Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet april 2008 broj 55

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet april 2008 broj 55

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-april-2008-broj-55 1/48

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, april. 2008

/ GODINA XII - BROJ 55 / www.monopollist.org

NACIONALNA STRATEGIJA ZA MLADE

65%,1.$2'æ(06%21'

,17(59-869(72=$5&9(7.29,ý





3ULĀDVDQDVORYQH

Nikada nisam volela da u školi pišem sastav na temu: “Proleće u mom kraju“, a pisala sam ga najmanje osamputa, za svaku godinu osmogodišnjeg školovanja po jednom. Svi ti sastavi bili su slični: ptice, sunce, lepo vreme… Sada bih pisala drugačije. Određeni mesec u godini više ne znači određene vremenske uslove.

Ni Sunce, ni nebo, ni oblaci ne poštuju pravila o tome kad je toplo, a kad je hladno. I među njima se raširila de-

mokratija, i oni su je kao mnogi od nas, protumačili tako da mogu da rade šta hoće i kad hoće. Sad bi stručnjacirekli: “Ma sve je to zbog globalnog zagrevanja, ozonske rupe, eekta staklene bašte…“ Bilo kako bilo april jehladniji ove godine.Ipak sva proleće imaju u Srbiji jednu sličnost koji ništa ne može promeniti. April, u dogovoru sa mesecom majemo preraspodeli datuma, donosi svake godine slično raspoloženje pred veliki hrišćanski praznik Vaskrs. Iako jeopšti rast cena poremetio tradicionalnu računicu domaćica o broju jaja obojenih u crvenu, plavu, zelenu boju,pa onih skuvanih u lukovini, iako je sve više skeptika i ateista, lažno vernih i cinika, duh ovog praznika i predanjeo žrtvovanju za sve ljudske grehe i dalje živi među nama.

Hristos Vaskrese!

Bojana Džepina

Glavni i odgovorni urednik

GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Bojana DŽEPINA

FAULE: Ivana BOJANOVIĆEONOMIJA : Milica BOŽANIĆDUŠVO: Maja RDA MOZAI : Davor MIHILOVIĆ

DIZAJN & PrePress:Dejan Cvetković Vladan MilosavljvićBranislav NinkovićtriD studio, Beograd www.trid.co.yu

LEUR : Jelena PAVLOVIĆMENADŽE : Jelena VUKJLOVIĆILUSRCIJE: Zoran JOVANOVIĆEAIVNI UEDNI : Neva BOJOVIĆNASLOVNA : Pavle MIHAJLOVIĆ

ČLANOVI EDACIJE:

Adrian Stojanović, Slobodan Britvec, V ladimirGojković, Branko rstić, Ivana Marković, DejanZec, Marko rifović, Branko ubat, AnđelaDukovski, Milica Nikolić, Mile Bijelić, MilanSavić, Marija Starčević, Branko Skoković, JovanaMartinović, Dušan ončić, Davor Mihailović,Maja adak, Matea akić, Maja Šukara, atjana Janković

ADESA EDACIJE:amenička 6, 11000 Beogradel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

E-adresa: [email protected]

Sajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.eko.bg.ac.yu

ESOVI SU AUOSI, NISU CENZUISANI I NE PEDSAVLJAJU ZVANIČAN SAV SUDENSE UNIJE EONOMSOG FAULEA.ZAHVALJUJEMO SE UOVODSVU EONOMSOG FAULEA NA POMOĆI U EALIZACIJI OVOG BOJA

UVODNIK

m e m b e r o f :

6$'5æ$-

CIP - KALOGIZACIJA U PUBLIKCIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd

378MONOPOLLIS/Glavni urednik Goran Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd(amenička 6): Studentska UnijaEkonomskog akulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISCOBISS.S-ID 117255180

4 CAREER QUIZ6 ODABRANO 20 VIP STUDENATA 7 FIDES SEMINAR ,=$%(5,%2/-8%8'8ý126T

8 OSETITE SVET DIPLOMATIJE11 DO STANA KAO DO MONT EVERESTA 14 EMOCIONALNA INTELIGENCIJA I LIDERI16 FED, ECB I NBS 326/291,$1é(/,²ÿ89$5,

35('8=(71,ÿ.2*'8+ A 20 KVALITET DA, ŠPEKULACIJE NE23 NEMOJ DA ME BRANIŠ SINE!24 PRVI KORAK NA DUGOM PUTU

27 VIŠE OD IGRE29 GLADNA I SIROMAŠNA SRBIJA 0$-./-8ÿ1,'$ N34 LIVADA

34 PISMO IZ PAKLA 36 DUŠAN IVKOVIý37 POPOV,37 DUŠKO POPOV 02-æ,92742 U PRAGU -29$1'8ÿ,ý46 DAN SVETOG PATRIKA 46 ŠTA NISTE ZNALI...



4

FAKULTET

K aže se da je osobi potrebno ne-koliko minuta da stvori slikuo svom sagovorniku i da je tajprvi utisak često odlučujući.

o je posebno važno u slučaju kadaidete na razgovor za posao jer ispitivačima ograničeno vreme koje vam možeposvetiti. Zašto onda ne biste stvorilisliku koja ide vama u korist. o je po-slednji potez pred zapošljavanje i pa-metno ga treba odigrati.

PRIPREMEPripremite vaš CV i to u više primeraka, velika je mogućnost da vas intervjuiše više osoba pa će vam trebati primerak za svaku od njih. Vaš CV ne treba da bude duži od dve strane. azmislitekakvi će biti vaši odgovori na najčešćepostavljana pitanja. Budite pripremlje-ni i na ona ličnija (škakljiva) pitanja.Inormišite se o kompaniji i poslu zakoji aplicirate.

