805b... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 2)

MENADŽMENT U FARMACIJI

32 | BB-Informator | 222

ZNAČAJ DRUŠTVENEODGOVORNOSTI

Kao što je istaknuto u prvom deluteksta, društvena odgovornosti pred-stavlja etički pristup po kojem svaki sub-jekt, bilo da je reč o pojedincu ili orga-nizaciji, ima moralnu obavezu da dopri-nosi razvoju društva. Kada se društvenaodgovornost primeni u poslovanju, tadase govori o korporativnoj društvenoj od-govornosti (CSR). CSR se najbolje možeilustrovati kroz TBL model (Triple Bot-tom Line), koji se sublimira kroz sintag-mu 3P (Profit, People, Planet), a koji se od-nosi na usmerenost organizacije na triosnovne dimenzije – ekonomsku, dru-štvenu i ekološku. Organizacije kojeprimenjuju CSR u praksi ostvaruju nizpozitivnih rezultata, kako po osnovuunapređenja poslovne reputacije i vred-nosti nematerijalne imovine, tako i poosnovu višeg nivoa satisfakcije potroša-ča i ostalih partnera. S druge strane, or-ganizacije koje primenjuju CSR u praksi

treba da vode računa o balansu izme-đu ekonomskih i društvenih interesa, ka-ko ne bi imale usporen rast i smanjenuprofitabilnost.

Primenom CSR, organizacije dopri-nose razvoju ekonomije bazirane naodgovornosti (Responsibility Based Eco-nomy) i društva socijalne pravde. Suoča-vajući se sa brojnim ekonomskim, eko-loškim, političkim, infrastrukturnim izdravstvenim izazovima, CSR se sve vi-še razvija u pravcu rasta obima dava-nja, rasta obima izveštava-nja, rasta transparentnosti,rasta svesti kupaca i una-pređenja sistema društve-nog dogovaranja.

ETIKA U FARMACIJI Društvena odgovornost

u poslovanju bazirana jena poslovnoj etici, kojapredstavlja skup moral-nih normi o ponašanju

u poslovnoj sredini, kako u pogleduobaveza i odgovornosti u vršenju po-slova, tako i u pogledu izgradnje or-ganizacione kulture bazirane namoralnim načelima ponašanja. Zašti-ta zdravlja predstavlja jednu od najose-tljivijih oblasti ljudskog ponašanja, uokviru koje etika ima veoma važnu ulo-gu. Ovo je posebno važno u vršenju far-maceutske delatnosti, koja predstavljajedan od osnovnih elemenata zaštitezdravlja, kod koje se često pojavljuju raz-ne etičke dileme, kao što su dileme u ve-zi poštovanja autonomije pacijenata,društveno preventivnog delovanja, fina-nsiranja lečenja, sprovođenja kliničkihispitivanja na deci, prodaji pedijatrijskihlekova, prodaje onkoloških lekova itd.

Farmaceutska industrija predstav-lja industriju od koje se mnogo očeku-je i na koju se vrše veliki pritisci u po-gledu društvene odgovornosti. Štaviše,često i osnovano, postoje sumnje da seodređene farmaceutske kompanije neeti-čki ponašaju, što se neretko generalizu-je do nivoa celokupne farmaceutske de-latnosti. Zbog svega toga, pitanja etikei društvene odgovornosti u farmaciji do-bijaju veći značaj nego što je to slučaj sakonvencionalnim industrijama. Razlogje vrlo jednostavan – u pitanju je zdrav-lje ljudi. Kao što je prikazano na slici, svipritisci i očekivanja koji se postavljajupred farmaceutsku industriju mogu segrupisati u pet grupa:

• Pritisci u pogledu inovativno-sti. Od farmaceutskih kompanija seočekuje da razvijaju nove lekove i novemetode lečenja, kao odgovor na pojavunovih bolesti i evoluciju postojećih

• Pritisci u po-gledu snižavanjatroškova. Pacijenti izdravstveni sistemisve više očekuju kva-litetne lekove koji ćebiti dostupni po prih-vatljivim cenama.Zbog toga, primećen jerast udela generičkihproizvođača lekova naglobalnom nivou

Društvenaodgovornost u farmaciji (II deo) Društvena odgovornost danas predstavlja više od poslovnogkoncepta. To je filozofija poslovanja koja se nalazi u osnovi sva-kog svrsishodnog delovanja organizacija. Imajući u vidu značajfarmaceutske delatnosti, društvena odgovornost u farmacijipredstavlja najbolji primer primene društvene odgovornosti uposlovanju. U tekstu koji sledi ukazano je na značaj društveneodgovornosti u farmaciji, sa posebnim osvrtom na izgradnju„društveno odgovorne apoteke“, kao jednog od najvažnijih uče-snika na farmaceutskom tržištu.

