Casopis Finansije 1-6 2008

5/24/2018 Casopis Finansije 1-6 2008

1/355

ÂSOPIS ZA TEORIJU I P

Iz sadràja:

Dr Marinko BO[NJAKSOCIOEKONOMSKI I STRUKTURU TRANZICIONOM PERIODU 200

Prof. dr Sr|an MARINKOVI]ORGANIZACIONI ASPEKTI INTEI STABILNOST BANKARSKOG SE

Prof. dr Ljiljana LUÎ]INVESTICIONI FONDOVI SA OSVO INVESTICIONIM FONDOVIMA

Dr Sa{a MUMINOVI], dr Vladan PAPRIMENLJIVOST FOKUSIRANOGNA BEOGRADSKOJ BERZI

Dr Sneàna STOJANOVI]VANBUD@ETSKO FINANSIRANJE

Prof. dr Vlastimir VUKOVI]STRANI KREDITI EKSPANZIJA

Dr Ksenija DENÎ]-MIHAJLOV

GOTOVINA I AKCIJE KAO ALTERFINANSIRANJA PREUZIMANJA P

Mr Vladimir NJEGOMIRSEKJURITIZACIJA U FUNKCIJI FRIZIKOM OSIGURAVAJU]IH DRU

Dr Bojan S. \OR\EVI]SISTEMI SPREÂVANJA PRANJA

1-6

FINANS

IJE

2008

.


2/355

ISSN 00152145 UDK 336

FINANSIJEASOPIS ZA TEORIJU I PRAKSU FINANSIJA

Godina LXIII Broj: 16 2008.

Osniva i izdava:Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd, Kneza Miloa 20.www.mfin.sr.gov.yu

Osnivaka i izdavaka prava preuzeta od Ministarstva finansija SRJ na osnovuSporazuma o prenosu osnivakih prava br. 651011/2003.

Za izdavaa: prof. dr Diana Dragutinovi

Ureivaki odbor: prof. dr Veroljub Dugali, mr Vesna uki, prof. dr GordanaIliPopov, prof. dr Pavle Petrovi, prof. dr Dejan Popovi, prof. dr BoidarRaievi, prof. dr Neboja Savi, prof. dr Nikola Stevanovi, prof. dr Kata kari,prof. dr Duan Vujovi (Vaington), prof. dr Boko ivkoviire lanstvo Ureivakog odbora: prof. dr Mihail Arandarenko, Miodrag Arsi,prof. dr Boris Begovi, prof. dr Aleksandra Jovanovi, prof. dr Milena Jovii, drBoko Mijatovi, dr Branko Milanovi (Vaington), Boo Novoselac, prof. dr

eljko evi (London)Glavni urednik: prof. dr Duan Vujovi

Zamenik glavnog urednika: prof. dr Dejan Popovi

Urednik: mr Vesna uki

Prevod rezimea: mr Jasmina Kneevi

Redakcija: asopis FINANSIJE, Ministarstvo finansija Republike Srbije, KnezaMiloa 20, 11000 Beograd. Tel. 011 3642659. Email: [email protected]

tampa: tamparija Ministarstva finansija Republike Srbije, Kneza Miloa 20,11000 Beograd

Prvi broj asopisa FINANSIJE izaao je 26. januara 1946. godine.Od 1. maja 1949. godine, osniva asopisa je Savezno ministarstvo finansija.Od 1. januara 2003. godine, prava osnivaa i izdavaa asopisa preuzima

Ministarstvo finansija Republike Srbije.

Copyright 20042007 by Ministarstvo finansija Republike SrbijeSva prava zadrana

Izuzetan doprinos razvoju asopisa dali su:dr Bogoljub Lazarevi, dr Milan Golijanin i prof. dr Miroslav Petrovi


3/355

EKONOMSKOFINANSIJSKISISTEM SRBIJE

Dr Marinko BONJAKSOCIOEKONOMSKI I STRUKTURNI NAPREDAK SRBIJEU TRANZICIONOM PERIODU20012007. GODINAstr. 7

Dr Dragan M. MOMIROVIIMPLEMENTACIJA NOVOGMONETARNOG OKVIRA U SRBIJI PUT KA CILJANOJ INFLACIJIstr. 50

Prof. dr Sran MARINKOVIORGANIZACIONI ASPEKTIINTERNACIONALIZACIJE I

STABILNOST BANKARSKOGSEKTORA SRBIJEstr. 75

Prof. dr Ljiljana LUIINVESTICIONI FONDOVI SAOSVRTOM NA ZAKON OINVESTICIONIM FONDOVIMAREPUBLIKE SRBIJEstr. 106

Mr Mirjana M. OBADOVI,Milica D. OBADOVI

ZNAAJ PRIMENE ALMMODELA U OSIGURAVAJUIMKOMPANIJAMAstr. 127

Dr Saa MUMINOVI,Dr Vladan PAVLOVIPRIMENJIVOST FOKUSIRANOG

INVESTIRANJANA BEOGRADSKOJ BERZIstr. 144

MEUNARODNA ISKUSTVA

Dr Sneana STOJANOVIVANBUDETSKO FINANSIRANJE U EVROPSKOJ UNIJI

str. 172

Dr Jadranka UROVITODOROVI,mr Marina OEVISMANJENJE DODATNOGPORESKOG OPTEREENJAUPOTREBOM FLAT POREZAstr. 189

FINANSIJE

FINANSIJEasopis za teoriju

i praksu finansija63. godina, br. 16/2008.Beograd

SADRAJ


4/355

Prof. dr Vlastimir VUKOVI

STRANI KREDITI EKSPANZIJAI IMPLIKACIJEstr. 204

Dr Ksenija DENIMIHAJLOVGOTOVINA I AKCIJE KAOALTERNATIVNI OBLICIFINANSIRANJA PREUZIMANJAPREDUZEA

str. 223

Mr Vladimir NJEGOMIRSEKJURITIZACIJA U FUNKCIJIFINANSIRANJA I UPRAVLJANJARIZIKOM OSIGURAVAJUIHDRUTAVAstr. 245

Mr Bojan ANTISUVERENI FONDOVIBOGATSTVA NOVI VLADARIGLOBALNE EKONOMIJEstr. 277

Dr Bojan S. OREVISISTEMI SPREAVANJA

PRANJA NOVCAstr. 295

POSLOVNA PRAKSA

Miodrag ARSIPORESKI PODSTICAJI IULAGANJE STRANOG KAPITALAstr. 321

PRIKAZI

DVA VEKA RAZVOJA SRBIJE STATISTIKI PREGLEDDr Marinko BONJAKstr. 337

Fridrih fon HAJEK: CENE IPROIZVODNJAMr Biljana VITKOVI

str. 341

Saa KRISTIIZVORNI PRIHODI U SISTEMUFINANSIRANJA LOKALNESAMOUPRAVE U REPUBLICISRBIJIMr Jovica CVETKOVI

str. 350

FINANSIJE


5/355

ECONOMICFINANCIAL

SYSTEM OF SERBIA

Marinko BONJAK, Ph.DSOCIOECONOMIC AND STRUCTURAL PROSPERITY OF SERBIAIN PERIOD OF TRANSITION20012007p. 7

Dragan M. MOMIROVI, Ph.DIMPLEMENTATION OF THENEW MONETARY FRAMEWORKIN SERBIA TRANSITIONTOWARDS INFLATIONTARGETINGp. 50

Professor Sran MARINKOVI, Ph.DTHE ORGANIZATIONALASPECTS OFINTERNATIONALIZATION ANDSOUNDNESS OF SERBIANBANKING INDUSTRYp. 75

Professor Ljiljana LUI, Ph.DINVESTMENT FUNDS WITH A

VIEW TO THE LAW ON INVEST

MENT FUNDS OF THE REPUBLIC OF SERBIAp. 106

Mirjana M. OBADOVI,Milica D. OBADOVITHE IMPORTANCE OF ALM MODEL IMPLEMENTATION IN IN

SURANCE COMPANIESp. 127

Saa MUMINOVI, Ph.D.Vladan PAVLOVI, Ph.D.THE APPLICABILITY OF FOCUSED INVESTING ON THE BELGRADE STOCK EXCHANGEp. 144

INTERNATIONALEXPERIENCE

Sneana STOJANOVI, Ph.D.OUTBUDGET FINANCING INTHE EUROPEAN UNIONp. 172

FINANSIJE

FINANCEJournal for the theory

and practice of finance63 years, No 16/2008.Belgrade

CONTENTS


6/355

Jadranka UROVITODOROVI,Ph.D. Marina OEVI

THE EXESS BURDEN REDUCTION IN USE FLAT TAXATIONp. 189

Professor Vlastimir VUKOVI,Ph.D.FOREIGN CREDITS EXPANSION AND IMPLICATIONSp. 204

Ksenija DENIMIHAJLOV,Ph. D.CASH AND EQUITY ASALTERNATIVE TAKEOVERFINANCING MEDIUMSp. 223

Vladimir NJEGOMIRSECURITISATION IN THE ROLEOF INSURANCE COMPANIES'FINANCING AND RISKMANAGEMENTp. 245

Bojan ANTISOVEREIGN WEALTH

FUNDS NEW RULERS OFGLOBAL ECONOMYp. 277

Bojan S. OREVI, Ph.DTHE ANTI MONEYLAUNDERING SYSTEMSp. 295

BUSINESS PRACTICS

Miodrag ARSI

TAX INCENTIVES AND INVESTMENT OF FOREIGN CAPITALp. 321

REVIEWS

TWO CENTURIES OFDEVELOPMENT SUMMARYSTATISTICS

Marinko BONJAK, Ph.D.p. 337

Fridrih fon HAJEK: PRICES ANDPRODUCTIONBiljana VITKOVIp. 341

Saa KRISTI:SOURCE OF INCOME IN THESYSTEM OF FINANCING LOCALADMINISTRATION IN THEREPUBLIC OF SERBIAJovica CVETKOVIp. 350

FINANSIJE


7/355

FINANSIJE

7

Finansije Godina LXIII Broj: 16/2008

Rad primljen: 11.08 2008.UDK: 338.1(497.11) 20012007

JEL: E60Pregledni rad

SOCIOEKONOMSKI I STRUKTURNINAPREDAK SRBIJE U TRANZICIONOM

PERIODU 20012007. GODINA

SOCIOECONOMIC AND STRUCTURAL PROSPERITY OFSERBIA IN PERIOD OF TRANSITION 20012007

Dr Marinko BONJAK*Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd

Rezime

U privredi i drutvu Srbije, nakon sedam godina tranzicije, preovlauju po

zitivne tendencije. Ekonomski napredak Srbije moemo uoiti u uspostavlja

nju trenda relativno brzog privrednog rasta, poveanju izvoza i deviznih rezer

vi, poveanju priliva direktnih stranih investicija, rastu finansijskog sektora ipoveanju tednje u bankama, poveanoj efikasnosti privrede na bazi privatiza

cije i investicija. Drutveni napredak Srbije je vidan u uspostavljanju procesa

* Autor se zahvaljuje prof. dr Ljubomiru Madaru, prof. dr Duanu Vujoviu i prof. dr

Milojku Arsiu na korisnim sugestijama za poboljanje teksta ovog rada.


8/355

8

FINANSIJE

Summary

Seven years after the period of transition positive tendencies both in economy and society prevail in Serbia. The economic prosperity of Serbia is best re

flected by a trend of a relatively fast economic growth, increase of exports andforeign exchange reserves, higher growth of direct foreign investments inflowand increase of savings in banks. Social prosperity of Serbia can be observedin establishing democracy and administration of justice process, improving neighborhood relations, decreasing corruption, protecting human and minorities rights, as well as enhancing regional cooperation. The structural prosperity of Serbia in the first seven years of transition period is primarily reflectedin enhancement of judicial and institutional framework essential for functio

ning of democratic society and market economy, in enhancement of businessefficiency, investment and competition ambient, improved credibility of thecountry, liberalization of prices and foreign trade, in attracting direct foreigninvestments, privatization of social enterprises, development of small and medium size enterprises and entrepreneurship, consolidation of public financesand modernization of tax system, development of financial sector, labor marketand social protection and welfare systems development.

Key words: SERBIA; TRANSITION; MACROECONOMIC TREND; STRUCTURAL REFORMS

demokratizacije i vladavine prava, unapreenja sudstva, smanjivanja korupcije, zatite ljudskih prava i zatite manjina i unapreenja regionalne saradnje.

