Medjunarodno Hum Pravo_IHL

8/13/2019 Medjunarodno Hum Pravo_IHL

1/681


2/681

Obiajno meunarodno humanitarno pravo


3/681


4/681

M E U N A R O D N I K O M I T E T C R V E N O G K R S T A

OBIAJNOMEUNARODNOHUMANITARNO PRAVO

TOM I:PRAVILA

Jean-Marie Henckaerts i Louise Doswald-Beck

Cambridge


5/681

T A M P A L O T A M P A R S K O U D R U E N J E U N I V E R Z I T E T A U K E M B R I D U

The Pitt Building, Trumpington Street, Cambridge, United Kingdom

C A M B R I D G E U N I V E R S I T Y P R E S S

The Edinburgh Building, Cambridge, CB2 2RU, UK

40 West 20th

Street, New York, NY1

0011

-4211

, USA477 Williamstown Road, Port Melbourne, VIC 3207, AustraliaRuiz de Alarcon 13, 28014 Madrid, Spain

http://www.cambridge.org

International Committee of the Red Cross 2005

Ova knjiga je pod zatitom autorskog prava. Podvrgnuta jezakonskim ogranienjima i odredbama relevantnih kolektivnihugovora o licencama, te se ne moe reprodukovati bilo koji njendeo, bez pismene saglasnosti Cambridge University Press.

Prvo izdanje: 2005

tampano u Ujedinjenom Kraljevstvu, u University Press,Cambridge

Kataloki podaci za ovu knjigu su na raspolaganju u Britanskojbiblioteci

ICBN 0 52180899 tvrde koriceISBN 0 52100528 papirne korice

Takoe raspoloivo kao:ISBN 0 52153925 0 u setu koji ukljuuje Volume II


6/681

SADRAJ

Predgovor, predsednik MKCK Jakob Kellenberger strana ixPredgovor, sudija Abdul G. Koroma xiiPredgovor, Yves Sandoz xivZahvalnosti xviiiUvod xxiiiLista skraenica xlvii

Deo I. Princip razlikovanja

Odeljak 1. Razlika izmeu civila i boraca(Pravila 1-6) 3

Odeljak 2. Razlika izmeu civilnih objekata i vojnih ciljeva(Pravila 7-10) 25

Odeljak 3. Nediskriminatorni napadi (Pravila 11-13) 37

Odeljak 4. Proporcionalnost u napadu (Pravilo 14) 46

Odeljak 5. Predostronost u napadu (Pravila 15-21) 51

Odeljak 6. Predostronost u pogledu posledica napada (Pravila 22-24) 69

Deo II. Posebno zatiena lica i objekti

Odeljak 7. Sanitetsko i versko osoblje i objekti (Pravila 25-30) 81

Odeljak 8. Humanitarno osoblje i objekti (Pravila 31-32) 108

Odeljak 9. Osoblje i objekti u sastavu mirovne misije (Pravilo 33) 115

Odeljak 10. Novinari (Pravilo 34) 118

Odeljak 11. Zatiene zone (Pravila 35-37) 122

Odeljak 12. Kulturna dobra (Pravila 38-41) 130

Odeljak 13. Graevine i instalacije koje sadre opasne sile (Pravilo 42) 142

Odeljak 14. Prirodna okolina (Pravila 43-45) 146

v


7/681

Deo III. Specifine metode ratovanja

Odeljak 15. Uskraivanje milosti (Pravila 46-48) 165

Odeljak 16. Unitavanje i konfiskacija svojine (Pravila 49-52) 178

Odeljak 17. Izgladnjivanje i pristup humanitarnoj pomoi (Pravila 53-56) 192Odeljak 18. Obmana (Pravila 57-65) 209

Odeljak 19. Komunikacija sa neprijateljem (Pravila 66-69) 234

Deo IV. Oruje

Odeljak 20. Opti principi korienja oruja (Pravila 70-71) 243

Odeljak 21. Otrov (Pravilo 72) 257

Odeljak 22. Nuklearno oruje 261

Odeljak 23. Bioloko oruje (Pravilo 73) 262

Odeljak 24. Hemijsko oruje (Pravila 74-76) 265

Odeljak 25. Projektili koji se ire (Pravilo 77) 275

Odeljak 26. Eksplozivni projektili (Pravilo 78) 279

Odeljak 27. Oruje koje primarno povreuje fragmentima koji

se ne mogu detektovati (Pravilo 79) 282Odeljak 28. Mine iznenaenja (Pravilo 80) 285

Odeljak 29. Kopnene mine (Pravila 81-83) 287

Odeljak 30. Zapaljivo oruje (Pravila 84-85) 294

Odeljak 31. Lasersko oruje za oslepljivanje (Pravilo 86) 299

Deo V. Tretman civila i lica van borbe

Odeljak 32. Osnovne garancije (Pravila 87-105) 307

Odeljak 33. Status boraca i ratnih zarobljenika (Pravila 106-108) 392

Odeljak 34. Ranjenici, bolesnici i brodolomnici (Pravila 109-111) 404

Odeljak 35. Mrtvi (Pravila 112-116) 414

Odeljak 36. Nestala lica (Pravilo 117) 429

Odeljak 37. Lica liena slobode (Pravila 118-128) 436

vi Sadraj


8/681

Odeljak 38. Raseljavanje i raseljena lica (Pravila 129-133) 465

Odeljak 39. Ostala lica koja uivaju posebnu zatitu (Pravila 134-138) 483

Deo VI. Primena

Odeljak 40. Postupanje u skladu sa meunarodnim humanitarnimpravom (Pravila 139-143) 503

Odeljak 41. Sprovoenje meunarodnog humanitarnog prava(Pravila 144-148) 518

Odeljak 42. Odgovornost i reparacija (Pravila 149-150) 539

Odeljak 43. Individualna odgovornost (Pravila 151-155) 560

Odeljak 44. Ratni zloini (Pravila 156-161) 578

Sadraj vii


9/681


10/681

PREDGOVOR, DR JAKOB KELLENBERGERPredsednik Meunarodnog komiteta Crvenog krsta

Pravila ratovanja roena su u sukobu izmeu oruanih snaga na bojnom polju.Do sredine devetnaestog veka, ova pravila su bila obiajna po svojoj prirodi, pri-znata poto su postojala od davnina i odgovarala zahtevima civilizacije. Sve civi-lizacije su razvile pravila sa ciljem da se smanji nasilje ak i u ovoj instituciona-lizovanoj formi nasilja koju zovemo rat poto je ograniavanje nasilja u samoj

biti civilizacije.Stvaranjem meunarodnog prava kao materije o kojoj se saglaavaju vladari, na

osnovu prakse drave i saglasnosti, Grotius i drugi tvorci javnog meunarodnogprava stvorili su put da to pravo stekne univerzalne dimenzije, bude primenljivoi u miru i u ratu, kao i u razliitim kulturama i civilizacijama. Ipak, vizionar de-vetnaestog veka Henry Dunant bio je pravi pionir savremenog meunarodnoghumanitarnog prava. Pozivajui se na neke meunarodne principe, sankcionisa-ne u Konvenciji i nepovredive po karakteru za zatitu ranjenih i svih koji po-kuavaju da im prue pomo, Dunant je napravio odluujui korak u humanitar-

nom pravu. Podstiui usvajanje,

1864, enevske konvencije za poboljanje po-loaja ranjenika i bolesnika u oruanim snagama na kopnu, Dunant i drugi osni-

vai Meunarodnog komiteta Crvenog krsta postavili su temelje ugovorno za-snovanom meunarodnom humanitarnom pravu.

Ovaj ugovor revidiran je 1906. i ponovo 1929. i 1949. godine. Nove konvencijekoje tite bolnike brodove, ratne zarobljenike i civile takoe su usvojene. Rezul-tat su etiri enevske konvencije od 1949. godine, koje predstavljaju osnovumeunarodnog humanitarnog prava koje vai danas. Prihvatanje ovih konvenci-ja od strane drava pokazuje da je bilo mogue u miru usvojiti pravila kojaublaavaju strahote rata i tite one koji su njemu izloeni.

Vlade su takoe usvojile niz ugovora koji reguliu izvoenje neprijateljstava:Petrogradsku deklaraciju iz 1868, Hake konvencije od 1899. i 1907. godine ienevski protokol od 1925. godine, koji zabranjuje korienje hemijskog i bakte-riolokog oruja.

Ove dve normativne struje spojene su 1977. godine, usvajanjem dva Dopunskaprotokola uz enevske konvencije od 1949. godine, koji sadre i pravila izvoenjaneprijateljstava i ona koja tite rtve rata.

Nedavno su i druge vane konvencije dodate ovoj vedugoj listi ugovora, po-sebno Konvencija o odreenom klasinom oruju od 1980. godine i njenih pet

ix


11/681

protokola, Otavska konvencija o zabrani antipersonalnih mina od 1997. godine,Statut meunarodnog krivinog suda 1998. godine, Protokol uz Konvenciju ozatiti kulturnih dobara u oruanim sukobima od 1954, 1999. godine. i Opcioniprotokol o ueu dece u oruanim sukobima 2000. godine.

Ovaj znaajan napredak u kodifikaciji meunarodnog humanitarnog prava netreba, ni u kom sluaju, da izazove ignorisanje obiajnog humanitarnog prava.Postoje tri razloga zbog kojih ovo pravo ostaje izuzetno vano.

Prvo, dok enevske konvencije uivaju danas univerzalno prihvatanje, to jouvek nije sluaj sa drugim glavnim ugovorima, ukljuujui i Dopunske protoko-le. Ovi ugovori se primenjuju samo izmeu ili unutar drava koje su ih ratifiko-vale. Pravila obiajnog meunarodnog humanitarnog prava, s druge strane, po-nekad nazivana optim meunarodnim pravom, obavezuju sve drave i, kadaje potrebno, sve strane u sukobu, bez potrebe za formalnim prihvatanjem.

Drugo, meunarodno humanitarno pravo primenljivo na nemeunarodne

oruane sukobe nije dovoljno da zadovolji ispunjavanje osnovnih potreba zazatitom, koje nastaju u ovim sukobima. Kao to je priznato na Diplomatskoj kon-ferenciji na kojoj su usvojeni Protokoli, zajedniki lan 3. enevskih konvencija iDopunski protokol II uz ove Konvencije predstavljaju samo najosnovniju grupupravila. Praksa drava prevazilazi ono to su iste te drave usvojile na Diplomat-skoj konferenciji, poto se veina njih sloila da se sutina obiajnog prava o iz-voenju neprijateljstava primenjuje na sve oruane sukobe, meunarodne i ne-meunarodne.

Poslednje, obiajno meunarodno pravo moe da pomogne u tumaenju ugo-

vornog prava. Dobro je poznat princip da ugovor mora da bude tumaen u do-broj veri i uz potovanje svih postojeih normi meunarodnog prava.

Imajui ovo u vidu, bolje se moe razumeti mandat dat MKCK na 26. Meuna-rodnoj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (eneva, 1995.), kada jeorganizacija zamoljena da:

pripremi, uz pomostrunjaka meunarodnog humanitarnog prava iz razliitih geo-grafskih regiona i razliitih pravnih sistema, a uz konsultaciju sa strunjacima iz vla-da i meunarodnih organizacija, izvetaj o obiajnim pravilima meunarodnog hu-manitarnog prava, primenljivih u meunarodnim i nemeunarodnim oruanim su-kobima, i da dostavi izvetaj dravama i kompetentnim meunarodnim telima.

MKCK je prihvatio ovaj mandat sa zahvalnou i skromno sa zahvalnou, jerpotuje poverenje koje meunarodna zajednica ima u MKCK, a to je simbolizo-vano ovim zadatkom, i skromno, jer je potpuno svestan tekoa u vezi sa opisomsadanjeg stanja obiajnog meunarodnog prava na osnovu svih raspoloivih iz-vora.

MKCK je zaduio dva lana svog Pravnog odeljenja sa zadatkom sprovoenjastudije. Pod rukovodstvom Radne grupe sainjene od 12 strunjaka meunarod-ne reputacije, MKCK je obavio veliki konsultativni proces, sa vie od 100 emi-

x Predgovor, predsednik MKCK Jakob Kellenberger


12/681

nentnih autora. Smatrajui ovaj izvetaj procesom uenja, MKCK je potovao aka-demsku slobodu i autora izvetaja i konsultovanih eksperata, sa idejom da se do-bije najjasnija mogua fotografija obiajnog meunarodnog humanitarnog pra-va koja postoji danas.

MKCK veruje da studija zaista predstavlja tanu procenu trenutnog stanjaobiajnog meunarodnog humanitarnog prava. On e stoga rezultat ove studijeuzeti u obzir pri svakodnevnom radu, svestan da je formiranje obiajnogmeunarodnog prava tekui proces. Studija, takoe, treba da poslui kao osnovaza diskusiju u pogledu primene, objanjenja i razvoja humanitarnog prava.

Na kraju, MKCK je zadovoljan to je ova studija posluila da se naglasi univer-zalnost humanitarnog prava. Sve tradicije i civilizacije su doprinele razvoju ovogprava, koje je danas deo zajednike batine oveanstva.