Autor: Igor Lazarević, Aventin Partners

Moralniimperativfarmaceutskeindustrije jezaštita iunapređenjezdravljapacijenata

menadz:Layout 1 11/4/2013 12:04 PM Page 32



• Pritisci u pogledu transparent-nosti. Od farmaceutske industrije se oče-kuje da svoje poslovanje učine transpa-rentnim, naročito u oblasti razvoja no-vih lekova, njihove proizvodnje, kao i na-čina finansiranja

• Pritisci u pogledu regulative istandarda. Farmaceutska industrija jejedna od najregulisanijih industrija. Far-maceutske kompanije po pravilu mora-ju da poštuju, kako GxP , tako i ISO, eko-loške i brojne druge standarde poslova-nja

• Pritisci u pogledu izgradnje po-verenja. U javnosti uvek postoji manjaili veća doza sumnje u etičnost poslova-nja farmaceutskih kompanija. Zbog to-ga, farmaceutske kompanije konstantnomoraju da grade i opravdavaju povere-nje koje imaju u javnosti

Ignorisanje etike u farmaciji mo-že da ima dalekosežne posledice, kojeidu od (i) društvene kritike upućene odstrane opšte i stručne javnosti, preko (ii)pokretanja raznih akcija protiv farmace-tuskih kompanija, kao što su negativnipublicitet, bojkot i javna osuda, pa svedo (iii) preduzimanja raznih korektivnihmera, kao što su oduzimanje dozvola zarad, povlačenje lekova iz prometa, pokre-tanje sudskih postupaka itd.

Na kraju, treba ukazati na odnos eti-ke u farmaciji sa tzv. QSEA okvirom, ko-ji se odnosi na usmerenost proizvođačana proizvodnju lekova koji će biti kvali-tetni (Quality), bezbedni (Safety), efika-sni (Efficacy) i dostupni (Availability).Proizvodnja QSEA lekova predstavlja su-štinu i kamen temeljac etike i društve-ne odgovornosti u farmaciji, osnovni im-perativ primene marketing koncepta uposlovanju, kao i osnovni zahtev regu-latornih tela.

ASPEKTI DRUŠTVENEODGOVORNOSTI U FARMACIJI

Pored razmatranja pitanja etike, dru-štvena odgovornost u farmaciji ima ve-ći broj specifičnih aspekata, koji se od-nose na sve faze farmaceutske delatno-sti, od razvoja i proizvodnje, preko dis-tribucije i snabdevanja, pa sve do post-marketinškog praćenja lekova.

Cene lekova i finansiranje leče-nja. Cene lekova predstavljaju jedan odključnih problema finansiranja zdravstve-nih sistema i zdravstvene zaštite na glo-balnom nivou. Prema nekim procenama,u poslednjih 15 godina, cene inovativnihlekova su uvećane preko 100%, a troško-vi razvoja novog leka su uvećani sa 802miliona dolara u 2000. godini na oko 1,8milijardi dolara u 2011.godini. S druge strane,troškovi za lekove (Phar-maceutical Spending)predstavljaju sve zna-čajniju stavku u okviruukupnih troškova zdrav-stvene zaštite (HealthCare Expenditures), kojise kontinuirano uveća-vaju, kako u apsolut-nom, tako i u relativnomiznosu. Početkom 80-tih, troškovi zdravstvenezaštite na svetskom ni-vou su iznosili u prose-ku oko 6% GDP-a, a krajem 2012. godi-ne ti troškovi su premašili iznos od 10%GDP-a. Zbog svega ovoga, farmaceutskaindustrija je pod stalnim pritiskomzdravstvenih vlasti i pacijenata u pogle-du snižavanja cena lekova i obezbeđenjametoda lečenja koji su na dugi rok tro-škovno održivi.

