita ona.„Solane.“ Oslonio se ogromnom

šakom na njeno rame da ne bi pao.„Nađi mi vina, vučice. I uzmi im novac,trebaće nam. Ako u Solanama ima lađa,možemo morem da stignemo do Dola.“Usta mu se zgrčiše na nju, i još krvi linusa mesta gde mu je nekad bilo uho.„Možda će te ledi Liza udati za svogmalog Roberta. E, to bi bilo zabavnovideti.“ Htede da se nasmeje, ali umestotoga zastenja.

Kada dođe vreme da krenu, Arja jemorala da mu pomogne da uzjašeStranca. Vezao je traku platna oko vratai još jednu oko butine, i uzeo štiošinplašt sa kuke kraj vrata. Plašt je biozelen, sa zelenom strelom na beloj traci,ali kada ga je Pseto presavio i pritisnuouz uho, ubrzo je pocrveneo. Arja se

bojala za njega da se ne sruši čim krenu,ali se nekako ipak održao u sedlu.

Nisu smeli da se izlažu opasnosti dabi ustanovili ko drži Rubinski gaz, takoda su, umesto da pođu Kraljevskimdrumom, skrenuli na jugoistok, krozpolja zarasla u korov, šume i ritove.Prošlo je mnogo sati pre nego što sustigli do obale Trozupca. Reka se krotkovratila u svoj uobičajeni tok, vide Arja,sav njen smeđi vodeni bes nestao je skišama. I ona se umorila, pomisli.

Blizu obale nađoše nekoliko vrbakoje su se dizale iz kamenjara. Stenje idrveće obrazovali su prirodno utvrđenjegde su mogli da se sakriju, kako od reke,tako i od staze. „Ovde nije loše“, rečePseto. „Napoj konje i nakupi granja za

vatru.“ Kada sjaha, morao je da seuhvati za nisku granu da ne bi pao.

„Zar se neće primećivati dim?“„Kо bude hteo da nas nađe, treba

samo da prati moju krv. Vodu i drva. Alimi prvo donesi onu mešinu.“

Kada je raspalio vatru, Sendor stavikacigu u plamen, isprazni pola mešine unju i sruši se na izbočinu mahovinomprekrivenog kamena kao da se višenikada neće dići. Natera Arju da opereštitonošin plašt i iseče ga na trake. I njihstavi u kacigu. „Da imam još vina, piobih ga dok se ne onesvestim. Možda bitrebalo da te pošaljem nazad u onuprokletu krčmu po mešinu ili tri.“

„Ne“, reče Arja. Neće valjda, zarne? Ako to uradi, samo ću ga ostaviti i

odjahati.Sendor se nasmeja kada vide strah na

njenom licu. „Šala, vučice. Krvava šala.Nađi mi štap, otprilike ovoliko dugačak,i ne predebeo. I speri blato s njega.Mrzim ukus blata.“

Prva dva štapa koja je donela nisu muse dopala. Kad je našla jedan koji mu jeodgovarao, pseća njuška je bila garavasve do očiju. Unutra je vino besnoključalo. „Uzmi čašu iz mojih bisaga izaroni je dopola“, reče joj. „Pažljivo.Preturiš li prokletinju, ima stvarno da tepošaljem nazad po još. Uzećeš vino ipolićeš mi ga po ranama. Misliš da ćešmoći to da izvedeš?“ Arja klimnuglavom. „Ра šta onda čekaš?“ - zarežaon.

Prstima je okrznula čelik kada je prviput napunila čašu, i tako se gadno opeklada su joj izašli plikovi. Morala je dazagrize usnu da ne bi vrisnula. Pseto jeza to upotrebio granu, čvrsto jezagrizavši dok je ona sipala. Počela jesa posekotinom na butini, a onda prešlana pliću ranu na vratu. Sendor je stegaodesnu šaku u pesnicu i tukao njom pozemlji dok mu je nalivala vino po nozi.Kada je prešla na vrat, tako je snažnozagrizao štap da se ovaj prelomio, imorala je da mu nađe novi. Videla jeužas u njegovim očima. „Okreni glavu.“Nasula je vino preko sirovog crvenogmesa na mestu gde mu je bilo uho, i nizvilicu mu kliznuše prsti smeđe krvi icrvenog vina. Tada je napokon urliknuo,

uprkos štapu. Onda je izgubio svest odbola.

Arja je ostalo sama shvatila. Izvadilaje iz kacige trake koje su napravili odštitonošinog plašta i njima zavilaposekotine. Kada je došla do uha,morala je da mu obmota pola glave da bizaustavila krvarenje. Do tada se već naTrozubac spustio suton. Pustila je konjeda pasu, onda ih sapela za noć, ismestila se što je udobnije mogla uulegnuću između dve stene. Vatra je jošneko vreme gorela, pa zgasla. Arja jeposmatrala mesec kroz grane iznadglave.

„Ser Gregor Planina“, reče tiho.„Dansen, Srculence Raf, ser Ilin, serMerin, kraljica Sersei.“ Bilo joj je

čudno što izostavlja Polivera i Golicača.I Džofrija. Bilo joj je drago što je mrtav,ali je žalila što ga nije videla kakoumire, ili što ga možda sama nije ubila.Poliver je rekao da ga je Sansa ubila,zajedno s Baukom. Da li je to moguće?Bauk je Lanister, a Sansa... Kad bihsamo mogla da se pretvorim u vuka, ida mi izrastu krila i da odletim...

Ako Sanse više nema, onda je onaposlednja od Starkovih. Džon je na Zidu,hiljadu liga daleko, ali on je Snežni, a terazne tetke i ujaci kojima je Pseto hteoda je proda takođe nisu Starkovi. Nisuvukovi.

Sendor zastenja, i ona se okrenu nabok da ga pogleda. Shvati da jeizostavila i njegovo ime. Zašto je to

uradila? Pokuša da se priseti Mike, alije bilo teško dozvati njegovo lice upamćenje. Nije ga dugo poznavala. Onse samo igrao mačevanja sa mnom.„Pseto“, prošapta, i: „ Valar morgulis“.Možda će do jutra i biti mrtav.

Ali kada se bleda svetlost zoreprobila kroz krošnje, on je probudio njuvrhom čizme. Ponovo je sanjala da jevuk, i da juri konja bez jahača uz brdo,da je prati njen čopor, ali ju je njegovačizma vratila baš kada su se spremali daskoče na plen.

Pseto je još bio slab, svaki pokret muje bio spor i trapav. Sedeo je pogrbljenu sedlu i znojio se, a uvo mu je krvarilokroz zavoje. Morao je da smogne svusnagu samo da ne bi pao sa Stranca. Da

su Planinini ljudi došli da ih traže,sumnjala je da bi uopšte mogao da dignemač. Arja se osvrnu preko ramena, aliiza njih nije bilo ničega sem vrane kojaje letela od drveta do drveta. Jedini zvukstvarala je reka.

Dugo pre podneva, Sendor Kleganipoče da se ljulja. Ostajalo je još mnogosati dana kada je rekao da stanu.„Moram da se odmorim“, kaza kratko.Ovog puta je stvarno pao kada jesjahivao. Umesto da pokuša da ustane,slabašno je otpuzao ispod drveta inaslonio se na deblo. „Krvavog mupakla“, prokleo je. „Krvavog pakla.“Kada vide da Arja zuri u njega, reče:„Odrao bih te živu za čašu vina,devojčice.“

Ona mu umesto toga donese vode. Onotpi malo, požali se da ima ukus blata ipotonu u bučan, grozničav san. Kada gaje dodirnula, osetila je da gori. Arjaomirisa zavoje kao što je to ponekadčinio meštar Luvin kada bi joj previjaoogrebotinu ili poderana kolena. Lice muje najgore krvarilo, ali joj je rana nabutini najčudnije mirisala.

Pitala se koliko su daleko Solane, imože li sama da ih nađe. Ne bih moralada ga ubijem. Ako samo odjašem iostavim ga, umreće sam od sebe.Umreće od groznice i ležaće pod timdrvetom do sudnjeg dana. Ali možda bibilo bolje da ga sama ubije. Ubila ještitonošu u krčmi koji joj nije uradioništa sem što ju je zgrabio za ruku. Pseto

je ubio Miku. Miku i još mnoge. Kladimse da je ubio na stotine Mika.Verovatno bi i mene ubio da ne računana otkup.

Igla blesnu kada je isuka. Poliver juje bar dobro održavao i oštrio. Onapotpuno nesvesno okrenu telo bočno, ustav vodenog plesača. Mrtvo lišće jojzašuška pod nogama. Brzo kao zmija,pomisli. Glatko kao letnja svila. Oči muse otvoriše. „Sećaš se gde je srce?“ -upita promuklim šapatom. Stajala jemirno kao kamen. „Samo... samo sam...“

„Ne laži“, zareža on. „Mrzim lažove.Kukavice mrzim još i više. Hajde, uradito.“ Kada se Arja nije pomerila, onreče: „Ubio sam tvog malog kasapina.Presekao sam ga skoro nadvoje, i posle

se tome smejao.“ Ispusti čudan zvuk, ibio joj je potreban tren da shvati kakoon to zapravo jeca. „А ptičica, tvojalepa sestra, stajao sam tamo u svombelom plaštu i puštao da je biju. Uzeosam prokletu pesmu, nije mi je ona dala.Hteo sam i nju da uzmem. Trebalo je toda uradim. Trebalo je da je tucam dokrvi i iščupam joj srce pre nego što jeprepustim kepecu.“ Grč bola mu izobličilice. „Hoćeš da me teraš da molim,kučko? Hajde! Dar milosti... osveti svogmalog Mikela...“

„Miku.“ Arja zakorači od njega. „Tine zaslužuješ dar milosti.“

Pseto ju je gledao kako sedlaKukavicu očima sjajnim od groznice.Nijednom nije pokušao da ustane i

zaustavi je. Ali kada je uzjahala, reče:„Pravi vuk bi dokrajčio ranjenuživotinju.“

Možda će te i pronaći pravi vukovi,pomisli Arja. Možda će te nanjušitikada sunce zađe. Onda će naučiti štavukovi rade psima. „Nije trebalo da meudariš sekirom“, reče. „Trebalo je daspaseš moju majku.“ Okrenu konja iodjaha od njega, i više se ne osvrnu.

Jednog vedrog jutra, šest danakasnije, naiđe na mesto gde se Trozubacširio a vazduh mirisao više na so negona drveće. Držala se blizu vode,prelazila polja i seoska imanja, i malonakon podneva pred njom se pojavilavaroš. Solane, ponada se. Iznad varošise dizao mali zamak; tek nešto više od

utvrde, jedna visoka četvrtasta kulaokružena dvorištem i zidom. Većinaradnji, krčmi i pivnica oko luke behuopljačkane ili spaljene, mada su nekeizgledale kao da u njima još žive ljudi.Ali luka je bila tu, a istočno se prostiraoRačji zaliv, vode su mu plavo i zelenotreperile na suncu.

A bilo je i brodova.Tri, pomisli Arja, ima ih tri. Dva su

zapravo bila samo rečne galije, čamciplitkog gaza izgrađeni da plove vodamaTrozupca. Treći je bio veći, morskatrgovačka lađa s dva niza vesala,pozlaćenim pramcem i tri visoka jarbolasa smotanim ljubičastim jedrima. Trupje takođe bio obojen u ljubičasto. Arjaodjaha na Kukavici dole do dokova da

bolje osmotri. Stranci u toj luci nisuizazivali toliko pažnje kao u selima, inaizgled nikoga nije bilo briga ko je ona,niti zašto je tu.

Treba mi srebra. Kada to shvati,ugrize se za usnu. Kod Polivera su našlijelena i desetak bakrenjaka, osamsrebrnjaka kod bubuljičavog štitonošekoga je ubila, a u Golicačevoj kesi teknekoliko parica. Ali joj je Pseto rekaoda mu skine čizme i raseče krvavuodeću, i našla je po jelena u svakojčizmi i tri zlatna zmaja zašivena upostavu gunja. Sendor je, međutim, svezadržao. To nije bilo pošteno. Pripadalisu meni isto koliko i njemu. Da mu jedala dar milosrđa... ali nije. Nije moglada se vrati, isto kao što nije mogla da

moli za pomoć. Molbe za pomoć nikadane pomažu. Moraće da proda Kukavicu inada se da će dobiti dovoljno novca.

Štala je bila spaljena, čula je to odjednog momka kraj dokova, ali je njenavlasnica još trgovala iza obredišta. Arjaju je lako našla; beše to krupna, snažnažena koja je nekako prijatno mirisala nakonje. Kukavica joj se dopala na prvipogled: pitala je Arju kako je do njedošla i iskezila se na njen odgovor.„Ona je dobro odgajen konj, to jepotpuno jasno, i ne sumnjam da jepripadala nekom vitezu, dušice“, reče.„Ali taj vitez nije bio tvoj pokojni brat.Trgujem s ovim zamkom već mnogegodine, tako da znam na šta plemići liče.Kobila je plemenita, al’ ti nisi.“ Ubode

Arju prstom u grudi. „Našla si je liukrala, svejedno, eto odakle ti. Kako bidrugačije mala prljavica kao ti jašilaviteškog konja.“

Arja se ugrize za usnu. „Znači nećešda je kupiš?“

Žena se zakikota. „Znači moraćeš daprihvatiš cenu koju ti ponudim, dušice.Inače ćemo otići do zamka, pa nećešdobiti ništa. Ili će te obesiti zato što siukrala konja nekom dobrom vitezu.“

U blizini je bilo petoro-šestoromeštana, zabavljenih vlastitimposlovima, tako da je Arja znala da nemože da ubije ženu. Umesto toga jemorala da zagrize usnu i pusti da jeprevari. Kesa koju je dobila bila ježalosno tanka, a kada je zatražila još za

sedlo, uzde i ćebe, žena joj se samonasmejala.

Pseto nikada ne bi prevarila, pomislitokom dugog hoda do dokova.Razdaljina kao da se miljama produžilaotkako ju je maločas prejahala.

Ljubičasta galija još je bila tu. Da jebrod otplovio dok su nju pljačkali to bibilo previše. Upravo su utovarivali buremedovine kada je stigla. Ona pokuša dakrene za njim, ali joj mornar sa palubenešto viknu na nekom njoj nepoznatomjeziku. „Hoću da vidim kapetana“, rečemu Arja. On se samo razvika jošglasnije. Ali vika privuče pažnjusnažnog sivokosog čoveka u ogrtaču odljubičaste vune, a on je govorioZajednički jezik. „Ја sam ovde kapetan“,

reče. „Koja ti je želja? Samo brzo, dete,moramo plimu da uhvatimo.“

„Hoću da idem na sever, na Zid. Evo,mogu da platim.“ Dade mu kesu. „Noćnastraža ima zamak na obali.“

„Istočna Morobdija.“ Kapetan prosusrebro na dlan i namršti se. „Ovo je svešto imaš?“

Nije dovoljno, znala je Arja a da nijeni morao da joj kaže. Videla mu je to nalicu. „Ne treba mi kabina niti bilo štaslično“, reče. „Mogu da spavam dole upotpalublju, ili...“

„Primi je za malu od palube“, rečejedan veslač u prolazu, sa balom vunepreko ramena. „Može da spava samnom.“

„Pazi na jezik“, odseče kapetan.

„Mogu da radim“, reče Arja. „Moguda ribam palube. Nekada sam ribalastepenice u zamku. Ili bih mogla daveslam...“

„Ne“, reče on, „to ne bi mogla.“Vratio joj je novčiće. „Ali i da možeš,bilo bi svejedno, dete. Na severu za nasnema ničega. Led i rat i gusari. Videosam tuce piratskih brodova kako idu nasever dok smo obilazili Rt slomljenihklešta, i ne želim da ih ponovo sretnem.Odavde veslamo ka kući, i predlažem tida i sama uradiš isto.“

Ja nemam kuću, pomisli Arja.Nemam čopor. A sada čak više nemamni konja.

Kapetan se okretao kada ona reče:„Koji je ovo brod, moj gospodaru?“

On zastade samo koliko da joj seumorno osmehne. „Ovo je galijaTitanova kći, iz slobodnog gradaBravosa.“

„Čekaj“, reče Arja iznenada. „Imamjoš nešto.“ Sakrila ga je u gaćama da bibio na sigurnom, pa je sada moraladuboko da gurne ruku da ga izvadi doksu se veslači kliberili, a kapetan čekao sočiglednim nestrpljenjem. „Još jedansrebrnjak neće biti dovoljan, dete“,napokon reče.

„Nije srebrnjak.“ Prsti joj se sklopišeoko njega. „Gvozden je. Evo.“ Utisnumu ga u dlan, mali crni gvozdeni novčićkoji joj je dao Džaken H’gar, takoizlizan da čovek čija ga je glava krasilaviše nije imao crte lica. Verovatno je

bezvredan, ali...Kapetan ga okrenu u ruci i zatrepta, a

onda je ponovo pogleda. „Ovo...kako...?“

Džaken je rekao da kažem i reči.Arja prekrsti ruke na grudima. „Valarmorgulis“, reče, tako glasno kao da znašta to znači.

„Valar doheris“, odgovori on,dodirnuvši čelo sa dva prsta. „Naravnoda ćeš dobiti kabinu.“

SEMVEL„Sisa jače od mog.“ Fili pogladi

odojčetovu glavu dok ju je prinosilabradavici.

„Gladan je“, reče plavokosa Val,žena koju su crna braća zvaladivljanskom princezom. „Do sada ježiveo na kozjem mleku i napicima onogslepog meštra.“

Dečak još nije imao ime, baš kao niFilin. To su bili divljanski običaji. Čakni sin Mensa Rajdera neće dobiti imepre treće godine, izgleda, mada je Semčuo da ga braća zovu „mali princ“ ili „ubici rođeni“.

Gledao je kako Fili doji dete, a onda

je gledao Džona kako gleda. Džon seosmehuje. Tužnim osmehom, da, ali ipaknekakvim osmehom. Semu je bilo dragošto to vidi. Prvi put ga vidim da seosmehuje otkako sam se vratio.

Hodali su od Noćne tvrđave doDubokog jezera, od Dubokog jezera doKraljičinih dveri, prateći uzanu stazu odjednog do drugog zamka, i nijednogtrena se ne odvajajući od Zida. Na dan ipo od Crnog zamka, dok su se vukližuljevitim stopalima, Fili je začula konjeiza njih i okrenula se da vidi povorkucrnih jahača kako dolazi sa zapada.„Moja braća“, umirio ju je Sem. „Ovajput ne koristi niko sem Noćne straže.“Ispostavilo se da je to bio ser DenisMalister iz Kule senki, zajedno sa

ranjenim Bouenom Maršom ipreživelima iz bitke kod Mosta lobanja.Kada je Sem ugledao Divena, Džina iŽalobnog Eda Toleta, rasplakao se.

Od njih je saznao za bitku ispod Zida.„Stanis je iskrcao svoje vitezove kodMorobdije, a Koter Hridni ga je poveoizvidničkim stazama, da iznenadedivljane“, rekao mu je Džin. „Razbio ihje. Mens Rajder je zarobljen, a hiljadunjegovih najboljih ratnika je poginulo,među njima i Psoglava Harma. Čuli smoda su se ostali rasuli kao lišće na vetru.“Bogovi su milostivi, pomisli Sem. Da senije izgubio i krenuo na jug odKrasterove utvrde, on i Fili bi moždanaleteli pravo na bitku... ili bar na logorMensa Rajdera. To možda ne bi bilo

strašno za Fili i dečaka, ali za njega bi.Sem je čuo sve priče o onome štodivljani rade zarobljenim vranama.Zadrhtao je.

Nijedna priča njegove braće nije ga,međutim, pripremila za ono što jezatekao u Crnom zamku. Zajedničkadvorana izgorela je do temelja, a velikodrveno stepenište pretvorilo se u hrpuslomljenog leda i garavih greda. DonalNoji je bio mrtav, zajedno sa Rastom,Gluvim Dikom, Crvenim Alinom i joštoliko drugih, a ipak je u zamku vladalaveća gužva nego što je to Sem ikadavideo; ne od crne braće, već odkraljevih vojnika, njih više od hiljadu. UKraljevoj kuli nalazio se kralj, prvi putotkako se pamti, a barjaci su vijorili sa

Koplja, Hardinove kule, Sive utvrde,Dvorane štita i drugih zgrada koje sustajale prazne i napuštene mnoge godine.„Onaj veliki, zlatni sa crnim jelenom, toje kraljevski steg kuće Barateona“,rekao je Fili, koja nikada ranije nijevidela barjake. „Lisica i cveće je kućaFlorenta. Kornjača je Estermont,sabljarka Bar Emon, a ukrštene trube suza Vensingtona.“

„Šarene su kao cveće.“ Fili upreprstom. „Dopadaju mi se one žute, savatrom. Gledaj, neki od boraca imajuisti znak na grudima.“

„Vatreno srce. Ne znam čiji je togrb.“

Ubrzo je saznao. „Kraljičini ljudi“reče mu Pip - nakon što je podvrisnuo i

viknuo: „Momci, bež’te i zatvarajtevrata, Sem Ubica se vratio iz groba“,dok je Gren grlio Sema tako jako da sebojao da će mu slomiti rebra - „ali boljeda ne pitaš gde je kraljica. Stanis ju jeostavio u Morobdiji, sa njihovomkćerkom i flotom. Nije poveo nijednuženu sem crvene.“

„Crvene?“ - upita Sem nesigurno.„Melisandre od Ašaija“, reče Gren.

„Kraljeve čarobnice. Kažu da je spalilaživog čoveka na Zmajkamenu da biStanis imao dobar vetar za putovanje nasever. A i jahala je pored njega u bici, idala mu njegov čarobni mač.Svetlonosac, tako ga zovu. Samo čekajda ga vidiš. Sija kao da je u njemukomad sunca.“ Ponovo pogleda Sema i

licem mu se razli široki bespomoćniglupi osmeh. „Još ne verujem da siovde.“

Džon Snežni se takođe osmehnuokada ga je video, ali je to bio umoranosmeh, kao i ovaj sada. „Ipak si sevratio“, rekao je. „I doveo i Fili.Čestitam, Seme.“

Sam Džon je zasluživao mnogo višeod običnih čestitki, bar po Grenovimpričama. Pa ipak, pronalaženje Rogazime i zarobljavanje divljanskog princanije bilo dovoljno za ser Alisera Torna injegove prijatelje, koji su ga jošoptuživali da je izdajnik. Mada je meštarEmon govorio da mu rana dobro zarasta,Džon je nosio i druge ožiljke, dublje odonih oko oka. Tuguje za svojom

divljankom, i za svojom braćom.„Čudno je to“, rekao je Semu.

„Kraster nije voleo Mensa, ni MensKrastera, ali sada Krasterova kći dojiMensovog sina.“

„Imam ja mleka“, reče Fili tihim istidljivim glasom. „Moj uzima samomalo. Nije halapljiv kao ovaj.“

Divljanka Val se okrenu da ihpogleda. „Čula sam kraljičine ljude kakogovore da crvena žena namerava da daMensa vatri, čim se dovoljno oporavi.“

Džon je umorno pogleda. „Mens jedezerter iz Noćne straže. Kazna za to jesmrt. Da ga je Straža zarobila, do sadabi bio obešen, ali on je kraljev sužanj, ašta kralj misli - to ne zna niko osimcrvene žene.“

„Hoću da ga vidim“, reče Val. „Hoćuda mu pokažem njegovog sina. Bar tozaslužuje pre nego što ga ubijete.“

Sem pokuša da objasni. „Samo jemeštru Emonu dozvoljeno da gaposećuje, moja gospo.“

„Da je to u mojoj moći, Mens bizagrlio svog sina.“ Džonovog osmehanestade. „Žao mi je, Val.“ Okrenuo se.„Sem i ja moramo da se vratimo svojimdužnostima. U stvari, bar Sem mora.Raspitaćemo se hoćeš li moći da vidišMensa. To je sve što mogu da obećam.“

Sem se zadržao još malo, da stegneFilinu šaku i obeća da će se vratiti poslevečere. Onda je požurio za Džonom.Pred vratima su biii stražari, kraljičiniljudi s kopljima. Džon beše sišao niz

pola stepenica, ali je sačekao kada je izasebe čuo Semovo teško disanje. „Fili tise baš sviđa, zar ne?“ Sem pocrvene.„Fili je dobra. Dobra je i nežna.“ Bilomu je drago što se njegov dugačkikošmar okončao, drago što je opet sbraćom u Crnom zamku... ali nekih noći,dok je ležao sam u ćeliji, mislio je kakoje topla bila Fili kada bi se sklupčaliispod krzna, sa bebom između sebe.„Ona... od nje sam hrabriji, Džone. Nehrabar, ali... hrabriji.“

„Znaš da ne možeš da je zadržiš“,reče Džon blago, „kao što ni ja nisammogao da ostanem sa Igrit. Rekao sireči, Seme, isto kao i ja. Isto kao i sviostali.“

„Znam. Fili je rekla da će mi biti

žena, ali... ispričao sam joj za svojereči, i šta one znače. Ne znam da li jezbog toga bila radosna ili tužna, ali samjoj rekao.“ Uznemireno proguta knedlu idodade: „Džone, može li laž biti časna,ako se izrekne... s dobrim namerama?“

„Zavisi od laži i od namera, valjda.“Džon pogleda Sema. „Ne bih ti tosavetovao, Seme. Ti nisi stvoren dalažeš, Seme. Crveniš i pištiš izamuckuješ.“

„Tako je“, reče Sem, „ali bih u pismumogao da lažem. Bolji sam s perom uruci. Nešto sam... mislio. Kada se sveovde smiri, mislio sam da bi za Fili bilonajbolje... mislio sam da je moždapošaljem u Rožni breg. Mojoj majci isestrama i mom... mom o-ocu. Ako Fili

kaže da je dete m- moje...“ Ponovo jepocrveneo. „Moja majka će ga hteti, toznam. Naći će neko mesto za Fili, nekuslužbu, taj život će biti lakši od života saKrasterom. A lord R-Rendil, on... on tonikada neće reći, ali će mu možda prijatida veruje kako sam napravio kopilenekoj divljanki. To će mu bar dokazatida sam dovoljno muškarac da legnem saženom i začnem dete. Jednom mi jerekao da ću sigurno umreti nevin, danijedna žena nikada neće... znaš...Džone, ako to uradim, napišem tu laž...hoće li to biti dobro delo? Život koji bidečak vodio...“

„Da raste kao kopile u dedinomzamku?“ Džon slegnu ramenima. „Тоmnogo zavisi od tvog oca, i toga kakav

je dečak. Ako bude nalik na tebe...“„Neće. Kraster mu je pravi otac.

Video si ga, bio je tvrd kao stari panj, aFili je jača nego što izgleda.“

„Ako dečak bude iole vešt s mačem ikopljem, dobiće bar mesto u domaćojgardi tvog oca“, reče Džon. „Nijeretkost da kopilad prođu obuku kaoštitonoše i postanu vitezovi. Ali bolje sepostaraj da Fili uverljivo igra tu igru. Poonome što si mi ispričao o lorduRendilu, sumnjam da bi mu se dopalo daga neko vara.“

Na stepenicama pred kulom stajalo jejoš stražara. To su, međutim, bilikraljevi ljudi; Sem je brzo naučio da ihrazlikuje. Kraljevi ljudi bili su prosti ibezbožni kao i svi drugi vojnici, ali su

kraljičini ljudi bili fanatično odaniMelisandri od Ašaija i njenomGospodaru svetla. „Ponovo ideš davežbaš?“ - upita Sem dok su prelazilidvorište. „Је li mudro da tako žestokovežbaš dok ti noga još nije sasvimzarasla?“

Džon slegnu ramenima. „Šta bihdrugo mogao da radim? Marš mi ne dajenikakvu dužnost, iz straha da sam jošizdajnik.“

„Samo nekolicina ljudi u to veruje“,pokuša da ga uteši Sem. „Ser Aliser injegovi prijatelji. Većina braće zna štaje istina. Kralj Stanis takođe zna, moguda se kladim. Doneo si mu Rog zime izarobio sina Mensa Rajdera.“

„Samo sam štitio Val i novorođenče

od pljačkaša dok su divljani bežali izadržao ih tamo dok nas izvidnici nisunašli. Nikoga nisam zarobio. KraljStanis dobro obuzdava svoje ljude, to jeočigledno. Pušta ih malo da pljačkaju,ali sam čuo samo za tri silovanedivljanke, a ljudi koji su to uradiliuškopljeni su. Pretpostavljam da jetrebalo da ubijam slobodni narod dok jebežao. Ser Aliser naokolo priča da samogolio mač samo da bih branio našedušmane. Nisam ubio Mensa Rajderazato što sam sa njim šurovao, to govori.“

„То je samo ser Aliser“, reče Sem.„Svi znaju kakav je on čovek.“ Sasvojim plemenitim poreklom, viteškomtitulom i mnogim godinama provedenimu Straži, ser Aliser Torn bi možda bio

izgledan kandidat za mesto lordaZapovednika, ali su ga gotovo svi ljudikoje je obučavao tokom godina koje jeproveo kao kaštelan prezirali. Njegovoime je istaknuto, naravno, ali pošto jeprvog dana bio jedva šesti, a drugog čaki gubio glasove, Torn se povukao da bipružio podršku lordu Dženosu Slintu.

„Svi znaju da je ser Aliser vitez odplemenite loze i zakoniti sin, dok sam jakopile koje je ubilo Korina Polušaku ispavalo s jednom kopljanicom. Čuo samda me čak zovu i varga. Kako mogu dabudem varga bez vuka, molim te?“ Ustamu se zgrčiše. „Više čak i ne sanjam oDuhu. Svi snovi su mi o kriptama, okamenim kraljevima na njihovimprestolima. Ponekad čujem Robov glas,

i očev, kao da su na nekoj gozbi. Aliizmeđu nas stoji zid, i ja znam da zamene nije postavljeno mesto.“

Živi nemaju mesta na gozbamamrtvih. Semu se kidalo srce što je tadamorao da ćuti. Bren nije mrtav, Džone,požele da kaže. On je sa prijateljima, iidu na sever na divovskom losu da nađutrooku vranu u dubinama uklete šume.To je zvučalo tako suludo da se SemuTarliju ponekad činilo da je sve sanjao,da mu se sve pričinilo od groznice istraha i gladi... ali bi ipak sve izbrbljaoda se nije zakleo.

Tri puta se zakleo da će čuvati tajnu;jednom lično Brenu, jednom onomčudnom dečaku Džodenu Ridu iposlednji put samom Hladnorukom.

„Svet veruje da je dečak mrtav“, rekaoje njegov spasilac na rastanku. „Nekaniko ne uznemiri njegove kosti. Nećemoda nas niko traži. Zakuni se, Semvele odNoćne straže. Zakuni se životom koji miduguješ.“

Nesrećan, Sem prebaci težinu s jednena drugu nogu i reče: „Lord Dženosnikada neće biti izabran za lordazapovednika.“ Bila je to najbolja utehakoju je mogao da pruži Džonu, jedinauteha. „То se neće desiti.“

„Seme, ti si dobrodušna budala.Otvori oči. Dešava se već danima.“Džon skloni kosu sa očiju i reče:„Možda ništa ne znam, ali to znam. Sadami, molim te, oprosti, moram da odem iudarim nešto mačem iz sve snage.“

Sem nije mogao ništa da uradi sem daga gleda kako odlazi prema arsenalu idvorištu za vežbu. Tamo je Džonprovodio skoro čitav svoj dan. Pošto jeser Endru bio mrtav, a ser Alisera toviše nije zanimalo, Crni zamak nije imaokaštelana, tako da je Džon preuzeo nasebe da radi sa nekim od zelenijihregruta; Satenom. Vonjem, Skočirobinomsakate noge, Aronom i Emrikom. A kadasu oni imali druge obaveze, satima jevežbao sam sa mačem i štitom i kopljem,ili bi se nosio sa svakim ko je biospreman da prihvati njegov izazov.

Seme, ti si dobrodušna budala, čuoje Džona kako govori, čitavim putemnazad do meštrove utvrde. Otvori oči.Dešava se već danima. Je li moguće da

je u pravu? Čoveku su potrebni glasovidve trećine zaklete braće da postanelord zapovednik Noćne straže, a posledevet dana i devet glasanja niko nije bioni izbliza tom broju. Lord Dženos jestedobijao sve više glasova, to je bilaistina, prvo je pretekao Bouena Marša, aonda i Otela Jarvika, ali je još biodobrano iza ser Denisa Malistera izKule senki i Kotera Hridnog iz IstočneMorobdije. Jedan od njih dvojice bićenovi lord zapovednik, sigurno, rečeSem sebi.

Stanis je postavio stražare i ispredmeštrovih vrata. Unutra, sobe su biletople i pune ranjenika iz bitke; crnebraće, kraljevih ljudi i kraljičinih ljudi,sve tri sorte. Klidas se vukao između

njih s vrčevima kozjeg mleka i snovina,ali se meštar Emon još nije vratio izjutarnje posete Mensu Rajderu. Semokači plašt na kuku i ode da pomogne.Ali čak i dok je donosio i nasipao iprevijao, Džonove reči su ga mučile.Seme, ti si dobrodušna budala. Otvorioči. Dešava se već danima.

Prošao je čitav sat pre nego što jestigao da ode i nahrani gavranove.

Na putu gore za njihove kaveze,zastao je da proveri zbirove odprebrojavanja prošle noći. Na početkubiranja, izneto je više od trideset imena,ali se većina povukla kada je postalojasno da ne mogu da pobede. Prošle noćisu ostala sedmorica. Ser Denis Malisterje prikupio dve stotine i trinaest glasova,

Koter Hridni stotinu osamdeset sedam,lord Slint sedamdeset četiri, Otel Jarvikšezdeset, Bouen Marš četrdeset i devet,Troprsti Hob pet i Žalobni Ed Toletjedan. Pip i njegove glupe šale. Sem sepriseti prethodnih brojanja. Broj glasovaser Denisa, Kotera Hridnog i BouenaMarša opadao je od trećeg dana, a OtelaJarvika od šestog. Samo su glasovi lordaDženosa Slinta rasli, dan za danom.

Čuo je ptice kako grakću u kuli, takoda je odložio hartije i popeo se uzstepenice da ih nahrani. Vratila su se joštri gavrana, vide on sa zadovoljstvom.„Sneg“, viknuše mu. „Sneg, snežni,sneg.“ To ih je on naučio. Čak i sanovopridošlima, kavezi su bili žalosnoprazni. Vratilo se tek nekoliko ptica koje

je Emon poslao. Jedna je ipak stigla doStanisa. Jedna je našla Zmajkamen, ikralja kome je još stalo. Hiljadu ligajužno, znao je Sem, njegov otac vezao jekuću Tarlija uz dečaka koji je sedeo naGvozdenom prestolu, ali ni kralj Džofrini mali kralj Tomen nisu ni prstommrdnuli kada je straža zavapila zapomoć. Čemu kralj koji neće da branisvoje kraljevstvo? - pomisli on besno,prisećajući se noći na Pesnici Prvihljudi i užasnog povlačenja kaKrasterovoj utvrdi kroz tamu, strah ivejavicu. Nije se osećao prijatno ublizini kraljičinih ljudi, tačno, ali oni subar došli.

