Za razliku od zapadnoevropskih i ameridkih novinara, u nas se reporteri retkoodluiuju pri odabiru Lanra za prezentaci ju dogailaja i l i l i inosti za f i ier. te na pro-gramima na5ih televizija on predstavlja pravu retkost. Ako upitate zaito ima takomafo ovog t ipi ino interpretat ivnog Lanra sa elemenlima fotografi je i belelr ist ike.dobidete si jaset odgovora i val janih, al i i onih koj i baS ne drZe voclu. Taino je t la na5etelevizi jske kude muii hroni ina besparica. Taino je i da dnevno informativni progra-mi gotovo uvek kubure sa vremenom. A l i i to c la se mal i bro j nov inara. repor teraprofi l isao sa autorskim zapisima u Zanru f i iera. Da bi se rel io problem besparicetr ide potrebno da joS dosta vode protekne Dunavom. Nledu t im za stvaranje, kako biekonomist i rekl i . autorske baze, odnosno dobrih talentovanih autora f i iera moZe sei sada ne5to ui ini t i . Nlogu se, recimo. organizovati radionice i l i Skol ice u kojoj bi poz-nati autori ovog specif i inog Lanra kroz teori ju, al i i prakti ino edukovali reportere zastvaranje f i iera. Rezultat bi sigurno bio pozit ivan: kako u kval i tetu tako i u ian-rovskoj raznov rsnosti.

ider (engl. feature, cfta lica, bitna cr-ta, karakteristidna crta) kod nasjejoSuvek malo poznat i kori5ien Zanr,

dok se dosta koristi u zapadnoevropskom rnarodito ameridkom novinarstvu. Sl idan je

crtici, a pojedini teoretidari svrstavaju ga uposebnu (spec i f idnu) vrs tu vest i . F ider jeklasidni interpretat ivni Lanr, koj i ima ele-mente faktograf,rje i beletristike. Za razlikuod vesti i izve5taja cinjenice za fiter su kom-binovane sa stavom i gledi5tem. Neformalnistilje veoma karakteristi(an za fider - mate-r i jal ,- jer mada korist i dinienidnu novost kaoosnovu, on prvenstveno ima nameru da za-bavi, a moZe i da informi5e. SadrZi elementevesti , al i glavna funkci ja mu je da humani-zuje, da oboji , da edukuje, zabavi i osvetl i .Autor ovog oblika novinarskog izraLavanjaima daf eko viSe pri l ike da izrazi l idni st i l ibogatstvo jezika u opisivanju, komentaru,lidnoj reakciji nego u vesti ili izveitaju. Ina-de Meri Gilespi, Chicago Sun Jimes, smatrada je pisanje f idera ustvari pisanje vestisrcem.

jihovi, to su oni Sto su onda pisali iradili za one. HuSkali, lajali, laga-1i. . . bez da trepnu. Nj ihovi, to su oni

Sto su kasniie poku5ali da udu unaie kafane,a mi im nismo dal i . e im bi Nj ihovi krodi l ina teritoriju koju oduvek naiom nazivasmo,rui bismo demonstrativno ustaj ali, a zatimlajali na njih ba5 kao Sto su oni nekad lajalina sve oko sebe...

Na5i, to su oni koji su onda radili protivonih. Poku5avali da umire huSkanje, utiSajulajanje, obznane-lagari je.. . bez da pomislekako im takvo pona5anje ba5 i nije najpa-metni je. Naime, NaSi su veroval i da ie vre-me Njihovih kad tad proii i da vi5e nikadanece biti podele na Njihove i Na5e. Zato sa-da. kad su svi vec zaboravi l i Sta su to izakoga Njihovi onda radi l i , neki NaSi poku-Savaju da podsete i da osveste zaboravne, aneki drugi NaBi bogami i da pozovu na ka2-njavanie Njihovih.

No, ima tu i nekih neodekivanih proble-ma. . ler, neki Nj ihovi su malo vi5e Njihovinego neki drugi, a neki NaSi su malo manjeNaSi nego Sto tvrde. Medu Njihovima, nai-me, ima on ih ko j i su b i l iN j ihov i oduvek i izsve snage - imenom, prezimenom, glavom,bradom i nogama. S druge strane; ima tr"r ionih ko.f i sur bili N.iihovi "samo iz nulde" -