Klinička ispitivanja lekova. Jedanod tipičnih pokazatelja nivoa regulisa-nosti farmaceutskog tržišta su i kliničkaispitivanja lekova. Klinička ispitivanja suveoma skup, dugotrajan, naučno inten-zivan i determinisan proces koji za re-zultat ima razvoj inovativnih lekova. Raz-voj tipičnog inovativnog leka traje od 9do 14 godina (pretklinička ispitivanja 3-6 godina, klinička ispitivanja 6-8 godi-na), sa ukupnim troškovima koji preva-zilaze iznos od 1,5 milijardi dolara i ispi-tivanjima na grupama od preko 5.000 pa-cijenata. Zbog svega toga, klinička ispi-tivanja su predmet burnih rasprava i stal-nog posmatranja od strane opšte i stru-čne javnosti. Farmaceutske i biotehno-loške kompanije moraju pažljivo da pla-niraju i sprovode aktivnosti istraživanjai razvoja, kako bi opravdale poverenje ko-je javnost ima u njih u pogledu prona-laženja novih lekova i novih metoda le-čenja.

Prodaja inovativnih lekova. Pre-ma procenama IMS Health, do 2016. go-dine vrednost svetskog farmaceutskogtržišta će se udvostručiti, sa 658 milijar-di dolara u 2006. godini na 1.205 mili-

jardi dolara u 2016. go-dini. Pritom, učešće ino-vativnih lekova će zadr-žati nivo od oko 68%, tj.dve trećine ukupnog tr-žišta. Postoji mišljenjeda brzinu i razvoj farma-ceutskog tržišta u najve-ćoj meri kontrolišu naj-veće svetske farmaceut-ske kompanije (Big Phar-ma), koje uglavnomproizvode inovativne le-kove (Blockbuster Drugs)u čiji razvoj se ulažepreko 1,5 milijardi dola-

ra, i u čiji marketing se ulažu stotine mi-liona dolara. U takvim okolnostima, sa-svim normalno je postaviti pitanje dru-štvene odgovornosti Big Pharma kom-panija. S jedne strane, postavlja se pita-nje njihovog mesta u sistemu finansira-nja zdravstva, dok se s druge strane po-stavlja pitanje njihovog učešća u lečenju

Značaj farma-ceutske delat-nosti zazdravlje ljudiprirodno na-meće velikaočekivanja upogledu dru-štvene odgo-vornosti


pacijenata koji nemaju finansijske mo-gućnosti za kupovinu inovativnih leko-va (siromašniji slojevi stanovništva,manje razvijene zemlje itd).

Dostupnost lekova u manje raz-vijenim zemljama. Manje razvijenezemlje obuhvataju sve one zemlje kojene spadaju u razvijene zemlje. To su zem-lje u razvoju i nerazvijene zemlje. Njiho-vo farmaceutsko tržište se u manjoj ilivećoj meri razlikuje od farmaceutskogtržišta razvijenih zemalja, što rezultirau nizu specifičnosti u pogledu društve-ne odgovornosti farmaceutskih kompa-nija koje na njima posluju. Reč je o sle-dećim specifičnostima: (1) niža kupovnamoć i ograničene mogućnosti finansira-nja, što rezultira u dominaciji generičkihlekova i prodaji falsifikovanih i neregi-strovanih lekova, (2) nezainteresova-nost velikih kompanija za registraciju le-kova na manje razvijenim tržištima, štorezultira u nedostupnosti određenih le-kova i pojavi nelegalne trgovine, (3) lo-biranje velikih farmaceutskih kompani-ja u pogledu uvoza, registracije, refun-dacije itd, što stvara sliku o isključivojusmerenosti ka profitu, (4) doniranje le-kova kojima ističe rok trajanja ili leko-va koji imaju niži kvalitet od predviđe-nog, što ozbiljno narušava reputacijukompanija, (5) kontraverze u vezi klini-čkih ispitivanja lekova u manje razvije-nim zemljama, što rezultira u nepovere-nju i apstinenciji pacijenata itd. Među-tim, i pored brojnih kontraverzi, mnogeBig Pharma kompanije imaju zapaženufilantropsku aktivnost u manje razvije-nim zemljama, što predstavlja značajanelement u njihovoj društvenoj odgovor-nosti.