Strukturni napredak Srbije se ogleda u unapreenju zakonodavnog i institucionalnog okvira za funkcionisanje demokratskog drutva i trine privrede, unapreenju poslovnog, investicionog i konkurentskog ambijenta, poboljanju kre

dibiliteta zemlje, liberalizaciji cena i spoljne trgovine, privlaenju direktnih

stranih investicija, privatizaciji drutvenih preduzea, razvoju malih i srednjih

preduzea i preduzetnitva, konsolidaciji javnih finansija i modernizaciji poreskog sistema, razvoju finansijskog sektora, unapreenju trita rada, una

preenju obrazovanja i nauke, unapreenju sistema socijalnog osiguranja i si

stema socijalne zatite.Kljune rei: SRBIJA; TRANZICIJA; MAKROEKONOMSKA KRETANJA; STRUKTURNE REFORME


9/355

UVOD

Makroekonomski rezultati sedmo

godinje tranzicije u Srbiji preteno supozitivni. U periodu od 2001. do2007. ostvaren je znaajan privrednirast, smanjena je inflacija, poveanesu devizne rezerve i odrana je stabilnost kursa. Na makroekonomskomplanu kljuni tranzicioni problemi suunutranja i spoljna neravnotea i visok nivo nezaposlenosti i siromatva.

Na strukturnom planu Srbija je preteno zavrila privatizaciju drutvenesvojine u realnom i finansijskom sektoru, a zaostaje u reformi javnog sektora (restrukturiranje i privatizacijajavnih preduzea, reforma javnihslubi i dravne uprave) i u reformipravosua.

Ako se 1990. uzme kao bazna tranziciona godina onda su tranzicioneekonomije zemalja JIE, ukljuujuiSrbiju veoma zaostajale u nivou privredne razvijenosti i nivou ivotnogstandarda za razvijenim evropskim zemljama lanicama EU. Pad privredne aktivnosti u svim zemljama JIE jebio dubok i njihov ekonomski opora

vak trajao je dugo. Neke tranzicioneekonomije u regionu JIE posle 15 godina su dostigle nivo BDP iz 1990. Srbija se 2007. nalazila na 80% BDP iz1990. i na 50% industrijske proizvodnje iz 1990. godine.

Kljuni makroekonomski rezultatiSrbije u tranzicionom periodu od2001. do 2007. su: relativno brz rast bruto domaeg

proizvoda po stopi od 5,5% proseno godinje;

relativna makroekonomska stabilnost merena rastom cena na malopo stopi od 15,5% proseno godinje;

proseni godinji rast investicijapo stopi od 7,5% i poveanjeuea fiksnih investicija u BDPsa 10,6% u 2001. na 21,7% u2007. godini;

relativno visok rast izvoza robe postopi od 20,2% proseno godinjei poveanje uea izvoza robe uBDP sa 15,7% u 2001. na 22,1%u 2007. godini;

relativno visok kumulativni netopriliv direktnih stranih investicijaod 9 mlrd evra;

znaajan kumulativni rast deviznih rezervi koje su na kraju 2007.iznosile 10,9 mlrd. evra, kao iznaajan kumulativni rast deviznetednje koja je na kraju 2007. iznosila 4,9 mlrd. evra;

konsolidacija javnih finansija Republike uz visoko uee javnihprihoda u BDP na kraju 2007. od

43,2%, javnih rashoda od 45,2% ifiskalnog deficita od 2% BDP nanivou konsolidovanog sektoradrave;

smanjenje uea javnog (unutranjeg i spoljnog) duga Republike u BDP sa 104,4% u 2001. na30,2% u 2007. godini.

Pozitivne makroekonomske rezultate pratile su unutranja i spoljna ma

FINANSIJE

9


10/355

kroekonomska neravnotea i drugistrukturni problemi u prvih sedam go

dina tranzicije:

visok nivo inflacije i prisustvo jakih inflatornih oekivanja (10,1%na kraju 2007);

visok obim dravne potronje(45,2% BDP u 2007);

visok deficit u robnoj razmeni ivisok deficit tekueg rauna

(22,9% BDP i 14,7% BDP, respektivno na kraju 2007);

visoka stopa nezaposlenosti poILO definiciji (18,8% u 2007)

bri realni rast prosene neto zarade (15,3% proseno godinje) odrealnog rasta BDP (5,5% proseno godinje) i rasta produktiv

nosti (6,3% proseno godinje).Srbija je od 2001. do 2007. izvrila znaajna strukturna prilagoavanja. Doneto je preko 400 sistemskih zakona kojima se ureujetrini sistem i koji su u znaajnojmeri harmonizovani sa propisimaEU. Na osnovu tih zakona reformisani su u veoj meri realni, finansij

ski sektor a u manjoj i javni sektor.Preostale reforme se odnose preteno na privatizaciju javnih preduzea, politiku konkurentnosti, razvojnebankarskog sektora, infrastrukturne reforme, reforme penzijskog sistema, kompletiranje institucionalnih reformi i uspostavljanje discipline u pogledu primene donetih sistemskih zakona.

U prvih sedam godina tranzicijepostavljena je intstitucionalna osnova

za bri rast privrede Srbije, pre svegakroz uspenu reformu poreskog i bankarskog sistema, odravanje konvertibilnosti dinara za tekue transakcijekoja je olakavala razmenu sa svetomi priliv stranih investicija, liberalizaciju trgovine sa svetom putem ukidanjaraznovrsnih uvoznih kvota i smanjivanja carina.

Socioekonomsku tranziciju u Srbiji pratili su snani politiki potresi(ubistvo premijera i esti izborni ciklusi). U takvim uslovima Srbija je inapravila napredak u privatizaciji malih i srednjih preduzea, liberalizacijicena, liberalizaciji trgovine, politicikursa, reformi bankarskog sektora,

dok je nie rezultate postigla u restrukturiranju velikih preduzea, politici konkurencije i infrastrukturnimreformama.

U svom Izvetaju o tranziciji za2007. EBRD ocenjuje da je Srbijaostvarila znaajan napredak u strukturnim i institucionalnim reformama ipoboljanju makroekonomskih per

formansi, na bazi devet tranzicionihindikatora koji obuhvataju napredak upet kljunih oblasti: preduzea, tritei trgovina, finansijske institucije i infrastruktura. Srbiji je dodeljena prosena ocena 2,7 godinjeg tranzicionog indeksa i 24 mesto od 29 posmatranih tranzicionih zemalja (zemljeistone Evrope, Baltike zemlje, zemlje jugoistone Evrope, zemlje Za

10

FINANSIJE


11/355

jednice Nezavisnih Drava). U najnaprednije tranzicione privrede svrstane

su Maarska, Estonija, eka, Slovaka, Poljska i Litvanija. U regionuJIE najviu ocenu dobile su Bugarska,Hrvatska i Rumunija. Srbija i BiH dobile su najniu ocenu 2,7, Crna Gora2,8, Albanija 3 i Makedonija 3,1.EBRD indikatori za 2007. pokazujuda je Srbija dobila najveu ocenu 4 zaliberalizaciju cena, 3,7 za privatizaci

ju malih preduzea, 3,3 za reimspoljnotrgovinske razmene, 2,7 zaproces privatizacije velikih preduzea, 2,7 za reformu bankarskog sektora i 2,3 za restrukturiranje preduzea. Ocena 2 data je za sigurnosttrita, nebankarske finansijske institucije i infrastrukturne reforme.

Srbija je suoena sa reavanjemkrupnih strukturnih problema: visokastopa nezaposlenosti, posebno mladihi najvia stopa dugorone nezaposlenosti stanovnitva; nizak nivo optekonkurentnosti (91 pozicija od 131zemlje); zaostajanje za razvijenimevropskim zemljama (EU27) merenostrukturnim indikatorima Evropske

komisije; nivo BDP i produktivnostije meu najniim u Evropi, to ukazuje na nisku konkurentnost privrede;nizak udeo ulaganja u istraivanje irazvoj (0,4% BDP), kao i nia ulaganja u obrazovanje u odnosu na evropske zemlje.

Strukturne promene koje obeleavaju novu fazu ekonomskih reformi zahtevaju velika investiciona ula

ganja i ubrzanje procesa stabilizacije ipridruivanja EU. Rast investicija i

poboljanje konkurentnosti privredeomoguie bre reavanje problemanezaposlenosti. Osnovni rizici da sene ostvare tranzicioni efekti u novojfazi su visok deficit tekueg raunakoji izraava strukturne neusklaenosti u privredi, jaz izmeu investicionih potreba i domae tednje, osetljivost na kretanje deviznog kursa,

usporavanje rasta BDP i izvoza, sporopodizanje konkurentne sposobnostiprivrede; usporavanje priliva stranogkapitala, procesa evropskih integracija i usporavanje strukturnih reformi.

1. MAKROEKONOMSKAKRETANJA U PERIODU

20012007. GODINASrbija je u tranzicionom periodu

20012007. ostvarila znaajan kumulativni realni rast BDP od 45,6%, uzrelativnu stabilnost cena. Inflacija jesmanjena ali njeni godinji nivoi ukazuju na postojanje unutranje makroekonomske neravnotee. Privredni rast

je pratila i spoljna makroekonomskaneravnotea na koju ukazuju visokideficiti na spoljnotrgovinskom i tekuem raunu platnog bilansa, nastalikao posledica snanog rasta uvoza zasnovanog na rastu domae tranjezbog velikog poveanja zarada i javnepotronje i snane kreditne aktivnostibanaka a privredni rast nije obezbedioneto rast zaposlenosti.

FINANSIJE

11


12/355

12

FINANSIJE

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

BDP, u tekuim cenama, mlrd.dinara

768,6 983,8 1.137,6 1.388,1 1.691,9 1.987,8 2.329,4

BDP, mlrd evra1 12,9 16,2 17,5 19,1 20,4 23,6 29,1

BDP, realni rast, u % 5,4 3,6 2,8 8,2 6,0 5,6 7,1

Cene na malo, kraj godine, u % 40,7 14,8 7,8 13,7 17,7 6,6 10,1

Trgovinski bilans, % BDP2 19,9 21,0 20,3 27,2 20,8 21.0 22,9

Deficit tekueg rauna(bez donacija), % BDP3

7,4 11,4 9,6 14,1 10,0 13,1 14,7

SDI, neto, mil. evra1 184,0 502,2 1.205,7 776,6 1.244,6 3.492,2 1.601,6

SDI, % BDP 1,4 3,1 6,9 4,1 6,1 14,8 5,5

Prosean broj zaposlenih, rast,u %

0,2 1,7 1,2 0,5 0,9 2,1 1,2

Prosena neto zarada, realni rast,u % 16,5 29,9 13,6 10,1 6,4 11,4 19,5

Produktivnost rada, rast, u % 5,2 5,4 4,0 7,7 5,1 7,9 8,4

Stopa nezaposlenosti, u %4 19,5 21,8 21,6 18,8

Saldo konsolidovanog bilansajavne potronje, % BDP 0,9 1,6 2,0

Spoljni dug, mlrd. evra 12,4 10,8 10,9 10,4 13,1 14,9 17,8

Spoljni dug, % BDP 95,6 66,4 62,1 54,1 64,0 63,0 61,1

Spoljni dug/izvoz robe i usluga,u % 455,1 343,9 282,1 231,7 246,3 217,6 206,7

1 Za preraunavanje iz dolara u evro korien je prosean odnos dolar/evro za odgovarajue

godine2 Izvoz i uvoz robe su prikazani po f.o.b. principu3 NBS od nedavno devizne doznake rauna na strani tekuih priliva i po tom osnovu je

smanjila (ispravila) udeo deficita tekueg rauna u BDP za 2007. i 2008. godinu4 Prema anketi o radnoj snazi stope su od 2004. usklaene sa metodologijom MOR

Tabela 1. Glavni indikatori makroekonomskih kretanja u prvihsedam godina tranzicije

Izvor: MFIN, RZS, NBS


13/355

Privredni rast. Tranzicioni period 2001 2007. obeleava relativno

visoka prosena godinja stopa realnog rasta BDP od 5,5%, to jeznaajan rezultat ekonomske politike ostvaren u uslovima tranzicije iciklinih kretanja svetske privrede.Privredni rast je preteno voen domaom tranjom.

Na rast su pozitivno delovale realizovane investicije i strukturne re

forme, pre svega, privatizacijadrutvenih preduzea.

Faktori na strani domae tranje(lina i dravna potronja) domi

nantno su generisali rast BDP, dokje porast investicija i izvoza bio ne

dovoljan za bri privredni rast i poveanje zaposlenosti. Faktori nastrani ponude su poboljavani kaorezultat sprovedenih reformi i realnizovanih investicija i doprineli su poveanju efikasnosti privrede i izvoza. Meutim, privredni rast su usporavali strukturni problemi vezani zasporu transformaciju dravnih i

drutvenih preduzea i usporeni rastprivatnog sektora, kao i za visok nivo javne potronje i nerazvijenostinstitucija.

FINANSIJE

13

Grafikon 1. Realni rast bruto domaeg proizvoda, u %

Postignut je znaajan porast BDP po stanovniku kao sintetiki rezultat realnog rasta BDP i realne aprecijacije dinara.