Te noći je za večerom Sem potražioDžona Snežnog, ali ga ne vide nigde u

ogromnom kamenom podrumu gde subraća sada jela. Napokon je zauzeomesto na klupi pored ostalih svojihdrugova. Pip je pričao Žalobnom Edu otakmičenju koje su priredili da vide kojiće slamnati vojnik privući najvišedivljanskih strela. „Ti si vodio dosamog kraja, ali je onda Vot odDugačkog jezera poslednjeg dana dobiotri i pretekao te.“

„Nikada ni u čemu ne pobeđujem“,požali se Žalobni Ed. „Bogovi se,međutim, uvek osmehuju Votu. Kada suga divljani bacili sa Mosta lobanja,nekako je pao u lepo duboko jezero. Pati vidi šta je sreća, da promašiš sve onesilne stene.“

„Је l’ pao sa velike visine?“ - hteo je

da zna Gren. „Da li mu je pad u jezerospasao život?“

„Nije“, reče Žalobni Ed. „Već je biomrtav od one sekire što ga je udarila uglavu. Ipak, imao je mnogo sreće, čim jepromašio one stene.“

Troprsti Hob je te noći obećao braćipečeni mamutski but, možda u nadi da ćeiskamčiti još koji glas. Ako je tosmerao, trebalo je da pronađe mlađegmamuta, pomisli Sem dok je čačkaožilavo meso između zuba. Uzdahnuvši,odgurnu hranu.

Uskoro će se održati još jednoglasanje, i napetost u vazduhu bila jegušća od dima. Koter Hridni je sedeokraj vatre, okružen izvidnicima izMorobdije. Ser Denis Malister je bio

blizu vrata, s manjom grupom ljudi izKule senki. Dženos Slint je zauzeonajbolje mesto, shvati Sem, na polaputa između vatre i ulaza. Uznemiriloga je kada pored njega vide BouenaMarša, usukanog i požutelog u licu, saglavom u zavojima, ali kako ipak slušasve što lord Dženos ima da kaže. Kadaje to pokazao svojim drugovima, Pipreče: „А vidi tamo dole, eno serAlisera, sašaptava se sa OtelomJarvikom.“

Posle jela, meštar Emon ustade dapita hoće li neki od braće da govore preglasanja. Žalobni Ed se diže, kamenoglica i mračan kao i obično. „Samo hoćuda kažem onome ko glasa za mene da bihsigurno bio grozan lord zapovednik. Ali

bi to bili i ovi ostali.“ Posle njega jedošao Bouen Marš, koji je stajao sjednom šakom na ramenu lorda Slinta.„Braćo i prijatelji, tražim da se mojeime povuče sa ovog biranja. Rana mejoš muči, i bojim se da je to pretežakzadatak za mene... ali ne i za lordaDženosa, koji je mnoge godinezapovedao Zlatnim plaštovima uKraljevoj Luci. Stanimo svi uz njega.“

Sem ču besni žagor iz ugla KoteraHridnog, a ser Denis pogleda jednogsvog pratioca i zavrte glavom. Prekasnoje, šteta je već naneta. Pitao se gde jeDžon, i zašto nije došao.

Većina braće bila je nepismena, takoda se po tradiciji biranje obavljaloubacivanjem sitnih predmeta u veliki

trbušasti gvozdeni kazan koji su TroprstiHob i Volina Oven dovukli iz kuhinje.Burad sa predmetima kojima se glasalostajala su u uglu iza teške zavese, takoda niko ne vidi glasače dok ih ubacuju.Bilo je dozvoljeno da prijatelj ubacitvoj glas ako si na dužnosti, tako da suneki ljudi uzimali po dva, tri ili četiripredmeta, a ser Denis i Koter Hridni suglasali za posade koje su ostavili usvojim zamkovima.

Kada se dvorana napokon ispraznila,Sem i Klidas prevrnuše kazan ispredmeštra Emona. Na sto se izli slapmorskih školjki, kamičaka i bakrenjaka.Emonove smežurane šake su ihiznenađujuće spretno razvrstavale sa,prebacujući školjke ovamo, kamičke

onamo, novčiće na jednu stranu, aponeku glavu strele, ekser ili žir naodvojene gomile. Sem i Klidas su ihprebrojavali, sabirajući svaki za sebe.

Noćas je bio red na Sema da prviobjavi svoj rezultat. „Dve stotine i tri zaser Denisa Malistera“, reče on. „Stotinušezdeset devet za Kotera Hridnog.Stotinu trideset sedam za lorda DženosaSlinta, sedamdeset dva za Otela Jarvika,pet za Troprstog Hoba i dva za ŽalobnogEda.“

„Kod mene ima stotinu šezdeset osamza Hridnog“, reče Klidas. „Ро momzbiru, nedostaju nam dva glasa, a poSemovom jedan.“

„Semov zbir je tačan“, reče meštarEmon. „Džon Snežni nije glasao.

Svejedno. Niko nije blizu.“Sem oseti olakšanje, a ne razočaranje.

Čak i uz podršku Bouena Marša, lordDženos je i dalje bio tek treći. „Kо su tapetorica koja stalno glasaju za TroprstogHoba?“ - upita se.

„Braća koja ga više ne žele zakuvara?“ - reče Klidas.

„Ser Denis ima deset glasova manjenego juče“, primeti Sem. „А KoterHridni je pao skoro za dvadeset. To nijedobro.“

„Nije dobro za njihove izglede dapostanu zapovednici, sigurno“, rečemeštar Emon. „А ipak će na kraju moždabiti dobro za Noćnu stražu. Nije na namada o tome sudimo. Deset dana nijepreterano dugo. Postoji zapis o jednom

biranju koje je trajalo skoro dve godine,nekih sedam stotina glasanja. Braća će svremenom doneti odluku.“

Da, pomisli Sem, ali kakvu odluku?Kasnije, uz čaše razvodnjenog vina u

miru Pipove ćelije, Semov jezik serazveza, i on shvati da naglas razmišlja.„Koter Hridni i ser Denis Malister gubepodršku, ali zajedno još imaju gotovodve trećine“, reče on Pipu i Grenu.„Bilo ko od njih dvojice bio bi dobarlord zapovednik. Neko mora da ubedijednog od njih da se povuče i podržionog drugog.“

„Neko?“ - kaza Gren sumnjičavo.„Koji neko?“

„Gren je toliko glup da misli kako bitaj neko mogao da bude on“, reče Pip.

„Kada taj neko završi sa Hridnim iMalisterom, možda može da ubedi ikralja Stanisa da se oženi kraljicomSersei.“

„Kralj Stanis je već oženjen“, primetiGren.

„Šta ja da radim s njim, Seme?“ -uzdahnu Pip.

„Koter Hridni i ser Denis ne mirišumnogo jedan drugoga“, tvrdoglavo seusprotivi Gren. „Svađaju se oko svega.“

„Da, ali samo zato što imaju različitepoglede na to šta je najbolje za Stražu“,reče Sem. „Ako objasnimo...“ - rečePip. „Kako se to neko promenilo u mi?Ja sam lakrdijašev majmun, sećaš se? AGren je, pa, Gren.“ Osmehnu se Semu imrdnu ušima. „Ti, međutim... ti si

lordovski sin, i meštrovkućeupravitelj...“

„I Sem Ubica“, reče Gren. „Ubio siTuđina.“

„Zmajstaklo ga je ubilo“, ponovi imSem po stoti put.

„Lordovski sin, meštrovkućeupravitelj i Sem Ubica“, zamišljenoće Pip. „Ti bi mogao da porazgovaraš snjima, možda...“

„Mogao bih“, reče Sem, zvučećimračno kao Žalobni Ed, „da nisamprevelika kukavica da se sa njimasuočim.“

DŽONDžon je obilazio oko Satena u sporim

krugovima, s mačem u ruci, terajući gada se okrene. „Digni štit“, reče.

„Pretežak je“, požali se momak izStarigrada.

„Težak je taman koliko treba da bizaustavio mač“, reče Džon. „Sada gadiži.“ Zakorači napred i zamahnu. Satencimnu štit nagore taman na vreme dadočeka mač njegovim obodom, izamahnu svojim oružjem ka Džonovimrebrima. „Dobro je“, reče Džon kadaoseti udarac na svom štitu. „То je bilodobro. Ali moraš da uneseš čitavo telo uudarac. Ako ti iza čelika stoji čitavo

telo, nanećeš više štete nego ako koristišsamo snagu ruke. Hajde da probamoponovo, poteraj me, ali drži štit visoko,ili ću te tresnuti tako da će ti zvoniti uglavi....“

Umesto toga Saten zakorači unazad idiže vizir. „Džone“, reče napetimglasom.

Kada se okrenuo, ona je stajala izanjega, okružena sa pet-šest kraljičinihljudi. Nije ni čudo što je dvorište takoutihnulo. Viđao je Melisandru iz daljinekod noćnih vatri, i po zamku, ali nikadaiz ovolike blizine. Prelepa je, pomisli...ali me mnogo šta u tim crvenim očimauznemirava. „Moja gospo.“

„Kralj hoće da razgovara s tobom,Džone Snežni.“

Džon zari mač za vežbu u zemlju.„Smem li da se presvučem? Ne moguovakav da izađem pred kralja.“

„Čekaćemo te na vrhu Zida“, rečeMelisandra. Mi, ču Džon, ne on. Tačnoje što se priča. Ovo je njegova pravakraljica, ne ona koju je ostavio uIstočnoj Morobdiji.

Okačio je oklop i verižnjaču uarsenalu, vratio se u svoju ćeliju, skinuoznojavu odeću i obukao čistu crninu. Ukavezu će biti hladno i vetrovito, a navrhu leda još hladnije i vetrovitije, takoda je odabrao teški plašt s kapuljačom.Na kraju je uzeo i Dugačku kandžu iprebacio mač-kopile preko leđa.

Melisandra ga je čekala u podnožjuZida. Otpustila je kraljičine ljude. „Šta

veličanstvo želi od mene?“ - upita jeDžon kada uđoše u kavez.

„Sve što možeš da mu daš, DžoneSnežni. On je kralj.“

Zatvorio je vrata i povukao užezvona. Čekrk poče da se okreće. Digošese. Dan beše svetao, a Zid je plakao;dugački potočići klizili su mu niz lice isvetlucali na suncu. U tesnom prostorugvozdenog kaveza bio je dodatnosvestan prisustva crvene žene. Čak imiriše crveno. Taj miris ga podseti naMikenovu kovačnicu, na miris crvenousijanog gvožđa; miris je bio dim i krv.Poljubljena vatrom, pomisli,prisećajući se Igrit. Vetar zavijoriMelisandrine dugačke crvene haljine ione se obaviše oko Džonovih nogu dok

je stajao kraj nje. „Nije ti hladno, mojagospo?“ - upita je.

Ona se nasmeja. „Nikada.“ Rubin nanjenom grlu kao da je pulsirao, u ritmuotkucaja njenog srca. „U meni živiGospodareva vatra, Džone Snežni.Oseti.“ Ona mu stavi šaku na obraz izadrža je tamo dok nije osetio koliko jetopla. „Takav treba da bude osećajživota“, reče mu ona. „Samo je smrthladna.“

Zatekoše Stanisa Barateona kako samstoji na ivici Zida, zagledan u polje nakome je izvojevao svoju pobedu, iveliku zelenu šumu iza njega. Bio jeobučen u iste crne čakšire, tuniku i čizmekakve bi mogao da nosi neki brat Noćnestraže. Samo ga je plašt razlikovao; teški

zlatni plašt obrubljen crnim krznom, kojije ispod vrata držao broš u oblikuplamenog srca. „Dovela sam ti Kopileod Zimovrela, veličanstvo“, rečeMelisandra.

Stanis se okrenu da ga osmotri. Ispodteškog čela bile su oči poput plavihjezera bez dna. Usukane obraze i snažnuvilicu pokrivala je kratko potkresanaplavičastocrna brada koja je slaboprikrivala ispijenost njegovog lica, azubi su mu bili čvrsto stegnuti. Vrat iramena su mu takođe bili stegnuti, kao idesna ruka. Džon shvati da se prisećanečega što mu je Donal Noji jednomispričao o braći Barateon. Robert jepravi čelik. Stanis je pravo gvožđe,crno i tvrdo i snažno, ali krto, kako to

gvožđe ume da bude. Slomiće se prenego što se savije. Nelagodno, onkleknu, pitajući se zašto ga je taj krtikralj pozvao.

„Ustani. Mnogo sam o tebi čuo, lordeSnežni.“

„Ја nisam lord, veličanstvo.“ Džonustade. „Znam šta si čuo. Da samizdajnik i kukavica. Da sam ubio svogbrata Korina Polušaku da bi mi divljanipoštedeli život. Da sam jahao s MensomRajderom i uzeo divljansku ženu.“

„Jeste. Sve to, i još. Da si varga, i topričaju, zverobraz koji noću hoda kaovuk.“ Kralj Stanis je imao hladan osmeh.„Šta je od toga istina?“

„Imao sam jezovuka Duha. Ostaviosam ga kada sam se popeo uza Zid kod

Sivostraže, i od tada ga nisam video.Korin Polušaka mi je naredio da sepridružim divljanima. Znao je da će menaterati da ga ubijem kako bih sedokazao, i rekao mi je da uradim sve štood mene traže. Ženi je ime bilo Igrit.Prekršio sam svoje zavete s njom, ali tise očevim imenom kunem da nikadanisam izdao.“

„Verujem ti“, reče kralj.To ga je zaprepastilo. „Zašto?“Stanis prezrivo frknu. „Znam Dženosa

Slinta. A znao sam i Neda Starka. Tvojotac mi nije bio prijatelj, ali bi samobudala sumnjala u njegovu čast ipoštenje. Ličiš na njega.“ Krupan čovek,Stanis Barateon se nadnosio nadDžonom, ali je bio tako suv da je

izgledao deset godina stariji nego što jezaista bio. „Znam više nego što slutiš,Džone Snežni. Znam da si ti pronašaobodež od zmajstakla kojim je sinRendila Tarlija ubio Tuđina.“

„Duh ga je pronašao. Sečivo je biloumotano u izvidnički plašt i zakopanoispod Pesnice Prvih ljudi. Bilo je idrugih sečiva, vrhova za koplja i strele,sve od zmajstakla.“

„Znam da si ovde odbranio kapiju“,reče kralj Stanis. „Da nisi, mi bi smoprekasno stigli.“

„Donal Noji je branio kapiju.Poginuo je dole u tunelu, tukući se skraljem džinova.“

Stanis se namršti. „Noji mi je iskovaoprvi mač, kao i Robertov buzdovan. Da

su ga bogovi poštedeli, bio bi bolji lordzapovednik vašeg reda od svih onihbudala koje se sada oko toga otimaju.“

„Koter Hridni i ser Denis Malisternisu budale, veličanstvo“, reče Džon.„Тo su dobri ljudi, i sposobni. Kao iOtel Jarvik, na svoj način. LordMormont im je svima verovao.“

„Tvoj lord Mormont je olako verovaoljudima. Inače ne bi onako poginuo. Alimi govorimo o tebi. Nisam zaboravio dasi nam ti doneo taj čarobni rog i zarobiosina i ženu Mensa Rajdera.“

„Dala je umrla.“ Džon je zbog togajoš bio tužan. „Val je njena sestra. Nju idete baš i nije bilo teško zarobiti,veličanstvo. Ti si razbio divljane, azverobraz koga je Mens ostavio da čuva

njegovu kraljicu poludeo je kada mu jeorao izgoreo.“ Džon pogledaMelisandru. „Neki kažu da je to bilotvoje delo.“

Ona se osmehnu, a duga bakarna kosajoj pade preko lica. „Gospodar svetlaima vatrene kandže, Džone Snežni.“

Džon klimnu glavom i vrati se kralju.„Veličanstvo, govorio si o Val. Zatražilaje da vidi Mensa Rajdera, da mu donesesina. To bi bilo... plemenito.“

„Čovek je dezerter iz vašeg reda.Tvoja braća zahtevaju njegovu smrt.Zašto bih bio plemenit prema njemu?“

Džon na to nije imao odgovora. „Akone radi njega, onda radi Val. Zbog njenesestre, detetove majke.“

„Draga ti je ta Val?“

„Jedva da je poznajem.“„Kažu mi da je naočita.“„Veoma“, priznade Džon.„Lepota ume da vara. Moj brat je to

naučio od Sersei Lanister. Ona ga jeubila, u to nemoj da sumnjaš. Kao i tvogoca i Džona Erina.“ Smrknu se. „Jahaosi sa tim divljanima. Ima li u njimaimalo časti, šta misliš?“

„Da“, reče Džon, „ali njihove vrstečasti, veličanstvo.“

„U Mensu Rajderu?“„Da. Mislim da ima.“„U Gospodaru Kostiju?“Džon je oklevao. „Mi smo ga zvali

Čegrtava Košulja. Prevrtljiv je ikrvožedan. Ako u njemu ima časti, dobroje skriva ispod svog odela od kostiju.“

„А onaj drugi čovek, taj Tormund samnogo imena koji nam je umakao poslebitke? Odgovori mi iskreno.“

„Meni se čini da je TormundDžinoubica čovek koga je dobro imati zaprijatelja a loše za neprijatelja,veličanstvo.“

Stanis kratko klimnu glavom. „Tvojotac je bio častan čovek. Nije mi bioprijatelj, ali sam video njegovuvrednost. Tvoj brat je bio buntovnik iizdajnik koji je smerao da otme polamog kraljevstva, ali niko nije mogao dasumnja u njegovu hrabrost. Šta je stobom?“

Želi li to da mu kažem kako gavolim? Džonov glas bio je ukočen izvaničan kada je rekao: „Ја sam čovek

Noćne straže.“„Reči. Reči su vetar. Šta misliš, zašto

sam napustio Zmajkamen i otplovio zaZid, lorde Snežni?“

„Ја nisam lord, veličanstvo. Došao sizato što smo te pozvali, nadam se. Madane znam zašto ti je toliko dugo trebalo.“

Začudo, Stanis se na to osmehnu.„Dovoljno si smeo da budeš Stark. Da,trebalo je da dođem ranije. Da nije bilomoje desnice, možda uopšte ne bih nidošao. Lord Sivort je čovek skromnogporekla, ali me je podsetio na mojedužnosti, u trenutku kada sam misliosamo o svojim pravima. Sve sampostavio naopako, rekao je Davos.Pokušavao sam da osvojim presto da bihspasao kraljevstvo, a trebalo je da

spasavam kraljevstvo da bih osvojiopresto.“ Stanis pokaza ka severu. „Tamoću naći dušmanina radi koga sam rođen.“

„Njegovo ime ne sme se izgovoriti“,dodade Melisandra tiho. „On je! Bognoći i užasa, Džone Snežni, a te prilike usnegu njegova su stvorenja.“

„Kažu mi da si ubio jednog od tihleševa što hodaju da bi spasao životlorda Mormonta“, reče Stanis. „Moždaje ovo i tvoj rat, lorde Snežni. Ako ćešda mi pomogneš.“

„Moj mač je zaklet Noćnoj straži,veličanstvo“, odgovori Džon Snežnipažljivo.

To nije prijalo kralju. Staniszaškrguta zubima: „Od tebe mi trebaviše od mača.“

Džon je bio sasvim zbunjen. „Mojgospodaru?“

„Treba mi Sever.“Sever. „Ја... moj brat Rob je bio

Kralj na Severu...“„Tvoj brat je bio zakoniti gospodar

Zimovrela. Da je ostao kod kuće iobavljao svoju dužnost umesto što sekrunisao i odjahao da osvoji rečnezemlje, danas bi možda bio živ. Bilokako bilo. Ti nisi Rob ništa više negošto sam ja Robert.“

Te grube reči razvejaše svakunaklonost koju je Džon mogao da osećaprema Stanisu. „Voleo sam svog brata“,reče on.

„А ja sam voleo svoga. Ali oni su bilišto su bili, a mi smo ono što jesmo. Ja

sam jedini pravi kralj Vesterosa, naseveru i na jugu. A ti si kopile NedaStarka.“ Stanis ga je proučavao timtamnim plavim očima. „Tivin Lanister jeimenovao Ruza Boltona za svogZaštitnika severa da bi ga nagradio za tošto je izdao tvog brata. Gvozdenljudi sebore međusobno otkako je BelonGrejdžoj umro, ali još drže Kejlinovšanac, Čardak šumski, Torenov trg i većideo Kamene obale. Zemlje tvog ocakrvare, a ja nemam ni snage ni vremenada zatvorim te rane. Ono što mi trebajeste gospodar Zimovrela. Odangospodar Zimovrela.“

Misli na mene, pomisli Džon snevericom. „Zimovrela više nema. TeonGrejdžoj ga je spalio.“

„Granit ne gori lako“, reče Stanis.„Zamkovi s vremenom mogu ponovo dase podignu. Lorda ne čine zidovi, većčovek. Tvoji severnjaci me ne poznaju,nemaju razloga da me vole, ali će minjihova snaga ipak trebati upredstojećim bitkama. Potreban mi je sinEdarda Starka da bi stali pod mojbarjak.“

Hoće da me proglasi za gospodaraZimovrela. Vetar je duvao u naletima

Džon oseti takvu vrtoglavicu da se natren poboja da će ga oduvati sa Zida.„Veličanstvo“, reče, „zaboravljaš. Jasam Snežni, ne Stark.“

„Ti zaboravljaš“, odgovori kraljStanis.

Melisandra položi toplu šaku na

Džonovu ruku. „Kralj jednim potezommože da ukloni ljagu kopilanstva, lordeSnežni.“

Lord Snežni. Ser Aliser ga je takoprozvao da bi se rugao njegovomporeklu. Mnoga njegova braća su takođekoristila to ime, jedni iz milošte, drugida bi ga povredili. Ali je odjednom todrugačije zvučalo u Džonovim ušima.Zvučalo je... stvarno. „Da“, reče onoklevajući, „kraljevi su pozakonjavalikopilad i ranije, ali... ja sam još bratNoćne straže. Kleknuo sam preddrvetom-srcem i zakleo se da neću držatizemlje i neću rađati decu.“

„Džone.“ Melisandra je bila takoblizu da je osećao toplotu njenog daha.„R’lor je jedini istinski bog. Zakletva

pred drvetom nije snažnija od one kojubi dao pred svojim cipelama. Otvorisrce i pusti da u njega uđe svetloGospodarovo. Spali ta čuvardrva i primiZimovrel kao dar Gospodara svetla.“

Kada je Džon bio veoma mali,premali da shvati šta znači biti kopile,sanjao je da će jednog dana Zimovrelbiti njegov. Kasnije, kada je odrastao,stideo se tih snova. Zimovrel će pripastiRobu, a onda njegovim sinovima, iliBrenu ili Rikonu, ako Rob umre bezdece. A posle njih su dolazile Sansa iArja. Čak i sanjati nešto drugačije odtoga delovalo mu je podlo, kao da ih usrcu izdaje, da želi njihovu smrt. Nikadanisam želeo ovo, pomisli dok je stajaopred plavookim kraljem i crvenom

ženom. Voleo sam Roba, voleo sam ihsve... nikada nisam želeo da im se desinešto loše, ali se ipak desilo. A sadasam ostao samo ja. Sve što treba dauradi jeste da kaže reči, i postaće DžonStark, nikada više Snežni. Sve što morada uradi jeste da se zakune na vernostovom kralju, i Zimovrel će biti njegov.Sve što mora da uradi jeste...

...da ponovo prekrši svoje zavete.A ovog puta to neće biti varka. Da bi

uzeo zamak svog oca, moraće da seodrekne očevih bogova.

Kralj Stanis se ponovo zagleda nasever, a zlatni plašt mu je vijorio sramena. „Možda grešim u vezi s tobom,Džone Snežni. Obojica znamo šta segovori za kopilad. Možda ti nedostaje

očeva čast, ili bratovljeva vojničkaveština. Ali ti si oružje koje mi jeGospodar dao. Našao sam te ovde, kaošto si ti našao zmajstaklo ispod Pesnice,i nameravam da te upotrebim. Čak niAzor Ahai nije sam pobedio u svomratu. Ubio sam hiljadu divljana, jošhiljadu ih zarobio a ostale rasterao, aliobojica znamo da će se vratiti.Melisandra je to videla u vatrama. TajTormund Grompesnica ih verovatno čaki sada ponovo okuplja, i smera neki novinapad. A što više puštamo krv jednidrugima, bićemo slabiji kada nasnapadne istinski neprijatelj.“

Džon je došao do istog zaključka.„Tako je, veličanstvo.“ Pitao se štasmera taj kralj.

„Dok su se tvoja braća raspravljala otome ko će ih voditi, ja sam razgovaraosa tim Mensom Rajderom.“ Zaškrgutazubima. „Tvrdoglav je to čovek, i gord.Neće mi ostaviti izbora sem da ga damplamenovima. Ali imamo i drugezarobljenike, druge vođe. Onog kojisebe naziva Gospodarom Kostiju, nekepoglavice klanova, novog magnara odTena. Tvojoj braći se to neće dopasti,baš kao ni lordovima tvog oca, alinameravam da propustim divljane krozZid... one koji će mi se zakleti navernost, obećati da će poštovati kraljevmir i kraljeve zakone i prihvatitiGospodara svetla za svog boga. Čak idžinove, ako ona njihova velika kolenamogu da kleknu. Naseliću ih u Daru

pošto ga jednom dobijem od vašegnovog lorda zapovednika. Kada sehladni vetrovi dignu, živećemo i umiratizajedno. Vreme je da sklopimo savezprotiv zajedničkog neprijatelja.“Pogleda Džona. „Slažeš se?“

„Moj otac je sanjao o ponovnomnaseljavanju Dara“, priznade Džon. „Oni moj stric Bendžen često su o tomep r i č a l i . “ Nikada, međutim, nijerazmišljao da ga naseli divljanima...ali nikada nije ni jahao s njima. Nije sezavaravao: slobodni narod će sepretvoriti u nepokorne podanike iopasne susede. Ali kada je uporedioIgritinu crvenu kosu sa hladnim plavimočima utvara, izbor je bio lak. „Slažemse.“

„Dobro je“, reče kralj Stanis, „poštoje novo savezništvo najbolje zapečatitibrakom. Nameravam da oženim svoggospodara Zimovrela tom divljanskomprincezom.“

Možda je Džon predugo jahao saslobodnim narodom; nije mogao daobuzda smeh. „Veličanstvo“, reče on,„bila ona zarobljenica ili ne, ako mislišda možeš tek tako da mi daš Val, bojimse da malo znaš o divljanskim ženama.Ko god namerava da se njome oženi,mora da bude spreman da se popne krozprozor kule i otme je s mačem u ruci...“

„Kо god?“ Stanis ga dobro odmeri.„Znači li to da ne želiš da se njomoženiš? Upozoravam te, ona je deo cenekoju moraš da platiš ako želiš ime i

zamak svog oca. Taj brak je neophodanda bismo osigurali vernost naših novihpodanika. Odbijaš li me to, DžoneSnežni?“

„Ne“, reče Džon prebrzo. Kralj jegovorio o Zimovrelu, a Zimovrel se neodbija tako lako. „Hoću da kažem... sveje ovo došlo tako iznenada, veličanstvo.Smem li da te zamolim za malo vremenada razmislim?“

„Ako želiš. Ali razmišljaj brzo. Janisam strpljiv čovek, a to će tvoja crnabraća uskoro otkriti.“ Stanis položitanku, suvu šaku Džonu na rame. „Negovori ništa o ovome o čemu smorazgovarali. Nikome. Ali kada se vratiš,treba samo da klekneš, staviš svoj mačpred moje noge, zakuneš mi se na

vernost i ustaćeš kao Džon Stark,gospodar Zimovrela.“

TIRIONKada ču zvuke kroz debela drvena

vrata svoje ćelije, Tirion Lanister sespremi za smrt.

Krajnje je vreme, pomisli on. Hajde,hajde, da već jednom završimo s tim.Pridiže se. Noge su mu utrnule zato štoje na njima sedeo. Sagnu se i protrlja ih.Neću da se teturam dok idem naglavosečin panj.

Pitao se hoće li ga ubiti tu dole umraku ili ga odvući kroz grad da mu serIlin Pejn odseče glavu. Nakonlakrdijaške predstave od suđenja,njegova mila sestra i brižni otac ćemožda želeti da ga uklone tiho umesto da

rizikuju sa javnim pogubljenjem. Mogaobih rulji štošta da kažem, ako me pusteda govorim. Ipak, hoće li biti tolikoglupi?

Kada ključevi zazvečaše, a vrata seuz škripu otvoriše, Tirion se pribi uzvlažan zid, želeći da ima oružje. Jošmogu da grizem i udaram. Umreću saukusom krvi u ustima, i to je nešto.Zažalio je što nije smislio nekenadahnute poslednje reči. „Jebem vassve“ verovatno mu neće doneti nekoistaknuto mesto u istorijskim spisima.

Svetlost baklje mu obasja lice. Onzakloni lice šakom. „Hajde, da se neplašite kepeca? Obavi to, ti sine šugavekurve.“ Glas mu je bio promukao odduge ćutnje.

„Zar se tako govori o našoj gospimajci?“ Čovek krenu napred, s bakljomu levoj ruci. „Ovde je još odvratnijenego u mojoj ćeliji u Brzorečju, madanije baš tako vlažno.“

Na tren Tirionu stade dah. „Ti?“„Ра, dobar deo mene.“ Džejmi beše

suv, kratke kose. „Izgubio sam šaku uHarendvoru. Dovođenje Hrabrih drugarapreko Uskog mora nije bila jedna odočevih bistrijih ideja.“ Diže ruku, iTirion vide patrljak.

S usana mu se otrgnu prodoran,histeričan smeh. „О, bogovi“, reče.„Džejmi, tako mi je žao, ali... smilujte sebogovi, pogledaj nas samo. Bezruki iBeznosi, čudesna braća Lanister.“

„Bilo je dana kada mi je šaka tako

smrdela da sam priželjkivao da ni janemam nos.“ Džejmi spusti baklju takoda svetlo obli lice njegovog brata.„Impresivan ožiljak.“

Tirion se okrenu od svetla. „Nateralisu me da se tučem u bici, a nije bilo mogvelikog brata da me zaštiti.“

„Čuo sam da si zamalo spalio čitavgrad.“

„Prljava laž. Spalio sam samo reku.“Naglo, Tirion se priseti gde se nalazi, izašto. „Došao si da me ubiješ?“

„Е, to je sad već čista nezahvalnost.Možda je trebalo da te pustim da ovdeistruliš, ako ćeš biti tako neljubazan.“

„Nije truljenje sudbina koju mi jeSersei namenila.“

„Ра, iskreno da ti kažem, i nije. Sutra

će ti odseći glavu, na starom turnirskompolju.“

Tirion se ponovo nasmeja. „Hoće libiti hrane? Moraćeš da mi pomognešoko poslednjih reči, pamet mi trči ukrugkao pacov u kavezu.“

„Neće ti trebati poslednje reči. Došaosam da te spasem.“ Džejmijev glas bioje čudno ozbiljan.

„Kо kaže da mi treba spasavanje?“„Znaš, gotovo sam zaboravio kakav si

ti nesnosan čovečuljak. Sada kad si mena to podsetio, ipak ću pustiti Sersei dati odseče glavu.“

„О ne, nećeš.“ Izgega se iz ćelije.„Da li je tamo gore noć ili dan? Izgubiosam svaki osećaj za vreme.“

„Tri sata posle ponoći. Grad spava.“

Džejmi vrati baklju u držač na ziduizmeđu ćelija.

Hodnik je bio tako slabo osvetljen dase Tirion skoro saplete o tamničara, kojije ležao na hladnom kamenom podu.Ćušnu ga nogom. „Mrtav je?“

„Spava. Kao i ostala trojica. Evnuhim je začinio vino slatkisanom, ali nesmrtonosnom količinom. Bar se takokune. Čeka gore na stepenicama, odevenu obredničku mantiju. Sići ćeš ukanalizaciju, pa odatle do reke. U zalivučeka galija. Varis ima ljude u Slobodnimgradovima, koji će se postarati da imašnovca... ali pokušaj da se malo pritajiš.Sersei će poslati nekog za tobom, u to nesumnjam. Možda bi bilo dobro dapromeniš ime.“

„Da promenim ime? O, da, naravno.A kada Čovek bez lica dođe da meubije, reći ću: ’Ne, našao si pogrešnogčoveka, ja sam jedan drugi kepec sajezivim ožiljkom na licu.’“ ObaLanistera se nasmejaše suludosti svegatoga. Onda Džejmi kleknu na jednokoleno i brzo ga poljubi u oba obraza,okrznuvši usnama nabranu traku ožiljka.

„Hvala ti, brate“, reče Tirion. „Što simi spasao život.“

„То sam... to sam ti dugovao.“Džejmijev glas beše čudan.

„Dugovao?“ Iskrivi glavu u stranu.„Ne razumem.“

„Dobro je. Neka vrata je najbolje neotvarati.“

„Eto ti ga. sad“, reče Tirion. „Da se

iza njih ne krije nešto mračno i užasno?Da nije neko nekada rekao nešto okrutnoo meni? Pokušaću da ne plačem. Recimi.“

„Tirione...“Džejmi se boji. „Reci mi“, ponovi

Tirion.Njegov brat skrenu pogled. „Tiša“,

reče tiho.„Tiša?“ Stomak mu se stegnu. „Šta s

njom?“„Nije bila kurva. Nikada ti je nisam

kupio. Otac mi je naredio da ispričam tulaž. Tiša je bila... ono što smo i mislili.Napoličarska kći na koju smo slučajnonaleteli na drumu.“

Tirion je čuo tihi zvuk vlastitog dahakako mu šuplje zviždi kroz ožiljak na

nosu. Džejmi nije smeo da ga pogleda uoči. Tiša. Pokušao je da se seti kako jeizgledala . Devojčica, bila je tekdevojčica, ne starija od Sanse. „Mojažena“, zastenja. „Udala se za mene.“

„Za tvoje zlato, rekao je otac. Bila jeniskog roda, a ti Lanister od Livačkestene. Želela je samo zlato, što znači dase nije razlikovala od kurve, i zato...zato to neće biti laž, ne zapravo, i...rekao je da ti treba oštra lekcija. Da ćešiz svega nešto naučiti, i da ćeš mi poslezahvaliti...“

„Zahvaliti?“ Tirion je zvučao kao dase davi. „Dao ju je svojim gardistima.Kasarni punoj gardista. Naterao me jeda... gledam.“ Da, i ne samo da gledam.I ja sam je uzeo... svoju ženu...

„Nisam znao da će to da uradi. Morašda mi veruješ.“

„ О , moram li?“ - zaurla Tirion.„Zašto bih ti ikada išta više verovao?Bila mi je žena!“

„Tirione...“On ga udari. Bio je to samo šamar,

poleđinom šake, ali je u njega uneo svusvoju snagu, sav svoj strah, sav bes, savbol. Džejmi je čučao, nije imaoravnotežu. Udarac ga obori na pod.„Valjda... valjda sam ovo zaslužio.“

„О, zaslužio si i više od toga, Džejmi.Ti i moja mila sestra i naš brižni otac,da, ne mogu da počnem da nabrajam štaste sve zaslužili. Ali to ćete i dobiti,kunem vam se. Lanister uvek plaća svojedugove.“ Tirion se odgega, umalo se u

brzini ponovo ne saplete o tamničara.Pre nego što pređe desetak koraka, udariu gvozdenu rešetku koja je zatvaralaprolaz. O, bogovi. Jedva se obuzdavaoda ne zaurla.