Budite sigurni da znate koja je adresakompanije u koju idete na razgovor, sveu cilju da ne zakasnite, ako je potrebnoidite do kompanije dan ranije da biste bili sigurni da znate gde je i koliko vam je vremena potrebno da tamo stignete.Pripremite sopstvena pitanja o kompa-niji i poslu koji vas zanima. Obucite seprikladno. Budite pozitivni i opušteni,nikako neraspoloženi za razgovor, po-slodavac će to primetiti.

TOKOM INTERVJUA Obratiti pažnju na to kako govorite,ubrzani ili usporeni govor na vašeg sa-govornika može ostaviti loš utisak jer

neće moći koncentrisano da prati vaše

izlaganje. Neće stići da obrati pažnju nasve što govorite dok ćete mu u drugomslučaju biti dosadni. Pobedite tremui nervozu tokom intervjua, shvatitega kao iskustvo i priliku da pokažete ikažete svoje prednosti. Ukoliko mis-lite da vam je to teško, aplicirajte i zaposlove koji vas i ne privlače posebnoi otiđite na razgovor. ako ćete imatidobar trening i pripremu. Iznošenječinjenica koje se ne podudaraju s onimšto ste napisali u svom CV-u biće vam veliki minus. Iznesite samo ono što jeistinito jer će vam laži biti veći aktorograničenja nego na primer činjeni-ca da nemate radno iskustvo. Jednako

kao što vi pokušavate više da saznate

o kompaniji i poslu, tako će i poslodavac pokušati da sazna što više o vama.Nije na odmet ponovo pomenuti i dana intervju dođete pristojno i urednoobučeni, prvi utisak će se dosta baziratii na vašem izgledu.

1$9(äý(021(.(2'1$-ÿ(äý(3267$9/-$1,+PITANJA:ecite mi nešto o sebi?Zašto želite da radite za našu kompa-niju, šta vas je privuklo… ili…kakav će biti vaš doprinos našoj kompaniji?oje jezike znate?ecite mi nešto o vašem prethodnom

.RULVQLVDYHWL]DLQWHUYMXHVDSRVORGDYFLPD

CAREER QUIZ&DUHHUGD\VMHSURåDRGRELOLVWHSR]LY]DUD]JRYRURGMHGQHNRPSDQLMHLOLYLåHQMLKSDQLNDSRĀLQMH2WNULYDPRYDPQDMĀHåþDSLWDQMDQDMĀHåþHJUHåNHDGDþHPRYDPLNRMLVDYHWNDNRGD]DEOLVWDWHXSUDYRPVYHWOXLRVWDYLWHGREDUXWLVDNQDSRVORGDYFD



5

FAKULTET

zaposlenju?oji cilj ste sebi postavili u karijeri?Gde ćete biti za 10 godina od danas?Šta vas motiviše da dobro obavljatesvoj posao?akvu platu očekujete?

Čime se bavite u slobodno vreme?

NAJBOLJI ODGOVORI NA 1(.$7,3,ÿ1$3,7$1-$ Šta vas je privuklo da se javite na našoglas?Poslodavac želi da sazna u kojoj meri vas privlači mesto za koje ste konkuri-sali, kakva je vaša motivacija i da li stespremni za izazove. ao argument nika-da ne treba navoditi povećanje plate,a ni činjenicu da vam treba posao. Na-

vedite nekoliko nematerijalnih razlogakao što su želja za napredovanjem, noviizazov.Šta znate o našoj kompaniji?Poslodavac testira vaše znanje a sa-mim tim proverava vas, da li ste uradilidomaći zadatak. Važno je da se inor-mišete o kompaniji kao i o potencijal-nom radnom mestu jer time pokazu- jete zainteresovanost. Ovo može bitii jedno od najvažnijih pitanja do krajaintervjua.

Zašto želite da radite baš u našojkompaniji, kakav će biti vaš dopri-nos?Potrebno je imati konkretne i jasnerazloge zbog kojih ste se opredelili zarad u dotičnoj kompaniji. Ako ih ne-mate, poslodavac će pomisliti da je ovosamo jedan konkurs u nizu za vas, daniste ozbiljni a možda čak i da vežbateza ono što vas zaista zanima (setite sepripreme!). Možete reći da ste odabra-li baš tu kompaniju jer vam odgovara

njen način poslovanja, verujete u isteciljeve i radeći u njoj vidite šansu zalični razvoj i napredak.Koje strane jezike znate?Znanje stranih jezika je apsolutnoneophodno danas. Poželjno je da to budu bar dva jezika. Ako znate aktivnosamo jedan, nagovestite poslodavcu daste spremni da naučite i upišete kursdrugog ako to predstavlja prednost uposlu.Zašto želite da promenite posao? Ako ste nezaposleni, iznesite vaše ra-zloge u pozitivnom kontekstu kao naprimer: “Veliki broj osoba je otpušte-no, pa ni ja nisam bio izuzetak.” Ako

ste zaposleni a želite da promenite po-sao, usredsredite se na ono što tražite unovom poslu. ecite kako vaše radnomesto nije više dovoljno izazovno za vas i da će vaše iskustvo više vredeti ukompaniji koja je drugačije usmerena,pa navedite kako ste vi to zamislili. Akoste duže vreme bili nezaposleni, recite

da ste svesno imali pauzu kako bi seusavršavali i denisali šta vas konkret-no zanima. Ako ste imali porodičnih

ili zdravstvenih problema, gledajte daubedite poslodavca u to da se situacijapromenila i da ćete se u potpunosti po-svetiti poslu. Ako ste izuzetno kratko bili na jednom poslu, objasnite to takošto ćete reći da ste na tom mestu mnogonaučili, ali i da mladi žele da isprobajurazličite načine poslovanja kako bi se

odlučili za odgovarajući. Naglašavajtesamo pozitivne strane prethodne kom-panije i posla.