14/355

Struktura bruto dodate vrednosti(BDV) u prvih sedam godina tranzicijeu privredi Srbije menjala se u koristsektora usluga. Najvei sektorski doprinosi privrednom rastu potiu od telekomunikacija, trgovine i finansijskog sektora. U 2007. poljoprivreda je stvarala

BDV sa 10,8%, industrija sa 20,2%. igraevinarstvo sa 3,5%, dok su uslugepoveale uee u BDV na 65,5%, tosu znaajne strukturne promene u odnosu na 2000. kada su uea tih sektora u BDP iznosila 13,6%, 26,1%, 4,5%i 55,8%, respektivno.

14

FINANSIJE

Grafikon 2. Bruto domai proizvod po stanovniku, u evrima

Srbija je sa niske polazne osnove ostvarila brz privredni rast i po dinamicirasta BDP je u vrhu zemalja iz okruenja.

Grafikon 3. Prosene stope rasta BDP u periodu 20012006, u %


15/355

FINANSIJE

15

Inflacija. Smanjenje inflacije u prvih sedam godina tranzicije je znaajanuinak ekonomske politike ostvaren u uslovima visokog rasta cena sirove nafte i ispravljanja dispariteta regulisanih cena u zemlji. Karakteristian je opadajui trend inflacije uz godinje oscilacije kao posledica kolebanja u ekonomskojpolitici i estih izbora.

Osnovni generatori poveanja cena u prvih sedam godina tranzicije bili sumonetarnokreditna ekspanzija, rast domae tranje kroz rast zarada i javnepotronje, serija egzogenih okova vezanih za porast cena sirove nafte,osnovnih metala i sirovina na svetskom tritu, ispravljanje dispariteta domaih regulisanih cena, povremene sue i porast cena poljoprivrednih proizvoda i hrane, uvoenje poreza na dodatu vrednost, nedovoljna konkurencija iuticaj monopola.

Grafikon 4. Sektorska struktura bruto dodate vrednosti, u %

Grafikon 5. Kretanje inflacije, u %


16/355

Deficiti u spoljnom sektoru. Deficit u robnoj razmeni i deficit u te

kuim transakcijama predstavljajunajveu makroekonomsku neravnoteu u privredi Srbije. U robnoj razmeni sa inostranstvom je ostvarenoznaajno poveanje izvoza robe sa 2,0mlrd evra u 2001. na 6,4 mlrd evra u2007. godini. Uvoz robe je bio znatnovei i iznosio je 4,6 mlrd evra u 2001.i 13,1 mlrd evra u 2007. godini. To je

rezultiralo u porastu spoljnotrgovinskog deficita sa 2,6 mlrd evra u 2001.

na 6,7 mlrd evra u 2007. godini. Pokrivenost uvoza robe izvozom robe

(fob) kretala se izmeu 3951%. Prosena stopa rasta izvoza robe u ovomperiodu iznosila je 20,2%, dok je prosena stopa rasta uvoza robe iznosila20,5%. Uee uvoza robe u BDP jepoveano sa 35,6% u 2001. na 44,8 %u 2007, a uee izvoza robe u BDPsa 15,7% u 2001. na 22,1% u 2007.godini. Karakteristike razmene robe i

usluga u itavom tranzicionom periodu prikazuju naredni grafikoni.

16

FINANSIJE

Grafikon 6. Uvoz i izvoz robe i usluga, u mil. evra

Grafikon 7. Uvoz i izvoz robe i usluga, % BDP


17/355

Visok nivo i ubrzan rast domae finalne tranje tokom itavog tranzicionog perioda kompenzovan je visokimobimom, pa i rastom spoljnotrgovinskog deficita koji je uslovio rast deficita tekuih transakcija. Pri tome, deo

ovih deficita sa makroekonomskogstanovita je bio opravdan zbog prilivadodatnih sredstava iz inostranstva (doznake, privatizacija, strane direktne investicije). Snana domaa tranja i nedovoljna domaa ponuda centralni je

FINANSIJE

17

Grafikon 8. Deficit spoljnotrgovinske razmenei deficit tekuih transakcija

Grafikon 9. Deficit tekuih transakcija i SDI, u mil. evra

U itavom tranzicionom periodu visok deficit u robnoj razmeni praen je visokim deficitom tekuih transakcija (bez strane pomoi koja ima nisko uee u

BDP) koji je finansiran najveim delom iz SDI, to prikazuju naredni grafikoni.


18/355

uzrok visokog uvoza i posledino visokog spoljnotrgovinskog deficita. Kre

ditnomonetarna i fiskalna ekspanzijaje podsticala potronju i inflaciju i nijedoprinosila smanjivanju spoljnotrgovinske neravnotee, ve ga je povremeno i poveavala. Aprecijacija dinaraznaajno je doprinela obaranju inflacije, ali je uticala i na ubrzanje rasta uvoza i usporavanje rasta izvoza, a time ina rast spoljnotrgovinskog deficita.

Spoljnu neravnoteu, kad se posmatra kroz deficit tekuih transakcija,znaajno su smanjivale doznake koje

su uestvovale sa 78% u BDP. Ukupni platni bilans Srbije bio je u suficitu,

to je omoguilo rast deviznih rezervisa 2,0 mlrd. evra u 2001. na 10,9 mlrd.evra u 2007. godini. Visoku eksternuneravnoteu zabeleila je veina zemalja u tranziciji kao posledica strukturnihpromena, visokog priliva stranog kapitala i konvergencije ka lanicama EU.Pri tome, uspene zemlje u tranziciji(Poljska, Slovenija, eka, Maarska)

smanjile su nivo deficita u eksternomsektoru i u relativno kratkom periodupribliile se eksternoj ravnotei.

18

FINANSIJE

Spoljnotrgovinskideficit (%BDP)

Deficit tekuegrauna (%BDP)

Strane direktneinvesticije, u mil evra

Albanija 22,6 7,4 259

Bosna i Hercegovina 47,2 12,8 338

Bugarska 22,2 15,9 4.104

Estonija 16,7 14,9 1.282

Maarska 0,5 5,8 4.874

Makedonija 21,3 0,4 279

Letonija 26,3 21,1 1.303

Litvanija 13,7 9,4 1.426Poljska 1,5 2,3 8.303

Rumunija 12,1 11,3 9.082

Srbija 20,4 13,8 3.492

Slovaka 6,2 7,0 3.324

Slovenija 3,9 2,5 5.940

Hrvatska 25,9 8,1 2.838

Crna Gora 53,2 29,1 644

eka 1,2 4,2 6.172

Izvor: MFIN na bazi podataka EBRD, MMF, RZS i NBS

Tabela 2. Uporedni prikaz deficita u spoljnom sektorui stranih direktnih investicija u tranzicionim zemljama u 2006. godini


19/355

Trite rada. Prema Anketi o radnoj snazi iz oktobra 2007. stopa neza

poslenosti iznosila je 18,8% i smanjena je za 2,8 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu. Premaovoj anketi broj nezaposlenih osoba u2007. u poreenju s 2006. je smanjenza 108 hiljada, dok je broj zaposlenihpovean za 9 hiljada. U radno sposobnoj dobi bilo je 4.908.200, od toga63,4% su osobe koje rade ili aktivno

trae posao (radna snaga). Premaovoj anketi ukupan broj zaposlenih iz

nosio je 2.525.600, dok je broj nezaposlenih osoba iznosio 584.000.

Privredu Srbije na poetku tranzicije karakterisala je visoka skrivenanezaposlenost (vikovi zaposlenih udrutvenom i dravnom sektoru koji su u procesu restrukturiranja i privatizacije delom produktivno an

gaovani, a delom otputeni). Prosena godinja stopa kretanja broja

zaposlenih u periodu 2001. 2007.bila je negativna (0,5%). Broj zaposlenih smanjen je posebno u drutvenom i dravnom sektoru kao rezultatrestrukturiranja. Istovremeno, povean je broj zaposlenih u privatnomsektoru koji je poveavao tranju zaradnom snagom na primarnomtritu rada i stvarao nova radna me

sta, ali to nije bilo dovoljno da bi rezultiralo u neto rastu zaposlenosti..

Javne finansije. Srbija je znaajno reformisala dravne finansije, uzpovremena odstupanja uslovljenapolitikim ciklusima. Ukupni fiskalni sistem je modernizovan, a poreskisistem je postao konkurentan u odnosu na zemlje u okruenju. Izostaoje napredak u fiskalnom prila

FINANSIJE

19

Grafikon 10. Realni rast bruto zarada i rast produktivnosti, u %


20/355

goavanju na prihodnoj i rashodnojstrani budeta i fondova. Budetski

deficit u prve tri godine tranzicije iznosio je 0,5% BDP (2001), 2,5%BDP (2002) i 2,6% BDP (2003),dok je u 2004. ostvaren budetskisuficit od 0,6% BDP. Od 2005. fiskalni rezultat se rauna po GFS metodologiji i njegovo uee u BDPza konsolidovani sektor drave prikazuje naredna tabela.

Veliki jaz izmeu tednje i investicija i izmeu potronje i dohodaka domainstava namee potrebu vrste fiskalne politike u narednim godinama, sciljem da doprinese smanjivanju infla

cije i spoljnog deficita na odriv nivo iodravanju visokih stopa privrednograsta. Fiskalnu politiku i politiku javnihrashoda potrebno je vre zasnivati natvrdom budetskom ogranienju.Odrivost i stabilnost javnih finansijapodrazumeva i sprovoenje reformi usvim segmentima javne potronje zapoete reformom penzijskog sistema,reformom dravne uprave, smanjenjem

20

FINANSIJE

Tabela 3. Konsolidovani fiskalnipokazatelji raunati po GFS

metodologiji, % BDP

Izvor: MFIN

Srbija je u 2006. ostvarila manjideficit konsolidovanog sektoradrave, iskazan po metodologijiMMF, u odnosu na druge zemlje.

2005 2006 2007

Javni prihodi 42,7 43,5 43,2

Javni rashodi 41,8 45,1 45,2

Deficit/suficit 0,9 1,6 2,0

Javni dug 52,0 37,2 30,2

Tabela 4. Uporedni pregleddeficita konsolidovanog sektora

drave, % BDP za 2006. godinu

Izvor: MMF

EU (27 zemalja) 1,7

EU (15 starih lanica) 1,6

EU (12 novih lanica) 1,8

Srbija 1,6

Bugarska 3,3

Rumunija 1,9Maarska 9,2

Slovenija 1,4

Hrvatska 3,0

Crna Gora 0,3

Albanija 4,1


21/355

neproduktivnih subvencija. Reformama javnog sektora smanjili bi se rasho

di budeta Republike, Pokrajine i lokalnih zajednica, kao i rashodi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, aposledino i fiskalni deficit.

Monetarni agregati i kurs. Uostvarivanju ciljeva monetarne politikeNBS je primenjivala preteno trineinstrumente monetarnog regulisanja,pre svega, operacije na otvorenom

tritu. Od poetka tranzicije do avgusta 2006. NBS se u voenju monetarnepolitike oslanjala na kanal deviznogkursa i praenje rasta monetarnih agregata. Nakon toga, sa usvajanjem Memoranduma o principima novog okviramonetarne politike, osnovni instrumentmonetarne politike postala je referentna

kamatna stopa (dvonedeljna stopa narepo operacije). NBS je vikove likvidnih sredstava banaka nastale u prvojpolovini 2006. zbog visokog priliva kapitala iz inostranstva, povlaila korienjem obavezne rezerve, posebnodevizne, s ciljem da smanji inostranozaduivanje banaka na kome se zasnivala poveana kreditna aktivnost. U

drugom polugoditu 2006. NBS je povlaila viak novca korienjem repooperacija i obavezivanjem banaka dausklade stanje svojih bruto plasmanastanovnitvu s osnovnim kapitalom.Poetna vrednost referentne kamatnestope 2006. bila je 18%, da bi do krajagodine pala na 14%. Prinosi na hartijeod vrednosti koriene u repo operacijama u evrima iznosili su preko 30%,

to je dovelo do rasta zaduivanja banaka u inostranstvu. Referentna kamat

na stopa krajem decembra 2007. iznosila je 10%. Referentnoj kamatnoj stopiprilagoavale su se kamatne stope natritu novca.