Džejmi mu priđe. „Imam tamničareveključeve.“

„Onda ih upotrebi.“ Tirion stade ustranu.

Džejmi otključa kapiju, otvori je iprođe. Pogleda preko ramena. „Polazišli?“

„Ne sa tobom.“ Tirion prođe krozkapiju. „Daj mi ključeve i odlazi. Samću naći Varisa.“ Nagnu glavu u stranu izagleda se u brata raznobojnim očima.„Džejmi, možeš li da se boriš levomrukom?“

„Prilično lošije od tebe“, reče Džejmijetko.

„Dobro. Onda ćemo biti ravnopravniako se ikada više budemo sreli. Bogalj ikepec.“

Džejmi mu pruži prsten s ključevima.„Dao sam ti istinu. Ti mi duguješ isto.Jesi li ti to uradio? Jesi li ga ti ubio?“

Pitanje je bilo još jedan nož koji muje kidao utrobu. „Siguran si da hoćeš daznaš?“ - upita Tirion. „Džofri bi bio gorikralj od Erisa. Ukrao je očev bodež idao ga nekom zlikovcu da prekoljeBrendona Starka, jesi li to znao?“

„Sumnjao... sumnjao sam da je takobilo.“

„Ра, iver ne pada daleko od klade.Džof bi i mene ubio kada jednom

zavlada sam. Zbog zločina što sam malii ružan, za šta sam više nego oči glednokriv.“

„Nisi mi odgovorio na pitanje.“„Ti sirota glupa slepa osakaćena

budalo! Moram li baš sve da ti nacrtam?Dobro onda. Sersei je lažljiva kurva,tucala se sa Lanselom i OzmundomKetlblekom, čak možda i sa MesečevimDečakom, koliko ja znam. A ja sam bašonakvo čudovište kakvo svi tvrde dajesam. Da, ja sam ubio tvog gnusnogsina.“ Natera sebe da se iskezi. To jesigurno bio odvratan prizor, u toj tamirasvetljenoj bakljama.

Džejmi se bez reči okrenu i ode.Tirion ga je gledao kako odlazi, kako

korača dugačkim snažnim nogama, i deo

njega je želeo da vikne, da mu kaže da tonije istina, da moli za oproštaj. Ali tadpomisli na Tišu, i oćuta. Slušao je kakose koraci udaljavaju sve dok nisupotpuno utihnuli, a onda se odgega dapotraži Varisa.

Evnuh se krio u tami zavojitogstepeništa, odeven u umoljčanu smeđumantiju sa kapuljačom koja je krilabledilo njegovog lica. „Dugo si sezadržao, bojao sam se da nešto nijepošlo po zlu“, reče kada ugleda Tiriona.

„О, ne“, uveri ga Tirion otrovnimglasom. „Šta je uopšte moglo da pođepo zlu?“ Izvi glavu da pogleda gore.„Pozvao sam te dok su mi sudili.“

„Nisam mogao da dođem. Kraljicame je uhodila, i noću i danju. Nisam se

usudio da ti pomognem.“„Pomažeš mi sada.“„Stvarno? Ah.“ Varis se zakikota.

Beše to čudan zvuk u tom mestu hladnogkamena i ječeće tame. „Tvoj brat ume dabude veoma ubedljiv.“

„Varise, ti si hladan i sluzav kao crv,da li ti je to iko ikada rekao? Dao si sveod sebe da me ubiješ. Možda bi trebaloda uzvratim uslugu.“

Evnuh uzdahnu. „Verni pas dobijaudarac, i bez obzira na to kako pauk tka,niko ga ne voli. Ali ako me ovde ubiješ,bojaću se za tebe, moj gospodaru.Možda nikada ne bi našao put dosvetla.“ Oči su mu svetlucale ododblesaka baklje, vlažne i mračne. „Ovituneli su puni zamki za neoprezne.“

Tirion prezrivo frknu. „Neoprezne?Ja sam najoprezniji čovek koji je ikadaživeo, za to si se ti postarao.“ Protrljanos. „Zato mi reci, čarobnjače, gde jemoja nevina devica žena?“

„Nažalost, u Kraljevoj Luci nisampronašao ni traga ledi Sansi. A ni serDontosu Holardu, koji je, po svemu, dosada morao negde da se pojavi pijan.Viđeni su zajedno na zavojitomstepeništu one noći kada je nestala.Posle toga, ništa. Te noći je bilo mnogozbrke. Moje ptičice su utihnule.“ Varisblago cimnu kepeca za rukav i povuče gana stepenice. „Moj gospodaru, moramoda krenemo. Tvoj put vodi dole.“

To bar nije laž. Tirion se gegao zaevnuhom, a đonovi su mu grebali grubi

kamen dok su se spuštali. Na stepeništuje bilo strašno hladno, bila je to vlažnahladnoća koja je sekla do kostiju i odkoje je odmah zadrhtao. „Koji je ovodeo tamnica?“ - upita.

„Megor Okrutni je naredio da se unjegovom zamku napravi četiri nivoatamnica“, odgovori Varis. „Na gornjemnivou ima velikih ćelija u kojima se držeobični zločinci. Imaju uske prozorevisoko u zidovima. Na drugom nivou sumanje ćelije gde se drže visokorođenisužnji. Nema prozora, ali baklje uhodnicima bacaju svetlo kroz rešetke.Na trećem nivou ćelije su još manje, avrata drvena. Crne ćelije, tako ih ljudizovu. Tamo su držali tebe, kao i lordaEdarda. Ali postoji još jedan, niži nivo.

Kada jednom čoveka odvedu na četvrtinivo, on više nikada ne ugleda sunce,niti čuje ljudski glas, niti udahne bezužasnog bola. Megor je ćelije načetvrtom nivou sagradio za mučenje.“Stigli su do dna stepeništa. Neosvetljenavrata se otvoriše pred njima. „Ovo ječetvrti nivo. Daj mi ruku, mojgospodaru. Ovde je bezbednije hodati utami. Ima stvari koje ne želiš da vidiš.“

Tirion zastade na tren. Varis ga je većjednom izdao. Ko zna kakvu igru evnuhsada igra? A ima li boljeg mesta da sečovek ubije nego dole u tami, utamnicama za čije postojanje niko nezna? Možda mu ni telo nikada neće naći.

S druge strane, ima li uopšte izbora?Da se vrati uz stepenice i izađe na

glavnu kapiju? Ne, to neće moći.Džejmi se ne bi bojao, pomisli pre

nego što se seti šta mu je Džejmi uradio.Uze evnuhovu ruku i pusti da ga ovajpovede kroz tamu, prateći tiho grebanjekože po kamenu. Varis je hodao hitro, svremena na vreme šapućući: „Pažljivo,sada idu tri stepenika“, ili: „Tunel seovde spušta, moj gospodaru.“ Stigaosam ovamo kao kraljeva desna ruka,projahao sam kroz kapiju na čelusvojih zakletih ljudi, pomisli Tirion, aodlazim kao pacov što beži u mraku,držeći pauka za ruku.

Pred njima se pojavi svetlo, previšemutno da bi bilo dnevno, i stade da jačakako su ka njemu žurili. Posle nekogvremena on vide da su to zasvođena

vrata, zatvorena još jednom gvozdenomrešetkom. Varis izvadi ključ. Uđoše umalu okruglu odaju. Iz nje je vodilo petdrugih vrata, svaka sa rešetkom. I utavanici je bio otvor, i niz prečagausađenih u zid ispod njega, koje suvodile nagore. Sa strane su stajalekićene mangale, izrađene u oblikuzmajske glave. Ugalj u čeljustima bešese pretvorio u žeravice, ali su one jošsijale potmulim narandžastim svetlom.Koliko god slabašno bilo, ono mu jeprijalo nakon tmine tunela.

Raskrsnica je sem toga bila prazna,ali je na podu bio mozaik troglavogzmaja od crnih i crvenih pločica.Tirionu nešto prolete kroz misli. Ondase seti. Ovo je mesto o kome mi je Šai

pričala kada ju je Varis prvi put doveou moj krevet. „Nalazimo se ispodDesničine kule.“

„Da.“ Zaleđene šarke se bučnopobuniše kada Varis gurnu dugozatvorena vrata. Ljuspice rđe padoše napod. „Ovuda ćemo izaći na reku.“

Tirion sporo priđe lestvicama i pređerukom preko najniže prečage. „Ovo ćeme odvesti u moju ložnicu.“

„То je sada ložnica tvog gospodaraoca.“

On diže pogled. „Koliko moram da sepenjem?“

„Moj gospodaru, preslab si za takveludosti, a osim toga, nema ni vremena.Moramo da krenemo.“

„Imam posla gore. Koliko?“

„Dve stotine i trideset prečaga, ali štagod da nameravaš...“

„Dve stotine i trideset prečaga, aonda?“

„Tunel nalevo, ali saslušaj me...“„Koliko ima do ložnice?“ Tirion diže

nogu na najnižu prečagu lestvica.„Ne više od šezdeset stopa. Drži

jednu šaku na zidu dok budeš išao.Osetićeš vrata. Ona od ložnice su treća.“Uzdahnu. „Ovo je ludost, mojgospodaru. Tvoj brat ti je vratio život.Hoćeš li tek tako da ga odbaciš, a i mojzajedno s njim?“

„Varise, jedino što mi je trenutnomanje vredno od sopstvenog života jestetvoj život. Čekaj me ovde.“ Okrenu leđaevnuhu i poče da se penje, brojeći u

sebi.Prečagu po prečagu, uspinjao se u

tamu. Na početku je video nejasneobrise svake prečage kada bi je uhvatio,i grubu sivu teksturu kamena iza njih, alikako se penjao, tmina se zgušnjavala.Trinaest četrnaest petnaest šesnaest.Kod tridesete, ruke su mu drhtale odnapora. Dole je sijao krug nejasnogsvetla, napola zaklonjen njegovimstopalima. Tirion nastavi da se uspinje.Trideset devet četrdeset četrdesetjedan. Kod šezdesete, noge su mugorele. Lestvice su bile beskonačne,ubijale su svaku nadu. Šezdeset osamšezdeset devet sedamdeset. Kodosamdesete, leđa su mu bila u tupojagoniji. A ipak se penjao. Nije mogao

da kaže zašto. Stotinu trinaest stotinučetrnaest stotinu petnaest.

Kod dve stotine i trideset, u tunelu jebilo mračno kao u rogu, ali je osetiotopli vazduh kako struji iz tunela sleva,kao dah neke velike zveri. Isturi nogu daopipa, a onda se spusti sa lestvica. Tajtunel je bio još uži od onoga kojim sepopeo. Čovek normalne visine morao bida puzi četvoronoške, ali je Tirion biodovoljno nizak da hoda uspravno.Napokon mesto stvoreno za kepece.Čizme su mu tiho strugale o kamen.Hodao je sporo, brojeći korake,dodirom tražeći useke u zidu. Uskoro jezačuo glasove, u početku prigušene inejasne, a onda razgovetnije. Pažljivijeje oslušnuo. Dvojica očevih gardista su

se šalila na račun Baukove kurve,govorili su kako bi bilo dobro pojebatije, i kako joj sigurno nedostaje pravikurac umesto zakržljale kepečevestvarčice. „Sigurno mu je i on grbav“,reče Lam. To ih dovede do rasprave otome kako će Tirion sutra ujutro umreti.„Videćeš, ima da plače kao žena ipreklinje za milost“, tvrdio je Lam.Lester je smatrao da će se sa sekiromsuočiti hrabro kao lav, pošto je ipakLanister, i bio je spreman da se kladi usvoje čizme. „Ма, serem se ja u tvoječizme“, reče Lam, „znaš da su mipremale. Nego, ako pobedim, ti da miribaš oklop dve nedelje.“

Sledećih nekoliko stopa, Tirion ječuo svaku reč njihovog prepiranja, ali

čim je odmakao, glasovi su brzoizbledeli. Nije ni čudo što Varis nijehteo da se popnem uz proklete lestvice,pomisli Tirion osmehujući se u tami.Ptičice šaptalice, nije nego.

Stigao je do trećih vrata i dugopetljao pre nego što mu prsti okrznušemalu gvozdenu kuku usađenu između dvakamena. Kada ju je povukao, začu seprigušen štropot koji je zazvučao glasnokao odron, i kvadrat mutnognarandžastog svetla otvori se na stopulevo od njega.

Kamin? Samo što se nije nasmejao.Kamin je bio pun vrućeg pepela, a crnacepanica vrelog narandžastog srcagorela je u njemu. Oprezno se provukao,brzo koračajući da ne izgori čizme, a

tople žeravice tiho su mu krčkale poddonovima. Kada se našao u svojojbivšoj ložnici, dugo je stajao, udišućitišinu. Da li ga je otac čuo? Hoće li semašiti mača, dići uzbunu?

„Moj gospodaru?“ - pozva ženskiglas.

To bi me možda nekad povredilo,nekada kada sam bio u stanju daosećam bol. Prvi korak bio je najteži.Kada je stigao do kreveta, Tirionrazmaknu baldahin, i tu je bila ona,okretala se ka njemu sa pospanimosmehom na usnama. Zamro je kada gaje ugledala. Privukla je čaršave dobrade, kao da će je to zaštititi.

„Očekivala si nekog drugog, dušice?“Na oči joj navreše krupne suze.

„Nisam mislila sve ono što sam rekla,kraljica me je naterala. Molim te. Tvojotac me tako plaši.“ Pridigla se i pustilada joj čaršavi padnu u krilo. Bila jesasvim naga, sem lanca oko vrata. Lancaod povezanih zlatnih šaka koje suhvatale jedna drugu.

„Moja gospo Šai“, reče Tirion tiho.„Sve vreme dok sam u crnoj ćeliji čekaosmrt, prisećao sam se kako si lepa. Usvili ili grubom suknu ili bez ičega...“

„Moj gospodar će se uskoro vratiti.Trebalo bi da odeš, ili... došao si da meodvedeš?“

„Da li ti se ikada dopadalo?“ On jojstavi šaku na obraz, prisećajući sekoliko je puta to ranije radio. Svih onihprilika kada bi je zagrlio oko struka,

stegnuo njene male čvrste grudi,pomilovao njenu kratku tamnu kosu,dodirivao joj usne, obraze, uši. Sveprilike kada ju je otvarao prstom daotkrije njenu tajnu slast i natera je dajeca. „Da li ti se ikada dopadao mojdodir ?“

„Više od bilo čega“, reče ona, „mojlanisterski džine.“

To je nešto najgore što si mogla dakažeš, dušice.

Tirion kliznu šakom ispod očevoglanca i uvrnu. Karike se zategnuše iurezaše u njen vrat. „О, nema togalanca...“ - izgovori on. Još jednomuvrnu hladne šake dok su njene, tople,mahale ka njegovom licu oblivenomsuzama.

Posle je našao bodež lorda Tivina nanoćnom stočiću i zadenuo ga za pojas.Na zidovima su visili malj sa glavomlava, halebarda i samostrel. Halebardomje teško baratati u zamku, malj je stajaoprevisoko za njega, ali veliki kovčeg oddrveta i gvožđa nalazio se tačno ispodsamostrela. On se pope, skinu oružje ikožni tobolac pun strelica, uglavi nogu udržač i gurnu iz sve snage, sve dok sesamostrel ne nape. Onda stavi strelicu uležište.

Džejmi ga je često učio koji sunedostaci samostrela. Ako se Lam iLester pojave odande gde su pričali,neće imati vremena da ponovo napuni,ali će bar jednog povesti u pakao sasobom. Lama, ako bude imao izbora.

Moraćeš sam da čistiš svoj oklop,Lame. Izgubio si.

Odgega se do vrata, oslušnu na tren, aonda ih lagano odškrinu. U kamenoj nišigorela je svetiljka, bacajući slabašnežute odsjaje niz pust hodnik. Samo seplamen pomerao. Tirion kliznu napolje,držeći samostrel uz nogu.

Oca je našao tamo gde je i očekivao,kako sedi u mraku nužnika, spavaćicedignute do kukova. Na zvuk njegovihkoraka, lord Tivin diže pogled.

Tirion mu se posprdno nakloni. „Mojgospodaru.“

„Tirione.“ Ako se i uplašio, TivinLanister to ničim nije pokazao. „Kо te jepustio iz ćelije?“

„Rado bih ti rekao, ali sam se

svečano zakleo.“„Evnuh“, zaključi njegov otac. „Za

ovo ću da mu skinem glavu. Je li to mojsamostrel? Ostavi ga.“

„Hoćeš li me kazniti ako odbijem,oče?“

„Ovo bekstvo je ludost. Nećeš bitiubijen, ako se toga bojiš. I daljenameravam da te pošaljem na Zid, alinisam to mogao da uradim bez pristankalorda Tirela. Spusti samostrel i otićićemo u moje odaje da o svemuporazgovaramo.“

„I ovde možemo da razgovaramo.Možda se meni ne ide na Zid, oče. Tamoje jezivo hladno, a meni je dovoljnohladnoće koju si mi ti pružao. Zato misamo reci nešto, pa idem. Jedno prosto

pitanje, bar mi toliko duguješ.“„Ništa ja tebi ne dugujem.“„Pružao si mi i manje od ničega,

čitavog mog života, ali ćeš mi ovo dati.Šta si uradio s Tišom?“

„Tišom?“Ne seća se čak ni njenog imena.

„Devojkom kojom sam se oženio.“„О, da. Tvojom prvom kurvom.“Tirion nacilja u očeve grudi. „Kada

sledeći put kažeš tu reč, ubiću te.“„Nemaš hrabrosti.“„Hoćemo da ustanovimo? To je

kratka reč, i čini mi se da ti lako dolazina usne.“ Tirion nestrpljivo mahnusamostrelom. „Tiša. Šta si uradio sanjom posle moje male lekcije?“

„Ne sećam se.“„Potrudi se. Jesi li naredio da je

ubiju?“Njegov otac napući usne. „Za to nije

bilo razloga, naučila je gde joj je mesto..a dobila je dobru nadnicu za svoj trud,koliko se sećam. Pretpostavljam da ju jekućeupravitelj oterao. Nisam seraspitivao.“

„Kuda ju je oterao?“„Kuda god idu kurve.“Tirionov prst se stegnu. Samostrel

odape baš kada lord Tivin pokuša daustane. Strelica ga udari iznad prepona, ion sede nazad uz muklo stenjanje.Strelica se zabila duboko, do samihpera. Oko nje pocuri krv, poče da mukapa na stidne dlake i gole butine.

„Pogodio si me“, reče on s nevericom, aoči mu behu staklaste od preneraženosti„Uvek si veoma brzo shvatao situaciju,moj gospodaru“, reče Tirion. „Mora dasi zato kraljeva desna ruka.“

„Ti... ti mi nisi... nisi mi sin.“„Vidiš, tu grešiš, oče. Zapravo,

verujem da sam isti ti, samo manji. Sadami učini uslugu i umri brzo. Čeka mebrod.“

I njegov otac prvi put uradi ono što jeTirion od njega tražio. Dokaz je bioiznenadan smrad kada mu se crevaisprazniše u smrtnom času. Pa, bar jebio na pravom mestu za to, pomisliTirion. Ali smrad koji je ispunio nužnikpružio je pouzdan dokaz da je čestoponavljana dosetka o njegovom ocu

zapravo samo još jedna laž.Lord Tivin Lanister ipak nije srao

zlato.

SEMVELKralj beše besan. Sem to odmah

shvati.Dok su crna braća jedan za drugim

ulazila da bi kleknula pred njim, Stanisje odgurnuo doručak od dvopeka,usoljene govedine i kuvanih jaja, ihladno ih odmerio. Kraj njega, crvenažena Melisandra izgledala je kao da ječitav prizor zabavlja.

Meni ovde nije mesto, pomisli Semuznemireno kada njene crvene očipadoše na njega. Neko je morao dapomogne meštru Emonu da se popne uzstepenice. Ne gledaj me, ja sam samomeštrov kućeupravitelj. Drugi su bili

takmaci za nekadašnji položaj MatorogMedveda, svi sem Bouena Marša, kojise povukao iz trke, ali je ostaozapovednik odbrane i lordkućeupravitelj. Sem nije shvatao šta toMelisandru tako zanima kod njega.

Kralj Stanis je ostavio crnu braću dakleče neobično dugo. „Ustanite“, rečenapokon. Meštar Emon se osloni naSemovo rame da bi se digao.

Zvuk iskašljavanja Dženosa Slintaprekinu napetu tišinu. „Veličanstvo,dozvoli mi da kažem koliko mi je dragošto smo pozvani ovamo. Kada sam videotvoje barjake sa Zida, znao sam da jekraljevstvo spaseno. ’Evo, stiže čovekkoji nikada ne zaboravlja svojudužnost’, rekao sam dobrom ser Aliseru.

’Snažan čovek, pravi-kralj.’ Mogu li dati čestitam na pobedi protiv onihdivljaka? Pevači će sigurno o njojspevati... „

„Pevači mogu da rade šta im jevolja“, odreza Stanis. „Poštedi me svogprenemaganja, Dženose, neće tikoristiti.“ Ustade da ih sve mrkopogleda.

„Gospa Melisandra mi kaže da jošniste izabrali lorda zapovednika. Nisamzadovoljan. Koliko još mora da traje talakrdija?“

„Veličanstvo“, reče Bouen Marš, „jošniko nije postigao dve trećine glasova.Prošlo je tek deset dana.“

„Devet previše. Čekaju mezarobljenici sa kojima moram da vidim

šta ću, kraljevstvo koje moram dauredim, rat koji moram da vodim.Moram da donesem i odluke, odlukekoje imaju veze sa Zidom i Noćnomstražom. Vaš lord zapovednik treba daučestvuje u donošenju tih odluka.“

„Treba, da“, reče Dženos Slint. „Ali iovo mora da se kaže. Mi braća smosamo jednostavni vojnici. Vojnici, da! Aveličanstvo sigurno zna da je vojnicimanajlakše da primaju naređenja. Meni sečini da bi im dobro došlo tvojekraljevsko vodstvo. Za dobrokraljevstva. Da im pomogneš da mudroodaberu.“

Predlog kao da je razbesneo neke odostalih. „Hoćeš li da nam kralj briše idupeta?“ - upita besno Koter Hridni.

„Izbor lorda zapovednika pripadazakletoj braći, samo njima i nikomedrugome“, reče ser Denis Malister.„Ako budu birali mudro, neće izabratimene“, požali se Žalobni Ed. MeštarEmon, miran kao i uvek, kaza:„Veličanstvo, Noćna straža je biralasopstvenog vođu još otkako je BrendonZidar podigao Zid. Do DžeoraMormonta imali smo devet stotinadevedeset sedam lordova zapovednika uneprekidnom nizu, i svakog su izabraliljudi koje je vodio, to je tradicija starahiljadama godina.“

Stanis zaškrguta zubima. „Nije miželja da se mešam u vaša prava iobičaje. Što se kraljevskog vodstva tiče,Dženose, ako misliš da bi trebalo da

kažem tvojoj braći da izaberu tebe,skupi hrabrosti pa tako i reci.“

To je pogodilo lorda Dženosa.Nesigurno se osmehnuo i počeo da seznoji, ali Bouen Marš kraj njega reče:„Kо je bolji da zapoveda crnimplaštovima od čoveka koji je nekadazapovedao zlatnim, veličanstvo?“

„Svako od vas, rekao bih. Čak ikuvar.“ Kralj ledeno pogleda Slinta.„Dženos sigurno nije bio prvi zlatniplašt koji je primio mito, naravno, ali jeverovatno prvi zapovednik koji jenagojio svoju kesu prodajući položaje iunapređenja. Na kraju mu je sigurnopola starešina u Gradskoj straži davalodobar deo svojih plata. Zar nije tako,Dženose?“

Slintov vrat postade ljubičast. „Laži,sramne laži! Snažan čovek uvek imaneprijatelje, veličanstvo to zna, šapuću tilaži iza leđa. Ništa nije dokazano, nikonije svedočio...“

„Dva čoveka koja su bila spremna dasvedoče iznenada su stradala nadužnosti.“ Stanis se prodorno zagleda unjega. „Ne igraj se sa mnom, mojgospodaru. Video sam dokaz koji jeDžon Erin izneo pred Malo veće. Dasam bio kralj, jamčim ti da bi izgubiojoš ponešto sem položaja, ali je Robertimao običaj da se ne obazire na tvojesitne propuste. ’Svi oni kradu’, sećam seda je rekao. ’Bolje poznati lopov negonepoznati, njegov naslednik može bitigori.’ Reči lorda Petira u ustima mog

brata, u to sam siguran. Maloprstić jeimao njuh za zlato, i siguran sam da jesve ustrojio tako da kruna zarađuje odtvoje pokvarenosti jednako kao i ti.“

Podvoljci lorda Slinta su drhtali, alipre nego što stiže da se iznova pobuni,meštar Emon reče: „Veličanstvo, pozakonu se pređašnji zločini i prestupizaboravljaju kada čovek kaže svoje rečii postane zakleti brat Noćne straže.“

„Toga sam svestan. Ako se ispostavida je ovaj lord Dženos ovde ononajbolje što Noćna straža može daponudi, stegnuću zube i to progutati.Svejedno mi je koga izaberete, samonekoga izaberite. Čeka nas rat.“

„Veličanstvo“, reče ser DenisMalister glasom punim oprezne

učtivosti. „Ako govoriš o divljanima...“„Ne govorim o njima. I ti to dobro

znaš, ser.“„А ti moraš znati da koliko god ti

zahvalni bili za pomoć koju si nampružio protiv Mensa Rajdera, mi nemožemo tebi da pomognemo u bici zapresto. Noćna straža ne učestvuje uratovima u Sedam kraljevstava. Većosam hiljada godina...“

„Znam vašu istoriju, ser Denise“,prekide ga kralj oštro. „Dajem ti reč,neću od vas tražiti da dignete mačeveprotiv buntovnika i uzurpatora koji memuče. Očekujem da ćete nastaviti dabranite Zid kao što ste uvek i činili.“

„Zid ćemo braniti do poslednjeg“,reče Koter Hridni.

„То ću verovatno biti ja“, rečeŽalobni Ed, glasom pomirenim sasudbinom.

Stanis prekrsti ruke. „Biće mi od vaspotrebno još ponešto. Stvari koje moždanećete tako lako dati. Hoću vašezamkove. I hoću Dar.“

Te jednostavne reči prasnuše međucrnom braćom kao ćup divlje vatrebačen u mangale. Marš, Malister iHridni svi progovoriše uglas. KraljStanis ih pusti da govore. Kada završiše,reče: „Imam trostruko više ljudi od vas.Mogu da uzmem te zemlje ako želim, alibih radije da to uradim po zakonu, uzvaš pristanak.“

„Dar je Noćna straža dobila zavečnost, veličanstvo“, uporno je tvrdio

Bouen Marš.„Što znači da vam se po zakonu ne

može oduzeti. Ali što je jednom dato,može biti dato ponovo.“

„Šta ćeš da uradiš sa Darom?“ - upitaKoter Hridni.

„Bolje ću ga upotrebiti nego vi. Štose zamkova tiče, Morobdija, Crni zamaki Kula senki ostaće vama: Branite ihkako ste do sada radili, ali ostale moramuzeti za svoje posade ako nameravamoda zadržimo Zid.“

„Nemaš dovoljno ljudi“, pobuni seBouen Marš.

„Neki od napuštenih zamkova tek sunešto više od ruševina“, reče OtelJarvik, prvi graditelj.

„Ruševine mogu ponovo da se

izgrade.“„Ponovo izgrade?“ - upita Jarvik.

„Ali ko će to da radi?“„То je moja briga. Treba mi spisak

od vas, sa podrobnim opisima trenutnogstanja svakog zamka, i svih potrebnihpopravki. Hoću da imam posadu usvakom zamku za godinu dana i da noćnevatre gore ispred kapija.“

„Noćne vatre?“ Bouen Maršnesigurno pogleda u Melisandru. „Sadaćemo da palimo noćne vatre?“

„Hoćete.“ Žena se diže uz vihorgrimizne svile, a dugačka blistavabakarna kosa joj se rasipala poramenima. „Sami mačevi ne mogu dazadrže tamu. Jedino svetlo Gospodarovomože to da uradi. Budite sigurni, dobri

vitezovi i hrabra braćo, rat koji smodošli da vodimo nije sitna zađevica okozemalja i počasti. Naš rat je za samživot, i ako ne uspemo, čitav svet ćeumreti sa nama.“

Sem je jasno video da starešine neznaju kako to da shvate. Bouen Marš iOtel Jarvik se sumnjičavo zgledaše,Dženos Slint je cepteo od besa, aTroprsti Hob je delovao kao da bi radijeu kuhinji seckao mrkvu. Ali su svi biliiznenađeni kad čuše meštra Emona kakošapuće: „Ti govoriš o Ratu zore, mojagospo. Ali gde je Obećani princ?“

„Stoji pred vama“, objaviMelisandra, „mada nemate oči da tovidite. Stanis Barateon je Azor Ahaiponovo rođen, ratnik vatre. U njemu su

proročanstva ostvarena. Crvena kometaje gorela na nebu da najavi njegovdolazak, a on nosi Svetlonosca, crvenimač junaka.“

Sem vide da je od njenih reči kraljupostalo užasno neprijatno. Staniszaškrguta zubima i reče: „Zvali ste me ija sam došao, moji gospodari. Sadamorate da živite sa mnom, ili da samnom umrete. Najbolje je da se na tonaviknete.“ Odsečno mahnu rukom. „Тоje sve. Meštre, ostani još malo. I ti,Tarli. Vi ostali možete da odete.“

Ja? - pomisli Sem, preneražen, doksu se njegova braća klanjala i izlazila.Šta on hoće od mene?

„Ti si ubio onog stvora u snegu“, rečekralj Stanis kada ostadoše samo njih

četvoro.„Sem Ubica.“ Melisandra se

osmehnu.Sem oseti da mu lice obliva rumenilo.

„Ne, moja gospo. Veličanstvo. Mislim,jesam, da. Ja sam Semvel Tarli, da.“

„Otac ti je sposoban vojnik“, rečekralj Stanis. „Jednom je pobedio mogbrata, kod Pepelgaza. Mejs Tirel je brzoprigrabio zasluge za tu pobedu, ali jelord Rendil sve rešio pre nego što jeTirel i stigao na bojno polje. Ubio jelorda Kaferena svojim velikimvalirijskim mačem i poslao njegovuglavu Erisu.“ Kralj protrlja vilicuprstom. „Ti nisi sin kakvog bih očekivaood takvog čoveka.“

„Ја... nisam sin kakvog je on želeo.

veličanstvo.“„Da nisi obukao crno, bio bi koristan

talac“, zamišljeno reče Stanis.„Obukao je crno, veličanstvo“,

podseti ga meštar Emon.„То odlično znam“, reče kralj. „Znam

mnogo toga čega ti nisi svestan, EmoneTargarjene.“

Starac pognu glavu. „Ја sam samoEmon, veličanstvo. Mi se odričemoimena naših kuća kada iskujemomeštarske lance.“

Kralj na to kratko klimnu glavom, kaoda kaže kako zna i kako ga nije briga.„Rekli su mi da si ubio onog stvorabodežom od opsidijana“, reče Semu.

„D-da, veličanstvo. Dao mi ga jeDžon Snežni.“

„Zmajstaklo.“ Smeh crvene žene bioje muzika. Zaleđena vatra, na jezikustare Valirije. Nije ni čudo što je onprokletstvo za tu hladnu decu Tuđinovu.“

„Na Zmajkamenu, gde sam stolovao,ima mnogo tog opsidijana u starimtunelima ispod planine“, reče kraljSemu. „Grudve, stene, čitavi zidovi.Dobar deo je crn, koliko se sećam, alipostoji i nešto zelenog, nešto crvenog,čak i ljubičastog. Poslao sam glas svomzapovedniku odbrane ser Rolandu dapočne da ga vadi. Bojim se da neću jošdugo zadržati Zmajkamen, ali će nammožda Gospodar svetla dati dovoljnozaleđene vatre da se naoružamo protivtih stvorova pre nego što zamak padne.“

Sem se nakašlja. „V-veličanstvo.

Bodež... bodež se samo rasprsnuo kadasam pokušao da ubodem utvaru.“

Melisandra se osmehnu. „Crna magijapokreće te utvare, ali su one ipak samood mrtvog mesa. Za njih su dobri i čeliki vatra. Oni koje zoveš Tuđinima neštosu više.“

„Demoni sačinjeni od snega i leda ihladnoće“, reče Stanis Barateon.„Drevni neprijatelj. Jedini bitanneprijatelj.“ Ponovo pogleda Sema.„Rečeno mi je da ste ti i ta maladivljanka prošli ispod Zida, kroz nekumagičnu kapiju.“

„K-kroz Crnu kapiju“, zamuca Sem.„Ispod Noćne tvrđave.“

„Noćna tvrđava je najveći i najstarijizamak na Zidu“, reče kralj. „Tamo

nameravam da stolujem dok vodim ovajrat. Pokazaćeš mi tu kapiju.“

„Ја“, reče Sem, „h-hoću, ako...“ Akoje još tamo. Ako se bude otvorila začoveka koji ne nosi crno. Ako...

„Hoćeš“, odseče Stanis. „Reći ću tikada.“

Meštar Emon se osmehnu.„Veličanstvo“, reče, „pre nego štokrenemo, pitam se hoćeš li nam učinitiveliku čast i pokazati nam to čudesnosečivo o kome smo toliko slušali.“

„Hoćeš da vidiš Svetlonosca? Ti sislep.“

„Sem će gledati za mene.“Kralj se namršti. „Svi su ga videli, pa

zašto ne bi i slepac?“ Njegov pojas ikorice za mač visili su sa kuke blizu

kamina. Uze ih i isuka dugački mač.Čelik zaškripa na drvetu i koži i odajuispuni svetlost; svetlucava, treperava,ples zlatnog i narandžastog i crvenog,svih svetlih boja vatre.

„Reci mi, Semvele.“ Meštar Emon mudodirnu ruku.