PREGOVARANJE O PLATIPre ovog razgovora morate znati da liste sigurni da imate ponudu. Ako steušli u najuži krug kandidata, slede i ovipregovori. Bilo bi dobro upoznati se sarasponom plata u kompaniji, o gornjemi donjem nivou plate za određeni posao.Bilo bi dobro i ukoliko biste mogli pre

razgovora da saznate kolika je plata za vašu konkretnu poziciju. Fokusirajte sena svoje obrazovanje i kvalikacije zagornju granicu. Jedno pravilo važi, a to jeda se nikada ne izjašnjavate prvi. Pustiteda poslodavac iznese ponudu a kasnije budite što eksibilniji i izlažite jasnerazloge. Svaku svoju ponudu opravdajtei obrazložite. Obratite pažnju i na konku-renciju. Poželjno je početi sa većimnovčanim iznosom, ali nikako pretera-nim, ipak budite realni. Ne odbijajte niponudu koja je manja od očekivane ako je razlika neznatna. Imajte na umu onunarodnu izreku: “ Ako ne cenite sebe nidrugi vas neće ceniti”. 0DWHD5$.,ý

5DVSLWDMWHVHNRGSRVORGDYFDR

REDYH]DPDLGXçQRVWLPDWRNRPUDGQRJGDQDSUDNVLXNROLNRSRVWRML

GDOLPRçHWHGDRELāHWHSRWHQFLMDOQR

UDGQRPHVWRNDNYLVXRGQRVLNRPSDQLMHVD]DSRVOHQLPDSRVWRMLOLHYDOXDFLMDUDGDNDNYLVX

FLOMHYLNRPSDQLMH8NROLNRVWHWRNRPUD]JRYRUDYHþGDOLRGJRYRUHQDVYRMDSLWDQMDREDYH]QRWR

SURVOHGLWHSRVORGDYFXSULPHWLþHGDVWHSURYHOLQHNRYUHPHUD]PLåOMDMXþLRNRPSDQLMLLSUHQHJRåWRVWHGRåOLQDUD]JRYRU



6

FAKULTET

S vaki kandidat vrednovan je na osn-

ovu rezultata postignutih u sva trikruga procesa selekcije, a presud-nu ulogu su imali sledeći kriteri-

jumi: prosek na studijama, ocena eseja,opšti utisak sa intervjua, rezultati vežbi,testova i „studije slučaja” u radionicamatokom nalnog vikenda organizovanogu hotelu „Babe”, kao i posedovanje sti-pendije druge kompanije ili institucije.Uz napomenu da izbor 20 Vip stude-nata nije bio lak zadatak, jer su u nekimslučajevima odlučivale nijanse, odlukužirija su potpisali predstavnici kompanije Vip mobile na čelu sa predsednikom Up-ravnog odbora Aleksandrom Šperlom,Slobodan Laketa, pomoćnik ministra za

telekomunikacije i inormatičko društvoi Galjina Ognjanov, docent Ekonomskogakulteta Beogradskog univerziteta. „Projekat je bio jako uspešan, a kandi-dati izuzetni. Pokazali su izvanrednoznanje, snalažljivost, upornost, talenat ikreativnost. Čestitao bih svim učesnicimai naglasio da proces selekcije nije bio nimalo lak jer su svi kandidati bili odlični. Vip studenti biće nagrađeni školarinom

za nastavak studija na matičnom akulte-tu, plaćenom dvomesečnom letnjompraksom u kompaniji Vip mobile, po-setom centrali mobilkom austria grupeu Beču i jednom od ehničkih akultetaUniverziteta u Beču i, kao što vidite, VipSIM karticama i teleonima. Smatramoda je konkurs bio i više nego uspešan iplaniramo nastavak projekta i naredneakademske godine” – rekao je Aleksan-dar Šperl, predsednik Upravnog odbora kompanije Vip mobile i zahvalio

se Ministarstvu za telekomunikacije iinormatičko društvo koje je od samogpočetka podržalo projekat, svim univerzitetima i akultetima čiji su studentiimali pravo učešća i medijima koji su ak-ciju ispratili.Ostali učesnici nala takođe će dobiti Vip SIM kartice i teleone, a njihovi kon-takti ostaće u bazi kompanije Vip mobile,za moguću saradnju na nekom od dru-gih projekata. Svih 40 nalista postaćečlanovi „Vip kluba“ u okviru koga će Vipmobile, nekoliko puta godišnje, organi-zovati stručna predavanja eminentnihgostiju iz Srbije i inostranstva. „Veoma smo zadovoljni projektom

„Budi Vip student”. oliko pozitivneenergije, talenta, znanja i kreativnosti na jednom mestu ispunilo nas je velikimzadovoljstvom i još jednom potvrdiloda je ulaganje u obrazovanje i proesion-alno usavršavanje studenata pravi izbor„– rekao je Aleksandar Šperl, prvi čovek kompanije Vip mobile.Pozitivne utiske učesnika nala konkur-sa „Budi Vip student” najbolje ilustruju

neki od sledećih komentara: „Odlična organizacija, sjajna ekipa, za-nimljivi zadaci, motivišuća atmosera...”– Maja Šarenac, Fakultet tehničkih nau-ka, Novi Sad „Ako je cilj bio savršen spoj zabave idruženja, učenja, rada, kreativnosti - Mis-sion Accomplished.” – Ivana Stevanović,Fakultet organizacionih nauka, Beograd „Čista desetka za Vas - Vip.” – DamirPrćić, Ekonomski akultet, SuboticaProjekat „Budi Vip student” kompanija

Vip mobile je pokrenula u novembruprošle godine, sa ciljem da investirau obrazovanje i oblikovanje budućiheksperata i lidera u oblasti telekomuni-kacija na tržištu Srbije. Od 200 prvo- bitno prijavljenih studenata završnihgodina Ekonomskog, Elektrotehničkog,Saobraćajnog, Mašinskog i Fakulteta or-ganizacionih nauka Univerziteta u Beo-gradu, Nišu, Novom Sadu i ragujevcu,izabrano je 20 najboljih. U projekat „Budi Vip student”, kompanija Vip mobile uložila je 100.000 evra.