Monetarni agregati i kreditni plasmani banaka u prvih sedam godinatranzicije zabeleili su visoke godinje stope rasta, to je uticalo najaanje inflatornih pritisaka. Dinarski

primarni novac je povean 4,3 puta,novana masa M2 5,7 puta i novanamasa M3 7,2 puta. U strukturi M3,devizni depoziti poveani su 9 puta, adinarski oroeni depoziti 14,3 puta.Osnovni tok koji je uticao na rast monetarnih agregata bila je neto inostrana aktiva bankarskog sektora koja je

poveana za 503,9 mlrd. dinara. NBSje preduzetim merama smanjivalakreditni potencijal banaka i usporavala kreditnu aktivnosti, te tako smanjivala inflatorne pritiske. Rast dinarskihplasmana banaka nebankarskom sektoru je usporen sa (68% u 2005. na45,6% u 2007). Pri tome, treba uzeti uobzir da visoki procenti poveanja

monetarnih agregata proizilaze iz niskog nivoa monetizacije na poetkutranzicije (nisko uee monetarnihagregata u BDP). Iako je nivo monetizacije povean tokom sedam godinatranzicije, on je nii u odnosu na starei nove lanice EU, te je opravdano postepeno poveanje uea monetarnihagregata u BDP, odnosno bri rastnovca od rasta BDP.

FINANSIJE

21


22/355

Primarni novac je kreiran neto inostranom aktivom, odnosno otkupom

deviza od priliva kapitala i doznakaod strane NBS, a povlaen je obaranjem neto domae aktive pretenopoveanjem prodaje hartija od vrednosti i rastom depozita drave kodNBS. Operacijama na otvorenomtritu NBS je zakljuno sa decembrom 2007. sterilisala oko 220 mlrd.dinara primarnog novca. Povlaenje

primarnog novca ostvareno je i prodajom tednih zapisa NBS.

Rastu ukupnih deviznih rezervikoji je uslovio poveanje neto inostrane aktive najvie je doprineo priliv deviznih sredstava po osnovu neto menjakih poslova iza kojih stojeuglavnom doznake, privatizacije, izdvajanja devizne obavezne rezerve,privremeni platni promet na teritori

ji Srbije i inostrani krediti za infrastrukturu, zdravstvo i kolstvo. Vi

soke devizne rezerve omoguile suprevremenu otplatu kredita MMF,regulisanje obaveza prema SB i Pariskom klubu poverilaca, isplatustranim investitorima udela u kompaniji Mobi 63, intervencije nameubankarskom deviznom tritu iisplatu stare devizne tednje. NBS jesmanjivala intervencije na deviznom

tritu. Intervenisala je na deviznomtritu sa 2 mlrd. evra u 2005. sa 1,6mlrd. evra u 2006. i sa 544 mil. evrau 2007. godini.

Ukupni devizni depoziti u prvihsedam godina tranzicije su poveaniza 456,1 mlrd. dinara. U tome depoziti stanovnitva su zabeleili 4,3 putavee poveanje od depozita preduzea.

22

FINANSIJE

Grafikon 11. Kretanje monetarnih agregata, u mil. dinara


23/355

U strukturi deviznih depozita, devizna tednja stanovnitva je zabeleila rastuu tendenciju i poveana

je u periodu 20012007. za 4,5 mlrd.evra. Na porast devizne tednje stanovnitva uticalo je jaanje poverenja u bankarski sistem, poveanjekamatnih stopa na deponovana sredstva i rast prihoda stanovnitva,

ukljuujui i prihode od prodaje akcija. Ukupni dinarski krediti banakapoveani su sa 54,4 mlrd. dinara u

2001. na 736,0 mlrd. dinara u 2007.dok su devizni krediti banaka smanjeni za 65%. Krediti su pretenoodobreni u evrima.

Krediti stanovnitvu poveani susa 5,2 mlrd dinara u 2001. na 304,2

FINANSIJE

23

Grafikon 12. Devizni depoziti, u mil. dinara

Grafikon 13. Valutna struktura bankarskih kredita


24/355

mlrd. dinara u 2007. a krediti privredisa 221,2 mlrd. dinara u 2001. na 481,4

mlrd. dinara u 2007. godini. Ueekredita stanovnitvu u ukupnom poveanju dinarskih kredita iznosilo je

46,5%. U strukturi kredita stanovnitvu najvei porast je zabeleen kod

stambenih kredita, dok je manji rastbio kod kredita poljoprivredi i potroakih kredita.

24

FINANSIJE

Grafikon 14. Odobreni krediti prema sektorima, u mil. dinara

Devizne rezerve NBS su imale tendenciju stalnog rasta i krajem 2007. dostigle su nivo od 14,2 mlrd dolara. Pokrivenost novane mase M1 deviznim rezervama NBS poveana je sa 135,9% krajem 2001. na 305,2% krajem 2007. apokrivenost ukupnim deviznim rezervama sa 210,2% krajem 2001. na 345,0%krajem 2007. godine.

Grafikon 15. Devizne rezerve, u mil. dolara

Nivo deviznih rezervi NBS obezbeivao je pokrivenost uvoza robe i uslugaza 3 meseca u 2001. i za 8 meseci u 2007. godini.


25/355

U periodu od 2001. do 30. juna2006. voena je politika rukovoenogdeviznog kursa. Na poetku ovog perioda registrovana je vea realna apre

cijacija kursa dinara u odnosu na evro,kao i u drugoj polovini 2006. kada jeuvedeno fluktuiranje kursa dinara pre

ma evru. Razlozi visoke aprecijacijebili su visok priliv stranih direktnih investicija i ekspanzija zaduivanja uinostranstvu od strane komercijalnih

banaka i preduzea u privatnom sektoru. Najvea realna aprecijacija registrovana je u 2006. od 13,2%.

FINANSIJE

25

Grafikon 16. Pokrivenost uvoza deviznim rezervama NBS,u mesecima

Grafikon 17. Realni i nominalni kurs dinara u odnosu na evro,decembar 2000 = 100


26/355

Aprecijacijski jaz posebno izraenod juna 2001. do juna 2004. i od juna

2006. do decembra 2007. delovao jena smanjenje inflacije, ali i na pogoranje spoljnotrgovinskog bilansa.Aprecijacija kursa dinara prema evruu 2006. je bila uslovljena visokim suficitom kapitalnog bilansa izazvan visokim prilivom kapitala po osnovustranih direktnih investicija i zaduivanja u inostranstvu, kao i viso

kim kamatnim stopama na domaemfinansijskom tritu.

2. STRUKTURNE REFORME UPERIODU 20012007. GODINA

2.1. Opti rezultatiRepublika Srbija je ostvarila

znaajan napredak u strukturnim reformama realnog i finansijskog sektora, dok zaostaje u reformi javnogsektora. Strukturne reforme su doprinele brzom privrednom rastuvoeni rastom sektora usluga i smanjenju inflacije, uz funkcionisanjetrine privrede.

Strukturne reforme zaostaju u

vie oblasti. Proces restrukturiranja iprivatizacije javnih preduzea kojaimaju veliko uee u ukupnoj proizvodnji i zaposlenosti odvija se sporo. Privatni sektor nije konkurentan ifleksibilan. Postoje prepreke kojeoteavaju ulazak na trite i izlazaksa trita. Problemi se javljaju u koordinaciji monetarne i fiskalne politike, rastu eksterne neravnotee i po

goravanju kvaliteta finansiranja, rastu spoljnog duga, opadanju stranih

investicija, osciliranju kursa, rasturanjivosti privrede. Pravni sistem jeneefikasan i ograniava primenu zakona. Drava u veoj meri utie nakonkurentnost. Neformalni sektor jejak zbog slabe regulacije, neadekvatne poreske politike, nesprovoenja zakona i slabe borbe sa korupcijom i kriminalom.

Nezaposlenost je i dalje na visokom nivou i predstavlja uz visokuspoljnu neravnoteu glavni problemprivrede Srbije. Neusklaenosttranje i ponude radne snage je visoka prepreka za strane direktne investicije i za razvoj novih privrednihgrana. Preduzea ne vre u potrebnoj

meri obuku zaposlenih. Obrazovanjena dravnim univerzitetima je nekvalitetno, programi su zastareli, atrokovi obrazovanja u javnom sektoru su nii od proseka EU.

Znaajniji napredak Srbije podrazumeva da se ubrza proces usvajanjai primene evropskih standarda uoblasti trgovine i usluga, zatite kon

kurencije, javnih nabavki, zatiteprava intelektualne svojine, politikezapoljavanja, obrazovanja, nauke iistraivanja, malih i srednjih preduzea, poljoprivrede, ekologije, saobraaja, energetike, informatikogdrutva, medija, finansijske kontrole, migracije, policije, organizovanog kriminala, zatite podataka.

Realni sektor je u znaajnoj meri

26

FINANSIJE


27/355

restrukturiran i privatizovan. Po oceni EBRD Srbija je zabeleila napre

dak u 2007. kod privatizacije malihpreduzea (3,7), privatizacije velikihpreduzea (2,7) i restrukturiranjapreduzea (2,3). Poto je maksimalna vrednost tranzicionih indikatora(4), oigledno da privatizacija i restrukturiranje realnog sektora nisudovreni. Ostvarenim napretkom urealnom sektoru nisu dostignuti

standardi i poslovanje tipini za razvijene evropske zemlje.

Radi promovisanja investicija,Srbija je donela Nacionalnu strategije privlaenja stranih ulaganja iobezbedila poreske podsticaje za investiranje. Spoljnotrgovinski reimje stimulativan za dolazak stranih di

rektnih investicija i za proizvodnuspecijalizaciju koja doprinosi rastuizvoza. U fokusu strategije su grinfild direktne strane investicije u Srbiji kao generatori poveanja proizvodnje i izvoza i poveanja konkurentnosti izvozno orijentisanih preduzea putem transfera znanja i tehnologija. Srbija je formulisala Stra

tegiju regulatornih reformi, osnovalaSavet za regulatorne reforme ekonomskog sistema i razvija sposobnost analiziranja uticaja regulatornihreformi na nivo razvijenosti. Srbijaje definisala i strategiju zatite konkurencije u okviru strategije razvojatrgovine, donela antimonopolskepropise i formirala Komisiju zazatitu konkurencije, ali nije ostvari

la znaajniji napredak u jaanju konkurencije. Pripremljen je novi Zakon

o zatiti konkurencije.Finansijski sektor je u segmentubankarstva u znaajnoj meri konsolidovan i privatizovan. Finansijskisektor ini 36 banaka, 20 drutava zaosiguranje, 17 davalaca finansijskoglizinga, 7 dobrovoljnih penzionihfondova i 9 investicionih fondova.Privatni sektor je dominantan u svim

segmentima finansijskog sistemakojima je registrovan rast obima aktivnosti i poveanje broja zaposlenih. Dominantan poloaj u finansijskom sektoru Srbije zauzima bankarski sektor koji je zabeleio znaajan rast bilansne sume, rast depozitnog potencijala i kreditne aktivnosti.

Reformom bankarstva vraeno jepoverenje u banke i formiranaznaajna devizna tednja. Bankarskisektor posluje s dobitkom, poveavaproduktivnost i profit, iri organizacionu mreu, prua raznovrsnije ikvalitetnije usluge.

Srbija je sa zakanjenjem uspostavljala i esto menjala zakonodav

ni okvir za funkcionisanje trita kapitala. Na Beogradskoj berzi poveana je vrednost prometa sa 50,2mlrd. dinara u 2001. na 165 mlrd. dinara u 2007. godini. Povean je brojobavljenih transakcija sa 46.000 u2001. na 301.200 u 2007. godini.Uee akcija u ukupnom prometuna berzi kontinuirano je poveavanosa 6,9% u 2002. na 89,9% u 2007.

FINANSIJE

27


28/355

godini. Glavni nedostaci berze sunedostatak likvidnih akcija i odsu

stvo trgovine akcijama javnih preduzea. Oba indeksa Beogradske berzezabeleila su znaajan rast u proteklih sedam godina tranzicije. Ostvareno je poveanje trine kapitalizacije sa 2,6 mlrd. evra u 2003. na 18,2mlrd. evra u 2007. godini.

Razvoj trita kapitala zahtevaunapreenje zakonodavne regulati

ve, poveanje kvalitetnih hartija odvrednosti u koje bi ulagali investicioni fondovi, jaanje imovine kojomraspolau fondovi u Srbiji. Reformapenzionog sistema i uvoenje drugog stuba, poveanje broja kompanija koje ispunjavaju kriterijume zaberzansko trgovanje, privatizacija

dravnih kompanija koje su atraktivne za investitore, uvoenje na berzudunikih hartija od vrednosti, kao imunicipalnih i korporativnih obveznica, ukidanje poreza na kapitalnudobit i na prenos apsolutnih prava nafinansijske transakcije, doprineerazvoju trita kapitala.