MKCK eli da izrazi duboku zahvalnost strunjacima koji su odvojili svoje slo-bodno vreme i znanje, osoblju svog Pravnog odeljenja i posebno autorima koji se,

u voenju ovog jedinstvenog projekta ka njegovom zavretku, nisu obeshrabriliveliinom zadatka.

MKCK se iskreno nada da e prezentacija ove studije dravama lanicamaenevskih konvencija, nacionalnim drutvima Crvenog krsta i Crvenog polume-seca i drugim humanitarnim organizacijama, sudijama i studentima i drugim za-interesovanim stranama, doprineti razjanjavanju znaenja i znaaja brojnih pra-vila meunarodnog humanitarnog prava i da e se obezbediti bolja zatita rtva-ma rata.

Predgovor, predsednik MKCK Jakob Kellenberger xi


13/681

PREDGOVOR, DR ABDUL G. KOROMAsudija Meunarodnog suda pravde

Naalost, ne moe se rei da je oruani sukob postao redak dogaaj posle zavretkadrugog svetskog rata. Naprotiv, oruani sukobi irom sveta, i meunarodni inemeunarodni, ukazuju kao nikada ranije na obim u kome civili postaju rtve i nasve veu potrebu da se obezbedi zatita ranjenicima, bolesnicima, licima lienim slo-bode i civilnom stanovnitvu, onako kako je zagarantovano pravilima meunaro-

dnog humanitarnog prava. Razliita su miljenja u pogledu razloga za sve veakrenja meunarodnog humanitarnog prava. Da li je to nedostatak svesti o pravili-ma od strane onih koji bi trebalo da ih potuju? Da li je to neadekvatnost pravila, aki kada su ona poznata? Da li su to slabi mehanizmi za sprovoenje pravila? Ili je tosamo puko ignorisanje pravila? U odreenoj meri ima istine u svemu pomenutom.Da bi meunarodno humanitarno pravo bilo efikasnije, ne jedan, ve svi aspektiproblema moraju da se reavaju. Tanije, prvi korak u postizanju cilja - univerzalnogpotovanja za humanitarna pravila, mora biti artikulacija onoga to pravila zahte-vaju; tek tada se moe razmatrati pitanje poboljanja tih pravila.

Studija o obiajnom me

unarodnom humanitarnom pravu i njena uloga uzatiti rtava rata je i pravovremena i vana iz mnogo razloga. Relevantno ugov-

orno pravo pokriva irok spektar aspekata ratovanja, ali ugovorno pravo, po svo-joj prirodi, nije u mogunosti da obezbedi kompletnu sliku statusa prava. Dokugovori obavezuju one drave koje su im pristupile, bez postojanja obiajnogprava, oni koji nisu lanovi ugovora bili bi slobodni da deluju po vlastitomnahoenju. Pored toga, poto su zapisana, ugovorna pravila su dobro definisanai moraju da budu jasna u odnosu na standarde ponaanja koje postavljaju; ali,poto je ugovor rezultat sporazuma izmeu strana, instrukcija obezbeena ugov-ornim pravilom je korisna samo koliko i stepen izvorno postignutog sporazuma.

Pisana pravila ne mogu biti nejasna ili otvorena za razliite interpretacije.Obiajno meunarodno pravo, na loem glasu zbog svoje nepreciznosti, modanije manje korisno nego ugovorno pravo i moda zapravo ima odreene pred-nosti nad njim. Na primer, opte je prihvaeno da opte obiajno meunarodnopravo obavezuje drave koje nisu stalno i otvoreno izraavale neslaganje u vezisa pravilom dok je pravilo bilo u procesu stvaranja. Takoe, jedan od najvanijihosnova za uspean ugovorni reim je obim politike volje da se postigne svrhatog ugovora i, to je jednako vano, ako ne i vanije, da potreba za pravilom budeizraena u pisanoj formi.

xii


14/681

U skladu sa tim, ova studija, iji je cilj da artikulie postojea obiajna pravila opredmetu, moe samo da pomogne potovanju za meunarodno humanitarnopravo i ponudi veu zatitu rtvama rata. Znanje o relevantnom obiajnom pravuod strane razliitih aktera ukljuenih u njegovu primenu, irenje znanja isprovoenje, kao to su vojno osoblje, vlade, sudovi i tribunali i vladine i nevla-dine organizacije su vaan prvi korak ka poboljanju efikasnosti meunarodnoghumanitarnog prava. Ova studija je neprocenjiv doprinos tom cilju.

Predgovor, sudija Abdul G. Koroma xiii


15/681

PREDGOVOR, DR YVES SANDOZlan Meunarodnog komiteta Crvenog krsta, bivi direktor

Odeljenja MKCK za meunarodno pravo i politiku, pre-davana univerzitetima u enevi i Friburgu

Odluka da se nastavi sa izradom studije o obiajnom meunarodnom humani-tarnom pravu u prvom redu je zavisila od odgovora na dva pitanja koliko bi tobilo korisno i koliko bi kotalo to nam je zajedno dalo indeks efikasnosti

trokova, neto to mora biti uzeto u obzir uvek kada se neto preduzima, ak i usvrhu humanosti.

Da budemo iskreni, primena indeksa efikasnosti nije uvek primenjiva na huma-nitarni rad, poto bi bilo cinino prikaiti finansijski pokazatelj ivotu i blagostan-ju. Ipak, oni koji rukovode organizacijom poput MKCK imaju moralnu obavezuda zahtevaju maksimum efikasnosti u poslu u koji ulau ljudske i finansijskeresurse (dok istovremeno trae poveanje tih resursa). Naime, dokle god se voderatovi, nikad nee biti mogue uiniti dovoljno, ili uiniti to dovoljno dobro, nazatiti i pruanju pomoi ugroenima.

Me

unarodna zajednica je dala MKCKastan mandat da radi na doslednojprimeni meunarodnog humanitarnog prava. Ovo namee obavezu stalne bud-

nosti. Za MKCK nepristrasnost ne znai samo izbegavanje diskriminacije u odno-su na razliite rtve u nekom sukobu, vei stalno nastojanje da se omogui da svertve, svih sukoba na planeti, budu tretirane jednako, bez obzira na regionalne ilietnike pripadnosti i nezavisno u odnosu na emocije koje izazivaju slike odabraneod strane medija.

Ova tenja da se izbegne diskriminacija i obezbedi nepristrasnost na globalnomplanu vodi MKCK u izboru aktivnosti. Kada doe vreme da se takvi izbori na-prave, zadovoljavanje najhitnijih potreba rtava za hranom i medicinskom ne-

gom logino postaje prioritet i uzima daleko najvei deo budeta organizacije.Kako plaanje sastanka strunjaka moe da ima primat nad distribucijom vreabrana?

Izbori, ipak, nisu tako oskudni. Iskustvo je pokazalo da se nita ne moe postiislepim uletanjem u akcije kada borba pone. Mnoge organizacije su prole tekukolu i nauile da ne moete biti efikasni ako prethodno ne razumete situaciju ukojoj radite, mentalitet onih koji su ukljueni u sukob i drutvo i kulturu onih kojitrae pomo. I ako prvo morate da razumete, takoe, moraju da razumeju vas, ito ne samo borci koji moraju da poznaju i prihvate znake crvenog krsta i

xiv


16/681

crvenog polumeseca i principe humanosti, nepristrasnosti i neutralnosti kojeznak simbolie - vei vai potencijalni korisnici.

Dugogodinje iskustvo MKCK je potvrdilo da, ukoliko organizacija eli dabude efikasna, mora da se ukljui u irok spektar aktivnosti, aktivnosti koje nesmeju da budu viene kao izolovane, vepovezane jedna sa drugom. Komple-mentarna priroda tih aktivnosti je prethodnih godina postala jo jasnija.

Svaka od tih aktivnosti je povezana sa drugom aktivnou, a zajedno inekoherentno zdanje. Odnosno, humanitarna akcija na terenu pokree diskusiju,koja se zatim razvija u sastanak eksperata razliitih krugova, pre nego to kon-ano dobije oblik ugovornih odredaba ili novih meunarodnih institucija kao tosu Meunarodni krivini sud, iji je statut usvojen 1998. godine. Sledei zadatakje rad na univerzalnom prihvatanju novih pravila putem uveravanja drava,preko njihovih vlada, parlamenata, visokih predstavnika itd, o vanosti poto-vanja takvih pravila. Na kraju, pojedine drave treba ohrabrivati da usvoje

nacionalna zakonodavstva putem kojih e ukljuiti nova pravila u domae zakon-odavstvo, da obezbede da javnost upozna i razume osnovne humanitarne princi-pe, da obezbede adekvatno izuavanje meunarodnog humanitarnog prava ukolama i univerzitetima, i da integriu ovaj predmet u vojnu obuku. Krajnji ciljovog rada je obezbeivanje pomoi rtvama rata i omoguavanje rada onima kojipomopruaju.

Ali nikada nee biti dovoljno. Rat e i dalje biti surov i nikada se pravila iji jecilj ograniavanje te surovosti, nee potpuno potovati. Javljae se novi problemii zahtevae se novi vidovi akcije i nove diskusije o adekvatnosti postojeih prav-

ila ili njihovoj primeni na novu realnost. I takoe se veliki to

ak prava i humani-tarnih nastojanja i dalje okretati u pravcu cilja koji moda nikada nee u potpu-

nosti biti ostvaren, odnosno, u pravcu nestanka oruanog sukoba. Zapravo, pone-kad se ini da se udaljavamo od tog cilja, usred bola i patnje bezbrojnih ratova;ali, uvek moramo da se borimo da ga ponovo postignemo.

Pravnik u kancelariji, koji radi na razvoju meunarodnog humanitarnog pravavri razliit posao od hirurga koji zbrinjava ranjenike ili nutricioniste u izbegli-kom kampu. Ali, sve troje zapravo deluju ka istom cilju, svako na svom mestu, unerazdvojnom krugu prava i humanitarne akcije.

Objanjavanje uloge pravnih strunjaka ni u kom sluaju nije dovoljno da se

opravda studija o obiajnom humanitarnom pravu. Kao deo izloenog procesa,MKCK je poslednjih godina posvetio znaajne resurse razmatranju stanja prava iirenju znanja o njemu. Ali, ti resursi su ogranieni i mora da se napravi izborizmeu razliitih opcija u okviru prava. Da li dati prioritet razvoju novog prava,promociji nacionalnog zakonodavstva, objanjavanju odreenih aspekataprimene u praksi, konsultacijama strunjaka o osetljivim pitanjima, obuci vojskeili mobilisanju javnog mnjenja kao sredstva za postizanje boljeg potovanja? Sveove aktivnosti su u odreenom obimu neophodne, ali ostaje pitanje emu datiprioritet. Znaajno u predloenoj studiji o obiajnom pravu bilo je da nije

Predgovor, Yves Sandoz xv


17/681

podlona kompromisima i polu-merama. Trebalo je napraviti izbor izmeu ura-diti je i obezbediti da se to uradi kako treba i odustati od nje, pod pret-postavkama da e njena vrednost u potpunosti zavisiti od njenog kredibiliteta.

Konano je doneta odluka da se nastavi sa projektom. Pravno odeljenje MKCKje dobilo ovaj teak zadatak i sredstva da uradi ovaj detaljan posao. Velika sred-stva nisu bila potrebna, jer na sreu, MKCK moe da rauna na volonterski radod strane irokog kruga vodeih svetskih eksperata. I ne moemo im dovoljnozahvaliti za velikodunost i posveenost. Ali, administrativni rad i poslovi orga-nizovanja sastanaka i prevoenja brojnih tekstova zahtevali su novac, kao iprekucavanje izvora, iz svih krajeva sveta, na kojima je studija zasnovana.

Kako se onda moe opravdati takva investicija? Zato uloiti velika sredstva uobjanjavanje ta je obiajno u grani prava koja je tako iroko kodifikovana i ijimugovorima je obavezana veina drava? Mnogo razloga se moe dati, ali ja unavesti dva, koja mi se ine najvanijim.

Prvi je da, uprkos svemu, ostaju u meunarodnom humanitarnom pravuvelike, ali malo poznate oblasti koje je vano detaljnije istraiti. Ovo se, posebno,odnosi na pravila o ograniavanju korienja odreenih sredstava i metoda rato-vanja. Ova pravila, koja se nalaze u Dopunskim protokolima od 1977. godine, suveoma direktno vezana za vojsku, poto je ona ta koja treba da ih primeni. Akosu ponekad prilino nejasna, to je zbog toga to u vreme njihovog usvajanja nijebilo mogue postii saglasnost oko preciznije formulacije.