Više inormacija o projektu možete pronaćiukoliko posetite www.jasamvip.com

6DRSåWHQMH]DMDYQRVW

ODABRANO 20 VIP STUDENATA 1HGHOMXGDQDQDNRQÀQDOQHUDGLRQLFHLNRPSOHNVQHHYDOXD-FLMHUH]XOWDWDSURMHNWDÅ%XGL9LSVWXGHQWµNRPSDQLMD9LSPRELOH

RGDEUDODMHGRELW-QLND9LSVWLSHQGLMHSRMHGQRJVWXGHQWD(OHNWURWHKQLĀNRJ0DåLQVNRJL(NRQRP-VNRJIDNXOWHWDGYDVWXGHQWD6DREUDþDM-QRJLGHYHWVWXGHQDWD

)DNXOWHWDRUJDQL]DFLR-QLKQDXND8QLYHU]LWHWDX%HRJUDGXNDRLåHVWDSVROYHQDWD)DNXOWH-WDWHKQLĀNLKQDXNDL]1RYRJ6DGD



7

FAKULTET

'DOLçHOLWHGDXāHWHXVYHWÀQDQVLMDQDYHOLNDYUDWD"'DOLVWH]QDOLGDMHVDPRLVSLWDQLKPODGLKOMXGLHNRQRPVNHVWUXNH]QDORGDGHÀQLåHSURÀWNDRSULKRGNRMLRVWDMHQDNRQSRNULYDQMDWURåNRYDSRVORYDQMDLSRUH]D"2GJRYRUQDRYRSLWDQMHVHPRçGDNULMHXĀLQMHQLFLGDYHþLQDQMLKWRNRPVYRMLKVWXGLMDQLMHQLĀXOR]D]QDQMHLLQIRUPDFLMHNRMH MHWRNRPVYRJVWXGLUDQMDPRJRGD

GRELMHXRNYLUXQDMYHþHVWXGHQWVNDRUJDQL]DFLMH$,(6(&2SUDNWLĀQRPGHOXUDGDGDLQHJRY -RULPREvidentno je da danas na mladomsrpskom nansijskom tržištu postojigoruća tražnja za ljudima i inicijati- vama koji bi podržali aktuelne tokoveu nansijskoj seri u Srbiji. Vođenaovim potrebama organizacija AIESEC,međunarodna platorma koja se baviotkrivanjem i razvojem potencijala kod

mladih ljudi radi pozitivnog uticaja nadruštvo, organizuje, na Ekonomskomakultetu u Beogradu, dvodnevni edu-

kativni seminar o nansijama ‘’FIDES’’(Finance Development Seminar). Ciljseminara je nadgradnja akademskogznanja studenata iz oblasti nansija, bankarstva i osiguranja, praktičnim istručnim iskustvima koja će im prenetipredstavnici najboljih nansijskih in-stitucija u Srbiji.FIDES seminar je prvi put održan maja2006. godine i pokazalo se da je kon-cept dva dana predavanja i radionicadobar model učenja. Ove godine, semi-

nar će se održati 21. i 22. Aprila u pros-torijama Sava Centra. Na ovogodišnjemFIDESU biće obrađene teme iz oblastirevizije, investicionih ondova, berza i brokeri, osiguravajuća društva i penzi-oni ondovi, komercijalno bankarstvo,NBS i međunarodne nansijske insti-tucije kao i spajanje i preuzimanje kom-panija. Edukacija o aktuelnim temama je jedan od preduslova da se pruži uvidu mogućnosti koje pomenute oblastipružaju.

Prvi dan će se pružiti prilika svim del-egatima da kroz panel diskusiju post-avljau pitanja na neku od već pomenu-

tih aktuelnih tema iz nansijske sere.Drugi dan konerencije će biti održaneradionice, gde će delegati u skladu sapreerencijama i interesovanjima, bitipodeljeni u grupe i imati prilike daodslušaju predavanja karakterističnaza taj segment nansijskog tržišta i zatu kompaniju. Nakon tog predavanjasledi ineteraktivan rad kroz rešavanjeodređenih problema i studija slučaja.Na ovoj konerenciji učestvuje 150najboljih studenata završnih godina

ekonomskih akulteta u Srbiji, kaoi najbolji studenti završnih godinadrugih akulteta nansijskog usme-renja, koji će diskutovati o aktuelnimtemama iz oblasti nansija u Srbiji, kaoi o globalnim problemima sa kojimase suočava današnje nansijsko tržište.ok za apliciranje je 14.04.2008.godine,aplikaciju možete preuzeti na našemsajtu www.aiesec.org.yu. Očekujemo vas da zajedno uživamo u jednoj pri- jatnoj i svakako neponovljivoj atmos-

eri, gde ćemo pritom naučiti i punoo zanimljivim temama važnim za našu budućnost.

