IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, mart. 2008

/ GODINA XII - BROJ 54 / www.monopollist.org

PROFESOR KELER U BEOGRADU

ŠTA SE U SRBIJI NAJVISE GLEDA?

INTERVJU SA RADMILOM TOMOVIĆ

Priča sa naslovne

Beograd je u konkurenciji 68 gradova iz celog sveta, u borbi za mesto na novoj tabli društvene igre Mo-nopol zauzeo deseto mesto zahvaljujući glasovima ljudi širom planete. To što su Beograđani masovno glasali nikako ne znači da je kod nas zabava uz najpoznatiju društvenu igru široko rasprostranjena, mnogi od njih je nikada nisu igrali.

Ljudi koji žive u Beogradu i koji ga vole samo su podsvesno želeli da uzdignu sliku o svom gradu iz kaljuge opkoljene žicama u koju ga bacaju priče o njemu koje kruže svetom. Vesti su prenosile pobedu našeg glavnog grada, “forumaši“ su likovali među sobom, sve kao da je to neka bitna stvar. Valjda se u sivoj magli neizvesnosti budućnosti srpskog naroda na Kosovu i kroz crne mrlje nelogičnosti politike onih koji o našoj sudbini odlučuju našlo jedno žuto sunašce da se malo ogrejemo.Ivo Andrić je davno napisao: „Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postoji, nego večno nastaje, dograđuje se i oporavlja. S jednog kraja niče i raste, a sa drugog vene i pro-pada. Uvek se kreće i talasa, nikad ne miruje i ne zna šta je spokoj i tišina. Grad na dve reke, na velikom prostoru sapet vetrovima.“

Bojana Džepina Glavni i odgovorni urednik

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Bojana DŽEPINAPOMOĆNIK UREDNIKA:Ivana BOJANOVIĆ

FAKULTET: Ivana BOJANOVIĆEKONOMIJA: Milica BOŽANIĆDRUŠTVO: Jelena LJUBIŠIĆMOZAIK: Neva BOJOVIĆ

DIZAJN & PrePress: Dejan CvetkovićVladan MilosavljvićtriD studio, Beogradwww.trid.co.yu

LEKTURA: Ivana MARKOVIĆMENADŽER: Jelena VUKAJLOVIĆILUSTRACIJE: Zoran JOVANOVIĆNASLOVNA: Zoran JOVANOVIĆ

ČLANOVI REDAKCIJE: Adrian Stojanović, Milen Kakuća, Marija Nenadović, Mladen Stevanović, Slobodan Brit-vec, Vladimir Gojković, Milica Lazarević, Dra-gana Aleksić, Branko Krstić, Nikola Ćirković, Ivana Marković, Dejan Zec, Marko Trifković, Branko Kubat, Anđela Dukovski, Milica Nikolić, Ana Šantak, Mile Bijelić, Milan Savić, Marija Starčević, Branko Skoković, Jovana Martinović, Dušan Tončić, Davor Mihailović, Maja Radak,

Matea Rakić, Maja Šukara, Tatjana Janković

ADRESA REDAKCIJE:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

E-adresa: monopollist@gmail.comSajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA.

ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA

UVODNIKm

embe

r of:

SADRŽAJ

CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.SR-ID 117255180

5 BRENDING PO KELERU6 POKAŽI ŠTA ZNAŠ7 ŠANSA ZA POSAO VAM KUCA NA VRATA8 ŠTUDENTSKA IZMENJAVA - DOBRODOŠLI V

MARIBORU11 STRPLJIVI, USLUŽNI, EFIKASNI I FINI11 TURNIR U MALOM FUDBALU12 DOŽIVI EVROPU NA PRAVI NAČIN13 ODRŽANO FINALE KONKURSA „BUDI VIP

STUDENT”14 NOVI LIDERI SA NOVIM ZNANJEM15 DA LI SMO IM POTREBNI?18 OD ANONIMNOG BANKARSKOG

SLUŽBENIKA DO OZLOGLAŠENOG MEŠETARA

20 NEZAVISNO KOSOVO – ŠTA I KAKO DALJE?

23 „ČARLSTON ZA OGNJENKU“ JE BUKET LEPOTE I ISTINE

24 ŠTA TO GLEDATE BRE?27 NOSITE KOSOVO, NE DAMO PATIKE!28 EKSPLOATACIJA RADNIKA U MODNOJ

INDUSTRIJI30 EVROPSKO A NAŠE32 LJUBAV32 THE NIGHT I COULDN’T STOP CRYING33 REKLI SU O BEOGRADU34 DO BARSE I NAZAD37 PIRATI – ISTINA I MIT41 ZIMA, ZIMA, E PA ŠTA JE...44 DUŠKO RADOVIĆ46 VLADE DIVAC47 PROSLAVA GODIŠNJICE POSTOJANJA

MONOPOLLISTA

4

FAKULTET

Ako u svoj internet pretraživač ukucate ime Kevin Lejn Keler jedan od prvih sajtova na koji ćete naići počinje ovim citatom:

“Da bi stvorili brand equity kompanije moraju da kreiraju odnose brenda i potrošača koji imaju značenje, inten-zivni su i aktivni. Poenta je sledeća – potrošači koji zaista vole brend ne moraju samo da ga kupuju. Oni posećuju vebsajt da bi naučili nešto o proizvodu, razgovaraju, čitaju o nje-

mu. Sve što ih može ukljuciti u brend produbljuje taj odnos.”.

IMPERATIVI BRENDIRANJASvoje predavanje u sali A4 pod nazivom “Novi imperativi u brendiranju” Keler je otpočeo čestitkom srpskim teni-serima na neverovatnom uspehu na upravoodržanom Australian Openu.Govoreći uopšteno o brendovima, sa-mom procesu, činjenicama i izazovima brendiranja profesor Keler je istakao kako je brending neophodan za op-stanak na tržištu, ali s druge strane danas se sukobljavamo sa činjenicom da na tržištu postoji prevelik broj bren-dova, prevelik broj informacija koje istovremeno olakšavaju ali i otežavaju proces donošenja odluke o kupovini za potrošače. Ipak, prednosti za one koji uspeju da stvore jak brend ogledaju se u stabilnosti u odnosu na konkuren-ciju, premijumske cene koje preduzeće može da ostvari, smanjenje troškova, lakše komuniciranje sa kanalima mar-

ketinga itd. Zbog svega ovoga profesor Keler reklamu ne smatra troškom već (najbitnijom) investicijom, pri čemu ovoj investiciji treba pristupiti vrlo odgovorno kako bi se ne samo kreira-la reklama već i ispunila očekivanja potrošača stvorena reklamom. Ali pre svega dobar brend ne može postojati bez dobrog proizvoda.Kroz model koji je predstavio profe-sor Keler je dao 8 principa ili karakter-istika jakog brenda, kako ga kreirati, održavati, meriti i unapređivati. Pri tom svaku od tačaka slikovito je pot-krepio primerom iz svoje dugogodišnje i izuzetno bogate prakse u najvećim svetskim kompanijama poput Nivea, P&G, Ford, Nike, Starbaks, Kembel supe, Visa, MTV, istovremeno dajući primere i kako treba i kako ne treba raditi (npr. Levi Straus koji je devede-setih i dalje forsirao svoj standardni model 501 dok su modni trendovi fa-vorizovali “baggy jeans”). Kroz market-ing aktivnosti preduzeće pulsira sa de-

Profesor Keler jedan je od najbližih saradnika Filipa Kotlera i koautor knjige “Marketing menadžment” koja se smatra modernom biblijom marketinga. Stoga vrlo često uz njegovo ime stoji epitet Kotlerovog naslednika. Povod za dolazak profesora Kelera je Brend Fer 4, a njegov boravak u Beogradu iskorišćen je i kako bi održao predavanje na Ekonomskom fakultetu kome je prisustvovao veliki broj profesora, ljudi iz privrede, ali ipak najviše studenata, kojima je i bilo namenjeno.

BRENDING Predavanje profesora Kevina Lejn

Milica BOZANIĆ

5

FAKULTET

savanjima na tržištu. Ključ izgradnje i održavanja jakog brenda je konstantno inoviranje – pratiti dešavanja na tržištu, istraživati potrebe i želje potrošača i zgrabiti šansu onda kada se ona ukaže tako što ćete kreirati pravi proizvod u pravo vreme. Ono što potom sledi je unapređenje odnosa sa potrošačima, pozicioniranje u njihovoj svesti, in-tenziviranje i izgradnja lojalnosti potrošača kao ultimativni cilj. Izgrad-nja odnosa sem na relaciji preduzeće – potrošači treba da se kreće i na rel-aciji između potrošača koji koriste isti proizvod. Pored već poznatih market-ing kategorija studenti su se upoznali i sa nekim novim kao što su “brend mantra”, “tačka razlikovanja (point of difference)” i “tačka poređenja (point of parity)”. Posebno zanimljiv je pojam brend mantre. Suprotno sloganu, koji je eksterno orjentisan, dakle namenjen potrošačima i javnosti, brend mantra je interno orjentisana, sastoji se od 3 do 4 reči koje svi zaposleni znaju. U slučaju Najka to je Authentic Athletic Perfor-mance.Zaključak modela je da imperativ brendiranja u XXI veku su izgradnja, merenje i briga o globalnim brendo-vima i prožimanje ove ideje kroz čitavo preduzeće, odnosno sve njegove orga-nizacione delove.

SRBIJA NA PUTU DO BRENDAStudenti su bili zainteresovani za veliki broj pitanja vezano za brendove šta tre-ba raditi kada preduzeće u portfoliu ima veliki broj podjednako jakih brendova, šta raditi sa brendovima koji su izgubili svoj značaj na tržištu, etika i pitanja ve-zana društva za zaštitu potrošača. “Kada se radi o odnosu proizvoda un-utar portfolia ne postoji univerzalno rešenje. Svaki slučaj je poseban i zahteva poseban pristup i strategiju. Ako je preduzeće u mogućnosti najefikasniji

način je da kreira efekat kišobrana, kao što je učinila Nivea. Nivea krema je proizvod broj jedan u njihovom portfo-liu zaslužna za uspeh svih ostalih Nivea proizvoda jer se izuzetno pozitivni stav u svesti potrošača o ovom proizvodu prenosi i na sve ostale proizvode.”Ipak pitanje koje je sve najviše in-teresovalo i izazvalo najviše polemike bilo je kakvi su njegovi utisci o Srbiji i šta je to što bismo mi kao država trebali da uradimo da izgradimo brend. Profe-sor Keler je odgovorio:“To pitanje mi uvek postavljaju kada dolazim po prvi put u neku zemlju. Za ovih par dana koliko sam ovde nisam video mnogo, ali ono što sam video mi se jako dopada, spoj prirode i ur-bane sredine, Beograd nije prenaseljen grad kao većina zapadnih prestonica. Međutim, u očima stranaca Srbija je nova država.”, na šta je nastao žamor u amfiteatru, ali se profesor brzo ispravio: “Znam da vaša istorija seže daleko u prošlost, moj najbolji prijatelj, Tim Tankosić, je poreklom iz Srbije, ali u očima javnosti kao nezavisna država ste novi. Na percepciju neke zemlje utiče mnogo faktora, od ekonomije preko politike do kulture i sporta. Ono što je sada interesantno je uspeh srpskih tenisera na Otvorenom prvenstvu Aus-tralije. Pasionirani sam ljubitelj tenisa i pratim ga jako dugo i mogu vam reći da se svi pitaju kakva je to zemlja u kojoj imaju tako dobre tenisere. To je jako pozitivna stvar i mislim da je u ovom trenutku to ključ koji Srbija treba da iskoristi.”

LJUBAV I MODA MARKETINGProfesor Keler poznat je ne samo po svom univerzitetskom naučnom radu, već i po ogromnom i dugogodišnjem iskustvu konsultanta u najvećim svets-kim kompanijama Amerikan Ekspres, Dizni, Ford, P&G, Intel, Kodak, Šel

Oil, Unilever. Njegova knjiga “Strategic Brand Management - Building, Mea-suring, and Managing Brand Equity” koja je doživela tri izdanja i upravo ovih dana doživljava svoje prvo izdanje na srpskom jeziku, sastoji se upravo iz velikog broja studija slučajeva. Ono što većina ljudi verovatno ne zna je da među svojim klijentima za koje je ra-dio profesor Keler ima i jednog veoma neobičnog. Radi se o australijskom rok bendu Črč (The Church). O tom iskustvu (objavljenom u njegovom intervjuu za Biznis Magazin) profe-sor Keler kaže: “Zavoleo sam rock and roll još sredinom 1960-ih. Uživao sam radeći sa The Church, Dwight Twilley i Tommy Keene, koji su mi bili i muzički idoli. Sa The Church sam išao u studio i na turneju, ali sam takođe učestvovao u njihovom marketingu i poslovnim odlukama. Naučio sam puno toga, uživajući pritom. “Još jedna zanimljiva činjenica iz života profesora Kelera jeste da je i njegova su-pruga profesor univerziteta i predsedni-ca Asocijacije za istraživanje potrošača, a za sve je ponovo kriv Filip Kotler čije je ćerke gospođa Keler, u to vreme još studentkinja, čuvala. Danas oboje pre-daju na Tak poslovnoj školi univerz-iteta Dartmaut u Novom Hempširu.

PO KELERUna Kelera na Ekonomskom fakultetu

6

FAKULTET

I ove godine ESTIEM pod pokroviteljstvom Fakulteta organizacionih nauka organizuje „Case Study Show“, događaj na kome će timovi studenata FON-a i timovi inostranih studenata prezentovati svoja rešenja na pre-

thodno zadate studije slučaja vodećih kompanija na našem tržištu. Ovaj događaj će trajati od 20. do 22. marta 2008., održaće se na Fakultetu organizacionih nauka a otvoren je za sve koji su zainteresovani. Sigurno najzanimljiviji deo ovog događaja odnosi se na takozvani Company Show u okviru koga će se kompanije široj javnosti predstaviti na štandovima postavljenim u dvorištu fakulteta.Ovo je druga po redu realizacija projekta „Case Study Show“. Ideja je prvi put zaživela u maju 2007. i događaj vrlo dobro primljen među kompanijama, a takođe je bio veoma dobro medijski propraćen. Ove godine očekuje se još veća medi-jska pažnja jer se dobijanjem internacionalnog karaktera ost-varuje i direktna promocija Srbije širom Evrope.

ESTIEM ESTIEM (European Students of Industrial Engineering and Management) je evropska studentska organizacija osnovana 1990. godine koja kroz svoj rad integriše tehnološko ra-zumevanje i veštine menadžmenta. Osnovna vizija ove orga-nizacije je prevazilaženje kulturnih razlika i proširenje vidika, kroz kombinaciju rada i druženja.U 24 zemlje Evrope organizuje stručne seminare, takmičenja u studijama slučaja, predavanja, radionice, razmenu stude-nata, ...

ESTIEM GRUPA NA FON-U – „TVOJA KARTA ZA NOVI SVET“Od 2006. godine FON je deo velike evropske porodice. Preko četrdeset članova ovog fakulteta je aktivno na lokal-nom ali i evropskom nivou. Učestvovali su na stručnim semi-narima kao i na polugodišnjim skupštinama u Portu, Ankari, Ajdnhovenu i Bremenu. Od 2007. naša lokalna grupa je pu-nopravni član ESTIEM-a.

Case study takmičenje

POKAŽI ŠTA ZNAŠ

7

FAKULTET

U ovom momentu, više od 250 hiljada građana Srbije do 30 godina starosti je nezaposleno. Da bar nekoliko hiljada shvata

da posao neće pokucati na vrata dok sede kod kuće i oplakuju sopstvenu sudbinu, potvrdiće i ovogodišnji Ca-reer Days. Centralni događaj iz oblasti zapošljavanja i razvoja karijere u našoj zemlji koji već četrnaest godina asisti-ra u rešavanju nezaposlenosti mladih kroz direktan kontakt sa poslodavcima održava se u tri grada: u Beogradu (10. i 11. april), Novom Sadu (14. i 15. april) i u Nišu (17. i 18. april). Na Career Days- u poslednjih 5 godina učestvovalo je oko 150 različitih kompanija i preko 35.000 posetilaca. Ova manifestacija je samo prošle godine privukla 62 kom-panije iz raznovrsnih grana privrede, sa oko 10.000 posetilaca i sve to samo u Beogradu. Prema podacima koje je dostavilo 40 odsto kompanija učesnica sva tri grada, na Sajmu se 2007. odmah zaposlilo oko 100 mladih.

Posetioci Career Days-a su uglavnom ljudi koji su tek završili fakultet ili imaju nekoliko ispita do kraja, ali i ljudi koji već imaju neko radno iskustvo ili su u potrazi za novim po-slom. Career Days je najbolja prilika za mlade i ambiciozne ljude da stupe u direktan kontakt sa poslodavcima i iskoriste jedinstvenu priliku koja ima se pruža. Na Sajmu će biti orga-nizovane radionice koje će kompani-jama omogućiti da, možda, na licu mesta odaberu profile koji odgovara-ju njihovim potrebama.Iako se i dalje nastavlja praksa da zaiteresovani predaju CV na štandu kompanije u kojoj bi želeli da rade, organizatori Sajma preporučuju da se posetioci obavezno upišu u elektron-sku bazu koja se nalazi na sajtu Career Days (www.careerdays.org.yu). Cilj je dvostruki: upisivanjem u bazu kandi-dati dobijaju šifru na osnovu koje im sleduje brošura u kojoj se nalaze poda-ci o svim kompanijama koje učestvuju

na Career Days i o tome kakve profile oni traže i drugo, firme učesnice istu bazu koriste do naredne godine i u trenutku kad im se ukaže potreba za novim kadrovima kontaktiraju kan-didate koji su svoje podatke ostavili u bazi.Trend koji prati Career Days je domi-nacija velikih kompanija, zvučnih ime-na iz različitih sektora privrede. Za njih je Career Days naročito plodotvoran jer za ta dva dana trajanja prikupe oko 1000 biografija. Takođe, iz godine u godinu raste i učešće malih i srednjih preduzeća.Ove godine sa nama će biti: Naciona-lni generalni pokrovitelj Citadel, Zlatni pokrovitelj Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, a neki od prijatelja i partnera ovogodišnjeg Career Days su Coca Cola HBC, Alpha Bank, Deloitte, Delta M, Raiffeisen Bank, Narodna Banka Srbije, Volksbank, Pricewater-houseCoopers, KPMG, Holcim, Eagle’s Flight, Mozzart i još preko 45 kompani-ja učesnica. Generalni medijski sponzor Career Days 2008 je dnevna novina ’’24 SATA’’, a sam projekat će propratiti još preko 35 medijskih sponzora.Career Days je prvi put organizovan 1994. godine od kada je svake godine uspešno realizovan (sa izuzetkom 1999. zbog poznate situacije u zemlji). S obzi-rom na veliki problem nezaposlenosti u našoj zemlji Career Days je dobijao značajnu podršku, kako od Ekonom-skog fakulteta u Beogradu, Ministarst-va za rad i zapošljavanje, a ove godine ima i posebnu podršku od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Ca-reer Days će se u Beogradu održati 10. i 11. aprila u prostorijama Genex Impuls Holl-a na Novom Beogradu.

Public Relations Manager Career Days 2008+381(0)64. 23.598.59

dubravka.cucurevic@careerdays.org.yu

Career days 2008

ŠANSA ZA POSAO VAM KUCA NA VRATA

Dubravka CUCUREVIĆ

EH, TA SLOVENIJA...Deluje tako malo, a opet ima sve. Iz jed-nog do drugog kraja Slovenije može da se stigne za 3 sata, ali ipak, to je zemlja prelepih prirodnih vrlina. Alpi, Medit-eran, Panonija, Dinarski kras – jedin-stveni spoj kakvog nema u Evropskoj Uniji, po rečima Slovenaca. Mnoštvo rekreativnih aktivnosti i na hiljade za-nimljivih, manjih ili većih događaja koji se mogu posetiti i poneti kao značajno iskustvo su razlog zašto mladi ljudi bi-raju da dođu u ovu zemlju. Studiranje i razmena studenata je jedna od prilika koja se studentima pruža da iskuse nešto drugačije, nešto novo i nešto što će pamtiti i prepričavati veoma dugo.Izuzetno dobre veze železnicom sa evropskim zemljama, blizina aero-droma sa kog poleću niskobudžetni avioni RyanAir kompanije i činjenica da Slovenija pripada Šengen zemljama značajno olakšavaju putovanja i upozn-avanje drugih kultura. Blizina Alpa, i

slovenačkih i austrijskih, daju Mariboru blagu prednost u odnosu na ostale des-tinacije u Sloveniji. Španci, Portugalci, Francuzi, Česi, Poljaci, Finci i komšije rado tu dolaze. Na petnaest minuta od Maribora nalazi se ski centar Pohorje, nešto dalje Rogle, a za samo sat vreme-na možete otići do Graca ili Zagreba i osvežiti se u nekom od njihovih kafića. Slovenci važe za izuzetno ljubazan narod, što zaista i jesu. Koriste se en-gleskim, nemačkim i srpsko-hrvatskim jezikom najviše (pored sopstvenog, naravno). Vole Srbe, pa ako sretnu nekog iz tih krajeva, njihova ljubaznost i razdraganost poprimaju nove dimen-zije.

STUDIRANJE I STUDENTSKI ŽIVOTU Mariboru postoji blizu dvadeset fakulteta– zapanjujuća cifra za mesto u kome živi oko 100.000 ljudi. Iz go-dine u godinu u Sloveniju dolazi sve

Razmena studenata možda nije tako poznata na našem Fakultetu, ali svakako postoji, i prilika je koju bi trebalo iskoristiti. Bilo da ste u Pragu, Beču, Krakovu, Mariboru ili nekom drugom gradu, bićete okruženi ljudima iz cele Evrope i deliti sa njima sve, pa možda i najsrećnije trenutke svog života!

