10-11 - G. Elezovic - Turski Spomenici u Skoplju I

Глиша ЕЛЕЗОВИЋ

ТУРСКИ СПОМЕНИЦИ У СКОПЉУ.ХУМА ШАХ СУЛТАН

На тргу Краља Петра, ранијој улици султана Решида, близу старог каменог моста, на месту где je данас мали сквер, све до јесени 1924, био je један турски надгробни споменик. Он je носио име Хума Шах Султан и био je у дворишту Бур-мали џамије. Приликом рашчишћавања старе улице за трг, скинут je прво зид, који je опасавао ову гробницу и џамију; а за тим je турбе сасвим уклоњено и на његовом месту уређен сквер, а ускоро и џамија je порушена да je замени монумен-тални Официрски Дом.

Архитектонски споменик Хума Шах Султан, беше безначајан: шестоугаона зграда, озидана од камена и цигле, са шиљастим кровом покривеним оловом и пет прозорчића. Ни споља ни изнутра није било никаквих украса нити натписа. Над вратима с поља висила je само jeдна дрвена таблица са турским натписом: Хума Шах Сулtан. По свему се могло видети да je овај натпис ставлен тек у новије време. У турбету био je гроб са ковчегом издигнутим и окренутим на исток, а код прозора с улице намештено једно повеће дрвено чекмеџе са прорезом за спуш-тање новчаних прилога.

За неверицу je колико становништво скопско, хришћанско као и муслиман-ско, нема традиција. Нико ми ништа није умео казати о овом турбету, ни о покој-нику у њему сахрањеном. Истом после 1912, понеки довитљивији муслиманин као и мештанин и хришћанин, у жељи да се додвори новим господарима, почео се према њиховом укусу присећати као да je слушао да je тобож у том турбету сахра-њена нека српска принцеза; али им машта није била кадра ништа више да из-мисли. По где који учевнији муслиманин, међутим, из поменутог натписа изводио je да je ту сахрањена некаква Хума која je била царског порекла.

Скопски жители нису вајкадашњи. Могло би се речи, да у Скопљу готово и нема старовремских породица. Од доласка Турака све je у њему било испретурано и то не једном но више пута. Нарочите пертурбације у житељству догодиле су се крајем XVII века. Тада не само што je изгорело све што je горети могло, него су и сви жители град напустили и разбегли се. Нарочито муслиманско становништво

2 ГЛИША ЕЛЕЗОВИЋ

се било раселило и растурило, тако да се велики део никад није ни повратио. Несумњиво je, да и тој околности ваља приписати очајну оскудицу традиција код садањих Скопљанаца, јер су ови у главном познији досељеници.

Турбе су на гробу имале само особе знамените било по роду, било по делима и успесима које су постигле у животу. Стога, да би се ипак дознало што-год о овом споменику, ваљало je тражити по писаним изворима, кад на самом спо-менику ништа није записано, a традиција се изгубила. Најприродније би било обратити се старој турској архиви, али, на жалост, ње нема. У оном одушевљењу, кад смо Скопље освојили, није нам ни пало на памет да се побринемо за вила-јетску и беледиску архиву.

У овом као и у многим другим сличним питањима не би било помоћи да се није по који писани докуменат затекао у приватним рукама. За вакуф Хума Шах од велике je вредности ферман који се сачувао у кући Саид-бег Коље, једног оси-ротелог бега из Скопља, који полаже право на половину од овог вакуфа.

Ферман тај чији факсимил доносимо овде у српском преводу гласи:

Добро je великоg боgа pомињаtи и леpо je њеgово име исtаћи pре свеgа.

Нека се pосtуpа pо gласу славноgа ми бераtа.

(Знак царске тугре).

Царска тугра, знак који светом управла и који je славан и благословен и који доликује само султану, заповеда ово што следује:

Поводом мога царског, cpeћног и храброг ступања на престо издао сам био наређење да се сви фермани обнове. Понос госпођa Неслихан Ханума – бог нека joj чедност увелича – коja je власница царског берата и султанског знака, пред-стаде мом сјају па изјави:

Хума Шах Султан, супруга Мустафа паше, у Скоплу и у његовим селима има свој вакуф. Према одредбама завештача тог вакуфа дошао je ред мени да њиме управљам. По гласу мулкјнаме које у рукама имам, супрузи Мустафа паше, Хума Шах Султани, блажено упокојени султан Бајазид Хан, – лака му земља била, – поклонио je и дао у баштину село звано Шишево у скопској кази. А она пак завештала je и увакуфила то село зa потребе школе и странопријемнице (болнице за странце), што je подигла у самом Скопљу баш код моста и за потребе турбета што je подигла у Бруси.

На службу тога моста одредила je житеље села Шишева да га, кад вре-меном буде требало, оправљају, зашто су у замену за ту службу ослобођени од дажбине званих сјекјбан и осталих, од чирахор, пошто су ослобођени и од давања новца тобож за јаничарске синове и од градозиданија и од свију врста пореза зва-них авариз-и-диваније и tекјалуф-и-урфије исто тако и од дажбине неман. Махала Ново Село, које припада поменутом селу, чији су дохоци записани вакуфу и ако се одвојила од поменутог Шишева, будући су њени жители, насељени на вакуф-ској земљи, то све своје приходе да дају вакуфу. За мостаринску службу, који врше, и они да су слободни од плаћања свих дажбина као и житељи поменутог села.

ИСТОРИЈА НА КУЛТУРАТА НА МАКЕДОНИЈА

ТУРСКИ СПОМЕНИЦИ У СКОПЉУ. ХУМА ШАХ СУЛТАН 3

У накнаду за службу мостаринску, као поменута села, да су слободни од свих поменутих дажбина још и махала Калуђеровце, и махала ... (нечитко или би могло бити Свети Никола) и село Кондево, и село Ишива, и село Глумово, и село Селарева (биће Свиларево), и село Ивали (а може се читати и Јовали), и село ... (нечитко али би могло бити нешто као Кириџилер) – сва поменута села, у замену за њихову службу мосту, да буду слободна од свих поменутих дажбина и још и од намета званих: џурм, џинајеt, бадхава, ресм-и-нијабеt tарики, пошто су забеле-жена као вакуфска добра.

Све су ове одредбе биле уважаване од мојих великих предака и у том смислу je издато царско мулкј-наме. То je потврдио и усвојио месеца џемазиул-ахара године хиџриске тисућу шездесете (т.ј. друге половине месеца јуна 1650 год.) и мој блажено почивши отац султан Мехмед хан1 – лака му земља – и издао мулкј-наме и уз то je још написан царски хати хумајун и поновно наређење да се нико не меша и да се поступа према царској заповести.