FIDES SEMINAR

,=$%(5,%2/-8%8'8ý1267 Da li možeš da sačuvas dan i dadostigneš stvari za koje drugi kažu dasu nedostupne? AIESEC je međunarodna orga-nizacija koja omogućava mladimljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozi-tivan uticaj na društvo. Prisustvomna preko 1.100 univerziteta u 100zemalja, 60 godina tradicije i višeod 28.000 članova, su samo nekeod stvari koje AIESEC razlikuju oddrugih studentskih organizacija.Svakodnevno svi članovi teže kasavršenstu, vrednovanju principai vrednosti kod drugih, i sticanjupraktičnog iskustva kao lidera.Danas, AIESEC , po prvi put or-ganizuje seminar na temu korpo-

rativne društvene odgovornosti,pod nazivom “Sae uture”. Anketakoja je obuhvatila 2000 studenatana Univerzitetima u Beogradu, No- vom Sadu i Nišu, pokazala je da stu-denti ne znaju dovoljno ili uopšte okonceptu društvene odgovornostipreduzeća niti koliko to može uti-cati na njihovu budućnost.U skladusa tim, cilj našeg seminara je širenjesvesti I približavanje značaja CSR-a studentima i svim mladim lju-dima, koji žele da promene svojubudućnost.Seminar će se odrzati 18. Aprila2008. godine u prostorijama Domasindikata sa pocetkom u 18 časova,a čast da vode ovakav seminar ćepripasti uglednim i eminetnim

predavačima iz zemlje i inostranstvakoji se godina bave korporativnomdruštvenom odgovornošću i svimnjenim aspektima. Pored predavan-ja, biće organizovane i radionice, uzpomoć kojih će se na jedan kreativannačin, približiti ove tema svim mlad-im, u opšte, svim zainteresovanimljudima. Očekuje se prisustvo preko150 delegata.Učini prvi korak ka svojoj boljoj izdravijoj budućnosti. Učestvuj naseminaru “Sae uture” i pokaži daželis sam da donosiš odluke.Uslov za učešće na seminaru je ap-likacija koju mozete naći i popunitina našem sajtu www.aiesec.org.yuNa sajtu mozete nači i sve dodatneinormacije u vezi sa seminarom.



8

FAKULTET

UVOD

Još u dvadesetim godinama XX veka,na akultetima i u srednjim školama uSjedinjenim Američkim Državama,organizovale su se simulacije rada Ligenaroda. ako je Liga naroda prerasla uUjedinjene Nacije - Harvardski Mod-el Lige naroda prerastao je u ModelUjedinjenih Nacija (MUN) 1951. go-dine i danas se smatra najstarijim Mod-elom. Vremenom ovakve simulacije supostale popularne i proširile su se svu-da u svetu, a danas se održavaju u više

od 40 država.Ideja Modela Ujedinjenih Nacija je dase studenti upoznaju sa svetom diplo-matije (pregovorima, postizanjemkompromisa, dijalogom..), diplomats-kim terminima, sa radom UjedinjenihNacija kao i sa svojim kolegama izraznih delova sveta. Iako modeli vari-raju od zemlje do zemlje obično seorganizuje simulacija rada nekolikoorgana– najčešće Generalne skupštine,Saveta bezbednosti, Saveta za ljudskaprava, Saveta za ekonomska i socijalnapitanja, Svetske zdravstvene organizacije, Svetske trgovinske organizacije,UNESCO-a, itd. Svaki komitet se sas-

toji od onih zemalja koje su u stvarnom

životu u njegovom sastavu i obično se biraju dva delegata kao njihovi ambasa-dori. Pravilo je da ne možete zastupatizemlju iz koje potičete ili sa kojom stepovezani na neki način. Svaki komitetima i posebnu temu o kojoj će seraspravljati i usvajati rezolucije.

PRIPREMA Svaka od zemalja organizatora takođeima svoja pravila za prijem učesnika– najčešće je to slanje CV-a, motiva-

cionog pisma ili popunjavanje raznihupitnika ali tek kada prođete kroz pro-ceduru i budete primljeni čeka vas pravi posao. Organizatori će vam dodelitizemlju koju predstavljate – najčešće naosnovu vaših preerencija koje morateda obrazložite. Morate se dobro in-ormisati o zemlji koju predstavljate,o njenoj istoriji, politici i ekonomskojsituaciji, a takođe i o stavu vaše zemljeprema temi zasedanja. Vaš prvi zadatak najčešće je da napišete Position Paper– to je esej u kome morate da napišetenešto generalno o temi zasedanja, otome šta su do sada Ujedinjene nacijei njeni organi uradili na tu temu i na

kraju stav vaše zemlje o tom problemu

- prema njemu ćete se ponašati na celojkonerenciji. U toku pripreme dostastudenata se obraća ambasadama, kon-zulatima pa čak kontaktiraju i sa insti-tucijama u zemljama koje predstavljajui veoma često nailaze na vrlo pozitivanodziv budući da se u svetu dosta znao ovim Modelima. Ukoliko organi-zatori tako osmisle delegati u nekimkomitetima pre konerencije morajunapisati i Opening Speech u kome seiznose nešto konkretniji stavovi zem-

lje o problemu i koji ćete pročitati napočetku zasedanja. asnije će se na os-novu ovih govora voditi debate.Ukoliko već tokom priprema otkrijeteda neke zemlje imaju zajedničke stavovekao i vaša potpuno je dozvoljeno da jošpre samog Modela počnete sa lobiran- jem i stvaranjem nezvaničnih saveza sanjihovim predstavnicima putem maila iinterneta. Pre same konerencije od vasse očekuje i da se upoznate sa pravilimaprocedure. Ovo će većini učesnika kojiučestvuju prvi put delovati vrlo kon-uzno ali se obično na početku svakogModela održi mini trening i stvari vamse razjasne. Morate zapamtiti da tokom