Problem je jo osetljiviji, poto je veina dananjih oruanih sukoba unutran-jeg karaktera, dok je veina pravila o kojima govorimo formalno primenljiva

samo na me

unarodne konflikte. Za obinog

oveka, ovo je potpuno apsurdno. Izaista, kako neko moe da insistira na pravu angaovanja, protiv svog stanovni-

tva, sredstava ratovanja koja je zabranjeno koristiti protiv spoljnog neprijatelja?Ipak, zbog istorijskih razloga, ba se u ovome mora napraviti razlika. Tanije,ugovori koji danas postoje, nastoje da ublae efekte ove razlike. Ipak, ona posto-ji, i studija o obiajnom pravu omoguava objanjenje obima do koga je ono upraksi bilo nejasno, a u skladu sa opinio juris drava.

Studija MKCK takoe predstavlja odlinu priliku da se u celini sagleda meu-narodno humanitarno pravo, razmatrajui svrhu kojoj je sluilo i kako je bilo pri-menjivano, izuavajui relevantnost razliitih odredaba i odluujui da li neki

problemi sa kojima se danas suoavamo ne zahtevaju novi pogled na ovu ili onuodredbu.

Studija igra ogromnu ulogu odgovarajui na oba pitanja, posebno poto prob-lem nije znati da li pravila postoje ili ne, vekako ih tumaiti. Ali, ovo nije lakopitanje. Pored toga, zakljuci studije posluie kao vredna osnova za identifiko-vanje oblasti prava koje zahtevaju dodatna objanjenja ili razvoj, i poto je za bilokakav dijalog ili pregovore neophodno pojaati koherentnost vojne doktrine idoktrine prava nacionalnih i meunarodnih sudova, postojeih ili buduih. Stogaje koherentnost neodvojiva od kredibiliteta meunarodnog humanitarnog prava.

xvi Predgovor, Yves Sandoz


18/681

Drugi razlog treba pronalaziti, ne toliko u rezultatima studije koliko u samojstudiji. Istraivanje, irom sveta, da bi se utvrdilo kako su pravila usaglaena,prevedena, kako se ue i primenjuju, zatim poreenje tih informacija, da bi sepotvrdila i uspenost i praznine koje postoje zar nije to najbolji nain da seobezbedi efikasnija primena ovih pravila, stimulie zainteresovanost, istraivan-je i nove ideje i, povrh svega, ohrabri dijalog izmeu razliitih svetskih kultura?Ovaj poduhvat ima poseban znaaj za humanost u periodu obnovljenih tenzija,kad se religijske i kulturne frakcije upotrebljavaju za nasilne svrhe. enevske kon-vencije su univerzalno prihvaene. Pravila meunarodnog humanitarnog pravapredstavljaju vrstu zajednikog naslea oveanstva, sa korenima u svim ljud-skim kulturama. One se stoga mogu posmatrati kao spona izmeu razliitih kul-tura. Zbog toga je vano podsetiti ljude na ova pravila i ubediti ih da ih potuju.Studija je zlatna prilika da se to postigne.

Sa rezultatima ovog ogromnog rada pred nama, moe se pomisliti da je krug

zatvoren. U stvari je suprotno, i eleo bih da zakljuim istiui da e ova studijapostii svoj cilj samo ako se ne smatra zavretkom procesa, ve njegovimpoetkom. Ona otkriva ta je postignuto, ali i ta je ostalo nejasno i ta jo trebauraditi.

Studija je fotografija realnosti, snimljena sa velikom dozom iskrenosti, odnosno,bez pokuaja da se kroz pravo kae ono to neko eli da bude reeno. Uveren samda je upravo to ono to studiji daje meunarodni kredibilitet. Mada predstavljanajistinitiji odraz stvarnosti, studija ne insistira da ima poslednju re. Ona nijesveobuhvatna - treba doneti odluke i niko nije bezgrean. U uvodu De jure belli

ac pacis, Grotius kae svojimitaocima: Molim i traim od svih onih u

ije rukedoe ovo delo, da prema meni imaju isto toliko slobode koliko sam ja imao u

prosleivanju i pisanju prema drugima. Ima li boljeg naina da se izraze ciljevionih koji su ovu studiju uradili? Neka se ita, neka se o njoj diskutuje i komen-tarie. Neka pokrene novo ispitivanje meunarodnog humanitarnog prava i nai-na koji e dovesti do boljeg potovanja i razvoja ovog prava. Moda nam akpomogne da prevaziemo pitanje rata i inspirie nas da razmiljamo o vrednos-tima principa na kojima je pravo zasnovano, da bi se izgradio univerzalnimirutopijski imperativ u veku u koji smo upravo uli.

Studija o obiajnom humanitarnom pravu je vie od izvetaja o vrednom pro-

jektu ona je iznad svega izazov za budunost.

Predgovor, Yves Sandoz xvii


19/681

PRIZNANJA

Realizacija ove studije ne bi bila mogua bez napornog rada i posveenostimnogih. Ljudi iz svih krajeva sveta i iz razliitih oblasti strunosti uestvovali suu studiji putem istraivanja, izrade nacrta, pregleda, provere injenica, izdavan-ja, lektorisanja i strunih saveta. Mi smo duboko zahvalni svima za posveenost,podrku i pomo. Iako smo pokuali da pomenemo svako lice pojedinano, sves-ni smo da je bilo mnogo lica ije se ime ne zna, a koja su pomogla realizaciji ovograda. Svima njima, takoe, elimo da izrazimo iskrenu zahvalnost i da se

unapred izvinimo zbog nenamernog izostavljanja.

Nacionalni istraivaki timovi

Izvetaje o praksi drava pripremili su sledei timovi:

Alir: Profesor Ahmed LarabaAngola: Profesor Maurice Kamto, uz pomo Albert Hilaire Anoubon Momo i

Andre Ndomikolayi

Argentina: Profesor Raul Emilio Vinuesa, uz pomo Silvina Sandra GonzalesNapolitano i Marta Maria Pastor

Australija: Profesor Timothy McCormack, uz pomo Gideon Boas, MalcolmLangford, Colin Andrew Hatcher, Virginia Newell i Shahyar Rousha

Belgija: Profesor Eric David, uz pomo Isabelle Kuntziger, Garloane Egels iRobert Remacle

Uz zahvalnost se odaje priznanje finansijskoj podrci Belgijskog Crvenog krsta.Bosna i Hercegovina: Pukovnik Mugo Ge (Federacija Bosne i Hercegovine) i

profesor Ljiljana Mijovi, uz pomoNedeljka Milijevia (Republika Srpska)Bocvana: Profesor Oagile Key Dingake

Brazil: Profesor Antonio Augusto Cancado TrindadeKanada: Profesor Katia Boustany (preminula), uz pomoMaria Molinaile: Profesor Hernan Salinas Burgos, uz pomoDaniela KravetzKina: Profesor Tieya Wang (preminuo), uz pomoprofesora Zoung ZhangKolumbija: Fabrico Lopez Sacconi, uz pomoRaul Hernandez, Magaly Ramos,

Sonia Torres i Mauricio ReyesHrvatska: Profesor Maja Seri, uz pomoprofesora Ksenije Turkovi, Davorina

Lapasa i Ivice KinderaKuba: Doktor Maria de los Angeles de Varona Hernandez

xviii


20/681

Egipat: Profesor Ahmed Abou El WafaEl Salvador: Profesor Antonio Augusto Cancado Trindade, uz pomoCristina

ZeledonEtiopija: Profesor Andreas Eshete, uz pomoAlemu BrookFrancuska: Profesor Andreas Eshete, uz pomo Eloi Fillion, Claire Servoin,

Karine Mollard-Bannelier, Davide Ferrarini, Dr. Beatrice Maurer, KarineChristakis, Isabelle Capette, Francois Darribehaude, Sonia Parayre i MarianneSaracco

Nemaka: Profesor Horst Fischer, uz pomo Dr Gregor Schotten i Dr HeikeSpieker

Indija: Profesor Nripendra Lal Mitra, uz pomo Dr Umesh Veeresh Kadam(koordinator istraivanja), Dr M.K: Nawaz, Dr S.V. Joga Rao, Dr V. VijayKumar. M.K. Balachandran, T. S. Matilal i Rekha Chaturvedi

Indonezija: Profesor G. P. H. Haryomataram, uz pomo Fadillah Agus,

Kushartoyo Budisantoso, Arlina Permanasari, Andrey Sujatmoko i Aji WibowoIran: Profesor Djamchid Momtaz, uz pomoFarah RahmaniIrak: Profesor Mohamed Abdallah Ad-Douri, uz pomoDr Janan SukkerIzrael: Profesor Yoram Dinstein, uz pomoDr Fania DombItalija: Profesor Gabriella Venturini, profesor Paolo Benvenuti, uz pomo Dr

Enrico Casalini i Dr Marco GrazianiJapan: Profesor Hisakazu Fujita, uz pomo Profesor Akira Mayama, Yukiko

Takashiba i Hiromi YoshinoJordan: Profesor Mohamed Yousef Olwan, uz pomopotpukovnika Muhannad

Hijazi i Dr Ghayi Ar-RashdanKoreja (Republika): Profesor Jae-Ho Sung, uz pomoDr Min-Hyo LeeKuvajt: Profesor Eisa Al-EneziLiban: Profesor Hassan Kassem Jouni, uz pomo George Khalil Saad i

Abdelrahman MakkiMalezija: Profesor Nurhalida binti Mohamed Khalil, uz pomo Zalina binti

Abdul HalimHolandija: Anna Nuiten, pod rukovodstvom Dr Gerard Tanja, Profesor Frits

Kalshoven, Hans Boddens Hosandg, Katrien Coppens, Dr Liesbeth Lijnzaad iHanneke van Sambeek

Uz zahvalnost se odaje priznanje finansijskoj podrci T. M. C. Asser InstitutaNikaragva: Profesor Antonio Augusto Cancado Trindade, uz pomo Cristina

ZeledonNigerija: Profesor Amechi Uchegbu, uz pomoDr B. O. Okere i Muhammed T.

Ladan, Esq.Pakistan: Ahmar Bilal Soofi, Esq.Peru: Profesor Raul Emilio Vinuesa, uz pomo Silvina Sandra Gonzalez

Napolitano, Marta Maria Pastor i Yesenia J. Cabezas Anicama

Priznanja xix


21/681

Filipini: Profesor Alberto T. Muyot, uz pomoJoel P. Raquedan i Vincent PepitoF. Yambao, Jr.

Ruska Federacija: Profesor Igor Pavlovitch Blishchenko (preminuo), uz pomoProfesor Aslan Abashidze

Ruanda: Profesor Felicite Karomba, uz pomoStraton NsengiyumvaJuna Afrika: Profesor Michael Cowlingpanija: Dr Jose Luis Rodriguez-Villasante y Preto, uz pomoManuel Fernandez

Gomez, Profesor Dr Julio Jorge Urbina, Juan Manuel Gracia Labajo, Juan CarlosGonzalez Barral, Vicente Otero Solana, Dr Gonzalo Jar Couselo, David SaurezLeoz, Dr Francisco Alonso Perez, Sonia Hernandez Prada, Profesor Dr ManuelPerez Gonzalez, Fernando Pignatelli Meca, Javier Guisandez Gomez i FedericoBordas

Sirija: Profesor Muhammad Aziz Shukri, uz pomo Dr Amal Yaziji i MaanMahasen

Ujedinjeno Kraljevstvo: Profesor Francoise Hampson, uz pomoDr Jenny KuperUz zahvalnost se odaje priznanje finansijskoj podrci Britanskog Crvenog krsta i

Ministarstva za spoljne poslove i Komonvelt.Sjedinjene Amerike Drave: Burrus M. Carnahan, uz pomo Michael H.

Hoffman i Profesor Theodor MeronUrugvaj: Profesor Raul Emilio Vinuesa, uz pomo Silvina Sandra Gonzalez

Napolitano i Marta Maria PastorJugoslavija: Profesor Milan ahovi, uz pomo Dejana ahovia, dr Miodraga

Starevia i dr Boka Jakovljevia

Zimbabve: Profesor Joel Zowa, uz pomoDr Lovemore Madhuku

Meunarodni istraivaki timovi

Meunarodni istraivaki timovi prikupljali su praksu iz meunarodnih izvora,konsolidovali svoja istraivanja sa istraivanjima nacionalnih timova i pripremiliprvi nacrt studije. Istraivai su Richard Desgagne, Camille Giffard, Gustaf Lind,Gregor Schotten, Heike Spiker i Jean-Francois Queguiner.

Ovi istraivai radili su pod rukovodstvom izvestilaca, koji su prvu procenuobiajnog meunarodnog humanitarnog prava prezentovali na sastanku

Akcionog odbora, a drugu procenu za vreme konslutacija sa akademicima iekspertima (strunjacima) vlada. Izvestioci su profesor Georges Abi-Saab, OveBring, Eric David, Horst Fischer, Francoise Hampson i Theodor Meron.

Posebno se zahvaljujemo za finansijski doprinos Britanskog i vedskogCrvenog krsta i vedskog ministarstva spoljnih poslova u odnosu na rad profe-sora Hampsona i Bringa.

xx Priznanja


22/681

Akcioni odbor

Studija je realizovana pod vostvom i uz savete Akcionog odbora, iji su lanoviprofesori Georges Abi-Saab, Salah El-Din Amer, Ove Bring, Eric David, JohnDugard, Florentino Feliciano, Horst Fischer, Francoise Hampson, TheodorMeron, Djamchid Momtaz, Milan ahovii Raul Emilio Vinuesa.