„Sija“, reče Sem prigušenim glasom.„Kao da gori. Nema plamenova, ali ječelik žut i crven i narandžast, blista itreperi, kao sunčevi zraci na vodi, samolepše. Voleo bih da možeš da ga vidiš,meštre.“

„Sada ga vidim, Seme. Mač punsunčeve svetlosti. Prelep.“ Starac seukočeno pokloni. „Veličanstvo. Mojagospo. Ovo je bilo izuzetno ljubazno odvas.“

Kada kralj Stanis vrati sjajni mač ukorice, u sobi naizgled postade veomamračno, uprkos sunčevim zracima kojisu sipali kroz prozor. „Vrlo dobro,video si ga. Sada možete da se vratitesvojim dužnostima. I zapamtite ono štosam rekao. Vaša braća će izabrati lordazapovednika večeras, inače će zažaliti.“

Meštar Emon je bio izgubljen umislima dok mu je Sem pomagao da sespusti niz uzano zavojito stepenište. Alidok su išli dvorištem, kaza: „Nisamosetio vrelinu. A ti, Seme?“

„Vrelinu? Od mača?“ Pokuša da sepriseti. „Vazduh oko njega je treperio,kao oko vrelih mangala.“

„А ipak nisi osetio vrelinu, zar ne? Akorice u kojima drži mač, one su j od

drveta i kože, da? Čuo sam zvuk kada gaje veličanstvo isukao. Da li je koža bilaoprljena, Seme? Da li je drvo izgledaloopečeno ili garavo?“

„Ne“, priznade Sem. „Bar koliko samja video.“

Meštar Emon klimnu glavom. Kada sustigli u njegove odaje, zamoli Sema daupali vatru i pomogne mu da dođe dostolice kraj kamina. „Тeško je bitiovoliko star“, uzdahnu dok se smeštaona jastuk. „А još je teže biti ovako slep.Nedostaje mi sunce. I knjige. Knjigeviše od svega.“ Emon mahnu rukom.„Nećeš mi više trebati do biranja.“

„Biranje... Meštre, zar ne možeš neštoda učiniš? Ono što je kralj rekao o lorduDženosu...“

„Sećam se“, reče meštar Emon, „aliSeme, ja sam meštar, lancem vezan izaklet. Moja dužnost je da savetujemlorda zapovednika, ko god to bio. Nepristoji mi da stajem na stranu ovog ilionog takmaca.“

„Ја nisam meštar“, kaza Sem. „Moguli ja nešto da uradim?“

Emon okrenu svoje slepe bele očiprema Semovom licu, i blago seosmehnu. „Ра, ne znam, Semvele. Možešli?“

Mogu, pomisli Sem. Moram. I tosmesta. Bude li oklevao, sigurno će muponestati hrabrosti. Ja sam čovek Noćnestraže, podseti sebe dok je žurio krozdvorište. Jesam. Mogu to da uradim.Nekada bi se tresao i cvileo kada bi ga

lord Mormont samo pogledao, ali to jebio stari Sem, pre Pesnice Prvih ljudi iKrasterove utvrde, pre utvara iHladnorukog i Tuđina na mrtvom konju.Sada je bio hrabriji. Fili mi je ulilahrabrost, rekao je Džonu. To je bilaistina. Morala je da bude istina.

Koter Hridni beše strašniji oddvojice zapovednika, tako da je Semprvo otišao njemu, dok mu je hrabrostjoš bila vruća. Zatekao ga je u starojDvorani štita kako se kocka sa trojicomsvojih ljudi iz Morobdije i narednikomsa crvenim srcem koji je došao saZmajkamena sa Stanisom.

Međutim, kada Sem zamoli zadozvolu da razgovara sa njim, Hridnizareža naređenje, i ostali uzeše kocke i

novac i ostaviše ih.Niko nije mogao reći za Kotera

Hridnog da je naočit, mada je telo ispodprsluka sa zakivcima i čakšira od grubogsukna bilo vitko, tvrdo, žilavo i snažno.Oči mu behu sitne i blizu jedno drugome,nos slomljen, zalisci na glavi duboki.Boginje su mu gadno upropastile lice, abrada koju je pustio da sakrije ožiljkebila je retka i zapuštena.

„Sem Ubica!“ - reče on umestopozdrava. „Siguran si da si ubo Tuđina,a ne snežnog viteza nekog deteta?“

Ovo ne počinje dobro. „Zmajstakloga je ubilo, moj gospodaru“, objasniSem slabašno.

„Da, sigurno. Dobro, reci šta imaš,Ubico. Da li mi te to meštar šalje?“

„Meštar?“ Sem proguta knedlu.„Upravo sam... upravo sam otišao odnjega, moj gospodaru.“ To baš nije bilalaž, ali ako je Hridni pogrešnoprotumači, možda će biti spreman da gasasluša. Sem duboko udahnu, i poče sasvojom molbom.

Hridni ga prekide pre nego što jeizrekao dvadeset reči. „Hoćeš dakleknem i poljubim rub Malisterovogotmenog plašta, je l’ u tome stvar?Trebalo je da znam. Vi gospodičići seuvek držite zajedno. Pa, reci Emonu datraći tvoj dah i moje vreme. Ako će seneko povući, to treba da bude Malister.Čovek je prestar za taj posao, možda bito trebalo da mu kažeš. Ako njegaizaberemo, verovatno ćemo se opet

okupiti za godinu dana, da biramo nekogdrugog.“

„On jeste star“, složi se Sem, „ali jevrlo is-iskusan.“

„Možda u sedenju u kuli; gledanju umape. Šta namerava da uradi, dautvarama piše pisma? On je vitez, svakačast, ali nije borac, i mene zabole dupekoga je zbacio s konja na nekom turnirupre pedeset godina. Sve njegove bitkevodio je Polušaka, čak i slepac to vidi.A nama treba borac više nego ikada,sada kada nam nad glavama sedi ovajprokleti kralj. Danas su to ruševine ipusta polja, ali šta će veličanstvozahtevati sutra? Misliš da Malister imapetlju da se suprotstavi StanisuBarateonu i onoj crvenoj kuji?“ Nasmeja

se. „Ја ne mislim.“„Znači, nećeš da ga podržiš?“ - upita

Sem nesrećno.„Jesi li ti Sem Ubica ili Gluvi Dik?

Ne, neću da ga podržim.“ Hridni muunese prst u lice. „Shvati ovo, dečko. Janeću taj prokleti posao, i nikada ganisam hteo. Najbolje se borim kadastojim na palubi, a ne u sedlu, a Crnizamak je predaleko od mora. Ali ću prepustiti da mi neko nabije u dupe usijanimač nego što ću prepustiti Noćnu stražutom samozaljubljenom orlu iz Kulesenki. Slobodno trči onom starcu iprenesi mu šta sam rekao, ako te budepitao.“ Ustade. “Gubi mi se s očiju.“

Semu je bila potrebna sva preostalahrabrost da kaže: „Š-šta ako bude još

neko? Da li bi mogao da p-podržišnekoga drugog?“

„Koga? Bouena Marša? Taj čovekbroji kašike. Otel je pratilac, radi šta muse kaže i radi to dobro, ali ništa više.Slint... pa, njegovi ljudi ga vole, topriznajem, i skoro da bi bilo zabavnonabiti ga u kraljevsko grlo i videti hoćeli se Stanis zagrcnuti, ali ne. U njemuima previše Kraljeve Luke. Žapcuporasla krila pa misli da je prokletizmaj.“ Hridni se nasmeja. „Kо nam ondaostaje, Hob? Mogli bismo njega daizaberemo, valjda, ali ko bi ti ondakuvao ovčetinu, Ubico? Ti mi ličiš načoveka koji voli prokletu ovčetinu.“

Nije vredelo reći ništa više. Poražen,Sem promuca reči zahvalnosti i ode.

Biće bolje sa ser Denisom, pokuša dakaže sebi dok je išao kroz zamak. SerDenis je vitez, visokorođen i učtiv, i bioje veoma ljubazan prema Semu kada jenašao njega i Fili na putu. Ser Denis ćeme saslušati, mora da me sasluša.

Zapovednik Kule senki rodio se ispodJečećeg tornja Vodogleda, i od glave dopete je izgledao kao pravi Malister.Okovratnik mu je bio obrubljensamurovinom, kao i rukavi crnogsomotskog dubleta. Srebrni orao mu jekandžama pridržavao nabore plašta.Brada mu je bila bela kao sneg, kosamahom nestala, a lice duboko izborano,to je bila istina. Ipak su mu pokreti biliokretni, imao je zube, a godine mu nisuzamutile ni plavosive oči ni osećaj za

lepo ponašanje.„Moj gospodaru Tarli“, reče on kada

njegov kućeupravitelj dovede Sema kodnjega u Koplje, gde su se smestili ljudiiz Kule senki. „Drago mi je što si seoporavio od svih muka. Mogu li da tiponudim čašu vina? Tvoja gospa majkaje od Florenta, koliko se sećam. Jednogdana moram da ti ispričam kako sam izsedla zbacio obojicu tvojih deda naistom turniru. Ne danas, međutim. Znamda imamo preča posla. Sigurno dolazišod meštra Emona. Ima li on to neki savetza mene?“

Sem otpi gutljaj vina i pažljivoodabra reči. „Meštar vezan lancem izaklet... bilo bi neprilično da utiče naizbor lorda zapovednika...“

Stari vitez se osmehnu. „I zato nijedošao sam da me vidi. Da, razumem,Semvele. Emon i ja smo obojica stari, imudri u tim stvarima. Reci to zbog čegasi došao.“

Vino je bilo slatko, a ser Denis jesaslušao Semovu molbu sa ozbiljnomučtivošću, za razliku od Kotera Hridnog.Ali kada je završio, stari vitez odmahnuglavom. „Slažem se da bi svanuo mračandan u našoj istoriji ako bi kraljimenovao našeg lorda zapovednika.Posebno ovaj kralj. On neće dugozadržati krunu. Ali zaista, Seme, Hridnibi trebalo da se povuče. Ja imam većupodršku od njega, a i prikladniji sam zataj položaj.“

„Jesi“, složi se Sem, „ali i Koter

Hridni može da posluži. Priča se da semnogo puta dokazao u bici.“ Nije hteoda uvredi ser Denisa tako što će hvalitinjegovog takmaca, ali kako drugačije daga ubedi da se povuče?

„Mnoga moja braća su se dokazala ubici. To nije dovoljno. Neke stvari nemogu da se reše bojnom sekirom. MeštarEmon to shvata, za razliku od KoteraHridnog. Lord zapovednik Noćne stražepre svega je lord. Mora da bude u stanjuda pregovara sa drugim lordovima... kaoi sa kraljevima. Mora da bude čovekkoji zaslužuje poštovanje.“ Ser Denis senagnu napred. „Mi smo sinovi velikihlordova, ti i ja. Znamo važnost porekla,krvi i one rane obuke koju ništa drugo nemože da zameni. Bio sam štitonoša u

dvanaestoj, vitez u osamnaestoj,pobednik turnira u drugoj i dvadesetoj.Zapovednik sam Kule senki trideset i trigodine. Krv, poreklo i obuka daju mipravo da pregovaram s kraljevima.Hridni... pa, čuo si ga jutros kada jepitao da li će mu veličanstvo brisatistražnjicu? Semvele, nije mi običaj daružno govorim o svojoj braći, alibudimo iskreni... gvozdenrođeni su rasagusara i lopova, a Koter Hridni jesilovao i ubijao pre nego što se izamomčio. Meštar Harmuni mu čita ipiše pisma, tako je oduvek bilo. Ne,koliko god mi bilo teško da razočarammeštra Emona, ne mogu časno da sepovučem u korist Hridnog odMorobdije.“

Ovog puta je Sem bio spreman.„Možda u korist nekoga drugog? Ako bito bio neko prikladniji?“

Ser Denis se zamisli na tren. „Nikadanisam želeo tu počast radi nje same. Naposlednjem biranju rado sam se povukaokada je istaknuto ime lorda Mormonta,kao što sam uradio i pre, u slučaju lordaKorgila, na prethodnom biranju. Sve dokje Noćna straža u dobrim rukama, ja samzadovoljan. Ali Bouen Marš nijedorastao tom zadatku, ništa više odOtela Jarvika. A taj takozvani lord odHarendvora kasapinov je nakot koga suLanisteri digli gde mu nije mesto. Nijeni čudo što je zloban i pokvaren.“

„Postoji još jedan čovek“, izleteSemu. „Lord Zapovednik Mormont mu je

verovao. Isto kao i Donal Noji i KorinPolušaka. Mada nije tako visokogporekla kao ti, potiče od stare krvi.Rođen je i odrastao u zamku, i naučio semaču i koplju od viteza, a slovima odmeštra iz Citadele. Otac mu je bio lord,a brat kralj.“

Ser Denis pogladi svoju dugačku belubradu. „Možda“, reče nakon jednogdugačkog trenutka. „Veoma je mlad,ali... možda. Može da posluži,priznajem, mada bih ja bio bolji. U to nesumnjam. Ja bih bio mudriji izbor.“

Džon je rekao da u laži može bitičasti, ako je izrečena s dobrimrazlogom. I Sem nastavi: „Ako večerasne izaberemo lorda zapovednika, kraljStanis smera da imenuje Kotera

Hridnog. To je i rekao meštru Emonujutros, pošto ste svi otišli.“

„Shvatam.“ Ser Denis ustade.„Moram da razmislim. Hvala ti,Semvele. Prenesi moju zahvalnost imeštru Emonu.“

Sem je drhtao kada je izašao izKoplja. Šta sam to uradio? - pomisli.

Šta sam to rekao? Ako ga uhvate ulaži... šta će da urade? Da me pošaljuna Zid? Da mi prospu creva? Pretvoreme u utvaru? Uskoro mu sve postadebesmisleno. Kako može da se tako plašiKotera Hridnog i ser Denisa Malisterakada je video gavrana kako jede liceMalog Pola?

Hridnom se nije dopalo kada sevratio kod njega. „Opet ti? Budi kratak,

počinješ da mi ideš na živce.“„Treba mi samo još tren“, obeća Sem.

„Nećeš da se povučeš u korist serDenisa, rekao si, ali ćeš se moždapovući radi nekog drugog.“

„Kо je to sada, Ubico? Ti?“„Ne. Borac. Donal Noji mu je

prepustio Zid kada su divljani došli, ibio je štitonoša Matorog Medveda.Jedina nevolja je što je kopile.“

Koter Hridni se nasmeja. „Е, krvavogmu pakla! Tako bismo baš nabiliMalisteru koplje u dupe, a? Možda bi ivredelo, samo zbog toga. Ne može tajdečak valjda toliko loš da bude?“Prezrivo frknu. „Ја bih ipak bio bolji. Jasam ono što nam je potrebno, to svakabudala može da vidi.“

„Svaka budala“, složi se Sem, „čak ija. Ali... pa, ne bi trebalo ovo da tikažem, ali... kralj Stanis namerava danam nametne ser Denisa ako večeras neizaberemo novog zapovednika. Čuo samga kako to govori meštru Emonu kad stevi ostali otišli.“

DŽONGvozdeni Emet beše visok, vitak

mladi izvidnik čija su izdržljivost, snagai veština sa mačem bili ponos IstočneMorobdije. Džon bi posle vežbe s njimuvek bio ukočen i izubijan, i sledećegjutra se budio prekriven modricama, alije baš to i hteo. Nikada neće postatibolji ako bude stalno vežbao sa Satenomi Konjem, pa čak i sa Grenom.

Uglavnom mu je vraćao milo zadrago, voleo je Džon da misli, ali ne idanas. Prošle noći jedva da je spavao, inakon sata nemirnog okretanja pokrevetu odustao je, obukao se i hodao poZidu sve dok sunce nije izašlo,

razmišljajući o ponudi StanisaBarateona. Nedostatak sna ga je sadasustigao, i Emet ga je nemilosrdno goniopreko dvorišta, terajući ga unazad nizomdugačkih zamaha, a pride ga je čestomlatio i štitom. Džonu je ruka utrnula odudaraca, a tupi mač za vežbu je svakogtrena postajao sve teži.

Skoro da je bio spreman da spustimač i zatraži predah, kada Emet napravivarku nadole, a onda ga divljačkiodalami preko štita i pogodi uslepoočnicu. Džon se zatetura, a kaciga iglava mu zazvoniše od siline udarca. Natreptaj oka svet koji je video kroz vizirprekri magla.

A onda su godine nestale, i ponovo seobreo u Zimovrelu, a umesto oklopa

nosio je postavljeni kožni ogrtač. Mačmu je bio drven, a pred njim nije stajaoGvozdeni Emet, već Rob.

Svakog jutra su vežbali zajedno,otkako su prohodali; Snežni i Stark,jurili su se i udarali po dvorištimaZimovrela, vikali i smejali se, ponekad iplakali kada ih neko ne bi video. Dok suse borili, nisu bili mali dečaci, većvitezovi i čuveni junaci. „Ја sam princEmon Zmajvitez“, viknuo bi Džon, aRob bi odvratio: „Onda sam ja FlorijanLuda.“ Ili bi Rob rekao:

„Ја sam Mladi Zmaj“, a Džon biodgovorio: „Ја sam ser Rajam Redvin.“

Tog jutra je on prvi viknuo. „Ја samgospodar Zimovrela!“ - uskliknuo je,kao što je uradio i stotinu puta ranije.

Samo ovog puta, ovog puta Rob jeodgovorio: „Ne možeš da budešgospodar Zimovrela, ti si kopile. Mojagospa majka kaže da nikada nećeš bitigospodar Zimovrela.“

Mislio sam da sam to zaboravio.Džon je osećao krv u ustima, odzadobijenog udarca.

Na kraju su Halder i Konj morali daga odvuku od Gvozdenog Emeta, svakiza po jednu ruku. Izvidnik je ošamućensedeo na zemlji, skršenog štita, izbijenogvizira na kacigi, dok mu je mač ležaošest koraka daleko. „Džone, dosta“,vikao je Halder, „pao je, razoružao siga. Dosta!“

Ne. Nije dosta. Nikada nije dosta.Džon pusti da mu mač padne. „Izvini“,

promrmlja. „Emete, da li si povređen?“Gvozdeni skinu svoju izubijanu

kacigu. „Šta ti u mojim rečima predajemse nije bilo jasno, lorde Snežni?“ Ipak,to je bilo rečeno prijateljskim tonom.Emet je bio srdačan čovek i voleo jepesmu mačeva. „Ratniče spasi me“,zastenja, „sada znam kako se osećaoKorin Polušaka.“

To je bilo previše. Džon se otrgnu odsvojih prijatelja i sam se vrati u arsenal.U glavi mu je još zvonilo od Emetovogudarca. Sede na klupu i zagnjuri glavu ušake. Zašto sam tako besan? - upitasebe, ali to beše glupo pitanje.Gospodar Zimovrela. Mogao bih dapostanem gospodar Zimovrela.Naslednik svog oca.

Međutim, pred njim nije plutalo licelorda Edarda; bilo je to lice ledi Kejtlin.S dubokim plavim očima i tvrdimhladnim ustima, pomalo je podsećala naStanisa. Gvožđe, pomisli on, ali krto.Gledala ga je onako kao što ga je nekadagledala u Zimovrelu, kada god binadmašio Roba u mačevanju ilisabiranju ili bilo čemu drugom. Ko si ti?- kao da je uvek pitao taj pogled. Nije tiovde mesto. Zašto si ovde?

Drugovi su mu još bili u dvorištu zavežbanje, ali Džon nije imao snage da sesa njima susretne. Izašao je iz arsenalana stražnja vrata, niz strmo kamenostepenište do hodnika za crve, tunelakoji su pod zemljom povezivali utvrde ikule zamka. Kupatilo nije bilo daleko, i

tamo je prvo sprao znoj hladnom, a ondase potopio u veliku kamenu kadu punutople vode. Toplota je ublažila jedandeo bola u mišićima i naterala ga dapomisli na blatnjava jezerca Zimovrela,koja se puše i grgoću u bogošumi.Zimovrel, pomisli on. Teon ga je spalioi srušio, ali bih ja mogao da gaobnovim. Njegov otac bi to sigurnoželeo, kao i Rob. Sigurno ne bi voleli dazamak ostane u ruševinama.

Ne možeš da budeš gospodarZimovrela, ti si kopile, ponovo ču Robakako govori. A kameni kraljevi su režalina njega granitnim jezicima. Nepripadaš ovde. Nije ti ovde mesto. KadaDžon sklopi oči, vide drvo-srce, bledihgrana, crvenog lišća i ozbiljnog lica. To

čuvardrvo je srce Zimovrela, tako jelord Edard uvek govorio... ali da bispasao zamak, Džon bi morao da iščupato srce iz drevnih korena i nahranipohlepnog boga vatre crvene žene.Nemam prava, pomisli. Zimovrelpripada starim bogovima.

Zvuk glasova što su odzvanjali odzasvođene tavanice vrati ga u Crnizamak. „Ne znam“, govorio je čovek,sumnjičavim glasom. „Možda kada bihga bolje poznavao... Lord Stanis nijeimao mnogo dobrog da kaže o njemu, toda ti bude jasno.“

„Kada je to Stanis Barateon imaomnogo dobrog da kaže o bilo kome?“Ser Aliserov odsečni glas bilo je lakoprepoznati. „Ako pustimo da nam Stanis

bira lorda zapovednika, postaćemonjegovi vazali po svemu sem po imenu.Tivin Lanister to neće zaboraviti, a znašda će lord Tivin na kraju prevladati. Većje jednom pobedio Stanisa, naCmobujici.“

„Lord Tivin je naklonjen Slintu“, rečeBouen Marš nemirnim, napetim glasom.„Mogu da ti pokažem njegovo pismo,Otele. ’Naš verni prijatelj i sluga’, takoga je nazvao.“

Džon Snežni naglo ustade, i trojicaljudi se slediše na zvuk vode. „Mojigospodari“, reče on s hladnomIjubaznošću.

„Šta ti radiš ovde, kopile?“ - upitaTorn.

„Kupam se. Ali ne dozvolite mi da

vam ja kvarim spletke.“ Džon izađe izkade, obrisa se, obuče i ostavi ih da kujuzavere.

Napolju shvati da nema predstavukuda se zaputio. Prošao je kraj ljuštureKule lorda zapovednika, gde je jednomspasao Matorog Medveda od mrtvaca;kraj mesta na kome je Igrit umrla stužnim osmehom na licu; kraj Kraljevekule, gde su on i Saten i Gluvi DikFolard čekali magnara i njegoveTenjane; kraj nagomilanih, garavihostataka velikog stepeništa. Unutrašnjakapija je bila otvorena, i Džon uđe utunel, ispod Zida. Oko sebe je osećaohladnoću, težinu sveg tog leda iznadglave. Prošao je kraj mesta gde su seDonal Noji i Moćni Mag borili i

poginuli, kroz novu spoljašnju kapiju, iponovo na bledu i hladnu sunčevusvetlost.

Tek tada je sebi dozvolio da zastane,da udahne, da razmisli. Otel Jarvik nijebio čovek čvrstih ubeđenja, osim u vezis drvetom, kamenom i malterom. MatoriMedved je to znao. Tom i Marš će gapridobiti, Jarvik će podržati lordaDženosa i lord Dženos će biti izabranza lorda zapovednika. A šta to meniostavlja, sem Zimovrela?

Vetar se zakovitla uza Zid, cimajućimu plašt. Osećao je hladnoću kako izbijaiz leda kao što toplota izbija iz vatre.Džon navuče kapuljaču i ponovo počeda hoda. Popodne je starilo, sunce se nazapadu nisko spustilo. Stotinu koraka

dalje nalazio se logor u kome je kraljStanis držao zarobljene divljane uprstenu od jaraka, naoštrenog kolja ivisokih drvenih ograda. Levo su bile trivelike rupe za vatru, gde su pobednicispalili tela svih slobodnih ljudi koji supoginuli ispod Zida, kako ogromnečupave džinove, tako i male Rogonoge.Bojište je bilo pustoš od spaljenogkorova i stvrdnute smole, ali je Mensovnarod na sve strane ostavio svojetragove; iskidano parče kože koje jemoglo biti deo šatora, džinovski malj,točak dvokolica, slomljeno koplje, hrpumamutskog izmeta. Na rubu Uklete šume,gde su nekada stajali šatori, Džon nađehrastov panj i sede.

Igrit je želela da budem divljanin.

Stanis hoće da budem gospodarZimovrela. Ali šta ja želim? Sunce jepuzalo niz nebo i potonulo iza Zida namestu gde je krivudao između zapadnihbrda. Džon je posmatrao taj ogromnikomad leda kako upija crvene i ružičasteboje zalaska. Da li da pustim da melord Dženos obesi kao izdajnika, ili dapogazim svoje zavete, oženim se Val ipostanem gospodar Zimovrela? Bio jeto lak izbor, kada se tako postavi...mada, da je Igrit još živa, možda bi biojoš i lakši. Nije poznavao Val. Lepo jeizgledala, da, i bila je sestra kraljiceMensa Rajdera, pa ipak...

Moraću da je otmem ako želim njenuljubav, ali će mi ona možda roditi decu.Možda ću jednog dana držati svog sina

u naručju. Džon Snežni se nikada nijeusuđivao da mašta o sinu, pošto jeodlučio da proživi svoj život na Zidu.Mogao bih da mu dam ime Rob. Val biželela da zadrži sina svoje sestre, alibismo mogli da ga podignemo uZimovrelu, kao i Filinog dečaka. Semne bi morao da laže. Našli bismo mestai za Fili, a Sem bi mogao da je posećujesvake godine. Mensov i Krasterov sinbi odrasli kao braća, kao nekada ja iRob.

Želeo je to, shvati Džon tada. Želeo jeto više nego što je ikada išta želeo.Oduvek sam to želeo, pomisli s grižomsavesti. Neka mi bogovi oproste. Bila jeto glad u njemu, oštra kao sečivo odzmajstakla. Glad... osećao ju je. Hrana

mu je trebala, lovina, crveni jelen kojimiriše na strah i veliki los gord iprkosan. Morao je da ubija i napunistomak svežim mesom i vrelom tamnomkrvi. Od te pomisli mu pođe voda nausta.

Prošao je jedan dugačak tren pre negošto je shvatio šta se dešava. A onda jeskočio na noge. „Duše?“ Okrenuo seprema šumi i video ga kako dolazi iznje, kako tiho grabi kroz zeleni sumrak, atopli beli dah mu izbija iz otvorenihčeljusti. „Duše!“ - viknu, i jezovukubrza. Bio je suvlji nego pre, ali i veći,a jedini zvuk koji je stvarao bilo je tihošuškanje opalog lišća pod njegovimšapama. Kada stiže do Džona, on skoči,i porvaše se između smeđe trave i

dugačkih senki dok su zvezde nicaleiznad njih. „Bogovi, vuče, gde si bio?“ -reče Džon kada mu Duh pusti nadlakticu.„Mislio sam da si mi umro, kao Rob iIgrit i ostali. Nisam te osećao, jošotkako sam se popeo preko zida, čak ni usnovima.“ Jezovuk nije imao odgovora,ali je liznuo Džonovo lice jezikom nalikna vlažnu turpiju, a oči mu uhvatišeposlednje svetlo i zasijaše kao dvavelika crvena sunca.

Crvene oči, shvati Džon, ali ne kaoMelisandrine. Imao je oči čuvardrva.Crvene oči, crvena usta, belo krzno.Krv i kost, kao drvo-srce. On pripadastarim bogovima, da. A samo je on odsvih jezovuka bio beo. Šestoro štenadisu našli u kasnim letnjim snegovima, on i

Rob; petoro su bili sivi i crni i smeđi, zapetoro Starkova, a jedan beo. Snežan.

Tada je našao svoj odgovor.Ispod Zida, kraljičini ljudi palili su

svoju noćnu vatru. Vide Melisandrukako izlazi iz tunela u pratnji kralja dapovede molitve za koje je verovala daće rasterati tamu. „Hajde, Duše“, rečeDžon vuku. „Za mnom. Gladan si, znam.Osećam to.“ Potrčaše zajedno ka kapiji,široko zaobišavši noćnu vatru, gde supohlepni plamenovi grabili crni stomaknoći.

U dvorištima Crnog zamka bilo jemnogo kraljevih ljudi. Zastajali su kadaje Džon prolazio, i zurili za njim.Nijedan od njih ranije ne beše videojezovuka, a Duh je bio dvostruko veći

od običnih vukova koji su živeli unjihovim južnjačkim šumama. Dok jehodao prema arsenalu, Džon slučajnodiže pogled i vide Val kako stoji naprozoru svoje kule. Oprosti, pomisli. Janisam čovek koji će te oteti odatle.

U dvorištu za vežbu nalete na desetakkraljevih ljudi sa bakljama i dugačkimkopljima u rukama. Njihov narednikpogleda Duha i namršti se, a nekolikonjegovih ljudi oboriše koplja sve dokvitez koji ih je predvodio ne reče:„Sklonite se i pustite ih da prođu.“Džonu kaza: „Kasniš na večeru.“

„Onda mi se skloni s puta, ser“,odgovori Džon, i ovaj to uradi.

Čuo je buku čak i pre nego što jestigao do dna stepenica; uzbuđene

glasove, kletve, nekoga kako pesnicomtuče po stolu. Džon skoro sasvimneprimetno zakorači u podrum. Njegovabraća behu zauzela sve klupe i stolove,ali ih je još više stajalo i vikalo nego štoih je sedelo, a niko nije jeo. Hrane nijeni bilo. Šta se ovde dešava? LordDženos Slint je grmeo o izdajnicima iizdaji, Gvozdeni Emet je stajao na stolusa isukanim mačem u ruci, Troprsti Hobje psovao jednog izvidnika iz Kulesenki... neki čovek iz Morobdije je tukaopesnicom o sto iznova i iznova, tražećitišinu, ali je to samo dodatnodoprinosilo larmi koja je odjekivala poprostoriji.

Pip prvi ugleda Džona. Iskezi se kadavide Duha, stavi dva prsta u usta i zviznu

kako to samo umeju lakrdijaškipomoćnici. Prodorni zvuk prošeće larmukao mač. Dok je Džon koračao ka stolu,primeti ga još braće, i utihnuše. Tišinase širila po podrumu sve dok jedini zvuknisu stvarali Džonovi đonovi nakamenom podu i tiho pucketanjecepanica u kaminu.

Ser Aliser Torn razbi tajac. „Izdajniknas je napokon počastvovao svojimprisustvom.“

Lord Dženos je bio crven u licu itresao se. „Zver“, viknu. „Gledajte!Zver koja je preklala Polušaku. Vargahoda među nama, braćo. VARGA! To...to stvorenje nije vredno da nas vodi! Tajzverobraz nije zaslužio da živi!“

Duh otkri zube, ali mu Džon položi

šaku na glavu. „Moj gospodaru“, reče,„hoćeš li mi reći šta se ovde desilo?“

Meštar Emon mu odgovori, iz samogdna dvorane. „Predložen si za lordazapovednika.“

To je bilo tako blesavo da je Džonmorao da se osmehne. „Kо me jepredložio?“ - upita, pogledom tražećisvoje prijatelje. Ovo je sigurno jedna odPipovih ujdurmi. Ali Pip slegnuramenima, a Gren odmahnu glavom.Ustade Žalobni Ed Tolet. „Ја sam tepredložio. Da, okrutno je i užasno takonešto uraditi prijatelju, ali bolje danastradaš ti nego ja.“

Lord Dženos ponovo zapeni. „Ovo,ovo je nečuveno! Tog dečka bi trebaloda obesimo. Da! Obesimo ga, kažem ja,

obesimo ga kao izdajnika i vargu,zajedno sa njegovim prijateljemMensom Rajderom. Lord zapovednik?Ne dopuštam to, neću to da dozvolim!“

Ustade Koter Hridni. „Ti nećeš dadopustiš? Možda si one zlatne plaštoveizdresirao da ti ližu dupe, ali sada nosišcrni plašt.“

„Svaki brat može da predloži kogagod hoće, pod uslovom da je taj čovekizrekao zavete“, reče ser Denis Malister.„Tolet ima puno pravo, moj gospodaru.“

Desetak ljudi progovori uglas, svakise trudeći da nadglasa ostale, i ubrzo ječitava dvorana ponovo vikala. Ovogputa ser Aliser Torn skoči na sto, i dižeruku da zatraži tišinu. „Braćo!“ - viknu.„Ovim ništa ne postižemo. Predlažem da

glasamo. Ovaj kralj koji je zauzeoKraljevu kulu postavio je ljude na svekapije da ne bismo odavde izašli, nitijeli niti pili sve dok se ne odlučimo.Neka onda bude tako! Biraćemo, ibiraćemo ponovo ako bude potrebno,sve dok ne budemo dobili svog lorda...ali pre nego što glasovi padnu, verujemda naš prvi graditelj ima nešto da namkaže.“

Otel Jarvik sporo ustade, namršten.Krupni graditelj protrlja svoju dugačku,četvrtastu vilicu i reče: „Ра, ja sepovlačim. Da ste me hteli, imali stedeset prilika da me izaberete, ali niste.Hteo sam da kažem onima koji su glasaliza mene da treba da izaberu lordaDženosa...“

Ser Aliser klimnu glavom. „LordSlint je najbolji mogući...“

„Nisam završio, Alisere“, usprotivise Jarvik. „Lord Slint je zapovedaoGradskom stražom u Kraljevoj luci, svito znamo, i bio je gospodarHarendvora...“

„Taj Harendvor nikada nije nivideo“, dobaci Koter Hridni.

„Ра, to je istina“, reče Jarvik. „Bilokako bilo, sada kada stojim ovde, nesećam se zašto sam mislio da bi Slintbio tako dobar izbor. To bi bilo kaošamar kralju Stanisu, i ne vidim kakobismo od toga imali koristi. Možda biSnežni bio bolji. Duže je na zidu,sinovac je Bena Starka, i služio jeMatorog Medveda kao štitonoša.“ Jarvik

slegnu ramenima. „Birajte koga hoćete,samo nemojte mene.“ Sede.

Boja lica Dženosa Slinta je iz crveneprešla u ljubičastu, vide Džon, ali je serAliser Torn prebledeo. Onaj čovek izMorobdije je ponovo lupao pesnicom osto, ali je sada tražio kazan. Nekinjegovi prijatelji prihvatiše poklič.„Kazan!“ - grmeli su kao jedan.„Kazan, kazan, KAZAN!“

Kazan je stajao u uglu kraj kamina,velik, trbušast i crn, sa dve ručke iteškim poklopcem. Meštar Emon rečenešto Semu i Klidasu i oni odoše, uzešekazan za ručke i dovukoše ga do stola.Nekoliko braće već beše zauzelo redkod buradi kada Klidas diže poklopac iumalo ga ne ispusti sebi na stopalo. Uz

prodoran krik i lepetanje krila, iz kazanaizlete ogroman gavran. Polete naviše,tražeći možda tavanske grede, ili prozorkroz koji će pobeći, ali u podrumu nebeše ni greda ni prozora. Gavran nijemogao da pobegne. Grakćući glasno,oblete dvoranu jednom, dvaput, triput. ADžon ču Semvela Tarlija kako viče:„Znam tu pticu! To je gavran lordaMormonta!“

Gavran slete na sto blizu Džona.„Sneg“, zagrakta. Bila je to stara ptica,prljava i otrcana. „Sneg“, reče ponovo,„Sneg, snežni, sneg.“ Ode do krajastola, ponovo raširi krila i slete naDžonovo rame.

Lord Dženos Slint sede tako teško dase začu snažan udarac, ali ser Aliser

ispuni podrum posprdnim smehom. „SerSvinjče misli da smo svi budale, braćo“,reče on. „Naučio je pticu tom triku. Onisvi govore sneg i snežni, idite gore donjihovih kaveza da sami čujete.Mormontova ptica je znala više reči odtoga.“

Gavran nagnu glavu u stranu i pogledaDžona. „Kukuruza?“ - reče puna nade.Kada ne dobi ni kukuruza ni odgovora,graknu i reče: „Kazan? Kazan?Kazan?“

A onda su ubačene glave strela,bujica glava strela, poplava glava strela,dovoljno glava strela da sasvim prekrijuono nekoliko oblutaka i školjki ibakrenjaka.