На молбу да овај берат обновим, ja ставих свој царски знак и заповедих:

Поменути темликј, који je после постао вакуф и чије je увакуфљење заве-дено у старим и новим књигама, како je до сад био тако да остане и од сад и докле год буду вршили беспрекорно службу и чували поменути мост, да буду слободни од сношења свих врсти намета званих tекјалиф-и-урфије и работе (шака) и никако да не буду узнемиривани. У ове слободе нико живи да им се не меша, нити њихов беглер бег, ни санџак бег, ни њихов војвода, ни емини, ни назири, нити ико други, него као што je пређе у њиховој мулкј-нами и у њиховој вакуфији записано било, нека остану у власништву поменутог вакуфа и нека се, догод сам жив, моле Богу за моје здравље. Ко био да био, ни под каквим наговором да не спречава и квари ово што сам наредио. Тако нека je свакоме знано и одајите пошту царском ми знаку.

Писано крајем месеца шабана лета тисућу сто тридесет другог2. Из високог царског Константинова града.

У приватним рукама сам пронашао још један врло драгоцен извор за реша-вање овог питања. На име, у рукама Ариф хоџе, негдашњег турског чиновника скопског вакуфског одељења, чува се један сасвим позни препис једног дела си-џила скопског вилаетског вакуфског одељења. Турски сиџили су уопште драго-цени извори за историју. Сиџили који би требало да буду нека врста записника, имају ту добру страну што се у њима врло често чувају верни преписи многих важнијих аката: фермана, берата, бујрулдија и сл., једном речи ту су преписи, де-лимични или у целини, свију аката која су долазила од виших власти дотичном одељењу. У том, дакле, сиџилу скопском сачували су се извесни драгоцени по-даци који су се тицали скопских вакуфа. Ту сам нашао у изводу и онај акт, чији je факсимил напред донесен. Тамо се налазе копије још неких аката који се тичу

1 Султан Мехмед IV, који je владао 1058–1099 т.j. од 1648–1688.2 Овај ферман je издат од султана Ахмеда III, који je ступио на престо месеца реби-ул-

еввела 1115 хиџр. год. и владао до 1143 (1703–1730), а умро je 1149 (1736). Син je султана Мех-меда IV.

ИСЛАМСКАТА ЦИВИЛИЗАЦИЈА НА ПОЧВАТА НА МАКЕД


овог вакуфа, a чије оригинале нисам могао наћи. Од важности je за време кад je овај вакуф постао, као и за још неке друге узгредне околности, препис једног цар-ског берата који се у овом вакуф. сиџилу налази на стр. 3. – Ми га овде доносимо:

Арапски

У српском преводу он гласи:

Знаменити и покојни султан Бајазид-и- Вели (т.ј. Бајазид II) – лака му земља – поклонио je и у баштану дао Хума Шах Султани – лака joj земља – чети-ри села у скопској кази: Шишево, Валидемово (а могло би се прочитати и Уали-демово), Седларево и Арнауд, која села спадају у вакуф поменуте покојне Хума Шах, који се налази у Скопљу. Поменути пак оснивач вакуфа горе побројана села завешта – увакуфи у корист великог моста, који се налази у поменутом селу3 и, у корист светог турбета, које je она подигла у Бруси. Одредила je да жители поме-нутих села, за службу што ћe поправљати, доправљати, чувати и одржавати у реду поменути велики мост, буду ослобођени од порезе (авариз) и осталих приреза (текјалиф-и-урфије). Kao што се то види из познатог царског фермана, заведеног у рачуноводству вакуфском (харемеин-и-шерифеин мухасебеси), и царског писма по коме се ослобођавају (сербест наме-и-хумајун) и одређују се именована четири села да опслужују поменути велики мост; и у замену за ту службу та су села осло-бођена од дажбина и од свих врста приреза. Истинитост тога je потврдио тисућу сто тридесет четврте године и Ахмед бег – нека му je част вечна.

И све тако будући, успркос царским повластицама и супротно ономе што je у књигама записано, и ако не би требало нико да се меша, прваци (ајан) дотичне казе из пуког ината разрезали су на поменута вакуфска села дажбине зване: хане акчеси, иштира, араба харџи, паша харџи, мензил и остале прирезе који су обух-ваћени именом текјалиф-и-урфије и тиме били узрок да се вакуфска раја разбегне и расели. Последица ових неприлика јесте то, да се caoбpaћaj и трговина преко поменутог моста прекине а вакуфу нанесе велика штета.

У будуће вилаетски прваци (ајан) и други редови не смеју на вакуфска села разрезивати ни једну од поменутих врста приреза и дажбина. Догод раја помену-тих села буде вршила своју службу оправљајући, одржавајући и чувајући поме-нути мост, да су слободни и нека припадају вакуфу.

На основу поднесене ми преставке, у вези молбе да се у будуће нико не сме мешати и да у том смислу издам царску заповест, овога пута се обзнањује овај царски мој ферман да се у свему поступа по закону.

Писано 2 сефера год. хиир. тисућу сто тридесет седме (т.j. 11 септ. 1724 год.).

На стр. 48 поменутог сиџила налази се препис још једног акта који ce тиче овог вакуфа, те га, због његове важности, такође овде доносимо, заједно са срп-ским преводом:

Арапски

3 Тако cтojи, очевидно преписивачевом погрешком, место Скопље.



Касим ага, син Хасанов, као пуномоћник и супруг Неслихан хануме, кћери Али бега, која je потомак Хума Шах Султане, почивше у Скопљу, представи и изложи шериатском суду, коме следује поштовање:

Именована Хума Шах Султана завештала je и одредила тако да у поме-нутом вакуфу за живота буде она старалац (мутевелија), а после њене смрти оста-вила je својим кћерима и најстаријему чеду њених кћери.

Пошто се вакуфнама, са оваквим одредбама, a која се налазила у рукама мутевелије Васви Хан хануме, изгубила за време неверничке (кјуфар) окупације, то молим да се ради проверавања и потврде истинитости овог тврђења упитају сведоци који су присутни овом судском заседању, а да не би когод други покушао да стави руку на право мога властодавца, молим да ми се изда писмени докуменат (хуџет) на основу њихове сведоџбе. Поводом овог његовог захтева и по саслу-шању заседању присутних сведока и то: од људи достојних поштовања Муртеза ефендија син Ахмедов, из свештеничких редова Исмаил ефендија, син Алијин и неки по имену Мехмед ефендија, који изјавише: Ми знамо да je отац властодавке, Касум агине госпође Неслихан био Али бег, да je његова мајка била Неслихана ханума, а њен отац био je Касум Чауш, његова мајка била je Васви хан ханума, а њен отац био je Хусеин Шах, а његова мајка била je покојна Хума Шах Султана, и према томе сада има право да овим вакуфом управља и располаже именована гос-пођа и т. д. хиџр. год. 1110, т.ј. 1698/9 год.

На 10. страни сиџила нашао сам ову забелешку, која је ту дошла на сваки начин на основу некакве правне радње, извршене у скопском вакуфском оде-љењу:

Арапски

После смрти Ахмедове, који je био мутевелија вакуфа Хума Шах Султане у Скопљу туторство je предато Несли Хан Хануми, кћери Алијиној, на основу решења које су донели мутесариф Санџака Ћустендилског Мехмед паша и скоп-ски кадија господин Ахмед. Написано 3 дана месеца Џемази-ул-Ахара лета хиџр. тисућу сто деветог, т.ј. 1697.