Dođoh, videh, ostadoh?

8

FAKULTET Marija STARČEVIĆmarija_sims@yahoo.fr

ŠTUDENTSKA IZMENJAVA - DOBRODOŠLI V MARIBORU

više studenata preko ERASMUS ili CEEPUS razmene. Mnogi od njih odluče i da produže svoj boravak, a oni koji nisu u mogućnosti to da učine - eh, njima ne ostaje ništa drugo nego da planiraju svoj povratak u bližoj budućnosti.U zavisnosti od fakulteta koji se pohađa, različiti su i načini tretmana studenata na razmeni u smislu slušanja predavan-ja, pisanja radova, izvođenja prezent-acija i slično. Konkretno na Ekonoms-kom fakultetu slušaju se predavanja na engleskom jeziku. Nema puno pred-

meta za studente ’’sa strane’’ i raspored nije naporan. Ono što može biti pred-nost za nas koji dolazimo iz Srbije, Crne Gore ili Hrvatske jeste da se u dogovoru sa nekim profesorima mogu polagati slovenački predmeti na našem jeziku. To može biti izuzetno korisno s obzirom na to da se na taj način može povećati broj priznatih ispita na našem Fakultetu u Beogradu. Međutim, od naredne godine, Ekonomski fakultet u Mariboru će uvesti i neke nove pred-mete, pa će i sam izbor na engleskom jeziku biti veći.

NIJE PROBLEM KOLIKO MOŽETE DA POJEDETE, VEĆ KOLIKO DA POPIJETEStudenti obično biraju da budu smešteni u domovima jer je to rela-tivno jeftin način prebivanja (70 evra mesečno), dok je privatan smeštaj do 50 evra skuplji s tim što su uvećani još za troškove komunalija. Generalno, cene se ne razlikuju puno od onih koje se sreću u Beogradu. Razlika je jedino u standardu. Piće, alkoholno ili bezalko-holno, u kafićima ume da ostavi rupe u džepovima. Studenti koji su bili ovde i iskusili mariborski i slovenački život kažu ’’Nije problem koliko možete da pojedete, već koliko možete da popijete - prema tome treba nositi odgovarajući džeparac’’.Sistem ishrane za studente je gotovo savršeno uređen. Studentski bonovi mogu da se kupe po ceni 1,33-2,33 evra i da se iskoriste u bilo kom od tridesetak restorana u Mariboru. Hra-na je raznovrsna i kvalitetna, pa tako za manje od 200 dinara možete jesti supu, bečku šniclu i salatu, ili birati od testenina, pica, roštilja i raznoraznih vrsta piletine do ishrane u McDonald restoranima ili restoranima kineske kuhinje. Za mesec dana, troškovi ishrane preko bonova izađu oko 40 evra s obzirom da maksimalan broj za mesec dana koji se može kupiti jeste 20 komada. Supermarketi pokrivaju ostale obroke, što ne bi trebalo da košta više od 60 evra mesečno. Sve u svemu i nije tako strašno, a naročito ne ako je u pitanju stipendirana razmena studenata.Naravno da mladi ljudi ne dolaze ovde samo da bi učili. ’’To se radi u slobodno vreme’’, izjava je jednog Erasmusovca. Dani se provode u druženju, sportskim aktivnostima, u raznim obilascima grada ili Slovenije, žurkama po raznim klubovima koji su otvoreni dok traje i ’’fešta’’. Sa lju-dima iz raznoraznih delova Evrope – od Škotske na zapadu do Poljske na istoku, od Finske na severu do Srbije, Crne Gore i Turske na jugu, kulturne razlike postaju prednost i to šarenilo nosi posebnu atmosferu u kojoj se svako pronalazi i u kojoj svako maksi-malno uživa. Do narednog broja, pozdrav iz Mari-bora!

9

FAKULTET

Od ovog meseca tehnološki pro-gram našeg fakulteta obogaćen je savremenim softverom koji je donirala Nemačka konsultants-ka kuća CP Corpotare planning AG iz Hamburga Softver Cor-porate planner će biti korišćen za osavremenjavanje nastave na četvorogodišnjim i master studi-jama kao i za izradu seminar-skih, diplomskih i master radova naših studenata.

AIESEC, međunarodna plat-forma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sop-stvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo, u saradnji sa Ekonomskim fakulte-tom u Beogradu, pruža svim zainteresovanim studentima završnih godina, mogućnost od-laska na strčnu praksu iz oblasti finansija, u jednu od 100 zemal-ja u koliko AIESEC i postoji. Program razmene na globalnom nivou podržavaju PriceWater-houseCoopers, DHL, Electrolux, Microsoft, Kraft Foods, Alca-tel-Lucent, InBev i doslovno još hiljade drugih nacionalnih i lo-kalnih partnera različite veličine i profila poslovanja širom sveta.Svi studenti koji budu prošli određeni proces selekcije, na praksu bi trebalo da odu do početka maja, u trajanju od dva do osamnaest meseci. Prijav-ljivanje zainteresovanih stude-nata počinje od 20. februara, a više informacija možete dobiti na www.ef.aiesec.org.yu

Austrijski institut d.o.o. Beo-grad u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu nudi stu-dentima Ekonomskog fakulteta četvorogodišnji kurs nemačkog jezika kao dodatnu kvalifi kaci-ju. Kurs počinje 1. aprila 2008.Kursevi nemačkog jezika održavaće se u malim grupama. Godišnje se or-ganizuju 3 kursa. Svaki kurs ima 60 časova (nadoknada za pohađanje jednog kursa je 12€ u dinarskoj protivvrednosti). Svaki nivo (nivoi su određeni prema Opštem evrop-skom jezičkom okviru) završava se polaganjem odgovarajućeg ÖSD (Österreich Sprachdiplom) ispita. Povezivanje sa zastupništvima iz privrede. Na kraju kursa se polaže ÖSD ispit za nivo C2, čime dobijate međunarodno priznatu diplomu poslovnog nemačkog jezi-ka DWD, sa kojom možete lako pronaći željeni posao ili nastaviti studije u Austriji i Nemačkoj.Ostale informacije možete pronaći na internet stranici www.beograd.oei.orgPrijava: Dobrodošli su svi studenti Eko-nomskog fakulteta u Beogradu, bez obzira na to da li imaju predznanje nemačkog jezika ili ne. Vašu prijavu u pisanoj formi, CV i motivaciono pismo (opišite ukrat-ko zbog čega ste zainteresovani za pohađanje ovog kursa) pošaljite elektronskom poštom na beograd@oei.org. Kandidati koji uđu u uži izbor biće pozvani na razgovor.Krajnji rok za slanje prijava je: 20. mart 2008.

Svaki početak letnjeg semestra obeleže ve-like gužve na fakultetu. Lepo vreme i početni entuzijazam napune ljudima dvorište i slušaonice.To ne bi bio problem, da je raspored predavanja i vežbi drugačiji. Problem naročito pogađa studente prve i dru-ge godine koji se moraju izboriti za slobodnu stolicu ili pak stepenik. Funkcionisanje računskog centra bi trebalo promeniti. Te promene se ne odnose samo na zamenu računara ili popravku onih koji ne rade, već na uspostavljanje i primenu nekih pravila korišćenja računara. To pre svega zbog činjenice da studenti koji pišu seminarske radove i eseje, sastavljaju prezentacije, ne mogu doći na red od onih koji “kreativno” ispunjavaju slobodno vreme igrajući igrice ili istražujući zanimljive strane Inter-neta.Zato apelujemo: Budite svesni prioriteta, pokažite ra-zumevanje prema kolegama.

Budući brucoši su već počeli sa pripremama za upis na fakultete. Cene pripremnih časova variraju od 2 500 do 25 000 dinara u zavisnosti od pred-meta i fonda časova. Naš fakultet je je ponudio ubedljivo najniže cene. Za pripremu jednog predmeta mora se izdvojiti 2 500, a ako se buduće kolege odluče za dva predmeta, cena je 3 900 dinara. Takođe, tokom aprila i maja biće organizovana i kampanja „Posetite nas“.Ona će omogućiti budućim studen-tima da obiđu fakultet, razgovaraju s prodekanom za nas-tavu i predstavnicima studentskih organizacija.Treba javno pohvaliti uspešnu saradnju našeg fakulteta i Univerziteta u Nici. Prva generacija studenata master kursa Makroekonomija privreda u tranziciji je uspešno završila školovanje. Kandidati su putem video-konferencijskog linka Beograd – Nica odbranili master radove i stekli dve master diplome: Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Nici. Radovi su odbranjeni pred mešovitom srpsko – francuskom komisijom. Dva najuspešnija studenta dobila su stipendije za doktorske studije u Francuskoj.

FAKULTETSKE VESTI

Crna maska

Bela maska

10

11

FAKULTET

TURNIR U MALOM FUDBALU

11

FAKULTET

Možda će naredni tekst u jed-noj, ne tako maloj meri, fa-vorizovati najmlađe studen-te Ekonomskog fakulteta, te

molimo sve one starije, koji već znaju koje su funkcije SUEF-a ili su i sami postali njegov deo, da nam ne zamereStudentska unija Ekonomskog fakulteta, ili skraćeno SUEF, nastala je u decembru 1996. godine, u jeku studentskih protesta. Kako joj i samo ime kaže – ona je tu zbog svih nas, onih koji već studiraju, ali i zbog svih onih generacija koje će tek postati deo priče iz Kameničke 6. Jedan od najvažnijih ciljeva SUEF-a jeste poboljšanje uslova studiranja. To je glavni, ali ne i jedini cilj. SUEF radi na poboljšanju uslova rada i položaja studenata, zalaže se za njihovo uključivanje u šire akademske zajednice regiona i Evrope, trudi se da obogati društveni, sportski i kulturni života svih nas. Jednostavno, Unija brine o svim aspektima studentskog života, trudi se da svaki od njih una-predi i učini da period studiranja svima nama pro-tekne bezbrižno i ostane u najlepšem sećanju.Od 10. marta pokrenuta je akcija pod nazivom ,,Pitajte SUEF’’. SUEF poziva sve kolege i koleginice da mu se obrate za sve nedoumice, brige, zamerke i nejasnoće. Čitava akcija je pokrenuta sa ciljem da studenti najzad dobiju mesto gde će moći da se požale, raspitaju ili, eventualno, pohvale profesore, metode nastave, organizaciju na fakultetu. Svakog radnog dana, od 11 do 15h u prostorijama SUEF-a dežuraju njegovi članovi, koji će vas rado saslušati i pokušati da pomognu. Za sve vas koji ne znate

gde je SUEF stacioniran, sledi objašnjenje... To je ona mala prostorija prekoputa dragog nam mesta, pod nazivom studentska kantina. Vrata su najčešće

otvorena, ali i kada nisu, slobodno uđite, sa ili bez kucanja. Bez ikakvog straha! Sećam se da sam i ja sama, dok sam bila prva godina studija svaki put imala tremu kada je trebalo da pokucam na vrata. Sada znam da u kancelariji sede mladi ljudi, uvek dobro raspoloženi i voljni da se bore za naša prava. Još jedan bitan organ Fakulteta svakako je i Stu-dentski parlament. Početkom aprila izaći će lista svih prijavljenih kandidata za ovogodišnji man-dat. Pozivamo vas da se odazovete akciji glasanja u što većem broju. Birajući Parlament, birate svoje predstavnike. SUEF će imati svoje kandidate, koji će nastaviti da se trude da svoju misiju odvedu koji korak dalje. U cilju predstavljanja potencijalnih članova Parlamenta, SUEF će u sredu, 26. marta, organizovati tribinu na na kojoj će se predstaviti svi članovi SUEF-a, kako rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Milošem Nastasijevićem, tako i svi oni ljudi bez funkcije, ali zahvaljujući kojima SUEF postoji i opstaje već punih 11 godina.Konkurs za primanje novih članova je stalno otvo-ren. Želimo da oko sebe okupimo mlad tim, koji je spreman da zajedno sa nama pobeđuje. Ukoliko odlučite da pojačate redove SUEF-a, to možete učiniti svakog utorka od 20h, na redovnom sas-tanku, koji se održava u prostorijama Studentskog parlamenta, u sobici do pulta za informacije na prvom spratu. Kao član SUEF-a dobijate priliku da stupite u kontakt sa studentima drugih fakulteta, kompetentnim ljudima iz oblasti privrede, medija i obrazovanja i ono najbitnije, imate mogućnost da ostvarite svoje ideje! Budite deo SUEF tima – Strpljivi, Uslužni, Efi kasni i Fini!

Studentska unija Ekonomskog fakulteta

STRPLJIVI, USLUŽNI, EFIKASNI I FINIHUMANOST NA DELU

Kao što smo već rekli SUEF prvenstveno brine o željama i

potrebama studenata. Ali, tokom svog rada,

Unija organizuje akcije humanitarnog karaktera. Pred Novu

godinu, SUEF je, zajedno sa Studentskom unijom

Pravnog fakulteta, pokrenuo akciju

prikupljanja paketića za decu sa Kosova.

Akcija je prevazišla sva očekivanja i paketići su poslati u nekoliko enklava južne srpske

pokrajine. Akcije ovakvog karaktera bude u ljudima najplemenitija osećanja, a onima kojima

je pomoć potrebna barem na kratko brišu

tugu i zabrinutost sa lica.

Tamara Stančev

Povodom obeležavanja godišnjice fakulteta i ove godine biće održan tradicionalni turnir u malom fudbalu u organizaciji Studentske unije Eko-nomskog fakulteta (SUEF) i Sportsk-og kluba “Ekonomist” (SKE).

Turnir će biti održan 28. i 29. marta na Adi Ciganliji.

Pravo učešća imaju svi studenti i zaposleni Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Dovoljno je da sastavite pobednički tim, prijavite ga u kancel-

arijama SUEF-a i SSEF-a i uplatite ko-tizaciju 2 000 dinara po ekipi. Prijav-ljivanje se može obaviti svakog radnog dana od 12 do 14 časova u pomenutim prostorijama Ekonomskog fakulteta.Naravno, prva tri mesta će dobiti zaslužene nagrade u vidu novca i di-ploma.Sve potrebne informacije možete dobiti pozivom na sledeće bro-jeve telefona: 3021-165; 3021-195; 064/671-6638 i 064/124-2044.

Srećno!

12

FAKULTET

AEGEE Europe (Association des Etats Généraux des Etudi-ants de l’Europe) predstavlja najveći multidisciplinarni Ev-

ropski studentski forum koji okuplja preko 250 univerziteta iz više od 45 zemalja širom Evrope i preko 15 000 studenata. Osnovan je u Parizu 1985. godine i ima volonterski, nevladin i neprofitni karakter sa ciljem promo-visanja ideje Evrope bez granica. To ostvaruje kroz komunikaciju, sarad-nju i integraciju studenata voljnih da aktivno doprinose otvorenoj i toler-antnoj saradnji društava u kojima žive. AEGEE Europe okuplja studente na brojnim konferencijama, seminarima, obukama i drugim međunarodnim manifestacijama koje se tiču kulturnih razmena, visokog obrazovanja i raz-voja građanskog društva. Rad AEGEE Europe, kao i rad svih njegovih lokala, podržavaju Savet Evrope, Evropska Komisija, Ujedinjene Nacije, UNES-CO, OEBS i Svetska Banka. Patroni AEGEE Europe su između ostalih Mihajl Gorbačov, Helmut Kol, Vaclav Havel, Romano Prodi i druge istak-nute ličnosti iz moderne Evropske is-torije.AEGEE Beograd je zvanično primljen u AEGEE Europe mrežu 12. Novem-bra 1995. godine. Svake godine, kao i svi AEGEE lokali u Evropi, organizuje „Letnji Univerzitet“ koji je jedan od najtraženijih u regionu i Evropi. Tom prilikom oko 30 studenata iz zemalja širom Evrope imaju priliku da upoznaju

naš grad, zemlju, kulturu i običaje.Centralni događaj u okviru AEGEE Eu-rope mreže je ”Letnji univerzitet”. To je program koji traje 2-e ili 3 nedelje, a organizuje se u periodu od juna do sep-tembra u preko 150 gradova Evrope, gde mozete sresti od 20 do 60 studenata iz različitih delova Evrope. Aktivnosti su razne: od kurseva jezika, preko up-oznavanja istorije, kulture i umetnosti neke zemlje do ekstremnih sportova. Svake godine oko 10 000 studenata Ev-rope otputuje na “Letnji univerzitet” u okviru AEGEE mreže. To je takođe pri-

lika da se upoznate sa samom srži grada i zemlje koju posećujete kroz blizak kontakt sa njenim stanvnicima.Sve što je potrebno jeste da ste član nek-og od AEGEE lokala u Evropi i možete da počnete sa pakovanjem kofera.Pozivamo studente svih univerziteta, da se učlane u AEGEE Beograd, prijave se za učešće na nekom od 150 “Letnjih Univerziteta” koji se održavaju širom Evrope i spreme se da ovo leto provedu na jedinstven i nezaboravan – evropski način.Rok za pijavljivanje 25.04.2008 .

DOŽIVI EVROPU NA PRAVI NAČIN

Jedinstven način upoznavanja Evrope: „Letnji Univerziteti” Evropskog studentskog foruma AEGEE Europe

13

FAKULTET

Babe, 14 -16. mart 2008. – Tokom ve-likog finala konkursa kompanije Vip mobile „Budi Vip student”, održanog u hotelu „Babe” od 14. do 16. marta, za titulu najboljih 20 studenata „borilo” se 40 finalista sa Ekonomskog, Elektrotehničkog, Saobraćajnog, Mašinskog i Fakulteta orga-nizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kra-gujevcu. Rad studenata tokom radionica nadgledao je i ocenjivao stručni žiri, u kome su, osim pred-stavnika kompanije Vip mobile, bili Slobodan Laketa, pomoćnik ministra za telekomunikacije i informatičko društvo i Galjina Ognjanov, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta. Specijalan gost radion-ice bila je Branislava Gajić, jedan od osnivača popularnog sajta Infostud, od koje su studenti mogli da saznaju kako vlastito zalaganje, trud, rad i stalno usavršavanje donose uspeh i šansu za napredovanje u životu i karijeri. Dobrodošlicu studentima prve večeri poželeo je Aleksandar Šperl, predsed-nik Upravnog odbora kompanije Vip mobile. „Izuzetno sam zadovoljan pro-jektom „Budi Vip student” koji smo i pokrenuli sa ciljem da investiramo u mlade ljude koji svoju budućnost vide u oblasti telekomunikacija. Drago mi je što ste prepoznali naše vrednosti, ali i naš motiv da ulažemo u obrazovanje. Mislim da smo uspeli da pokažemo da veliki trud i rad nikada ne prolaze bez nagrade. Ovog puta, nagrada će biti znanje i iskustvo Vipa kao člana mobilkom austria grupe, koje ćemo podeliti sa najboljima.”, rekao je Šperl.

Z a š t o su ušli u

finalni izbor i dobili priliku da

se bore za stipendiju, mladi ljudi pokazali su

uspešno rešavajući postav-ljene zadatke, istovremeno se dobro zabavljajući i upoznajući jedni druge, što je ujedno i bio cilj vikenda. Koliko je industrija telekomunikacija zanimljiva, dinamična, ali i zahtevna, mogli su da se uvere tokom izrade studije slučaja, kada im je postavljen zadatak da timski osmisle na koji način bi novi proizvod ili uslugu iz oblasti telekomunacija plasirali i promovisali na tržištu. Takmičarski duh mogli su da pokažu u zadatku „slaganje kule” sa jasno definisanim ciljem i vremen-skim okvirom, a koliko su spremni da sa drugima u timu „podele dobro i zlo” pokazao je Belbinov test, odnosno individualni test uloga i potencijala u timskom radu. Pravi odmor od napornih, ali zanim-ljivih vežbi studenti su imali u subotu posle večere, kada su zajedno, u pri-jateljskom raspoloženju uz muziku, razmenjivali dosadašnja iskustva, utiske i stvarali nova prijateljstva – bez obzira na cilj koji su imali pred sobom, titulu Vip studenta.Odluka o najboljim studentima biće doneta 24. marta nakon detaljne eval-

uacije eseja, individualnih intervjua i rezultata sa radionica. Najboljih 20 studenata dobiće školarinu za prvu godinu nastavka studija na matičnim fakultetima, plaćenu dvomesečnu praksu u kompaniji Vip mobile, edu-kacione seminare u centrali mobilkom austria grupe u Beču, mentorstvo se-nior menadžera Vip mobile-a, poseb-na predavanja srpskih i gostujućih pro-fesora iz inostranstva, kao i besplatne Vip mobilne telefone i SIM kartice.

Saopštenje za javnost

ODRŽANO FINALE KONKURSA „BUDI VIP STUDENT”

Studenti pokazali šta znaju, konačna odluka sledi

Od 1. decembra 2006. Vip, član mobilkom

austria grupe, je obezbedio licencu za trećeg mobilnog operatera u Srbiji.