Akademski i vladini strunjaci

Strunjaci pozvani da daju komentare na prvu procenu koju su obezbedilinacionalni istraivaki timovi su: Abdallah Ad-Douri, Paul Berman, Sadi Caycy,Michael Cowling, Edward Cummings, Antonio de Icaza, Yoram Dinstein, Jean-Michel Favre, William Fenrick, Dieter Fleck, Juan Carlos Gomez Ramirez,Jamshed A. Hamid, Arturo Hernandez-Basave, Ibrahim Idriss, Hassan Kassem

Jouni, Kenneth Keith, Githu Muigai, Rein Mullerson, Bara Niang, MohamedOlwan, Raul C. Pangalangan, Stelios Perrakis, Paulo Sergio Pinheiro, ArpadPrandler, Pemmaraju Sreenivasa Rao, Camilo Reyes Rodriguez, Itse E. Sagay,Harold Sandoval, Somboon Sangianbut, Marat A. Sarsembayev, MuhammadAziz Shukri, Parlaungan Sihombing, Geoffrey James Skillen, Guoshun Sun,Bakhtyar Tuzmukhamedov i Karol Wolfke.

Istraivaki tim MKCK

Veliki broj lica u MKCK radio je na studiji, vrei istraivanja, proveravaju

iinformacije i obezbeujui izdavaku podrku, posebno za Deo II. Etienne

Antheunissens i Tudor Hera sproveli su istraivanje u arhivama MKCK. CarolinAlvermann, Sarah Avrillaud, Gilles Benedick, Joanna Bourke-Martignioni,Angela Cotroneo, Eloi Fillion, Emanuela-Chiara Gillard, Neal Gilmore, AntoineGrand, Valerie Houetz, David Kootz, Carine Nassif, Kanna Nuiten, AurelieLegrand, Francois Moreillon, Stephane Ojeda, Guilhem Ravier, Baptiste Rolle, IonSmochina, Nadine Thwaites, Huyghen van der Eertwegh i Barbara Van derBeken doprineli su zavrnoj verzije Dela II, putem razliitih faza dugog procesapisanja. U tom radu, pomosu pruili Laila Bahaa-el-Din, Namuezi Fedi, Tristan

Feraro, Marie-Eve Friedrich, Francisco-Javier Leon-Diaz i Nathalie Stadelmann,kao i veliki broj osoblja MKCK na terenu, koji su obezbedili dodatne informacijeo nacionalnom zakonodavstvu i precedentnom pravu. Jeremie Labbe Grenier,Yasmine Hadjoudj, Haleh Mehran i Tobias Schaffner uradili su ogroman zavrnizadatak proveravajui fusnote u Delu I. Svi ovi ljudi zasluuju hvala od srca.

Istraivanje ne bi bilo mogue uraditi bez pomoi Monica Cometti, MagalieDevelon, Florence Gaspar, Brigitte Gremaud i Jean Perrenoud iz Informacionog idokumentacionog centra MKCK, kao i osoblja Biblioteke UN u enevi, posebnoWeren Simon i Jan Hladik u Seditu UNESCO-a u Parizu.

Priznanja xxi


23/681

Pored toga, elimo da zahvalimo Patricia Barbey, Lydie Beguelin, VojislaviBursac, Renee Bretton, Severine Mueller-Moine, Christine Pellaton, JanineRossier, Elodie Straub, Sandrine Wagner i Nina Zufferey na neizostavnoj admin-istrativnoj podrci.

Takoe smo veoma zahvalni svim kolegama i bivim kolegama u MKCK kojisu velikoduno odvojili svoje vreme za reviziju Dela I i dali vredne komentare, ato su Raoul Bittel, Serge Bourgeois, Laurent Colassis, Isabelle Daoust, RichardDesgagne, Annemaria Dick, Knut Dormann, Maria Teresa Dutli, Alexandre Faite,Emanuela-Chiara Gillard, Thomas Graditzky, Paul Hardy, Peter Herby, RikkeIshoy, Bertrand Levrat, Charlotte Lindsey-Curtet, Barbara Jaeggi, IsabelleKuntziger, Jean-Philippe Lavoyer, Kathleen Lawand, Dominique Loye, LouisMaresca, Nils Melzer, Laura Olnon, Jelena Pejic, Cristina Pellandini, Gabor Rona,Anne Ryniker, Silvia Schaller, Anna Segall, Philip Spoerri, Sylvie van Lammereni Ameur Zemmali.

Posebnu zahvalnost zasluuju Knut Drmann, Emanuela-Chiara Gillard, LauraOlson, Gabor Rona i Jelena Peji, koji su proitali i komentarisali sve nacrte i dalineprocenjivu podrku prilikom pisanja.

Dugujemo posebnu zahvalnost za savete i konstruktivne kritike, koje su daliMaurice Mendelson i Karol Wolfke, koji su revidirali uvodni deo procene meu-narodnog humanitarnog prava i Sadi Caycy, Edward Cummings, Eric David,Yoram Dinstein, William Fenrick, Dieter Fleck, Juan Carlos Gomez Ramirez,Michael Meyer, Theodor Meron, Raul Pangalangan, Peter Rowe, Milan ahovi,Marat Sarsembaev, Helen Upton, Elizabeth Wilmshurst i Karol Wolfke, koji su

dali komentare na razliite delove Dela I, kao i Jan Hladik u UNESCO-u, za rev-idiranje nacrta odeljka o kulturnim dobrima.

Posebnu zahvalnost takoe zasluuju Knut Drmann, Horst Fischer, TheodorMeron, Odeljenje za mine i oruje u MKCK koje vodi Peter Herby, WillianFenrick i Antonio Cassese, za revidiranje Delova I-VI Dela I i II.

Autori izraavaju iskrenu zahvalnost Francois Bugnion, Jean Philippe Lavoyeri Yves Sandoz za savete, komentare i podrku tokom nastajanja ove studije.

Na kraju, iskrena zahvalnost zasluuju Christina Grisewood za monumentalniposao izdavanja Dela I i Dela II, Philippa Youngman, koja je pripremila tekst zaizdavanje i osoblje Cambridge University Press, posebno Finola OSullivan za

nadgledanje publikacije i Neil de Cort i Alison Powell za nadgledanje tampanja.Ova studija ne bi bila mogua bez strpljenja, podrke i ohrabrenja od Mei i Josef.

eneva, avgust 2004. godine.

Jean-Marie HenckaertsLouise Doswald-Beck

xxii Priznanja


24/681

UVOD

Meunarodno humanitarno pravo ima svoje poreklo u obiajima vojski, koji suse razvijali godinama na svim kontinentima. Pravo i obiaji rata, kako je ovagrana meunarodnog prava tradicionalno nazivana, nije se primenjivalo u svimvojskama, ne uvek u odnosu na sve neprijatelje, niti su sva pravila bila ista. Ipak,ema koja se moe prepoznati kao tipina, bila je razlika u ponaanju u odnosuna borce i civile, prevashodno zasnovana na konceptu asti vojnika. Sadraj pra-

vila uopteno je obuhvatao zabranu ponaanja koje se smatralo nepotrebnookrutnim ili neasnim, i nisu ga razvijale samo same vojske, veje bilo pod utica-jem pisanja religijskih voa.

Najznaajniji dogaaj u pogledu katalogizacije ovih obiaja u jedan dokumentbio je nacrt koji je napravio profesor Francis Lieber u Instrukcijama za ruko-voenje vojskama Sjedinjenih drava na terenu, promovisane kao Pravilo broj100 od strane predsednika Lincolna 1863. godine, za vreme amerikog graan-skog rata. Lieberov kodeks, kako je sada poznat, imao je veliki uticaj na dalju ko-difikaciju zakona i obiaja rata i usvajanje slinih pravila od strane drugih drava.

Zajedno, formirali su osnovu za nacrt me

unarodne konvencije o zakonima iobiajima rata, koja je prezentovana na Briselskoj konferenciji 1874. godine. Ma-da na ovoj konferenciji nije usvojen obavezujui ugovor, veina ovog dela kasni-je je koriena u razvoju Hakih konvencija i deklaracija 1899. i 1907. U ovim ugo-vorima nisu kodifikovani svi aspekti obiaja, a njegova neprekidna vanost po-tvrena je u takozvanoj Martensovoj klauzuli, koja je prvi put ukljuena uHaku konvenciju 1899. (II), koja obezbeuje da:

dok jedan potpuniji zbornik zakona rata ne bude mogao da bude proglaen, Visokestrane ugovornice smatraju korisnim da potvrde da, u sluajevima koji nisu pred-

vieni propisima koje su one usvojile, stanovnitvo i uesnici u ratu ostaju pod zati-tom i vlau naela meunarodnog prava, onakvim kako ona proizlaze iz obiajaustanovljenih meu prosveenim narodima, iz zahteva ovenosti i zahteva javne sa-vesti.

Vanost pripisana obiajnom pravu, uprkos, ili zahvaljujui deliminoj kodifi-kaciji, najjasnije je dola do izraaja u raznim suenjima za ratne zloine posle Pr-vog i Drugog svetskog rata.1

xxiii

1 Vidi Knut Drmann, Elements of War Crimes under the Rome Statute of the International Criminal Co-urt: Sources and Commentary, Cambridge University Press, 2003.


25/681

Vodea snaga u razvoju meunarodnog humanitarnog prava bio je Meuna-rodni komitet Crvenog krsta (MKCK), osnovan 1863. godine. On je inicirao pro-ces koji je doveo do usvajanja enevskih konvencija za zatitu rtava rata iz 1864,1906, 1929. i 1949. godine. On je bio ukljuen pri nastanku III Hake konvencijeod 1899.godine i X Hake konvencije od 1907-godine, koje su prilagodile, poseb-no, enevske konvencije od 1864. i 1906. godine pomorskom ratovanju i koje subile pretea enevske konvencije za poboljanje poloaja ranjenika, bolesnika ibrodolomnika u oruanim snagama na moru od 1949. godine. On je pokrenuoinicijativu za dopunu enevskih konvencija, koja je dovela do usvajanja dva Do-punska protokola, 1977. godine. MKCK je i podsticao razvoj i uestvovao u pre-govorima povodom mnogih drugih ugovora, kao to su Konvencija o odreenomklasinom oruju od 1980. godine, Otavska konvencija o zabrani antipersonalnihmina iz 1997.godine i Statut Meunarodnog krivinog suda od 1998.godine Pri-znanje ove uloge se ogleda u mandatu koji je MKCK poverila meunarodna za-

jednica, da radi na doslednoj primeni meunarodnog humanitarnog prava kojeje primenljivo u oruanim sukobima i na razumevanju i irenju znanja omeunarodnom humanitarnom pravu primenljivom u oruanim sukobima i dapriprema razvoj toga prava.2

Prolo je vie od 50 godina od usvajanja enevskih konvencija od 1949. godinei skoro 30 od usvajanja Dopunskih protokola. Ove godine su, naalost, obeleeneporastom broja oruanih sukoba na svim kontinentima. U ovim sukobima,enevske konvencije a posebno lan 3, zajedniki u sve etiri Konvencije, pri-menljiv u nemeunarodnim oruanim sukobima zajedno sa Dopunskim proto-

kolima, pruali su pravnu zatitu rtvama rata, odnosno licima koje ne uestvu-ju ili vie ne uestvuju u neprijateljstvima (ranjenici, bolesnici, brodolomnici, lica

liena slobode u vezi sa oruanim sukobom i civili). Ipak, bilo je bezbroj povredaovih ugovora i osnovnih humanitarnih principa, koje su dovele do patnje i smrti,a to je moglo biti izbegnuto da se meunarodno pravo potovalo.

Vlada opte miljenje da do krenja meunarodnog humanitarnog prava ne do-lazi usled neadekvatnosti pravila, vezbog nedostatka volje da se ona potuju,nedostatka sredstava da se ona primene i nesigurnosti o nainu njihove primene

xxiv Uvod

2 Statut Meunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, usvojen na 25. Meunarod-noj konferenciji Crvenog krsta, eneva, 23-31. oktobar 1986.godine, lan 5(2)(c) i (g). Statut suusvojile drave lanice enevskih konvencija i lanovi Meunarodnog pokreta Crvenog krsta iCrvenog polumeseca. Ovaj mandat je prvi put poveren MKCK lanom 7. Statuta MeunarodnogCrvenog krsta, koji je usvojen na 13. Meunarodnoj konferenciji Crvenog krsta, Hag, 23-27. okto-bra 1928.godine, u skladu sa kojim sve albe u odnosu na navodne povrede meunarodnih kon-vencija, i uopte, sva pitanja koja zahtevaju istraivanje od strane posebnog neutralnog tela, ostaeu ekskluzivnoj nadlenosti Meunarodnog komiteta Crvenog krsta. U skladu sa tim, u lanu 6(4)i (7) Statuta Meunarodnog Crvenog krsta usvojenog na 18. Meunarodnoj konferenciji Crvenogkrsta, Toronto, 22. jula 8. avgusta 1952.godine, navodi se da MKCK preduzima zadatke koji sumu povereni enevskim konvencijama, zalae se za doslednu primenu ovih konvencija i uzimana znanje albe u odnosu na navodna krenja humanitarnih konvencija i radi na konstantnompoboljanju i irenju znanja o enevskim konvencijama.