На стр. 53 скопског сиџила има под хиџр. год. 1169 (1755/6) забелешка где се међу сведоцима помињу поред скопског првака (ajan) Али бега, сина Салих агиног, и Али беg, кајмакам4 1) Хума Шах.

На истој страни тог сиџила налази се и ова забелешка која се такође односи на ову задужбину:

Хиџр. год. 1193 (1779/80) био je мутевелија са одређеним принадлежно-стима од вакуфа покојне Хума Шах Султане – лака joj земља – по праву рођеља и према вакуфским прописима Ес-сејјид Мехмед, син Сејјида Хусније и т.д.

На стр. 25 скопског сиџила налази се и ова забелешка:

Арапски

што у срп. преводу значи:

4 Звање кајмакам значи да je пом. Али бег вршио некакву дужност у вакуфу Хума Шах, као заступник тутора (мутевелије) или je био у тој задужбини књиговођа.



После смрти Сејида Мехмеда, који je био мутевелија вакуфа пок. Хума Шах Султане, по праву рођења и према прописима дотичног вакуфа, на његово место назначен je његов брат сејид Хасан и сестра му Фатима. 4 сафера хиџр. 1192, т.ј. фебр. 1779. године.

И на послетку у поменутом сиџилу има на стр. 11 још и ова белешка:

Арапски

што у српском преводу значи:

Од пореза су ослобођени: Џам-и-Атик Махала, Кучетиште, Драчево, Дер-вен Шушица, а од вакуфа Хума Шах: Шишево, Глумово, Седларево и Арнаут ћoj. Год. хиџр. 1266, т.j. 1849/50 год.

Изређали смо сва документа до којих смо могли доћи, а из којих се може понешто дознати о овом тур. споменику и задужбини везаној за његово име.

Да ли je оснивач овог вакуфа, Хума Шах Султан, сахрањена у овоме скоп-ском турбету није се могло утврдити. Из свију аката види се, напротив, да je Хума Шах Султан за живота подигла турбе у Бруси, а о овом скопском нигде се не говори. У Скопљу je основала вакуф са школом, странопријемницом, ставила у дужност својим људима из села Шишева да чувају и да се брину о каменом мосту на Вардару у Скопљу. О њеном, дакле, гробу да je у помен. турбету, не говоре пи-сани споменици, него једино неко тамно сећање скопских муслимана, засновано на чињеницама да je била удата и имала сина Хусеин Шаха, који je сахрањен у својој задужбини код џамије у селу, 7–8 км далеко од Скопља уз Вардар, које je званично имало његово име, а народ га прозвао Сарај. Најзад, да je имала у току дугог низа година, својих потомака у Скопљу који су наслеђивали право да управ-љају њеном задужбином.

Па ко je, дакле, Хума Шах Султан? Ништа теже нема у тур. историји но утврђивати идентичност истор. личности. Презимена се, у историјама и историс-ким документима, ретко бележе. Само по нека познатија историска личност има надимак, било по месту одакле je: Ерсек-заде, Соколли, Дукађин заде, и сл. или по некој личној особини: Кјебир (велики), Саgар (мали), Семир (дебели), Кара (црни), Хадум (кастрират), Коџа (стари). Најобичније се пише само име, ређе уз име и звање. Стога je врло тешко правити разлику међу њима, јер се истовремено појављује више лица истог имена и истог звања. У Скопљу на пр. од знаменитих историских лица, ктитора до данас очуваних задужбина и вакуфа, да споменем Мустафа пашу, који je подигао ону лепу џамију код старог турског хућумата, преко пута Казненог Завода. Из његове вакуфије и натписа на џамији дознајемо само то, да je био један од везира султанових, да je за време султана Селима I добио четири села у скоп. срезу: Булачане, Црешево, Храшко (можда садање село Раштак) и Батинце, поред места Брезнице и Дикова, у баштину и да je 925, хиџр. (т.ј. 1519/20) год. био већ мртав. Џамију je подигао 898 год. (1492/3). Код Хамера се, у његовој Историји Отоман. Царства, међутим, помињу за владе љутог султана Селима два везира под истим именом. Вел. везира коџа Мустафу пашу султ. Селим je дао погубити 918 (т.j. 1512) год.5 За владе истог султана 1514 (920) год.

5 Хамер, Истор. Отом. Царства књ. IV, стр. 336. тур. превод.



постао je везир Ћурсјаки бег Мустафа, учествовао je у биткама против Персије и у боју на Чилдирану, па je тај везир погубљен 22 јула исте године и на његово место дошао за везира дефтердар Пири6. Иначе још за владе султана Бајазида II, оца султана Селима I, кад je по други пут био вел. везир Ахмед Ерцеговић, поред њега je био други везир Мустафа паша, за кога Хамер7 вели да je пореклом Грк, да je 1489 (894) 13 марта ишао као изванредни посланик у Рим папи Александру Бор-џији (VI) и водио поверљиве преговоре да се убије султанов брат Џем, који je побегао од брата Бајазита, тада био папин заробљеник и држан у тврђави Св. Анђела. Овога Мустафу пашу Селим je дао џелатима да га удаве и тело му je ба-чено на улицу8. И пре Бајазида помиње се, још за владе султана Мурата II, у бор-бама по Албанији против Кастриотића Скендербега9, негде око 1449, Мустафа паша и Фирдуз паша. У једном таквом нападу Скендер бег je заробио Мустафу пашу са још 72 угледна Турчина, те их je морао султан откупити за 25.000 дуката.

Таква збрка влада код Хамера, а код тур. историчара je још горе у томе погледу. Тамо се сваки час једноимене личности мешају и дела једнога приписују другоме и обратно.

Наведосмо овај пример са Мустафа пашом не случајно, но што нам je за решење постављеног питања било потребно. У напред наведеним документима речено je да je Хума Шах била супруга Мустафа-паше. Да није може бити њен муж био баш један од ових Мустафа паша, онај кога код Хамера налазимо још и за време Мурата II, који je био везир за владе Бајазита II, поменут под именом коџа Мустафа паша, пореклом негде из околине Сереса, код Амфипола, а син једног тамошњег грчког свештеника10. Један млетачки извештај каже за њега:

Era Mustafa della terra di Seres apresso Amfipoli, nati di un sacerdote greco, huomo d᾽ingequo acuto, malitioso e sempre vendibile, le quali imfirmita d᾽animo esso mistrava bene – nella maligna quarta durae.

У скопској вакуфији Мустафа паша je син Абдул Керима или Абдулаха, што арапски значи роб божји, син Бога Милостивог; а то je jeдно од имена, које су узимали место имена свога родитеља многи гласовити потурчењаци.

Нигде нисам нашао забележено да je Мустафа паша био царски зет, а то се није тајило, него нарочито истицало. Према томе Хума Шах Султан не знамо чија je. Не изгледа да je била царска кћи или царска сестра, можда je била каква прин-цеза по женској лози, кћи какве султаније.