Licenca za GSM 900/1800 i UMTS je izdata na 10

godina sa mogućnošću automatskog produžetka na još 10 godina. Obaveza

iz licence je pokrivanje 80% stanovništva u

naredne četiri godine. Svoju postpaid ponudu

Vip je lansirao 19. oktobra 2007. godine. Vip je prvi uveo BlackBerry®

iz Vodafona na tržište. Vip je najveća grinfild investicija u Srbiji do sada, sa investicijom

od 99,4 miliona evra u poslovanje u 2007. Na

kraju 2007, Vip je imao više od pola miliona

korisnika i zapošljavao 445 stručnjaka

Za više informacija: www.vipmobile.co.yu

14

EKONOMIJA

Program „Novi lideri“ trajao je od januara do marta 2008. godine i predstavlja ciklus seminara koji je organizovan sa ciljem da

podrži mlade stručnjake i studente iz Srbije u ostvarivanju uspeha u njihovoj budućoj profesionalnoj karijeri.„Kroz program, koji je za učesnike bio besplatan, prošlo je 120 mladih ljudi, dok je ukupno bilo prijavlje-no više od 900 kandidata. Učesnici seminara su bili studenti ili zaposleni u vodećim kompanijama, organizaci-jama i državnoj upravi u Srbiji. Teme obrađene na seminarima su odnosi sa javnošću, upravljanje ljudskim resursima, pregovaranje u praksi i upravaljanje brendovima. Predavači su bili vodeći stručnjaci i profesori iz pomenutih oblasti, kao i predstavnici kompanija koje uspešno posluju u Srbiji: Henkel, PR agencija Mmd, Ekonomski fakultet, Misija OEBS-a u Srbiji, Telenor, PricewaterhouseC-

oopers, Infostud, New Moment Dragana Sakana, Coca- Cola i Britiš American Tobako.“ - kaže Aleksandar Borisavljević iz Britanskog saveta u Srbiji.Zbog ograničenih kapaciteta, program je prošlo 120 učesnika koji su na kraju dobili seritifikate koje mogu koristiti u svojoj karijeri. Nekoliko učesnika je dobilo priliku i da se zaposli ili volo-ntira u kompanijama koje su bili gosti Britanskog saveta.Prema rečima Tamare Pavlović iz Erste banke, koja je bila učesnik seminara, za nju je ovaj seminar veliko iskustvo koje će primeniti na svom poslu. Na njene reči se nadovezala Milica Pejović, stu-dent FON-a: „Mnogo smo naučili na ovm seminaru. Predavači su nam davali primere iz njihove prakse, koje bi mo-gli da iskoristimo u našem budućem poslu. Mene konkretno interesuje PR, a imali smo dobre predavače iz kriznog PR-a.“Jelena Šarenac, direktor korporativnih komunikacija Henkela, koja je bila je-dan od predavača seminara ima apso-lutno pozitivno mišljenje kako o semi-naru, tako i o učesnicima koji su veoma pažljivo slušali i upijali informacije predavača.„Publika je bila veoma zainteresovana da čuje nešto novo. Na mene su najviše utisaka ostavile diskusije pri kraju semi-nara na kojima su učestvovali predavači i učesnici seminara, gde se videlo da

je velika motivisanost za novim in-formacijama i znanjem.“ -kaže Jelena Šarenac.Program „Novi lideri“ je od strane 95 odsto učesnika ocenjen kao izuzet-no kvalitetan program. Više od 85% učesnika je navelo da je program is-punio i prevazišao njihova očekivanja.„Britanski Savet u Srbiji nastavlja da organizuje aktivnosti i programe koji su namenjeni mladim osobama koje žele da steknu dodatno obrazovanje i iskustvo. Ukoliko želite da steknete međunarodno priznate seritifikate iz engleskog jezika, možete se prijaviti za polaganje Cambridge ESOL ili IELTS ispita. Takođe možete studirati neki od fakulteta iz Velike Britanije putem programa dopisnih studija“ - kaže Aleksandar Borisvaljević iz Britanskog saveta. Sve informacije o aktivnostima Britan-skog saveta u Srbiji možete naći na inter-net stranici www.britishcouncil.org.yu.

U organizaciji Britanskog saveta Srbije

NOVI LIDERI SA NOVIM

ZNANJEM

Oko 120 mladih, studenata i zaposlenih imali su priliku da potpuno besplatno pohađaju program „Novi lideri“ pokrenut od strane Britanskog saveta, a realizovan u saradnji sa predstavnicima najuspešnijih organizacija iz oblasti marketinga i upravljanja ljudskim resursima. Ovde su utisci organizatora, predavača i učesnika po završetku programa.

Mile BIJELIĆ

15

EKONOMIJA

Istraživanje Centra za razvoj karijere FON-a na temu: Potrebe privrede za određenim visokoobrazovnim kadrovima, njihovim specifičnim znanjima i veštinama

DA LI SMO IM POTREBNI?

Cilj istraživanja bio je da se identifikuju realne potrebe kompanija za diplomcima, tačnije visokoobrazovnim kadrovima. Ispitanici su pre svega bile najuspešnije kompanije (po ostvarenoj dobiti) koje posluju u Beogradu na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku. Istraživanje je obuhvatilo 75 kompanija . Podržano je od strane Privredne komore Srbije.

TEŠKOĆE PRILIKOM SPROVOÐENJASama činjenica da je ovo prvo istraživanje ove vrste u Srbiji nosila je sa sobom mnoge poteškoće. Trebalo je pre svega ostvariti kontakt sa kom-panijom, njihovim HR menadžerima ili pak direktorima ili osobama koje su zadužene za kadrove u preduzeću, po-tom steći poverenje osobe da izađe u susret Centru za razvoj karijere FON-a i iskreno odgovori na postavljena pitan-ja iz upitnika. Ovaj prvi korak je možda bio i najteži od svih.

HALO, IMA LI KOGA?Trenutna situacija u zemlji, restruktu-iranja, privatizacije, razna previranja u okviru preduzeća donela su mnogo problema. Neke državne firme su bile tek novooformljene privatne, sa nejas-nom strukturom, oskudnim podacima o broju zaposlenih, njihovim obuka-ma i potrebi za daljim usavršavanjem

kadrova. Kada još postavimo pitanje o prijemu novih zaposlenih shvatamo ozbiljnost situacije u kojoj se trenutno nalazimo.Trebalo je na pravi način oda-brati kompanije kako bi uzorak bio validan da rezultati koji se dobiju daju pravu sliku o stanju u srpskoj privredi. Nažalost stanje i nije sjajno s obzirom da mnoga preduzeća nemaju nikoga ko je zadužen za kadrove, jednu od najbit-nijih karika u celom procesu, ne znaju

šta je to kadrovsko odelenje, po neki nisu nikada čuli šta zapravo znači sek-tor za upravljanje ljudskim resursima. Još jedna barijera bile su neobučene, neprijatne osobe na centralama koje zbog svog neznanja i nedovoljne zain-teresovanosti pozive šalju pogrešnim osobama. Često nam je postavljano pi-tanje, „Ali zašto nas zovete, nama ne tre-baju diplomci, kod nas samo otpuštaju radnike...”

KOJI FAKULTET NAJVIŠE ZADOVOLJAVA POTREBE VAŠE FIRME ZA STRUČNIM KADROM?

Frequency Percent Valid Percent Cumulative Percent

Valid

Fakultet organizacionih nauka 15 20,0 20,3 20,3

Ekonomski fakultet 33 44,0 44,6 64,9

ETF 9 12,0 12,2 77,0

Gradjevinski fakultet 5 6,7 6,8 83,8

Ostalo 12 16,0 16,2 100,0

Total 74 98,7 100,0

Missing System 1 1,3

Total 75 100,0

Jelena LJUBIŠIĆoblacak@gmail.com

16

EKONOMIJA

A kada se prevaziđu prepreke kontakti-ranja osobe koja je zadužena za kadrove i ugovori sastanak, veliki deo posla je urađen. Postoje naravno i primeri gde su te osobe već u razgovoru telefonom ne-zainteresovane i odbijaju saradnju. Nisu retki oni slučajevi koji su neprekidno zauzeti. Uprkos isticanju značaja ovog projekta, upornosti tima i stavljanje na rasplaganje njima u svakom trenutku, pojedini HR menadžeri u zaista dugom periodu vremena nikada nisu imali 15 minuta slobodnog vremena da zajedno sa nekim iz tima Centra za razvoj kari-jere popune upitnik.

POZITIVNI UTISCI IZ KOMPANIJASa druge strane, tu su pozitivni primeri, oni koji nam govore da stanje u našoj privredi može da bude bolje zahvaljujući njihovom trudu i požrtvovanju. Posto-jali su i oni HR menadžeri koji su svesrdno izlazili u susret, kako brzim zakazivanjem sastanka, tako i davan-jem iscrpnih informacija traženih up-itnikom, i neformalnim razgovorom, svesni činjenice da je to na obostranu korist, i da će i njihove organizacije tako biti bolje. Zaista su različite strukture kompanija obuhvaćene istraživanjem, ali jedno je sigurno, one koje su imale sluha za ovaj projekat , i dan danas po-sluju uprkos restruktuiranju, privati-zaciji i ostalim reformama koje su pro-lazile kroz njihove organizacije. One su zapravo napredovale i visoko se kotiraju na pijadestalu uspeha.

REZULTATI ISTRAŽIVANJANakon završetka istraživanja, Centar za razvoj karijere FON-a imao je za cilj da prezentuje rezultate. Prezentacija koja je održana na FON-u bila je namenjena HR menadžerima kompanija koji su izašli u susret istraživanju. Na taj način se obnovila sjajna saradnja između Centra, FON-a i preduzeća, a usledile su i nove ideje u vezi sa saradnjom na relaciji studenti-kompanije. Nakon toga prezentacija je održana i studenti-ma koji su imali priliku da se upoznaju sa rezultatima i čuju savete profesora i starijih kolega po pitanju zapošljavanja. Diskusija koja se razvila tom prilikom je bila na visokom nivou, a ideje dobijene na ovaj način biće iskorišćene za dalju

izgradnju i razvoj karijere prvenstveno studenata FON-a.Cilj Centra za razvoj karijere je bio da istraživanjem dobije validne podatke, da se obrati pravim ljudima u kompani-ji, onima koji se zaista bave kadrovima, nihovim odabirom, zapošljavanjem, motivacijom, nagrađivanjem i ostalim aktivnostima u vezi sa tim.Na ovaj način imate priliku da saznate neke odgovore, upravo tih ljudi koji će možda još koliko sutra da vas pozovu na razgovor za posao.

ŠTA JE TO NAJBITNIJE PRILIKOM ZAPOŠLJAVANJA? KOJI SU NJIHOVI SAVETI?Ukoliko napravimo osvrt na smerove FON-a, videćemo da je najveća pro-hodnost za one koji su završili smerove Menadžment i Informacione Sisteme i Tehnologije, dok su smerovi Upravljan-je kvalitetom i Proizvodni menadžment znatno manje zastupljeni. Ako ste se, pak, pitali šta će vam najpre doneti pos-ao, da li da vam učenje bude primarno, ili da uz to imate i neko praktično znan-je, savet je da izaberete ovo drugo jer je prilikom zapošljavanja radno iskustvo najbitnije. U ovom smislu studenti FON-a se izd-vajaju od ostalih i to je ono što poslo-davci ističu. Pored znanja stečenih na fakultetu, studenti imaju i praksu na trećoj i četvrtoj godini, a znamo da je FON bio prvi fakultet koji je počeo sa organizovanjem stručnih praksi.Dobra vest je i da je preko 60% stranih kompanija primilo diplomce FON-a u protekle tri godine, dok je taj pro-

cenat kod domaćih 56,3%. Kada su u pitanju diplomci bez radnog iskustva, njih radije pod svoje okrilje primaju strane kompanije. Jedan od najčešćih razloga koji su navodili ispitanici unutar ovih kompanija bio je da su

njima potrebni kvalitetni kadrovi pre svega, koji su spremni da usvoje nji-hove načine rada, stoga im je iskustvo koje steknu u njihovoj kompaniji od najvećeg značaja za dalje. Česti ne-formalni odgovori su bili: dajte mi kvalitetnog diplomca ili zaposlenog, ja ću ga obučiti da bude sjajan. Na taj način govorili su o potrebi za usvajan-

Centar za razvoj karijere FON-a je u periodu

jul 2006 - april 2007 sproveo istraživanje

pod nazivom: „Potrebe privrede za određenim

visokoobrazovnim kadrovima, njihovim

specifičnim znanjima i veštinama.“ Fakultet

organizacionih nauka je još jednom pokazao da

ume na pravi način da se uhvati u koštac sa ovako

složenim projektima s obzirom da je ovo prvo

istraživanje na ovu temu koje je urađeno na našim

prostorima.

FAKTORI ZAPOŠLJAVANJA KADROVA

4,00

3,00

2,00

1,00

0,00

Mean

Teorijska znanja stečena na fakultetu

Upisane/završene

poslediplomske studije

Znanja stečena na sepcijalozovanim

sem

inrima

Prosek na osnovnim

studijama

Osvojene nagrade na

takmičenjim

a znanja

Radno iskustvo

Preporuka

Poslovne veštine utvrđene internom

proverom

Lični utisak na intervjuu

17

EKONOMIJA

jem kocepta njihove kopanije i davali prednost snalažljivosti, inicijativnosti i prilagođavanju postojećim uslovima rada. Najviše ispitanika je odgovorilo da je potrebno 3-6 meseci da novi kadrovi ovladaju poslom.Pored tih podataka, istraživanjem dobi-jena je i informacija da je lični utisak za vreme intervjua najvažniji prilikom konkurisanja za posao, a najčešći oblik zapošljavanja je preko javnih oglasa.Na pitanje koji fakultet najviše zado-voljava potrebe vaše firme za stručnim kadrom, odgovor je da su to Ekonom-ski i FON.

Poslediplomske studije imaju jako malu važnost kod ispitanika u ovom istraživanju, samo 40% njih smatra da su značajne. Postoji jedna kontradiktornost u zahtevima poslodavaca. Sa jedne strane najveći broj njih želi da u nji-hovu kompaniju ulaze diplomci sa iskustvom, a sa druge strane samo 28% kompanija stalno organizuje prakse za studente, a 45,3% njih samo ponekad. Takođe tu je i podatak da se kompanije vrlo retko obraćaju stručnjacima sa fakulteta u vezi sa do-datnom obukom kadrova.

ŠTA DALJE?Ovo su samo neki od rezultata do kojih se došlo istraživanjem Centra za razvoj karijere FON-a. Stiče se utisak da još puno treba da se tru-dimo kako bi oblast ljudskih resursa postavili na nivo koji zaslužuje. To nije samo u skladu sa trendovima koje nameće tržište, pre svega in-ostrano, već je jedna od bitnih karika na putu do uspeha, kako pojedinačne organizacije, tako i privrede u celini. Naravno, ova tema očekuje još mnogo ovakvih istraživanja, još jedno na istu temu je u planu. Fakultet organizacionih nauka je pokazao put, naučio nas da ume da osluškuje potrebe privrede i na osnovu njih formira svoj nastavni plan i program kako bi studentima omogućio bolje zaposlenje, a po-slodavcima što kvalitetnije radnike. On nas uči da možemo bolje i više ukoliko se potrudimo da zaista i budemo najbolji. Stanje u privredi nije sjajno, ali postoje jasni poka-zatelji da su znanje, trud i kvalitet traženi, da će uvek i u svakoj prilici biti pozitivno vrednovani i da takvi kadrovi ne treba da se plaše da će ostati bez posla. Ostaje nam samo da slušamo savete i puno ulažemo u sebe i svoje znanje. Jedino tako možemo da savladamo sve prepreke i pobedimo na putu do uspeha.

NAČIN ZAPOŠLJAVANJA KADROVA

2,50

2,00

1,50

1,00

0,50

0,00

Profesionalne agencije za selekciju

Javnih oglasa

Internih oglasa

Ostalo

Interne službe za razvoj

18

EKONOMIJA Najveći finansijski skandali

OD ANONIMNOG BANKARSKOG SLUŽBENIKA DO OZLOGLAŠENOG MEŠETARA

Prvo tromesečje 2008. godine na međunarodnoj ekonomskoj sceni ostaće upamćeno po mnogo čemu. Najviše po strahu da je privreda giganta sa Zapada ušla u recesiju, intervencijama Federalnih rezervi na međubankarskom tržištu koje su bile nalik onima posle pucanja dot.com balona i terorističkog napada 11. septembra, svođenju računa u godišnjim izveštajima finansijskih institucija širom sveta i gubicima po osnovu otpisa potražiivanja usled krize hipotekarnih kredita. Bušov paket poreskih olakšica... i Žerom Kervijel, čovek kome se u CV upisuje najveća pronevera u istoriji evropskog bankarstva.

AFERA SOCIETE GENERALProneverom od 4.9 milijardi evra (7,1 milijarda dolara) činovnik nižeg ranga francuske banke Societe General izbio je na prvo mesto neslavne liste berzan-skih trgovaca sa najgorim bilansom po-slovanja. Kervijel je tokom 2007. i do pred kraj januara 2008. godine, kada je otkrivena njegova prevara, zahvaljujući pozna-vanju procedura risk menadžmenta banke, kroz niz fiktivnih transakcija u trgovanju običnim fjučers ugovorima uspeo da nanese „epske“ štete banci,

kako to senzacionalisti označavaju. Prema zvaničnim izjavama, niko od njegovih nadređenih nije bio upoznat sa tim dešavanjima što je i izazvalo najveći šok u javnosti. U saradnji sa američkim FED-om, banka je uspela da minimizira gubitke koji su prema procenama mogli da dostignu i 50 milijardi evra. Uzimajući u obzir samo visinu gubitka

i neopažen prolaz svih transakcija kod bilo kog regulatornog organa banke, deluje sasvim neverovatno da je jedan čovek mogao da se krije iza čitave ove operacije. Da li će se na kraju otkriti neka teorija zavere i ko će biti žrtveni jarac, pokazaće

istraga koja se vodi pod budnim okom javnosti i finansijskih regulatornih tela Francuske.

AFERA BERINGS BANKADaleko najpoznatiji finansijski „skandal majstor“ bio je Nik Lison, koji je 1995. godine doveo do bankrotstva najstariju merčent (investivnu) banku u Engles-koj – Berings banku.

Skandal u Societe General koji je po mnogo čemu nalikovao priči Nika Lisona i Berings

banke postavio je pitanje kako je opet bilo moguće

da jedna osoba načini toliku štetu jednoj

finansijskoj instituciji i da li se uči na greškama

iz prošlosti.

Kervijel

Tatjana JANKOVIĆ

19

EKONOMIJA

Banka osnovana 1762. godine, prvi put se suočila sa bankrotstvom 1890. godine, kada je izgubila veliku sumu plasiranih investicija u Južnoj Americi usled izbijanja revolucije u Argentini. Tada je to, međutim, bilo izbegnuto efi-kasnom intervencijom Banke Engleske i drugih londonskih banaka. Februara 1995. godine banka je opet bila pred istim izazovom ali nije uspela da se uspešno izbori. Njen generalni direktor za trgovinu fjučersima na Sin-gapurskoj berzi, Nik Lison, svojim op-eracijama bez znanja banke ostvario je gubitak od 1.38 milijardi dolara čime je banka postala nelikvidna. Posle više od 230 godina poslovanja, Berings banka prodata je za simboličnu jednu funtu holandskoj banci i osiguravajućoj kući ING, prestavši da postoji kao samostalno pravno lice. Vinovniku bankrotstva dosuđena je četvorogodišnja zatvorska kazna, a Lisonova autobiografija nakon njego-vog odsluženja kazne ekranizovana je u filmu Rogue trader.

AFERA RIJEČKA BANKADa do ovakvih skandala ne dolazi samo na razvijenim finansijskim tržištima, govori slučaj jedne banke iz našeg susedstva – hrvatske Riječke banke. Eduard Nodilo oštetio je Riječku banku za 73 miliona dolara, nedozvoljenim transakcijama na deviznim tržištima 2002. godine.

Glavni diler Riječke banke rizičnim deviznim transakcijama pokušavao je bezuspešno da pokrije gubitke koje je ranije ostvario i tonuo sve dublje. Za ra-zliku od prva dva skandala koje su Ker-vijel i Lison navodno izveli potpuno sa-

mostalno, o Nodilovim špekulantskim potezima od početka su bili upoznati i njegovi nadređeni.Posebna zanimljivost je da je samo 2 godine ranije ova banka bila priva-tizovana i da prilikom uobičajene pro-cedure provere finansijskih izveštaja nisu detektovani gubici koje je banka ostvarila na deviznom tržištu. Još zanimljiviji je način na koji je ceo slučaj obelodanjen. O „neobičnim“ dešavanjima u banci Londonska berza je obavestila nemačku banku koja ju je kupila. To je rezultiralo paničnim povlačenjem sredstva štediša. Zbog rizika po stabilnost celokupnog finansijskog sistema i sprečavanja domino efekta, urgent-nim dogovorom između nemačke banke vlasnika i političara sanacija je poverena državi, koja je otkupila banku za 1 dolar. Ubrzo je Riječka banka ponovo, po drugi put za dve godine, prodata austri-jskoj Erste banci.

NEKE MANJE POZNATE AFEREGodine1996. službenik Siti banke Mor-gan Grenfel, kroz niz neodobrenih in-vesticija oštetio je fond banke kojim je rukovodio za 220 miliona funti. Slučaj je rešen preuzimanjem banke od strane Deutsche Bank. S druge strane sveta, u Japanu, trgo-vac metalima Hamanaka (Gospodin 5%) proneverio je 1.3 milijarde funti u konglomeratu Sumitomo, koristeći se učešćem na svetskom tržištu bakra da bi uticao na cenu. Priznavši krivicu, bio je osuđen na 8 godina. 2002. godine Džon Rusnak, diler na berzi za američke dolare optužen je za prikrivanje gubitka od 691 milion dolara, kako bi ostvario kompanijske premije. Optužen je za bankarsku pre-varu i nezakonito korišćenje podataka banke. Još jednom se ljudski faktor poka-zao kao najslabija, ili možda najjača, karika sistema, koja se uprkos svim savremenim metodama i instrumen-tima kontrole i smanjenja rizika ne da uvek kontrolisati. S pravom se pokreće pitanje, da li smo možda u mreži sistemskih neizvesnosti pre-videli da se banka najviše izlaže op-erativnom riziku kroz svoje neetične menadžere.

Slučaj Berings banke otvorio je pitanje

vrednosti derivata kao finansijskih

instrumenata. Činjenica je da oni sami u sebi

ne nose karakteristiku ni dobrih ni loših

instrumenata. Funkcija u koju se stavljaju

određuje njihov karakter. Rizične operacije koje

obećavaju visoke premije, daju podjednaku

šansu i povoljnim i nepovoljnim ishodima,

što se i potvrdilo na slučaju Berings banke. Takođe, bankrotstvom

banke naglašena je potreba pažljivijeg

regulisanja profitabilnog ali neizvesnog sektora trgovine finansijskim

derivatima na berzama.