26/681

u nekim situacijama, ali takoe i zbog nepoznavanja pravila od strane politikihvoa, komandanata, boraca i opte javnosti.

Meunarodna konferencija za zatitu rtava rata, odrana u enevi od 30. av-gusta do 1. septembra 1993. godine, posebno je razmatrala naine i sredstva zaodgovor na krenja meunarodnog humanitarnog prava, ali nije predloila usva-janje novih ugovornih odredaba. Umesto toga, u Zavrnoj deklaraciji, usvojenojkonsenzusom, Konferencija je potvrdila potrebu da se primena humanitarnogprava uini efikasnijom i pozvala je vajcarsku vladu da sazove otvorenumeuvladinu grupu eksperata da proui praktina sredstva za promovisanje pot-punog potovanja za meunarodno humanitarno pravo i ponaanje u skladu sanjim, i da pripremi izvetaj koji e biti podnet dravama i na sledeoj Meunarod-noj konferenciji Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.3

Sa tom namerom, Meuvladina grupa eksperata za zatitu rtava rata sastala seu enevi u januaru 1995. i usvojila niz preporuka sa ciljem da se pojaa potova-

nje za meunarodno humanitarno pravo, posebno pomou preventivnih merakoje bi obezbedile bolje poznavanje i efikasniju primenu prava. Preporuka IIMeuvladine grupe eksperata predlae da:

MKCK bude pozvan da pripremi, uz pomostrunjaka u oblasti MHP, iz razliitih ge-ografskih regiona i razliitih pravnih sistema, a uz konsultacije sa strunjacima iz vla-da i meunarodnih organizacija, izvetaj o obiajnim pravilima MHP primenljivim umeunarodnim i nemeunarodnim oruanim sukobima, i da prosledi izvetajdravama i kompetentnim meunarodnim telima.4

U decembru1995. godine, 26. Me

unarodna konferencija Crvenog krsta i Crve-nog polumeseca prihvatila je ovu preporuku i zvanino dala mandat MKCK da

pripremi izvetaj o obiajnim pravilima meunarodnog humanitarnog prava pri-menljivog u meunarodnim i nemeunarodnim oruanim sukobima.5 Ova studi-ja je rezultat istraivanja sprovedenog u izvrenju ovog mandata.

Svrha studije

Ugovorno meunarodno humanitarno pravo je dobro razvijeno i pokriva razli-ite aspekte ratovanja, prua zatitu rtvama rata i ograniava dozvoljena sred-

stva i naine ratovanja. etiri enevske konvencije od 1949. godine i Dopunskiprotokoli od 1977. godine obezbeuju obiman reim za zatitu lica koja neuestvuju ili vie ne uestvuju u oruanom sukobu. Regulisanje sredstava i nai-

Uvod xxv

3 Meunarodna konferencija za zatitu rtava rata, eneva, 30. avgusta 1. septembara 1993, Za-vrna deklaracija, International Review of the Red Cross, No. 296, 1993, p.381.

4 Sastanak Meuvladine grupe eksperata za zatitu rtava rata eneva, 23-27. januar 1995, Prepo-ruka II, International Review of the Red Cross, No. 310, 1996, p 84.

5 26. Meunarodna konferencija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, eneva, 3-7. decembar 1995,Rezolucija 1, Meunarodno humanitarno pravo: Od prava ka akciji; Izvetaj o rezultatima Meuna-rodne konferencije za zatitu rtava rata, International Review of the Red Cross, No. 310, 1996, p.58


27/681

na ratovanja u ugovornom pravu datira od Petrogradske deklaracije od 1868. go-dine, Hakih konvencija od 1899. i 1907. godine i enevskog protokola o gasovi-ma od 1925. godine (nedavno je to pitanje ureeno i Konvencijom o biolokomoruju od 1972. godine), Dopunskim protokolima od 1977. godine, Konvencijomo odreenom klasinom oruju od 1980. godine i pet Protokola uz tu Konvenci-ju, Konvencijom o hemijskom naoruanju od 1993. godine i Otavskom konvenci-jom o zabrani antipersonalnih mina od 1997. godine. Zatita kulturnih dobara usluajevima oruanih sukoba detaljno je regulisana Hakom konvencijom od1954. godine i dva protokola uz tu Konvenciju. Statut meunarodnog krivinogsuda sadri listu ratnih zloina koji podleu jurisdikciji ovog suda.

Ipak, ima dva vana nedostatka u primeni ovih ugovora u sadanjim orua-nim sukobima. Prvo, ugovori se odnose samo na drave koje su ih ratifikovale.To znai da se razliiti ugovori meunarodnog humanitarnog prava primenju-ju u razliitim oruanim sukobima u zavisnosti od toga koje su ugovore drave

u sukobu ratifikovale. Dok su skoro sve drave ratifikovale etiri enevske kon-vencije od 1949. godine, Dopunski protokol I jo uvek nije postigao univerzal-no prihvatanje. Poto se Protokol primenjuje samo u odnosu na strane u suko-bu koje su ga ratifikovale, danas je njegova efikasnost ograniena, jer nekedrave, koje su ukljuene u meunarodne sukobe nisu lanice ovog Protokola.Slino tome, II Dopunski protokol se primenjuje samo u oruanim sukobimakoji se odvijaju na teritoriji drave koja ga je ratifikovala. Dok je nekih 150drava ratifikovalo ovaj protokol, nekoliko drava u kojima se odvijaju ne-meunarodni oruani sukobi nije to uinilo. U ovim nemeunarodnim

oruanim sukobima, zajedni

ki

lan 3. u sve

etiri enevske konvencije

estoostaje jedina primenjiva ugovorna odredba.Drugo, ovo obilje ugovornog prava ne regulie dovoljno detaljno veliki deo da-

nanjih oruanih sukoba. Primarni razlog je to to je veina dananjih oruanihsukoba nemeunarodnog karaktera, koji su podloni manjem broju ugovornihpravila nego meunarodni sukobi, iako je njihov broj u porastu. U stvari, samo seogranien broj ugovora primenjuje u nemeunarodnim oruanim sukobima, na-ime Konvencija o odreenom klasinom oruju, dopunjena, Statut Meunarod-nog krivinog suda, Otavska konvencija o zabrani antipersonalnih mina, Kon-vencija o hemijskom oruju, Haka konvencija za zatiti kulturnih dobara i Dru-

gi protokol uz ovu konvenciju, i kao to je vepomenuto, II Dopunski protokol izajedniki lan 3. u sve etiri enevske konvencije. Iako je zajedniki lan 3. odsutinskog znaaja, on samo obezbeuje osnovni okvir za minimum standarda ine sadri mnogo detalja. II Dopunski protokol korisno dopunjuje zajedniki lan3, ali je ipak manje detaljan nego pravila koja reguliu meunarodne oruane su-kobe, a koja su sadrana u I Dopunskom protokolu.

II Dopunski protokol sadri samo 15 sutinskih lanova, dok I Dopunski proto-kol ima vie od 80. Moda ove cifre nisu vane, ali ipak pokazuju da postojiznaajna razlika u nainu regulisanja izmeu meunarodnih i nemeunarodnih

xxvi Uvod


28/681

oruanih sukoba, i da u regulisanju nemeunarodnih oruanih sukoba nedosta-ju pravila, definicije, detalji i zahtevi u ugovornom pravu. Ovo je opta situacija,iako je veina oruanih sukoba danas nemeunarodnog karaktera.

Pored toga, II Dopunski protokol sadri samo osnovne odredbe o voenju ne-prijateljstava. lan 13. navodi da civilno stanovnitvo kao takvo, kao i pojedinicivili, nee biti predmet napada. Za razliku od I Dopunskog protokola, II Do-punski protokol ipak ne sadri posebna pravila i definicije u pogledu principarazlikovanja ciljeva i proporcionalnosti.

Logino bi se moglo zakljuiti da takva pravila, i ogranienja koja ona nalau unainu voenja rata, treba da budu jednako primenljiva u meunarodnim i ne-meunarodnim oruanim sukobima. injenica da je Konvencija o odreenomklasinom oruju od 2001. godine, dopunjena i da je time njena primena proire-na i na nemeunarodne oruane sukobe, pokazatelj je da meunarodna zajedni-ca poinje da prihvata ovaj nain razmiljanja.

Ova studija prua dokaz da se mnoga pravila obiajnog meunarodnog pravaprimenjuju i u meunarodnim i u nemeunarodnim oruanim sukobima i poka-zuje u kom je obimu praksa drava prevazila postojee ugovorno pravo i proiri-la pravila primenljiva na nemeunarodne oruane sukobe. Posebno, praznine uregulisanju izvoenja neprijateljstava u II Dopunskom protokolu su u velikoj me-ri popunjene kroz praksu drava, koja je dovela do kreiranja pravila paralelnih sapravilima u I Dopunskom protokolu, ali koja su primenjiva u nemeunarodnimoruanim sukobima.

Poznavanje pravila obiajnog meunarodnog prava je stoga korisno mnogim

akterima ukljuenim u primenu, irenje znanja i sprovo

enje me

unarodnog hu-manitarnog prava, kao to su vlasti, naoruana lica, meunarodne organizacije,

sastavni delovi Meunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca inevladine organizacije. Studija o obiajnom meunarodnom humanitarnom pra-vu, takoe, moe da pomogne u smanjivanju neizvesnosti i podruja za raspra-vu, koji su svojstveni konceptu obiajnog meunarodnog prava.

Poznavanje pravila obiajnog meunarodnog prava moe takoe da bude odkoristi u mnogim situacijama, kada je potrebno pozivanje na obiajno meuna-rodno pravo. Ovo je posebno vano u radu sudova i meunarodnih organizacija.Zaista, od sudova se esto zahteva da primenjuju obiajno meunarodno pravo.

Ovo je, na primer, sluaj u Meunarodnom krivinom tribunalu za bivu Jugosla-viju, koji, u skladu sa lanom 3. svog statuta, ima jurisdikciju nad krenjima pra-va i obiaja ratovanja. Kao rezultat, Tribunal je morao da odlui da li su odreenakrenja meunarodnog humanitarnog prava bila krenje obiajnog meunarod-nog prava, nad kojima Tribunal ima jurisdikciju. Pored toga, u mnogim zemlja-ma, obiajno meunarodno pravo je izvor nacionalnog prava i presude koje do-nose nacionalni sudovi se mogu pozivati na njega. Obiajno meunarodno pravoje, takoe, relevantno u radu meunarodnih organizacija i u tom smislu onouopteno predstavlja pravo koje obavezuje sve drave lanice.

Uvod xxvii


29/681

Podruje studije

Namera studije nije bila da odredi obiajnu prirodu svakog ugovornog pravilameunarodnog humanitarnog prava i stoga ne prati uvek strukturu postojeihugovora. Ona vie nastoji da analizira pitanja da bi ustanovila koja se pravila, in-duktivno, mogu nai na osnovu prakse drava u vezi sa tim pitanjima. Poto oda-brani pristup ne analizira svaku ugovornu odredbu u pogledu utvrivanja da lije ona obiajna ili ne, ne moe se zakljuiti da neko odreeno ugovorno pravilonije obiajno, samo zbog toga to se kao takvo ne pojavljuje u ovoj studiji. U ovompogledu, vano je napomenuti da se veina odredaba enevskih konvencija iz1949.godine, ukljuujui i zajedniki lan 3, smatra obiajnim pravom, a isto vaii za Haki pravilnik od 1907.godine (vidi dalje). Pored toga, poto su enevskekonvencije sada ratifikovale 192 drave, one obavezuju skoro sve drave kaougovorno pravo.

Odlueno je da se ne istrauje obiajno pravo primenljivo na pomorsko ratova-nje, poto je ova oblast prava nedavno bila predmet velikog redefinisanja, sa-dranog u San Remo priruniku o pomorskom ratovanju.6 Opta pravila sa-drana u Priruniku smatrana su ipak korisnim za procenu obiajne prirode pra-vila koja su primenljiva u svim vrstama ratovanja.

Mnoge teme nije bilo mogue dovoljno detaljno obraditi, da bi mogle da buduukljuene u ovo izdanje, ali bi moda bilo mogue ukljuiti ih u budua dopunje-na izdanja. Ovo podrazumeva, na primer, Martensovu klauzulu, identifikovanjeposebno zatienih lica i objekata i civilnu zatitu.