Од војсковођа турских и државника који су живели у Скопљу и оставили задужбине знамо поуздано да je Jaxja паша био зет султана Бајазита II. У вакуфији џамије у махали званој Хаtунџиклар у Скопљу, којој џамији je ктитор Jaxja па-шина кћи Хана, спомиње се као њена сестра пок. Хума, за коју се каже арапски да je сахрањена fi kurb-i- ebi- ha Jahja paša, т. j. близу свога оца Јахје паше. Мени

6 Ibid. стр. 132, 142.7 Op. cit., стр. 263.8 Ibid., стр. 103–104.9 Op. cit., стр. 245.10 Op cit., књ. IV, стр. 247.



није познато где je сахрањен Jaxja паша, који има y Скопљу једну од највећих џамија и оставио je велики вакуф чију сам вакуфију објавио у срп. преводу у часопису Јужна Србија.

Поменута вакуфија џамије Хатунџиклар писана je хиџр. 917 у почетку месеца Мухарема, т.j. 31. марта 1511 г. Да напоменем joш, да je и Мустафа паша, ктитор напред поменуте џамије што се налази прекопута од Казненог Завода у Скопљу, кога ja сматрам да je био муж Хума Шах Султане, и имао, према његовој вакуфији, четири кћери које су се звале: Хума, Хани, Шахземан и Умми. Само гроб ове последње сам нашао у дворишту иза Мустафа пашине џамије. Гробница je богато украшена мермерним плочама са прекрасним натписима на арапском и персиском језику, што ћe се саопштити у расправи о Мустафа паши и његовом вакуфу у Скопљу. На жалост, на надгробном споменику није записана година њене смрти, али свакако биће после очеве смрти, jep у натпису помиње се ова госпа као усопша и pоgибша. Може бити да се ту рекло оно што се није смело рећи у надгробном натпису Мустафа паше, на његовом турбету поред његове џамије које je досад остало сачувано.

На основу напред наведеног судског документа до краја XVII в. Генеа-лошки овако су се ређали потомци Хума Шах Султане који су њеним вакуфом управљали: Хума Шах Султан, њен син – Хусеин Шах бег, његова кћи – Васви Хан Ханума, њен син – Касум Чауш, његова кћи – Несли Хан Ханума, њен син – Али бег и његова кћи – Несли Хан Ханум.

БУРМАЛИ ЏАМИЈА

Ускоро после турбета Хума Шах Султане порушена je и џамија Бурмали, тако названа по сврдласто изведеном мунарету њеном. Уклоњена je 1925 да на-прави место палати официрског дома.

Турбе Хума Шах Султане било je у непосредној близини са овом џамијом. Beћ по тој чињеници лако je претпоставити да су ктитори ових двеју задужбина били у некаквом сродству.

Бурмали џамија разликује се донекле стилом и израдом од већине турских споменика у Скопљу. Beћинa из ранијих векова џамија у Скопљу одликују се високим, танким стубовима, издигнутим луковима са шиљком у темену. Камено-рез им je у облику стилактита, висећи, врло сложен гипкаст, капител минарета je исто тако украшен стилактитима, претежно арапским.

Бурмали џамија, напротив, израђена je била здепасто, са стубовима на фасади кратким и јаким. Кров joj je био једноставан, са три једнака коритаста свода покривена оловом. Цела je зграда била врло једноставна и у многоме, по конструкцији, подсећала je на Куршумли хан.

Спољашња орнаментика, начин зидања (прављене су касете од цигаља у које je полагано крупно камење у малтеру), подела џамије на три дела, све то под-сећа много на византиске и наше старе цркве, с разликом том што je код цркава



средњи део био редовно највиши, а бочни делови су нижи, док су код ове џамије била сва три дела једнака по величини и једнако висока.

Симс je имала тестераст, што je одлика арапског стила, а шаре су биле упрошћени меандер.

Ова мешавина стилова и украса изведена je била врло невешто; а могло би се претпоставити да су џамију градили мајстори који су зидали и хришћанске богомоље, па и нехотице отуда уносили по где што. Да напоменемо само, да су у сводовима, кад су рушени, нађене цеви од печене земље, стављене тамо, ради акустике. Исто тако између капитела и лукова били су дрвени крстови спојени у средини великим ексером од кована гвожђа; они су, вероватно, употребљени да даду већу еластичност у случају земљотреса.

Спољашњи облик мунарета дао je име овој џамији и док није порушена мало je муслимана у Скопљу знало ко jy je подигао и кад. Над главним улазом у џамију налазила се узидана камена плоча, трему окренута, са испупченим у ка-мену изрезаним арапским словима, на којој пише:

Арапски

Преведено на српски значи:

Ову џамију сагради ради Бога, који светове васпитава и поправља и који грехове прашта, Мехмед бег, заповедник ратника и бораца зa веру, који поражава многобошце (мушришј) и кривоверце (кјафир).

О, ти боже, који си од милостивих најмилостивији, ти нам буди милостив! Сврши се у месецу зилхиџе године хиџр. девет стотините, т.ј. месеца јула 1495 год.

Та се плоча налази данас у лапидарију Музеја Јужне Србије у Скопљу.

Опет има тешкоћа, као и код Хума Шах Султане; питање je: ко je био овај Мехмед бег? Из овог натписа се тако мало дознаје о њему.

Да бих могао штогод ближе дознати о ктитору ове џамије обратио сам се имаму њеном, шеиху Шерифу, који има кућу близу џамије. У рукама његовог брата Ћамила Атала-а видео сам неколико берата којим су постављане xoџe из њихове породице за имаме ове џамије. На жалост ни један од тих докумената није старијег датума, па ипак у једноме од њих из хиџр. 1281 год. ова се џамија зове Karleli Mehmed paša, у другом опет: Karli-ili Mehmed paša. У једном трећем, узгред се напомиње да je вакуфија ове исламске богомоље изгубљена.

И ако je вакуф ове џамије угашен, некидашњи службеници њени су ми казивали да je и ова џамија, као многе друге у Скопљу, имала велики и богат ва-куф. Тврдили су ми да je њој некад припадало све оно земљиште под дућанима на левој обали Вардара до имања цркве св. Димитрија. Како je тај вакуф временом ишчезао и како je то земљиште постало приватна својина, није ми познато, ма да Ћамил Атала тврди да je овај вакуф, пре ослобођења, добијао неки незнатан при-ход од земљишта на коме су подигнути дућани преко пута цркве св. Димиtрија. Земљиште je ово било т. зв. мукаtаали, т.ј. зграде подигнуте на вакуф. земљишту, а за чије се je земљиште плаћала нека врста сталног закупа – мукаtа. После се и то



изгубило и сопственици зграда постали су прећутно дефинитивни власници и земљишта на коме су им биле подигнуте зграде. Ово причање није без основа.