20

EKONOMIJA

Skupština Kosova 17. februara 2008. godine proglasila je neza-visnost južne srpske pokrajine. Ova odluka kosovskih zvaničnika

izazvala je buru različitih reakcija kako u zemlji tako i u svetu. Dok državnici bro-jnih zemalja polemišu o tome da li treba priznati nezavisno Kosovo ili ne, eko-nomski stručnjaci uveliko iznose ocene da, takvo, samostalno Kosovo apsolutno nije ekonomski samoodrživo. Upravo zbog toga, Albance, EU i Ameriku (kao idejne tvorce kosovske nezavisnosti) najviše zabrinjava pitanje ekonomskog opstanka i razvoja “najmlađe balkanske države” .

POLITIKA KAO NAJBOLJI PROIZVOD KOSOVA Prema poslednjem izveštaju Svetske banke Kosovo je regija ( sada država) sa najnižim GDP- em u Evropi. Precizno, on iznosi 1500 dolara po stanovniku. Siromaštvo je izuzetno rasprostranjeno (čak 40% stavnovništva živi sa manje od 2 dolara dnevno), stopa nezaposlenosti iznosi oko 50%, infrastruktura je jako loša a proizvodnja nerazvijena, GDP je rastao samo 2000. i 2001. godine.dok od 2002. ima negativan predznak. Nezvanične procene ekonomskih analitičara kažu da godišnji budžet Kosova iznosi oko 11 milijardi dolara, uključujući sredstva iz dijaspore, donacije kao i različita finansi-ranja razvojnih projekata. Od sredstava

kojima ekonomija Kosova raspolaže čak 80% prihoda potiče od trgovine, koja ukupno iznosi 11 milijardi evra, pri čemu je uvoz 58% a izvoz 42%. Dobra strana ovakvog trgovinskog bilansa jeste to da Kosovo na račun uvoza naplati relativno visoke iznose po osnovu carina ( čak 70% budžeta su prihodi po tom os-novu pri čemu poreska stopa, uvedena 1999. od strane UNMIK-a, iznosi 10%). Najveći deo razmene obavlja, ipak, mimo redovnih tokova. Glavni zaklučak je da su Kosovo i Metohija izrazito potrošačko društvo koje će dugo ostati zavisno od pomoći EU i UN.

VELIKO RUDNO BOGATSTVO - NAJVEĆI RAZVOJNI POTENCIJALPrema procenama Svetske banke vred-nost ukupnih mineralnih rezervi na Kos-ovu iznosi 19 milijardi dolara. Od tog rudnog bogatstva najveći deo otpada na lignit (8,3 milijarde tona prema proce-nama UNMIK-a, a čak 14 milijardi tona prema procenama domaćih stručnjaka

) u iznosu od oko 13,5 milijardi evra. UNMIK takođe procenjuje da bi eksp-loatacija celokupne količine lignita dove-la do otvaranja oko 35 000 novih radnih mesta. Rezerve uglja takodje su izuzetno visoke i iznose 15 milijardi tona (oko 500 milijardi dolara). Procena je da bi samo njihovom eksploatacijom čitavo Kosovo moglo da živi narednih 200 godina. Za-tim, rezerve olova i cinka približno su 42,2 miliona tona, nikla i kobalta 13,3

Ekonomska situacija pre i posle proglašenja nezavisnosti

NEZAVISNO KOSOVO – ŠTA I KAKO DALJE?

Procenjuje se da bi samo od eksploatacije rezervi uglja celokupno Kosovo

moglo da se finansira narednih 200 godina

Ekonomski tim Vlade Srbije nije hteo da

saopšti podatke o tome koliko je sredstava

išlo na Kosovo preko javnih preduzeća i

izvora koji nisu direktno oslonjeni na Trezor, ali se pretpostavlja da ta suma

iznosi oko 700 miliona

21

EKONOMIJA

miliona, boksita 1,7 milion, magnezita 5,3 miliona tona.

KAKO PRIVUĆI STRANE INVESTITORE?Da bi se ekonomija Kosova mogla os-loniti na pomenuto veliko rudno bogat-stvo neophodan je veliki iznos kapitalnih ulaganja kako bi se oformili i aktivirali potrebni kapaciteti. U prethodnom vre-menskom periodu Kosovo je imalo izuzetno malo stranih direktnih investici-ja, pre svega zbog turbulentne političke situacuje i neizvesne budućnosti koja je stvarala veliki rizik za potencijalne investitore. Takođe, mnogim investito-rima kamen spoticanja bila je i činjenica da je za bilo kakvu veliku proizvodnju neophodno kupiti i agregate jer je snab-devanje strujom izuzetno loše (danas se na Kosovu proizvodi čak tri puta manje struje nego 1999. godine). Upravo zbog nedostatka investicija fabrike na Kosovu rade sa svega 10% kapaciteta. Da bi se privukli investitori i Kosovo pokrenulo sa mrtve tačke neophodno je izuzetno vi-soku sivu ekonomiju ugurati u legalne to-kove, smanjiti korupciju, trgovinu belim

robljem i narkoticima. Radi obezbeđenja početnog iznosa preko potrebnog kapi-tala za Kosovo Amerika i EU planiraju da organizuju donatorsku konferen-ciju u Briselu u junu mesecu ove godine. Takođe, EU ima nameru da poveća svoj budžet za Kosovo koji sada iznosi milijar-du evra, kao i da traži povećanje davanja od zemalja koje nisu članice EU.

15% TERITORIJE= 220 MILIJARDI DOLARAVlada Srbije i ekonomski stručnjaci pro-cenjuju da ukupna imovina Srbije koja ostaje na Kosovu iznosi 220 milijardi dolara. Od tog iznosa oko 4 milijarde dolara je imovina u vlasništvu oko 30 000

porodica koje su proterane sa teritorije Kosova. Imovina koja ostaje uključuje poljoprivredno i građevinsko zemljište, šume, 1 358 objekata preduzeća koja imaju sedište u Srbiji, vojnu imovinu ( npr. Aerodrom Slatina 95 miliona evra), imovinu EPS-a ( više od 19 milijardi dolara). Samo rudnik Trepča vredi 3 milijarde evra (pre 1989. godine držao je drugo mesto u Evropi po proizvodnji rude olova i cinka a danas ovi rudnici ni ne rade). Zatim, rudnik Feronikl vredi oko 2 milijarde evra, dok svi preostali

rudnici ukupno vrede isto toliko. Posle Drugog svetskog rata oko 3% GDP-a SFRJ išlo je u Fond za nerazvijene, od čega je čak 43% te sume dobijalo upravo Kosovo. U perodu od 1960-1991. go-dine SFRJ je investirala u pokrajinu oko 17 milijardi dolara, od čega je Srbija in-vestirala 5,5 milijardi dolara. U periodu od 1990-1998. Srbija je preko Fonda za razvoj uložila u Kosovo 87,8 miliona dinara, a 89,25 miliona preko Direkcije za puteve. Od 2000. godine Srbija je ug-lavnom investirala u infrastrukturu na

Kosovu, u podizanje kuća za raseljena lica, stavljanje u funkciju škola i bolnica. 2006. godine Srbija je planirala da uvede i start-up kredite za male preduzetnike, ali je zbog potrebnog iznosa od 6 miliona di-nara odustala. Danas, i pored proglašenja

nezavisnosti Republika Srbija ima plani-rani budžet za Kosovo za 2008-u godinu u iznosu od 27,8 milijarde dinara, kao i odvojena sredstva u Nacionalnom inves-ticionom planu u iznosu od 1,3 milijardi dinara.

DA LI TREBA NASTAVITI SERVISIRANJE KOSOVSKOG DUGA ?Pored svih ovih predviđenih izdavanja Srbija je takođe dužna da servisira kosovs-ki dug u ukupnom iznosu od 1,2 milijar-di dolara. Od ove sume poveriocima je već otplaćeno 328,4 miliona a u 2008-oj godini za naplatu dospeva 91 milion dol-ara. Ovih dana u našoj javnosti žestoko se polemiše o tome da li Srbija posle proglašenja nezavisnosti treba da nastavi sa servisiranjem duga prema Svetskoj banci, Londonskom i Pariskom klubu. Ministar ekonomije Mlađan Dinkić sma-tra da ova sredstva treba preusmeriti na poboljšanje položaja Srba u pokrajini, ali i da ne treba plaćati dug Kosova kada Srbija od 1999. godine nije naplatila ni dinar poreza sa tog dela svoje teritorije. S druge stane, većina drugih ministara smatra da Srbija mora da nastavi s ispun-

javanjem svoje međunarodne obaveze, jer će u suprotnom poverioci proglasiti njen bankrot i oboriti joj kreditni rejting. S obzirom na činjenicu da sledeća tranša dospeva za isplatu upravo u martu vre-mena za dogovor ima još malo. Na kraju, imajući u vidu i to da promet Srbije sa Kosovom (uključujući i procen-jeni šverc) iznosi oko 385 miliona evra, izvodi se zaključak da su ekonomski raz-voj i ukupni napredak ove dve granične teritorije usko povezani i međusobno ispreplitani. Stoga, za dobrobit obe, bilo bi bolje što pre rešiti sve sukobe i nesug-lasice svake vrste i pustiti da ekonomija i prosperitet, bar jednom, imaju prednost nad politikom i demagogijom.

EU i Amerika nameravaju da u junu u Briselu

organizuju donatorsku konferenciju za Kosovo

Amerika je budžetom za 2008-u godinu

predvidela 160 miliona dolara za otplatu

kosovskog duga pri čemu se podrazumeva da bi Srbija trebala da

potpiše sporazum kojim bi faktički priznala nezavisno Kosovo

jedan od snimaka Kosova načinjen od strane Amerikanaca

Mapa Kosova na kojoj su naznačeni glavni rudnici

MAJA RADAKmaja.radak@hotmail.com

22

DRUŠTVORadmila Tomović

„ČARLSTON ZAJE BUKET LEP

Film „Čarlston za Ognjenku“ počeo je sa redovnim prika-zivanjem u bioskopima pre više od mesec dana, a glumica Rad-

mila Tomović je jedan od aktera ovog filma.Upitali smo je zašto gledaoci ne bi trebalo da propuste ovaj film:„Čarlston za Ognjenku“ je buket le-pote i istine, i ne propušta se kao što se ne propušta divna knjiga, predstava, koncert, Exit... Jedan svet, potpuno neočekivan. To je priča o ljubavi, kao principu života, naspram smrti i rata. O ženi, kao biću ljubavi i strasti. To je priča o čežnji. Tu su raskošna slika i muzika, iskrena emocija i lep humor koji mnoga srca razmekašaju.“

MonopolList: Možete li nam nešto više reći o vašoj ulozi u ovom filmu?Radmila Tomović: Ja igram vračaru i zovem se Zamna kao reka u Srbiji.U Pokrpu, selu gde počinje naša priča, postoji, u galeriji raznih potresnih i le-pih ženskih likova, „institucija“ vračare i vidarke, lekareva čukunbaba, tj. ja. Tako ja negujem Deda Bisu, kog iskre-no i zavolim, a onda, nenadano, dobi-jem jedan vrhunski zadatak. Nešto što se radi retko i nerado, jer sa silama od onoga sveta nije uputno petljati se. Ovo govorim, naravno, u ime Zamne i njenih magijskih moći. Vraćanje Zamnu odvo-di u neki drugi svet, to je svet kome pripada po dužnosti, ali i svet u koji se može pobeći od neispunjene čežnje....ML: Kakva nosite iskustva sa snima-nja filma?RT: Bila je to prava avantura, kao što je i

mnogo pokušaja stvaranja na ovim pro-storima. S tim što smo se mi izborili do kraja, na čelu sa Urošem Stojanovićem, rediteljem, koji dugo tu priču nosi u sebi i svom životu. Imali smo puno prepreka koje smo u letu prevazilazili i svaki put nas je to očvrslo kao ekipu u kojoj su između ostalih i koleginice: Jovana Stipić, Nada Šaragin, Beta Đorevska, Ana Bretšnajeder, Zlatija Ocokulić, Ana Maljević, Danijela Vranješ, Kata-rina Radivojević, Danica Maksimović, Sonja Kolačarić, Olivera Katarina. To je bilo malo pokretno selo, koje je, za preko sto dana snimanja,delilo dobro i zlo. I hvala im, svima, producentu Batriću-Neneziću posebno. Sad, o detinjstvu filma, brigu vode Blupen i

Tack, a pridružuje im se i Luc Besson.ML: Po vašem mišljenju, kakva je bu-dućnost filma „Čarlstona za Ognjen-ku“? Da li se mogu očekivati premijer-na prikazivanja van naše zemlje?RT: Konkurisaćemo za Kan, po mom saznanju i Luc Besson će distribuirati film u Evropi.Kad sam snimala, nisam se nadala tome. Nisam ni pomišljala da će biti ovako veliki broj gledalaca u Srbiji i to me iskreno raduje. Dali smo ljudima nešto lepo i kroz to, deo sebe.ML: U prošlosti gledaoci su vas gle-dali na TV, pozorištu.... Osim filma „Čarlstona za Ognjenku“ gde vas gleda-oci mogu još videti?RT: Trenutno u Ateljeu 212 u pred-

23

DRUŠTVO

A OGNJENKU“ POTE I ISTINE

stavama „Hitler i Hitler“ i „Don Žuan“, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u predstavama „Bliže“ i „Italijanska noć“i, od jesenas prvi put, u Beogradskom dramskom pozorištu u predstavi „Ceif “. Za decu igram u Pužiću, kod Cace i Branka Kockice u predstavi „Petar Pan“.Od filmova u „T.T. Sindromu“, „Kor-donu“ i „Sutra ujutro“, i u seriji „Stižu Dolari“ koja se sad reprizira.ML: Gde se bolje osećate, snalazite u filmu, pozorištu ili televiziji?RT: U pozorištu sam već petnaest godina, a snimila sam četri filma i tri serije. Teško je porediti. Mada mi se čini da mi je nešto, što bih mogla nazvati instinktom, pomoglo da brzo naučim da plivam i u vodama filma,

u „sceni“ koja se proteže svega do kamere! Takva „scena“ zahteva dru-ga glumačaka sredstva. U razvijanju tih sredstava pomaže iskustvo, a u njemu pre svega dobar reditelj, kao što je i Uroš Stojanović, koji zna da te pokrene, da te razume, da te vodi. U tom uzajamnom davanju, u do-broj partnerskoj igri, nastao je film Čarlston za Ognjenku.ML:Pošto dugi niz godina plivate u vodama glume, da li ste nekad sebi postavili definciju dobrog ili lošeg glumca? Šta je po vašem mišljenju do-bar, a šta loš glumac?RT: Jesam, ranije, a vremenom sam te definicije napustila. Pod „definisati“ kod nas se često podrazumeva i suditi,

a to ne želim. Ni svojim kolegama, ni sebi, jer ovaj posao nije jednostavan i traži mnogo. Stvoriti nešto, to je kunst! Ljudski je pasti, pogrešiti, a ja nam svima želim da, kad padnemo, ponovo ustanemo!ML: Kroz film „Čarlston za Ognjen-ku“ provlače se magije, vradžbine...Da li mislite da i danas ljudi u Srbiji veruju u ove rituale ili je to naša dav-na prošlost?RT: Ja znam da u Srbiji postoje ljudi koji veruju u vradžbine, kao što veruju oni koji se njima bave, jer sam ih srela i pričala sa njima.ML: Mnogi mladi ljudi otišli su iz Srbije i potražili sreću u drugim ze-mljama, da li ste vi dolazili u takva iskušenja?RT: Imala sam često potrebu da vidim beli svet i u njemu povratim snagu za sve što me ovde čeka. Duboko u sebi, znala sam da nikad neću otići zauvek jer verujem da postoji razlog zašto sam se rodila u Novom Sadu, baš toga proleća, u zemlji koje više nema. Mesto mi je u mom narodu vojvođanskom, srpskom, beogradskom...Srbija, međutim, nije dobra prema svo-joj deci, zato mladi odlaze. Ovaj film je i njoj opomena. Opomena od srca, dakle s ljubavlju.ML: Za nekoliko dana počinje „Fest“, hoćete li pogledati neki film za svoju dušu?RT: Turneja ekipe Čarlstona, koja prati svoje premijere širom zemlje, još se nije završila. Sve što mi obaveze dozvole da pogledam, pogledaću.

Mile Bijelić

24

DRUŠTVO

Protekla godina domaća tele-vizija nije donela ništa novo prema podacima agencije AGB Nielsen Media research.

Najgledanije televizije su RTS i Pink. Pitanje je koja je gledanija jer se obe televizije trude da protumače rezul-tate o gledanosti u svoju korist. Prati ih B92, a sve ostale televizije značajno zaostaju. Televizijski program na svim televizijama se može opisati kao bajat i sažvakan. Većinu stvari na programu smo videli mali milion puta. Najlošiji su filmski i serijski program gde ima najviše repriza, a nove serije slabo se snimaju i uglavnom se emituju jeftine latinoameričke telenovele. Izgleda da nam to ne smeta, naprotiv.

NAJGLEDANIJI U 2007.Najgledanije u 2007. godini bile su domaće serije, prenosi fudbalskih utak-mica, muzičke emisije sa narodnom muzikom i filmovi. Radio televizija Srbije je prošle godine emitovala tri nove domaće igrane serije koje su ušle u 15 najgledanijih emisija u 2007. go-dini. Apsolutni šampion je „Selo gori, a baba se češlja“. Epizodu emitovanu 10. marta 2007. godine gledalo je 33,6 odsto stanovnika Srbije, odnosno 64,9 odsto onih koji su u tom trenutku gleda-li televizor. Avanture Srećka Šojića u

seriji „Bela lađa“ su na drugom, trećem, šestom i sedmom mestu. Serija „Ono naše što nekad bejaše“ našla se na os-mom mestu – nju je gledao svaki četvrti stanovnik Srbije. U najgledanijim emisijama je naravno i već „legendarni“ Dnevnik 2 RTS. Grand šou se našao na devetom mestu sa finalom Zvezda Granda, dok se novogodišnji Grandov program našao na jedanaestom mes-tu. Interesantno je da je finale Zvezda Granda za malo potuklo rekord serije „Selo gori, a baba se češlja“. Od svih lju-di koji su gledali televiziju tog 15. sep-tembra finale je gledalo čak 64,3 odsto, naspram 64,9 koliko je imala pomenuta serija u martu. Bez obzira na katastrofal-no stanje domaćeg fudbala, on je i dalje sport broj jedan u Srbiji – utakmica u kvalifikacijama za Evropsko prventsvo između Srbije i Portugala našla se na petom, a meč između Crvene Zvezde i Bajerna na četrnaestom mestu.

REPRIZE, REPRIZE, REPRIZEReprizni program, sa kojim se najviše isticao RTS, postigao je iznenađujuće visoku gledanost koja ne opada bez obzira na neprekidno ponavljanje is-tih serija. Najgledanija reprizna serija u 2007. godini bila je Vruć vetar koju je 20. marta 2007. pratilo 23,1 odsto stanovnika Srbije, odnosno 45,7 ods-

Televizijski program u Srbiji

ŠTA TO GLEDATE BRE?

Prosečan stanovnik Srbije provede dnevno 289 minuta ili skoro pet sati ispred televizora. Srbi u proseku godišnje provedu 75 dana ispred televizora i spadaju u najveće televizijske zavisnike u Evropi. Šta je najgledanije, kada toliko vremena provodimo ispred televizora?

Branko KUBAT

25

DRUŠTVO

to onih koji su u tom trenutku gledali televizor. Druga po gledanosti je serija Bolji život koja je bez obzira na ko zna koliko ponavljanja (zvanično tri) zabeležila odličnu gledanost u februaru i martu. U februaru je Bolji život pratilo 23 odsto stanovnika Srbije, odnosno 46,3 odsto onih koji su gledali televizor. Poređenja radi, finale Evrovizije pratilo je 20,8 odsto stanovnika Srbije (46,2 odsto za televizorom), a doček Marije Šerifović je bio „za dlaku“ gledaniji sa 24 odsto stanovnika Srbije koji su pra-tili doček. Serije Policajac sa Petlovog brda, Kamiondžije i Porodično blago takođe su ostvarile značajnu gledanost ulaskom u 15 najgledanijih programa u mesecima kada su emitovane. Filmski program u Srbiji nije naročito kvalitetan i podaci za 2007. godinu to su i poka-zali. Najgledanija je bila premijera fil-ma Guča koja je emitovana 6. januara 2007. godine i koju je gledalo 22,4 ods-

to stanovnika Srbije (43 odsto ispred televizora). Na drugom mestu je bila legendarna (i mnogo puta reprizirana) Žikina dinastija 2 koju je gledalo 21,4, odnosno 49,7 odsto gledalaca 30. de-cembra 2007. U decembru 2007. od 15 najgledanijih emisija čak šest su bili filmovi iz „Žikine dinastije“ sa Gidrom Bojanićem!