Kada se brojanje završilo, svi

okružiše Džona. Neki su ga tapšali poramenu, dok bi drugi kleknuli na jednokoleno pred njim, kao da je pravi lord.Saten, Volina Oven, Halder, Žabac,Čizma Viška, Džin, Malej, Almer odKraljeve šume, Slatki Donel Brdski i jošdesetine drugih tiskali su se oko njega.Diven škljocnu drvenim zubima i reče:„Smilujte se bogovi, naš lordzapovednik još nosi pelene.“ GvozdeniEmet kaza: „Nadam se da ovo ne značida sledeći put kad se sretnemo ne smemda te prebijem tako da se upišaš, mojgospodaru.“ Troprsti Hob je želeo dazna hoće li on još jesti sa ljudstvom, iliželi da mu hranu šalju u odaju. Čak je iBouen Marš prišao da kaže kako bi mubilo drago da nastavi na dužnosti lorda

kućeupravitelja ako je to lordu Snežnompo volji.

„Lorde Snežni“, reče Koter Hridni,„zajebeš li ovo, iščupaću ti džigericu ipoješću je sirovu s crnim lukom.“

Ser Denis Malister je bio učtiviji.„Tešku je stvar mladi Semvel zatražiood mene“, priznade stari vitez. „Kada jeizabran lord Korgil, rekao sam sebi:’Neka, on je bio duže na Zidu od tebe,doći će i tvoj čas.’ Kada je došao red nalorda Mormonta, pomislio sam: ’On jesnažan i žestok, ali je star, tvoj čas ćemožda ipak doći.’ Ali ti si skoro jošdečak, lorde Snežni, i sada se moramvratiti u Kulu senki sa spoznajom da mojčas nikada neće doći.“ Umorno seosmehnu. „Ne dozvoli da umrem kajući

se. Stric ti je bio velik čovek. Tvojgospodar otac i njegov otac takođe. Istoočekujem i od tebe.“

„Jeste“, reče Koter Hridni. „I započetak reci onim kraljevim ljudima dasmo završili, i da hoćemo svoju prokletuvečeru.“

„Večeru“, zagrakta gavran. „Večeru,večeru.“

Kada im rekoše za biranje, kraljeviljudi oslobodiše vrata, pa Troprsti Hob inekoliko pomoćnika otrčaše do kuhinjeda donesu hranu. Džon nije želeo dajede. Hodao je po zamku, pitajući se dali sanja, sa gavranom na ramenu iDuhom za petama. Pip, Gren i Sem su gapratili, uzbuđeno ćeretajući, ali on jedvada je i reč čuo sve dok Gren nije

šapnuo: „Sem je uspeo“, a Pip rekao„Sem je uspeo!“ Pip je poneo i mešinuvina, pa je otpio dugačak gutljaj izaklicao: „Sem, Sem, Čarobnjak Sem,Čudo Sem, Sem! Sem! Sem je majstor,Sem je čudotvorac! Ali kada si sakriogavrana u kazanu, Seme, kako si u sedampaklova mogao biti siguran da ćeodleteti do Džona? Sve bi propalo da jeptica odlučila da sleti na debelu glavuDženosa Slinta?“

„Ја nemam nikakve veze s tompticom“, tvrdio je Sem. „Kada jeizletela iz kazana, umalo se nisamupiškio.“

Džon se nasmeja, gotovo iznenađenšto još pamti kako se to radi. „Vi ste svigomila ludih budala, znate li to?“

„Mi?“ - upita Pip. „Nas nazivašbudalama? Nismo mi ti koji su izabraniza devet stotina devedeset i osmog lordazapovednika Noćne straže. Bolje popijmalo vina, lorde Džone. Mislim da će titrebati mnogo vina.“ I tako Džon uzemešinu iz njegovih ruku i otpi. Ali samojedan gutljaj. Zid je bio njegov, noćmračna, a čekao ga je kralj.

SANSAOdmah se probudila; svaki živac bio

joj je napet kao struna. Na tren nije znalagde je. Sanjala je da je mala, da još delispavaću odaju sa svojom sestromArjom. Međutim, svoju služavku je točula kako se okreće u snu, ne svojusestru, a ovo nije bio Zimovrel, većGnezdo sokolovo. A ja sam AlejnaKamena, kopile. U sobi su vladalihladnoća i mrak, mada je njoj podpokrivačima bilo toplo. Zora još ne bešesvanula. Ponekad je sanjala o ser IlinuPejnu i budila se zatutnjalog srca, aliovaj san nije bio takav. Dom. Sanjalasam dom.

Gnezdo sokolovo nije bio dom. Biloje manje od Megorove utvrde, a s drugestrane njegovih golih zidova stajale susamo planine i dug i opasan put poredNeba i Snega i Kamena do Mesečevekapije u dnu doline. Nije imala kuda daide, niti šta da radi. Starije sluge supričale da su hodnici nekada odzvanjalismehom, u vreme kada su njen otac iRobert Barateon bili štićenici DžonaErina, ali su ti dani davno prošli. Njenatetka je držala malo domaćinstvo, i retkoje dozvoljavala gostima da se popnudalje od Mesečeve kapije. Osim stareslužavke, Sansi je jedino društvo praviolord Robert, kome je bilo osam godina,ali koji se ponašao kao da su mu tri.

I Merilion. Merilion je uvek tu. Kada

bi im svirao za večerom, činilo se damladi pevač često peva samo za nju.Njenoj tetki se to nimalo nije dopaloLedi Liza je obožavala Meriliona, ioterala je dve služavke, pa čak i jednogpaža zato što su pričali laži o njemu.

Liza je bila jednako usamljena kao iona. Njen novi muž kao da je provodioviše vremena u podnožju planine negona njenom vrhu. Ni sada nije bio tu,otišao je pre četiri dana da se vidi saKorbrejima. Iz delića razgovora koje jetu i tamo načula Sansa je znala da vazaliDžona Erina ne odobravaju Lizin brak izavide Petiru na vlasti koju je stekao kaolord zaštitnik Dola. Stariji ogranak kućeRojsa nalazio se na ivici otvorene bunezbog odbijanja njene tetke da pomogne

Robu u njegovom ratu, a Vejnvudi,Redforti, Belmori i Templtoni snažno suih podržavali. Gorštački klanovi su setakođe razgoropadili, a stari lord Hanterje umro tako nenadano da su njegovadva mlađa sina optuživala svog starijegbrata da ga je ubio. Erinov dol je ratmožda zaobišao, ali nije bio ni izblizaidilično mesto kakvim ga jepredstavljala ledi Liza.

Neću ponovo zaspati, shvati Sansa.Glava mi je prepuna misli. Nevoljkoodgurnu jastuk, zbaci pokrivače, ode doprozora i otvori kapke.

Na Gnezdo sokolovo padao je sneg.Napolju su pahulje jezdile meko i tiho

kao uspomene. Zar me je to probudilo?Sneg je već debelo napadao dole na

baštu, prekrio je travu, zasuo žbunje istatue belim prahom i otežao granedrveća. Prizor vrati Sansu u davnehladne noći, u dugom letu njenogdetinjstva.

Poslednji put je videla sneg na dankada je krenula iz Zimovrela. Padao jeslabije nego sada, priseti se. Robu su sepahuljice topile u kosi kada me jezagrlio, a grudva koju je Arja pokušalada napravi raspadala joj se u rukama.Bolelo ju je da se priseća kako je srećnabila tog jutra. Halen joj je pomogao dauzjaše, i izjahala je dok su se pahuljicekovitlale oko nje, išla je da vidi belisvet. Mislila sam da moja pesma togdana započinje, ali je zapravo već bilana izmaku.

Sansa ostavi kapke otvorene dok seoblačila. Biće hladno, znala je, mada sukule Gnezda sokolovog okruživale baštui štitile je od siline planinskih vetrova.Obukla je svilen veš i platnenupodsuknju, a preko toga toplu haljinu odplave jagnjeće vune. Dvoje čarape nanoge, i konačno plašt sa kapuljačom, odmekog krzna bele lisice.

Kada sneg poče da uleće kroz prozor,njena služavka se čvršće umota uprekrivače. Sansa odškrinu vrata i spustise niz zavojito stepenište. Kada otvorivrata, vrt beše tako čudesan da jezadržala dah, ne želeći da uznemiri takvusavršenu lepotu. Sneg je padao i padao,u avetinjskoj tišini, i ležao gust inetaknut na zemlji. Sva boja beše

pobegla iz spoljnjeg sveta. Beše tomesto belog i crnog i sivog. Bele kule ibeli sneg i bele statue, crne senke i crnastabla, tamnosivo nebo iznad svega. Čistsvet, pomisli Sansa. Meni u njemu nijemesto.

A ipak, zakoračila je napolje. Čizmesu joj ostavljale duboke otiske u belojpovršini snega, ali nisu stvarale nikakavzvuk. Sansa prođe kraj pobelelog žbunjai tankih tamnih stabala, i zapita se da lijoš sanja. Pahulje joj dodirnuše licelagano, kao poljupci dragana, i otopišejoj se na obrazima. U središtu bašte, krajkipa žene što plače koji je ležaoslomljen i napola prekriven zemljom,ona diže lice ka nebu i sklopi oči.Osećala je sneg na trepavicama, njegov

ukus na usnama. Bio je to ukusZimovrela. Ukus nevinosti. Ukus snova.

Kada Sansa ponovo otvori oči, shvatida kleči. Nije se sećala kako se todesilo. Činilo joj se da je nebopoprimilo svetliju nijansu sive. Zora,pomisli ona. Novi dan. Još jedan novidan. Čeznula je za starim danima.Molila se za njih. Ali kome je mogla dase moli? Znala je da je u bašti nekadatrebalo da bude bogošuma, ali je slojzemlje bio previše tanak da bičuvardrvo pustilo korena. Bogošumabez bogova, prazna kao i ja.

Pokupi šaku snega i stegnu ga prstima.Težak i vlažan, lako se sabijao. Sansapoče da pravi grudve, da ih oblikuje iglača sve dok nisu bile okrugle i bele i

savršene. Prisetila se letnjeg snega uZimovrelu kada su je Arja i Bren jednogjutra zaskočili dok je izlazila iz utvrde.Bili su spremili po desetak grudvi, a onanije imala nijednu. Bren se popeo nakrov pokrivenog mosta, tako da Sansanije mogla da ga uhvati, ali je jurila Arjukroz štale i oko kuhinje dok obema nijeponestalo daha. Možda bi je i uhvatilada se nije okliznula na led. Sestra joj jeprišla da vidi da li se povredila. Kadaje rekla da nije, Arja ju je pogodila ulice još jednom grudvom, ali ju je Sansazgrabila za nogu i oborila, i utrljavalajoj je sneg u kosu kada je naišao Džori irazdvojio ih, smejući se.

Šta ću da radim sa ovim grudvama?Pogleda svoj mali, jadni arsenal.

Nemam koga da gađam. Pustila je onukoju je pravila da joj padne iz ruku.Mogla bih da napravim snežnog viteza,pomisli. Ili čak...

Ona spoji dve grudve, dodade treću,nabi još snega oko njih i oblikova sve tou valjak. Kada je završila, postavi gauspravno i vrhom malog prsta probuširupe za prozore. Za zupce na vrhutrebalo je malo više pažnje, ali kada jezavršila, imala je kulu. Sada mi trebajuzidovi, pomisli Sansa, a onda i utvrda.Baci se na posao.

Sneg je padao, a zamak rastao. Dvazida visoka do članaka, unutrašnji višiod spoljnjeg. Kule i kruništa, utvrde istepenice, okrugla kuhinja, četvrtastiarsenal, štale uz zapadni zid. Bio je to

samo običan zamak kada je započela, alije Sansa ubrzo shvatila da gradiZimovrel. Pod snegom je našla grančicei odlomila im krajeve da napravi drvećeza bogošumu. Za nadgrobne ploče ugroblju upotrebila je komadiće kore.Uskoro su joj rukavice i čizme bileposute belim prahom, ruke su jojbridele, a stopala su joj bila mokra ihladna, ali je za to nije bilo briga.Jedino je zamak bio važan. Nekihpojedinosti se teže prisećala, ali jevećinu ipak jasno videla, kao da je tamobila tek juče. Bibliotečka kula, sa strmimkamenim stepeništem što je obavijaspolja. Kapijska utvrda, dva ogromnastuba, zasvođena kapija između njih,zupci na vrhu...

A sve vreme sneg je padao, gomilaose u nanosima oko njenih zgrada istombrzinom kojom ih je zidala. Oblikovalaje kosi krov Velike dvorane kada začuglas, pa diže pogled i vide kako jesluškinja doziva s prozora. Da li jemojoj gospi dobro? Hoće li dadoručkuje? Sansa odmahnu glavom ivrati se oblikovanju snega, dodavanjudimnjaka na jedan kraj Velike dvorane,ispod koga stoji kamin.

Zora se ušunja u dvorište poputlopova. Sivo nebo se malo razbistri, adrveće i žbunje postadoše tamnozeleniispod snežnih ogrtača. Nekoliko slugu jeizašlo i neko su je vreme posmatrali, aliona nije na njih obraćala pažnju, pa seubrzo vratiše unutra, gde je bilo toplije.

Sansa primeti ledi Lizu kako gleda sasvog balkona, umotana u plavu somotskuodoru obrubljenu lisičjim krznom, alikada ponovo diže pogled, njena tetka jenestala. Na kuli za gavranove pojavi semeštar Kolemon i nakratko pogledadole, mršav i uzdrhtao, ali radoznao.

Mostovi su joj se rušili. Postojao jepokriveni most između arsenala i glavneutvrde, i još jedan koji se pružao odčetvrtog sprata zvonika do drugog spratakule s gavranima, ali bez obzira na tokoliko ih pažljivo oblikovala, nisu htelida stoje. Kada su se po treći put srušili,ona glasno prokle i sede, bespomoćna iozlojeđena.

„Nabij sneg oko štapića, Sansa.“Nije znala koliko ju je dugo

posmatrao, niti kada se vratio iz Dola.„Grančice?“ - upita

„Mislim da će im to dati snage dastoje“, reče Petir. „Mogu li da uđem utvoj zamak, moja gospo?“

Sansa je bila oprezna. „Nemoj da gasrušiš. Budi...“

„...nežan?“ On se osmehnu. „Zimovrelse odupro i strašnijim neprijateljima odmene. To jeste Zimovrel, zar ne?“

„Jeste“, priznade Sansa.On obiđe oko zidina. „Nekada sam ga

sanjao, u godinama kada je Ket otišla nasever sa Edardom Starkom. U snovima,to je uvek bilo mračno mesto, i hladno.“

„Ne. Uvek je bilo toplo, čak i kada jepadao sneg. Voda iz toplih izvoracevima je sprovedena kroz zidove da ih

greje, a u staklenim baštama je uvek bilokao u najvrelijim letnjim danima.“ Onaustade i nadvi se nad veliki beli zamak.„Ne znam kako da napravim staklenikrov iznad bašta.“

Maloprstić pogladi bradu, sada golu,pošto mu je ledi Liza naredila da seobrije. „Staklo je bilo okovanogvožđem, zar ne? Grančice su odgovor.Oljušti ih i ukrsti i upotrebi koru da ihpovežeš u okvire. Pokazaću ti.“ Onprođe kroz baštu, prikupi grančice ištapiće i otrese sneg sa njih. Kada ih jeimao dovoljno, prekorači preko oba zidajednim dugačkim korakom i čučnu napetama u sredini dvorišta zamka. Sansapriđe da vidi šta to on radi. Šake su mubile spretne i sigurne, i ubrzo je

napravio rešetku od grančica, veomanalik na onu koja je podržavala staklenikrov bašte u Zimovrelu. „Naravno,staklo ćemo morati da zamislimo“, rečekada joj je pruži.

„То je baš kako treba“, kaza ona.On joj dodirnu lice. „Isto kao i ovo.“Sansa nije shvatala. „Šta to?“„Tvoj osmeh, moja gospo. Hoćeš da

ti napravim još jednu?“„Ako ti nije teško.“„Ništa mi neće pričiniti veće

zadovoljstvo.“Ona diže zidove staklene bašte dok je

Maloprstić pravio krovove, a pošto suzavršili s tim, on joj pomože da produžezidine i izgrade gardijsku dvoranu. Kadaje upotrebila štapiće za pokrivene

mostove, nisu pali, baš kao što je onrekao. Prva utvrda je bila priličnojednostavna, stara okrugla kula, ali jeSansa opet ostala zbunjena kada jedošao red na kamena čudovišta na vrhu.On je ponovo imao odgovor. „Sneg jepao na tvoj zamak, moja gospo“,primeti. „Na šta kamena čudovišta ličekada su pokrivena snegom?“

Sansa sklopi oči da ih vidi u sećanju.„Budu samo obične bele grudve.“

„Tačno tako. Kamena čudovišta suteška, ali bele grudve bi trebalo da budulake.“ I bile su.

Slomljena kula je bila još i lakša.Zajedno su napravili visoku kulu,klečeći jedno pored drugog da je lepozaoble, a kada su je podigli, Sansa je

gurnula prst u vrh, zgrabila šaku snega ibacila mu je u lice. Petir ciknu kada musneg upade ispod okovratnika. „То jebilo neviteško delo, moja gospo.“

„Kao i to što si me doveo ovamo, azakleo si se da ćeš me odvesti kući.“

Pitala se odakle joj hrabrost dagovori s njim tako otvoreno. OdZimovrela, pomisli. Među zidinamaZimovrela sam snažnija.

Lice mu se uozbilji. „Da, tu sam teslagao... kao i u još nečemu.“

Sansin stomak zaigra. „U čemu to?“„Rekao sam da mi ništa neće pružiti

veće zadovoljstvo nego da ti pomognemoko zamka. Bojim se da je i to bila laž.Nešto drugo bi mi pružilo većezadovoljstvo.“ On joj se približi.

„Ovo.“Sansa pokuša da ustukne, ali je on

privuče u naručje i odjednom ju jeljubio. Slabašno, ona pokuša da seizmigolji, ali uspe samo da se još jačepriljubi uz njega. Njegova usta su bila nanjenim, gutala su njene reči. Ukus mu jepodsećao na metvicu. Na delić trena onase prepusti poljupcu... pre nego štookrenu glavu i otrže se. „Šta to radiš?“

Petir popravi plašt. „Ljubim snežnudevicu.“

„Trebalo bi da ljubiš nju.“ Sansadiže pogled ka Lizinom balkonu, koji jesada bio prazan. „Tvoju gospu ženu.“

„I ljubim je. Liza nema razloga da sežali.“ On se osmehnu. „Voleo bih da sisama mogla da vidiš, moja gospo.

Prelepa si. Prekrivena snegom kao nekomalo meče, ali ti je lice rumeno i jedvamožeš da dišeš. Koliko si već ovdenapolju? Sigurno ti je veoma hladno.Pusti me da te zagrejem, Sansa. Skinirukavice, daj mi šake.“

„Neću.“ Zvučao je gotovo kaoMerilion one noći kada se napio nasvadbi. Samo, ovog puta se Lotor Brunneće pojaviti da je spase; ser Lotor jebio Petirov čovek. „Ne bi smeo da meljubiš. Mogla bih kći da ti budem...“

„Možda si mogla da budeš“, priznadeon uz žalostiv osmeh. „Ali mi nisi kći,zar ne? Ti si kći Edarda Starka, i Ketina.Ali mislim da si možda čak i lepša negošto ti je majka bila u tim godinama.“

„Petire, molim te.“ Glas joj je zvučao

tako slabašno. „Molim te...“„Zamak!“Glas beše jak, piskutav i detinjast.

Maloprstić se okrenu od nje. „LordeRoberte.“ Ovlaš se pokloni. „Zar bitrebalo da budeš napolju na snegu bezrukavica?“

„Jesi li ti napravio snežni zamak,lorde Maloprstiću?“

„Alejna je uradila veći deo posla,moj gospodaru.“

Sansa reče: „Trebalo bi da liči naZimovrel.“

„Zimovrel?“ Robert je bio sitan zaosmogodišnjaka, komarac od dečaka,nezdravog tena i večno suznih očiju.Ispod jedne miške držao je izlizanukrpenu lutku od koje se nikada nije

razdvajao.„Zimovrel je sedište kuće Starka“,

reče Sansa svom budućem suprugu.„Veliki zamak Severa.“

„I nije tako velik.“ Dečak kleknu krajkapije. „Gledaj, ide džin da ga sruši.“Postavi svoju lutku u sneg i stade da jeteturavo pomera. „Tres tres ja sam džin,ja sam džin“, pevao je. „Ho ho ho,otvarajte kapije il’ ću da ih skršim islomim.“ Uhvati lutku za noge i mašućinjom sruši prvo vrh jedne kapijske kule,pa zatim i druge.

Sansa to nije mogla da istrpi.„Roberte, prestani s tim.“ Umesto toga,on opet zamahnu lutkom i raznese dobardeo jednog zida. Ona pokuša da gauhvati za ruku, ali umesto toga zgrabi

lutku. Začu se glasan zvuk paranja itanko platno se pokida. Odjednom jedržala lutkinu glavu, Robert je držao teloi noge, a punjenje od krpa i piljevineprosipalo se po snegu.

Usta lorda Roberta zadrhtaše.„Ubiiiiiiiiilaaaaaa si gaaaaaa“, vrisnu.Onda stade da se trese. Počelo je tekslabašnim drhtanjem, ali za nekolikokratkih trenutaka on se sruči prekozamka, a udovi su mu se divlje bacakali.Bele kule i snežni mostovi rušili su se nasve strane. Sansa je užasnuta stajala, aliPetir Beliš zgrabi njenog brata od tetkeza ruke i viknu da neko dovede meštra.

Gardisti i služavke smesta dotrčašeda pomognu u obuzdavanju dečaka, ameštar Emon malo kasnije. Tresuća

bolest Roberta Erina nije bila nikakvanovost stanovnicima Gnezda sokolovog,a ledi Liza ih je obučila da dotrče čimzačuju prvi dečakov krik. Meštar jepridržao glavu malog lorda i dao mupola čaše snovina, šapućući utešne reči.Polako, silina napada popusti, sve dokne ostade ništa više od laganogpodrhtavanja ruku. „Pomozite mu domojih odaja“, reče Kolemon gardistima.„Pijavice će pomoći da se smiri.“

„Ја sam kriva.“ Sansa im pokazalutkinu glavu. „Ја sam mu rastrgnulalutku. Nisam htela, ali...“

„Gospodar je uništavao zamak“, rečePetir.

„Džin“, prošapta dečak kroz jecaje.„Nisam to bio ja, džin je lomio zamak.

Ona ga je ubila! Mrzim je! Ona je kopilei ja je mrziml Neću pijavice!“

„Moj gospodaru, tvoja krv treba da serazredi“, reče meštar Kolemon. „Odloše krvi budeš besan, a od besa počnešda se treseš. Hajdemo sada.“ Odvedošedečaka. Moj gospodar muž, pomisliSansa, dok je gledala ruševineZimovrela. Sneg je stao i zahladnelo je.Pitala se hoće li se lord Robert trestitokom čitavog njihovog venčanja. Džofrije bar bio zdravog tela. Obuze jezaslepljujući bes. Uze slomljenu granu inabi lutkinu glavu na nju, a onda je zari usrušenu kapijsku kulu svog snežnogzamka. Sluge su je zgroženo gledale, alikada Maloprstić vide šta je uradila,samo se nasmeja. „Ako je verovati

pričama, to nije prva glava džina koja jezavršila na zidinama Zimovrela.“

„То su samo priče“, reče ona, i ostaviga tu.

Kada se vratila u ložnicu, Sansa skideplašt i vlažne čizme, pa sede kraj vatre.Nije sumnjala da će morati da odgovarazbog napada lorda Roberta. Možda ćeme ledi Liza oterati. Njena tetka je uvekbila spremna da otera ljude koji joj sene dopadaju, a ništa joj se nije dopadalomanje od ljudi na koje je sumnjala danisu dobri prema njenom sinu.

Sansa je želela da bude proterana.Mesečeve dveri bile su mnogo veće odGnezda sokolovog, a i živahnije. LordNestor Rojs je delovao grubo i strogo,ali je zamkom upravljala njegova kći

Miranda, i svi su za nju pričali kako jevesele naravi. Čak ni to što je Sansanavodno kopile tamo dole možda nećeuzimati za toliko zlo. Jedna vanbračnakći kralja Roberta bila je u službi lordaNestora, a ona i ledi Miranda su, pričalose, bile nerazdvojne prijateljice, bliskekao sestre.

Reći ću tetki da ne želim da se udamza Roberta. Čak ni prvoobrednik ličnone može da proglasi da je žena u brakuako ona neće da izgovori zavete. Onanije prosjakinja, šta god njena tetka dakaže. Trinaest joj je godina, žena jeprocvala i udata, naslednica Zimovrela.Sansa je ponekad sažaljevala svogmalog brata od tetke, ali nije mogla dazamisli kako bi ikada poželela da mu

bude žena. Pre bih se ponovo udala zaTiriona. Da ledi Liza to zna, sigurno bije oterala... daleko od Robertovogdurenja i drhtanja i suznih očiju, dalekood upornih Merilionovih pogleda,daleko od Petirovih poljubaca. Reći ćujoj. Hoću!

Bilo je kasno popodne kada ju je lediLiza pozvala. Sansa je čitav dansakupljala hrabrost, ali čim se Merilionpojavio na njenim vratima, sve sumnjesu se vratile. „Ledi Liza zahteva tvojeprisustvo u Visokoj dvorani.“ Pevačeveoči su je svlačile dok je govorio, ali jena to već bila navikla.

Merilion je bio naočit, to nije mogloda se porekne; dečački građen i vitak,glatke kože, svetlosmeđe kose,

očaravajućeg osmeha. Ali je uspeo dapostane omrznut u čitavom Dolu, semkod njene tetke i malog lorda Roberta.Po pričama slugu, Sansa nije bila prvadevica na koju je nasrnuo, a druge nisuimale Lotora Bruna da ih brani. Ali lediLiza nije htela da čuje žalbe protivnjega. Otkako je došao u Gnezdosokolovo, pevač joj je postao miljenik.Pevao je uspavanke lordu Robertu svakenoći, i ismevao udvarače ledi Lizestihovima koji su opevali njihoveslabosti. Njena tetka ga je obasipalazlatom i darovima; skupom odećom,zlatnom grivnom, pojasom ukrašenimmesečevim opalima, dobrim konjem.Čak mu je dala i omiljenog sokola svogpokojnog muža. Sve je to služilo da

Merilion u prisustvu ledi Lize budeizuzetno učtiv, a izuzetno drzak kada njenema. „Hvala ti“, reče Sansa ukočeno.„Znam put.“

Nije hteo da ode. „Moja gospa jerekla da te dovedem.“

Dovede? Nije joj se dopalo kako tozvuči. „Sada si postao gardista?“Maloprstić je otpustio kapetana gardeGnezda sokolovog i na njegovo mestopostavio ser Lotora Bruna.

„Zar tebi treba neko da te čuva?“ -reče Merilion vedro. „Upravo pišemnovu pesmu, trebalo bi da znaš. Pesmutako milu i tužnu da će otopiti čak i tvojezaleđeno srce. ’Ruža kraj puta’, takonameravam da je nazovem. O prelepojdevojci niskog roda čija je lepota

omađijala sve muškarce koji su je ikadapogledali.“

Ja sam iz kuće Starka od Zimovrela,želela je da mu kaže. Umesto toga jeklimnula glavom i pustila ga da jeotprati niz stepenice i preko mosta.Visoka dvorana je bila zatvorena za svevreme njenog boravka u Gnezdusokolovom. Sansa se pitala zašto li ju jenjena tetka otvorila. Obično joj je dražabila udobnost njene ložnice ili ušuškanatoplota primaće odaje lorda Erina, spogledom na vodopad.

Izrezbarena drvena vrata Visokedvorane čuvala su dvojica gardista unebeskoplavim plaštovima, sa kopljimau rukama. „Niko ne sme da uđe sve dokje Alejna sa ledi Lizom“, reče im

Merilion.„Razumem.“ Stražari ih propustiše, a

onda ukrstiše koplja. Merilion zatvorivrata i zaglavi ih trećim kopljem, dužimi debljim od onih koja su nosili stražari.

Sansa oseti blagu nelagodu. „Zašto sito uradio?“

„Moja gospa te čeka.“Ona se nesigurno osvrnu oko sebe.

Ledi Liza je sedela na podijumu u stoliciod rezbarenog čuvardrva sa visokimnaslonom, sama. Desno od nje bila jedruga stolica, viša od njene, s brdomplavih jastuka na sedištu, ali lord Robertnije sedeo u njoj. Sansa se nadala da seoporavio. Merilion joj to sigurno nećereći.

Sansa krenu duž plavog svilenog

tepiha između nizova stubova vitkih kaokoplja. Podovi i zidovi Visoke dvoranebili su od mlečnobelog mermeraprošaranog plavim. Bledi sunčevi zracipadali su ukoso kroz uzane zasvođeneprozore u istočnom zidu. Između zidovabehu postavljene baklje u visokimgvozdenim držačima, ali nijedna nijegorela. Koraci su joj bili potpunobešumni po tepihu. Napolju je vetarhladno i samotno duvao.

Usred tolikog belog mermera čak je isunčeva svetlost delovala nekakoledeno... mada ni upola ledeno kao njenatetka. Ledi Liza se bila obukla u haljinuod somota boje slonovače i stavilaogrlicu od safira i mesečevih opala.Njena kestenjasta kosa bila je upletena u

debelu pletenicu i padala joj je prekoramena. Sedela je u visokom sedištu igledala sestričinu kako joj prilazi, licacrvenog i natečenog ispod boje i pudera.Na zidu iza nje visio je ogroman barjak,mesec i soko kuće Erina, beo i plav.

Sansa stade pred podijumom ipokloni se. „Moja gospo. Zvala si me.“Još je čula zvuke vetra, i tihe akordekoje je Merilion svirao u dnu dvorane.

„Videla sam šta si uradila“, reče lediLiza.

Sansa popravi nabore svoje suknje.„Nadam se da je lordu Robertu bolje?Nisam nameravala da mu pocepam lutku.Rušio je moj zamak, samo sam...“

„Znači, preda mnom glumiš stidljivonevinašce?“ - reče njena tetka. „Ne

govorim o Robertovoj lutki. Videla samte da ga ljubiš.“

U Visokoj dvorani postade malohladnije. Zidovi i pod i stubovi kao dasu se pretvorili u led. „On je poljubiomene.“

Lizine nozdrve se besno raširiše. „Аzašto bi on to uradio? Ima ženu koja gavoli. Odraslu ženu, ne malu devojčicu.Ne trebaju mu takve kao što si ti.Priznaj, dete. Bacila si se na njega. Takoje bilo.“

Sansa zakorači unazad. „То nijeistina.“

„Kuda si krenula? Bojiš se? Takvorazbludno ponašanje mora biti kažnjeno,ali tebi neće biti teško. Za Robertadržimo dečaka za batine, kao što je

običaj u Slobodnim gradovima. Njegovozdravlje je previše osetljivo da bi sampodneo prut. Naći ću neku prostudevojku da primi tvoje batine, ali prvomoraš da priznaš šta si uradila. Ne trpimlažljivce, Alejna.“

„Gradila sam snežni zamak“, rečeSansa. „Lord Petir mi je pomagao, aonda me je poljubio. To si videla.“

„Zar nemaš nimalo časti?“ - upitanjena tetka oštro. „Ili me smatraš zabudalu? Tako je, zar ne? Smatraš me zabudalu. Da, sada to vidim. Ja nisambudala. Misliš da možeš da imaš svakogčoveka koga poželiš zato što si mlada ilepa. Nemoj da misliš da nisam videlakako gledaš Meriliona. Znam sve što sedogađa u Gnezdu sokolovom, mlada

damo. A takve kao što si ti znam i odranije. Ali grešiš ako veruješ da će tikrupne oči i kurvinski osmesi osvojitiPetira. On je moj.“ Ustade. „Svi supokušali da mi ga otmu. Moj gospodarotac, moj muž, tvoja majka... Kejtlinnajviše od svih. I ona je volela da ljubimog Petira, o, i te kako.“

Sansa se povuče za još jedan korak.„Moja majka?“

„Da, tvoja majka, tvoja dragocenamajka, moja vlastita mila sestra Kejtlin.Nemoj da mi glumiš nevinašce, tiodvratna mala lažljivice! Svih onihgodina u Brzorečju poigravala sePetirom kao da je njena igračka.Izazivala ga je osmesima i tihim rečima idrskim pogledima, i pretvorila mu noći u

košmar.“„Ne.“ Moja majka je mrtva, požele

da vrisne. Bila ti je rođena sestra, asada je mrtva. „Nije. Ne bi.“

„Kako ti to znaš? Da nisi bila tamo?“Liza se spusti sa visokog sedišta, ahaljine joj zaigraše. „Da nisi bila slordom Brekenom i lordom Blekvudom,onda kada su došli da moj otac presudi unjihovom sporu? Pevač lorda Brekenanam je svirao, i Kejtlin je te noćiotplesala šest igara sa Petirom, šest,dobro sam brojala. Kada su lordovipočeli da se prepiru, moj otac ih jeodveo u svoju primaću odaju, tako daniko nije mogao da nas spreči dapijemo. Edmur se napio, bio je mlad... aPetir je pokušao da poljubi tvoju majku,

ali ga je ona odgurnula. Nasmejala muse. Izgledao je tako ranjeno da sammislila kako će mi srce prepući, a posleje pio sve dok nije pao pod sto. StricBrinden ga je odneo u krevet pre negošto je moj otac stigao takvog da ga vidi.Ali ti se ne sećaš ničeg od svega toga?“Besno je pogleda. „Zar ne?“

Jeli to ona pijana, ili luda? „Jošnisam bila rođena, moja gospo.“

„Nisi bila rođena. Ali ja jesam, zatose ne usuđuj da mi govoriš šta je istina.Ja znam šta je istina. Poljubila si ga!“

„On je poljubio mene“, ponovi Sansa.„Nisam htela...“

„Tišina, nisam ti dozvolila dagovoriš. Ti si ga zavela, baš kao tvojamajka one noći u Brzorečju, njenim

osmesima i njenim plesom. Misliš damogu to da zaboravim? Te noći sam seušunjala u njegov krevet da ga utešim.Prokrvarila sam, ali to je bio najslađibol. Tada mi je rekao da me voli, ali meje nazvao Ket, baš pre nego što jezaspao. Pa ipak, ostala sam s njim svedo svitanja. Tvoja majka ga nijezasluživala. Nije čak htela da mu da nimaramu kada se borio protiv BrendonaStarka. Ja bih mu dala maramu. Ja mudajem sve. On je sada moj. NijeKejtlinin i nije tvoj.“ Sva Sansinaodlučnost svenu pred silinom tetkinihreči. Liza Erin ju je plašila jednako kaonekada kraljica Sersei. „Tvoj je, mojagospo“, reče ona, trudeći se da zvučikrotko i pokajnički. „Mogu li sada da

dobijem tvoju dozvolu da odem?“„Ne možeš.“ Dah njene tetke mirisao

je na vino. „Da si bilo ko drugi,proterala bih te. Poslala bih te dolelordu Nestoru u Mesečevu kapiju, ilinazad na Prste. Kako bi ti se dopalo daprovedeš ostatak života na toj sumornojobali, okružena droljama i brabonjcima?Takvu je sudbinu moj otac bio namenioPetiru. Svi su mislili da je to zbog onogglupog dvoboja sa Brendonom Starkom,ali nije bilo tako. Otac je rekao da trebada zahvalim bogovima što tako velikilord poput Džona Erina pristaje da meuzme okaljanu, ali sam ja znala da je tosamo zarad mačeva. Morala sam da seudam za Džona, ili bi me otac izbaciokao svog brata, iako sam bila suđena

Petiru. Sve ovo ti govorim da bi shvatilakoliko mi volimo jedno drugo, kolikodugo smo patili i sanjali jedno odrugome. Napravili smo i bebu zajedno,čudesnu malu bebu.“ Liza položidlanove na stomak, kao da je dete još unjemu. „Kada su mi je ukrali, obećalasam sebi da nikada više neću dozvolitida se to desi. Džon je hteo da pošaljemog milog Roberta na Zmajkamen, aonaj pijanac od kralja hteo je da ga daSersei Lanister, ali im ja nisam todozvolila... baš kao što ni tebi nećudozvoliti da ukradeš mog PetiraMaloprstića. Čuješ li me, Alejna iliSansa ili kako god sebe zoveš? Čuješ lišta ti govorim?“

„Da. Kunem se, nikada ga više neću

poljubiti, niti... niti zavoditi.“ Sansapomisli da je njena tetka to želela dačuje.