Евлија Челебија, у своме путопису – Сејахаt-нама, књ. 5, стр. 556, такође спомиње ову џамију. Зове je Карло заде, а налази je преко пута од великог моста на реци Вардару. Он помиње и једну медресу, која je била поред ове џамије и издржавала се од њеног вакуфа. Евлија Челебија за њу вели: да je једна од нај-знатнијих поред медреса Исхак бегове, Иса бегове и Jaxja пашине.

Око џамије, све до Вардара, било je некад турско гробље, па je највећим делом уништено кад je грађен кеј поред Вардара. У том гробљу, казивали су ми неки тамошњи Турци, био je и гроб оснивача Мехмед бега – Карло заде, па je са осталима и њега нестало.

У скопском сиџилу на стр. 15 има забелешка:

Молба муслиманског грађанства и мутевелије и имама Сулејмана ефендије да се обнови вакуфски иметак вакуфа Карли Огли Мехмед бега на оној другој страни (преко)11. Вакуфски новац проведен je кроз протокол вакуфског одељења хиџр. год. 1135, т.ј. 1722/3.

У истом сиџилу на стр. 39 помиње се још једном ова џамија и њен вакуф у хиџр. год. 1149, т.ј. 1736/7: Сулејман Халифа, мутевелија вакуфа Карли Огли Мехмед бега, који се вакуф налази у Скопљу; одређена je мутевелиска плата две аспре дневно12.

На тој истој страни сиџила, овом напред споменутом Сулејману Халифи, одређено je из вакуфа џамије Карли огли Мехмед бега у Скопљу, као главном муезину (ser mahfil), по 4 аспре дневно, а хатибу дневно по 5 аспри (акче).

Досадањим излагањем утврдили смо само то, да je ктитор ове џамије при-падао породици која je била позната под надимком Карло заде, Карли или или Карло оgли. Оно прво би значило Карловић, ово друго из земље Карли или или Карлиилац, а треће син Карлов.

По старој тур. административној подели земље био je један санџак који се звао Карли или. Назив je тај одавно заборављен. Прелиставајући истор. Ашик паше, – Ашик pаша заде tарихи – у издању цариградског друштва за изучавање тур. историје, на стр. 62, у глави где се говори како je Султан Мурат 1, после смрти Лала Шахина звање беглербега дао Кара Тимур-Ташу налази се и ово: Кара Тимур Таш стиже у Серез-вилаеt, па одатле упути се на Арнауд-вилајет и са много војске стиже у Монасtир, чији се житељи покорише и подвезаше харач да плаћају. После тога дођоше у Селаник-вилает и доспеше чак до Карли или, који и заузеше. Ово се освојење догодило хиџр. год. 787, т.ј. 1385. На стр. 152 каже исти писац говорећи о походу Махмуд паше Абоговића хиџр. год. 864, т.j. 1459, против Mopeje: Махмуд паша тад стаде и очекну док султан не дође. Састадоше се и заједно пођоше. У том походу освојише градове: „Лондар, Левиндар, Маснурија и

11 Свакако се мисли на десну обалу Вардара пошто je ван сваке сумње сиџил писан негде у старом Скопљу, на левој страни Вардара.

12 У ово доба 120 акча (аспра) вредило je 1 грош, a тадашњи грош вредио je отприлике колико данас једна фунта, тур. зл. лира. Две аспре према томе вредиле су тада око 5 наших данаш-њих динара.



Јалдиз“. Најпосле у овом освојено je још шест градова. Сви ти градови припадали су Мореји, а сад се они зову Карло оgлан лери. И њиховим животима учинише крај. После пређоше у Аgрибоз-нахију, т.ј. Евбеју, те по том и њој запечатише судбину, (т.ј. побише све). Све je то било 864 хиџр. год. за владе Мехмеда Хана13.

К. Јиричек, у својој Историји Срба књ. II, на стр. 133, каже да je Мурат оставио у Етолији четири ванбрачна сина Карла I, да управљају. Да нису то они које Ашик паша заде зове Карло оgлин лери? За тим вели (стр. 156), да je султан Мурат II, после смрти епирског деспота Карла II Токо, кренуо против његова неја-ког сина Леонарда III. Он освоји Арту и деспотове територије у Епиру, које се од тада, 1449 год., као турска провинција звала Карла или, т.j. Карлова земља, а поро-дица Токо беше ограничена на острва. Најпосле да споменем joш и то да се данас у Тесалији Карла зове једно маларично језеро, слично нашем Катлановском, што се налази у завичају Риге од Фере измећу Велестине и Ларисе, вероватно опет у вези са овим Карловићима.

На овај начин, надам се, утврдили смо порекло презимена овог оснивача наше бурмали џамије. Остаје нам да расправимо носи ли Мехмед бег тај надимак по томе што je на неки начин потомак од ове куће Карловића, некадашњих епир-ских деспота, или га je добио по томе што je он или неко његов служио у области Карла-или?

Соколи Мехмед паша се тако звао што je био родом из села Сокола на Лиму у Херцеговини; велики везир Ахмед паша носио je презиме Ерсек-заде, што je био син Ерцега Степана; а везир Ахмед Дукађин заде, што je био од Дукађина. Међутим ктитор оне џамије и текије у Чаиру, на излазу из Скопља, зове се Кача-никли Мехмед паша, и то зато што je био у некаквим сродничким везама са Koџa Синан пашом, освајачем Јемена, омиљеним војводом напраситог султана Селима, који je паша у качаничкој клисури створио, садањи Качаник, подигавши џамију, хан и хамам.

Немамо података за дефинитивно расправљање овога питања, као што не знамо ништа више ни о томе шта je био овај Мехмед бег у царству турском, ни кад je и како умро. Као што ћe са из даљег расправљања видети он je у Скопљу имао једног сродника. То je Хусеин Шах и преко њега у сродству je био и са Хума Шах Султаном, те je стога разумљиво што je турбе њено било уза саму његову џамију.

ХУСЕИН ШАХ

У скопском сиџилу, на једном месту, писац или преписивач забележио je ово:

13 Мунеџим баша, у Недимовом тур. преводу књ. III, стр. 382, ставља овај догађај у годину 869. А по њемy се Карли-или зове предео који je те године у Мореји освојио Махмуд паша. И Соллак заде, у својој историји стр. 231, овај догађај ставља у хиџр. год. 869 па каже: Султан беше наредио да се освоје од „Френк“-а градови по Мореји, који још нису били освојени. И тако освојише: „Месури, Месират, Лизос, Јелдус“, који се и сад зову Карли-или.



„На два сата хода од Скопља, на реци Вардару има једна ћyпpиja. У бли-зини тога моста, у селу Хусеин Шах има џамија опустела вакуфа. Зграда џамије je дивна уметничка зграда. Поред џамије има једно турбе, а око ових задужбина велики je простор испуњен муслиманским гробовима. И ова џамија носи име Хусеин Шах...“

Мало иза тога у истом препису скопског сиџила има и ова забелешка: „Према забелешкама које се находе у сиџилу, Хусеин Шах бег био je санџак-бег Карли-или санџака. Око хиџр. 95014 год. изгледа да je умро“.