ŠTA SE JOŠ GLEDA?Tokom cele 2007. godine u 15 najgle-danijih emisija ulazili su šou programi kao što su kviz Slagalica, Bingo, rialiti šou programi: 48 sati svadba, Sve za ljubav i Menjam ženu. Od serija na os-talim televizijama u 15 najgledanijih uspele su da se nađu Agencija za SIS, Ljubav, navika, panika, Ljubav i mržnja i Seljaci sa Pinka. Latinoameričke serije koje godinama „caruju“ na našim televizijama očigledno nisu to-liko gledane kao što se misli i samo je

Valerija u julu ušla u top 15 emisija na 10 mesto. Serija na engleskom nema u prvih 15 i možda se zbog toga naše televizije nerado odlučuju na njihovo emitovanje. Gledanost stranih filmo-va uglavnom je manja od 15 odsto, a najveću gledanost (18,1, odnosno 40,5 odsto) zabeležile su „Istinite laži“ sa Ar-noldom Švarcenegerom. Domaća pub-lika uglavnom voli akcione (i mnogo puta reprizirane filmove) pa su tako među najgledanijima bili i Transporter, Obeležen za smrt, Kralj škorpija, Leteća tamnica i Predsednički avion.Podaci pokazuju da je najizvikaniji program Veliki brat. Velik brat VIP se našao dva puta na listi 15 najgledani-jih – useljenje je gledalo 13,7 odnos-no 32,5 odsto gledalaca, a finale 15,2 odnosno 41,6 odsto geldalaca. Druga sezona Velikog brata je očigledno još više podbacila. Na listi se našao samo specijal „IN memorian“ posvećen pogi-

26

DRUŠTVO

nulim ukućanima. Njega je pratilo 21,4 odsto stanovnika Srbije, odnosno 41,1 odsto gledalaca. Od muzičkih emisija neprikosnoven je Grand šou, a pored Grand šoua i Zvezda Granda gledane su i Kursadžije i Policijska stanica.

SPORTSrbi su izgleda neizlečivi od fudbala ako se pogledaju podaci o gledanosti. Utakmice reprezentacije, Zvezde i

Partizana uvek ulaze u najgledanije. Kada se uporedi gledanost fudbalskih emisija sa tenisom, zvanično našim novim sportom broj jedan, dobija se iznenađujući rezultat. Teniski mečevi Jelene i Ane nijednom nisu ušli u prvih 15 po gledanosti, dok su utakmice Zvezde i Partizana redovno ulazile. Novak Đoković se pojavio tri puta na listi i to kada je igrao polufinale Vim-boldona sa Nadalom (petnaesto mesto u julu), finale Montreala sa Federerom

(četrnaesto mesto u avgustu) i finale US Opena protiv Federera (deveto mesto u septembru). U septembru je Đokovića u finalu gledalo 14,7 odsto stanovnika Srbije, odnosno 53,1 odsto ljudi kraj televizora. Od Đokovićevog duela sa Federerom bile su gledanije dve fudbalske utakmice reprezentacije (protiv Finske i Portugala), Zvezde Granda, serija Porodično blago, Bingo i Menjam ženu. Dnevnik 2 se podra-zumeva.

U NOVOJ GODININajgledaniji program u januaru 2008. bio je tv duel Borisa Tadića i Tomis-lava Nikolića koje je gledalo 31,4 odsto stanovnika Srbije, odnosno 59,8 odsto onih koji su gledali televiziju. Selo gori, a baba se češlja našla se na drugom mestu sa 31,0 odnosno 59,9 odsto gledalaca. Dnevnik 2 se našao na trećem mestu, a Novak Đoković na četvrtom. Njegovu pobedu na Australian openu pratilo je 23,7 odsto stanovnika Srbije, odnosno 59,8 odsto onih koji su gledali televiz-iju. Bez obzira na ovu visoku gledan-ost Novaka je ipak gledalo manje ljudi nego Zvezdu protiv Bajerna u oktobru. Najgledaniji film u januaru bio je Leteća tamnica sa Nikolasom Kejdžom. Ovaj film je 31. januara na RTS-u gledalo 18,8 odnosno 39,2 odsto gledalaca, što ne bi bilo čudno da 23. aprila 2007. taj isti film na istoj televiziji nije gledalo 14,0 odnosno 39,1 odsto gledalaca! Repriziranje se očigledno isplati.

IZAÐITE NAPOLJENapisan je veliki broj radova o tome kako televizija zaglupljuje, a zdravst-vene posledice dugog sedenja pred ekranom su nam verovatno odavno poznate. Svako ima pravo izbora i da gleda šta hoće i koliko puta to hoće. Kod nas je očigledno veoma popularno gledanje repriza, domaćih serija i fud-bala i teško da će televizije promeniti programsku šemu u budućnosti. Nije važno da li je u pitanju Veliki brat, Bela lađa ili Grand šou - činjenica je da previše gledamo televiziju. Za promenu bi mogli da isključimo tele-vizor, prošetamo, čitamo, bavimo se sportom ili da izađemo sa voljenom osobom. Ako ništa više možda ćemo videti nešto novo.

NAJGLEDANIJE EMISIJE U 2007. GODINI

Naziv emisije Kanal Datum AMR% SHR%

Serija: Selo gori, a baba se češlja RTS1 10. mart 33,6% 64,9%

Serija: Bela lađa RTS1 14. januar 28,0% 54,9%

Serija: Bela lađa RTS1 18. mart 27,4% 53,4%

Serija: Selo gori, a baba se češlja RTS1 22. decembar 26,9% 53,5%

Fudbal: Srbija - Portugal RTS1 28. mart 26,7% 54,9%

Serija: Bela lađa RTS1 25. februar 26,7% 51,6%

Serija: Bela lađa RTS1 1. april 26,1% 52,1%

Serija: Ono naše, što nekad bejaše RTS1 18. novembar 25,2% 48,1%

Finale Zvezda Granda PINK 15. septembar 25,6% 64,3%

Dnevnik 2 RTS1 22. decembar 25,1% 52,3%

Grand narodno veselje PINK 31. decembar 25,0% 49,7%

Dnevnik 2 RTS1 18.mart 24,9% 52,9%

Dnevnik 2 RTS1 5. februar 24,5% 53,4%

Crvena Zvezda - Bajern RTS1 25. oktobar 24,4% 51,7%

Dnevnik 2 RTS1 29. januar 24,3% 52,8%

AMR – procenat stanovnika Srbije koji su gledali emisiju; SHR – procenat onih koji su gledali emisiju a u vreme njenog emitovanja su gledali televiziju

Dokazali smo da smo šampioni licemerja koji trabunjaju o međunarodnom, moralnom i istorijskom pravu iako nas

u stvari nešto drugo muči: nagomi-lane tranzicijske frustracije i želja za boljim životom. Doduše, ni prethodne demonstracije koje su dobijale sertifi-kat progresivnosti – 9. mart, 5. okto-bar – nisu baš bile toliko miroljubive ni humanističke po svom sadržaju, iako nam romantika prosvećenih slo-jeva to nalažeAko se išta moglo naučiti od tog febru-arskog hepeninga, onda su to dve lek-cije: Adidas je Srbija, sila jača od izloga. Cela državna mašinerija je pokrenuta u ime sabornosti, srpstva i pravde (sporazum o SSP). Želja da se privuče pažnja svetskih novinara i televizija je još jednom pokazala da smo eksperti u organizovanju manifestacija i dele-giranju za to potrebne kritične mase. Bio je tu i državno dekretiran neradni dan, autobusi iz svih delova zemlje, kao i dve grupe stanovništva kojima se iz raznih razloga najradije manipuliše, naime penzioneri i srednjoškolci - uvek dobrodošla manevarska masa u svim režimima. Stranim novinarima je servi-ran spektakl, mnogo bolji od onog koji su očekivali. Videli su uzavrelu masu mladih ljudi koja ruši sve pred sobom, pri tom uvek misleći na to da ugrabi do-bro parče na zimskoj rasprodaji. Koliko god se inače dičili prisustvom stranih novinara koji izveštavaju o našoj mizeriji (model: “Čak sedam svetskih tv-kuća je izveštavalo/govorilo o izborima/sahra-ni/ubistvu/domaćem spektaklu XY“), ovog puta nas je upravo ta opsednutost svetskim javnim mnjenjem naterala da sebi damo medijski autogol. Dokazali smo da smo šampioni licemer-ja koji trabunjaju o međunarodnom, moralnom i istorijskom pravu a da nas

u stvari nešto drugo tišti: nagomilane tranzicijske frustracije i želja za boljim životom – materijalnim standardom.Nije to bio samo proletarijat iz ruralnih predela, već i gradski sinovi i kćeri. Do-kazali smo i minucioznu podelu rada; prvo svi zajedno na sabornom mitingu, posle toga je gospoda krenula ka crkvi da blagosiljaju i daju duhovnu potporu omladini koja je rešenje kosovskog pi-tanja uzela u svoje ruke.U sudbonosnim trenucima potrebno je jedinstvo! Pitanje je međutim ko određuje jedinstveni cilj? Vlast. Uvek kad se zaljulja državni brod dobar deo medija ( a bogami i običnih ljudi) počnu da maštaju o narodnoj slozi. Prvi korak je (inače pogrešno) zapažanje kako su “drugi uvek složni, dobro organizovani“ a naredni je insistiranje na jedinstvu protiv spoljašnjeg neprijatelja. Elimi-nacija bilo kakve rasprave o sredstvima politike na unutrašnjem planu uzima se kao nusprodukt postignutog slaganja o državotvornim pitanjima. To je uvek i dobra prilika da se pred očima javnosti neprimećeno provuče i po neka bitna odluka bez otpora. Rafinerije delimo sa braćom Rusima, kolektivna mizeri-ja ostaje u društvenom vlasništvu. U takvoj atmosferi i obijanje prodavnica postaje patriotski čin. Mango i MacIn-tosh, Canon i Kappa: vaskoliko srpstvo je odavno izulo opanke, ipak je red da otimanje Kosova bar doživimo u novim patikama. Retko kad su manifestacije narodnog gneva kao metu imale samo istaknute simbole neprijatelja, uvek strada i bar neki obližnji butik ili pro-davnica. Beirut 2006., Beograd 2008... putujuće pozorište lažnih patriota i big-otnih pravovernika se nastavlja. Nije tu Beograd nikakav izuzetak niti do-kaz genetski urođene agresivnosti u Balkanaca. To je ujedno i jedina dobra vest. Loša vest: latentna podrška koju

su pružali državni organi. Dovoljno je pročitati izjave koje su zvaničnici davali ovih dana, izražavajući u naj-manju ruku strpljivo razumevanje za incidente sa početka nedelje. Uzmimo samo čačansku školu demokratije™ gospodina Ilića ili ingenioznost iz-vesnog Branislava Ristivojevića koji Amerikancima koji se - pozivajući na međunarodno pravo - žale na nedo-voljnu zaštitu koja je pružena ambasadi SAD-a poručuje:“ Vi ste prvi prekršili međunarodno pravo, njak!“ (upor. John Rambo: “They drew first blood!“) U toj izjavi je sažeta sva ograničenost i način razmišljanja domaće političke elite: Tako vam i treba! Veruje li iko da naši izabrani predstavnici naroda nisu osećali bar skrivenu satisfakciju zbog urnisanja stranih ambasada? Istini za volju, Amerikanci bi najbolje trebalo da znaju da su ambasade u Beogradu “vruće tle“ (pitajte Kineze), ali to ovu državu ne lišava odgovornosti za apso-lutnu bezbednost i neprikosnovenost diplomatskih predstavništava. Ko se iole razume u međunarodne odnose, shvata težinu dotičnih incidenata. Well done mister K! Naravno nisu ni drugi anđeli, jasno da ne treba skakati od radosti što se odvaja deo teritorije ove zemlje niti prenebregnuti ulogu drugih država u toj priči koje još jed-nom dokazuju da i dalje važi poruka koju su Atinjani uputili nestašnim Mel-janima: “Jaki čine ono što moć mora da čini, a slabi trpe ono što moraju“. Pi-tanje je samo ko će se još ložiti na našu legalističku priču. Dok cenjeni čitalac smišlja nove argumente za našu stvar, evo dva praktična saveta za naredno vreme: 1) Pitajte slobodno ljude koliko su platili nove patike 2) Predložite da se Bečka konvencija o diplomatskim i konzularnim odnosima uvrsti kao aneks u sveti kanon Rezolucije 1244.

Slobodan BRITVECE-mail: britvec@my.beocity.net

NOSITE KOSOVO, NE DAMO PATIKE!

28

DRUŠTVO

SUROVA REALNOST“Idemo kući kada nam šef to dozvoli. Radimo skoro ceo dan i ništa nam nije plaćeno prekovremeno. Naš šef maltre-tira mlade žene i preti im da im neće isplatiti dnevnicu ako ne budu intimne s njim. Ako odbiješ da radiš prekovreme-no, dobiješ otkaz. Nije nam dozvoljeno da pričamo jedni s drugima.”- priča Ra-zia, tekstilni radnik u Pakistanu.U globalizovanom svetu 21. veka ovakve i slične priče bi trebalo da su daleko od realnosti. Nažalost, tekstilna industrija i dalje predstavlja jedan od najsurovi-jih sektora, kako prema ljudima tako i prema okolini. Iako se može reći da je modna industrija obezbedila veliki broj radnih mesta u zemljama koje su ekonomski nerazvijene, vrednost tog poduhvata nije predstavljena na pravi način. Zaposleni su fizički i psihički maltretirani, kao i nedovoljno plaćeni. Na primer, u Bangladešu je minimalna mesečna plata 13.2 američka dolara, što je dva i po puta manje nego pre de-set godina. Radnici formiraju radničke

sindikate koji preduzimaju akcije u nji-hovo ime. Na prvi pogled ovo deluje optimistički, ali su pripadnici tih sin-

dikata izloženi pretnjama čelnika mod-nih industrija, koje neretko dovode do teških fizičkih obračuna i ubistava.

Koliko moda utiče na naše živote

EKSPLOATACIJA RADNIKA U MODNOJ INDUSTRIJI

Modna industrija je jedna od najunosnijih u svetu. Potrošači potroše oko 1 billion američkih dolara na kupovinu odeće, gde se oko trećina prodaje odnosi na Zapadnu Evropu, jedna trećina na Severnu Ameriku i jedna četvrtina na Aziju. Proizvodnja odeće se uglavnom obavlja u Aziji, Severnoj Africi i delovima Južne Amerike. Reč je o radnicima Trećeg sveta koji su izloženi prekomernom radu bez odmora, izgladnjivanju, seksualnom zlostavljanju, ucenjivanju i drugim nehumanim radnjama.

Kako poslodavci vide svoje zaposlene

Maja Šukara

29

DRUŠTVO

ŠTA SE KRIJE IZA TVOJIH PATIKA?Krenućemo od primera čuvene kom-panije za proizvodnju sportske opre-me -Nike. Zasto baš od njih? Razlog je to što ova kompanija važi za eksplo-atatora radnika bez imalo skrupula kada je u pitanju modna indrustrija. Nike patike se prave u Kini, Vijet-namu i Indoneziji, ali ono što je za-nimljivo jeste da ova kompanija nema nijednu svoju fabriku za proizvodnju u ovim zemljama, već ima ugovore sa različitim vlasnicima fabrika. Na ovaj način, Nike izbegava odgovornost za uslove rada u njima. Vrlo lukavo, zar ne? Nike patike se prodaju za oko 150 američkih dolara, dok su radnici plaćeni oko 1.60 dolara na dan (oko 48 dolara mesečno). Radi se od 10-12 sati, 7 dana nedeljno, radnici su premoreni, maltretirani, izgladnji-vani i izloženi zagađenju. Prosto je neverovatno da jedna kompanija koja zarađuje 8,7 biliona dolara ne može ili ne želi da obezbedi svojim radnicima normalne uslove rada i bolje plate. Ali to nije slučaj samo sa Nike-om. Odmah iza njega su Adidas, Puma, Reebok i Umbro. Nihove fabrike su većinom u Kini i Pakistanu, a neke se nalaze i u Bugarskoj. Radnici dobijaju dnevnicu koja iznosi do 2 dolara, a radni uslovi su nebezbedni i nepraved-ni. Disney, filmska industrija, između ostalog proizvodi i odeću sa likovima iz svojih filmova. Njihova fabrika se nalazi na Haitiju, gde radnici za proiz-vedenih 50 Pokahontas majica na dan dobiju 4 centa. Pored toga što dobiju mizernu platu, radnici su u prevelikoj meri izloženi seksualnom zlostavljan-

ju. Komparativni troškovi za Disney su 0.7% plate, 99.3% profit.

DECA KAO ROBOVIDeca od koje se očekuje da budu nas-mejana, vesela i zdrava, koriste se na najgore moguće načine od strane gi-gantskih kompanija. Ove kompanije eksploatišu decu u takoreći svim zem-ljama Trećeg sveta, gde su loši uslovi školovanja i samog odrastanja. U Indiji je 2004. godine otkriveno da američki maloprodajni lanac Gap Inc. koristi decu kao radnu snagu. Svakodnevni izveštaj je ukazao na to da deca, ne stari-ja od 10 godina, rade od zore do kasnih večernjih sati u uslovima koji su mor-bidni. Oni koji su plakali, bili su udarani ili im je u usta gurnuta čarapa umazana uljem. Nakon ovog slučaja, procenjeno je da se preko 60 miliona dece u Indiji koristi kao radna snaga. Zastrašujuća je činjenica da je u osiromašenim de-lovima Indije moguća kupovina dece za 12.50 dolara. Druge kompanije, koje su takođe upletene u afere vezane za korišćenje dece, su H&M, Ralph Lau-ren, Tommy Finger, Wal-Mart itd.

ETIKA NA PRVOM MESTUNe živimo u 19. veku i vremenu eksp-loatatorskih industrijalaca, ali se iz-gleda i dalje tako ponašamo. Naravno ne svi, samo neki najmoćniji. Oni su ignorisali trgovinsku etiku, ne poštuju zakone o radnoj snazi i ne pridržavaju se organskih standarda. Na primer, pamuk koristi 25% najotrovnijih pes-ticida u svetu što izaziva trovanje krvi, a u krajnjim slučajevima i smrt kod radnika. Tu smo i mi, potrošači, koji se takođe ponašamo neodgovorno i

neetički. Postoji skoro 100 različitih etiketa koje se odnose na organske i socijalne standarde. Potrošač može na različite načine da podrži kampanju u borbi za fer trgovinu (fair trade), ali je dovoljno i samo da pre kupovine odeće pogledamo etiketu i već smo pokazali da možemo da se ponašamo kao etički potrošači.Trenutno ne postoji fair trade etiketa koja pokriva ceo proces proizvodnje u tekstilnoj industriji, ali

se očekuje da će biti razvijena nared-nih godina. Međunarodna asocijacija fer trgovine (The International Fair Trade Association) je međunarodni lanac organizacija (kompanija) koje se bave trgovinom odeće i tekstila. Ovo udruženje je razvilo devet standarda koje kompanija mora da ispuni kako bi se registrovala kod njih i dobila pravo da koristi fair trade logo. Standardi podrazumevaju izbegavanje ekonom-skih gubitaka, odgovornost, izgrad-nju kapaciteta, promociju fer trgovine, poboljšanje položaja žena, nekorišćenje dece kao radne snage, poboljšanje rad-nih uslova, očuvanje životne sredine

i uspostavljanje fer cene. Druge or-ganizacije, kao što su Međunarodna organizacija rada (The International Labour Organization, ILO) i The Ethi-cal Trading Initiative (ETI), promovišu međunarodne radne standarde, bore se za prava radnika i ohrabruju zemlje da se više zalažu za svoje radnike.

Nike patike se prodaju za oko 150 američkih dolara, dok su radnici

plaćeni oko 1.60 dolara na dan (oko 48 dolara

mesečno).

...pamuk koristi 25% najotrovnijih pesticida

u svetu što izaziva trovanje krvi, a u krajnjim

slučajevima i smrt kod radnika.

Proizvodnja koje svet nije svestan

30

DRUŠTVO

MonopolList: Zbog čega i kako si odlučio da se prijaviš za učešće u “Evropskom licu” ?Nikola Milivojević: Još kad sam bio osmi razred osnovne škole radio sam kratko vreme kao voditelj dečije emisije na Radio Televiziji Srbije, tako da sam već tada pokazao naklonost ka voditeljs-koj profesiji. Na ovo takmičenje me je tetka nagovorila da se prijavim, a prit-

om je sve izgledalo kao jedan ozbiljan projekat gde može mnogo stvari da se nauči. Za mene je posebno bilo važno da se oslobodim treme od scenskog nastupa kao i da proverim kakve su moje mogućnosti u bavljenju voditeljs-kim poslom.

ML: Da li si imao prethodnog scen-skog iskustva i ako jesi kako ti je ono pomoglo da se pripremiš?NM: Moje prethodno scensko iskust-

vo nije baš zavidno. Pored već po-menutog voditeljskog posla, jedno kratko vreme sam se bavio maneken-stvom i učestvovao sam na jednom međunarodnom takmičenju u javnom govorništvu na engleskom jeziku. Moram da kažem da se nisam nimalo pripremao za “Evropsko lice”, osim možda psihički, jer jednostavno nisam znao šta me čeka i šta će da se traži kako

od mene tako i od drugih učesnika. Mislim da je to i bila želja organizatora, koji su tražili prirodnost i spontanost od nas.

ML: Kakvu saradnju si imao sa osta-lim učesnicima “Evropskog lica” i uopšte organizatorima ovog projek-ta?NM: Sa ostalim učesnicima sarad-nja je bila odlična od samog starta takmičenja. Držali smo se zajedno

EVROPSKO A NAŠE

Na nedavno završenom takmičenju za voditelje Beovizije i Evrovizije učestvovao je i apsolvent Ekonomskog fakulteta, Nikola Milivojević. U razgovoru za MonopolList otkriva nam svoje utiske o projektu “Evropsko lice” i svoj put do finala…

Intervju vodila Matea RAKIĆ

Intervju sa Nikolom Milivojevićem

31

DRUŠTVO

i podržavali jedni druge, pogotovo što smo imali ogromnu tremu na početku i strah od neizvesnog. Kao

vojnici u ratu, bili smo svi u istom sosu. Što se tiče organizatora, ako zanemarimo neke propuste u komu-nikaciji, mogu da kažem da je sarad-nja bila korektna.

ML: Kada se setiš sebe i svojih plano-va pre šest meseci, gde si sebe video? Da li si zamišljao sebe kao ekonomi-stu ili si potajno priželjkivao učešće u ovakvom projektu?