Reforma sistema osiguranja za

poeta je 2004. uvoenjem finansijske discipline na tritu osiguranja iboljom zatitom imovine i prava osiguranika. Broj osiguravajuihdrutava je smanjen sa 39 u 2003. na20 u 2007. godini. Privatni sektor jedominantni vlasnik osiguravajuihdrutava. Ukupna premija osiguranjaje znaajno poveana. ivotno osiguranje, i pored dominantnog rasta,

uestvuje u ukupnoj premiji sa oko10%, dok je u razvijenijim zemljama

uee ivotnog osiguranja u ukupnom osiguranju 60%. U ukupnojpremiji dve najvee kompanijeuestvuju sa oko 61% na tritu osiguranja. Uee premije osiguranjau BDP Srbije iznosi oko 2%, dok jeto uee u lanicama EU oko 9%.Srbija ima znatno niu bruto premijupo stanovniku u odnosu na ove ze

mlje, to je indikator nedovoljne razvijenosti sektora osiguranja u Srbiji.

Infrastrukturni sektor u celini,posebno u pojedinim segmentimaprivredne infrastrukture, nije ostvario znaajniji napredak. Doneti su sistemski zakoni koji reguliu pojedine segmente privredne infrastruktu

re, kao i strategije razvoja za pojedine infrastrukturne delatnosti, ali proces reformi ovih delatnosti sporo napreduje. Javna preduzea u pojedinim infrastrukturnim delatnostimaprimaju velike budetske subvencije. Za pojedine infrastrukturne delatnosti formirana su nezavisna regulatorna tela agencije koje u praksi ne

funkcioniu efikasno. Potrebno jeubrzati proces liberalizacije u oblastiinfrastrukture i ostvariti napredakkod tarifne reforme (princip: korisnik plaa), komercijalizacije, privatizacije, konkurentnosti, ali i kod daljeg zakonodavnog i institucionalnog prilagoavanja. To je kljunapretpostavka podizanja efikasnosti imodernizacije energetske, sao

28

FINANSIJE


29/355

braajne, telekomunikacione i vodovodne infrastrukture u Srbiji.

Reforma dravne uprave na svimnivoima vlasti u Srbiji je nedovoljnonapredovala. Doneta je strategijarazvoja dravne uprave i akcioniplan za njenu implementaciju. Doneti su i sistemski zakoni za izgradnjudecentralizovane i profesionalnedravne uprave. Ali, Srbija jo uvekne poseduje adekvatne administra

tivne kapacitete koji su potrebni zavladavinu prava, funkcionisanjetrine privrede, funkcionisanje demokratskih institucija, zatitu ljudskih i manjinskih prava, kao i za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju EU.

U reformi sudstva do kraja 2007.

godine nisu doneti sistemski zakonikoji omoguuju nezavisnost i funkcionalnost pravosudnog sistema,dok je doneta nacionalna strategijareforme pravosua usmerena na izgradnju nezavisnih, transparentnih,odgovornih i efikasnih institucijapravosudnog sistema.

U oblasti ravnomernog regional

nog razvoja doneta je Strategija regionalnog razvoja Srbije i pripremljen predlog zakona o regionalnomrazvoju koji su ukazali da je potrebno u kratkom roku doneti zakonodavnu i institucionalnu infrastrukturu za novu regionalnu politiku Srbije. Od posebnog znaaja je formiranje institucija za regionalni razvojkoje e utvrivati i sprovoditi pro

grame i projekte regionalnog profilai uspostaviti sistem podsticanja ne

razvijenih podruja i institucije zafinansiranje regionalnog razvoja izdomaih izvora i IPA fondova EU.

U oblasti zatite ivotne sredinedoneti su sistemski zakoni i nacionalna strategija odrivog razvoja. Utoku je uspostavljanje integrisanogsistema monitoringa vazduha i zemljita. Identifikovani su kljuni

problemi zatite vazduha, voda i zemljita i u postupanju s komunalnimotpadom i uspostavlja se efikasnijisistem za njihovo reavanje.

U oblasti socijalnog razvojaostvareno je odreeno poboljaanjekvaliteta ivota mereno indeksomhumanog razvoja. Poveana je

oekivana duina ivota i smanjenbroj umrlih odojadi kao osnovnihindikatora kvaliteta ivota i zdravlja.Reformisan je dravni penzijski sistem i uvedeno privatno penzionoosiguranje. Unapreena je osnovnazdravstvena zatita, poboljan je sistem socijalne zatite i deije zatite.Obezbeena je materijalna pomo za

socijalno najugroenije grupe.Obezbeeno je vraanje zaostalihdugova i redovnost isplata.

U oblasti institucionalnog prilagoavanja Srbijaje jo uvek u malombroju oblasti u potpunosti prilagoenaEU. Domae zakonodavstvo potrebnoje prilagoditi standardima EU, ubrzatiusvajanje mnogih zakona i otklanjatiogranienja za njihovu primenu. U tom

FINANSIJE

29


30/355

pogledu veoma je znaajno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pri

druivanju, primena Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. januara 2009.kao i podizanje kapaciteta administracije, Parlamenta i sudskog sistema.

2.2. Privatizacija irestrukturiranje realnog sektora

Privatizacija drutvenih predu

zea. Zakonom o privatizaciji iz juna2001. utvren je novi model privatizacije drutvenih preduzea koji je, nakon kraeg perioda donoenja podzakonskih akata, izgradnje institucija ijaanja administrativnih kapaciteta zanjegovu primenu, dao znaajne rezultate u privatizaciji preduzea. Zakljuno sa decembrom 2007. metodomprodaje na tenderu, aukciji i tritu ka

pitala privatizovano je 2.041 drutvenopreduzee i ostvaren ukupan prihod od

2,5 mlrd. evra, uz ugovorene investicije u razvoj tih preduzea od 1,3 mlrd.evra Od 2002. do 2007. raskinuto je456 kupoprodajnih ugovora sa vlasni

cima privatizovanih preduzea. Poseban znaaj ima osnivanje 34.000 novihfirmi u periodu 20052007. godine.

Efekti privatizacije ispoljili su se u

finansijskim rezultatima poslovanjapreduzea i preduzetnika. Pozitivnitrend poslovanja preduzea zapoet u2005. kada su gubici privrede prepolovljeni u odnosu na 2004. nastavljen je u2006. i 2007. godini. Prvi put posle nekoliko decenija, privreda je ostvarila2006. pozitivni neto finansijski rezultatod 108.094 mil. dinara, kao i 2007. od53,5 mlrd. dinara.

30

FINANSIJE

Tabela 5. Rezultati privatizacije drutvenih preduzeaod 2002 do 2007. godine

2002 2003 2004 2005 2006 2007 Ukupno

Broj prodatih preduzea 213 641 242 311 282 352 2041

Broj zaposlenih 37.569 78.642 41.478 59.547 47.864 53.156 318.256

Prodajna cena 319,3 840,4 158,6 376,6 294,0 513,3 2.502,5

Investicije 320,2 319,8 103,2 104,6 313,3 132,5 1.290,6

Socijalni program 145,8 128,3 2,6 0,0 0,0 0,0 276,7

Izvor: Agencija za privatizaciju

u mil. evra


31/355

Restrukturiranje drutvenih preduzea. Vlada je poetkom 2001. do

nela odluku da u postupak restrukturiranja ue 70 velikih drutvenih preduzea sa preko 150.000 zaposlenih, sciljem da se ovi veliki poslovni sistemi pripreme za privatizaciju prodajom uspenim investitorima i da sesauva to vie radnih mesta. Predvien je steaj i likvidacija delovaovih preduzea koji nemaju ekonom

sku perspektivu. U 2004. restruktuirana su i privatizovana samo dva preduzea iz grupe za restrukturiranje zbogdominacije samoupravne logike zaposlenih i neefikasnog i dugog steajnogpostupka. Steajni postupak za preduzea sa veinskim drutvenim kapitalom koji vodi Agencija za privatizaci

ju, intenziviran je od juna 2005. posledonoenja novog Zakona o steaju iusvajanja izmena i dopuna Zakona oprivatizaciji kojima je uvedena obaveza javnih poverilaca da uslovno otpiusvoja potraivanja prema subjektuprivatizacije i da ih namire iz sredstava dobijenih od privatizacije. Od2005. do 2007. restrukturirana su i

prodata 33 velika drutvena preduzea iz inicijalne grupe od 70 velikihpreduzea u postupku restrukturiranja. Istovremeno, iz grupe za restrukturiranje u steaj je otilo sedam velikih drutvenih preduzea.

Restrukturiranje javnih preduzea. Nacionalna javna preduzea ijavna komunalna preduzea na poet

ku tranzicije bila su u krajnje nepovoljnoj situaciji. Javna preduzea su

obavljala i delatnosti koje nisu bile odjavnog interesa (niz pomonih i sporednih delatnosti), a u osnovnoj delatnosti bila su zatiena od konkurencije sa depresiranim cenama proizvoda iusluga, to je uslovilo visoke gubitkekoji su delom pokrivani subvencijamaiz budeta, a delom su predstavljalikvazifiskalni deficit. Ova preduzea

su ostvarivala nisku ekonomsku efikasnost, imala su ogroman viak zaposlenih i velike neotplative obaveze.

Restrukturiranje republikihjavnih preduzea ubrzano je od 2005.kroz smanjenje broja zaposlenih, uz otpremnine iz budetskih sredstava i

smanjenje dugova otpisom javnih potraivanja. Kroz ulaganja unapreenaje u odreenoj meri tehnoloka osnovainfrastrukturnih delatnosti, posebnokod Telekoma, EPS, Aerodroma Beograd. Proces restrukturiranja javnihpreduzea podstaknut je donoenjemsistemskih zakona koji reguliu pojedine infrastrukturne delatnosti (Zakon o

energetici, Zakon o javnim putevima,Zakon o eleznici, Zakon o potanskimuslugama, Zakon o telekomunikacijama) koji su u veoj ili manjoj meri usklaeni sa evropskim direktivama, kaoi formiranjem regulatornih tela za pojedine infrastrukturne delatnosti:Agencija za energetiku, Agencija zaenergetsku efikasnost, Direkcija zaeleznice, Agencija za kontrolu lete

FINANSIJE

31


32/355

nja, Agencija za telekomunikacije,Agencija za potanske usluge.

U liberalizaciji infrastrukturnih delatnosti i privatizaciji republikih i ko

munalnih javnih preduzea nije ostva

ren potrebni napredak. Oekuju se od

reeni rezultati u liberalizaciji fiksne

telefonije, vazdunog saobraaja, uvo

za nafte, proizvodnje elektrine ener

gije, prevoza robe i putnika u ele

znikom saobraaju, kao i u deli

minoj liberalizaciji komunalnih delatnosti. Najavljena je potpuna i deli

mina privatizacija kod nekih repu

blikih javnih preduzea. Nakon spro

vedenih postupaka restrukturiranja

javnih preduzea, predstoje znaajne

aktivnosti na zavretku finansijske

konsolidacije eleznice, pote i pod

zemne eksploatacije uglja, donoenjusvih podzakonskih akata od znaaja za

sprovoenje sistemskih zakona koji

reguliu infrastrukturne delatnosti i

unapreenju regulatornog okvira za

njihovo funkcionisanje. Time se stva

raju uslovi za liberalizaciju infra

strukturnog sektora i privatizaciju jav

nih preduzea. Ostvaren je manji na

predak u jaanju konkurencije u oblasti mobilne telefonije, distribucije

naftnih derivata i potanskih usluga.

Razvoj malih i srednjih preduzea.

Formiranjem Agencije za razvoj malih

i srednjih preduzea, donoenjem Stra

tegije razvoja malih i srednjih predu

zea i preduzetnitva i Zakona o Ga

rancijskom fondu, stvorene su pravne,

institucionalne i strateke osnove za

bri razvoj sektora malih i srednjih

preduzea i preduzetnitva (MSPP) uSrbiji. Do sada je znaajno izmenjen

ambijent za poslovanje i razvoj MSPP

na nacionalnom, regionalnom i lokal

nom nivou. Reformisan je pravni i in

stitucionalni okvir poslovanja MSP,

podignut nivo znanja i sposobnosti za

rad u MSP, izgraene institucije za fi

nansijsku podrku i unapreeno stati

stiko praenje poslovanja MSP. Pripremljena je nacionalna strategija po

veanja inovativnosti i konkurentnosti

sektora MSPP.

Srbija sprovodi politiku razvojamalih i srednjih preduzea u skladu sanaelima Evropske povelje o malojprivredi, s ciljem da se unaprede uslo

vi za osnivanje i poslovanje MSP iradnji i da se ohrabre investitori i preduzetnici. Osnovan je znaajan brojMSPP (83.500) i radnji (284.000). Pritome, broj aktivnih MSPP od 2001. jepovean za oko 10%. Prema podacimaza 2007. udeo malog i srednjeg preduzetnitva u BDP iznosi oko 58%, u izvozu oko 50% i u zapoljavanju oko

65%.Sektor MSPP nakon sedam godina

tranzicije je suoen sa skupim i dugotrajnim procedurama dobijanja dozvola za gradnju i drugih dozvola i licenci, neefikasnim i dugotrajnim reavanjem poslovnih sporova i s neregulisanim uslovima za korienje pokretne inepokretne imovine. Pored toga, neadekvatna je kvalifikaciona struktura i

32

FINANSIJE


33/355

nedovoljna zatita zaposlenih u MSP.Nedovoljan je pristup MSPP raznimoblicima finansiranja na tritu kapitala, krute su procedure javnih nabavki iprevisoko postavljeni standardi zatiteivotne sredine za MSPP.