0RGHO8MHGLQMHQLK1DFLMD²081

OSETITE SVETDIPLOMATIJE8NROLNRYDPVHçLYRWQHVDVWRMLVDPRRGXĀHQMDLRGOD]DNDQD)DNXOWHWXNROLNRVWH]DLQWHUHVRYDQLL]DGUXJHVIHUHVHPHNRQRPLMHLçHOLWHGDSURåLULWHVYRMDLQWHUHVRYDQMDGDXSR]QDWHQRYHOMXGHLOLSXWXMHWHXGUXJH]HPOMH²0RGHOL8MHGLQMHQLK1DFLMDVXPRçGDSUDYDVWYDU]DYDV



zasedanja morate da zaboravite na sveneormalnosti. Zvanični jezik koner-encije je engleski i praktikuje se da gakoristite čak i u toku neormalnih lo- biranja iako možda pričate zajednički jezik sa nekim delegatima. Morateznati da ste predstavnik određenezemlje i da nikada ne smete pričati u

prvom licu već u ime te zemlje, da sepredsedavajućem i ostalim delegatimamorate obraćati sa uvažavanjem (Yourhonorable chairman, Distinguisheddelegates...), morate znati kako se gla-sa, kada smete ili ne smete da postavitepitanje, kada smete da govorite itd.Iako deluje komplikovano ovo će vam vrlo brzo brzo postati rutina. Važno je poznavati i poštovati pravila i zbogtoga što su tokom svakog zasedanjanajčešće prisutni i organizatori koji vas

ocenjuju i za svako kršenje proceduredobijate negativne poene i umanjujetesebi mogućnost da budete izabrani zanajboljeg delegata komiteta.

BIMUNBeograd je dobio svoju simulaciju prviput 2004. godine i od tada je uspeo daostvari poziciju među deset najboljihModela na svetu. Organizuje se podpokroviteljstvom Udruženja za Ujedin- jene Nacije a u organizaciji učestvujui uspešni studenti društvenih nauka iprethodni učesnici BIMUN koneren-cija. Ove godine BIMUN se održavaood 27. do 30. marta i okupio je više

od 160 studenata iz 25 zemalja. Ovaj broj bi bio daleko veći da jedan broj in-ostranih studenata nije otkazao učešćezbog političke situacije u zemlji. Simu-liran je model četiri komiteta i svaki je imao glavnu temu. Savet bezbed-nosti je raspravljao o opasnosti širenja

nuklearnog oružja, na Generalnojskupštini se zasedalo o jačanju ulogeUjedinjenih Nacija, Savet za ljudskaprava je raspravljao o pravima izbeglicai raseljenih lica na zapadnom Balkanu,a omitet za svetsku baštinu UNES-CO-a je raspravljao o očuvanju svetske baštine i održivom razvoju.onerencija je počela zvaničnim ot- varanjem u Skupštini grada Beogradana kome se učesnicima obratio i v.d.gradonačelnika Zoran Alimpić. Posle

toga počela su zasedanja i svaki dan je bio savršeno organizovan i prepundogađaja. okom prva dva dana svikomiteti su vodili generalne debateo svojim temama i posle postizanjaodređenih zaključaka imali su vre-mena da naprave nacrte svojih rezolu-cija. reći dan rezolucije su iznošene

na raspravu, usvajali su se ili odbijaliamandmani i prepravke i na kraju svakikomitet je postigao svoj cilj - usvajanjenalne verzije rezolucije. Pored ormal-nog dela BIMUN-a svaku noć je orga-nizovan i provod poput - krstarenja,izlazaka u Plastic i Underground iantastične večeri u Skadarliji. Posled-njeg dana konerencije organizovan je po prvi put i BIMUN orum u Nar-odnoj skupštini epublike Srbije nakome su svi delegati, ovaj put u svoje

ime, raspravljali o klimatskim prom-enama. Na kraju su dodeljeni sertikatisvim učesnicima, izabrani su najboljikandidati i zatvorena je konerencija.Najbolji delegati svakog komiteta sudobili nansijsku nagradu kao i plaćenetroškove za učešće na EuroMUN-u uMastrihtu.Iako je naš Model završen, atmoserurada Ujedinjenih Nacija možete osetitina velikom broju Modela u drugimzemljama na koje se možete prijaviti.Garantujemo vam jedno antastičnoiskustvo, odličnu stavku u vašoj bio-graji i veliki broj prijatelja koje ćetesteći ovim putem. ,YDQD%2-$129,ý

1HNLRG0RGHODQDNRMHVHPRçHWHSULMDYLWLXVOHGHþHPSHULRGX7KHVV,60816ROXQ

*UĀNDDSULO²PDM0,/0810LODQR,WDOLMD

PDM²PDM62),0816RILMD

%XJDUVNDMXOMXO 9,081%HĀ$XVWULMD

DYJXVW²DYJXVW

9

FAKULTET



10

Praksa za studente

Kompanija Polimarkstudentima, apsolventimaLPDVWHULPDSUXçDSULOLNXkonkurisanja za profesion-alno usavršavanje, a nakonGYDPHVHFDVWUXĀQHSUDNVHLPRJXþQRVW]DSRVOHQMD3UDYRkonkurisanja imaju studentiĀHWYUWHJRGLQHVWXGLMDNRMLpratenastavu na nekomodpredmeta: Kanali marketinga,7UJRYLQVNLPHQDGçPHQW

i Trgovinski marketing iPHQDGçPHQWSURGDMHNDRi studenti master programa0HQDGçPHQWVSROMQHWUJRYLQHLSURGDMH3UH]HQWDFLMDRGHODWQRVWLLSURJUDPXVWUXĀQHpraksekompanijePolimarkþHELWLRGUçDQDDSULOXĀDVRYD$PÀWHDWDU(NRQRP -VNRJIDNXOWHWD8QLYHU]LWHWD