NM: Moram da priznam da nakon što sam se prijavio za takmičenje krajem avgusta, više uopšte nisam razmišljao

o njemu. Moje ambicije su išle u nekom drugom pravcu. Za početak sam imao cilj da što pre diplomiram kako bih mogao da krenem nešto da radim. Tada sam već imao zaka-zanu praksu u jednom preduzeću. Međutim, sve je krenulo u drugom smeru, ka kamerama i mogućem radu na nacionalnoj televiziji. Mislim da nisam pogrešio kada sam se prijavio na ovo takmičenje.

ML: Ulazak u finale sa partnerkom Milicom Babić je veliki uspeh, da li si na početku razmišljao o finalu i ukoliko stigneš do njega kako će to uticati na tvoju dalju karijeru?NM: Na početku nisam razmišljao o fi-nalu. Međutim, kako je takmičenje od-micalo tako mi je raslo samopouzdanje i želja da dodjem do finala. Jednosta-vno vremenom sam upoznao konku-renciju i shvatio da imam svoju šansu. O uticaju na buduću karijeru nisam ni stigao da razmišljam do skoro. Na kraju takmičenja dobio sam poziv od čelnih ljudi RTS-a da radim kod njih, što je i bio glavni cilj.

ML: Koji su tvoji dalji planovi? Brza slava voditelja zabavnog programa ili postepeno kaljenje u informativ-noj rubrici?NM: Prvo diploma Ekonomskog fa-kulteta, pa kasnije rad na televiziji. Opredelio sam se za ekonomske teme u informativnom programu. Mislim da je to pravi put za mene, s obzirom da že-lim da učim i postepeno gradim svoju karijeru. Logično, jer sam se i opredelio da studiram ekonomiju, a za nešto po-red toga ni sam ne znam, moji planovi su vrlo fleksibilni.

ML: Pevačka karijera, možda?NM: Volim da pevam, ali nisam sigu-ran da bih od toga da pravim karijeru. Možda neki javni nastup ako se ukaže prilika, ali bih radije pevanje zadržao kao hobi.

ML: Šta bi poručio svima koji žele ali nemaju hrabrosti da se prijave za učestvovanje u ovakvim i sličnim projektima?NM: Mislim da je važno da znate šta želite i da odredite neke prioritete. Na-dam se da će ovakvih projekata biti i ubuduće. Smatram da je učestvovanje u takvim projektima dobra prilika da se provere lične sposobnosti i talenti. Važ-no je napraviti onaj prvi korak - prijaviti se, pa tek onda razmišljati o sledećem. Uvek će biti onih koji će kritikova-ti ovakva takmičenja kao i takmičare, misleći da bi i oni mogli da stignu do finala, pa ih ja ovom prilikom pozivam da se zaista prijave i pokušaju. Ne može biti ambiciozan onaj ko sedi skrštenih ruku.

32

Eto tako, navrši joj se i osamdeseta godina života, a ona je i dalje živela u jed-nom te istom selu. Nikad ni makac iz njega. A što joj je pa selo, petnaest kuća i četrdeset ljudi, sve starci i starice. Jedne večeri, a sigurno je to bilo negde pred kraj njenog života, ona se zagledala u ravni-cu i pomislila: ,,Čudni su putevi Gospodnji! Život moj nadmaši svačiji san. Kada je ono davno sva naša momčadija otišla u rat, a ostao samo blentavi Rade, nije ni slovo mogao

izgovoriti. Sve smo ga zavitlavale, mi devojke. Hajde Rade reci ovo, reci ono, terale ga da izgovori neku tešku reč. On samo gleda u nas, a duša mu plače. Duša… Vratiše se naši momci, devojke se poudavaše. Udade se i ja! Eto… Jedno sig-urno znam, i dan dan-aske je moja ljubav ostala najveća!“ Sećanje joj je presekao davno poznati glas: ,,S-s-s-sen-o s-s-s-am s-s-k-u-u-u-p-p… Ž-e-e-n-n-o volim te!“

THE NIGHT I COULDN’T STOP CRYING - Hoćeš li da te vodim među ljude ili želiš da odemo negde gde ćemo biti sami? – pitao sam je. - Negde gde ima puno ljudi! – rekla mi je veselo. Dok smo hodali Kalemegdanom hodala je tako da nisam mogao da je stignem. - Knjige? Za razliku od tebe ja sam postala slobodna - prokomentarisala je pogledavši u gomilu knjige koje sam držao pod miškom. - Dokle ostaješ? – pitao sam je zaostajući par koraka iza nje. - Do večeras – odgovorila je ne osvrćući se.

Vrtela se na zalazećem suncu osmehujući se prolaznicima. Iznenada me je pogledala. Sažaljivo. Kada sam se vratio u svoj stan sunce još nije zašlo. Upalio sam sveću i čitao knjigu nekog nepoznatog, zaboravljenog pisca. Najbolji lek za očaj je navući preko lica masku gluposti. Ja sam tako pronašao svoju ženu... Možda Hranislav Boretić i nije bio pisac, po-mislio sam. Možda je bio autolimar, dok mu je pisanje bila samo zabava. Uključio sam ra-dio. Dok su noćne vesti krčale, gledao sam u sveću i plakao.

Branko ĆurčićRođen 8. septembra 1980. godine u Somboru, gde je završio Gimnaziju ,,Veljko

Petrović’’. Apsolvent je Opšte književnosti i teorije književnosti na Filološkom

fakultetu u Beogradu. Zastupljen je u

antologijama Najkraće priče (od 2003 – 2006.

godine), te u zbornicima kratke priče Donja strana priče, Vrata moje priče i Alisa u zemlji priča (sve

u izdanju izdavačke kuće Alma), časopisima za

književnost Akt, naučnu fantstiku Emitor, knjizi

Najbolje priče iz reda za vize i internet portalu

Litkon.org. Prvi je dobitnik nagrade

,,Ðura Ðukanov’’ biblioteke ,,Jovan Popović’’ iz Kikinde,

koju mu je dodelio žiri u sastavu Srđan V. Tešin,

Slobodan Vladušić i Vladimir Gvozden, za

najbolju zbirku pripovedaka autora mlađeg od 30 godina

pod nazivom Vetrenjača.

33

„Beograd je rasut na sve četiri strane sveta. Čeznem da jed-noga dana svi ovi Beogradi budu na okupu”

Momo Kapor

„Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promen-ljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom stude-nom raskoši; i za letnjih olu-ja kada se celo pretvori u je-dan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u je-sen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog sve-ga što ne bi trebalo da bude. Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustin-jske vizije, a zimi prigušeni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba go-dine vrlo su česti dani kad se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, među rekama pod Beogradom, odbije čak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven

sjaj po razasutoj varoši. Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava.“

Ivo Andrić

„Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.“

Duško Radović

,... došavši, nađoh najkras-nije mesto od davnine, prev-eliki grad Beograd, koji je po slucaju razrusen i zapusteo, sazdah ga i posvetih Bogo-materi ...“

Despot Stefan Lazarević

„Nad Beogradom sunce sja kao da nikad neće zaći. Ali kad stane da zalazi, gasi se kao žeravka u vodi. Izgleda mi kao da ne zalazi sunce, nego i zemlja s njim. Potone zajedno sa suncem i modra gorska kosa u daljini, a za-tim počne da se gubi i srem-ska ravnica, da se savija kao naslikano platno.“

Ivo Andrić

„Još ponegde u Beogradu postoje tarabe, a uz tarabe raste korov jakog, oporog mirisa... Gugutka guguče na grani divlje kruške, a zalu-tali poljski miš beži od straha ili gladi... Sve to još postoji negde, u nekoj ulici bez ime-na i kući bez broja... Zakačilo se kao čičak za nogavicu velegrada i putuje vremen-ima i prostorima kojima ne pripada.“

Duško Radović

Ti, medjutim, dises, u noc-noj tisini, do zvezda, sto kazuju put Suncu u tvoj san. Ti slusas svog srca lupu, u dubini, sto udara, ko stenom, u mracni Kalemegdan. Tebi su nasi boli sitni mravi. Ti biser suza nasih bacas u prah. Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi, u koju se mlad i veseo zagle-dah. A kad umorno srce moje ucuti, da spi, uzglavlje meko ces mi, u snu, biti, Ti.

Miloš Crnjanski „Lament nad Beogradom“, deo

REKLI SU O BEOGRADU

34

MOZAIK

AUSTRIJA I BEČPosle noćne vožnje i svih graničnih peripetija konačno ste na tlu Evropske unije. Prepodnevni obilazak Belve-dera i centra Beča, tzv. Ringa u kome su smeštene sve najbitnije građevine austrijske istorije ostaviće vas bez daha – dvorski kompleks Hofburg, zgrada novog Parlamenta u neoklasičnom stilu, stari parlament Rathaus u gots-kom stilu, Opera... Muzička preston-ica Evrope, bar kada je reč o klasičnoj muzici, ima toliko toga što treba pogle-dati. Svaka ulica i zdanje u Beču imaju neku priču, ali zbog nedostatka vre-mena moraćete da napravite prioritete ili ponesete udobne patike i žrtvujete šoping. Naš savet vam je opcija B, jer Beč to zaslužuje. S ovim izborom ćete se često susretati i kasnije tokom puta.Prvi utisak, koji može čak izazvati šok, jeste prisustvo konja upregnutih u kočije u najužem gradskom jezgru i jak miris koji ostavlja u nozdrvama. Duh monarhije oživeće za „samo“ 70€ u vožnji kočijama koje vuče par lipicane-ra. Često ćete nailaziti na neki most ili parče Dunava. Pametni Austrijanci su u strahu od poplava ispresecali Dunav kanalima i tako ga zauvek ukrotili. Na glavnom gradskom trgu Štefanplace uzdiže se katedrala Štefandom sa nest-varno visokim tornjem od 137 m na koji se možete popeti uskim kružnim

stepeništem za 3€. Od Štefanplaca do Opere vodi Kartnerštrase, najpoznati-ja pešačka zona u Beču sa mnoštvom kafea i izloga poznatih robnih marki. Ako baš ne možete da odolite kupo-vini predlažemo vam Marijahilfer štrase, ispod muzejske četvrti, gde se ,,krpice“ mogu nači po popularnim ce-

nama. Muzejska četvrt je po bogatstvu sadržajem skoro grad za sebe. Hotel je nešto što će ostaviti poseban utisak na vas. Ovo će vam biti ujedno i najbolji smeštaj tokom ekskurzije, u duhu poslovice ,,što južnije to tužnije“. Na meniju švedskog stola biće i autentični austrijski Kuglof, hleb-kolač. Zato uživajte, ali se ne opuštajte previše

jer imate nepuna dva dana za upozna-vanje sa nekada najmoćnijom evrop-skom prestonicom. Gradski prevoz, koji ćete morati da koristite drugog dana svoje posete, sastoji se iz metroa koji saobraća po centru grada. Linije su označene slovom U (underground) i različitim bojama toliko dobro da je go-tovo nemoguće izgubiti se. Za vožnju po centru koristite liniju U2. Do mes-ta na periferiji (kao što je hotel) vozi poseban nadzemni metro. Pitanje pre-voza rešićete lako kupovinom dnevne karte (košta oko 5€) na automatu na samoj stanici. U centru grada možete uhvatiti tzv. Hop On-Hop Off autobus koji vas uz priču vodiča vodi u obilazak, a sat vožnje košta 13€. Ako se zadesite u vreme vikenda videćete kako Bečlije zaista cene svoje slobodno vreme – centar grada je prazan jer su svi u vik-endicama na obodu grada, biciklističke staze vrve, a oni koji su pak ostali u gradu uživaju na zelenim površinama slobodni kao na plaži. Kiosci sa brzom hranom sa svih geografskih meridijana probudiće vam apetit čak i ako niste gladni. Kebab, tortilja, giros, pica, mor-ski plodovi, Italijani koji vas dozivaju na pravi italijanski sladoled, sve na dohvat ruke, ali i austrijske poslastičarnice koje nude saher tortu. Turisti tradicionalno hrle u prodavnice sa mocart kuglama, ali njih ima toliko da se ne smete za-

Groznica pred apsolventsku ekskurziju

DO BARSE I NAZADZa razliku od svojih evropskih vršnjaka koji najviše putuju u periodu izmedju dvadesete i dvadesetšeste godine, koristeći razne studentske povlastice kako bi se upoznali sa mozaičnom evropskom kulturom, većina srpske omladine nije u toj mogućnosti, tako da apsolventska ekskurzija izgleda kao dobra šansa da osete “sunce tuđeg neba”. Kako apsolventska ekskurzija nije isključivo pravo apsolvenata, tako i ovaj tekst nije nešto što ostali treba a priori da preskoče. Putovanja su poseban začin života, prema tome zašto da ne saznate kako da svoj život kvalitetno začinite. Pred vama je putovanje dugo 5 000 km, a vremena malo. Nije na odmet pripremiti se unapred. Uz našu pomoć, naravno.

Trg Svetog Marka - Venecija

Milica BOŽANIĆ

35

MOZAIK

letati, baš kao što ni svaki burek u Beo-gradu nije burek, ista je priča i sa ovim čokoladnim poslasticama. Ono čime se Beč naročito može pohvaliti je kvalitet „česmovače“ koja se u bečke česme sliva pravo s planina, tako da u njih ne treba sumnjati ako vas žeđ sustigne na ulici. Čuveni park Prater se nalazi nešto dalje od centra tako da morate dobro iskalkulisati svoje vreme ako želite da ga obiđete. Za kraj, pred napuštanje Beča, očekuje vas obilazak dvorskog kompleksa Šenbrun. Što je za Francuze Versaj to je za Austrijance Šenbrun. Kompleks ima ulaze sa nekoliko strana, sastoji se iz ogromnog parka, u koji Bečlije dolaze radi rekreacije ili s knjigom pod miškom, lavirinta od žive ograde, staklene bašte i Zoo vrta. Obilazak unutrašnjosti dvorca košta 12€.

FRANCUSKA – KAN I NICABudite se na Azurnoj obali, ali ne u

luksuznom hotelu Mediteran Palas već na staklu prozora autobusa. Pred vama su Kan i Nica. Kan se proslavio zahvaljujući filmskom festivalu i fes-tivalska palata sigurno izgleda intere-santno u maju kada po crvenom tepihu Kroazetom šetaju filmske dive. U os-talim delovima godine je samo velika siva zgrada. Naši turisti posebno ostaju fascinirani činjenicom da u njenoj bi-lizini postoji Srpska ulica (Rue des Ser-bes). Nica je kao i svi veliki lučki gra-dovi mešavina svega i svačega. Glavna ulica uz obalu izgleda glamurozno, sa luksuznim hotelima i pansionima duž šetališta u kojima, oni koji to sebi mogu da priušte, zapravo žive. Međutim, ako se odvojite od Engleskog šetališta iliti Promenade bilo kojom od sporednih ulica videćete ono pravo, svakodnevno, obično lice Nice. Pekare sa domaćim hlebom, piljare, frizerski saloni i agen-cije za nekretnine kao da su sve čime se ljudi ovde bave. Ipak, sve je nekako

ljupko, intimno, tako francusko. U gradu postoji živopisna Ruska crkva, pa se potrudite da ugrabite popodne i prošetate gradom. Veliki je broj imi-granata iz afričkih zemalja, što crnih što belih, tako da ipak imajte oči na po-tiljku.

NAJZAD ŠPANIJAStižemo do cilja iz naslova, a zapravo smo na poluvremenu. Sve one koji san-jaju Barselonu moramo razočarati jer se smeštaj nalazi u letovalištu Ljoret de mar na Kosta Bravi (što znači Divlja obala) 70 km od Barse, što znači ništa od noćnog provoda u prestonici Kata-lonije. Ostaju vam dnevne posete koje organizuje agencija: obilazak Sagrada Familije, Olimpijskog sela na brdu Monžuik i stadiona Nou kamp, Gaudi-jevog parka itd. A da biste ugrabili nešto više od toga toplo vam savetujemo da preskočite obilazak bašte kaktusa i vin-skog podruma, poranite ujutro, pravac autobuska stanica u Ljoretu i celodnev-ni izlet do Barselone u sopstvenom aranžmanu. Svaki grad ima svoju Knez Mihajlovu, pa tako i Barselona. Ono odakle svi turisti počinju svoju avanturu - Ram-bla. Penje se od mora i Kolumbovog spomenika sve do Plasa Katalunje, starog gradskog centra na kome se na-lazi enormno velika robna kuća Korte Ingles. Rambla je podeljena na severni i južni deo, a srednju tačku označava teatar Licej. Razlika između severnog i južnog dela je naročito uočljiva uveče, kada se južni deo pretvara u zonu crvenih fenjera. Ako krenete peške Ramblom ka Plasa Katalunja, nešto pre Liceja s desne strane naići ćete na ulicu Feran i Gotsku četvrt poznatu po barovima, restoranima i prodavnicama. Jedno jako živopisno mesto u kome se lako možete izgubiti. Na njenom kraju nalazi se trg Sv. Hajmea gde nedeljom možete uživati u folklornim igrama. Iza trga nalazi se veličanstveni park Sitad-ela u kome se mozete odmoriti, a ulaz je besplatan.Dijagonala je najveća ulica koja seče grad na dva dela. Od Plasa Katalunje i završetka Ramble do Dijagonale vodi ulica Grasia u kojoj se nalazi Gaudi-jeva Kasa Mila. Gaudijev kreativni duh obavija čitav grad i svuda se može prepoznati njegov uticaj. Na žalost

Kolumbov trg - Barselona

36

MOZAIK

broj turista koji dolaze na hodočašće Gaudijevom liku i delu toliko je velik da najčešće morate čekati u redu više od pola sata da biste kupili ulaznicu. Najveći deo Barselone može se razgle-dati pešice, ali ako ste u žurbi i želite što bolje iskoristiti slobodno vreme na ra-spolaganju vam je gradski prevoz. Kar-ta za pojedinačnu vožnju košta 1,3€, ali ako ćete koristiti prevoz vise od 6 puta, ili putujete sa prijateljima, isplativije je da kupite elektronsku karticu T10 - komplet od 10 metrobus karata koji košta 7,2€. Karte važe i za metro i za au-tobus. Linije su obeležene bojama tako da se stranci lako snalaze. T10 komplet važi za Zonu 1 koja pokriva gradski centar. Razlika u odnosu na naš grad-ski prevoz je ta što sa jednom kartom možete presedati i menjati linije pod uslovom da ne napuštate zgradu me-troa i vožnja traje manje od 75 min. Ako ugrabite malo vremena svratite na gradsku plažu Barselonetu i popijte koktel na nekoj od terasa mnogobro-jnih kafića.Za gurmane putovanje u Španiju će biti posebno uživanje jer je nacionalna kuhinja ove zemlje zaista specifična. Sem opštepoznate paelje (koja ima puno varijacija – sa piletinom, sa povrćem, sa morskim plodovima), pro-bajte i gaspaćo - hladnu čorbu od parad-ajiza, tapase (Španci su umetnici onoga što se kod nas zove meze) i omiljenu špansku poslasticu ćuros (nešto nalik

našim piroškama i uštipcima, ali se jedu sa čokoladom). Pored svima poznate sangrije, Španci imaju niz nacionalnih pića i koktela – mohitos, kukaraćas, tinto de verano (mešavina crnog vina i fante). Cene drastično variraju tako da se potrudite da nađete neku sredinu. Na ulici su Španci veoma bučni. Pričaju mnogo, glasno i pri tom gestikuli-raju. Devojke, nemojte se iznenaditi ili uvrediti ako vam neznanac na ulici nešto dobaci jer je to uobičajeno i deo je svakodnevne komunikacije.

VENECIJA ZA KRAJVenecija kao poslednja stanica. Duždeva palata, most uzdisaja, bazilika i toranj Sv.Marka, Santa Marija dela Salute... Potpuno nestvaran doživljaj. Kao da ste se odjednom našli između filmskih

kulisa - ogroman broj uličica, kanala preko kojih vas vode mostovi, radnje u kojima se prodaju suveniri – venecijan-ske maske i predmeti od murano stakla. Sem vaporeta, čija vožnja košta oko 5€ i gondola od 50€ ne postoji prevoz, tako da će se ovde vaše noge naći na teškom ispitu. Tako puno puteva vodi kroz grad i mnogo toga se može obići da se vrlo lako možete izgubiti uprkos postojanju oronulih tabli koje pokazuju pravac od trga Svetog Marka do mosta Rialto i suprotno. Stoga ne bi bilo zgoreg da unapred nabavite mapu grada (možete ih lako skinuti sa neta). Venecija koja je pred vama zapravo je stari deo grada u kome gotovo više niko ne živi, već je sve podređeno i namenjeno turistima (pravi grad se nalazi u zaleđu i do njega se stiže vozom). Stoga se nemojte izn-enaditi paprenim cenama svega čega se dotaknete. Možda nije idealno mesto za šoping, ali neki suvenir morate po-neti. Ipak svetla tačka za vaš novčanik jeste to da po čitavom gradu postoje mali muzeji sa tematskim postavkama, koje ćete prepoznati po klasičnoj muz-ici koja dopire iz njih, a u koje je ulaz slobodan. Ljubitelji putovanja će vam reći da no-vac utrošen na putovanje nije trošak već investicija jer svaki dodir sa stra-nim kulturama i narodima širi vidike i obogaćuje duh. Iako Srbija nema more, srpska omladina se zbog viznog rezima i nedostatka slobode koji pruža no-vac uglavnom oseća poput Robinsona Krusoa. Zato se potrudite da na ovom čarobnom putovanju udahnete duh Austrije, Italije, Francuske i Španije. Nadamo se da smo vam bar malo po-mogli u tome.