FlierTonio Volk

Fider je hibridna forma i sadrZi elementeprofila lidnosti, humane interese starog bek-graunda, analize (dubinskog osvetljavanja)dogadaja. Lid fidera u obliku mamca sadrZizanimlj iv detal j koj i di taoca uvladi u pricu.Pocetak (mamac) telo i kraj (zakliudak) po-vezani su skladnim prelazima. Obj a5njenjedogadaja zasniva se na razl idi t i rn vestimabekgraunda. Medutim, fider nije tek jednos-tavno deskript ivan. Dubinska obrada temezna(i da se i pozadina vesti obraduje na za-nimlj iv nadin. Dok se u vestima informacijeredaju po znadaju, u fideru - finalni zavr5nideo cesto nosi sopstvent znacaj, jer se unjemu nalazi odloZena poenta pride. Autor

l lool o o YoI I - - INIn0u I n0slTomoro Skrozzohrani l i l judi vi5e nejakih usta, pa "bi l i pr i-morani" da tu i tamo odrade pone5to za one.Nisu se ist ical i , Sto bi se reklo. S druge stra-ne, medu Na5ima ima on ih ko j i su suv i5ekasno postal i NaSi. I l i su dugo bi l i Nj ihovi,pa tek pred kraj preSli na pravu stranu, ili subi l i premladi da na vreme obezbede dlanstvomedu NaSima.

Od prvobitne (skoro pa di jalekt idke) idi-le, st igosmo zahvalf ujui i tome do ditave hi-jerarhi je kompleksnih medukolegi jalni l i od-nosa. U prevodu, do one situacije kad lud izbunjen obavljaju neke bezobrazne radnje.

Desilo se tako da u poznatoj novinarskojkafani zatekoh.f ednog videnijeg Na5eg kakosedi s jednirn od onih Sto su samo malkiceNj ihov i . Trebalo je da se nadem s jedn im

NaSim koj i . je, po op5tem miSljenju, suviSekasno postao NaS. I onda ti se ta.i NaS, kadme ugleda kako sedim s onim NaSim i onimNjihovim, demonstrativno okrenu i izade izobjekta uz glasan komentar kako nece da

fidera istraZuje proSlost, pronalazi brojke,intervjui5e sagovornike - kako bi sakupiodovoljno argumenata za zakljudak u komese nalazi obja5njenje pozadine pride, ono Stose krije iza vladavine politike niskih penzija,korupcije u zdravstvu, inflacije, fenomenanovih bogata5a...

U najSirem smislu f ideri su tekstovi ob-ja5nienja, dedukci je u koj ima ima novinar-ske pristrasnosti, stava i viSe stvaraladke slo-bode (st i lom i jezikom) nego u vesti . A onoSto pre svega karakteri5e taj Zanr, to suemisi je. Autoru je dozvol jena sloboda st i la ijezika, a njegova veStina i desto najteLi za-datak je da emocije na pravi nadin prezenti-ra g ledaocu, s lu5aocu, d i taocu. Hoie l i ihpostaviti kao mamac na podetku ili ie izvuciu telu, i l i pak ostavit i kao udarnu stvar uzakljudku, zavisi i od teme koju obraduje, alii od procene autora. Jedno je sigurno dadobro "zgotovljen" fider ne ostavlja nikogravnodu5nim. Inade, fider - storije, kako sejoS nazivaju, mogu bit i narativne, objaS-njavajuce i deskriptivne. Kao narativne, oneimaju bitne elemente svih stori ja - fabulu,ambijent i karakteristike neposredno izazi-vaju interesovanje, nagove5tavanjem komp-l ikovanosti zapleta koj i moZe bit i re5en.Fider - storije, koje su ekspozicije, pravovre-meno obja5njavaju temu izlaganja. Deskrip-t ivne f ider - stori je daju verbalnu sl iku l id-nosti , stvari i l i mesta koja su u ZiZi intereso-vanja.

Pofideravanje je Zargonski izraz koji seupotrebljava na radiju i televiziji, a njime seLeli dati karakter dogadaja koji treba da seprezentuju na Liv, duhovit nadin, pisan sapretenzijama da dodara atmosferu. Kao i ureportaLi, autor unosi sebe i svoj dar posma-tranja, videnja i svoje ljudsko saude5ie.

sedi sa svakojakim "miloSevidevskim 51ja-mom". Posle toga me onaj videni j iNaS s du-denjem upita kako to da ja poznajem "todubre", a onaj malkice Njihov mu umestomene odgovori kako se radi o "finom mom-ku".

Posle sam upitala tog mog drugara, "du-bre" i l i " f inog momka" (kako se uzrne), skim je on tu u zavadi. Objasni mi dovek daje videni j i NaS u su5tini Nj ihov, a da je onajSto vaZi za malkice Njihovog u stvariNj ihovdo koske. JoS kasni je, videni j i NaS objasnimi da ne smem sa svakim da se druZim, aposebno ne sa onima koj i su bi l i kao Naii , au stvari su radi l i za Njihove. Tek pre nekidan sretoh onog malkice Njihovog, a on midovek lepo ob.iasni da je oduvek bio NaS,samo se dobro pretvarao. | .joS rede kako je

moj drugar stvarno "flni momak", iako.f e odsvih Njihovih na.ivi5e Njihov.

U poslednje vreme, ne idem u novinarskekafane. Ne znam vi5e ko su moii .

www.mediart.org mart 2005.