TERITORIJA U MEUNARODNOM

PRAVUPRAVU

DRAVNA TERITORIJADeo povrine zemlje, sa pripadajuim delom podzemlja i p j , p p j p jvazdunog prostora, kao i (za drave s morskom obalom) odgovarajuim pojasom mora, morskog dna i njegovog podzemlja

- prirodne i ugovorne granice - vazduni prostor, more i morsko dno podleu

dreimu meunarodnog prava - Faze utvrivanja granice:1) klj i j d1) zakljuivanje osnovnog meunarodnog ugovora2) osnivanje meovite komisije (nekada i meunarodne)

Afrika i Latinska Ameraika naelo uti possidetis SFRJ Afrika i Latinska Ameraika - naelo uti possidetis SFRJ -Badenterova komisija

MEUNARODNE REKEIZVORI

Prva kodifikacija renog prava - BekiPrva kodifikacija renog prava Beki kongres (1815)- meunarodne reke su slobodne za plovidbumeunarodne reke su slobodne za plovidbu- trgovaki promet na rekama se ne moe zabraniti- naplaivanje dabina mora biti jednako za sve ap a a je da b a o a b t jed a o a s e

brodove- Konvencije o reimu plovnih puteva j p p

meunarodnih reka (1921)- Konvencija o pravu korienja meunarodnih j p j

vodenih puteva u neplovidbene svrhe (1997)

PLOVIDBA NA DUNAVU(Rajna, Kongo, Niger)

Pariski mirovni ugovor (1856) - Evropska komisija i Komisija pribrenih drava

Definitivni Statut Dunava - Pariz 1921 Konvencija o reimu plovidbe na Dunavu -Konvencija o reimu plovidbe na Dunavu

Beograd 1948 - (Bugarska, ehoslovaka, Jugoslavija Maarska Rumunija SSSR iJugoslavija, Maarska, Rumunija, SSSR i Ukrajina i kasnije Austrija)

REIM PLOVIDBE NA DUNAVUk kDunavska komisija

Plovidba je slobodna i otvorena trgovakim brodovima i robi svih drava na Plovidba je slobodna i otvorena trgovakim brodovima i robi svih drava na bazi ravnopravnosti

Ravnopravnost u plaanju lukih i plovidbenih taksi i uslova trgovake plovidbeplovidbe

Zabranjena je kabotaa - pravo stranih brodova da ukrcavaju ili iskrcavaju teret izmeu luka jedne iste drave Sl b d l idb t ji t b d li ij k i k i d Sloboda plovidbe ne postoji za ratne brodove, policijske, carinske i druge dravne brodove

Ratni brodovi pribrenih drava mogu uploviti u sektore Dunava na t it iji d ib d i iit l t t it ij lteritoriji druge pribrene drave samo uz izriitu saglasnost teritorijalne drave.

Pribrene zemlje su dune da svoje delove Dunava odravaju u plovnom t j d t b d k k bi il d k i jstanju, da vre potrebne radove kako bi se omoguilo uredno korienje

plovnog puta, kao i da ne spreavaju slobodu plovidbe.

PRAVO MORA

IZVORI PRAVA MORAIZVORI PRAVA MORA

OBIAJNO PRAVO UGOVORNO PRAVOUGOVORNO PRAVO OPTA PRAVNA NAELA

KODIFIKACIJA PRAVAO AMORA

1930. ENEVA 1958. ENEVA:

1. KONVENCIJA O TERITORIJALNOM MORU I SPOLJNJEM MORSKOM POJASU2. KONVENCIJA O SLOBODNOM MORU3 KONVENCIJA O RIBOLOVU I OUVANJU3. KONVENCIJA O RIBOLOVU I OUVANJU BIOLOKIH BOGATSTAVA OTVORENOG MORA4. KONVENCIJA O EPIKONTINENTALNOM POJASU4. KONVENCIJA O EPIKONTINENTALNOM POJASU

1982. KONVENCIJA UN O PRAVU MORA1982. KONVENCIJA UN O PRAVU MORA

PODELA MORAPODELA MORA

Unutranje morske vodel Teritorijalno more

Spoljni pojasSpo j pojas Arhipelako more Iskljuiva privredna zona Otvoreno moreOtvoreno more