Sektor MSPP koristi kreditne linije Evropske investicione banke i vlade Italije, finansijsku pomo Vlade

Srbije preko Fonda za razvoj kojiodobrava povoljne kredite, garancijeGarancijskog fonda za deo odobrenihkredita kod poslovnih banaka i kreditiranje samozapoljavanja preko Nacionalne slube za zapoljavanje.

Unapreenje poslovnog okruenja.Srbija je posebnu panju posveivalapripremi i donoenju sistemskih zako

na kojima se ureuju pojedina podrujasistema, u skladu sa pravom EU. U tomperiodu donet je novi Ustav i veliki brojzakona iz unutranjeg prava.

FINANSIJE

33

Tabela 6. Razvoj malih i srednjih preduzea

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Broj MSP preduzea 63.985 66.133 68.220 74.708 74.736 75.596 83.511

Broj zaposlenih u MSP 590.223 669.510 668.722 752.740 810.862 870.979 906.669

Broj radnji 209.445 215.861 210.603 210.431 201.959 192.919 283.640

Udeo MSP u BDP,u % (u nefinansijskomsektoru)

41,0 47,6 51,3 51,8 54,1 56,9 58,3

Udeo MSP u izvozu, u %(u nefinansijskom sektoru 25,5 33,4 33,9 34,8 39,6 43,6 50,2

Udeo MSPu zaposlenosti, u %

43,2 51,5 54,2 54,7 59,0 63,1 65,5

Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Tabela 7. Doneti sistemski zakoniu periodu 20012007. godina

Zakoni usvojeni 2001. godine 48Zakoni usvojeni 2002. godine 44

Zakoni usvojeni 2003. godine 45





Ukupno donetih zakona 405


34/355

Narodna skuptina od ukupno 405donetih zakona iz unutranjeg prava,

usvojila je 221 novi zakon i 184 zakona o izmenama zakona. Od 405 donetih zakona 94 zakona reguliu javne finansije i poreze, 74 zakona reguliudravno ureenje i ljudska prava, 64zakona reguliu pravosue, 61 zakonregulie ekonomiju.

Novi zakoni omoguuju ubrzavanje trinih prilagoavanja u realnom

i finansijskom sektoru i ubrzavanjeprocesa pristupanja Srbije EU. Usklaivanje zakona sa pravnim standardima EU (acquis communautaire)podrazumeva da se reenja iz pravaEU u potpunosti ugrauju u domaipravni poredak.

Harmonizacija domaih zakonskih

i podzakonskih akata odvija se u okviru procesa stabilizacije i pridruivanjaSrbije EU, to je jedan od uslova zalanstvo u EU. Posebna panja posveuje se usklaivanju propisa kojise odnose na slobodan promet robe,slobodno kretanje lica, slobodnovrenje usluga i slobodno kretanje kapitala i na usklaivanje zajednikih

politika, to je od presudne vanostiza uspostavljanje i funkcionisanjeunutranjeg trita.

2.3. Konsolidacija i privatizacijafinansijskog sektora

Finansijsko trite. U prvih sedam godina tranzicije uspostavljen jenovi zakonodavni okvir (Zakon o

tritu hartija od vrednosti i drugihfinansijskih instrumenata koji je vie

puta menjan) i novi regulatorni okvir(Komisija za hartije od vrednosti), sciljem da se regulie finansijskotrite. Propisi o finansijskom tritune sadre precizne odredbe i komplikovani su za primenu i nisu usklaeni sa povezanim sistemskim zakonima. Nedovoljno razvijeno finansijsko trite Srbije obeleavaju dva

pozitivna toka: kontinuirana trgovinaakcijama i normalizacija prinosa natritu obveznica. Trite kapitala,kao kljuni segment finansijskogtrita, organizovano je u formi klasine berze osnovane 1989. koja jedo 2002. funkcionisala na nestandardan nain i bez normalnih pravila po

naanja. Osnovni instrumenti natritu kapitala bile su akcije iz insajderske privatizacije i obveznice emitovane radi isplate stare deviznetednje. Izostao je izlazak javnihpreduzea na berzu ije su akcijekvalitetan trini materijal.

Tokom devedesetih godina i u2001. i 2002. preteno se trgovalo ko

mercijalnim zapisima preduzea i blagajnikim zapisima centralne banke.Promenom regulative 2003. osnovnaaktiva na finansijskom tritu postalesu akcije i obveznice stare deviznetednje.

Bankarski sektor. Na bazi novogZakona o bankama ostvarena je konsolidacija i rast bankarskog sektora ipoveanje njegove efikasnosti, uz po

34

FINANSIJE


35/355

javu rizika u vezi sa kreditnom ekspanzijom. Iako je registrovan brzi rastdepozita kod banaka, nedovoljan jenivo poverenja prema nacionalnoj valuti i nacionalnom bankarskom sektoru. Na to ukazuje valutna strukturadepozita (64% ukupnih depozita jedenominovano u evrima, a 36% u di

narima), kao i rona strukutra depozita (57,4% su depoziti po vienju, a36,3% su kratkoroni depoziti). Krozprivatizaciju est velikih banaka saveinskim vlasnitvom drave znaajno je unapreeno bankarsko trite,izmenjena vlasnika struktura banakai ostvaren prihod od prodaje od 795,7

FINANSIJE

35

Tabela 8. Promet na Beogradskoj berzi

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

1. Ukupnavrednost prometana Beogradskojberzi, mil. din.

50.156,5 102.298 93.070,4 40.584,0 48.350,8 100.584,0 164.990,9

2. Vrednostprometadugoronih HoV,mil. din.

277,2 9.740,4 40.644,6 34.566,3 48.350,8 100.584,0 164.990,9

2.1. Obveznice

RS, mil. din. 181,0 2.714,2 10.156,7 9.042,6 9.191,3 13.285,2 16.633,62.2 Akcije, mil.din.

96,2 7.026,2 30.487,9 25.523,7 39.159,5 87.298,8 148.357,3

3. Promet ostalihHoV, mil. din.

49.879,3 92.557,8 52.425,8 6.017,4

Struktura prometa,u %

1. Ukupan prometna Beogradskojberzi

100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

2. Prometdugoronih HoV

0,6 9,5 43,7 85,2 100,0 100,0 100,0

2.1. Obveznice RS 0,4 2,7 10,9 22,3 19,0 13,2 10,0

2.2 Akcije 0,2 6,9 32,8 62,9 81,0 86,8 90,0

3. Ostale HoV 99,4 90,5 56,3 14,8

Izvor: Beogradska berza


36/355

mil. evra. Oekuje se privatizacija joest banaka u kojima drava ima vla

sniki udeo. Pored toga, tranzicija poslovnog bankarstva donela je ukrupnjavanje bankarskog sektora krozproces spajanja, pripajanja i dokapitalizacije, to je uz dolazak stranih banaka kao investitora u bankarski sektor povealo ponudu i kvalitet bankarskih usluga.

Sa promenom vlasnike strukture,poboljano je upravljanje kapitalomovih banaka i ojaana njihova kapitalna osnova. Ukupna bilansna suma ivrednost kapitala bankarskog sektorasistematski je poveavana, uz ienje bilansa od nenaplativih potraivanja i uz prisustvo visokog kreditnogrizika vezanog za nove plasmane ba

naka (30% ukupnih sredstava bankarskog sektora klasifikovano je krajem

2006. kao rizino). Smanjenju rizika uposlovanju banaka znaajno e doprineti usklaivanje nadzora banaka saprincipima Bazela.

Sektor osiguranja. U Srbiji je nedovoljno razvijen sektor osiguranja, oemu svedoi mali iznos premije poglavi stanovnika (54 evra) i nisko

uee naplaenih premija osiguranja uBDP (2,1%), dok je to uee u EU8,4%. U bilansnoj sumi finansijskogsektora Srbije banke uestvuju sa 89%,a drutva za osiguranje sa 6%. Natritu osiguranja samo 9,5% od ukupnog osiguranja potie od ivotnog osiguranja, dok je u razvijenim njegovouee 60% ukupnog osiguranja.

36

FINANSIJE

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

1. Broj banaka 49 50 47 43 40 37 35

2. Ukupna bilansna sumabanaka, u mlrd. din. 291,5 316,6 367,5 510,1 775,0 1.169,3 1.561,8

3. Kapital banaka, u mlrd. din. 46,2 63,6 86,3 99,5 125,7 216,3 328,4

4. Vlasnika struktura banaka,

broj banaka veinsko vlasnitvo

stranih banaka15 12 11 11 17 22 21

veinsko vlasnitvo domaihfizikih i pravnih lica 23 27 19 18 12 7 6

veinsko vlasnitvoRepublike Srbije

11 11 17 14 11 8 8

Tabela 9. Osnovni pokazatelji bankarskog sektora

Izvor: NBS


37/355

Donoenjem novog Zakona o osiguranju uspostavljena je kontrola NBS

nad tritem osiguranja i registrovan jeporast premije osiguranja. Smanjena jekoncentracija na tritu osiguranja sapretenim ueem neivotnih osiguranja i pored rasta ivotnog osiguranja.Na tritu osiguranja posluje 20 drutava za osiguranje, od toga 17 drutava sebavi poslovima osiguranja, poslovimareosiguranja bave se dva drutva, dok

se jedno drutvo bavi poslovima osiguranja i reosiguranja. ivotnim osiguranjem se bave 3 drutva, a neivotnim 8drutava, s tim to se 7 drutava bavi iivotnim i neivotnim osiguranjem.Obaveznim osiguranjem vlasnika motornih vozila bavi se 10 drutava. Nakraju 2007. u veinskom stranom vla

snitvu bilo je 12 drutava, 8 drutavaje u veinskom domaem vlasnitvu,od ega su 2 drutva u dravnodrutvenoj svojini, a 6 drutava u privatnoj svojini.

Lizing drutva. Trite finansijskog lizinga u Srbiji poelo je da se

razvija donoenjem Zakona o finansijskom lizingu u maju 2003. godine.Izmenama i dopunama ovog zakona ujulu 2005. NBS je nadlena za ovajsektor. ire prihvatanje lizing uslugena finansijskom tritu poinje od2004. godine. Najvei rizik kojem jesektor finansijskog lizinga izloen potie od niskog uea sopstvenog ka

pitala u ukupnim izvorima finansiranja. Pokazatelji poslovanja lizingdrutava ukazuju na nedovoljnouee ove finansijske delatnosti u finansiranju privrede.

Dobrovoljni penzijski fondovi. Uokviru reforme penzijskog sistema,krajem 2005. je donet Zakon o dobro

voljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, usaglaen sa direktivama EU. NBS je nadlena zanadzor nad radom drutava za upravljanje penzijskim fondovima i za do

FINANSIJE

37

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Broj osiguravajuih drutava 31 36 36 40 18 17 20

Bilansna aktiva, u mlrd. din. 27,7 33,2 36,6 30,8 46,4 56,1 70,6

Ukupna premija, u mlrd. din. 17,4 21,2 22,6 22,6 34,7 38,3 41,2

Uee premije u BDP, u % 2,2 2,1 1,9 1,6 2,0 1,8 1,7

Tabela 10. Osiguravajua drutva

Izvor: NBS


38/355

noenje podzakonske regulative. Do

brovoljni penzijski fondovi, kao segment finansijskog sektora, doprinoseprodubljivanju inae plitkog finansijskog trita time to raspolau dugoronim sredstvima za finansiranje koja mogu da ulau i u hartije od vrednosti izdate od preduzea sa dobrimbonitetom.

Od donoenja ovog zakona osnovano je 7 drutava koja se bave upravljanjem dobrovoljnim penzijskimfondovima, 6 aktivnih dobrovoljnihpenzijskih fondova i 3 kastodi bankekoje vode raune tih fondova, saukupnom vrednou imovine od 33,0

mil. evra. Od ukupnog broja drutava

koja se bave upravljanjem dobrovoljnim penzijskim fondovima 2 su u domaem vlasnitvu, a 5 u veinskomstranom vlasnitvu.

Investicioni fondovi. DonoenjemZakona o investicionim fondovima(jun 2006.) stvorene su sistemske pretpostavke za osnivanje fondova investi

cionog karaktera koji e obeleiti naredni period i doprineti razvoju tritakapitala. Osnivanje investicionih fondova, koji prema ovom zakonu mogubiti otvoreni, zatvoreni i privatni, omoguie dinaminiji privredni razvoj, uzsmanjenje nesistemskih rizika ulaganjasa stanovita investitora i laki pristupfinansijskim resursima od strane pred

uzea. Pristupanost finansijskim resursima trebalo bi da se znatno poveas obzirom na visoku mobilnost kapitala koju e ostvariti ovi fondovi. Komisija za hartije od vrednosti, nadlena zakontrolu poslovanja investicionih fondova, izdala je dozvole za osnivanje 9investicionih fondova, ija je ukupnabilansna aktiva na kraju 2007. iznosila313 mil. dinara.