UNIVERZALNA PRAVILA KOJA VAM MOGU SAČUVATI GLAVU SU: 1. Pravilo P&P: najviše pazite na pasoš i pare, sve ostalo se može

kupiti. Svojim ponašanjem ne pokazujete da ste očigledni turista. Džeparoši su pošast svih velikih gradova u koje se slivaju ogromne količine turista

2. Izbegavajte kupovinu u centralnim ulicama. Iza ćoška se možda krije to isto za upola manje novca.

3. U ručnom prtljagu uvek nostite: lekove, vitamine, vlažne maramice, četkicu za zube, dezadorans, vodu. Naći ćete se u situacijama da ste u autobusu proveli 15 sati, a do čekiranja u hotel imate još ceo dan hodanja po gradu.

4. Možda zvuči čudno ili smešno, ali ne zaboravite da ponesete jastuk (običan ili na naduvavanje). Spavanje u autobusu nije prijatno, naročito ako se dešava svaku drugu noć.

5. Udobna garderoba, trenerke, patike i slojevito oblačenje se podrazumeva. Razmišljajte praktično. Ne selite ceo svoj ormar u kofer. Neko to treba i da nosi.

Beč - Sembrun

NISU PIRATI BILI SAMO NA KARIBIMAPrvi pirati pojavili su se verovatno kada i prvi brodovi. Stari Egipćani i Grci pisa-li su o piratima u Sredozemnom moru. Spominju se i u Homerovoj Odiseji. Rimljani su vodili više ratova sa pirati-ma, a najopasniji pirati su bili Iliri, koji su pljačkali na Jadranu. Malo je poznato da su Julija Cezara 75. godine pre nove ere oteli grčki pirati. Kada je saznao da pirati za njega traže otkup od 20 zlatnih talenata (oko 660 kilograma zlata) Ce-zar je piratima rekao da slobodno traže pedeset. Pirati su zaista naplatili otkup, ali ih je Cezar posle uhvatio i razapeo na krst.U srednjem veku najopasniji pirati bili su Vikinzi. U svojim pohodima oni su došli do Sredozemnog mora, Rusije, pa čak i Irana i Amerike. Prvi ruski vladar bio je pirat. Švedski Viking Rurik je 862. godine osnovao prvu rusku državu. Njegovi potomci vladali su Rusijom na-rednih 700 godina.

U XVI veku, sa velikim geografskim otkrićima, dolazi do ekspanzije pirat-stva širom sveta. U Sredozemlju su naročito bili ozloglašeni Berberski pirati iz Tunisa, Alžira i Maroka, koje su štitili Turci. Život u Monte Karlu, Barseloni, Ibici ili na Azurnoj obali nije bio nimalo lak i prijatan zahvaljujući njima. Oni su u periodu od XVI do XVIII veka harali Sredozemljem i severnim Atlantikom. Procenjuje se da su ovi pirati odveli oko 1,25 miliona Evropljana u roblje. Pirata je bilo i na dalekom istoku. Pirats-ka baza bilo je ostrvo Tajvan, a među pi-ratima je bilo najviše Kineza i Japanaca.

KARIBIIstoričari su period od 1680. do 1720. godine na Karibima nazvali „zlatnom erom piratstva“. U filmu „Pirati sa Kariba“ Port Rojal je tvrđava iz koje Englezi love pirate, Tortuga je ostrvo greha gde pirati troše svoj novac i vodi se stalna borba između pirata i engleske mornarice. Istina je malo drugačija.

Pirat i gusar nisu sinonimi. Pirati su bili morski razbojnici koji su pljačkali brodove za svoj račun. Gusari su imali dozvolu svojih država i pljačkali su samo neprijateljske brodove. Deo plena davali su kralju. U slučaju zarobljavanja

Ko su stvarno bili pirati sa Kariba?

PIRATI – ISTINA I MIT

37

MOZAIK

Pirate obično zamišljamo kao simpatične razbojnike iz holivudskih filmova i romana. Drvene noge, papagaji na ramenu, mape sa blagom, rum i čuveno arrrrrrrrr su naše prve asocijacije na pirate. Da li su pirati kakve mi znamo samo holivudska izmišljotina?

NAJPOZNATIJI PIRATI Sejuel „Crni Sem“ Belami

(1689-1717) bavio se piratstvom samo godinu

dana ali je uspeo da zarobi čak 50 brodova.

Sve zatvorenike je puštao što mu je donelo nadimak „Princ pirata“, a njegova

posada imala je nadimak „banda Robina Huda“. Njegov brod Vidah je

potonuo u oluji i otkriven je 1984. godine. Otkriće olupine ga je proslavilo.

38

MOZAIK

pirati su išli na vešala, a gusari su zaro-bljavani i često menjani za druge zat-vorenike. Linija između pirata i gusara bila je tanka i mnogi gusari i pirati su

menjali zanimanje.Karibi u XVII i XVIII veku nisu bili pri-jatno mesto za život. Vodila se neprekid-na borba za prevlast između Španije, Engleske i Francuske. Španci su ranije osvojili sva Karipska ostrva, a Englezi i Francuzi su koristili gusare i pirate kako bi im oteli kolonije. Ovi sukobi su do-prineli naglom usponu piratstva. Port Rojal je osnovan 1657. godine. En-gleski položaj na Jamajci nije bio siguran jer su bili okruženi španskim kolonija-ma. Englezi su rado puštali pirate u grad kako bi odvratili Špance od napada. Port Rojal je u to vreme bio poznat kao „grad greha“ gde većinu stanovnika čine pirati, prostitutke i ubice. Samo u julu 1661. godine otvoreno je 40 krčmi. Na svakih 10 stanovnika dolazila je po jedna krčma. Antipiratski zakoni uve-deni su 1687. godine, ali već pet godina kasnije Port Rojal je stradao u katastro-falnom zemljotresu koji je potopio dve trećine grada u more i grad se nikada nije oporavio. Velika tvrđava Port Rojal u kojoj su se pirati nemilosrdno progo-nili postojala je samo pet godina.Tortuga, ostrvo blizu Haitija, bila je baza francuskih pirata poznatih pod imenom Bukaniri. Pirati sa Tortuge bili su u stalnim sukobima sa Špancima i imali su pomoć od Francuske. Francus-

ki guverneri nisu mogli da kontrolišu pirate i 1645. godine guverner Tortuge je uvezao 1650 prostitutki na ostrvo kako bi smirio situaciju. Interesantno je da su pirati počeli da napuštaju Tortugu sedamdesetih godina XVI veka i prelaze u Port Rojal. Mnogi su prešli u gusare. Osamdesetih godina poslednji pirati napustili su Tortugu. Manja i zabačenija ostrva postala su privlačnija za skrivanje i trošenje plena. Zlatno doba piratstva završilo se oko 1720. godine. Englezi su počeli nemi-losrdno da progone pirate. Mnogi su prešli u gusarsku službu. Trgovina je postala unosnija od pljačkanja, ali pirat-stvo na Karibima nije sasvim prestalo.

ŽIVOT NA MORU I KOPNURomani i filmovi o piratima nisu najobičnije izmišljotine. U njima ima dosta istine, ali život pirata uglavnom nije bio zanimljiv i romantičan kao u njima. Pirati su se borili sa Englezima, Špancima i Francuzima. Mnogi su pogi-nuli u borbi ili u olujama na moru. Plo-vidba je ponekad bila dosadna, jer su plovili nedeljama bez broda na vidiku. Najbolje su prolazili pirati koji su stupili u gusarsku službu. Pirati su imali svoj kod po kome su donosili odluke, delili plen i održavali

disciplinu. Pravila su se razlikovala kod različitih brodova, ali neka su bila zajednička za sve pirate. Kapetan se birao glasanjem i bilo koji član posade je mogao da predloži neki predlog o kome bi se opet odlučivalo glasanjem. Posada broda bi se obično potpisala na doku-ment sa pravilima. Demokratija koja je vladala na piratskom brodu najbolje se videla na ovom dokumentu. Pirati su se potpisivali u krug kako se ne bi desilo da nečije ime bude na vrhu. Plen se delio jednako među članovima posade. Pi-rati koji bi izgubili neki deo tela u borbi

NAJPOZNATIJI PIRATIHenri Morgan (1635 -1688) je bio Velški

pirat i gusar. Koristio je sukobe između Španije

i Engleske i postao je vođa engleskih gusara.

Bio je veoma surov i kada je osvajao tvrđavu u Portobelu koristio je

jezuitske sveštenike kao živi štit. Jedno vreme je bio u zatvoru, ali je

kasnije dobio titulu sera i postao guverner Jamajke.

Crnobradi, gravura iz 1739. godine

NAJPOZNATIJI PIRATIVilijem „Kapetan“ Kid (1645

- 1701) je bio škotski pirat i gusar koji se predao u

Njujorku kako bi dokazao svoju nevinost. Obešen je u Londonu i njegovo telo je dve godine visilo iznad

Temze. Jedini je pirat za koga se pouzdano zna da

je zakopavao svoj plen i avanturisti preko 300

godina traže njegovo blago.

39

MOZAIK

dobijali su visoku kompenzaciju. Obo-galjeni pirati su obično dobijali lakše zadatke, na primer da budu kuvari ili da pune topove. Život na brodu nije bio lak. Higijena je bila na niskom nivou, jelo se uglavnom usoljeno meso i dvopek lošeg kvaliteta. Voda u buradima se često kvarila i bila neupotrebljiva za piće, pa su umesto nje pirati najčešće pili pivo i naravno rum. Često su pristajali na mala ostrva kako bi lovili kornjače koji su im bile omilje-na hrana. Uglavnom su imali male brodove, koji su bili slabije naoružani od onih koje su pljačkali. To im nije smetalo u napadima, naprotiv. Manji brodovi su brži i pokretljiviji i pirati su lakše stizali žrtve. Prestrašena posada se često predavala bez borbe. Kada bi sakupili dovoljno plena pirati ga nisu zakopavali i crtali mape kako se obično zamišlja. Išli su na kopno da ga potroše.Na Karibima je zaista bilo mnogo bla-ga. Španski jedrenjaci su prevozili tone zlata i srebra u Evropu, ali su oni za pi-rate uglavnom bili nedostižan plen jer su plovili u grupama. Bilo je i mnogo trgovačkih brodova natovarenih nov-cem, duvanom, robovima i drugim dragocenostima. Pre dolaska na obalu plen se delio na jednake delove. Španski srebrni dolar je bio najprihvaćeniji novac na svetu. Pira-ti su noževima delili srebrnjake na osam jednakih delova. Ovi „delovi osmice“ bili su univerzalno sredstvo plaćanja

i prihvatani su u celom svetu. Dolazak na kopno za većinu pirata značio je brzo trošenje novca. Pirati su novac trošili na kocku, alkohol i žene. Zapisi iz Port Rojala govore da su neki pirati znali da potroše za noć i do 350 srebrnjaka na žene i vino. Jedan srebrni dolar je bio dovoljan da se kupi krdo stoke. Deo nov-ca pirati bi potrošili na popravku broda, hranu i municiju. Kada bi potrošili svoj

plen kretali su u sledeći pohod.

IZMEÐU MITA I ISTINEMitovi o piratima su brojni. Jedan od njih je da su mnogi pirati imali drvene noge i kuke umesto ruku. Mnogi pi-rati su bili teško ranjeni u sukobu i am-putacija je često bila jednin način da im se spase život. Kao zamenu koristili su sve što su mogli da nađu na brodu – kuke, daske, delove trupa. Francuski gusar iz XVI veka Fransoa La Klerk je

NAJPOZNATIJI PIRATI Bartolomju Bart

Roberts (1682-1722) je najuspešniji pirat iz

zlatnog perioda. Pljačkao je po celom Atlantiku – na Karibima, Brazilu

i zapadnoj Africi. Bio je religiozan i svi članovi

posade morali su da mu se zakunu nad Biblijom.

Pretpostavlja se da je zarobio preko 470

brodova. Poginuo je u borbi kada ga je topovsko

đule pogodilo u vrat.

O FILMUTriologija „Pirati sa Kariba“ nastala je od vožnje u Diznilendu. Od vožnje je uzeto ime filma, muzika i neki likovi koji se pojavljuju u

filmu. Vožnja je promenjena pre premijere drugog dela, kako bi se stavili Džek Sparou i kapetan Barbosa.

Džoni Dep je izjavio da se za ulogu pripremao u solarijumu jer je morao da pocrni.

Džim Keri, Majkl Kiton i Kristofer Voken razmatrani su za ulogu Džeka Sparoa.

Majmuna Džeka glumila su dva majmuna – desetogodišnja ženka Tara i osmogodišnji mužjak Levi.

U drugom delu „poginulo“ je 82 ljudi.Nikada nije postojao savet pirata koji se pojavljuje u trećem delu.Kit Ričards se pojavio u trećem delu na insistiranje Džonija Depa.

Na snimanju je bio toliko pijan da je jedva stajao. Producentima je rekao: „Ako ste tražili trezvenjaka, ja sam pogrešan čovek“.

Ukupna zarada sva tri dela od bioskopskih karata iznosi 2,67 milijardi dolara.

Drugi deo je treći film po zaradi svih vremena, iza Titanika i Gospodara prstenova - Povratak kralja.

Svi glumci sem Kire Najtli su rekli da bi se pojavili u četvrtom delu. Dizni još nije objavio da li će se snimati četvrti nastavak.

Bartolomju Roberts, slika iz XVIII veka

40

MOZAIK

Da bismo vam olakšali muke koje vas sigurno čekaju na ovakvom putovanju, a i povećali uživanje u čarima zimovanja, potrudili

smo se da vam ukažemo na par saveta koji će vam svakako dobro doći. U sva-koj avanturi ključna stvar je pakovanje.

ODEĆAZvuči banalno, ali u praksi i nije baš. Morate uzeti u obzir vremensko trajanje vaše male avanture, jer od količine pari čarapa koje ste spakovali zavisi blago-stanje u odnosima sa vašim budućim (o)suđenim cimerima. Ili ponesite do-voljan broj pari i jednu kesu otpornu na gasove i toksine koji se šire sa tih pa-mučnih šara, ili se spremite da zavrnete rukave i zaronite u čari samostalnih sa-mospoznajnih veština. Ako zakažete u obe ponuđene varijante, najverovatnije je da ćete svoje prebivalište premestiti (tj. bićete izbačeni naglavačke) ispred vrata sobe, ostavljeni da grebete po njima kao dobar mali glodar, ili, u eks-tremnijoj varijanti uz pomoć vickastih cimera, biti izbačeni sa svojim smrdlji-vim ljubimicama pravo na sims da se grlite i grejete međusobno na minusu. Nećemo vas upućivati u detalje koji se tiču na primer, broja pari gaća, jer ne že-limo da zalazimo u previše privatne, niti u tuđe higijenske preferencije, ali, naj-

zaista imao drvenu nogu. Za razliku od mornarice pirati nisu imali pravila oblačenja i mnogi su bili skoro identični piratima iz filmova. Neki pirati su oblačili gospodska odela, kao na primer „Crni Sem“ Belami i Bart Roberts, a bilo je i onih koji su izgledali zastrašujuće. Edvard Tič, legendarni Crnobradi, imao je veliku crnu bradu u koju je stavljao upaljene fitilje kako bi plašio protivnike za vreme bitke. Istoričari se slažu da pirati nisu imali pa-pagaje i majmune na brodu, jer bi samo smetali u bitkama. Jedine životinje na brodu bili su pacovi i poneka kokoška koje su držali zbog svežih jaja. Žene nisu bile poželjne na piratskim brodovima. Zabeležene su dve koje su bile pirati na Karibima – Ana Boni i Meri Rid. Obe su se borile obučene kao muškarci.Zastava sa mrtvačkom glavom „veseli Rodžer“ nije delo Holivuda. Pirati su zaista koristili ove zastave, ali je ug-lavnom svaki kapetan imao svoju ver-ziju. Neki pirati koristili su i crvene za-stave koje su značile da neće pokazati milost. Najčešće su pirati plovili pod zastavom svojih zemalja, a pred sam na-pad su podizali „veselog Rodžera“ kako bi uplašili protivnike.Neka vrsta piratskog koda je zaista post-ojala, ali opet je mnogo toga zavisilo od posade i kapetana. Piratima je bilo zabranjeno da kradu plen od drugih, da se međusobno tuku i kockaju na brodu. Silovanje zarobljenih žena je bilo često, ali za silovanje trudnice kazna je bila smrt. Neoprezno pušenje takođe se kažnjavalo zbog opasnosti od požara. Najčešća kazna bila je bičevanje, ali i

takozvani maroning. Kada bi posada smenila kapetana ili kad bi član posade krao zajednički plen, obično je ostavl-jan na nenaseljenom ostrvu sa flašom vode, pištoljem i jednim metkom. Zvuči poznato, zar ne? Hodanje po dasci je jedan od najpoznati-jih mitova o piratima. Postoje dokazi da je pirat Stiv Bonet, poznat kao „Gos-podin“ ovako mučio zarobljenike. Pi-rati su uglavnom primenjivali druge metode mučenja – vežbali su pucanje i mačevanje na zarobljenicima, vezivali su ih za jarbol ili su ih vezivali kanapom i vukli za brodom. Neki kapetani nisu mučili zarobljenike već su ih puštali, kao na primer Sem Belami.Najveći i najnetačniji je mit o zako-panom piratskom blagu. Vilijem Kid je jedini pirat za koga se zna da je za-kopao plen, ali samo mali deo. Plen je iskopan i odnet kao dokaz na suđenje u London. Postoji legenda da je nje-govo blago zakopano između Njujorka i Kanade, ali ga lovci bezuspešno traže punih 300 godina. Pirati su novac brzo trošili. Jedino piratsko blago ikada nađeno je olupina broda Vidah koji je pripadao Semjuelu Belamiju. Vidah je nađen 1984. godine na zapadnoj obali SAD. Na brodu su nađene mnoge dragocenosti i napravljen je muzej posvećen ovom otkriću.

PIRATI DANASU XIX veku je piratstvo širom sveta suz-bijeno, ali nije nikada nestalo. Danas su najopasnija područja Indonezija i obala Somalije, Nigerije, Bangladeša i Brazila. Pirata i danas ima na Karibima, kod Ja-majke i Haitija. Moderni pirati koriste male brze brodove kojima presreću spore teretnjake i jahte. Naoružani su automatskim oružjem i raketnim bacačima. Najčešće kradu brodove i otimaju posadu zbog otkupa. U prvih devet meseci 2007. godine zabeleženo je 198 napada, a najgora je bila 2004. godina kada je širom sveta zabeleženo 329 napada. Teško je reći na koga su pravi pirati sa Kariba više ličili – Džeka Sparoa ili ka-petana Barbosu. Bilo je sadista, pljačkaša i ubica, ali i ljudi koje je muka i nepravda naterala da se bave pljačkanjem. Život pirata je bio kratak, težak i opasan. Leg-enda o piratima je malo drugačija.

Edvard Tič „Crnobradi“ (1680-1718) je verovatno

najpoznatiji pirat svih vremena. Imao je svoju

Piratsku republiku i poslužio je kao

inspiracija za većinu pirata u filmovima. Ubijen je u borbi sa

engleskom mornaricom, a navodno je pogođen pet i proboden 12 puta pre nego što je umro.

ZIMA,

Napolju duva, hladno je, sivo, barice imaju ledeni pokrov po sebi, a sa šoferšajbni treba strugati mraz. Sedite u zatvorenoj prostoriji, ili se grejete napolju oko zapaljene kante za smeće – bež’te iz grada, i pravac na planinu!!!

41

bolje je da imate bar jedan izdržljiv par crnih gaća proizvoljne dužine i debljine, za početak.

OBUĆASve što imate je poželjno, patike, cipele, čizme, papuče, sandale, zepe (za neu-pućene, to su one vunene čarape što ih nose naši dedovi, ali mi osećamo da se vraćaju u modu, samo je pitanje vre-mena, ili čak dana...). Podržavamo čak i nošenje obuće sa visokim štiklama kad su u pitanju mlade dame, jer smo sve-doci da je to obuća za sve vremenske prilike, sa dobrom termoizolacijom na minus 20, koja prianja na podlogu prak-tično ukopavajući vlasnika u tih pola metra snega bez problema, čineći je našim predlogom broj jedan za snežne, zaleđene noći. Dakle, momci, bacajte čizme u orman, i krenite da vežbate sa novom lakovanom alpinističkom obuć-om, sa mašnicom na vrhu!

NESESERMali svet unutar vaše velike torbe. Nema šta nema: maramice, četkica za zube, pa-sta, grickalica za nokte, možda i turpija – nek ide život, hanzaplasti, makazice, parfem, dezodorans, tabla andola, tabla c-vitamina, tabla kafetina, tabla analgi-na, tabla za šah, tabla nečega za stomak, tabla nečega što ste drpili pre 2 godine

iz ormana vaše neurotične prijateljice – ljubičaste su (sigurno idu odlično uz vinjak), perorez, nož, krema za sunčan-je, portabl merdevine, ležaljka za plažu, ručni sat, budilnik, zidni sat. Za one opreznije – bivacin, bivacin sprej, zavoji (elastični i obični), alkohol – razblaženi, kalijumpermanganat – za dezinfekci-ju, stanicid gaza – pitajte u apoteci, gel za sportske povrede mišića, tablete za bolove. Za optimiste u svom već veko-vnom pohodu na zimske romanse – gel za kosu, mirisni štapići za uši, brijač, pena, makazice za dlake u nosu, vlaž-ne maramice, kondomi – rebrasti, sa voćnim ukusima, ekstra debeli, ekstra tanki, i obavezno jedna kutijica easy-on comfort XL – da zavarate žrtvu...

OPREMAAko vam je život suviše kratak i nervi tanki, i lenji ste da se bavite bespotreb-nim kompikacijama, a dovoljno lova-torski opkrojeni da iznajmite ili kupite opremu, učinite to. Čari iznajmljivanja opreme su ponekad previše za ljude koji ne vole iznenađenja poput pu-canja vezova na bordu, odšrafljivanja istih, nedovoljne zategnutosti vezova na skijama, žuljanja cipela, izgrebanih i nepodmazanih skija i bordova. Ali, ako vam ne smeta povremeno tabananje do skijašnica radi opravki i prepravki, po-

služite se tim rizikom, nije obavezno da budete loše sreće. Ukoliko niste ljubitelj skijanja ili borda, sanke i klisko su još uvek in i garantuju dobar provod i visok nivo adrenalina u krvi ako odlučite da ih provozate sa vrha planine.