Internacionalni seminarL]REODVWLPHQDGçHPQWDljudskih resursa

(NRQRPVNLIDNXOWHW%HRJUDGL0RQDVK8QLYHUVLW\$XVWUDOL - MD]DMHGQLĀNLRUJDQL]XMXVHPL -QDUQDPHQMHQPHQDGçHULPDVYLKQLYRD+5PHQDGçHULPDLVWUXĀQMDFLPD]DSRVOHQLPXsektoru za ljudskeresurse,

studentima master studija,zaposlenima u javnomsektoru]DGXçHQLP]DXSUDYOMDQMHljudskimresursima i, naravno,svima onima kojeova materijaLQWHUHVXMH6HPLQDUþHWUDMDWLGDQDLMXQD SUHGDYDQMDþHGUçDWL0D[Coulthard, Monash Univer-VLW\%XVLQHVVDQG(FRQRP -LFV2GVHN]DPHQDGçPHQW'LUHNWRUNXUVD0HQDGçPHQWljudskih resursa3URIGU6RQMD3HWURYLþ /D]DUHYLþSURIHVRU0RQDVK

8QLYHUVLW\%XVLQHVVDQG(FRQRPLFV2GVHN]DPHQDGçPHQWUHJLRQDOQLXUHG -QLNĀDVRSLVD-RXUQDORI*OREDO%XVLQHVVDQG7HFKQRORJ\SULĀHPXMHREH]EHāHQVLPXOWDQ SUHYRGQDVUSVNLMH]LNPo odslušanomseminaru SROD]QLFLGRELMDMX]DMHGQLĀNL6HUWLÀNDW(NRQRPVNRJ IDNXOWHWD%HRJUDGL0RQDVK8QLYHU]LWHWD3RVORYQHdiplomskestudijeUniverz-LWHWD0RQDVKVSDGDMXPHāX

QDMEROMHXVYHWXD0%$SUR -gramUniverziteta Monash MHELRGUXJLQDVYHWXXkategoriji personalni razvoji nastavno iskustvo, premaUDQJLUDQMX(FRQRPLVW,QWHO -OLJHQFH8QLW&HQDL]QRVLHYUDXdinarskoj protivvrednosti poVUHGQMHPNXUVX1%6QDGDQXSODWHEH]3'9D

6HPLQDUÅ*HWWLQJ(8URSHDQIdentity“

Pod pokroviteljstvom6WXGHQWVNDRUJDQL]DFLMD(UDVPXVVWXGHQWVNDPUH]D²6UELMDX/MXEOMDQL.UDQMX.RSHUXRGGRPDMDELþHRGUçDQVHPLQDUQDNRPHþHXĀHVWYRYDWLVWXGHQDWDL]

6UELMH%L+L6ORYHQLMH6YLWURåNRYLERUDYNDX6OR -veniji su pokriveni; smeštaj uKRVWHOLPDWULREURNDGQHYQRL SXWQLWURåNRYL,]DEUDQLVWXGHQWLFHVQLPDWLGRNXPHQWDUQLÀOPRVWXGHQWV -NRP]LYRWXX%HRJUDGXpotomprovesti jedan dan upripremama za sedmodnevniERUDYDNXPDMXX6ORYHQLML7DPRLKĀHNDMX]DQLPOMLYDpredavanja, diskusije, radion-LFHGUXçHQMDLçXUNH

.RQNXUV]DÅ0XPPHUW´stipendiju!

)RQGDFLMDÅ5RFKXVL%HD -triceMummert“ dodeljujevišegodišnjestipendijeQRYRMJHQHUDFLMLEXGXþLKWRSPHQDGçHUDL]VUHGQMHL MXJRLVWRĀQH(YURSHXREODVWLPDHNRQRPVNLKLWHKQLĀNLKQDXND6WLSHQGLMHMumert-fondacijepodrazumevaju trogodišnjediplomskeili dvogodišnjemas-

ter studijena Univerzitetu uKelnu ili univerzitetu RWTHX$KHQX3URÀONDQGLGDWD6WXGHQWLHNRQRPVNLKLOLWHKQLĀNLKQDXNDLQçHQMHUVNLKnauka, ili naukaEOLVNLPHNRQRPVNLP%HĀHORUGLSORPDLOLWUHþDgodina diplomskih studija2GOLĀQR]QDQMHQHPDĀNRJ

MH]LNDNRMHMHSUHSRĀHWNDVWXGLMDSRWUHEQR SRWYUGLWLRGJRYDUDMXþRPdiplomom- Liderski potencijal6SUHPQRVWQDSRYUDWDNXdomovinu nakon završetkastudija'RJRGLQHVWDURVWL1HRçHQMHQQHXGDWDPonuda Mumert-Fondacije:

0HVHĀQDUDWDVWLSHQGLMHXYLVLQLRGHYUDXSUYRMevra u drugoj i, SUHPDSRWUHELHYUDXWUHþRMJRGLQLVWXGLMD- Dodaci za pokrivanjetroškova putovanja i prtljaga,za zdravstvenoRVLJXUDQMHNDRLSRPRþ]D ÀQDQVLUDQMHWURåNRYDVWXGLMDLstanarine/LĀQLODSWRSUDĀXQDUPrijavei pitanja slati naDGUHVXMDQDYRGDNRYD# ERVFKVWLIWXQJGH