38

FINANSIJE

2003 2004 2005 2006 2007Broj lizing drutava 10 12 13 15 17

Bilansna aktiva lizing drutava, u mlrd. din. 3,7 23,0 51,8 67,7 100,6

Odnos prema bilansnoj aktivi banaka 1,0% 4,5% 6,6% 5,8% 6,4%

Tabela 11. Lizing drutva

Izvor: NBS

2007

Broj dobrovoljnihpenzijskih fondova

7

Bilansna aktiva,u mil. dinara

746

Tabela 12. Dobrovoljni penzijskifondovi

Izvor: NBS


39/355

2.4. Reforma rada

Trite rada u Srbiji reformie se na

bazi Zakona o radu koji je menjan vieputa i na bazi Zakona o zapoljavanju.Na poetku tranzicije trite rada jekarakterisala visoka nezaposlenost,veliki vikovi zaposlenih u drutvenimi dravnim preduzeima, nedovoljnazaposlenost u privatnom sektoru, neusklaena ponuda i tranja radne snage i njena nedovoljna mobilnost.

FINANSIJE

39

2007

Broj investicionih fondova 9

Ukupna bilansna aktiva,u mil. dinara

313

Tabela 13. Investicioni fondovi

Izvor: NBS

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Ukupan brojzaposlenih, u 000

2.102 2.067 2.040 2.051 2.069 2.026 2.002

Stopa rastazaposlenosti 0,2 1,7 1,3 0,5 0,9 2,1 1,2

Broj nezaposlenih lica,u 0001

780,5 904,5 944,9 969,9 895,7 916,3 785,1

Stopa nezaposlenosti,MOR 13,4 14,5 16,0 19,5 21,8 21,6 18,8

Slobodna radna mesta 542.159 463.941 513.325 507.694 602.558 707.140 758.832

Zapoljavanje 393.371 386.053 432.103 439.422 537.139 631.535 695.508

Broj korisnikanovane naknade

50.804 69.555 90.995 76.584 62.952 73.419 74.449

Tabela 14. Osnovni pokazatelji zaposlenosti i nezaposlenosti

1 Do 2005. lica koja trae zaposlenje, a od 2005. aktivno nezaposlena lica

Izvor: RZS, NSZ


40/355

Radi smanjenja nezaposlenosti doneta je Nacionalna strategija zapolja

vanja do 2010. i Akcioni plan zapoljavanja 20062008. godina. Odkljunog znaaja za uspostavljanjetrenda odrivog rasta zaposlenosti jeste dinamian i odriv privredni rastzasnovan na rastu domae tednje iinvesticija (privatnih i javnih) i naobilnijem prilivu stranih direktnih investicija.

2.5. Reforma obrazovanjai nauke

I pored razvijene mree osnovnihkola, Srbija ima 233.000 potpuno nepismenih stanovnika starijih od 10 godina, to ini 3,5% ukupnog stanov

nitva. Pored toga, obrazovna struktura stanovnitva je nepovoljna, priemu 22% stanovnitva ima samoosnovno obrazovanje. U obrazovnojstrukturi nedovoljan je udeo stanovnitva sa zavrenim srednjim obrazovanjem (25%) i sa zavrenim visokimobrazovanjem (7%).

Sistem obrazovanja od 2001. mo

dernizuje se u pravcu poveavanjanjegove efikasnosti i rasta kvalitetaznanja ali, nisu ostvareni primetnijirezultati u decentralizaciji obrazovnog sistema i u povezivanju kola salokalnim tritima rada, kao ni u poboljanju kvaliteta nastavnih programa i sadraja obrazovanja, sistemaocenjivanja, strunog usavravanjanastavnika, opremanja obrazovnih

institucija i uvoenja novih obrazovnih profila.

Privatni sektor postoji na nivousrednjokolskog i visokokolskogobrazovanja, ali nije doprineo poveanju kvaliteta znanja. Otpoeo jeproces usklaivanja visokokolskogobrazovanja sa evropskim tipomobrazovanja (Bolonjski proces).Osnovan je Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Dravni zavod za

obrazovanje, kao vane institucije zaunapreenje obrazovanja u zemlji.

Istraivaki potencijal Srbije ini35 naunoistraivakih organizacijaiji je osniva Republika, 80 dravnih fakulteta, 40 privatnih fakulteta,45 istraivakih jedinica u privredi.Ukupan broj istraivaa u Srbiji iz

nosi 8.500 naunika. Od 2001. odvija se proces revitalizacije naunoistraivakih kapaciteta i unapreenja inovativne infrastrukture, sciljem da se stvori naunotehnoloka osnova za razvoj inovativneprivrede i drutva u Srbiji u predstojeoj razvojnoj fazi i da se za naukuu Srbiji obezbedi ukljuivanje u

evropski istraivaki prostor.Istraivake grupe iz Srbijeukljuene su od 2001. u programKOST, a od 2002. i u VI okvirniprogram, ukljuujui i program mobilnosti, kao i u EUPEKA program(Evropska inicijativa za unapreenjekonkurentnosti).

Iz budeta Republike za nauku segodinje izdvaja oko 0,4% BDP, a

40

FINANSIJE


41/355

privreda za istraivanja i razvoj izdvaja samo 0,1% BDP, to je daleko

ispod nivoa iz Lisabonske preporukeevropskih zemalja prema kojoj izdvajanja za istraivanja i razvoj lanica EU treba da u 2010. dostignu3% BDP (budet i privreda).

Doneti su Zakon o naunoistraivakoj delatnosti i Zakon oinovacionoj delatnosti kojima sestvaraju osnove za bri i produktiv

niji razvoj nauke i tehnologije kaokljunih poluga razvoja inovativneprivrede i drutva u Srbiji.

2.6. Reforma sistema socijalnogosiguranja i socijalne zatite

Reforma penzionog sistema. Srbija je 2001. otpoela transformacijudravnog penzionog sistema zasnovanog na principu meugeneracijske solidarnosti i tekueg finansiranja iz doprinosa za penzijsko osiguranje.Glavne institucije tog sistema inefond zaposlenih, fond samostalnih delatnosti i fond poljoprivrednika.

Kljune mere za reformu ovog sistema bile su pootravanje uslova zapenzionisanje, plaanje doprinosa za

FINANSIJE

41

Tabela 15. Odnos broja zaposlenih i broja penzionera i odnosprosene neto zarade i prosene penzije

* Nije ukljuen broj privatnih preduzetnika i broj zaposlenih kod njih

Izvor: RZS, RF PIO zaposlenih

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Broj penzionera, u 000 1.219,1 1.251,7 1.251,8 1.244,9 1.239,0 1.254,6 1.279,2

Broj zaposlenih, u 000* 1.555 1.677,0 1.612,0 1.580,0 1.546,0 1.472,0 1.432,9

Odnos broja zaposlenih ibroja penzionera

1,3 1,3 1,3 1,3 1,2 1,2 1,1

Prosena penzija,u dinarima 4.107 6.546 7.844 9.244 11.484 14.041 14.996

Prosena neto zarada,u dinarima

6.078 9.208 11.500 14.108 17.443 21.707 27.759

Odnos prosene penzije iprosene neto zarade, u %

67,6 71,1 68,2 65,5 65,8 64,7 54,0

Stopa doprinosa za PIO,u %

19,6 19,6 20,6 22,0 22,0 22,0 22,0


42/355

penzijsko osiguranje na sva primanja(proirenje osnovice) i integrisanjesvih fondova obaveznog penzionogosiguranja.

Pored sprovedenih reformi dravni penzioni sistem je i dalje fiskalno

neodriv zbog smanjivanja broja stanovnika i poveanja duine ivota,nepovoljnog odnosa broja penzionera i broja zaposlenih, neadekvatnogodnosa prosene zarade i prosenepenzije, nedovoljnosti prihoda oddoprinosa za finansiranje penzija iposledino visokih transfera izbudeta za pokrie deficita dravnihpenzionih fondova.

Preduzete reforme u okviru penzionog sistema u odreenoj meri smanjile su fiskalni pritisak vezan za starenje stanovnitva i pogoranje odnosa broja penzionera i broja zaposlenihkoji plaaju doprinose za obavezno

socijalno osiguranje. Dolo je doumerenog pada uea ukupnih rashoda penzionog sistema u BDP sa13,4% u 2005. na 12,9% u 2007. godini i posledino do smanjenja transfera iz budeta kojima se pokrivajurashodi penzionog sistema sa 5,0%BDP u 2005. godini na 4,4% u 2007.S obzirom na visok rast zarada u prethodnom periodu, kao i izmenu for

42

FINANSIJE

Tabela 16. Osnovni pokazatelji RFPIO zaposlenih (u mil. dinara)

1 Ukljuen je stari dug penzionerimaIzvor: MFIN

Pokazatelji 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Prihodi RFPIOzaposlenih po osnovusocijalnih doprinosa,u mil. din.

50.453,4 66.265,0 78.620,6 107.677,7 125.875,5 156.597,2 180.457,8

Rashodi RFPIOzaposlenih po osnovu

prava iz socijalnogosiguranja, u mil. din.

70.680,7 115.480,0 142.631,9 170.019,1 211.419,2 244.007,3 272.711,0

Od toga: penzije1 61.156,8 98.803,3 122.946,9 144.137,5 173.532,8 204.785,5 233.690,0

Transferi iz budetaRS RFPIO, u mil.din.

21.538,4 47.761,9 55.029,2 67.351,3 82.903,5 96.060,0 92.795,5


43/355

mule za obraun penzija, dolo je dosmanjenja stope zamene kao odnosa

prosene penzije i prosene neto zarade sa 67,6% u 2001. na 54% u2007. godini. Koeficijent zavisnostikao odnos broja lica koji uplauju doprinose i broja korisnika penzijaodrava se na nivou od 1,6 u posmatrane tri godine.

Paralelno sa reformom prvog stuba2005. donet je Zakon o dobrovoljnim

penzijskim fondovima i penzijskimplanovima na bazi koga je uvedentrei stub modernog penzionog sistema dobrovoljni kapitalizovani penzioni fondovi. U perspektivi se oekujei uvoenje obaveznih kapitalizovanihfondova (drugi stub).

Reforma sistema zdravstvenezatite. Srbija je 2001. otpoela transformaciju sistema obaveznog (dravnog) zdravstvenog osiguranja, kogakarakterie potpuni obuhvat stanov

nitva zdravstvenim osiguranjem sairokim pravima iz zdravstvenog osi

guranja, veinsko dravno vlasnitvonad objektima i opremom zdravstvenih ustanova i nedovoljno razvijeniprivatni sektor u zdravstvu.

U sistemu zdravstvene zatiteostvaren je napredak u revitalizacijizgrada, modernizaciji opreme, snabdevenosti lekovima i potronim materijalom i poboljanju kvaliteta zdrav

stvenih usluga, dok je sistem zdravstvenog osiguranja ostao neizmenjen.Predstoji podizanje kvaliteta radazdravstvenih ustanova kroz akreditaciju zdravstvenih ustanova i programa, licenciranje zdravstvenih radnika,uvoenje modernih zdravstvenih tehnologija, jaanje privatnog sektora u

zdravstvu, uvoenje novih mehanizama finansiranja zdravstvenih usluga.U 2004. i 2005. usvojen je paket

novih zdravstvenih zakona (Zakon ozdravstvenom osiguranju, Zakon o

FINANSIJE

43

Tabela 17. Osnovni pokazatelji penzionog sistema % BDP

2005 2006 2007

Ukupno prihodi sva tri PIO fonda 13,5 14,3 13,2

Ukupni rashodi sva tri PIO fonda 13,4 13,7 12,9

Pokrivenost rashoda doprinosima (%) 58,5 62,1 64,7

Ukupno transferi PIO fondovima 5,0 5,4 4,4

Stopa zamene 65,8 64,7 54,0

Izvor: Republiki fondovi PIO zaposlenih, samostalnih delatnosti i poljoprivrednika


44/355

zdravstvenoj zatiti, Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, Zakon

o komorama zdravstvenih radnika idr.) koji omoguuju ubrzanje reformiu zdravstvenom sektoru. Reforme uzdravstvu je podrala EU prekoEvropske agencije za rekonstrukcijukoja realizuje projekat unapreenjazdravstvene zatite u Srbiji. SB i EUputem svojih projekata jaaju kapaci

tete resornog ministarstva za zdravljei kapacitete zdravstvenih ustanova s

ciljem da se razviju znanja i sposobnosti za uvoenje novog sistemazdravstvene zatite.