„Znači, sada priznaješ? Kriva si, baškao što sam i mislila. Bludna si kaotvoja majka.“ Liza je zgrabi za ruku.„Polazi sada sa mnom. Hoću nešto da tipokažem.“

„Boli me.“ Sansa pokuša da seizmigolji. „Molim te, teta-Lizo, nisamništa uradila, kunem se.“

Njena tetka se ne osvrnu na te reči.„Merilione!“ - viknu. „Trebaš mi,Merilione! Trebaš mi!“

Pevač se diskretno zadržao u dnudvorane, ali smesta priđe na povik lediErin. „Moja gospo?“

„Otpevaj nam pesmu. Otpevaj nam

’Lepotu i laž’.“Merilionovi prsti pređoše preko žica.

„Gospodar izjaha na kišni dan, hej-noni, hej-noni, hej-noni hej... „

Ledi Liza povuče Sansu za ruku.Mogla je ili da hoda ili da pusti da jevuče, tako da je odlučila da hoda, prekopola dvorane, između dva stuba, dobelih vrata od čuvardrva usađenih umermerni zid. Vrata behu čvrstozatvorena, sa tri bronzane šipke koje suih držale na mestu, ali je Sansa čulakako ih napolju vetar cima za ivice.Kada vide polumesec urezan u drvo,ukopa se u mestu. „Mesečeva vrata.“Pokuša da se otrgne. „Zašto mipokazuješ Mesečeva vrata?“

„Sada cviliš kao miš, ali si u bašti

bila i te kako smela, zar ne? U snegu sibila i te kako smela.“

„Gospa je sedela i šila...“, pevao jeMeri l ion. „Hej-noni, hej-noni, hej-noni hej...“

„Otvori vrata“, naredi Liza. „Otvoriih, kažem ti. Uradićeš to, inače ćupozvati stražare.“ Ona gurnu Sansunapred. „Tvoja majka je bar bila hrabra.Digni šipke.“

Ako je poslušam, pustiće me. Sansazgrabi jednu bronzanu šipku, izvuče je izležišta i baci na pod. I druga šipkazazveča o mermer, za njom i treća.Jedva da je dodirnula rezu kada teškadrvena vrata poleteše na unutra i udarišeu zid uz glasan prasak. Sneg se bešenakupio oko dovratka, tako da ih sada

zasu, unesen naletom hladnog vetra odkoga Sansa zadrhta. Pokuša da ustukne,ali je njena tetka stajala iza nje. Liza jeuhvati za članak, a drugu ruku joj staviizmeđu plećaka i silovito je gurnu kaotvorenim vratima.

Iza njih je bilo belo nebo, sneg i ništaviše.

„Pogledaj dole“, reče ledi Liza.„Pogledaj dole.“

Ona pokuša da se oslobodi, ali su jojse tetkini prsti zarivali u ruku poputkandži. Liza je još jednom gurnu i Sansavrisnu. Leva noga joj odlomi komadzaleđenog snega. Ispred nje ne bešeničega sem praznine, i malog zamka kojise držao za stenu šest stotina stopa niže.„Nemoj!“ - vrisnu Sansa. „Plašiš me!“

Iza nje, Merilion je još svirao harfu ipevao: „Hej- noni, hej-noni, hej-nonihej.’'''

„Još hoćeš moju dozvolu da odeš.Reci?“

„Ne.“ Sansa ukopa noge i pokuša dase povuče unazad, ali se njena tetka nijepomerala. „Ne ovako. Molim te...“ Dižeruku, prsti joj potražiše dovratak, alinije mogla da se uhvati, a stopala su jojklizila po vlažnom mermernom podu.Ledi Liza ju je nemilosrdno potiskivalanapred. Tetka je bila teža od nje zadvadeset oka. „Gospa je ležala nastogu sena, htela je da se ljubi“, pevaoje Merilion. Sansa se izvi u stranu,histerična od straha, i jedna noga jojkliznu iznad ambisa. Ona vrisnu. „Hej-

noni, hej-noni, hej-noni hej...“ Vetar jojje dizao suknje i hladnim je zubimaujedao za gole noge. Osećala jepahuljice kako joj se tope na obrazima.Sansa zamlatara, napipa Lizinu debelukestenjastu pletenicu i čvrsto je zgrabi.„Moja kosa!“ - vrisnu njena tetka,„puštaj mi kosu!“ Tresla se i jecala.Ljuljale su se na ivici. Negde daleko,ona ču stražare kako kopljima udaraju ovrata i traže da ih puste unutra. Merilionprekinu s pesmom.

„Lizo! Šta ovo znači?“ Uzvik prosečekroz jecanje i teško disanje. Visokomdvoranom odjeknuše koraci. „Povucitese odatle! Lizo, šta to radiš?“ Stražari sujoš tukli o vrata; Maloprstić je ušao nastražnji ulaz, kroz gospodarska vrata iza

podijuma.Kada se Liza okrenu, stisak joj

popusti dovoljno da se Sansa otrgne.Pade na kolena, i tada je Petir Belišvide. On iznenada zastade. „Alejna. Učemu je nevolja?“

„U njoj.“ Ledi Liza zgrabi Sansu zakosu. „Ona je nevolja. Poljubila te je.“

„Reci joj“, preklinjala je Sansa.„Reci joj da smo samo gradili zamak.“

„Tišina!“ - ciknu njena tetka. „Nisamti dala dozvolu da govoriš. Nikoga nijebriga za tvoj zamak.“

„Ona je dete, Lizo. Ketina kći. Šta sito radila?“

„Htela sam da je udam za Roberta!Ona ne zna šta je zahvalnost. Ne zna za...pristojnost. Ti nisi njen pa da te ljubi.

Nisi njen! Samo sam je učila pameti, toje bilo sve.“

„Shvatam.“ On pogladi bradu.„Mislim da joj je sada jasno. Zar ne,Alejna?“

„Da“, progrca Sansa. „Jasno je.“„Neću da bude ovde.“ Oči njene tetke

behu sjajne od suza. „Zašto si je doveo uDol, Petire? Nije joj mesto ovde. Ona nepripada ovde.“

„Onda ćemo je poslati nekud drugde.Natrag u Kraljevu Luku, ako želiš.“Zakorači prema njima. „Pusti je sada.Sklonite se od vrata.“

„NE!“ Liza ponovo cimnu Sansinuglavu. Sneg se kovitlao oko njih i haljinesu im bučno lepršale. „Ne možeš da jež e l i š . Ne možeš. Ona je glupa

praznoglava devojčica. Ne voli te onakokako te ja volim. Uvek sam te volela.Dokazala sam to, zar ne?“ Suze su lileniz naduveno lice njene tetke. „Dala samti dar svog devičanstva. Dala bih ti isina da ga nisu ubili mesečevim čajem,vrbenom i nanom i pelinom, kašikommeda i kapi poljačka. Nisam to bila ja,ja nisam ni znala, samo sam popila onošto mi je otac dao...“

„То je prošlost, Lizo. Lord Hoster jemrtav, kao i njegov stari meštar.“Maloprstić se približi. „Opet si pilavina? Ne bi trebalo da toliko pričaš. Neželimo da Alejna zna više nego što jepotrebno, zar ne? Ili Merilion?“

Ledi Liza se ne obazre na njegovereči. „Ket ti nikada ništa nije dala. Ja

sam ti obezbedila prvo nameštenje, jasam naterala Džona da te povede nadvor, kako bismo bili blizu. Obećao simi da to nikada nećeš zaboraviti.“

„I nisam. Zajedno smo, baš kao što sioduvek želela, baš kao što sam oduveksmerao. Samo pusti Sansinu kosu...“

„Neću! Videla sam te kako je ljubiš usnegu. Ista je kao njena majka. Kejtlin teje poljubila u bogošumi, ali nikada tonije zaista htela, nikada te nije želela.Zašto si nju voleo više? Bila sam to ja,uvek sam bila jaaaaa!“

„Znam, ljubavi.“ On načini još jedankorak. „A ja sam ovde. Treba samo dame uzmeš za ruku, hajde.“ On je pruži kanjoj. „Nema razloga za sve ove suze.“

„Suze, suze, suze“, jecala je ona

histerično. „Nema razloga za suze... alinisi to rekao u Kraljevoj Luci. Rekao simi da stavim suze u Džonovo vino, i tosam uradila. Radi Roberta i radi nas,pisala sam Kejtlin i rekla joj da suLanisteri ubili mog gospodara muža, baškao što si tražio. To je bilo takopametno... uvek si bio pametan, to sam irekla ocu, rekla sam da je Petir takopametan, on će daleko dogurati, hoće,hoće, a i mio je i nežan i imam njegovumalu bebu u stomaku... Zašto si jepoljubio? Zašto? Sada smo zajedno,zajedno smo posle toliko vremena,toliko toliko vremena, zašto bi želeo daljubiš njuuuuuu?“

„Lizo“, uzdahnu Petir, „posle sviholuja koje smo pretrpeli, trebalo bi više

da mi veruješ. Kunem ti se, više nikadate neću napustiti, dokle god budemoživi.“

„Stvarno?“ - upita ona kroz suze. „О,stvarno?“

„Stvarno. Sada pusti malu i dođi dame poljubiš.“

Liza se baci u Maloprstićev zagrljaj, idalje jecajući. Dok su se grlili, Sansačetvoronoške otpuza od Mesečevih vratai stegnu najbliži stub. Osećala je kakojoj srce divlje tuče. Sneg joj je bio ukosi, a desna cipela joj je nekud nestala.Sigurno je pala. Zadrhta i čvršće stegnustub.

Maloprstić nakratko pusti da mu Lizajeca na grudima, a onda joj položi šakena mišice i blago je poljubi. „Moja mila,

luckasta ljubomorna ženo“, rečesmejuljeći se. „U životu sam voleo samojednu ženu, veruj mi.“

Liza Erin se drhtavo osmehnu. „Samojednu? O Petire, kuneš se? Samo jednu?“

„Samo Ket.“ On je snažno, iznenadnogurnu.

Liza se zatetura unazad, stopala jojskliznuše po vlažnom mermeru. A ondanestade. Nije ni vrisnula. Dugo se niječulo ništa sem vetra.

Merilion razrogači oči: „Ti... ti...“Stražari su vikali ispred vrata i

udarali krajevima teških kopalja. LordPetir diže Sansu na noge. „Nisipovređena?“ Kada je odmahnulaglavom, on reče: „Onda trči i pustistražare unutra. Brzo, ne smemo da

gubimo vreme. Ovaj pevač je ubio mojugospu ženu.“

EPILOGDrum za Starikam dvaput je obilazio

brdo pre nego što će stići do vrha. Bioje zarastao i pun kamenja, tako da senjime sporo putovalo i po lepšemvremenu, a sada je bio blatnjav odsinoćnih snegova. Sneg u jesen u rečnimzemljama, to je neprirodno, pomisliMeret mračno. Istina, nije to baš bioneki sneg, što jes’ jes’; počeo je da setopi čim je sunce izašlo. Ipak, Meret jeto protumačio kao loše znamenje. Odkiša, poplava, vatre i rata izgubili su dvežetve i dobar deo treće. Rana zima će urečnim zemljama značiti prazne stomake.Mnogo će ljudi gladovati, a neki će od

gladi i umreti. Meret se samo nadao daneće on biti jedan od njih. A možda ihoću. Kakva me sreća u životu prati,možda i hoću. Nikada nisam imaosreće.

Ispod ruševina zamka, niže obronkebrda prekrivala je tako gusta šuma da suu njoj mogle da se skrivaju na desetineodmetnika. Možda me i sada gledaju.Meret se osvrnu oko sebe i vide samokleku, paprat, čkalj, šaš i kupine izmeđuborova i sivozelenih stražarika. Drugdesu kržljavi brestovi i patuljasti hrastoviprekrivali zemlju kao korov. Nije videonikakve odmetnike, ali to ništa nijeznačilo. Odmetnici umeju da se skrivajubolje nego običan svet.

Meret je mrzeo šume, ako ćemo

pravo, a odmetnike je mrzeo još i više.„Odmetnici su mi uništili život“, čestose žalio kada bi malo popio. Prečesto jeumeo da popije, govorio je njegov otac,mnogo puta i naglas. To je istina,pomisli on žalostivo. U Blizancimamoraš nekako da se istakneš, inače imajuobičaj da zaborave da si živ, ali jeustanovio da mu je reputacija najvećegpijanca u zamku malo pomogla u životu.Nekada sam se nadao da ću postatinajveći vitez što je ikada držao koplje.Bogovi su mi to oduzeli. Zašto da i nepopijem čašu vina s vremena na vreme?Pomaže mi kod glavobolja. Osim toga,žena mi je aspida, otac me prezire,deca su mi bezvredna. Zašto bihostajao trezan?

Sada je međutim, bio trezan. Dobro,popio je dva roga piva uz doručak, imalu čašu crnog kada je krenuo, ali je tosamo služilo da mu u glavi ne tuče.Meret je osećao kako mu iza očijunarasta glavobolja, i znao je da će se,ako joj samo dozvoli, uskoro osećati kaoda mu oluja besni između ušiju. Ponekadbi mu glavobolje bile tako žestoke da gaje čak previše bolelo i da plače. Onda jemogao samo da leži na krevetu umračnoj sobi sa vlažnom krpom prekoočiju i proklinje svoju sreću i bezimenogodmetnika koji mu je to uradio.

Od same pomisli na to, oseti nemir.Nije smeo sebi sada da dozvoliglavobolju. Ako dovedem Petira kućiživog i zdravog, sreća će mi se

preokrenuti. Imao je zlato, trebalo jesamo da se popne na vrh Starikama,nađe proklete odmetnike u ruševinamazamka i izvrši razmenu. Jednostavnaotkupnina. Čak ni on ne bi mogao da jeuprska... osim ako ga ne stegneglavobolja, tako žestoka da ne može dajaše. Trebalo bi da sa zalaskom suncastigne do ruševina, a ne da zgrčen jeca unekom jarku. Meret protrlja slepoočnicu.Još jednom da obiđem brdo, i stigaosam. Kada je poruka stigla i kada se onprijavio da odnese otkupninu, otac ga jesumnjičavo pogledao i rekao: „Ti,Merete?“ i počeo da se smeje kroz nos,onim njegovim groznim he he he. Meretje bezmalo morao da moli pre nego štosu mu dali prokletu kesu sa zlatom.

Nešto se pokrenu u rastinju krajdruma. Meret naglo zauzda i maši semača, ali je to bila samo veverica.„Glupane“, reče sebi, gurnuvši mač ukorice a da ga nije do kraja ni isukao.„Odmetnici nemaju repove. Prokletogmu pakla, Merete, saberi se.“ Srce mu jetuklo u grudima kao da je nekižutokljunac u prvom pohodu. Kao da jeovo Kraljeva šuma i da treba da sesusretnem sa starim Bratstvom, a ne sajadnom bratijom razbojnika Gospodaramunje. Na tren oseti poriv da otkašenatrag niz brdo i nađe najbližu pivnicu.Za tu vreću zlata moći će da kupi mnogopiva, dovoljno da sasvim zaboravi naPetira Bubuljicu. Neka ga obese, sam seu to uvalio. To je i zaslužio kada je

odlutao za nekom prokletom pratiljomlogora kao jelen pred parenje.

U glavi poče da mu tutnji; zasada tiho,ali je znao da će postati gore. Meretprotrlja koren nosa. Stvarno nije imaoprava da tako loše misli o Petiru. I jasam isto radio kada sam bio u njegovimgodinama. Zaradio je samo boleštinu,ali ipak nije imao prava da sudidrugima. Kurve umeju da buduprivlačne, posebno ako imaš lice kaoPetir. Ima on, siromašak, ženu, jeste, alije ona pola nevolje. Ne samo što jedvostruko starija od njega, već ga i varas njegovim bratom Valderom, ako jeverovati glasinama. Blizancima uvekkruže silne glasine, a u malo kojoj odnjih ima istine, ali je u ovu Meret

verovao. Crni Valder je bio čovek kojiuzima šta mu se prohte, pa bila to ibratovljeva žena. Imao je i Edvinovuženu, to je bilo opšte poznato, LepuValdu, za koju se znalo da mu krišomdolazi u krevet s vremena na vreme, aneki su čak govorili i da je upoznaosedmu gospu Frej malo bolje nego što bismeo. Nije ni čudo što nije hteo da seženi. Zašto kupovati kravu kada naokoloima dovoljno vimena koja jedva čekajuda budu pomužena?

Kunući u bradu, Meret zari pete konjuu slabine i odjaha uzbrdo. Koliko god gamamila pomisao da popije zlato, znao jeda mu je bolje da se kući ne vraćauopšte, sem ako se ne vrati s PetiromBubuljicom.

Lord Valder će uskoro napuniti dve idevedeset. Sluh je počinjao da ganapušta, vid ga je gotovo sasvimnapustio, a giht ga je tako mučio da susvuda morali da ga nose. Svi njegovisinovi su se slagali da sigurno nećepoživeti još dugo. A kada ode, sve će sepromeniti, i to ne nabolje. Otac mu jebio svadljiv i tvrdoglav, gvozdene voljei otrovnog jezika, ali se čvrsto držaopravila da se o svojima valja starati. Osvima svojima, čak i onima koji bi garazljutili ili razočarali. Čak i onimačijih imena nije mogao da se seti. Kadaga više ne bude, međutim...

Dok je naslednik bio ser Stevron, toje bilo jedno. Starac je Stevronapripremao šezdeset godina, i utuvio mu

je u glavu da je krv krv. Ali Stevron jeumro dok je bio na pohodu sa MladimVukom na zapadu - „od čekanja, bezsumnje“, našalio se Hromi Lotar kada imje gavran doneo vesti - a njegovi sinovii unuci bili su drugačiji soj Freja.Stevronov sin ser Rimen bio je sadanaslednik; tup, tvrdoglav, pohlepančovek. A posle Rimena su dolazilinjegovi sinovi, Edvin i Crni Valder, kojisu bili još i gori. „Srećom“, rekao jejednom Hromi Lotar, „mrze semeđusobno više nego što mrze nas.“

Meret nije bio siguran kolika je tosreća, a uzgred, i sam Lotar je moždabio opasniji od ove dvojice. LordValder je naredio pokolj Starka naRozlininoj svadbi, ali je Hromi Lotar

skovao čitav plan sa Ruzom Boltonom,sve pojedinosti, pa čak i koje će sepesme svirati. Lotar je bio veomazabavan drugar za piće, ali Meret nikadaneće biti tako lud da mu okrene leđa. UBlizancima čovek rano nauči da verujesamo rođenoj braći i sestrama, pa ninjima ne previše.

Kada starac umre, verovatno će svakisin povući na svoju stranu, kao i svakakćerka. Novi gospodar Prelaza sigurnoće zadržati neke od svojih stričeva,bratanaca i rođaka u Blizancima, onekoji mu se dopadaju ili kojima veruje,ili verovatnije one koji mogu nekako damu posluže. Nas ostale će poizbacivati,da se sami o sebi staramo.

To je Mereta brinulo više nego što je

rečima mogao da iskaže. Za manje od trigodine biće mu četrdeset, već je prestarda započne život viteza lutalice... čak ida jeste vitez, a on to igrom sudbine nijebio. Nije imao zemlju, nije imaosopstveno bogatstvo. Bio je vlasnikodeće koju je nosio, ali malo čegadrugog, čak ni konja koga je jahao. Nijebio pametan za meštra, pobožan zaobrednika niti divalj za najamnika.Bogovi mi nisu dali nijedan dar semporekla, a i tu su mi zakinuli. Kakvakorist od toga što si sin bogate i moćnekuće ako si deveti sin? Kada se jošsaberu unuci i praunuci, Meret je imaobolje izglede da postane prvoobredniknego da nasledi Blizance.

Nemam sreće, pomisli jetko. Nikada

je nisam ni imao. Bio je krupan čovek,širokih grudi i pleća, mada samo srednjevisine. Znao je da je u poslednjihdesetak godina postao mek i gojazan, alije u mladosti Meret bio gotovo jednakosnažan kao ser Hostin, njegov najstarijirođeni brat, za koga su svi smatrali da jenajjači potomak lorda Valdera Freja.Kao dečaka su ga poslali u Krejkdvor dasluži u majčinoj porodici kao paž. Kadaga je stari lord Samner proizveo uštitonošu, svi su pretpostavili da će zakoju godinu postati ser Meret, ali su seodmetnici iz Bratstva Kraljeve šumeispišali na te planove. Dok je jedandrugi štitonoša sa kojim je služio,Džejmi Lanister, sticao slavu, Meret jeprvo zaradio onu boleštinu od jedne

pratilje logora, a onda uspeo da gazarobi jedna žena, ona koju su zvaliBela Srna. Lord Samner ga je otkupio ododmetnika, ali ga je u sledećem okršajuoborio udarac malja koji mu je slomiokacigu, i zbog koga je u nesvesti ležaodve sedmice. Kasnije su mu rekli daniko nije mislio da će preživeti.

Meret nije umro, ali su njegoviratnički dani postali prošlost. Čak je inajmanji udarac u glavu donosiozaslepljujući bol i terao ga na suze. Utim okolnostima, viteška titula ne dolaziu obzir, rekao mu je lord Samner, i to negrubo. Poslali su ga nazad u Blizance dase suoči sa otrovnim prezirom lordaValdera.

Nakon toga, Meretova sreća postala

je još gora. Otac je nekako uspeo da muugovori dobar brak; oženio se jednomkćerkom lorda Derija u vreme kada suDeriji bili miljenici kralja Erisa.Međutim, čim je Meret razdevičio svojunevestu, Eris je izgubio presto. Zarazliku od Freja, Deriji su bili istaknutitargarjenski lojalisti, što ih je koštalopola zemalja, najvećeg dela bogatstva igotovo sve moći. Što se njegove gospežene tiče, on je za nju od samog početkabio veliko razočaranje, a ona mu jegodinama rađala samo kćeri - tri žive,jedno mrtvorođenče i jednu koja je ranoumrla - pre nego što mu je napokon dalasina. Najstarija kći mu je postala droca,druga proždrljivica. Kada su Amiuhvatili u štali sa ni manje ni više nego

trojicom konjušara, bio je prinuđen daje uda za jednog prokletog vitezabezemljaša. Mislio je da od toga nemože biti ništa gore... sve dok ser Pejtnije naumio da se ovenča slavom takošto će poraziti ser Gregora Kleganija.Ami mu je dotrčala nazad kao udovica,na Meretovu nesreću, ali sigurno naveselje svih štalskih momaka uBlizancima.

Meret se konačno usudio da seponada kako mu se sreća menja kada jeRuz Bolton odlučio da se oženinjegovom Valdom umesto nekom odnjenih vitkijih, privlačnijih rođaka.Savezništvo sa Boltonima bilo je važnoza kuću Freja, i njegova kći je pomoglada se ono osigura; mislio je da će se to

bar donekle računati. Starac ga je ubrzorazuverio. „Odabrao ju je zato što jedebela“, rekao je lord Valder. „Mislišda Boltona boli dupe što je ona tvojnakot? Misliš da je sedeo i razmišljao:’He, Meret Magarac, to je čovek kogaželim za tasta’? Tvoja Valda je krmača usvili, zato ju je odabrao, i ja ti zbog toganeću zahvaljivati. Imali bismo isti savezupola cene kada bi to tvoje svinjče svremena na vreme pustilo kašiku.“

Konačno poniženje je došlo uzosmeh, kada ga je Hromi Lotar pozvaoda se dogovore o njegovoj ulozi uRozlininom venčanju. „Svako mora daigra svoju ulogu, prema svojimdarovima“, rekao mu je polubrat. „Tićeš imati samo jedan jedini zadatak,

Merete, ali verujem da si mu dorastao.Hoću da se postaraš da Velidžon Amberbude tako trešten pijan da ne može dastoji, a kamoli da se bori.“

Čak ni u tome nisam uspeo. Nateraoje ogromnog severnjaka da popije viševina nego što bi ubilo tri normalnačoveka, ali nakon što su Rozlin odveli ukrevet, Velidžon je ipak uspeo da otmemač prvom čoveku koji mu je prišao, pritom mu slomivši ruku. Bila su potrebnaosmorica da ga savladaju i vežulancima, a od njih su dvojica ranjena,jedan poginuo, a siroti stari ser LeslinHaj je ostao bez pola uha. Kada višenije mogao da se bori rukama, Amber seborio zubima.

Meret zastade na tren i sklopi oči.

Glava mu je tutnjala kao onaj prokletibubanj koji je svirao na svadbi, i načasse jedva zadržao u sedlu. Moram danastavim, reče sebi. Ako dovede PetiraBubuljicu, sigurno će steći naklonost serRimena. Petir jeste možda malo smušen,ali nije hladan kao Edvin, niti vreo kaoCrni Valder. Momak će mi bitizahvalan, a njegov otac će videti dasam odan, čovek koga vredi držati uzsebe.

Ali samo ako stigne tamo sa zlatomdo zalaska sunca. Meret pogleda u nebo.Tačno na vreme. Trebalo mu je nešto daumiri ruke. On uze mešinu sa sedla,izvadi čep i otpi dugačak gutljaj. Vino jebilo gusto i slatko, skoro sasvim crno,ali bogovi, kako je samo prijalo!

Spoljašnje zidine Starikama nekadasu opasivale vrh brda kao krunakraljevsku glavu. Sada behu ostali samotemelji, i nekoliko do pojasa visokihgomila kamenja prekrivenog lišajevima.Meret je hodao uza zid sve dok nijestigao do mesta na kome je nekadastajala kapija. Ruševine su tu bilerazbacanije, pa je morao da sjaše iprovede konja kroz njih. Na zapadu,sunce je nestalo iza niskih oblaka. Glog ipaprat prekrivali su obronke, a unutarnestalih zidina korov je rastao do grudi.Meret olabavi mač u koricama i opreznose osvrnu, ali ne vide odmetnike. Danisam, došao u pogrešan dan? Stade ipalčevima protrlja slepoočnice, ali tonimalo ne ublaži pritisak iza očiju.

Sedam mu prokletih paklova...Odnekuda duboko iz zamka, kroz

drveće doplovi tiha muzika.Meret shvati da drhti, uprkos plaštu.

Otvori mešinu i otpi još jedan gutljajvina . Mogao bih samo da uzjašem,vratim se u Starigrad i propijem svezlato. Od poslova s odmetnicima nikadnije bilo sreće. Ona zla mala kučkaVenda utisnula mu je u dupe žig u oblikusrne kad joj je bio zarobljenik. Nije ničudo što ga žena prezire. Moram ovo daizvedem do kraja. Petir Bubuljica ćemožda jednog dana postati gospodarPrelaza, Edvin nema sinova, a CrniValder ima samo kopilad. Petir ćepamtiti ko je došao po njega. Otpi jošjedan gutljaj, začepi mešinu i povede

konja kroz slomljeno kamenje, glog itanko, vetrom šibano drveće, pratećizvukove kroz ono što je nekada bilodvorište zamka.

Opalo lišće prekrivalo je zemlju udebelim slojevima, poput vojnika nakonneke strašne bitke. Na prastaroj kamenoggrobnici, prekrštenih nogu, sedeo ječovek u iskrpljenoj, izbledeloj zelenojodeći, prebirući prstima po žicamaharfe. Muzika beše tiha i tužna. Meret jeznao tu pesmu. Visoko u dvorimakraljeva bivših, Dženi plesaše savetima njinim...

„Silazi odatle“, reče Meret. „Sediš nakralju.“

„Starom Tristiferu ne smeta mojamršava guzica. Čekić Pravde, tako su ga

zvali. Odavno nije čuo neku novupesmu.“ Odmetnik skoči na zemlju. Suv ivitak, imao je usko lice i lisičje crte, alisu mu usta bila tako široka da se činilokako mu osmeh dodiruje uši. Preko čelamu je padalo nekoliko pramenova retkesmeđe kose. On ih skloni slobodnomrukom i reče: „Sećaš li me se, mojgospodaru?“

„Ne.“ Meret se namršti. „Zašto bih tese sećao?“

„Pevao sam na svadbi tvoje kćeri. Ito, mislim, prilično dobro. Onaj Pejt štoju je uzeo bio mi je rođak. Mi smo svirođaci u Sedmopotočju. Ali se ipakpokazao kao škrtac kada je trebalo da miplati.“ Slegnu ramenima. „Zašto me tvojgospodar otac nikada nije zvao da

pevam u Blizancima? Zar nisamdovoljno glasan za njega? On voliglasnu muziku, koliko čujem.“

„Doneo si zlato?“ - upita grublji glas,iza njega.

Meretu je grlo bilo suvo. Prokletiodmetnici, uvek se kriju po žbunju. Istoje bilo i u Kraljevoj šumi, tamanpomisliš da si ih petoricu uhvatio, adesetorica drugih se stvore ko znaodakle.

Kada se okrenuo, svi su bili okonjega, nakazna bratija spečenih staraca igolobradih momaka mlađih od PetiraBubuljice, svi odeveni u krpe od grubogsukna, tvrdu kožu i komade oklopamrtvih ljudi. I jedna žena je bila s njima,umotana u plašt s kukuljicom, krojen za

mnogo veću osobu. Meret je bio previšeuznemiren da bi ih prebrojavao, ali sečinilo da ih ima bar desetak, možda čak idvadeset.

„Postavio sam pitanje.“ Govorio jekrupni bradonja krivih zelenih zuba islomljenog nosa; viši od Mereta, madane tako krupnog stomaka. Glavu mu jepokrivala plitka kaciga, a široka ramenaiskrpljen žuti plašt. „Gde je naše zlato?“

„U bisagama mi je. Stotinu zlatnihzmajeva.“ Meret se nakašlja. „Dobićetega kada budem video da je Petir...“

Zdepasti jednooki odmetnik zakoračinapred pre nego što je on stigao dazavrši, drsko gurnu ruku u bisage i nađekesu. Meret krenu da ga spreči, ali seonda predomisli. Odmetnik odreši kesu,

izvadi zlatnik i zagrize ga. „Ukus jepravi.“ Onda odmeri kesu u ruci. „Iosećaj je pravi.“

Uzeće zlato i zadržaće Petira,pomisli Meret obuzet iznenadnomstravom. „То je čitava otkupnina. Svešto ste tražili.“ Dlanovi su mu se znojili.Obrisa ih o čakšire. „Koji je od vasBerik Donderion?“ Donderion je biolord pre nego što se odmetnuo, možda jei dalje častan čovek.

„Ра, to sam ja“, reče jednooki.„Ti si prokleti lažov, Džek“, reče

krupni bradonja u žutom plaštu. „Namene je red da budem lord Berik.“

„Znači li to da ja moram da budemToros?“ Pevač se nasmeja. „Mojgospodaru, žalosti me što ti moram reći

da je lord Berik imao važnija poslanegde drugde. Vremena su teška, imnoge bitke moraju da se vode. Ali mićemo se za tebe postarati isto kao što bii on, nemaj brige.“

Meret je imao mnogo briga. U glavimu je tutnjalo. Još malo pa će zaplakati.„Dobili ste zlato“, reče. „Dajte mi mogsinovca, i idem.“ Petir je zapravo biodalji rođak, ali nije bilo potrebe da u toulazi.

„On je u bogošumi“, reče čovek užutom plaštu. „Odvešćemo te do njega.Recko, drži mu konja.“

Meret nerado pusti uzde. Nije videokakvog bi drugog izbora imao. „Mojamešina za vodu“, ču sebe kako govori.„Gutljaj vina, da smirim..

„Mi ne pijemo s takvima kao što siti“, reče žuti plašt oštro. „Ovamo. Kreniza mnom.“

Lišće je pucketalo pod Meretovimđonovima, a svaki korak mu je slaomunje bola kroz slepoočnicu. Hodali sućutke, a vetar je šibao oko njih.Poslednje svetlo zalazećeg sunca tuklomu je u oči kada se popeo prekomahovinom obraslih brežuljaka koji subili sve što je ostalo od utvrde. Iza jebila bogošuma.

Petir Bubuljica je visio sa granehrasta, sa omčom čvrsto stegnutom okodugačkog tankog vrata. Oči su mu štrčaleiz crnog lica, gledale su Mereta kao daga optužuju. Zakasnio si, govorile su.Ali on nije zakasnio. Nije! Došao je

tačno kada su mu rekli. „Ubili ste ga“,progrca.

„Ovaj je baš bistar“, reče jednooki.Kroz Meretovu glavu je tutnjao divlji

bivo. Smiluj se Majko, pomisli. „Doneosam zlato.“

„То je bilo lepo od tebe“, reče pevačsrdačno. „Postaraćemo se da bude dobroupotrebljeno.“

Meret se okrenu od Petira. Osećao ježuč u dnu grla. „Nemate... nemateprava.“

„Imamo uže“, reče žuti plašt. „То jesasvim dovoljno.“

Dvojica odmetnika zgrabiše Meretaza ruke i čvrsto mu ih vezaše iza leđa.Bio je suviše preneražen da bi seotimao. „Ne“, beše sve što je mogao da

kaže. „Samo sam došao da donesemotkupninu za Petira. Rekli ste da mu seništa neće desiti ako dobijete zlato prezalaska sunca...“

„Ра“, reče pevač, „tu si nas uhvatio,moj gospodaru. To je ipak bila jednavrsta laži.“

Jednooki odmetnik priđe s dugačkimnavojem konopljanog užeta. Prebacijedan kraj oko Meretovog vrata, čvrstoga stegnu i veza mu jak čvor iza uha.Drugi kraj prebaciše preko grane hrasta.Krupni čovek u žutom plaštu ga uhvati.