Polazna (osnovna, bazna) linija ( , ) j(od koje se raunaju granice ostalih delova

mora)ide du obale, polazei od crte od , p

najnie oseke

MORE

KOPNOKOPNO

Unutranje morske vodeUnutranje morske vode

MORE

KOPNO

UNUTRANJE MORSKEVODE - potpuna suverenost drave

pojas mora koji je najue povezan s kopnenom

teritorijom drave

POLAZNA LINIJAid d b l l i d t d j i- ide du obale, polazei od crte od najnie

oseke Povlai se najisturenijim takama kopna,

lukih postrojenja i ua reka u more

Teritorijalno more (do 12 morskih milja)

MORE

KOPNO

PRAVNI REIMTERITORIJALNOG MORA

SUVERENOST OBALNE DRAVEali nije neograniena

O

I

V

O

G

Z

A

P

R

A

V

O

E

K

O

D

L

J

I

P

R

O

L

A

Z

N

E

NEKODLJIV PROLAZ

- svih brodova (ukljuujui i ratne) koje viju zastave drugih drava kada - brod prolazi kroz teritorijalno more a ne

ulazi u unutranje vode - kada uplovljava ili isplovljava iz neke od luka

obalne drave- Nekodljiv prolaz kada ne teti miru,

bezbednosti, ili unutranjem poretku obalne drave

KRIVINA JURISDIKCIJA J JOBALNE DRAVE

Ako se posledice vezuju za dravu ije su teritorijalne vode

Ako se prua pravna pomo p p p Ako se radi o krivinim delima izvrenim

u luci ili u nekom drugom deluu luci ili u nekom drugom delu unutranjih voda drave ije su teritorijlane vodeteritorijlane vode

KRIVINA JURISDIKCIJA J J

HAPENJE I ISTRAGA SAMO AKO SE POSLEDICE DELA PROTEU NA OBALNU DRAVU AKODELA PROTEU NA OBALNU DRAVU, AKO DELO REMETI MIR ILI RED ZEMLJE, AKO ZAPOVEDNIK BRODA, DIPLOMATSKI AGENT ILI

KONZULARNI FUNKCIONER DRAVE IJU ZASTAVU BROD VIJE ZATRAI ILI AKO SU MERE NUNE RADI SUZBIJANJA NEDOPUTENEMERE NUNE RADI SUZBIJANJA NEDOPUTENE TRGOVINE DROGOM ILI PSIHOTROPNIM TVARIMA

GRAANSKA JURISDIKCIJA OBALNE DRAVE

- PRAVILO JE DA SE NE ZAUSTAVLJA BROD ZBOG DELA NEKOG POJEDINCA

- U ODNOSU NA BROD SAMO ZBOG OBAVEZA KOJI JE PREUZEO ILI ODGOVONOSTI KOJA JE NASTALA TOKOM PLOVIDBE KROZ VODENASTALA TOKOM PLOVIDBE KROZ VODE OBALNE DRAVE ILI ZBOG PLOVIDBEAKO SE ZAUSTAVIO U TER MORU ILI DOLAZI- AKO SE ZAUSTAVIO U TER. MORU ILI DOLAZI IZ UNUTRANJIH VODA NEMA OGRANIENJAOGRANIENJA

Spoljni pojas (do 24 morske milje)

Otvoreno more

MORE

KOPNO

SPOLJNI MORSKI POJASJ J

- PRAVO DRAVE DA VRI NADZOR KOJI JE POTREBAN DA BI SE J JSPREILO KRENJE NJENIH CARINSKIH,FISKALNIH, ZDRAVSTVENIH PROPISA I PROPISA O USELJAVANJU I DA KAZNIJ JKRENJA POINJENA NA KOPNU ILI TERITORIJALNOM MORUJ