Društveno odgovorna proizvo-dnja i distribucija lekova. Farmaceut-ske kompanije ulažu velika sredstva u iz-gradnju proizvodnih linija koje će ispu-njavati sve zahteve GDP i drugih stan-darda. Društveno odgovorne farmaceut-ske kompanije insistiraju na primeniGDP smernica i kontinuirano kontroli-šu procese nabavke i proizvodnje. Veo-ma značajnu ulogu imaju i kontrola kva-liteta (Quality Control) i obezbeđenje kva-liteta (Quality Assurance). S druge stra-ne, društveno odgovorne farmaceutskekompanije teže da obezbede takav sistemdistribucije lekova koji će biti najefika-sniji za pacijente i koji će obezbediti kva-litet lekova u svim fazama njihove pro-daje (skladištenje, transport, veleproda-ja, maloprodaja). Ovaj sistem se postižeprimenom GDP (Good Distribution Prac-tice) i GPP (Good Pharmacy Practice)smernica.

Produžena odgovornost proizvo-đača (EPR). Produžena odgovornostproizvođača (Extended Producer Respon-sibility – EPR) predstavlja koncept koji uosnovi ima odgovornost proizvođačaza sve faze životnog ciklusa proizvoda,uključujući i troškove zaštite životne sre-dine. Prema EPR konceptu, proizvođačilekova najbolje poznaju svoj proizvod iodgovorni su za njega i u postmarketin-škoj fazi, naročito u pogledu upravljanjafarmaceutskog otpada. EPR se realizu-je primenom principa „proizvođač pla-ća“ (Producer Pays) kroz sistem tzv. „obr-nute distribucije“ (Reverse Distribution).Primenom EPR koncepta, kroz obrnutudistribuciju, mnoge farmaceutske kom-panije preuzimaju odgovornost za uni-štavanje farmaceutskog otpada za leko-

ve koje su same proizvele. Na taj način,one u potpunosti zatvaraju krug život-nog ciklusa svojih proizvoda. EPR prin-cip se često realizuje i kroz uspostavlja-nje tzv. centara za zaštitu životne sredi-ne za određenu vrstu proizvoda (ProductStewardship), a proizvođači lekova aktiv-no učestvuju u izgradnji ovakvih centa-ra.

Postmarketinško praćenje lekova.Društvena odgovornost farmaceutskihkompanija se ogleda i kroz tzv. „postmar-ketinško praćenje“ lekova, koje se odno-si na praćenje lekova i nakon njihove re-gistracije i prodaje. Postmarketinškopraćenje lekova se realizuje kroz: (1) pra-ćenje neželjenih reakcija, tj. farmakovi-gilancu, (2) izveštavanje o prometu i po-trošnji, (3) inspekciju i kontrolu tržištai (4) odobravanje reciklusa pojedinih le-kova – nove indikacije itd. Postoji niz pri-mera kod kojih su Blockbuster lekovi ima-li veliki broj neželjenih reakcija u većembroju zemalja, kod kojih je bilo i smrtnihslučajeva, zbog čega su kompanije kojesu proizvodile te lekove snosile ozbilj-ne konsekvence. Kako se ove pojave nebi dešavale, posmarketinško praćenje le-kova je jedan od najvažnijih elemenatadruštvene odgovornosti.

Integracija u zajednicu. Zbog ve-likih očekivanja, a ujedno i velikih pri-tisaka, farmaceutske kompanije po pra-vilu imaju razvijene društvene i filan-tropske aktivnosti. Ove aktivnosti pokri-vaju širok spektar delovanja, od osniva-nja fondacija i zadužbina, preko raznihdonatorskih akcija i integracije sa lokal-nom zajednicom, pa sve do realizacije ve-likih međunarodnih programa unapre-đenja zdravlja i prevencije i kontrole te-ških bolesti u manje razvijenim zemlja-ma i sredinama.