„Šta to radite?“ Meret je znao kolikoto glupo zvuči, ali nije mogao da veruješta se dešava, čak ni tada. „Nećete seusuditi da obesite jednog Freja!“

Žuti plašt se nasmeja. „То je isto

rekao i onaj tamo bubuljičavi.“Ne misli on to ozbiljno. Ne može da

misli ozbiljno. „Moj otac će vam platiti.Ja vredim dobru otkupninu, više odPetira, dvostruko više.“

Pevač uzdahnu. „Lord Valder jemožda napola slep i gihtav, ali nije takoglup da dvaput zagrize isti mamac.Bojim se da će sledeći put umestostotinu zmajeva poslati stotinu mačeva.“

„Hoće!“ Meret pokuša da zvučistrogo, ali ga glas izdade. „Poslaćehiljadu mačeva, i sve će vas pobiti.“

„Prvo će morati da nas uhvati.“ Pevačpogleda sirotog Petira. „А ne može danas obesi dvaput, zar ne?“ Zasvirao jesetnu melodiju na harfi.

„Hajde, nemoj sada da se upišaš.

Treba samo da mi odgovoriš na jednopitanje, i reći ću im da te puste.“

Meret je bio u stanju da im kaže sve,samo ako time bude mogao da spaseživot. „Šta hoćeš da znaš? Reći ću tiistinu, kunem se.“

Odmetnik mu se ohrabrujućeosmehnu. „Ра, igrom slučaja tražimojedno odbeglo pseto.“

„Pseto?“ Meret je bio potpunozbunjen. „Kakvo pseto?“

„Odaziva se na ime Sendor Klegani.Toros kaže da je krenuo za Blizance.Našli smo skeledžiju koji ga je prevezaopreko Trozupca, i nesrećnika koga jeopljačkao na Kraljevskom drumu. Da ganisi kojim slučajem video na svadbi?“

„Na Crvenoj svadbi?“ Meretu se

činilo kao da će mu lobanja svakogtrenutka pući, ali se potrudio da sepriseti. Bilo je toliko zbrke, ali bi nekosigurno spomenuo da Džofrijev pasnjuška oko Blizanaca. „Nije bio uzamku. Ne na glavnoj gozbi... možda jebio na gozbi za kopilad, ili u logoru,ali... ne, neko bi rekao...“

„Sa sobom je vodio dete“, rečepevač. „Mršavu devojčicu, oko desetgodina. Ili možda dečaka istog uzrasta.“

„Mislim da nije“, reče Meret. „Bar jane znam.“

„Ne? Ah, pa to je prava šteta. Visiš.“„Ne“, zacvile Meret glasno. „Ne,

nemojte, odgovorio sam vam, rekao sida ćeš me pustiti.“

„Čini mi se kako sam rekao da ću

njima reći da te puste.“ Pevač pogledažutog plašta. „Lime, pusti ga.“

„Ма jebi se“, odgovori grubo krupniodmetnik.

Pevač bespomoćno slegnu ramenima izasvira „Dan kada obesiše CrnogaRobina“.

„Molim vas.“ Poslednji tračciMeretove hrabrosti slivali su mu se niznogu. „Nisam vam ničim naudio. Doneosam zlato, kao što ste tražili. Odgovoriosam vam na pitanje. Imam decu.“

„А Mladi Vuk ih nikada neće imati“,reče jednooki odmetnik.

Meret je jedva mogao da misli odtutnjanja u glavi. „Osramotio nas je,čitavo kraljevstvo se smejalo, moralismo da očistimo tu mrlju s naše časti.“

Tako je rekao njegov otac, i još štoštapride.

„Može biti. Šta gomila seljaka zna očasti gospodara?“ Žuti plašt triput omotakraj užeta oko šake. „Ali o ubistvuponešto znamo.“

„Nije to bilo ubistvo.“ Glas mu jepostao piskutav. „Bila je osveta, imalismo prava na osvetu. Bio je to rat.Egon, zvali smo ga Zvonce, sirotimaloumnik nikome nije načinio nikakvozlo, ledi Stark ga je preklala. Izgubilismo pedeset ljudi u logorima. Ser GarsaGudbruka, Kirinog muža, i ser Titosa,Džaredovog sina... Neko mu je smrskaoglavu sekiram... Starkov jezovuk je ubiočetiri naša psa, i iščupao glavnompsetaru ruku iz ramena, čak i nakon što

smo ga načičkali strelicama...“„Ра ste mu onda zašili glavu na vrat

Roba Starka kada su obojica bilamrtva“, reče žuti plašt.

„То je uradio moj otac. Ja sam samopio. Nećete valjda da ubijete čovekazbog pića.“ Meret se onda prisetinečega, nečega što će ga možda spasti.„Kažu da lord Berik čoveku uvek prvosudi, da nikoga ne ubija ako mu prvo nedokaže neki zločin. Ne možete da midokažete nikakav zločin. Crvena svadbaje bila delo mog oca, i Rimana i lordaBoltona. Lotar je namestio šatore da sesruše i stavio samostrelce u galeriju samuzičarima, Kopile Valder je vodionapad na logore... njih hoćete, a nemene, ja sam samo pio vino... nemate

nikakve svedoke.“„Vidiš, tu grešiš.“ Pevač se okrenu

ženi u kukuljici. „Moja gospo?“Odmetnici se razmaknuše i ona priđe,

ćutke. Kada spusti kukuljicu, nešto se uMeretovim grudima stegnu, i na tren nijemogao da diše. Ne. Ne, video sam jekako umire. Bila je mrtva čitav dan inoć pre nego što su je skinuli golu ibacili u reku. Rejmund ju je preklao oduha do uha. Bila je mrtva.

Plašt i okovratnik krili su posekotinukoju je načinilo sečivo njegovog brata,ali joj je lice bilo još gore nego što jepamtio. Meso je u vodi postalo mekokao pihtija i poprimilo boju zgrušanogmleka. Izgubila je pola kose, a ostatak jepostao beo i krt kao u starice. Ispod

uništenog temena lice joj je bilo odiskidane kože i crne krvi na mestima gdese izgrebala noktima. Ali najužasnijebehu njene oči. Njene oči su ga gledale,a one su mrzele.

„Ona ne govori“, reče krupni čovek užutom plaštu. „Vi krvavi gadovi ste jojpresekli vrat preduboko za to. Alipamti.“ Okrenu se ka mrtvoj ženi i upita:„Šta kažeš, moja gospo? Da li je onučestvovao?“

Oči ledi Kejtlin ni na tren nisusilazile s njegovog lica. Ona klimnuglavom.

Meret Frej otvori usta da moli, ali muomča prekide glas. Stopala mu seodvojiše od zemlje, uže mu zasečeduboko u meku kožu ispod vrata. Gore u

vazduh polete, dok se ritao i izvijao,gore i gore i gore.

— KRAJ —

APENDIKS

KRALJEVI INJIHOVI

DVOROVI

KRALJ NAGVOZDENOM

PRESTOLU

DŽOFRI BARATEON , prvi svoga

imena, trinaestogodišnji dečak, starijisin kralja Roberta I Barateona i kraljiceSersei od kuće Lanistera,

njegova majka KRALJICA SERSEI,

kraljica namesnica i zaštitnica čitavogkraljevstva,

Serseini zakleti mačevi:SER OZFRID KETLBLEK, mlađi

brat ser Ozmunda Ketlbleka od Kraljevegarde,

SER OZNI KETLBLEK, najmlađibrat ser Ozmundov i ser Ozfridov,

njegova sestra PRINCEZAMIRSELA, devojčica od devet godina,štićenica princa Dorana Martela uSunčevom koplju,

njegov brat PRINC TOMEN,osmogodišnji dečak, naslednikGvozdenog prestola,

njegov deda TIVIN LANISTER,gospodar Livačke stene, zaštitnikZapada, kraljeva desna ruka,

njegovi stričevi i drugi rođaci poočevoj strani:

njegov stric STANIS BARATEON,pobunjeni gospodar Zmajkamena,samozvani kralj Stanis Prvi,

Stanisova kći ŠIRIN,jedanaestogodišnja devojčica,

njegov stric {RENLI BARATEON},pobunjeni gospodar Krajoluja, ubijenusred svoje vojske,

brat njegove bake SER ELDONESTERMONT,

ser Eldonov sin SER EMONESTERMONT,

ser Emonov sin SER ALINESTERMONT,

njegovi ujaci i drugi rođaci pomajčinoj strani:

njegov ujak SER DŽEJMILANISTER, zvani KRALJEUBICA,sužanj u Brzorečju,

njegov ujak TIRION LANISTER,zvani BAUK, kepec, ranjen u Bici naCrnobujici,

Tirionov štitonoša PODRIK PEJN,Tirionov kapetan garde SER BRON

OD CRNOBUJICE, bivši najamnik,Tirionova konkubina ŠAI, pratilja

vojnih logora, sada sobarica LoliseStoukvort,

brat njegovog dede SER KEVANLANISTER,

ser Kevanov sin SER LANSELLANISTER, bivši štitonoša kraljaRoberta, ranjen u Bici na Crnobujici, nasamrti,

brat njegovog dede {TIGETLANISTER}, umro od kuge,

Tigetov sin TIREK LANISTER,štitonoša, nestao u velikim nemirima,

Tirekova devojčica-supruga LEDIERMESANDA HEJFORD,

njegova nezakonita polubraća ipolusestre, kopilad kralja Roberta:

MIA KAMENA, trinaestogodišnjadevica, u službi lorda Nestora Rojsa odMesečeve kapije,

DŽENDRI, kovački šegrt, begunac urečnim zemljama, nesvestan svogporekla,

EDRIK OLUJNI, jedino priznatokopile kralja Roberta, štićenik svogstrica Stanisa na Zmajkamenu,

njegova Kraljeva garda:

SER DŽEJMI LANISTER, lordzapovednik,

SER MERIN TRENT,SER BELON SVON,SER OZMUND KETLBLEK,SER LORAS TIREL, Vitez od Cveća,SER ARIS OUKHART,njegovo Malo veće:LORD TIVIN LANISTER, kraljeva

desna ruka,SER KEVAN LANISTER, gospodar

zakona,LORD PETIR BELIŠ, zvani

MALOPRSTIĆ, gospodar kovnica,VARIS, evnuh, zvani PAUK,

gospodar šaptalica,LORD MEJS TIREL, gospodar

brodovlja,VELEMEŠTAR PISELI,njegovi dvorani i pratioci:SER ILIN PEJN, kraljeva pravda,

glavoseča,LORD HALIN PIROMANSER,

mudrac esnafa alhemičara,MESEČEV DEČAK, luda,ORMOND OD STARIGRADA,

kraljevski harfista i bard,DONTOS HOLARD, luda i pijanac,

nekada vitez zvani SER DONTOSCRVENI,

DŽALABAR KSO, princ od Dolinecrvenog cveta, izgnanik s Letnjih ostrva,

LEDI TANDA STOUKVORT,njena kći FALISA, udata za ser

Balmena Birča,njena kći LOLISA, trideset i četiri

leta stara, usedelica i slabog uma, trudnanakon silovanja,

njen lekar i savetnik MEŠTARFRENKEN,

LORD DŽAJLZ ROZBI, bolešljivstarac,

SER TALAD, darovit mladi vitez,LORD MOROS SLINT, štitonoša,

najstariji sin bivšeg zapovednikaGradske straže,

DŽOTOS SLINT, njegov mlađi brat,štitonoša,

DENOS SLINT, još mlađi, paž,SER BOROS BLUNT, bivši vitez

Kraljeve garde, kraljica Sersei gaotpustila zbog kukavičluka,

DŽOSMIN PEKLDON, štitonoša ijunak Bitke na Crnobujici,

SER FILIP FUT, proizveden ugospodara Krajina zbog srčanosti u Bicina Crnobujici,

SER LOTOR BRUN, prozvanLOTOR JABUKOŽDER, zbog svojihpodviga u Bici na Crnobujici,nekadašnji konjanik slobodnjak u službilorda Beliša,

Drugi lordovi i vitezovi u KraljevojLuci:

METIS ROUEN, gospodar Zlatogaja,PAKSTER REDVIN, gospodar

Senice,Blizanci lorda Pakstera SER HORAS

i SER HOBER, posprdno zvani UŽASNII SLINAVI,

vidar lorda Redvina MEŠTARBALABAR,

ARDRIJAN SELTIGAR, gospodarOstrva klešta,

LORD ALESANDER STEDMON,zvani SREBROLJUBAC,

SER BONIFER HESTI, zvaniDOBRI, čuveni vitez,

SER DONEL SVON, naslednikKamenglave,

SER RONET KONINGTON, zvaniCRVENI RONET, vitez od Grifonovoggnezda,

AUREJN MORSKI, kopile odPlavikraja,

SER DERMOT OD KIŠEGORE,čuveni vitez,

SER TIMON GREBIMAČ, čuveni

vitez,narod u Kraljevoj Luci:Gradska straža („Zlatni plaštovi“),{SER DŽEJSLIN BAJVOTER, zvani

GVOZDENŠAKA}, zapovednikGradske straže, ubili ga vlastiti ljudi uBici na Crnobujici,

SER ADAM MARBREND,zapovednik Gradske straže, naslednikser Džejslinov,

ČATAJA, vlasnica otmenog bordela,ALAJAJA, njena kći,DENSI, MAREI, DŽEJDI, Čatajine

devojke,TOBO MOT, majstor oružar,GVOZDENTRBUH, kovač,HARFISTA HAMIŠ, čuveni pevač,

KOLIO KEJNIS, tiroški pevač,BETANI LEPOPRSTA, pevačica,ALARIK OD EJSENA, pevač,

putovao po dalekom svetu,GALIJEON OD KAJ A, pevač čuven

zbog dužine svojih pesama,SIMON SREBRNJEZIK, pevač. Na barjaku kralja Džofrija nalaze se

krunisani jelen Barateona, crn nazlatnom, i lanisterski lav, zlatan nagrimiznom, propeti.

KRALJ NASEVERU, KRALJ

TROZUPCA

ROB STARK, gospodar Zimovrela,

Kralj na Severu i kralj Trozupca,najstariji sin Edarda Starka, gospodaraZimovrela i ledi Kejtlin od kuće Tulija.

njegov jezovuk SIVI VETAR,

njegova majka LEDI KEJTLIN, odkuće Tulija, udovica lorda EdardaStarka,

njegova braća i sestre:njegova sestra PRINCEZA SANSA,

dvanaestogodišnja devica, talac uKraljevoj Luci,

Sansin jezovuk {Ledi}, ubijena uDerijevom zamku,

njegova sestra PRINCEZA ARJA,desetogodišnja devojčica, nestala,pretpostavlja se da je mrtva,

Arjin jezovuk Nimerija, nestala ublizini Trozupca,

njegov brat PRINC BRENDON,zvani BREN, naslednik Severa,devetogodišnji dečak, veruje se da jemrtav,

Brenov jezovuk LETO,Brenovi saputnici i zaštitnici:MIRA RID, šesnaestogodišnja

devica, kći lorda Haulanda Rida odSivotočke motrilje,

DŽODŽEN RID, njen brat, trinaestgodina,

HODOR, slaboumni konjušar, sedamstopa visok,

njegov brat PRINC RIKON, dečak odčetiri leta, veruje se da je mrtav,

Rikonov jezovuk ČUPAVKO,Rikonova saputnica i zaštitnica:OŠA, zarobljena divljanka koja je

služila kao sudopera u Zimovrelu,njegov polubrat DŽON SNEŽNI,

zakleti čovek Noćne straže,

Džonov jezovuk DUH,njegovi stričevi i tetke:stariji brat njegovog oca

{BRENDON STARK}, ubijen ponaređenju kralja Erisa II Targarjena,

sestra njegovog oca {LIJENASTARK}, umrla u planinama Dorne zavreme Robertove bune,

mlađi brat njegovog oca BENDŽENSTARK, čovek Noćne straže, nestao sone strane Zida,

njegovi ujaci, tetke i drugi rođaci pomajčinoj strani:

mlađa sestra njegove majke LIZAERIN, gospodarica Gnezda sokolovog iudovica lorda Džona Erina,

njen sin ROBERT ERIN, gospodarGnezda sokolovog,

mlađi brat njegove majke SEREDMUR TULI, naslednik Brzorečja,

brat njegovog dede SER BRINDENTULI, zvani CRNA RIBA,

njegovi zakleti mačevi i saborci:njegov štitonoša OLIVAR FREJ,SER VENDEL MENDERLI, drugi sin

gospodara Belih sidrišta,PATREK MALISTER, naslednik

Vodogleda,DEJSI MORMONT, najstarija kći

ledi Meg i naslednica Medveđeg ostrva,DŽON AMBER, zvani MALIDŽON,

naslednik Poslednjeg ognjišta,HALIS MOLEN, kapetan zimovrelske

garde,DONEL LOK, OVEN NORI, ROBIN

FLINT, severnjaci,njegovi lordovi vazali, kapetani i

zapovednici:(sa Robovom vojskom u Zapadnim

zemljama)SER BRINDEN TULI, CRNA RIBA,

zapovednik izvidnika i tragača,DŽON AMBER, zvani VELIDŽON,

zapovednik prethodnice, RIKARDKARSTARK, gospodar Kardoma,

GALBART GLOVER, gospodarČardaka šumskog,

MEG MORMONT, gospa odMedveđeg ostrva,

{SER STEVRON FREJ}, najstarijisin lorda Valdera Freja i naslednikBlizanaca, poginuo kod Vologaza,

najstariji sin ser Stevronov SERRIMAN FREJ,

ser Rimanov sin CRNI VALDERFREJ,

MARTIN REČNI, kopile lordaValdera Freja,

(sa vojskom Ruza Boltona uHarendvoru),

RUZ BOLTON, gospodar Užasnika,SER ENIS FREJ, SER DŽARED

FREJ, SER HOSTIN FREJ, SERDANVEL FREJ

njihov nezakoniti polubrat RONELREČNI,

SER VILIS MENDERLI, naslednikBelih sidrišta,

SER KAJL KONDON, vitez unjegovoj službi,

RONEL STOUTVARGO HOUT od slobodnog grada

Kohora, kapetan najamničke čete,Hrabrih drugara,

njegov poručnik ARZVIK zvaniVERNI,

njegov poručnik OBREDNIK AT,TIMEON OD DORNE, RORDŽ,

IGO, DEBELI ZOLO, GRIZAČ, TOGDŽOT sa Ibena, PIG, TROPRSTI,njegovi ljudi, KIBURN, meštar bezlanca i povremeno nekromanser, njegovvidar,

(sa severnjačkom vojskom u pohoduna Senodol)

ROBET GLOVER, od Čardakašumskog,

SER HELMAN TOLHART, od

Torenovog trga,HARION KARSTARK, jedini

preživeli sin lorda Rikarda Karstarka inaslednik Kardoma,

(na putu za Sever sa kostima lordaEdarda)

HALIS MOLEN, kapetan gardeZimovrela,

DŽEKS, KVENT, ŠAD, gardisti,njegovi lordovi vazali i kaštelani, na

Severu:VIMEN MENDERLI, gospodar Belih

sidrišta,HAULAND RID, gospodar Sivotočke

motrilje,MORS AMBER, zvani VRANOJED,

i HODER AMBER, zvani

KURVOLOVAC, stričevi VelidžonaAmbera, zajedno zapovednici odbranePoslednjeg ognjišta,

LIESA FLINT, gospodaricaUdovičinog bdenja,

ONDRU LOK, gospodar Starozamka,starac,

{KLEJ SERVIN}, gospodar Servina,četrnaestogodišnji momak, ubijen u bicikod Zimovrela,

njegova sestra DŽONELA SERVIN,devica od trideset i dva leta, sadaGospodarica od Servina,

{LEOBALD TOLHART}, mlađi bratser Helmanov, zapovednik odbraneTorenovog trga, ubijen u bici kodZimovrela,

Leobaldova žena BERENA, od kuće

Hornvuda,Leobaldov sin BRENDON,

četrnaestogodišnji momak,Leobaldov sin BEREN,

desetogodišnji dečak,ser Helmanov sin {BENFRED}, ubili

ga gvozdenljudi na Kamenoj obali,ser Helmanova kći EDARA,

devetogodišnja devojčica, naslednicaTorenovog trga,

LEDI SIBELA, supruga RobetaGlovera, sužanj Aše Grejdžoj u Čardakušumskom,

Robetov sin GAVEN, trogodišnjak,zakoniti naslednik Čardaka šumskog,sužanj Aše Grejdžoj,

LARENS SNEŽNI, kopile lordaHornvuda i štićenik Galbarta Glovera,

trinaestogodišnjak, sužanj Aše Grejdžoju Čardaku šumskom.

Barjak Kralja na Severu ostao je isti

kao što je bio hiljadama godina: sivijezovuk Starka od Zimovrela, u trkupreko ledenobelog polja.

KRALJ U USKOMMORU

STANIS BARATEON , prvi svog

imena, drugi sin lorda Stefona Barateonai ledi Kasane od kuće Estermonta, bivšigospodar Zmajkamena,

njegova žena KRALJICA SELISA od

kuće Florenta,ŠIRIN, njihova kći, devojčica od

jedanaest leta,ZAKRPA, njena maloumna luda,njegov nezakoniti bratanac EDRIK

OLUJNI, dvanaestogodišnji dečak,kopile kralja Roberta sa DelenomFlorent,

njegovi štitonoše DEVAN SIVORT iBRIJEN FARING,

njegovi dvorani i pratioci:LORD ALESTER FLORENT,

gospodar Bistrovodne utvrde kraljevadesna ruka, kraljičin stric,

SER AKSEL FLORENT, zapovednikodbrane Zmajkamena, vođa kraljičinihljudi, kraljičin stric,

LEDI MELISANDRA OD AŠAIJA,zvana CRVENA ŽENA, sveštenicaR’lora, Gospodara svetlosti i boga

plamena i senke,MEŠTAR PILOS, lekar, učitelj,

savetnik,SER DAVOS SIVORT, zvani VITEZ

OD PRAZILUKA, ponekad iKRATKORUKI, bivši krijumčar,

Davosova žena LEDI MARJA,stolareva kći,

njihovih sedam sinova:{DEJL}, nestao na Crnobujici,{ALARD}, nestao na Crnobujici,{MATOS}, nestao na Crnobujici,{MARIK}, nestao na Crnobujici,DEVAN, štitonoša kralja Stanisa,STANIS, devetogodišnji dečak,STEFON, šestogodišnji dečak,SALADOR SAN, iz slobodnog grada

Lisa, samozvani princ Uskog mora i lordCrnog zaliva, kapetan Valirjanina i flotegalija,

MEJZO MAR, evnuh u njegovojslužbi

KORANI SATMANTIS, kapetannjegove galije Šajalin ples,

„KAŠA“ i „JEGULJA“, tamničari,njegovi lordovi vazali:MONTERIS VELARION, gospodar

Plima i despot od Plavikraja,šestogodišnji dečak,

DURAM BAR EMON, gospodarOštrog rta, momak od petnaest leta,

SER DŽILBERT FARING,zapovednik odbrane Krajoluja,

LORD ELVUD MEDOUZ, ser

Džilbertov zamenik,MEŠTAR DŽARNI, savetnik i lekar

ser Džilbertov,LORD LAKOS ČITERING, zvani

MALI LAKOS, šesnaestogodišnjimladić,

LESTER MORIGEN, gospodarVraninog gnezda,

njegovi vitezovi i zakleti mačevi:SER LOMAS ESTERMONT, kraljev

ujak,njegov sin SER ENDRU

ESTERMONT,SER ROLAND OLUJNI, zvani

KOPILE OD NOĆNE PESME,nezakoniti sin pokojnog lorda BrijenaKerona,

SER PARMEN KREJN, zvani

PURPURNI PARMEN, sužanj uVisokom Sadu,

SER EREN FLORENT, mlađi bratkraljice Selise, sužanj u Visokom Sadu,

SER DŽERALD GOUER,SER TRISTON OD RABOŠBREGA,

nekada u službi lorda Gansera Sanglasa,LUIS, zvani PILJARICA,OMER BLEKBERI Kralj Stanis je za svoj barjak odabrao

vatreno srce Gospodara svetlosti;crveno srce okruženo narandžastimplamenovima na svetložutom polju. Usrcu je prikazan okrunjeni jelen kućeBarateona, crn.

KRALJICAPREKO MORA

DENERIS TARGARJEN, prva svog

imena, kalisi Dotraka, zvana DENERISOLUJROĐENA, NEIZGORELA,MAJKA ZMAJEVA, jedino preživelodete kralja Erisa II Targarjena, udovicakala Droga od Dotraka,

njeni mladi zmajevi DROGON,

VISERION, REGAL,njena Kraljičina garda:SER DŽORA MORMONT, bivši

gospodar Medveđeg ostrva, prognanzbog prodaje robova,

JOGO, ko i krvorodnik, bič,AGO, ko i krvorodnik, luk,RAKARO, ko i krvorodnik, arak,SNAŽNI BELVAS, evnuh i bivši rob

iz mirinskih arena,njegov ostareli štitonoša ARSTAN,

zvani BELOBRADI, čovek saVesterosa,

njene sluškinje:IRI, Dotrakinja, petnaest leta,JIKI, Dotrakinja, četrnaest leta,GROLEO, kapetan velike koge

Baleriona, pentoški moreplovac u službiIlirija Mopatisa,

njena pokojna rodbina:{REGAR}, njen brat, princ od

Zmajkamena i naslednik Gvozdenogprestola, ubio ga kralj Robert naTrozupcu,

{RENIS}, Regarova kći s Elijom odDorne, ubijena tokom pada KraljeveLuke,

{EGON}, Regarov sin s Elijom odDorne, ubijen tokom pada KraljeveLuke,

{VISERIS}, njen brat, samozvanikralj Viseris, treći svog imena, zvaniKRALJ PROSJAK, u Ves Dotraku gaubio kal Drogo.

{DROGO}, njen muž, veliki kal

Dotraka, nepobeđen u bici, umro odrane,

{REGO}, njen mrtvorođeni sin skalom Drogom, ubila ga u utrobi MiriMaz Dur,

njeni znani neprijatelji:KAL PONO, bivši ko Drogov,KAL JAKO, bivši ko Drogov,MAGO, njegov krvorodnik,NEUMIRUĆI OD KARTA, udruženje

volšebnika,PJAT PRI, volšebnik iz Karta,ŽALOSNI LJUDI, esnaf karćanskih

ubica,njeni nesigurni saveznici, bivši i

sadašnji:KSARO KSOAN DAKSOS,

trgovački princ iz Karta,KAITI, maskirana senkovezilja iz

Ašaija,ILIRIO MOPATIS, magister

Slobodnog grada Pentosa, posredovao unjenoj udaji za kala Droga,

u Astaporu:KRAZNIS MO NAKLOZ, bogati

trgovac robovima,njegova robinja MISANDEI,

desetogodišnja devojčica, detemiroljubivog naroda iz Nata,

GRAZDAN MO ALOR, stari trgovacrobovima, veoma bogat,

njegov rob KLION, kasapin i kuvar,SIVI CRV, evnuh Neokaljanih,u Junkaiju:

GRAZDAN MO ERAZ, izaslanik iplemić,

MIRO OD BRAVOSA, zvaniTITANOVO KOPILE, kapetan Drugihsinova, slobodne čete,

MRKI BEN PLAM, narednik uDrugim sinovima, najamnik sumnjivogporekla,

PRENDAL NA GEZN, giskarskinajamnik, kapetan Olujnih vrana,slobodne čete,

SALOR ĆELAVI, karćanskinajamnik, kapetan Olujnih vrana,

DARIO NAHARIS, živopisni tiroškinajamnik, kapetan Olujnih vrana,

u Mirinu:OZNAK ZO PAL, gradski junak.

Barjak Targarjena je barjak EgonaOsvajača, i dinastije koju je osnovao:troglavi zmaj, crven na crnom.

KRALJ OSTRVA ISEVERA

BELON GREJDŽOJ, deveti svoga

imena od Sivog kralja, samozvani kraljGvozdenih ostrva i Severa, kralj soli istena, sin bure, lord kosac od Hridi,

njegova žena LEDI ALANIS, od kuće

Harloua,njihova deca:

{RODRIK}, njihov najstariji sin,poginuo u Vodogledu za vremeGrejdžojeve bune,

{MERON}, njihov drugi sin, poginuokod Hridi za vreme Grejdžojeve bune,

AŠA, njihova kći, kapetan Crnogvetra i osvajač Čardaka šumskog,

TEON, njihov najmlađi sin, kapetanMorske kučke, i nakratko princ odZimovrela,

Teonov štitonoša VEKS HRIDNI,kopile polubrata lorda Botlija,gluvonemi dvanaestogodišnjak,

Teonova posada, ljudi sa Morskekučke:

ARZEN, MERON BOTLI zvaniRIBLJI BRK, STIG, GEVIN HARLOU,KADVIL,

njegova braća:JURON, zvani VRANOOKI, kapetan

Tišine, ozloglašeni odmetnik, gusar ipljačkaš,

VIKTARION, lord kapetan Gvozdeneflote, kapetan Gvozdene pobede,

ERON, zvani MOKRO KOSI,sveštenik Utopljenog boga,

njegovo domaćinstvo u Hridi:MEŠTAR VENDAMIR, lekar i

savetnik,HELIJA, domaćica zamka,njegovi ratnici i zakleti mačevi:DAGMER zvani BRAZDIBRADA,

kapetan Penopije,PLAVOZUBI, kapetan dugačkog

broda,

ALER, SKIT, veslači i ratnici,ANDRIK NEOSMEHNUTI, div od

čoveka,KARL, zvani DEVICA KARL, ćosav

ali smrtonosan,narod u Gospodluci,OTER ŠEPAVI, krčmar i svodnik,SIGRIN, brodograditelj,njegovi lordovi vazali:SAVANI BOTLI, gospodar

Gospodluke, na Hridi,LORD VINČ, od Gvozdenbrega, na

Hridi,STONHAUS, DRAM i

GUDBRADER od Starog Vika,LORD GUDBRADER, SPAR, LORD

MERLIN, i LORD FARVIND od

Velikog Vika,LORD HARLOU, od Harloua,VOLMARK, MIR, STOUNTRI i

KENING, od Harloua,ORKVUD i TONI od ORKMONTA,LORD BLEKTAJD od Crnoplime,LORD SOLTKLIF i LORD

SANDERLI od Slanostene.

DRUGE KUĆE,VELIKE I MALE

KUĆA ERINA

Erini su potomci kraljeva planina i

dola, jedne od najstarijih i najčistijihloza andalskog plemstva. Kuća Erina sepo izbijanju rata nije opredelila ni zajednog od suparnika, i prikupila je svojesnage da bi branila Gnezdo sokolovo iErinov dol. Simbol Erina su soko ipolumesec, beli, na nebeskoplavompolju. Reči Erina su Visoko kao čast.

ROBERT ERIN, gospodar Gnezdasokolovog, branilac Dola, zaštitnikIstoka, bolešljiv osmogodišnjak,

njegova mati LEDI LIZA, od kuće

Tulija, treća supruga i udovica {lordaDžona Erina}, sestra Kejtlin Stark.

njegovo domaćinstvo:MARILION, naočiti mladi pevač,

veoma omiljen kod ledi Lize,MEŠTAR KOLMON, savetnik, lekar

i učitelj,SER MARVIN BELMOR, kapetan

garde,MORD, brutalni tamničar,njegovi lordovi vazali, vitezovi i

pratioci:

LORD NESTOR ROJS, visokikućeupravitelj Dola, i zapovednikodbrane Mesečeve kapije, od mlađegogranka kuće Rojsa

sin lorda Nestora SER ALBAR,kći lorda Nestora MIRANDA,MIA KAMENA, kopile u njegovoj

službi, vanbračna kći kralja Roberta IBarateona,

LORD JON ROJS, zvani BRONZANIJON, gospodar Kamena runa, od starijegogranka kuće Rojsa, rođak lordaNestora,

najstariji sin lorda Jona SERANDAR,

drugi sin lorda Jona {SER ROBAR},vitez Dugine garde Renlija Barateona,ubio ga kod Kraj oluja ser Loras Tirel,

najmlađi sin lorda Jona {SERVEJMAR}, čovek iz Noćne straže,nestao s one strane Zida,

SER LIN KORBREJ, udvarač lediLize,

MIČEL REDFORT, njegov štitonoša,LEDI ANJA VEJNVUD,najstariji sin i naslednik ledi Anje

SER MORTON, udvarač ledi Lize,drugi sin ledi Anje SER DONEL,

Vitez od Dveri,ION HANTER, gospodar Strelčevog

dvora, starac, udvarač ledi Lize.HORTON REDFORT, gospodar

Crvenkule.

KUĆAFLORENTA

Florenti od Bistrovode vazali su

Tirela, iako imaju jače pravo na VisokiSad, po krvnom srodstvu s kućomGardenera, starih kraljeva Hvata. Poizbijanju Rata pet kraljeva, lord AlesterFlorent se, sledeći Tirele, svrstao uzkralja Renlija, ali je njegov brat serAksel odabrao kralja Stanisa, koga je

godinama služio kao zapovednikodbrane Zmajkamena. Njihova bratanicaSelisa je bila i još je Stanisova kraljica.Kada je Renli ubijen kod Krajoluja,Florenti su prišli Stanisu sa svomsvojom silom, prvi od svih Renlijevihvazala. Simbol kuće Florenta je glavalisice u vencu cveća.

ALESTER FLORENT, gospodar

Bistrovode, njegova supruga LEDI MELARA, od

kuće Krejna,njihova deca:ALEKIN, naslednik Bistrovode,MELESA, udata za lorda Rendila

Tarlija,

REA, udata za lorda LejtonaHajtauera,

njegova braća i sestre:SER AKSEL, zapovednik odbrane

Zmajkamena,{SER RAJAM}, poginuo u padu s

konja,kći ser Rajama KRALJICA SELISA,

udata za kralja Stanisa Barateona,stariji sin i naslednik ser Rajama

{SER IMRI}, zapovednik flote StanisaBarateona na Crnobujici, nestao sGnevom,

mlađi sin ser Rajama SER EREN,sužanj u Visokom Sadu,

SER KOLIN,Ser Kolinova kći DELENA, udata za

SER HOSMANA NORKROSA,Delenin sin EDRIK OLUJNI, kopile

kralja Roberta, dvanaest godina star,Delenin sin ALESTER NORKROS,

osam godinaDelenin sin RENLI NORKROS,

dečačić od dve godine,Kolinov sin MEŠTAR OMER, u

službi u Starom hrastu,Kolinov sin MEREL, štitonoša na

Senici,njegova sestra RILENA, udata za ser

Ričarda Krejna.

KUĆA FREJA

Moćni, bogati i brojni, Freji su vazali

kuće Tulija, ali nisu uvek bili savesni uvršenju svojih dužnosti. Kada se RobertBarateon na Trozupcu sudario sRegarom Targarjenom, Freji su stigli tekpo završetku bitke, i od tada je lordHoster Tuli uvek zvao lorda Valdera:„Pokojni lord Frej.“ Za Valdera Frejase takođe kaže da je jedini lord u Sedamkraljevstava koji može da u boj izvede

vojsku sastavljenu isključivo odvlastitog potomstva.