Gde je bilo potrebno, praksa me

unarodnog prava ljudskih prava ukljuena je ustudiju. Ovo je uinjeno poto meunarodno pravo ljudskih prava nastavlja da se

primenjuje i za vreme oruanih sukoba, to je navedeno i u samim ugovorima oljudskim pravima, mada, neke odredbe, u odreenim uslovima, mogu biti derogi-rane u vreme vanrednog stanja. Primenljivost ljudskih prava za vreme oruanihsukoba potvrdili su u mnogim situacijama, organi predvieni ugovorima, koji suanalizirali ponaanje drave, ukljuujui i period oruanog sukoba, kao i Meuna-rodni sud pravde (vidi Uvod Odeljka 32). Studija ipak nema zadatak da prui pro-cenu obiajnog prava ljudskih prava. Umesto toga, pravo ljudskih prava jeukljueno da bi se podrali, pojaali i objasnili analogni principi meunarodnog

humanitarnog prava. Pored toga, iako su posebne grane meunarodnog prava,ljudska prava i meunarodno humanitarno pravo direktno su uticali jedno na dru-go, i jo uvek se to deava, a za to postoje tri glavna razloga. Prvo, procena prila-goavanja ljudskim pravima, u odreeno vreme, podrazumeva i odgovor na pita-nje potovanja ili krenja meunarodnog humanitarnog prava. Na primer, mereuspostavljene u vanrednom stanju, bie nezakonite sa stanovita ljudskih prava

xxviii Uvod

6 Louis Doswald-Beck (ed.), San Remo Manual on International Law Applicable to Armed Conflicts atSea, Preapred by international lawyers and naval experts convened by the International Institutteof Humanitarian Law, Cambridge University Press, 1995.


30/681

ako, inter alia, povreuju meunarodno humanitarno pravo.7 S druge strane,meunarodno humanitarno pravo sadri koncepte za iju je interpretaciju potreb-no ukljuiti pozivanje na pravo ljudskih prava, na primer odredbu da niko nemoe biti kanjen za zloin bez prethodnog suenja od strane redovno ustano-vljenog suda koji obezbeuje sve sudske garancije koje se smatraju nunim.8 Dru-go, odredbe koje po karakteru pripadaju ljudskim pravima mogu se nai umeunarodnom humanitarnom pravu, na primer, lan 75. I Dopunskog protoko-la i l. 4. i 6. II Dopunskog protokola, a odredbe koje imaju karakter humanitarnogprava mogu se nai u pravu ljudskih prava, na primer, odredbe o deci vojnicimau Konvenciji o pravima deteta i njenom protokolu o ueu dece u oruanim su-kobima. Tree, i najvanije, obimna praksa drava i meunarodnih organizacijapominje ponaanje drava za vreme oruanih sukoba u svetlu ljudskih prava.9

Procena obiajnog meunarodnog prava

Statut Meunarodnog suda pravde opisuje obiajno meunarodno pravo kaooptu praksu prihvaenu kao pravo.10 Opte je prihvaeno da je za postojanjepravila obiajnog prava potrebno prisustvo dva elementa, naime praksa drava(usus) i verovanje da je takva praksa neophodna, zabranjena ili dozvoljena u za-visnosti od prirode pravila, kao pravni element (opinio juris sive necessitatis). Kakose Meunarodni sud pravde izjasnio u Sluaju epikontinentalnog pojasa: Naravnoda je aksiom da materijal obiajnog meunarodnog prava treba traiti prvenstve-no u praksi i opinio juris drava.11 Tano znaenje i sadraj ova dva elementa

predmet je mnogih akademskih spisa. Pristup koji je u ovoj studiji primenjen zautvrivanje da li pravilo opteg meunarodnog prava postoji, je klasian pristup,koji je Meunarodni sud pravde primenio u mnogim sluajevima, posebno uSluaju epikontinentalnog pojasa Severnog mora. 12

Praksa drava

Prilikom procene prakse drava, treba razmotriti dva posebna pitanja, naime iz-bor prakse koja doprinosi stvaranju obiajnog meunarodnog prava i procenu dali ta praksa ustanovljava pravilo obiajnog meunarodnog prava.

Uvod xxix

7 lan 4. Meunarodne konvencije o graanskim i politikim pravima, lan 15. Evropske konvencije oljudskim pravima i lan 27. Amerike konvencije o ljudskim pravima; svi navode da derogacija me-ra od strane drave ne sme da bude u suprotnosti sa njenim drugim obavezama po meunarodnompravu. Afrika povelja o ljudskim pravima i pravima naroda ne dozvoljava ukidanje mera.

8 Zajedniki lan 3. (1)(d) enevskih konvencija iz 1949.9 Vidi, posebno, Odeljak 32. o Osnovnim garancijama10 Statut MKS, lan 38 (1)(b).11 MSP, Sluaj epikontinentalnog pojasa (Libijska Arapska Damahirija protiv Malte), Presuda, 3. juni

1958, ICJ Reports 1958, pp. 29-30, 27.12 MSP, Sluaj epikontinetnalnog pojasa Severnog mora, Presuda, 20. februar 1969, ICJ Reports 1969, p. 3.


31/681

Izbor prakse dravaPraksa prikupljena za potrebe ove studije, a koja je saeta u Delu II, odabrana

je na osnovu sledeih kriterijuma.(i) fiziki i verbalni akti drava ine praksu koja dovodi do stvaranja obiajnog

meunarodnog prava. Fiziki akti, na primer, podrazumevaju ponaanje na boj-nom polju, korienje odreenog oruja i tretman odreenih kategorija lica. Ver-balni akti podrazumevaju vojne prirunike, nacionalno zakonodavstvo, nacional-ne sudske presude, uputstva za oruane i snage bezbednosti, vojne slubene iz-vetaje u toku rata, diplomatske proteste, miljenja zvaninih pravnih savetnika,komentare vlade na nacrte ugovora, izvrne odluke i pravilnike, izjave predmeunarodnim tribunalima, izjave u meunarodnim organizacijama i nameunarodnim konferencijama i pozicije koje zauzima vlada u odnosu na rezo-lucije meunarodnih organizacija.

Pristup da se uzmu u obzir i fiziki i verbalni akti kao praksa, podrazumeva da

su ih sprovela vodea tela na polju meunarodnog prava i same drave. Meuna-rodni sud pravde uzeo je u obzir zvanine izjave kao praksu drava u mnogosluajeva, ukljuujui i Spor o ribolovu,13 Sluaj Nikaragva, 14 i Sluaj Gabkovo-Nagymaros Project.15

Komisija za meunarodno pravo je na slian nain razmatrala verbalne aktedrava koji doprinose kreiranju obiajnog meunarodnog prava. To je uinila, naprimer, u kontekstu Nacrta lanova o odgovornosti drava, gde se koncept po-trebe drave smatrao obiajnim.16

xxx Uvod

13 MSP, Spor o ribolovu (Ujedinjeno Kraljevstvo protiv Islanda), Zajedniko izdvojeno miljenje sudijaForster-a, Bengzon-a, Jimnez de Archaga, Singh-a i Ruda, 25. jul 1974, ICJ Reports 1974, p. 47;izvdojeno miljenje sudije Dillard-a, 25. jul 1974, ICJ Reports 1974, pp. 56-58; Izdvojeno miljenje su-dije De Castro-a, 25. jul 1974, ICJ Reports 1974, pp. 81-88; Izdvojeno miljenje sudije Waldock-a, 25.jul 1974, ICJ Reports 1974, pp. 119-120; Suprotno miljenje sudije Gros-a, 25. jul 1974, ICJ Reports1974, p. 135; Suprotno miljenje sudije Petrna, 25. jul 1974, ICJ Reports 1974, p. 161. Sudije su sepozvale na postojanje obiajnih pravila, po zahtevu za oblastima na moru, bez razmatranja da lisu ona bila primenjivana; vidi takoe miljenja istih sudija u Sporu o ribolovu (Savezna Republika Ne-maka protiv Islanda), 25. jul 1974, ICJ Reports 1975, p. 175;

14 MSP, Sluaj vojnih i paravojnih aktivnosti u i protiv Nikaragve (Nicaragva protiv Sjedinjenih Drava), Me-ritum, Presuda, 27. juni 1986, ICJ Reports 1986, p. 100, 190. Sud je naao dodatnu potvrdu vano-sti, kao obiajnog meunarodnog prava, principa zabrane primene sile sadrane u lanu 2(4) Po-velje Ujedinjenih Nacija u injenici da je esto pominjan u izjavama predstavnika drave, ne samokao princip obiajnog meunarodnog prava, vekao osnovni ili kardinalni princip tog prava.

15 MSP, Sluaj Gabkovo-Nagymaros Project (Maarska protiv), Presuda, 25. septembar 1997, ICJ Re-ports 1997, pp. 39-46, 49-58. Sud je proglasio obiajnu prirodu koncepta stanje potrebe, tomoe da iskljui krivicu zbog akta koji nije u skladu sa meunarodnim pravom. U tome se Sudoslonio na materijale, ukljuujui mnoge zvanine izjave, koje je koristila KMP prilikom pripremenacrta odgovarajueg lana Nacrta lanova o odgovornosti drave.

16 KMP, Nacrt lanova o odgovornosti drava, Yearbook of the ILC, 1980, Vol. II, Part 2, UN Doc.A/CN.4/SER.A/1980/Add.1(Part2), 1980, pp.34-52. KMP je zasnovala svoje zakljuke na izjavamavladinih predstavnika ili pravnika. Za jo jedan primer, vidi Yearbook of the ILC, 195, Vol. II, pp. 368-372. Komisija se pozvala na sledee kategorije dokaza obiajnog prava: meunarodne instrumente,


32/681

Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju je utvrdio da u proceni for-miranja obiajnih pravila meunarodnog humanitarnog prava, oslonac se prven-stveno mora staviti na elemente kao to su zvanine objave drava, vojni pri-runici i sudske odluke.17

Udruenje za meunarodno pravo smatra da se verbalni akti, a ne samo fizikiakti drava smatraju praksom drava i istie da je praksa meunarodnih tribu-nala puna primera verbalnih akata koji su tretirani kao primeri prakse. Slino to-me, drave redovno tretiraju ovu vrstu akata na isti nain.18

Bilo da je fizika ili verbalna, relevantna praksa se sastoji samo od zvanine prak-se. Zbog toga, fiziki akti strana u oruanim sukobima doprinose stvaranju pravi-la obiajnog meunarodnog prava samo ukoliko predstavljaju zvaninu praksu.

Odsustvo odreenog ponaanja je takoe zabeleeno, ako je bilo relevantno.Takvo odsustvo e, dalje, biti detaljnije objanjeno.

Praksa izvrnih, zakonodavnih i sudskih organa drave moe da doprinese for-

miranju obiajnog meunarodnog prava. Drava se sastoji od izvrnih, zakonodav-nih i sudskih ogranaka vlasti. Organi ovih ogranaka mogu da se ukljue u meuna-rodnu odgovornost drave i da zauzimaju pozicije koje utiu na njene meunarod-ne odnose.19 U sluaju sukoba izmeu pozicija razliitih organa drave, smatra seda je unutranja praksa nedosledna i ne doprinosi formiranju obiajnog prava.

(iii) Akti ne doprinose formiranju obiajnog meunarodnog prava ako nikadnisu obelodanjeni.20 Ovo vai sve dok su akti nepoznati drugim dravama i nepruaju im mogunost da, ako to ele, reaguju na njih. Da bi se uzela u obzir,praksa mora da bude javna ili objavljena u nekom obimu. To nikako ne znai da

praksa mora da bude objavljena ili saoptena celom svetu, ali mora da bude sa-optena bar jednoj dravi ili relevantnoj meunarodnoj organizaciji, ukljuujui iMKCK. Drave komuniciraju sa MKCK, u kontekstu mandata ove organizacijeda pomae u primeni meunarodnog humanitarnog prava i injenice da moe da.....prima na znanje sve albe u pogledu navodnog krenja tog prava.21 Stoga,komunikacije sa MKCK, mada esto poverljive, nisu isto privatni akti i smatrajuse praksom drava.

Uvod xxxi

odluke nacionalnih i meunarodnih sudova i nacionalno zakonodavstvo, kao i na diplomatsku ko-respondenciju, miljenja nacionalnih pravnih savetnika i praksu meunarodnih organizacija.

17 MKTJ, Sluaj Tadi, Sluaj No. IT-94-AR72, Odluka o zahtevu odbrane za prethodno pitanje o nad-lenosti , 2. oktobar 1995. 99.

18 ILA, Zavrni izvetaj o formiranju obiajnog (opteg) meunarodnog prava, Izjava o principimaprimenljivima na formiranje opteg obiajnog meunarodnog prava, Izvetaj ezdeset devetekonferencije, London 2000, Princip 4 . i komentar (i) uz njega, str.. 725-726 (dalje: ILA Report).

19 Za dodatno objanjenje razloga i upuivanja na meunarodne sudske sluajeve o ovome, vidi:ILA Report,prethodna beleka 18, Princip 9, str. 728-729, koji se odnosi na Stalni sud meunarod-ne pravde, Sluaj Nottebohm (second phase) (Liehtentajn protiv Gvatemale), Presuda, 6. april 1995, ICJReports 1955, p. 22 i Sluaj Lotus (Francuska protiv Turske), Presuda, 7. septembar 1927, PCIJ Ser. A,No. 10, str..23,26. i 28-29.