POLAZNASPOLJNIMORSKI

ISKLJUIVAEKONOMSKAPOLAZNA

LINIJAMORSKIPOJAS ZONA

OTVORENO MORE

TERITORIJALNOMORE

MORE

EPIKONTINENTALNIPOJAS

12 NM

200 NM

PRAVNI REIM OTVORENOG (S O O OG) O A(SLOBODNOG) MORA

SLOBODA PLOVIDBESLOBODA PRELETA SLOBODA PRELETA

SLOBODA RIBOLOVA SLOBODA POSTAVLJANJA POMORSKIH

KABLOVA I CEVOVODA SLOBODA POSTAVLJANJA VETAKIH

OSTRVA SLOBODA NAUNOG ISTRAIVANJA

PRAVNI REIM ISKLJUIVE PRIVREDNE ZONEPRIVREDNE ZONE

OBALNA DRAVA IMA SUVERENA PRAVAOBALNA DRAVA IMA SUVERENA PRAVA ISTRAIVANJA I ISKORIAVANJA, OUVANJA I UPRAVLJANJA IVIM I NEIVIM BOGATSTVIMA MORA, KAO I DRUGIM DELATNOSTIMA RADI EKONOMSKOG ISTRAIVANJA I ISKORIAVANJA IEZISTRAIVANJA I ISKORIAVANJA IEZ

ISKORIAVANJE BOGATSTAVA:IVIA BOGATSTVA IVIA BOGATSTVA

NEIVA BOGATSTVA NEMA OGRANIENJA

Iskljuiva privredna zona (do 200 morske milje)

MORE

KOPNO

ISKLJUIVA PRIVREDNA ZONAISKLJUIVA PRIVREDNA ZONAISKORIAVANJE IVIH BOGATSTAVA

OBAVEZA ZALAGANJA ZA OPTIMALNO ISKORIAVANJEISKORIAVANJE

ODREUJE MAKSIMALNO DOPUTEN ULOV MOE GA SAMA OBAVITI ALI AKO NE MOEMOE GA SAMA OBAVITI ALI AKO NE MOE

UGOVOROM UZ NAKNADU PREPUTA DRUGIM PRISTUP VIKU

PREVASHODNO U OBZIR UZIMA DRAVE BEZ OBALE, U NEPOVOLJNOM GEOGRAFSKOM POLOAJU A POSEBNO U RAZVOJUPOLOAJU, A POSEBNO U RAZVOJU

MORE

Epikontinentalni pojas KOPNO

EPIKONTINENTALNI POJASEPIKONTINENTALNI POJAS

pojas morskog dna i njegovog podzemljapojas morskog dna i njegovog podzemlja izvan granica teritorijalnog mora do dubine od 200 metara ili vie ako je eksploatacijaod 200 metara ili vie ako je eksploatacija prirodnih izvora tehnoloki mogua.

poetak merenja poinje od spoljne granice poetak merenja poinje od spoljne granice teritorijalnog mora

GRANICE EPIKONTINENTALNOG POJASAPOJASA

KONVENCIJA 1958.KONVENCIJA 1958. DO CRTE GDE DUBINA MORA NE PRELAZI 200 METARA ILI

DO MESTA GDE DUBINA VODE DOPUTA ISKORIAVANJE

KONVENCIJA O PRAVU MORA 1982 KONVENCIJA O PRAVU MORA 1982. MORSKO DNO VAN TERITORIJALNOG MORA PREKO KOJE SE

PROTEE PREKO CELOG PRIRODNOG PRODUETKA ILI DO UDALJENOSTI OD 200 MORSKIH MILJAUDALJENOSTI OD 200 MORSKIH MILJA

Pravni status epikontinentalnog pojasa ne utie na status morske vode iznad njega ili nautie na status morske vode iznad njega ili na status vazdunog prostora jer se pravni status epikontinentalnog pojasa odnosi samo na p g p jodgovarajui deo morskog dna i podmorja

MORSKO DNO I PODZEMLJEMORSKO DNO I PODZEMLJE

oblast koja preostaje poto obalne draveoblast koja preostaje poto obalne drave prisvoje delove morskog dana i njegovog podzemlja iji se izvori danas mogupodzemlja iji se izvori danas mogu komercijalno eksploatisati (epikontinentalni pojas)pojas)

ZAJEDNIKA BATINA OVEANSTVA ZAJEDNIKA BATINA OVEANSTVA