Po izbijanju Rata pet kraljeva, RobStark je pridobio lorda Freja,obavezavši se na brak sa jednom odnjegovih kćeri ili unuka. Dva unukalorda Valdera poslana su da buduštićenici u Zimovrelu.

VALDER FREJ, gospodar Prelaza, od prve žene {LEDI PERE, od kuće

Rojsa}:{SER STEVRON}, njihov najstariji

sin, umro nakon Bitke kod Vologaza,ož. {Korenom Svon, umrlom od

sušice},Stevronov najstariji sin SER RIMEN,

naslednik BlizanacaRimenov sin EDVIN, oženjen s

Dženis Hanter,Edvinova kći VALDA,

osmogodišnjakinja,Rimenov sin VALDER, zvani CRNI

VALDER,Rimenov sin PETIR, zvani PETIR

BUBULJICA,ož. Milendom Keron,Petirova kći, PERA, petogodišnja

devojčica,ož. {Džejn Liden, pala s konja i

poginula},Stevronov sin EGON, maloumnik

zvani ZVONCE,Stevronova kći {MEGELA, umrla na

porođaju},ud. za ser Dafina Vensa,Megelina kći MARIJANA, devica,Megelin sin VALDER VENS,

štitonoša,Megelin sin PATREK VENS,ož. {Marseiom Vejnvud, umrlom na

porođaju},Stevronov sin VOLTON, ož. Dijanom

Harding,Voltonov sin STEFON, zvani

SLATKI,Voltonova kći VALDA, zvana LEPA

VALDA,Voltonov sin BRIJEN, štitonoša,SER EMON, ož. Dženom od kuće

Lanistera,

Emonov sin, SER KLIOS, ož. DžejnDeri,

Kliosov sin TIVIN,jedanaestogodišnji štitonoša,

Kliosov sin VILEM, paž u Jasenkraju,devet godina,

Emonov sin SER LIONEL, ož.Melesom Krejkhol,

Emonov sin TION, sužanj uBrzorečju,

Emonov sin VALDER, zvaniCRVENI VALDER,četrnaestogodišnjak, štitonoša uLivačkoj steni,

SER ENIS, ož. {Tijanom Vild,umrlom na porođaju},

Enisov sin EGON KRVOROĐENI,odmetnik,

Enisov sin REGAR, ož. DžejnBizberi,

Regarov sin ROBERT,trinaestogodišnji dečak,

Regarova kći VALDA,desetogodišnjakinja, zvana BELAVALDA,

Regarov sin, DŽONOS, dečak osamgodina star,

PERIJANA, ud. za ser Leslina Haja,Perijanin sin SER HARIS HAJ,Harisov sin VALDER HAJ,

četverogodišnji dečak,Perijanin sin SER DONEL HAJ,Perijanin sin ALIN HAJ, štitonoša,od druge žene {LEDI SIRENE, od

kuće Svona}:

SER DŽARED, njihov najstariji sin,ož. {Alisom Frej}

Džaredov sin SER TITOS, ož. ZoiBlejntri,

Titosova kći ZIA, devica od četrnaestleta,

Titosov sin ZAKERI,dvanaestogodišnjak, iskušenik ustarigradskom obredištu,

Džaredova kći KIRA, ud. za serGarsa Gudbruka,

Kirin sin VALDER GUDBRUK,devet godina,

Kirina kći DŽEJN GUDBRUK, šest,OBREDNIK LUSEON, u službi u

Velikom obredištu Belorovom uKraljevoj Luci,

od treće žene {LEDI AMAREI od

kuće Krejkhola}:SER HOSTIN, njihov stariji sin, ož.

Belenom Hovik,Hostinov sin SER ARVUD, ož.

Rijelom Rojs,Arvudova kći RIJELA, devojčica od

pet godina,Arvudovi blizanci ANDROU i ALIN,

tri godine stari,LEDI LITENA, ud. za lorda Lucijasa

Viprena,Litenina kći ELIJANA, ud. za ser

Džona Vilda,Elijanin sin RIKARD VILD, četiri

godine,Litenin sin SER DEJMON VIPREN,SIMOND, ož. Betarios od Bravosa,

Simondov sin ALESANDER, pevač,Simondova kći ALIKS, devica od

sedamnaest leta,Simondov sin BRADAMAR,

desetogodišnji dečak, podiže ga naBravosu Oro Tendiris, tamošnji trgovac,

SER DANVEL, ož. Vinafreji Vent,{mnoštvo mrtvorođenčadi i

pobačaja},MERET, ož. Marijom Deri,Meretova kći AMEREJI, zvana AMI,

šesnaestogodišnja udovica, ud. za {SerPejta od Plavog kraka},

Meretova kći VALDA, zvanaDEBELA VALDA, devica od petnaestgodina, ud. za lorda Ruza Boltona,

Meretova kći MARISA, devica odtrinaest godina,

Meretov sin VALDER, zvani MALIVALDER, sedmogodišnjak, zarobljen uZimovrelu dok je bio štićenik lediKejtlin Stark,

{SER DŽEREMI, utopio se}, ož.Karoleji Vejnvud,

Džeremijev sin SENDOR,dvanaestogodišnjak, štitonoša serDonela Vejnvuda,

Džeremijeva kći SINTEA, devojčicadevet godina stara, štićenica ledi AnjeVejnvud,

SER REJMUND, ož. Beoni Bizberi,Rejmundov sin ROBERT, šesnaest

godina star, učenik u Starigradskojcitadeli,

Rejmundov sin, MELVIN,petnaestogodišnjak, šegrt kod jednog

alhemičara u Lisu,Rejmundove bliznakinje, SERA i

SARA, četrnaestogodišnje device,Rejmundova kći SERSEI, šest godina,

zvana PČELICA,od četvrte žene {LEDI ALISE, od

kuće Blekvuda}:LOTAR, njihov najstariji sin, zvani

HROMI LOTAR, ož. Leonelom Leford,Lotarova kći TISANA,

sedmogodišnja devojčica,Lotarova kći VALDA,

četvorogodišnja devojčica,Lotarova kći EMBERLEI,

dvogodišnja devojčica,SER DŽEMOS, ož. Saleji Pedž,Džemosov sin VALDER, zvani

VELIKI VALDER, osmogodišnji dečak,zarobljen u Zimovrelu dok je bioštićenik ledi Kejtlin Stark,

Džemosovi blizanci DIKON iMATOS, pet godina stari,

SER VALEN, ož. Silvom Pedž,Valenov sin HOSTER, dvanaest

godina, štitonoša ser Dejmona Pedža,Valenova kći MERIJANA, zvana

VESELA, jedanaestogodišnjakinja,LEDI MORJA, ud. za ser Flementa

Breksa,Morjin sin ROBERT BREKS, devet

godina star, poslan da odraste uLivačkoj steni kao paž,

Morjin sin VALDER BREKS,šestogodišnjak,

Morjin sin DŽON BREKS,

trogodišnji dečačić,TITA, zvana DEVICA TITA, devica

od dvadeset i devet leta,od pete žene {LEDI SARJE od kuće

Venta}:bez potomstva,od šeste žene {LEDI BETANI od

kuće Rozbija}:SER PERVIN, njihov najstariji sin,SER BENFRI, ož. Džijanom Frej,

rođakom,Benfrijeva kći DELA, zvana GLUVA

DELA, trogodišnjakinja,Benfrijev sin OZMUND, dvogodišnji

dečak,MEŠTAR VILAMEN, u službi u

Strelčevom dvoru,

OLIVAR, štitonoša Roba Starka,ROZLIN, devica od šesnaest leta,od sedme žene {LEDI ANARE od

kuće Faringa}ARVINA, četrnaestogodišnja devica,VENDEL, njihov najstariji sin,

trinaestogodišnjak, poslan da odraste uVodogledu kao paž,

KOLMAR, obećan Veri,jedanaestogodišnjak,

VALTIR, zvani TIR, desetogodišnjidečak,

ELMAR, bio veren s Arjom Stark,devetogodišnji dečak,

ŠIREI, devojčica šest godina stara,njegova osma žena LEDI DŽOJAS od

kuće Erenforda,

do sada bez potomstva,vanbračna deca lorda Freja, od

mnogih majki,VALDER REČNI, zvani KOPILE

VALDER,sin Valdera Kopileta SER EMON

REČNI,kći Valdera Kopileta VALDA

REČNA,MEŠTAR MELVIS, u službi u

Rozbiju,DŽEJN REČNA, MARTIN REČNI,

RIGER REČNI, RONEL REČNI,MELARA REČNA, i drugi.

KUĆALANISTERA

Lanisteri od Livačke stene stoje iza

pretenzija kralja Džofrija na Gvozdenipresto. Hvale se poreklom od LanaPametnog, legendarnog varalice iz Dobajunaka. Zlato Livačke stene i Zlatnogzuba načinilo je od njih najbogatiju odVelikih kuća. Simbol Lanistera je zlatnilav na grimiznom polju. Reči Lanistera

su Čuj moju riku! TIVIN LANISTER, gospodar

Livačke stene, zaštitnik Zapada, štitLanisgrada i kraljeva desna ruka,

njegov sin SER DŽEJMI, zvani

KRALJEUBICA, blizanac kraljiceSersei, lord zapovednik Kraljeve garde,zaštitnik Istoka, sužanj u Brzorečju,

njegova kći KRALJICA SERSEI,Džejmijeva bliznakinja, udovica kraljaRoberta I Barateona, kraljica namesnicasvog sina Džofrija,

njen sin KRALJ DŽOFRIBARATEON, momak od trinaest leta,

njena kći PRINCEZA MIRSELABARATEON, devetogodišnja

devojčica, štićenica princa DoranaMartela u Dorni,

njen sin PRINC TOMENBARATEON, osmogodišnji dečak,naslednik Gvozdenog prestola,

njegov sin kepec TIRION, zvaniBAUK, zvani POLUTAN, ranjen iunakažen na Crnobujici,

njegova braća i sestre:SER KEVAN, stariji od njegove

braće,ser Kevanova žena DORNA, od kuće

Svifta,njihov sin SER LANSEL, bivši

štitonoša kralja Roberta, ranjen i nasamrti,

njihov sin VILEM, Martinov blizanac,štitonoša, sužanj u Brzorečju,

njihov sin MARTIN, Vilemovblizanac, štitonoša, sužanj kod RobaStarka,

njihova kći DŽENEJI, dvogodišnjadevojčica,

DŽENA, njegova sestra, udata za serEmona Freja,

njihov sin SER KLIOS FREJ, sužanju Brzorečju,

njihov sin SER LIONEL,njihov sin TION FREJ, štitonoša,

sužanj u Brzorečju,njihov sin VALDER, zvani CRVENI

VALDER, štitonoša u Livačkoj steni,{SER TIGET}, njegov drugi brat,

umro od kuge,Tigetova udovica DARLISA, od kuće

Marbrenda,

njihov sin TIREK, kraljev štitonoša,nestao,

{DŽERION}, njegov najmlađi brat,nestao na moru,

Džerionova vanbračna kći DŽOJ,jedanaest godina,

njegovi rođaci:{SER STAFORD LANISTER}, brat

pokojne ledi Džoane, poginuo kodVologaza,

kćeri ser Staforda SERENA iMIRIJELA,

sin ser Stafordov SER DEJVEN,SER DEJMION LANISTER, ož. ledi

Šijerom Krejkhol,njegov sin SER LUSION,njegova kći LANA, ud. za lorda

Antarija Džasta,MARGO, ud. za lorda Titusa Pika,njegovo domaćinstvo:MEŠTAR KREJLEN, lekar, učitelj,

savetnik,VILAR, kapetan garde,LAM i CRVENI LESTER, gardisti,BELOZUBI VOT, pevač,SER BENEDIKT BRUM, kaštelan,njegovi lordovi vazali:DEJMON MARBREND, gospodar

Jasenkraja,SER ADAM MARBREND, njegov

sin i naslednik,ROLAND KREJKHOL, gospodar

Krejkdvora,njegov brat {SER BERTON

KREJKHOL}, ubili ga lord BerikDonderion i njegovi odmetnici,

njegov sin i naslednik SER TIBOLTKREJKHOL,

njegov drugi sin SER LAJLKREJKHOL, zvani DELIVEPAR, sužanju zamku Rumen-devica,

njegov najmlađi sin SER MERLONKREJKHOL,

{ENDROS BREKS,} gospodarRogodola, udavio se u Bici kod logora,

njegov brat {SER TITOS BREKS},poginuo kod Vologaza,

njegov najstariji sin SER TITOSBREKS, sada gospodar Rogodola,sužanj u Blizancima,

njegov drugi sin {SER ROBERTBREKS}, poginuo u Bici na gazovima,

njegov treći sin SER FLEMENTBREKS, sada naslednik,

{LORD LEO LEFORD}, utopio sekod Kamenog mlina,

REGENAR ESTREN, gospodarVihorišta, sužanj u Blizancima,

GAVEN VESTERLING, gospodarLitice, sužanj u Vodogledu,

njegova žena LEDI SIBELA, od kućeSpajsera,

njen brat SER ROLF SPAJSER,njen rođak SER SEMVEL SPAJSER,njihova deca:SER REJNALD VESTERLING,DŽEJN, devica od šesnaest leta,ELEJNA, dvanaestogodišnja

devojčica,

ROLAM, dečak od devet godina,LUIS LIDEN, gospodar Duboke

jazbine,LORD ANTARIO DŽAST, sužanj u

zamku Rumen-devica,LORD FILIP PLAM,njegovi sinovi SER DENIS PLAM,

SER PITER PLAM i SER HARVINPLAM, zvani TVRDOKAMEN,

KVENTEN BEJNFORT, sužanj lordaDžonosa Brakena,

njegovi vitezovi i kapetani:SER HARIS SVIFT, kum ser Kevana

Lanistera,ser Harisov sin SER STEFON

SVIFT,kći ser Stefonova DŽOENA,

kći ser Harisova, ŠIJERLI, ud. za serMelvina Sarsfilda,

SER FORLI PRESTER,SER GART GRINFILD, sužanj u

Gavrandrvu,SER LIMOND VIKARI, sužanj u

Namernikovom predahu, LORDSELMOND STEKSPIR,

njegov sin SER STEFON STEKSPIR,njegov mlađi sin SER ALIN

STEKSPIR,TERENS KENING, gospodar Kejsa,SER KENOS OD KEJSA, vitez u

njegovoj službi,SER GREGOR KLEGANI, Planina

Koja Jaše,POLIVER, ČIZVIK, SRCULENCE

RAF, DANSEN, i GOLICAC, vojnici unjegovoj službi,

{SER EJMORI LORČ}, bacio gamedvedu Vargo Hout, nakon padaHarendvora,

KUĆA MARTELA

Dorna se poslednja od Sedam

kraljevstava zaklela na vernostGvozdenom prestolu. Dornjani se pokrvi, običajima i istoriji razlikuju odžitelja drugih kraljevstava. Po izbijanjuRata pet kraljeva, Dorna se nije mešala.Nakon veridbe Mirsele Barateon sprincom Tristanom, Sunčevo koplje jeobjavilo da podržava kralja Džofrija, ipozvalo je svoje barjake. Barjak

Martela je crveno sunce probodenozlatnim kopljem. Njihove reči suNesagnuti, nepokoreni, neslomljeni.

DORAN NIMEROS MARTEL,

gospodar Sunčevog koplja, princ odDorne,

njegova žena MELARIJA, iz

Slobodnog grada Norvosa,njihova deca:PRINCEZA ARIJANA, njihova

najstarija kći, naslednica Sunčevogkoplja,

PRINC KVENTIN, njihov stariji sin,PRINC TRISTAN, njihov mlađi sin,

veren s Mirselom Barateon,

njegova braća i sestre:njegova sestra {PRINCEZA ELIJA},

žena princa Regara Targarjena, ubijenanakon pada Kraljeve Luke,

njihova deca:{PRINCEZA RENIS}, devojčica,

ubijena nakon pada Kraljeve Luke,{PRINC EGON}, odojče, ubijen

nakon pada Kraljeve Luke,njegov brat, PRINC OBERIN, Crvena

Kobra,ljubavnica princa Oberina, ELARIJA

PEŠČANA,vanbračne kćeri princa Oberina

OBARA, NIMERIJA, TIJENA,SARELA, ELIJA, OBELA, DOREA,LOREZA, zvane PEŠČANE ZMIJE,

družbenici princa Oberina:

HARMEN ALER, gospodarPaklengaja,

brat Harmenov SER ALVIK ALER,SER RION ALIRION,ser Rionov vanbračni sin SER

DEMON PEŠČANI, Kopile od Božjemilosti,

DAGOS MENVUDI, gospodarKraljevog groba,

Dagosovi sinovi MORS i DIKON,Dagosov brat SER MAJLS

MENVUDI,SER ARON KORGL,SER DEZIJEL DALT, Vitez od

Limunšume,MIRIJA DŽARDEJN, naslednica

Čuke,

LARA BLEKMONT, gospodaricaCrnivrha,

njena kći DŽINESA BLEKMONT,njen sin PEROS BLEKMONT,

štitonoša,njegovo domaćinstvo:AREO HOTAH, norvoški najamnik,

kapetan garde,MEŠTAR KALEOTI, savetnik, lekar

i učitelj, njegovi lordovi vazali:HARMEN ALER, gospodar

Paklengaja,EDRIK DEJN, gospodar Zvezdopada,DELONI ALIRION, gospa od Božje

milosti,DAGOS MENVUDI, gospodar

Kraljevog groba,

LARA BLEKMONT, gospodaricaCrnivrha,

TREMOND GARGALEN, gospodarSlanog žala,

ANDERS IRONVUD, gospodarGvozd šume,

NIMELA TOLAND.

KUĆA TULIJA

Lord Edmin Tuli od Brzorečja bio je

među prvim rečnim gospodarima koji suse zakleli na vernost Egonu Osvajaču.Nakon svoje pobede, Egon ga jenagradio tako što je dao kući Tulijavrhovnu vlast nad svim zemljamaTrozupca. Simbol Tulija je pastrmka uskoku, srebrna na polju plavih i crvenihtalasa. Reči Tulija su Porodica,dužnost, čast.

HOSTER TULI, gospodar

Brzorečja, njegova žena {LEDI MINISA, od

kuće Venta}, umrla na porođaju,njihova deca:KEJTLIN, udovica lorda Edarda

Starka od Zimovrela,njen najstariji sin ROB STARK,

gospodar Zimovrela, Kralj na severu ikralj Trozupca,

njena kći SANSA STARK,dvanaestogodišnja devica, talac uKraljevoj Luci,

njena kći ARJA STARK, desetgodina, nestala pre godinu dana,

njen sin BRENDON STARK, osamgodina, pretpostavlja se da je mrtav,

njen sin RIKON STARK, četirigodine, pretpostavlja se da je mrtav,

LIZA, udovica lorda Džona Erina odGnezda sokolovog,

njen sin ROBERT, gospodar Gnezdasokolovog, branilac Dola, bolešljivsedmogodišnjak,

SER EDMUR, njegov sin jedinac,naslednik Brzorečja,

ser Edmurovi prijatelji i pratioci:SER MARK PAJPER, naslednik

Rumen-device,LORD LIMOND GUDBRUK,SER RONALD VENS, zvani ZLI, i

njegova braća, SER HUGO, SER ELERIi KIRT,

PATREK MALISTER, LUKASBLEKVUD, SER PEVRIN FREJ,TRISTAN RIGER, SER ROBERTPEDŽ,

njegov brat SER BRINDEN, zvaniCRNA RIBA,

njegovo domaćinstvo:MEŠTAR VAJMEN, savetnik, lekar i

učitelj,SER DEZMOND GREL, kaštelan,SER ROBIN RIGER, kapetan garde,DUGI LU, ELVUD, DELP, gardisti,ATERIDIS VEJN, kućeupravitelj

Brzorečja,RIMUND STIHOTVORAC, pevač,njegovi lordovi vazali:DŽONOS BREKEN, gospodar

Kamenglave,DŽEJSON MALISTER, gospodar

Vodogleda,VALDER FREJ, gospodar Prelaza,KLEMENT PAJPER, gospodar

zamka Rumen-devica,KARIL VENS, gospodar

Namernikovog predaha,NORBERT VENS, gospodar Atrante,TEOMAR SMOLVUD, gospodar

Žirnog dvora,njegova žena LEDI RAVELA, od

kuće Svona,njihova kći KARELEN,VILIJAM MUTON, gospodar

Devičanskog jezera,ŠELA VENT, gospa od Harendvora,

imanje joj oteto,SER HALMON PEDŽ,TITOS BLEKVUD, gospodar

Gavrangrane,

KUĆA TIRELA

Tireli su se dokopali moći kao

kućeupravitelji kraljeva Hvata, čije suzemlje obuhvatale plodna poljajugozapada, od Dornskih krajina iCrnobujice do obala Mora zalazećegsunca. Po ženskoj lozi, tvrde da potičuod Garta Zelenorukog, kralja baštovanaPrvih ljudi, koji je nosio krunu od loze icveća, i učinio da zemlja procveta. Kadaje Mern IX, poslednji kralj iz kućeGardenera, ubijen na Vatrenom polju,

njegov kućeupravitelj Harlen Tirelpredao je Visoki Sad Egonu Osvajaču.Egon mu je dao zamak i vlast nadHvatom. Simbol Tirela je zlatna ruža nazelenom polju. Njihove reči su Rastemosnažni.

Lord Tirel od Visokog Sada obznanioje svoju podršku Renliju Barateonu napočetku Rata pet kraljeva, i dao mu rukusvoje kćeri Mergeri. Nakon Renlijevesmrti, Visoki Sad je stupio u savez skućom Lanistera, i Margeri je verena sakraljem Džofrijem.

MEJS TIREL, gospodar Visokog

Sada, zaštitnik Juga, branilac Krajina,visoki maršal Hvata,

njegova žena LEDI ALERIJA, odkuće Hajtauera iz Starigrada,

njihova deca:VILAS, najstariji sin, naslednik

Visokog Sada,SER GARLAN, zvani SMELI, njihov

drugi sin,njegova žena LEDI LEONETA od

kuće Fosoveja,SER LORAS, Vitez od Cveća, njihov

najmlađi sin, zakleti brat Kraljevegarde,

MARGERI, njihova kći, udovica odpetnaest leta, verena za kralja Džofrija IBarateona,

Margerine pratilje i dvorske dame:njene rođake MEGA, ALA i ELINOR

TIREL,

Elinorin verenik ALIN EMBROUZ,štitonoša,

LEDI ALISANA BULVER,osmogodišnja devojčica,

MEREDIT KREJN, zvana MERI,TENA OD MIRA, žena LORDA

ORTONA MERIVEDERA,LEDI ALISA GREJSFORD,OBREDNICA NISTERIKA, sestra iz

Vere,njegova obudovela majka LEDI

OLENA, od kuće Redvina, zvanaKRALJICA OD TRNJA,

gardisti ledi Olene ARIK i ERIK,zvani LEVI i DESNI, njegove sestre:

LEDI MINA, udata za PaksteraRedvina, gospodara Senice,

njihova deca:SER HORAS REDVIN, posprdno

zvan i UŽASNI, blizanac Hoberov,SER HOBER REDVIN, posprdno

zvan i SLINAVI, blizanac Horasov,DEZMERA REDVIN, devica od

šesnaest leta,LEDI DŽENA, udata za ser Džona

Fosoveja,njegovi stričevi:brat njegovog oca GART, zvani

DEBELI, lord domostrojitelj VisokogSada,

Gartova kopilad GARS i GARETCVETNI,

brat njegovog oca SER MORIN, lordzapovednik Gradske straže Starigrada,

Morinov sin {SER LUTOR}, ož. lediElin Noridž,

Lutorov sin SER TEODOR, ož. lediLijom Seri,

Teodorova kći ELINOR,Teodorov sin LUTOR, štitonoša,Lutorov sin MEŠTAR MEDVIK,Lutorova kći OLENA, ud. za ser Lea

Blekbara,Morinov sin LEO, zvani LENJI LEO,brat njegovog oca MEŠTAR

GORMON, učenjak u Citadeli,njegov rođak {SER KVENTIN},

poginuo kod Jasenkraja,Kventinov sin SER OLIMER, ož. ledi

Lizom Medouz,Olimerovi sinovi RAJMUND i

RIKARD,Olimerova kći MEGA,njegov rođak MEŠTAR NORMUND,

u službi u Crnokruni,njegov rođak {SER VIKTOR}, ubio

ga Osmehnuti Vitez od Bratstva Kraljevešume,

Viktorova kći VIKTARIJA, ud. za{lorda Džona Bulvera}, preminulog odletnje groznice,

njihova kći LEDI ALISANABULVER, osam godina,

Viktorov sin SER LEO, ož. ledi AlisBizberi,

Leove kćeri ALA i LEONA,Leovi sinovi LIONEL, LUKAS i

LORENT,

njegovo domaćinstvo u VisokomSadu:

MEŠTAR LOMIŠ, savetnik, lekar iučitelj,

IGON VIRVEL, kapetan garde,SER VORTIMER KREJN, kaštelan,SALČIĆ, luda, izuzetno debeo.njegovi lordovi vazali:RENDIL TARLI, gospodar Rožnog

brega,PAKSTER REDVIN, gospodar

Senice,ARVIN OUKHART, gospa od Starog

hrasta,MATIS ROUEN, gospodar Zlatogaja,ALESTER FLORENT, gospodar

Bistrovodne utvrde, buntovnik koji

podržava Stanisa Barateona,LEJTON HAJTAUER, glas

Starigrada, gospodar luke,ORTON MERIVEDER, gospodar

Dugog stola,LORD ARTUR EMBROUZ,njegovi vitezovi i zakleti mačevi:SER MARK MALENDOR, osakaćen

u Bici na Crnobujici,SER DŽON FOSOVEJ, od Fosoveja

Zelenih jabuka,SER TENTON FOSOVEJ, od

Fosoveja Crvenih jabuka,

BUNTOVNICI,ODMETNICI I

ZAKLETABRAĆA

ZAKLETABRACA NOĆNE

STRAŽE (U izvidnici s one strane Zida) DŽEOR MORMONT, zvani

MATORI MEDVED, lord zapovednikNoćne straže,

DŽON SNEZNI, kopile odZimovrela, njegov kućeupravitelj ištitonoša, nestao izviđajući Prevojurlika,

DUH, njegov jezovuk, beo i tih,

EDISON TOLET, zvani ŽALOBNIED, njegov štitonoša,

TOREN SMOLVUD, zapovednikizvidnika,

DIVEN, KAMA, TIHONOGI, GREN,BEDVIK zvani DŽIN, JEDNORUKIOLO, GRABS, BERNAR zvani MRKIBERNAR, još jedan BERNAR zvaniCRNI BERNAR, TIM KAMENI,ALMER OD KRALJEVE ŠUME, GARTzvani SIVO PERO, GART ODZELENPUTA, GART ODSTARIGRADA, ALAN OD ROZBIJA,RONEL HARKLI, ETAN, RAJLS,MOUNI, izvidnici,

DŽARMEN BAKVEL, zapovedniktragača,

BANEN, KEDŽ, BELOOKI,

TAMBERDŽON, FORNIO, OSTAN,izvidnici i tragači,

SER OTIN VITERS, zapovednikzaštitnice,

SER MALADOR LOK, zapovednikkomore,

DONEL BRDSKI, zvani SLATKIDONEL, njegov štitonoša ikućeupravitelj,

HEJK, kućeupravitelj i kuvar,ČET, ružni kućeupravitelj, psetovođa,SEMVEL TARLI, debeli

kućeupravitelj, čuvar gavrana, posprdnozvan SER SVINJČE,

LARK zvani SESTRANIN, njegovrođak ROLI OD SESTRIGRADA,ĆOPAVI KARL, MASLIN, MALI POL,TESTERA, LEVORUKI LU, SIROČE

OS, MRMLJAVI BIL, kućeupravitelji,{KORIN POLUŠAKA}, zapovednik

izvidnika iz Kule senki, poginuo uPrevoju urlika,

{ŠTITONOŠA DOLBRIDŽ, EGEN},izvidnici, poginuli u Prevoju urlika,

KAMENZMIJA, izvidnik i planinar,nestao hodajući peške u Prevoju urlika,

BLEJN, zamenik Korina Polušake,zapovednik ljudi iz Kule senki naPesnici Prvih ljudi,

SER BJAM FLINT, (u Crnom zamku) BOUEN MARŠ, lord kućeupravitelj i

zapovednik odbrane,

MEŠTAR EMON (TARGARJEN),savetnik i lekar, slepac, stotinu godinastar,

KLIDAS, njegov kućepazitelj,BENDŽEN STARK, prvi izvidnik,

nestao, pretpostavlja se da je mrtav,SER VINTON STAUT, izvidnik već

osamdeset godina,SER ALADEJL VINČ, PIPAR,

GLUVI DIK FOLARD, DLAKAVI HOL,CRNI DŽEK BULVER, ELRON,MATAR, izvidnici,

OTEL JARVIK, prvi graditelj,ČIZMA VIŠKA, MLADI HENLI,

HALDER, ALBET, BAČVA, PEGAVIPEJT OD DEVIČANSKOG JEZERA,graditelji,

DONAL NOJI, oružar, kovač i

kućeupravitelj, jednoruk čovek,TROPRSTI HOB, kućeupravitelj i

glavni kuvar,TIM ČVORJEZIK, LAKI, MALEJ,

STARI HENLI, KAGEN, CRVENIALIN OD RUŽINE ŠUME, DŽEREN,kućeupravitelji,

OBREDNIK SELADOR, pijaniduhovnik,

SER ENDRU TART, kaštelan,RAST, ARON, EMRIK, SATEN,

SKOČIROBIN, regruti na obuci,KONVI, GEREN, regruteri i

sakupljači, (u Istočnoj Morobdiji)

KOTER HRIDNI, zapovednik,Istočna Morobdija,

MEŠTAR HARMUNI, lekar isavetnik,

SER ALISER TORN, kaštelan,DZENOS SLINT, bivši zapovednik

Gradske straže Kraljeve Luke, nakratkogospodar Harendvora,

SER GLENDON HJUET,DAREON, kućeupravitelj i pevač,GVOZDENI EMET, izvidnik čuven

po svojoj snazi, (U Kuli senki) SER DENIS MALISTER,

zapovednik, Kula senki,

njegov kućeupravitelj i štitonošaVOLAS MEJSI,

MEŠTAR MALIN, lekar i savetnik.

BRATSTVO BEZBARJAKA,

ODMETNIČKADRUŽINA

BERIK DONDERION, gospodar

Crnobrana, zvani GOSPODAR MUNJA,često se priča da je mrtav,

njegova desna ruka TOROS OD

MIRA, crveni sveštenik,njegov štitonoša EDRIK DEJN,

gospodar Zvezdopada, dvanaest godina,njegovi pratioci:LIM, zvani LIMUNPLAŠT, bivši

vojnik,HARVIN, sin Halenov, ranije u službi

lorda Edarda Starka u Zimovrelu,ZELENOBRADI, tiroški najamnik,TOM OD SEDAMPOTOČJA, pevač

sumnjive reputacije, zvani TOMSEDAMŽICA i TOM SEDMICA,

ANGI STRELAC, iz Dornskihkrajina,

TALIČNI DŽEK, razbojnik, nedostajemu oko,

LUDI LOVAC, od Kamenog

Obredišta,KAJL, RECKA, DENET, strelciMERIT OD MESECGRADA,

MLINAR VATI, LEPI LUK, MADŽ,ĆOSAVI DIK, odmetnici u njegovojdružini,

U krčmi Kod klečećeg čoveka,ŠARNA, krčmarica, kuvarica i

babica,njen muž, zvani MUŽ,DEČAK, ratno siroče,u Breskvici, bordelu u Kamenom

obredištu:VRBENA, riđokosa vlasnica,ELIS, KAS, LANA, DŽIZEN, HELI,

ZVONČIĆA, neke od njenih breskvica,u Žirnom dvoru, sedištu kuće

Smolvuda:LEDI RA VELA, nekada od kuće

Svona, žena lorda Teomara Smolvuda,tu i tamo i svugde:LORD LIMOND LIČESTER, starac

odlutalih misli, jednom zadržao serMejnarda na mostu,

njegov mladi staratelj, MEŠTARRUN,

duh Visokog srca,Gospa od Lišća,obrednik u Isplesištu.

DIVLJANI iliSLOBODNI

NAROD MENS RAJDER, Kralj s one strane

zida,DALA, njegova trudna žena,VAL, njena mlađa sestra,njegovi poglavice i kapetani:HARMA, zvana PSOGLAVA,

zapovednica prethodnice,GOSPODAR KOSTIJU, posprdno

zvani ČEGRTAVA KOŠULJA, vođaratne družine,

IGRIT, mlada kopljanica, iz njegovedružine,

RIK, zvani DUGOKOPLJE, iznjegove družine,

REGVIL, LENIL, iz njegove družine,njegov sužanj DŽON SNEŽNI, vrana-

preletač,DUH, Džonov jezovuk, beo i tih,STIR, magnar od Tena,JARL, mladi pljačkaš, Valin

ljubavnik,JARAC GRIG, EROK, KVORT,

BODŽER, DEL, VELIKI ČIR,KONOPLJANI DEN, HENK KACIGA,LEN, ŠAKONOGI, KAMENPALAC,pljačkaši,

TORMUND, Medni kralj od Rumenihdvora, zvani DŽINOUBICA,

BAJKOTVORAC, ROGODUVAČ, iLEDOKRŠILAC, takođe iGROMPESNICA, MUŽ MEDVEDICA,GOVORNIK S BOGOVIMA, i OTACVOJSKI, vođa ratničke družine,

njegovi sinovi TOREG VISOKI,TORVIRD PITOMI, DORMUND IDRIN, njegova kći MANDA,

{OREL zvani OREL ORAO},zverobraz, ubio ga Džon Snežni uPrevoju urlika,

MAG MAR TUN DOH VEG, zvaniMOĆNI MAG, od džinova,

VARAMIR zvani ŠEST KOŽA,zverobraz, gospodar tri vuka, crnog risai belog medveda,

PLAČLJIVAC, pljačkaš i vođaratničke družine,

{ALFIN VRANOUBICA}, pljačkaš,ubio ga Korin Polušaka od Noćne straže,

KRASTER, od Krasterove utvrde, nekleči ni pred kime,

FILI, njegova kći i žena, bremenita,DIJA, FERNI, NELA, tri od njegovih

devetnaest žena.

IZRAZIZAHVALNOSTIAko cigle nisu valjano ispečene, zid

će se srušiti.Ja ovde gradim mnogo veliki zid, tako

da mi treba mnogo cigala. Srećom, znammnogo ciglara, a i raznorazne drugekorisne ljude.

Hvala, ponovo, dobrim prijateljimakoji su mi tako ljubazno pomogli svojimstručnim znanjem (a u nekimslučajevima, čak i svojim knjigama) dabi mi cigle bile dobre i čvrste - momarhimeštru Sejdžu Vokeru, prvomgraditelju Karlu Kejmu, Melindi

Snodgres, zapovednici moje konjice.I kao i uvek, Pariš.

obrada : Lena

http://www.balkandownload.org