Још на једном месту у сиџилу нашао сам записано: хиџр. год. 1182. (т.j. 1768/9) Хусеин Шах бин Карли, т.j. Карловић.

Село у коме се налази ова џамија наш народ зове Сарај.

Не зна се кад je џамија опустела. Свакако доста одавно. У помињаном сиџилу има још оваквих белешака:

„На западу од Скопља, удаљено два часа хода, у читлуку села званог Ху-сеин Шах, на друму који води за Тетово, на оpусtелој џамији на којој зјаpе враtа и pрозори оtворени, налази се натпис који говори кад je ова светиња подигнута“.

На стр. 44 скопског сиџила има забелешка још из год. хиџр. 1160 о скидању (или кpaђu) олова са џамије Хусеин Шах.

О постанку ове џамије говори натпис, који je у камену плочу уклесан и над главним улазом у џамију узидан, мада je писан после ктиторове смрти. – Taj нат-пис изгледа овако:

У српском преводу гласи:

„Темељ постави покојни господин Хусеин Шах и сазидају за живота свога. Основ joj положи Бога ради, који изображава светове. Овај дом je за оне који кла-њају. Хвала ономе који чини највише милости. Овој џамији одредих датум: „Ово je зборно место за оне који добро чине. Дом je за оне који се моле“.

По ебџед-рачуну излази 961 хиџр. година, (т.ј. 1553/4). Meђу тим доцније неко je подвргао ревизији овај рачун, пa je нашао да рачун није тачан те je с тога у десном углу плоче са натписом дописао: убоги je исправно годину у 985, т.j. 1577/8 године. Над главним улазом турбета, што стоји на западној страни од џа-мије, опет на узиданој мраморној плочи, урезан je овај натпис:

слика 7

Он у српском преводу гласи:

„Џамију и медресу сагради ктитор задужбине, праведни господин Хусеин Шах бег, који je начелник просвећених, бога ради, т. j. ради тога да се једнобошци Богу моле. Душа му чиста одлете на онај свет. Бог нека му место начини у рају. Храму датум изрече скрушени Федаија: „О, боже светова, помилуј“!

По ебџед рачуну излази година 973, т.j. 1565/615.

14 Као што ћe се из ниже наведених докумената видети ова година смрти Хусеин Шаха није тачна, а преписивач ју je позајмио из дела Мехмед Суреја: Сиџил-и-Османа, књ. 2, стр. 183.



Kao друге старије џамије тако je и ова имала свој вакуф, који се одавно угасио и без трага ишчезао, можда још онда кад je опустела, приликом продирања аустриске војске под Пиколоминијем или прилаком каквих других незгода после тога. Beћ из натписа на турбету Хусеин Шаха види се, да je поред џамије подигнута била и медреса. Данас од те медресе нема трага, но у скопском сиџилу на више места има помена.

О овом вакуфу и задужбинама Карловића Хусеин Шаха навешћемо само најважније детаље, потребне за реконструкцију слике о изгледу ове задужбине у Сарају.

На стр. 43 скоп. сиџила под год. хиџр. 1133 (т.j. 1720/21) записано je:

„Мустафа, син Османов, назначен je за имама џамије, коју je подигао по-којни Хусеин Шах бег у селу у околини Скопља, са платом од 12 аспри дневно“.

Опет тамо исте године:

„Ибрахим, син Хуснијин, постављен за хабита, са платом која му следује од вакуфа Хусеин Шах беговог, a који се налази у селу истога имена у околини Скопља.

На истој страни и под истом годином има и ова забелешка:

„Ваиз (предикатор) џамије и вакуфа села званог Хусеин Шах, који je био са платом од 10 аспри дневно, Мустафа, син Алијин умро je. Пошто je и његов рођени син Мустафа умро, то je звање додељено Исхаку“.

Односно имања овог вакуфа у скопском сиџилу на стр. 51 има ова забе-лешка :

„Као имовина вакуфа џамије Хусејин Шах продато за 32 гроша и то: на граници хатара села Рахче један плац опустеле воденице и 10 дубећих ораха, једна

15 Moj пријател, г. Јосиф Михаиловић, архитекта, дао ми je ово мишлење о архитектонској вредности ове задужбине Хусеин Шаха:

„Џамија у Сарају један je од ретких примерака ове врсте, који су се очували на нашем територију. Kao и код свих правих уметничких дела, њена je лепота у простоти. Основа joj je квадрат, којега четири обимна зида, зарубљена при врху њихова сучељавања, чине прелаз ка осмоугаоном постољу за кубе које га покрива. Три реда отвора од којих десни са благим ожи-валним луком, израђеним од наизменичног ређања опека и камења, поређана на свакој страни у виду троугла, и који својим димензијама још више појачавају стабилност зграде, као и мали испуст главног венца сада покривеног ћерамидом, једини су архитектонски елементи на њoj. На равним зидовима од тесаног камена нема ништа више да се види. При свем том складни однос отвора према маси, прости, али вешто изведени прелаз квадрата у осмоугаоник, карактеристичан кон-траст витког минарета са масивношћу остале зграде, дају тако пријатан утисак, да чак и позна-ваоци ствари не могу лако да одвоје очи од овог лепог архитектонског објекта, који при том и својом унутрашњом конструкцијом привлачи пажњу, јер прелаз из квадрата у куполу није изведен преко пандатива, већ помоћу тромпа (ниша).

Као што je напред споменуто, овај споменик je одавно опустео. При садањим околнос-тима, за њ, као и за многе друге ове врсте, може се рећи да je осуђен на скору коначну пропаст. Намеравана пруга Скопље–Тетово пројектована je, чини ми се, да прођe скоро поред самих зидина ове џамије.

Није исте архитектонске вредности и турбе поред џамије, које je, очевидно, грађено доц-није и од много невештијих мајстора.“



њива од два шtрбаља16 и једна ливада велика четири кола17 сена. Ово je записано хиџр. 1109, т. j. 1697/8.

На стр. 15 сиџила каже се, да je мудериз медресе вакуфа славног добро-твора Хусеин Шаха у Скопљу шеих Мустафа, син хаџи Сулејмана, као мутеве-лија, како новца тако и осталог иметка, поменутог вакуфа протоколисао у вакуф. одељењу вакуфски новац првог дана месеца сефера хиџр. 1136 год. т.j. септ. 1718.