20 Vidi, na primer, ILA Report, Princip 5, p. 726,prethodna beleka1821 Statut Meunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca , lan 5(2)(c).prethodna beleka 2.


33/681

(iv) Mada su odluke meunarodnih sudova pomoni izvori meunarodnogprava,22 one ne ine praksu drave. Razlog ovome je to za razliku od nacional-nih sudova, meunarodni sudovi nisu dravni organi. Njihove odluke su ipakukljuene, poto zakljuci meunarodnog suda da pravilo obiajnog meunarod-nog prava postoji, predstavlja uverljiv dokaz u tom pogledu. Pored toga, zbogprecedentne vrednosti njihovih odluka, meunarodni sudovi mogu da doprine-su pojavi pravila obiajnog meunarodnog prava, utiui na buduu praksudrava i meunarodnih organizacija.

Izjave drava pred meunarodnim sudovima jasno stvaraju praksu drava.(v) Meunarodne organizacije imaju status subjekta meunarodnog prava i

mogu uestvovati u meunarodnim odnosima u linom svojstvu, nezavisno oddrava lanica. U tom pogledu, njihova praksa moe doprineti formiranju obiaj-nog meunarodnog prava.23 Zbog toga ova studija obuhvata, na primer, Biltengeneralnog sekretara UN o potovanju meunarodnog humanitarnog prava od

strane snaga Ujedinjenih nacija, kao relevantnu praksu, posebno zato to uput-stva u Biltenu odslikavaju tipine i najosnovnije principe prava i obiaja rata, akje i izraeno da generalni sekretar ne smatra sebe neophodno ogranienimobiajnim meunarodnim odredbama Konvencija i Protokola, kao najniim para-metrom koji treba da obavezuje sve nacionalne kontingente.24

Pored toga, zvanine izjave MKCK, posebno apeli i memorandumi o potovanjumeunarodnog humanitarnog prava, ukljueni su kao relevantna praksa potoMKCK ima status subjekta meunarodnog prava25. Praksa ove organizacije je po-sebno relevantna, poto je ona zvanian mandat dobila od drava da radi na do-

slednoj primeni me

unarodnog humanitarnog prava koje se primenjuje u oruanimsukobima i da radi na razumevanju i difuziji meunarodnog humanitarnog pra-va koje se primenjuje u oruanim sukobima i da priprema njegov dalji razvoj.26 Sta-novite da se praksa MKCK uvaava usvojio je i Meunarodni krivini tribunal zabivu Jugoslaviju, koji praksu ove organizacije smatra vanim iniocem u stvaranjuobiajnih pravila primenjivih u nemeunarodnim oruanim sukobima.27 Uz to, zva-nina reagovanja koja sadre izjave MKCK su praksa drava.

(vi) Pregovaranje i usvajanje rezolucija u meunarodnim organizacijama ili nakonferencijama, zajedno sa objanjenjem glasanja, predstavljaju akte ukljuenih

xxxii Uvod

22 Statut MSP, lan 38(1)(d).23 Vidi, npr. MSP, Sluaj rezervi na Konvenciju o genocidu, Savetodavno miljenje, 28. maj 1951, ICJ Re-

ports 1951, p. 25. Sud je uzeo u obzir depozitarnu praksu generalnog sekretara UN.24 Daphna Shraga, UN Peacekeeping Operations: Applicability of International Humanitarian law

and Responsibility for Operation-Related Damage,American Journal of International Law, Vol. 94,2000, p. 408.

25 Vidi, npr. MKTJ, Tuilac protiv Blagoja Simia i drugih, Sluaj No. IT-95-9-PT, Odluka o postupkutuilatva po Pravilu 73. za odreivanje postupka izjava svedoka, 27. jul 1999, objavljeno kao jav-ni dokument Naredbom od 1. oktobra 1999. 46 i beleka 9.

26 Statut Meunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, lan 5(2)(c) i (g),prethodnabeleka 2.

27 MKTJ, Sluaj Tadi, 109,prethodna beleka17.


34/681

drava. Uz malo izuzetaka, prihvaeno je da rezolucije same po sebi nisu obavezu-jue i zbog toga vrednost data nekoj rezoluciji zavisi od njenog sadraja, stepenaprihvaenosti i doslednosti prakse drava u skladu sa njom.28 to je vea podrkarezoluciji to joj se daje vea vanost. Informacije o razlozima uzdranosti ili nega-tivnog glasanja su ovoj studiji navedene kada je smatrano relevantnim, poto su ta-kvi glasovi esto zasnovani na neslaganju sa odreenim delovima rezolucije, a neuvek sa rezolucijom u celini. Slino tome, izjave koje daju drave u toku diskusijao nacrtima rezolucija, ine praksu drave i ukljuene su kada je to bilo relevantno.

(vii) Praksa protivnikih naoruanih grupa, kao to su pravila ponaanja (u ra-tu, prim.prev.), uveravanja o pozivanju na odreena pravila meunarodnog hu-manitarnog prava i druge izjave, ne ine praksu drava, kao takvu. Mada takvapraksa moe sadrati dokaze o prihvatanju odreenih pravila u nemeunarod-nim oruanim sukobima, njen pravni znaaj je nejasan i stoga je navedena podOstala praksa u Delu II.

Procena prakse dravaPraksa drava se mora odmeriti da bi se procenilo da li je dovoljno esta za

kreiranje pravila obiajnog meunarodnog prava.29 Da bi se ustanovilo praviloobiajnog meunarodnog prava, praksa drava mora da bude praktino jedin-stvena, sveobuhvatna i reprezentativna. Iako je potrebno da proe neko vreme,pre nego to se realizuje dovoljno prakse koja zadovoljava ove kriterijume, vremekoje treba da protekne nije precizno definisano. Kao to je utvrdio Meunarodnisud pravde u Sluaju epikontinentalnog pojasa Severnog mora:

Mada prolazak samo kratkog vremena nije obavezno, ili sam po sebi, prepreka za for-miranje novog pravila obiajnog prava na osnovu onoga to je u poetku bilo samougovorno pravilo, neophodan zahtev bio bi, da tokom perioda o kome se radi, kakogod on bio kratak, praksa drava, ukljuujui i praksu drava iji su interesi posebnopogoeni, treba da bude i obimna i zapravo jedinstvena u odnosu na odredbe o koji-ma je re; i pored toga treba da oituje opte priznanje pravnog pravila na nain kojipokazuje da je pravno pravilo ili pravna obaveza opte priznata.30

(i) Prvi zahtev za stvaranje obiajnog meunarodnog prava na osnovu praksedrava je da ona mora biti stvarno jedinstvena. Razliite drave ne smeju se

uputati u znaajno razliita ponaanja, neke radei jedno, a druge drugo. USluaju azila, Meunarodni sud pravde suoen je sa situacijom u kojoj praksa nijebila dovoljno jedinstvena za formiranje pravila obiajnog meunarodnog prava upogledu potovanja prava na diplomatski azil. U tom smislu reeno je:

Uvod xxxiii

28 Vanost ovih uslova istaknut je od strane MSP u Sluaju nuklearnog oruja, Savetodavno miljenje,8. juli 1996, ICJ Reports1996, pp. 254-255, 70-73.

29 Izraz je prvi pomenuo Sir Humphrey Waldock, General Course on Public International Law,Collected Courses of the Hague Academy of International Law, Vol. 106, 1962, p.44.

30 MSP, Sluaj epikontinentsalnog pojsa Severnog mora, p. 43, 74,prethodna beleka 12.


35/681

injenice podnete Sudu otkrivaju mnogo nesigurnosti i kontradikcija, mnogo koleba-nja i razlika u sprovoenju diplomatskih azila i u zvaninim vienjima izraenim u ra-znim prilikama, bilo je toliko mnogo nedoslednosti u brzom uspehu konvencije o azi-lu, koje su neke drave ratifikovale a druge odbile, a i praksa je u velikoj meri bila poduticajem razmatranja politike svrsishodnosti, u razliitim sluajevima, koje nije mo-gue sagledati kao neku konstantnu i jedinstvenu primenu, prihvaenu kao pravo.31

U Sporu o ribolovu, Meunarodni sud pravde suoio se sa slinom situacijom upogledu linije od deset milja koja zatvara zalive, u kojoj je smatrao da, iako je ta-kva linija

prihvaena od nekih drava i u njihovom nacionalnom zakonodavstvu i u ugovorimai konvencijama, i iako su one primenjene u nekim arbitrarnim odlukama izmeu tihdrava, druge drave su usvojile drugaije granice. U skladu sa tim, linija od deset mi-lja ne ispunjava uslove opteg pravila meunarodnog prava.32

Ipak, Sud je u ovom sluaju takoe smatrao da ne treba davati previe znaa-ja malim nedoslednostima ili kontradiktornostima, stvarnim ili oiglednim upraksi drava, prilikom procene.33 Dovoljno je da je praksa u potrebnoj meri sli-na. Na osnovu takve, dovoljne slinosti, Meunarodni sud pravde naao je uSluaju epikontinentalnog pojasa da je koncept iskljuive ekonomske zone postaodeo obiajnog prava. Iako razliita proglaenja takve zone nisu bila identina, bi-la su dovoljno slina da Sud donese ovaj zakljuak.34

Pravna filozofija Meunarodnog suda pravde pokazuje da suprotna praksa ko-ja, na prvi pogled, izgleda da umanjuje jedinstvenost te prakse, ne spreava for-

miranje pravila obiajnog me

unarodnog prava, sve dok je ta suprotna praksaosporena od strane drugih drava ili osporena od strane same vlade i stoga ne

predstavlja zvaninu praksu. Meunarodni sud pravde suoio se sa takvom situ-acijom u Sluaju Nikaragva, u kojem je istraivao obiajnu prirodu principa neu-potrebe sile i neintervencije, i izjavio da:

Ne treba oekivati da u praksi drava primena dotinih pravila treba da bude sa-vrena, u smislu da drave treba da se u potpunosti uzdravaju od korienja sile iliintervencije u meusobnim odnosima. Sud ne smatra da, za formiranje pravila kaoobiajnog, odgovarajua praksa mora da bude apsolutno i striktno u skladu sa pravi-lom. Da bi se utvrdilo postojanje obiajnih pravila, Sud smatra da je dovoljno da po-naanje drave, uopteno bude u skladu sa pravilima i da postupci drave koji nisu uskladu sa pravilom budu smatrani povredom dotinog pravila, a ne indikatoromusvajanja novog pravila. Ako drava deluje na nainprima facie u suprotnosti sa pri-znatim pravilom, ali brani svoje ponaanje pozivajui se na izuzetke, ili ako pravda-

xxxiv Uvod

31 MSP, Sluaj Azila (Kolumbija protiv Perua), Presuda, 20. novemar 1950, ICJ Reports 1950, p. 277.32 ICJ, Spor o ribolovu (Ujedinjeno Kraljevstvo protiv Norveke), Presuda, 18. decembar 1951, ICJ Reports

1951, p. 131.33 Ibid, str. 138.34 MSP, Sluaj epikontinentalnog pojasa (Tunis protiv Libijske Arapske Damahirije), Presuda, 24. februar

1982, ICJ Reports 1982, p. 74, 100 i Sluej epikontinentalnog pojasa, prethodna beleka 11, p. 33, 34.


36/681

nje sadri samo pravilo, onda, bilo da je delovanje drave opravdano ili ne po tomosnovu, znaaj tog stava pre potvruje nego to slabi pravilo.35

Ovaj stav je posebno relevantan za brojna pravila meunarodnog humanitar-nog prava, gde postoji obilje dokaza verbalne prakse drava u kojoj se odreenopravilo podrava i uporedo sa tim ponovljeni dokazi povrede tog pravila. Kadaje ovo praeno izvinjenjem ili opravdanjem izvrioca i/ili osueno od strane dru-gih drava, takve povrede ne dovode u pitanje postojanje dotinog pravila.Drave koje ele da promene postojee pravilo obiajnog meunarodnog pravamoraju to da ine putem zvanine prakse uz tvrdnje da rade u skladu sa pravom.