Reforma sistema socijalne i deijezatite. Srbija je od 2001. unapreivala sistem socijalne zatite koji obuhvata pomo siromanim pojedincima i

44

FINANSIJE

Tabela 18. Osnovni indikatori zdravstva

Izvor: Institut za zatitu zdravlja Srbije Dr Milan JovanoviBatut: Zdravstveno statis

tiki godinjak, MFIN

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Ukupan broj zaposlenihu zdravstvu

118.975 122.877 122.277 123.480 115.485 109.771 111.068

Ukupan broj zdravstvenihradnika

85.432 88.064 87.937 89.007 83.867 81.821 82.766

U tome: lekari 19.908 20.243 19.900 20.179 19.685 19.581 20.066

Ukupan brojnemedicinskih radnika

33.543 34.813 34.340 34.473 31.618 27.950 27.784

Broj bolesnikih dana,u 000

11.771,1 11.594,9 11.296,0 12.050,9 11.161,9 11.243,8 11.013,8

Ukupna primanja RZZO,u mil. din.

40.968,2 58.659,1 66.638,3 83.933,9104.413,

9118.803,

5143.631,

8

Ukupni izdaci RZZO,u mil. din.

40.968.2 58.612.5 66.572.7 83.788.8102.764,

2114.287,

1144.249,

5

Transferi iz budeta RSRZZO, u mil. din.

2.503,3 3.935,4 4.056,2 2.734,9 2.800,0 0,0 3.257,4


45/355

porodicama, brigu o osetljivim socijalnim grupama i podrku formiranjumladih porodica, ukljuujui podsticanje raanja, kao i sistem deije zatite.

Na poetku tranzicije obezbeenoje vraanje nagomilanih dugova, redovnost isplata i popravljanje stanja u

domovima za smetaj. Istovremeno,formulisana je reforma sistema socijalne zatite zasnovana na racionalizaciji sredstava, usklaivanju socijalnezatite sa budetskim mogunostima iusmeravanju socijalnih transfera naugroene socijalne grupe. Usluge usocijalnoj zatiti su decentralizovane,a u njihovo pruanje ukljuen je i nevladin sektor.

3. KLJUNI UINCI IIZAZOVI EKONOMSKE

POLITIKE I INSTITUCIONALNIH REFORMI

Srbija je u prvih sedam godinatranzicije ekonomskom politikom i

institucionalnim reformama znaajnounapredila sistem i poboljala makroekonomske performanse. Ostvaren jebrz privredni rast i poboljan ivotnistandard stanovnitva.

Registrovane su visoke stope rastaBDP u itavom tranzicionom periodu,nakon drastinog pada privredne aktivnosti tokom devedesetih godinaprolog veka. Privredni rast je voen

FINANSIJE

45

2001 2002 2003 2004 2005 2006Materijalno obezbeenje porodice

prosean broj porodica 34.070 39.430 42.615 42.254 52.000 47.912

prosean broj lica 76.192 90.336 100.576 108.793 127.000 122.134

isplaena sredstva iz BudetaRS, u mil. din

653,6 921,3 1.294,3 1.709,9 2.800,0 2.660,2

Drutvena briga o deci

broj porodica koje koristedeiji dodatak 345.238 324.650 265.128 262.693 246.428 234.836

broj dece 589.584 573.187 489.110 489.803 460.468 438.073

isplaena sredstvaiz Budeta RS, u mil. din 4.390,0 4.523,5 4.271,8 5.920,8 7.133,0 8.512,5

Tabela 19. Osnovni indikatori socijalne i deije zatite

Izvor: Vlada Republike Srbije Drugi izvetaj o implementaciji Strategije za smanjenje siromatva.


46/355

rastom domae tranje i podstaknutkreditnom i fiskalnom ekspanzijom,

izvrenim strukturnim reformama, presvega u oblasti restrukturiranja bankarskog sektora, privatizacije drutvenih preduzea i priliva stranih investicija.

Poboljanje ivotnog standardaostvareno je kroz znaajan rast BDPpo stanovniku i znaajan rast plata,penzija i socijalnih transfera. Po tom

osnovu smanjeno je siromatvo u Srbiji. Prema Anketi o ivotnom standardu iz 2007. siromano je 6,6% populacije odnosno oko 500.000 stanovnika, pre svega, neobrazovano i nezaposleno stanovnitvo.

Snaan privredni rast Srbije u prvih sedam godina tranzicije s realnim

poveanjem BDP u proseku za 5,5%godinje voen je domaom tranjomi podran je rastom svetske privrede iprilivom stranog kapitala, restrukturiranjem spoljnih dugova Srbije, kao isprovoenjem strukturnih reformi koje su prekidane estim politikim promenama.

Istraivanja Branka Milanovia

(Novac nedeljnik o ekonomiji, br.18, Blic od 10. januara 2009.) pokazuju usporavanje dinamike rasta Srbije u duem vremenskom periodu. Prosean rast proizvoda po stanovniku od1952. do 1965. iznosio je 7,5%, a uperiodu od 1965. do 1980. iznosio je4,9%. U periodu od 1980. do 1990.registrovan je nulti rast, a od 1990. do2000. drutveni proizvod je smanjen u

proseku 2,5% godinje. Od 2000. do2008. stopa rasta bruto domaeg pro

izvoda po stanovniku je iznosila5,1%. Srbija je tek 2007. dostigla najvei nivo drutvenog proizvoda postanovniku ostvaren 1986. Milanoviocenjuje da je celokupni privrednirazvoj Srbije u 20. veku bio neuspean i da je produbljivan jaz izmeuSrbije i razvijenih evropskih zemalja.Privredni rast Srbije u prve tri deceni

je, poniten je stagnacijom drutvenog proizvoda 80ih i njegovim opadanjem 90ih godina. Rast BDP Srbije u prvih osam godina 21. veka nijebio dovoljan da se takav dugoronitrend preokrene.

Privredni rast voen snanom domaom tranjom koju je podsticala

ekspanzija zarada i kredita bio jepraen inflacijom. NBS je sredinom2006. uvela reim targetiranja inflacije i monetarnom politikom suzbijalainflatorna oekivanja i pritiske deprecijacije. NBS je preduzimala i prudencijalne i kontrolne mere koje sustvorile visok racio likvidnosti bankarskog sistema.

Privredni rast je praen visokim tekuim deficitom uslovljen brim rastom domae tranje za robom i uslugama od stvaranja prihoda. Povoljniglobalni finansijski uslovi omoguavali su finansiranje deficita tekueg rauna korienjem inostranihizvora sredstava.

Izvoz, investicije i domaa tednjakao kljune poluge rasta jo su na ni

46

FINANSIJE


47/355

skom nivou. Oporavak proizvodnjejo ne daje neto rast zaposlenosti. U

privredi Srbije postoje neravnoteekoje je uz rast zaduenosti ine osetljivom na unutranje i spoljne okove. Za rast i zapoljavanje odkljunog znaaja su reforme vlasnikih odnosa, poslovne klime, trgovinskog reima, finansijskog sektora,trita rada i obrazovnog sistema.

Uinci ekonomske politike i insti

tucionalnih reformi bili bi vei da sepojedine mere ekonomske politike nisu prilagoavale populistikim ciljevima i da se pojedine strukturne reforme nisu zaustavljale zbog politikenestabilnosti. U tom pogledu precenjeni devizni kurs omoguava je obiman uvoz robe iroke potronje i vei

standard; velika izdvajanja za javnupotronju omoguavala su rast plataiznad rasta produktivnosti; kanjenjeu donoenju steajnog zakonodavstvai usporen steajni postupak omoguavali su zadravanje neefikasnihpreduzea i ouvanje neproduktivnihradnih mesta i tako redom.

Tokom tranzicionog perioda devi

zni kurs nije formiran dominantno nabazi trinih zakona i nije bilo slobodno fluktuirajueg kursa. NBS je intervenisala na deviznom tritu svaki putkad je procenila da je ugroena finansijska stabilnost trita. Pored repokamatne stope koristila je stopu obavezne rezerve i intervencije na deviznom tritu. U uslovima ekspanzivnefiskalne politike i umereno restriktiv

ne monetarne politike devizni kurs nije bio realan. Smanjenje precenjenosti

dinara zahtevalo je ubrzanje strukturnih reformi, poveanje konkurentnosti privrede i restriktivnu fiskalnu politiku. Snana aprecijacija dinara uveem delu tranzicionog perioda delovala je istovremeno na smanjenjeinflacije i na smanjenje konkurentnosti privrede i izvoza i na rast uvoza ideficita tekueg rauna.

Privreda Srbije je ranjiva na srednji i dugi rok zbog rastuih makroekonomskih neravnotea koje se ispoljavaju u rastu fiskalnog deficita, rastudeficita tekueg rauna, rastu inflacije, niskoj domaoj tednji i rastuspoljnog duga. Poveanje nivoa javnepotronje i dvocifrena prosena stopa

inflacije u prvih sedam godina tranzicije, visok deficit spoljnog sektora,aprecijacija kursa i populistika politika obeanja ugroavaju makroekonomsku stabilnost i oteavaju dolazakinvestitora u Srbiju, ija ulaganja mogu da obezbede rast zaposlenosti i dohotka i smanjenje spoljnotrgovinskogdeficita.

Istraivanja MMF pokazuju da rastfiskalnog deficita iznad 1,5% BDPugroava unutranju i spoljnu makroekonomsku stabilnost (IMF Country

ReportNo 2008/55) i uslovljava potrebu zaduivanja drave zbog smanjenja prihoda od privatizacije kojimaje finansiran budetski deficit.

Istraivanja problema spoljnog deficita (M. Bonjak Kljune makroeko

FINANSIJE

47


48/355

nomske neravnotee u Srbiji,www.mfin.gov.rs, Ekonomska

istraivanja studije) pokazuju da jedeficit tekueg rauna platnog bilansaSrbije iznad svog dugoronog trenda ida ga je neophodno smanjivati ubrzanim rastom BDP, smanjenjem jazaizmeu potrebnih i raspoloivih investicija i smanjenjem visoke javne potronje.

Veliki spoljnotrgovinski deficit re

zultat je niskog izvoza, iako je registrovan brzi rast izvoza u itavomtranzicionom periodu, u proseku oko20% godinje. Izvozna ponuda nemaodgovarajui obim i strukturu sa stanovita poveanja deviznog priliva ieksterne likvidnosti. Deficit na tekuem raunu pokrivan je zaduiva

njem u inostranstvu i stranim direktnim investicijama. Smanjenje deficitatekueg rauna ispod 10% BDP, tose smatra kritinom granicom srednjorono odrivog tekueg deficita, jeveliki izazov i zadatak ekonomske politike i institucionalnih reformi.

Izazov i zadatak ekonomske politike i institucionalnih reformi jeste us

postavljanje i odravanje niske stopeinflacije koja uz smanjenje javne potronje i sprovoenje institucionalnihreformi obezbeuje rast privredne aktivnosti. Odriv privredni rast bazirase na makroekonomskoj stabilnosti,prilivu stranih investicija, rastu domaih investicija, poveanju konkurentnosti privrede i posledino na rastu dohotka i ivotnog standarda sta

novnitva. Srbija nije ostvarilaodrivu jednocifrenu stopu inflacije,

pre svega, zbog rasta cena nafte, struje i hrane koje su se preko visoke domae tranje prelile u visoku inflaciju. Visok rast tranje izazvan je velikim rastom javne potronje i kreditnom ekspanzijom. Takoe, zadatakekonomske politike i institucionalnihreformi je i smanjenje visoke nezaposlenosti i usklaivanje rasta zarada sa

rastom produktivnosti rada, s obziromda je na kraju sedme godine tranzicijeregistrovana visoka stopa nezaposlenosti (18,8% po metodologiji ILO),kao i da je rast zarada iznad rasta produktivnosti odvlaio investicije kaokljuni izvor nove zaposlenosti.

LITERATURA1. etiri godine tranzicije u Srbiji,

Centar za liberalnodemokratske studije, Beograd, 2005.

2.Reforme u Srbiji: Dostignua iizazovi, Centar za liberalnodemokratske studije, Beograd, jun2008.

3.Memorandum o budetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za2009. godinu, sa projekcijama

za 2010. i 2011. godinu, VladaRepublike Srbije, decembar2008.

4. Svetska banka, Program za ekonomski rast i zapoljavanje, Beograd, 2004.

5. EBRD, Trancision Report2007.

48

FINANSIJE


49/355

6. IMF, Progress Report, 2007.7. IMF, Country Report, 2008.

8. IMF, World Economic Outlook,October 2008.9. The World Bank, Doing bu

Documents

Casopis Finansije 1-6 2008