DRUŠTVENO ODGOVORNOAPOTEKARSTVO

Maloprodaja lekova predstavlja jednuod najvažnijih oblasti farmaceutske de-latnosti. Tipična apoteka danas predstav-lja mnogo više od obične „prodavnice zaprodaju lekova“. U apoteci se može do-biti savet, mogu se kupiti i drugi proiz-






vodi osim lekova, može se odložiti far-maceutski otpad, može se ostvariti naj-brži kontakt kada je u pitanju zdravlje itd.Apoteka predstavlja onaj deo farma-ceutske delatnosti koji direktno komu-nicira sa pacijentima i prikuplja značaj-ne podatke o satisfakciji pacijenata.Zbog toga, apoteka ima veliku društve-nu odgovornost, koja ide u pravcu izgra-dnje „odgovornog apote-karstva“. Društveno od-govorna apoteka je onamaloprodaja lekova ko-ja primenjuje sledećeprincipe u svom radu:

• Kontinuirano pra-ti potrebe potrošača istanje tržišta;

• Prilagođava svojasortiman realnim po-trebama potrošača;

• Aktivno komunicira sa svojim po-trošačima i zajednicom;

• Razvija dugoročne odnose sa po-trošačima i zajednicom;

• Fleksibilno snabdeva tržište i te-ži razvoju što veće udobnosti prilikomkupovine;

• Aktivno učestvuje u planiranjumaloprodajne mreže za lekove;

• Aktivno učestvuje u upravljanju far-maceutskim i medicinskim otpadom;

• Pokreće razne društveno korisneinicijative i akcije; i

• Realizuje razne filantropske ak-tivnosti.

Integracija društveno odgovornihaktivnosti apoteke moguća je samo naosnovu konstantnog učenja. Na slici jeprikazana ova neraskidiva veza – veza iz-među učenja i integracije naučenihstvari u realnom poslovanju jedne apo-teke.

DRUŠTVENAODGOVORNOSTFARMACEUTSKIHKOMPANIJA UREGIONU

Neda Vitezić, redo-vni profesor Ekonom-skog fakulteta Univerzi-teta u Rijeci, je 2010. go-dine objavila rad na te-mu: „Sistem merenja

korporativne društvene odgovornosti ufarmaceutskoj industriji u regionu“, saciljem ustanovljavanja nivoa društveneodgovornosti farmaceutskih kompanijau regionu. Analiza je bila bazirana na sle-dećim elementima:

• 5 zemalja – Hrvatska, Slovenija,Bosna i Hercegovina, Srbija i Makedo-nija;

• 12 kompanija – Pliva, Jadranskigalenski laboratorij, Dietpharm, Far-mal, Novartis, Krka, Lek, Bosnalijek,Galenika, Hemofarm i Alkaloid;

• Za merenje društvene odgovorno-sti korišćen je TBL pristup;

• Za praćenje izveštavanja korišćenesu GRI (Global Reporting Indicators)smernice; i

• Posmatrano je ukupno 169 indi-katora (19 ekonomskih, 86 društvena i64 ekološka)

Na osnovu sprovedene analize, dobi-jeni su sledeći rezultati:

• Sve kompanije su imale izveštajeo društvenoj odgovornosti bazirane naTBL principima, koji su bili usaglašenisa GRI smernicama;

• U pogledu obuhvata posmatranihindikatora, većina kompanija je imala rej-ting od C+ i B+, a nije bilo moguće izvr-šiti analizu za najmanje 10 indikatora,

• Ekonomski indikatori su baziraniuglavnom na finansijskim izveštajima iobuhvatili su manji broj pokazatelja u iz-veštajima

• Društveni indikatori su najboljeobrađeni u izveštajima, naročito indika-tori o zaposlenima, što je rezultat priti-ska opšte i stručne javnosti u ovoj obla-sti;

• Ekološki indikatori su dobili značaju izveštajima, naročito pokazatelji uoblasti materijala, energije, vode, štetnihemisija, otpada itd;

• Skoro sve farmaceutske kompani-je su ušle u važne procese transforma-cije;

• Za skoro sve kompanije zabeleženje prosečan nivo društvene odgovorno-sti; i

• Na osnovu sprovedene analize,predložen je model tzv. „socijalno odgo-vorne farmaceutske kompanije“, čijeperformanse bi bile posmatrane na QBLosnovi (Economic, Social, Environmen-tal, Human).

Ovo istraživanje je potvrdilo pozna-tu činjenicu da je farmaceutska industri-ja jedna od najaktivnijih u oblasti dru-štvene odgovornosti, što zbog pritiskajavnosti, što zbog pritiska regulative, štozbog moralnog imperativa da pomaželjudima u zaštiti i unapređenju zdrav-lja. �

Apoteka jemnogo višeod »prodavni-ce lekova«,što ukazujena njen dru-štveni značaj


Documents

805b... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 2)