Арапски

О животу овог вакуфа говори и овај препис царскога берата, који се сачувао у скоп. сиџилу на стр. 27:

„Пошто je умро Ес-сејид Хасан, мутевелија вакуфа џамије покојног Хусеин Шах бега, пocтojeћeг у Скопљу, a који je потомак завештача овог вакуфа и био мутевелија на једној половини његовој, са плаћом од једне аспре дневно. Будући je на тај начин његово место упражњено, то je на представку скопљанског кадије нашег господина Јегјен Мустафе – бог нека му науку умножи – Ес-сејид Муртеза, син Ес-сејид Мехмеда, који притежава и на чије je име написан овај царски фер-ман, а који je потомак завештача овог вакуфа – нека му се слава и величина ум-ножи – као способан и заслужан и кадар да отправља вакуфске послове, молио да му се преда туторство и над оном другом половином, осталом без мутевелије. На основу те молбе, а и кад ми je изнет један царски ферман датиран под 7 месеца Рамазана хиџр. хиџр. год. 1097 (т.j. 29/VII 1685), којим je молиоцу додељено по-часно звање, милост царства ми издаде му овај берат и заповедих да именовани потомак завештача вакуфа Ес-сејид Муртеза син Ес-сејида Мехмеда – нека му се слава и величина умноже – заузме упражњено место мутевелије оне половине вакуфа чији je мутевелија умро и под условом да врши све дужности, има права да прима за ту дужност од вакуфских доходака по једну аспру дневно. Тако нека ти je на знању и да верујете светом ми царском знаку.

Написа се месеца Рамазана 17 дана хиџр. год. 1190“, т.j. 2 новембра 1775.

Најзад, на стр. 25 овог сиџила забележено je:

„На име тимара (тимар бедели) од читлука Хусеин Шах бег да се да Зех-рабу, сину Јакубову, потомку Хусеин Шаха“.

А на стр. 32 сиџила хиџр. год. 1188 (т.j. 1774/5) помиње се у селу Хусеин Шаху, скопска каза, једна воденица од пет каменова, која припада вакуфу покој-ног Хусеин Шах.

Напред je речено, да je око ове џамије у своје време било велико гробље муслиманско. Током времена, нарочито од 1912, надгробно камење je поломљено и однесено тако да je сад остало joш само неколико гробова обележених мрамор-јем непосредно око џамије. По свему судећи то су гробови сродника ктитора

16 Арап. дirbal, pl. дarabil, значи решето. За време старе турске управе gрбаљ се узимао као мера за земљу. 1 гирбаљ = 2 шиника = 1 кила = 20 ока. Или управо то је количина жита којим се може да засеје један дунум земљишта.

17 Очевидно да је у то доба тако мерена величина ливаде, према томе колико се кола сена убере. Сада се понегде као мера за ливаду узима косац или коса т.ј. према површини коју један косац за дан покоси: од две, три и т.д. косе.



овога храма. Овде ћемо изређати све важније старије натписе на надгробним споменицима и неке које смо нашли на зиду од џамије испод садањег малтера, које су записивали некадашњи службеници џамије или случајни посетиоци.

На мермерном надгробном камену клинастог облика испред улаза у џамију пише:

Арапски

T. j.: Бог да прости! „Покојни Али бег, син Хусеин Шах бега. (Престави се) у почетку месеца Мухарема хиџр. године 991, т. j. почетак друге половине јануара 1583.

На надгробном мермерном белегу опет клинастог облика код мунарета са Ј. 3. стране има овај натпис:

Арапски

Т. ј.: Бог да га прости! „Усопши, благоупокојени Али ага, син Хусеинов. Случи се месеца Реџеба год. хиџр. 1032“, т. j. друга половина априла 1623 год.

На надгробном камену, што се налази у некадањ. дворишту с десне стране од главног улаза у џамију пише:

Арапски

T. j.: „У име оца. Блаженоупокојени Зејнел бег, син Ибрахим Чауша. У почетку месеца Зилхиџе хиџр. године 1075“, т. ј. прва половина Јуна 1665 год.

На зиду, с предње стране џамије, код главног улаза, на старом малтеру, неко je написао калиграфски:

Арапски

T. j. „Из изрека Мухибије Скопљанца: | О људи, Будите свакоме подножје, | Од Бога се надајте, Угушите сујету, | Будите са свачим задоволни“.

На другом једном месту код улаза у џамију, на старом малтеру, исписаном и вештом руком написано je:

Арапски

T.j. „Написао Мехмед Скопљанац чувен по имену из Бали“.

На послетку опет на зиду записано je и ово:

Арапски

T.j. ...„Бог нека узвиси свачију вредност. Мехмед Ускјуби“.

*

Вакуфи Хума Шах Султане и Хусеин Шаха Карловића имали су поред других културних сврха, као што су издржавање школа и странопријемница, и ту да одржавају у исправном стању и мостове у Скопљу и y Сарају на Вардару. Но пошто су из непознатих узрока ови вакуфи рано почели пропадати, то je и брига око одржавања тих важних саобраћајних средстава прешла на државну касу. У



скопском сиџилу, на стр. 28 и 29, сачувани су преписи двају аката који нам то по-казују. Под год. хиџр. 1147 (т.j. 1734/5) има овај царски указ упућен Ћустендил-ском Санџак бегу:

„Цењени пашо мој, односно ћуприје, о којој je реч, ви ћете лично прегле-дати, настојећи и пазећи да се државној каси не наноси штета излишним изда-цима. Осим тога сазнао сам да je и ћуприја, позната под именом Хусеин Шах, порушена, те и њу ћете дати лепо прегледати, па о резултату известити и пред-рачуне ми послати“.

Извештај о прегледу моста у Хусеин Шаху на Вардару гласио je:

„Мост који je подигнут на реци Вардару у близини села Хусеин Шах, у кази града Скопља, joш раније знатно je порушен. Будући je овај мост на друму, садање његово стање узрок je многим мукама и незгодама за становнике града Скопља и уопште за путнике. А кад надође вода дешавало се да се понеко и удави. На основу царског фермана, по коме je наречено да садањи беглербег ћустендил-ског санџака, његова екселенција Jaxja паша изврши увиђај и поднесе Цариграду предрачун колика je сума нужна зa његову оправку, поменути je паша лично изашао на лице места, па je у друштву са Муслиманима који се у грађевинарству потпуно разумеју и са Хришћанима протомајсторима Гигом, Николом и Танасом, који су градили видински град, проучио ситуацију. Нађено je зa најумесније, да се та ћуприја подигне на истом месту где je и пре била у дужини од 250 аршина. Пошто je све премерено и прорачунато утврђено je, да je потребно 15.306 гроша и 80 аспри, узевши ту у рачун: камен, креч, хоросан, грађу, гвожђе, олово, мајсто-рима зa руке, зa раднике и све остало. Предрачун je овај стваран и није узето у њега ништа што би било непотребно, изнимно или сувишно. Предрачун je овај израђен у споразуму и једногласно са свима који су били у комисији, a поједино-сти се виде из овде приложеног детаљног предрачуна.

Написано 22 дана месеца Зилкаде хиџр. год. 1147“18, т.j. 5 априла 1735 год.

Бићe, уверени смо, од интереса за наше архитекте и инжињере, зато овде доносимо и тај детаљни предрачун који je комисија израдила за оправку моста на Вардару код села Хусеин Шах:

1. За растову грађy, потребну за сантрач, дужина 65, ширина 40 аршина, рачунајући у четвор 2.600 à 9 – свега 23.400 аспри.