(ii) Drugi zahtev za stvaranje pravila opteg obiajnog meunarodnog prava jeda praksa drava mora da bude rasprostranjena i reprezentativna. Ipak, ona ne mo-ra da bude univerzalna; opta praksa je dovoljna.36 Nije potreban odreen brojili procenat drava. Jedan od razloga zato je nemogue zahtevati taan brojdrava koje primenjuju praksu, je taj to je taj kriterijum na neki nain vie kvali-

tativan nego kvantitativan. To znai da se ne postavlja samo pitanje koliko dravaprimenjuje tu praksu, ve i koje su to drave.37 Po reima Meunarodnog sudapravde u Sluaju epikontinentalnog pojasa Severnog mora, praksa mora da ukljuu-je one drave iji su interesi posebno pogoeni.38

Ovaj stav ima dve posledice: (1) ako su sve posebno pogoene draveukljuene, nije vano da veina drava aktivno uestvuje, ali one su morale barda se sloe sa praksom posebno pogoenih drava; (2) ako posebno pogoenedrave ne prihvate praksu, ona ne moe prerasti u pravilo obiajnog meuna-rodnog prava, ak i ako saglasnost nije zahtevana kako je objanjeno.39 Ko je po-

sebno pogo

en zavisie od okolnosti. U odnosu na pitanje legalnosti kori

enjalaserskog oruja za oslepljivanje, na primer, posebno pogoene drave su one

koje su identifikovane kao one koje razvijaju takvo oruje. U oblasti humanitarnepomoi, drave ijem stanovnitvu je ta pomo potrebna ili drave koje estoobezbeuju takvu pomosmatrae se posebno pogoenim. U pogledu bilo kogpravila meunarodnog humanitarnog prava, zemlje koje uestvuju u oruanomsukobu su posebno pogoene kada je njihova praksa u odnosu na odreenopravilo bila relevantna u tom oruanom sukobu. Uprkos injenici da postoje po-sebno zainteresovane drave u odreenim oblastima meunarodnog humanitar-nog prava, takoe je tano da sve drave imaju pravni interes da zahtevaju poto-

vanje meunarodnog humanitarnog prava od strane drugih drava, ak iako ni-su strane u sukobu (vidi komentar pravila 144). Rezultat toga je da praksa svihdrava mora da se uzme u obzir, bez obzira da li su ili ne posebno pogoene ustriktnom znaenju.

Uvod xxxv

35 MSP, Sluaj vojnih i paravojnih aktivnosti u i protiv Niukaragve, prethodna beleka 14, p.98, 18636 ILA Report, Princip 14, p. 734,prethodna beleka 18.37 ILA Report, komentar (d) i (e) Principa 14, pp. 736-737,prethodna beleka18.38 MSP, Sluaj epikontinentalnog pojasa Severnog mora, prethodna beleka12, p.43, 74.39 ILA Report, komentar (e) Principa 14, str. 737,prethodna beleka18.


37/681

U ovoj studiji nije razmatrano da li je pravno mogue biti stalni protivnik uodnosu na obiajna pravila meunarodnog humanitarnog prava. Pored injeniceda mnoge vlade veruju da to nije mogue u sluaju pravilajus cogens, ima vladakoje sumnjaju u vaenje ove doktrine.40 Ako se prihvati da je pravno mogue bi-ti stalni protivnik, drava o kojoj se radi morala je da se suprotstavi pojavi novenorme u toku njenog formiranja i da nastavi da se protivi i kasnije; nije moguebiti protivnik posle toga.

(iii) Trei zahtev je povezan sa vremenom koje je potrebno za formiranje pravi-la obiajnog meunarodnog prava kroz prihvatanje stvarne jedinstvenosti, obimai reprezentativnosti prakse. Kao sto je prethodno navedeno, iako e proi nekovreme pre nego to se ostvari dovoljno prakse da se zadovolje ovi kriterijumi, nepostoji poseban uslov u odnosu na vreme. Pitanje je akumulisanja prakse koja jedovoljno esta, u smislu jedinstvenosti, obima i reprezentativnosti.41

Opinio juris

Drugi uslov za postojanje pravila obiajnog meunarodnog prava, opinio juris, od-nosi se na potrebu da se praksa primenjuje kao pravo. Odreene forme u kojima semogu izraavati praksa i pravna svest mogu biti razliite, u zavisnosti od toga dali pravilo sadri zabranu, obavezu ili samo pravo da se ponaa na odreeni nain.

Praksa koja ustanovljava zabranu, na primer, pravilo po kome je zabranjeno ob-javiti da se nee davati milost (vidi pravilo 46), podrazumeva ne samo izjave daje takvo ponaanje zabranjeno i osude kada se zabranjeno ponaanje desi, vero-

vatno u kombinaciji sa opravdanjem i izvinjenjem od strane kritikovane drave,vei fiziku praksu uzdravanja od zabranjenog ponaanja. Ako se praksa u ve-likoj meri sastoji od uzdravanja u kombinaciji sa utanjem, potrebni su neki po-kazatelji da je uzdravanje zasnovano na legitimnim oekivanjima u odnosu natakvo ponaanje od strane meunarodne zajednice.

Praksa koja ustanovljava postojanje obaveze, na primer, pravilo da se morajuzbrinjavati ranjenici i bolesnici (vidi pravilo 110), moe se nai, prvenstveno, uponaanju u skladu sa tim zahtevom. injenica da je to pravni zahtev, vie negoneki koji ima kurtoazni karakter ili prosto utivost, moe se nai ili u izraavanjupotrebe za takvim ponaanjem ili u kritici drugih drava zbog odsustva takvog

ponaanja. Takoe se moe dogoditi, sledei kritiku drugih drava, da kritikova-na drava objanjava svoje uzdravanje traenjem opravdanja u pravilu.

Praksa koja ustanovljava postojanje pravila koje dozvoljava odreeno po-naanje, na primer, pravilo da drava ima pravo da za ratne zloine primeni uni-verzalnu jurisdikciju u svojim sudovima (vidi pravilo 157), moe se nai u aktimakoji priznaju pravo da se ponaa na takav nain bez stvarnog zahteva za takvim

xxxvi Uvod

40 Za iru diskusiju o ovom pitanju, vidi: Maurice H. Mendelson, The Formation of Customary Inter-national Law, Collected Courses of the Hague Academy of International Law, Vol.272, 1998, pp. 227-244.

41 ILA Report, komentar (b) Principa 12, str. 731,prethodna beleka 18.


38/681

ponaanjem. Tipian oblik ovoga e biti da drave preduzimaju takvu akciju, uzodsustvo protesta drugih drava.

Tokom rada na studiji se pokazalo da je vrlo teko, i uglavnom teoretsko, pita-nje da se striktno odvoje elementi prakse od pravne svesti. ee je da jedan istisluaj odraava praksu i pravnu svest, nego jedno od toga. Kao to je ukazaloUdruenje za meunarodno pravo, Meunarodni sud pravde u stvari nije rekaosa mnogo rei, da samo zbog toga to postoje (navodno) razliiti elementi uobiajnom pravu, isto ponaanje ne moe manifestovati oba. esto je teko ili aknemogue razluiti dva elementa.42 Ovo posebno zbog toga to se verbalni aktiraunaju kao praksa drave i esto izraavaju pravnu svest drave, koja je u istovreme ukljuena.

Kad postoji dovoljno esta praksa, opinio jurisje generalno sadran u njoj i, kaorezultat, obino nije nuno odvojeno dokazivati postojanje opinio juris. Opinio ju-ris, meutim, ima vanu ulogu u odreenim situacijama kad je praksa dvosmisle-

na, da bi se odluilo da li se ta praksa moe raunati kao da govori u prilog for-miranju obiaja. To je esto sluaj sa proputanjima, kada drava proputa da de-luje ili reaguje, ali nije jasno zbog ega. Jedan primer takve situacije je analiziraoStalni sud meunarodne pravde u Sluaju Lotus, u kome se Francuska sporila sapravom Turske da tui zbog sudara na otvorenom moru. Francuska je tvrdila daodsustvo takvih tubi dokazuje zabranu da se tui, po obiajnom meunarod-nom pravu, osim drave zastave broda na ijoj se palubi dogodio nezakonit akt.Meutim Sud se nije sloio, jer nije bilo jasno da li su se druge drave uzdrava-le od tubi zbog toga to su smatrale da nemaju pravo ili zbog nedostatka intere-

sa, odnosno zbog toga to su verovale da je sud drave zastave broda forum kojivie odgovara. Sud je zakljuio da nije postojao dokaz bilo kakve svesti o posto-janju obaveze uzdravanja.43

Drugu situaciju dvosmislenosti je analizirao Meunarodni sud pravde uSluajevima epikontinentalnih pojaseva u Severnom moru, u kojima su Danska i Ho-landija tvrdile da postoji obiajno pravilo koje zahteva da epikontinentalni pojasbude razgranien, izmeu ostalog, na osnovu principa jednake udaljenosti, jer jeodreeni broj drava tako uinio. Sud je smatrao da osnove akcije tih drava osta-ju spekulativne, jer se ne moe izvui zakljuak da su one same verovale da pri-menjuju pravilo obiajnog meunarodnog prava.44 Drugim reima, drave koje

su razgraniile svoje epikontinentalne pojaseve na osnovu principa jednake uda-ljenosti ponaale su se u skladu sa principom, ali nita ne pokazuje da su se onesmatrale obavezane njime. Osnovno je u tim sluajevima, gde je praksa dvosmi-slena, da i Meunarodni sud pravde i njegov prethodnik, Stalni sud meunarod-

Uvod xxxvii

42 ILA Report, 10 (c), str. 718,prethodna beleka 18. Za produbljeniju analizu, vidi: Peter Haggenmac-her, La doctrine des deux elements du droit courtumier dans la pratique de la Cour internatio-nale, Revue generale de droit international public, Vol. 90, 1986, str.5.

43 SMSP, Sluaj Lotus, , str. 28,prethodna beleka 1944 MSP, Sluaj epikontinentalnih pojaseva Severnog mora, , pp.43-44, 76-77,prethodna beleka 12.


39/681

ne pravde, posebno su posmatrali da li mogu da posebno ustanove postojanje opi-nio juris koji bi pokazivao da se dvosmislena praksa moe raunati u prilog usta-novljava obiajnog meunarodnog prava.45

Na podruju meunarodnog humanitarnog prava, gde mnoga pravila zahteva-ju uzdravanje od odreenog ponaanja, proputanje namee poseban problem uproceni opinio juris, poto se mora dokazati da uzdravanje nije koincidencija ne-go se zasniva na legitimnom oekivanju. Kad se takav zahtev za uzdravanjem is-kazuje u izjavama i dokumentima, postojanjepravnog zahteva da se uzdri od po-naanja, koje je u pitanju, obino se moe dokazati. Uz to, takva uzdravanja semogu dogoditi i poto ponaanje koje je u pitanju stvori odreene kontroverze,koje takoe pomau da se dokae da uzdravanje nije bilo koincidencija, iako ni-je uvek lako zakljuiti da se uzdravanje dogodilo zbog oseanja pravne obaveze.Poseban primer ovog problema je uzdravanje od nekih ponaanja u nemeuna-rodnom oruanom sukobu, kad se jasno pravilo da se uzdri od takvog po-

naanja moe nai samo u ugovornom pravu primenljivom na meunarodneoruane sukobe. Takav je, na primer, sluaj uzdravanja od upotrebe odreenogoruja u nemeunarodnim oruanim sukobima, kad je zabrana upotrebe ovogoruja postignuta u ugovornom pravu, davno pre nego to se o pravilima koja seodnose na nemeunarodne oruane sukobe razmiljalo, ili pre nego to su pri-hvaena onakva kakva su danas. Uzdravanje od takve upotrebe ili od zabranje-nog ponaanja verovatno nije navodilo druge drave na komentare, a posebno seto moe rei u odnosu na nemeunarodne oruane sukobe, kojima druge dravenisu direktno pogoene. Proces zahteva i kontrazahteva ne dovodi do vie ja-

snoe u pogledu neme

unarodnih oruanih sukoba, kao to to

ini u pogledumeunarodnih oruanih sukoba, poto su u drugom sluaju dve ili vie drava

direktno pogoene ponaanjem drugih, dok u prvom sluaju, obino je samo jed-na drava direktno pogoena.

xxxviii Uvod

45 ILA Report, , Princip 17(iv) i komentar,prethodna beleka 18.46 Za analizu tog fenomena u ponaanju meunarodnih sudova, vidi: Frederic L. Kirgis, Custom

on a Sliding Scale,American Journal of International Law, Vol. 81, 1987, p.146.47 Meunarodni vojni sud u Nirnbergu, Sluaj glavnih ratnih zloinaca, Presuda, 1. oktobar 1946, Of-

ficial Documents, Vol. I, pp. 253-254.48 MSP, Sluaj vojnih i paravojnih aktivnosti u i protiv Nikaragve, , str. 106-110, 202-209,prethodna be-

leka 14.


40/681

Ispostavlja se da meunarodni sudovi i tribunali povremeno zakljuuju da pra-vilo obiajnog meunarodnog prava postoji kad je takvo pravilo poeljno zameunarodni mir i bezbednost ili za zatitu ljudske linosti, pod uslovom da nije uznaajnoj meri suprotno opinio juris.46 Primeri takvih zakljuaka su zakljuciMeunarodnog vojnog suda u Nirnbergu da su se Hake konvencije od 1907. uvr-stile u obiajnom pravu.47 i zakljuci Meunarodnog suda pravde u Sluaju Nikara-

gva, da je pravilo o nemeanju u unutranje i spoljne poslove drugih drava bilodeo obiajnog meunarodnog prava.48 Meutim, kad je postojao jasan dokaz su-protnog opinio juris odreenog broja drava, ukljuujui posebno pogoene, sudskisluaj