HRANAKonzerve, kuvana jela, supe iz kesice, čajevi, med, košnica, banda besnih pče-la bez sindikata koja će raditi za male pare na 2000 m nadmorske visine, ko-basice, pršuta, sirevi, tegle ajvara, kise-lih krastavaca, maslina, kiselog kupusa, turšije, jaja, kokoška (ekonomičnost pre svega), džemper i termo-čarape za kokošku, smoki, čips (sve vrste su do-brodošle, što kancerogenije, to bolje...), bombone (vitaminske, nevitaminske, slatke, mentol, meke, tvrde, sa ukusom coca-cole...), cookies, čokolade i čoko-ladice, plazma, plazma, plazma, kikiriki, što više kikirikija, i vaša omiljena njiva kukuruza iz sela...

PIĆEDolazite do nečeg što je konačno za-dovoljstvo u širini izbora i ukusa, što je neophodno, ali ne dosadno za pazeren-je, ali nažalost uvek nedovoljno u količi-ni, i nezadovoljavajuće finansijski omo-gućeno. Pivo, pivo, pivo, pivo, naravno, pivo, rakija – domaća, kupovna, šljiva,

MOZAIK

ZIMA, E PA ŠTA JE...

By Rubber Hammer

kruška, višnja, dunja, eh, živela priro-da i društvo, živela biologija zbog koje ste naučili sve te vrste biljaka...da ste znali i latinske nazive ne biste studirali ekonomiju i pili samo na osnovu nacr-tanih sličica na etiketi. Vinjak – u for-mi unučića, kao medicinska ispomoć, u trenucima dugih čekanja okasnelog prevoza, kvarova na žičari zbog kojih sedite na ledenom vetru iznad provalije od 20 m sa strahom od visine, dok po-mažete mokroj odeći na vama da se suši iznutra (patent koji mora obavezno da se predloži nekoj od radnji za hemijsko čišćenje) i u drugim visoko rizičnim i hladnim situacijama. Osnova je postav-ljena, a nadalje, ako ste baš rešili da se razbaškarite u luksuzu, naravno da su vam na raspolaganju razne vrste vodki, viskija, tekila, burbona, konjaka i sličnih prijatelja koji se zovu Jack, Jim ili John-ny...

OSTALOCd-ovi, muzički stub, knjige, časopisi, novine, fotoaparati (digitalni i analogni), kamere, tregeri, kaševi, rukavice, kape, kose, vaše omiljeno ćebence, peškiri, punjači za sve što se puni (vibrator sa ba-terijama na punjenje je opciona varijan-ta), i samo još da urolate vaš tepih...

A EVO ŠTA SE STVARNO DESILO...Pošto sam probao da se napravim pa-metan deleći okolo savete, redakcija je jednoglasno izglasala da ću baš ja biti žrtvovan u ime nauke, i morati da sta-nem iza svojih reči. I tako su me poslali u susret nepoznatom... dakle, pravac na Jahorinu!!!Pripreme su okončane, pola kuće mi je u torbama kojih ima više od broja mojih ruku i nogu ukupno, težina te-reta uveliko se bliži mojoj sopstvenoj i meni klecaju noge jer sam navikao da nosim najviše ranac sa dve olovke i CKM-om... Moji saputnici bili su isto toliko savesni koliko i ja, tako da stav-ljanje prtljaga u autobus zahteva nova inženjerska rešenja, i tehničko osoblje koje se nalazi na licu mesta bacilo se na posao. Svi smo tu, vazduha više nema unutar tog jadnog prevoznog sredstva u koje smo se svi utrpali i koje je leglo kao Zastava 101 puna i spremna za pijačni dan, i stoka je spremna za polazak... ovaj omladina... Prvih 100 km, i svi smo već

bili pijani, i kako to obično biva našao se neki zalutali oblutak kome je bilo hladno na 30 stepeni u hladu, tako da se grejanje pojačalo. Na 200-tom kilo-metru maske sa kiseonikom iskaču iz pregrada, i po svim tehničkim i subjek-tivnim parametrima previše je vruće čak i da bismo bili pijani... a to znači da je baš vruće... ali, koga briga... Osam sati kasnije, bilo je vreme da se svi isko-trljamo napolje, jer krajnja destinacija je bila tu, pod našim nogama (točkovi-ma). Divan osećaj koji nastaje u mom organizmu kada sa temperature od milion stepeni i iz prostora sa minimu-mon vazduha za disanje odobrenim od strane Komore za omladinska putovan-ja izlazim na minus 15 na 1500 metara nadmorske visine je neopisiv. Neopisiv, zato što smo se svi redom poonesvešći-vali ili pali u šok, pa niko ne može da se seti kako mu je bilo, i tako ostadoh bez

jednog predivnog opisa disanja hlad-nog vazduha nezagađenog smogom u sumraku snežne Jahorine. Hrabro se držim na svojim izlizanim đonovima, ali ubrzo postajem prva i glav-na žrtva ledenog pokrivača poda mnom i mojih cimera sa neprevaziđenim smis-lom za humor: „Ako neko ide ulicom i konstantno se razbija celom svojom dužinom, hajde da se valjamo od smeha i ne pomognemo mu ni slučajno“. Pen-jem se na nasip nabačenog snega i puz-im sa rancem na leđima i torbom u ruci 20 minuta do obećane vile „Olimp“... Teglica meda je ostala čitava...

SOBAMoj dom i utočište u narednih sedam dana. Moja oaza, moj mir i tišina, moja negovateljica tokom hladnih noći, moja kuvarica i pre svega moja prijateljica. Nisam izbrojao ni do 10... đubre po podu, istopljen plastični poklopac, mokre čarape i znojave majice na radi-jatoru, kolut kulena na sred sobe, sva odeća, čista i prljava, pomešana i naba-cana na što veću gomilu...Ne preostaje ništa drugo do slegnuti ramenima i pridružiti se anarhiji. Svi cimeri moraju da sede u gaćama, sa čašom Cedevite u ruci, ispred tv-a... Kriza na Kosovu je tu, a vi biste da brinete o tome da li ste obučeni...Vruće vam je od silne na-petosti i trvenja na domaćoj i svetskoj političkoj sceni, pokažite to kako val-ja!!!

OKREPLJENJE NAKON DUGOG PUTANema tog zimovanja bez tople atmos-fere. Zato kuvam sam čaj, zagrevam

Umesto pakovanja pozamašnog broja

dukserica, pantalona, majica i košulja, možete

se poslužiti teglom sa mašću i najlonskim

kesama. U jednom filmu su se odbegli robijaši

spasili smrzavanja mazanjem mašću i uvijanjem u najlon

– ako je uspelo na filmu, onda mora da radi!!! A uštedećete preko potreban prostor!!!

42

MOZAIK

ruke na toploj šoljici i pripremam stomak. Pravac žurka unutar objekta! Odličan organizatorski potez, jer, mali je broj onih istrajnih koji bi se vraćali i pentrali pijani u po metra snega, u po noći do hotela/vile čije se lokaci-je više i ne sećaju... tj.nije mali broj voljnih koliko je mali broj uspešnih u tom pohodu... Pre silaska, red je prvo da se malo potkrojim u društvu mojih cimera, smernih i umerenih momaka, velikog srca i snažnih jetri. Sve što imamo za podstrekanje dobre atmosfere, izbacujemo na otvoreno i na: „tri, četiri, sad!!!“ grabimo kao ludi... najbrži dobija... svako dobija... Oljušteni, skrpimo nekako 24 stepe-nika do epicentra žurke, i stacioni-ramo se kako valja, zagrlivši bližnjeg/najbližeg svog. Pevamo svaku pes-mu, svakog žanra, i pre ili kasnije, započinjem svoj tajni zavodnički ples sa šarmantnim stubom, od koga me odvajaju trenutak pre nego što dolazi do određene konkretizacije sa istim – ta bezosećajna bagra od mojih pri-jatelja uvek stoji na putu mojoj sreći i zadovoljstvu...

DAN POSLENe sećam se... ne sećam se kad sam legao, s kim sam legao, gde sam legao... svestan sam samo da mi sunce sija u oči, a da su mi dlake na nogama spržene usled ljubavnog zagrljaja radijatora. Dobro je, u svojoj sam sobi, ali presvučen sam? Pošto je trauma od saznanja ko me je presvukao i kako suviše velika, oblačim se i bežim na sneg na pola dana. Mokar, umoran, mamuran i smrdljiv, vraćam se popodne u sobu nalazeći svoje cimere u izdanju sličnom mom sopstvenom kako bezbrižno bivstvuju u sobici... Nema ni kapi tople vode i odlučujem da se pridružim kolektivnom isparavanju na krevetu, nadajući se da niko neće slučajno ušetati u sobu sa cigaretom i dignuti ceo objekat u vazduh. Nakon zaranjanja u svoju torbu u cilju pro-nalaska tabletice koja bi me oslobodila nuspojava sinoćne količine alkohola, shvatam da sam definitivno spakovao pogrešnu polovinu kuće i bojanku koju sam oteo od jednog komšijskog deteta dan pre puta. Nema mi druge, odlazim da potražim bojice po drugim sobama i ostavljam svoja dva cimera da se po-biju oko neslaganja u vezi tačnog broja

mrava u Indoneziji. Bojica nema i kako sam na ivici da se rastužim, oslanjam se na konzervu gotovog jela nadajući se da će mi tona nezdrave hrane popraviti raspoloženje. Sit i lepljiv, odlučujem se za jednu popodnevnu turu u zemlji sno-va, sanjajući toplu vodu, lepote samoće i spokoja, i nadajući se da se neću pro-buditi sa tuđom rukom na sopstvenoj zadnjici.

SNEŽNE ČAROLIJEBilo je krajnje vreme! Paintball u snežnim šumama, samo ja, moja puška i tri devojke u protivničkom timu. Rambo, Bruce Willis i Max Payne bili bi ponosni na mene. Tačnije, plašili bi me se. Osećam se snažno, nepobedivo, pre svega – mačo. Verujem u sebe, ver-ujem u svoje sposobnosti, u pobedu. Protivnik je lukav i vešt, ali uzdam se u sirovu snagu i ponos muškarca sa ubilačkim instinktom. Ne mogu da izg-ubim... Ja sam najveći!!! Ja sam razlog zašto su nastale priče o junacima!!! Ja sam trenirao Chuck Norris-a!!! Igramo pre svega pošteno i u sportskom duhu – po koja egzekucija u potiljak, sapli-tanje, guranje, paljenje šume, mučenje golicanjem, saigrači u obračunu prsa u prsa... Jedan hrabri borac odlučuje da se ukopa u sneg i napravi savršenu zasedu (saigrača zakopanog u sneg još uvek nismo pronašli i nadam se da će se pojaviti uskoro – prim.aut.). Pogođen u desni guz, levo oko i po sred leđa, i

pre svega – u ponos i sujetu, kotrljam se nazad u sobu proklinjući masku koja se maglila, sprečavajući me da svoje iskonske nagone pretvorim u trijumf. Naravno da nije do mene, viša sila je u pitanju!!! I ta prokleta maska!!!

PO KOJI IZLET, PO KOJA ŽURKAOstali dani nisu ništa manje iza-zovni - idem u Sarajevo, gojim se ćevapima, nalivam pivom, sladim se u poslastičarnicama. Gorim na najisturenijem mestu na telu – moj nos ima ozbiljne simptome ljuštenja i crvenila. Vozim se paklenim napra-vama zvanim ratracima u sred noći, hrabro žmureći svaki put kad mi se učini da se nešto miče u senkama. Uzdignute glave nosim masnice iz pohoda na vrhove i dna, grlim drveće i kao najsavesniji ekolog bacam đubre samo sa žičare. I pored velike želje ne ubijam cimere koji hrču nepogrešivo svako veče od 4 do 7 ujutru. Osećam se zahvalnim što, uprkos velikoj pre-danosti, ne uspevaju da usklade re-zonance svojih muževnih tonova i time sruše hotel.

SVI PREŽIVELI KORAK NAPREDSedam dana. Sedam dana. Zvuči kao beskraj i tren istovremeno. I nema tačne presude sudija koje je od ta dva. Ali, protekne. Pakujem sve što sam poneo zapanjujućom spretnošću, i to samo-stalno, iako je moja mama oduvek tvr-dila da ništa ne umem sam. I odjednom, nešto sa gomile đubreta u uglu sobe mi govori: „mama!!“, i smeši mi se... Hrabro prihvatam odgovornost nesuđenog roditeljstva i upotrebljavam dezodor-ans u kombinaciji sa upaljačem. Ne sme ostati svedoka mom razbludnom životu nakon što napustim objekat...Gladan, žedan i iscrpljen usled ritmičnog poskakivanja svaki put kad je neko lažno dojavio da je stigao au-tobus, smireno usitnjavam usamljeno i jedino preostalo parče pice na tri dela. Iako gladni, pravila čopora su jasna, ili svi jedu, ili niko... Delim poslednje mr-vice sa svojim cimerima, nadajući se da će naš prevoz stići uskoro i time spasiti jednog od mojih dragih cimera da bude pojeden u slučaju nužde i nedostatka al-ternative...

Ako odlučite da se provozate/sjurite

sankama sa vrha planine obavezno se pobrinite da znate sami da namestite prelom i da stavite gips, i da memorišete u mobilni

telefon broj Gorske Službe Spasavanja... i

budite optimistični da niste razbili taj telefon

kad ste produbili planinu svojom namerom da

prođete sankama kroz brdo napravivši

tunel, i novu turističku atrakciju...

43

MOZAIK

4444

Prе nеgо štо кrеnеtе dа trаžitе sreću, proveritе - moždа stе već srećni. Sreća је malа, оbičnа i nеupadljivа i mnogi ne umeju da je vide.

Mi smo mrve na Zemlji. Zemlja je mrva u kosmosu. To se može razumeti I prihvatiti sve dok vas ne zaboli zub, mrvine mrve mrva.

Roditelji se zaprepaste kad čuju da im se deca drogiraju. Ne mogu da veruju. Kad sui h poslednji put vi-deli, nisu se drogirala.

Nеma više normalnih. Svi smo manje-više ludi. Neki kradu kao ludi, neki žderu kao ludi, neki piju kao ludi, a neki rade kao ludi, i oni su najluđi od svih.

Lepo je živeti lepo,a nije loše ni živeti ružno jer i od tog ima gore.

Nа stablu sujete cvetaju infarkti.

Mаlо pаrа kvari telo a mnogo para kvari dušu. Čovek je na velikoj muci. U čemu da čuva dušu ako pokvari telo? Šta da čuva u zdra-vom telu ako ostane bez duše?

Činjenica je da ćemo svi umreti. Međutim pitanje je – šta ćemo do-tle raditi. Jerk o zna kad će to biti.

Rоdio se novi dan. Probudio se ceo Beograd da ga vidi. Čestitajte jedni drugima. Radovali ste se i manjim uspesima.

Како pоstati srećan ili bar spoko-jan? Pitajte one koji ispred samo-usluge piju pivo. Oni najviše na to liče.

Dobri i tihi ljudi imaju tajne želje koje ostvaruju na neki, za nas

nevidljiv način. Ne zavidimo im na željama, jer su naše i veće, ali im zavidimo na sreći.

Ко ume da se raduje, ima čemu da se raduje. Radost je privilegija onih koji skromno misle o sebi a lepo o životu.

Zаdatak egzaktnih nauka je da produže ljudski vek. Od filozofa će se tražiti da objasne zašto.

Dа li znate šta je besplatnoли?Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.

U poređenju sa 1939. godinom u Beogradu je krvni pritisak porastao u proseku za oko 25 procenata. Pre rata su jeli samo oni koji su imali a sada jedu svi.

Danas će biti lepo svima onima koji ne traže mnogo.

Kada čujemo da neko nije ostvario ono što je želeo, uvek prvo pomis-limo da je želeo ono što nije mogao ostvariti. Početak svake sreće je u srećnom izboru želja.

Čuvajte srce! Srce ne strada ni od rada, ni od zdrave ljudske muke i

44

Biografija:Duško Radović rođen je u Nišu, 29. novembra 1922. godine. Uređivao je „Pionirske novine“, programe za decu, list „Poletarac“, bio je novinar „Borbe“ i urednik Studia B.Pisao je pesme i priče za decu, poeme, aforizme... Među najpoznatijim delima nalaze se “Pričam ti priču”, “Smešne reči”, poema “Če, tragedija koja traje”, tri knjige aforizama “Beograde, dobro jutro”,… Duško Radović je dobitnik najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečijih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade i diplome Međunarodne organizacije za dečiju književnost Hans Kristijan Andersen.Umro je u Beogradu 16. avgusta 1984. godine.

Beograđani su voleli i još vole Duška Radovića. Godinama su se okupljali oko tranzistora, ili novih modela kasetofona ne bi li čuli neki novi Duškov aforizam, a onda ga nosali ceo dan sa sobom, delili ga sa drugima kao što podele pozdrav za dobro jutro.

DUŠKO R

nevolje, već od samoljublja i su-jete. Za srce nema težeg napora nego kad se mnogo bavimo so-bom.

Možda je ipak bolje da budete de-beli. Blaži je rastvor svake muke, nevolje i kiseline kad se sipa u telo od sto kilograma nego u telo od pedeset kilograma.

Mnogi ljudi žive skromno i spo-kojno. Ne uznemirava ih to što drugi žive mnogo bolje. I oni su mogli živeti bolje ali ih je bilo sra-mota.

Ne znamo kako će se ovo završiti. Mi stariji ćemo se nekako izvući, jer nećemo biti tu.

Male penzije, to nije dobro a vrlo je skupo. Sa malim penzijama ne može se mnogo ni jesti, ni piti, ni pušiti, što samo produžava život penzionera u nedogled.

Ko ima problema neka digne ruku. I neka je drži tako sve dok mu ne utrne. Kad spusti ruku biće mu mnogo lakše.

Da li ste zadovoljni današnjim jutrom ili mislite da bi i ono mo-

glo biti lepše i toplije? Sem nas, ništa nije toliko dobro da ne bi moglo biti bolje.

Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.Jutros je jedan mladić u tak-siju zaboravio diplomu pravnog fakulteta i novčanik sa nešto para. Moli se pošteni taksista da diplo-mu zadrži, a da novac vrati. Od nečega se mora živeti.

Koliko je to godina robije - ako ubijete neku od službenica na šalterima Infostana ili opštinskih službi ?Ako nije mnogo, mi bismo počeli već danas.

Da li primećujete da ima struje? Ne primećujete. A čim je nema, vi primetite, je l’ tako? Čudni smo mi. Lakše nam je da primetimo čega nema nego ono čega ima.Posle sinoćnih roditeljskih sas-tanaka ponovo se postavilo pitan-je: da li je vaspitanje umni ili man-uelni rad? Nema jedinstvenog odgovora. Neka svako vaspitava onim čime raspolaže.One koji prljaju Beograd ne treba novčano kažnjavati.Treba im nekim sprejom praviti fleke na odeći.To je jedina odgovarajuća kazna koju bi oni mogli razumeti.Naš grad se pretvorio u veliku čekaonicu.Svi čekaju lepše dane. Obradujte svoje noge! Operite ih ili promenite čarape.Perite noge! To je prvi uslov za dobre međuljudske odnose.Svaka doslednost je konzerva-tivna.Zbog toga smo često progresivni na račun morala.

SU

DO

KU

9 1 31 6 2 4

7 3 84 6

8 3 1 92 7

9 3 56 7 2 8

9 4 6Laganica

1 96 7 5

3 9 4 19 5 2

8 42 9 64 8 3 55 7 87 5

Ono kao…

9 8 7 52 6 9

7 24 7 8

32 6 46 89 5 1

2 5 1 9Ledilo!

SUDOKU

45

RADOVIĆ

VLADE DIVACRođen: 3. Februara 1968 godine u Prijepolju

Porodica: supruga Snežana, sinovi Luka i Matija i kćerka Petra

Početak košarkaške karijere: U KK „Elanu“ iz Prije-polja. U leto 1986. godine prešao u beogradski KK „ Partizan“

NBA: Prvi evropski košarkaš koji je zaigrao u NBA. U LA Lakerse došao 1989. i ostao do 1996. godine, potom prešao u „Charlote Hornets“ (1996-1998), KK „Crve-na Zvezda“ (1998-1999), „Sacramento Kings“ (1999-2004).

Trofeji: Sa Partizanom osvojio prvenstvo SFRJ 1987 i 1989 nacionalni kup. Reprezentacija: tri zlatne sa evropskih i svetskih prvenstava......

Zarada: Procenjuje se da je tokom igračke karijere zaradio preko 100 miliona dolara.

Povratak u Partizan: Posle pada Miloševića zajedno sa Predragom Danilovićem preuzeo vođenje KK „ Par-tizan“....

Privatni preduzetnik: Pokušao zajedno sa francuskim „Danoneom“ da kupi „Knjaz Miloš“, ali mu to nije poš-lo za rukom.

Humanitarni rad: Zajedno sa prijateljima iz košarkaš-ke reprezentacije osnovao humanitarnu grupu „Se-dam“ za pomoć siromašnim.

Oproštaj: Od 21 do 23 septembra 2007, Divac je orga-nizovao oproštaj od igračke karijere u Prijepolju i Beogradu ispred Savezne skupštine kojem je prisu-stvovalo preko 10 hiljada ljudi.

Buduća karijera: Bavi se humanitarnim radom, 2007 organizovao humanitarnu akciju „Možeš i ti“ za po-moć izbeglicama koje žive u Srbiji.

Mile BIJELIĆ

46

PROSLAVA GODIŠNJICE POSTOJANJA MONOPOLLISTA