2. За зидање у малтеру темеља моста дужине аршина 65, ширине 8, висине 2, рачунајући четворно 520 à 1.040 – свега 104.000 аспри.

3. За 4 свода на мосту од тесаног камена, са назитком за изравнање сводова дуж. 65, ширина 6 и висина 10 аршина, рачунајући четворно, по одбитку шупљина у сводовима, аршина 2.904 à 200 – свега 580.800 аспри.

4. Тесани камен ван грађевине моста, рачунајући четворно аршина 300 à 240 – свега 72.000 аспри.

18 Турски текст гласи:

Арапски



5. За две ограде, по одбитку лица од полу тесаног камена, и заједно са зас-тором дужина аршина 60, ширина 6, висина с предње стране 6, рачунајући чет-ворно аршина 2.160 à 200 – свега 432.000 аспри.

6. За четири крила овога моста од полу тесаног камена, са унутрашњом озиданом страном, дужина аршина 200, ширина 22, висина 3, рачунајући у четвор 1.500 аршина à 120 – свега 180.000 аспри

7. За две ограде од тесана камена, дужина аршина 1, висина 1, рачунајући у четвор 120 à 400 – свега 48.000 аспри.

8. За ковано гвожђе, олово за заливање и друго гвожђе за 100 кантара19 à 540 – свега 54.000; за олово 100 кантара à 1.320 – свега 132.000 аспри.

Укупно аспри 1,836.800 или 15.306 гроша и 80 аспри.

Да напоменемо овде joш и то, да je кад je овај предрачун састављен, т. j. хиџр. 1148 (1736 год.) био румелиски валија Ебу бећир паша, скопски кадија Ел хаџи Махмуд, а санџак бег скопски Хусеин Махмуд паша заде из Ђаковице, који je био санџак бег призренски, а скопски санџак држао као арпалук.

Најзад на стр. 30 сиџила скопског има и ова забелешка у вези са оправкама мостова на Вардару:

„Трошак који je учињен по рачунима за велики мост у Скопљу – 28.816 и 2“ – прва цифра je, без сумње, у грошевима, а друга у аспрама.

За мост Хусеин Шах – 150.615“.

Ова напомена je у сиџилу учињена код год. хиџр. 1233, т. j. 1817/8. Тада су били у Скопљу мутесариф Мехмед Али, шеф фин. управе (назир) Ибрахим бег и Хасан бег, кадија Мустафа, румелиски валија био je Селим паша и опет мутеса-риф скопски Малић паша.

Очевидно je, да je ова белешка погрешно везана за 1233. – Не може бити да су исте године била два мутесарифа, сем ако су брзо један другога сменили.

Изложили смо довде све податке о овој задужбини, до којих смо у Скопљу могли доћи. Остаје нам да се позабавимо још питањем: Ко je био Хусеин Шах?

Напред, говорећи о Хума Шах Султани, речено je да je он био њен син. По томе што je и он носио презиме Карло или, Карло заде, као и Мехмед бег, сасвим je вероватно да су били некакви сродници, можда синовац, пошто се из наведених натписа види, да je Мехмед бег, будући велики војвода и прокушани ратник за веру, у год. 900 већ саградио своју задужбину, бурмали џамију, а Хусеин Шах je своју подигао тек 960 година. Њихово се сродство у осталом види и по томе што je вакуф матере Хусеин Шаха готово помешан са вакуфом Мехмед бега Карло заде; и по томе што су пољска добра тих вакуфа у истом крају на горњем Вардару између Треске и Вардара.

Ми смо напред, расправљајући о пореклу Мехмед бега, изнели две хипо-тезе о постанку њиховог презимена Карли или, Карло заде. Што се тиче Хусеин Шаха из тур. историје знамо, да je доиста био санџак бег у Карли или, Мунеџим

19 Старе турске јединице за мерење тежине биле су: чекија = 4 кантара, – кантар = 44 кије или оке, – кија, ока = 400 драма, – драм = 4 денка, – денк = 4 карата, – карат = 4 зрна пшенична.



баш и у својој раније помињаној историји књ. III, стр. 494, прича како су хриш-ћански савезници напали, с мора и са сува, на Превезу са 80 бродова, док je руме-лијски беглер бег с војском био заузет у Карабогданској против војводе Петра, год. 945, 6 ребул евела, т.j. 8. авг. 1538, стиже Хусеин Шах са својим Санџаком и „после огорчене борбе, Божјом помоћи победи и небројене хришћане посече“20.

Хиџр. 944 год., управо неколико месеци пре овог подвига Хусеин Шаховог у одбрани Превезе, турска je војска оперисала у тим крајевима против Млечана и других Хришћана, и том се приликом одликовао у бојевима Мехмед бег, син смедеревског санџак бега Јахја паше и Мехмед бегов син Арслан бег, доцније чувени Килич Арслан, кога je Соколовић Мехмед паша дао погубити у царском логору за време битке под Сигетом. Мехмед бег Jaxja Пашић je са сином, нешто јунаштвом а више лукавством, успео тада да сатре једну читаву хришћанску вој-ску од 20.000 људи.

За овај њихов подвиг добили су од цара санџак на управу, a њихов отац Jaxja паша добио je у знак особитог признања од султана сабљу и богато украшен кафтан21.

Овај податак наведосмо узгред ради тога што су и Jaxja паша и Мехмед бег заједно са Килич Арсланом Скопљанци и по нашем мишљењу, по Хума Шах Султани, сродници са Хусеин Шахом.

Glisa ELEZOVICTROIS MONUMENTS TURCS À SKOPLJÉ.

HUMA SAH SULTAN

Résumé

M. Gliša Elezović, inspecteur du Ministère de l'Instruction publique en retraite, expose dans cet article l'histoire de trois monuments turcs du XVe siècle qui se trouvent à Skopljé:

La turbe de Huma-Šah-Sultan, monument commémoratif d'une princesse turque, qui fit don de plusieurs villages pour l'entretien et la restauration du grand pont de pièrre (Pont du tsar Dušan) à Skopljé.

La mosquée de Burmali, bâtie à Skopljé par Mehmed-pacha, Karli-Zade, en 1495 et détruite en 1925 lors de la construction du Cercle militaire.

La mosquée et la turbe de Hussein-Šah, monument élevé dans le village de Saraj, près de Skopljé par Hussein, Karli-Zade, descendant de la dynastie maure de France nommée Toko, du XVe siècle; Hussein laissa des villages pour l'entretien du pont qui se trouve à côté de sa mosquée, sur le Vardar. Ladite mosquée est restée en

20 То исто и код Соллак заде стр. 496.21 Мунеџим баш, књ. III, стр. 493, 494.



ruines depuis le sac de Skopljé et des environs par l'armée autrichienne à la fin du XVII е

siècle.

Сл. 7. – Натпис на турбету код Хусеин Шах џамије.


Documents

10-11 - G. Elezovic - Turski Spomenici u Skoplju I