Karteza koncert Nev-HUQLK%HEDMHWUHEDORGDEXGXSURGDYDQHSRPLQL -PDOQRMFHQLRGGLQDUDPHāXWLPORåDRUJDQL]DFLMDQMLKRYH SURGDMH L ĀLQMHQLFD da nigdena ulaznici nijestajala cena dovela jedo toga da jeumesto planiranesumeRGXKXPDQLWDUQHVYUKHVDNX - SOMHQRRNRGLQDUD1DLPHQHNLod studenata nisu hteli da daju novac

pri dolasku na koncert, jer na to nisuELOL RSRPHQXWL SUL X]LPDQMX VYRMHkarte, dok su mnogi davali znatnoPDQMHRGSUHGYLāHQHFHQH

3RYRGRP 'DQD (NR -nomskog fakulteta GYD GDQDUDQLMH ELR MH RGUçDQkoncert poznate JUXSH1HYHUQH%HEHLWRXKROX IDNXOWHWD6DYQRYDFRGSURGDWLKNDUD -WDMHLVNRULåþHQXKXPDQLWDUQHVYUKHIako jestudentima smetalo jako svetloL PDOL DVRUWLPDQ SLþD LVNOMXĀLYR EH -]DONRKROQLKSUHGRVWURçQRVWVHLVSODWLOD1DMYHþLSUREOHPRQLPDNRML VXSRVSUH -mali nered nakon koncerta predstavljalo MHSDUUD]ELMHQLKÁDåLFDRGVRND'DQ VWXGHQDWD DSULOD REHOHçHQ MHsajmomsvih organizacija kojepostojeQD (NRQRPVNRP IDNXOWHWX äWDQGRYLVD SURPRWLYQLP PDWHULMDORP ELOL VX SRVHþLYDQL L RG QDåLK VWXGHQDWD L RGEXGXþLKEUXFRåDNRMLVXWRJGDQDELOLXRELODVNXIDNXOWHWD=DOMXELWHOMHåDKDQDURĀLWRMHELRLQWHUH -santan turnir u komesu svi studenti i

SURIHVRULPRJOLXĀHVWYRYDWL

)$.8/7(76.(9(67,

Crna maska

%HODPDVND

FAKULTET



11

O vakav drastičan rast cena stanova domaći agenti za nekretnineobjašnjavaju na različite načine.Svakako, svi se slažu u oceni da je

jedan od osnovih razloga najjednostav-niji zakon tržišta koji kaže da u slučajukada je tražnja veća od ponude - cenerastu. onkretno, u Beogradu tražnja zastanovima je od ponude veća čak čitavihpet puta. Uzroci napomenutog porastatražnje takođe su brojni.

675$1(.203$1,-(9(ý$PRIMANJA Sa početkom tranzicije, u Beogradu jepočeo da radi veliki broj stranih kompa-nija koje su zaposlile mlade i obrazovaneljude i dale im, za ovdašnje uslove, višenego pristojne plate. Ovi mladi ljudi,svakako, svoja primanja žele da iskoristetako da obezbede sebi krov nad glavom,a uz tržišno sukobljavanje banaka i nji-hovu borbu za nove klijente koja uzro-

kuje sve povoljnije uslove kreditiranjaovaj cilj postaje im sve bliži. S druge sta-ne, ponuda stanova je više nego nezado- voljavajuća. Naime, ako stan prosečnotraje sto godina i ako prema procenamadomaćih građevinara samo za održanjepotrebnog onda godišnje treba izgraditi30.000 novih stanova, a u celoj Srbiji do-lazi se samo do brojke od 10.000, ovakvostanje ponude više je nego jasno.akođe, gotovo potpuna privatizacija

1HNRQWUROLVDQR´GLYOMDQMH´FHQDQDGRPDþHPWUçLåWXQHNUHWQLQD

DO STANA KAO DOMONT EVERESTA 3UDYDSRPDPD]DVWDQRYLPDX6UELMLSUHWHçQRX%HRJUDGXNRMDMH]DSRĀHODOHWDQDVWDYLODVHLXSUYDWULPHVHFDRYHJRGLQH3ULWRPHĀDNQL

VWUXĀQMDFL]DQHNUHWQLQHQHPRJXGDSUHGYLGHNDGDþHRYDMVNRNRYLWUDVWFHQDVWDWL

EKONOMIJA



12

EKONOMIJA

crnogorskog primorja koja je u ruke ne-kadašnjih vlasnika “ugurala“ nerealno visoke svote novca dovela je do direk-tne implikacije na beogradsko tržištenekretnina. ačnije, veliki deo dobijene

sume ovi pojedinci usmerili su na kupo- vinu stanova u glavnom gradu Srbije, što je dodatno uvećalo tražnju.Postoji utemeljeno mišljenje da agencijeza prodaju stanova u izvesnoj (ali sva-kako manjoj) meri direktno doprinoserastu cena nekretnina. U želji da zadržepostojeće i privuku nove klijente, agen-cije drže cene stanova na nerealno viso-kom nivou.

,19(67,725,.$2µ63$6µ

akođe, jedan od raširenih stavova je ida investitori “napumpavaju“ cene sta-nova. Na Zapadu postoji ustaljena prak-sa da svaki investitor na jedan kvadratnimetar zaradi od 10 do 12 odsto cene.od nas ovaj iznos ide od 30 do čitavih80 odsto po jednom kvadratu (što biprecizno značilo da na 1.500 evra možeda se zaradi između 450 i 1.200 evra, uzavisnosti od lokacije). akođe, zbogizrazito visoke tražnje veliki broj stanova se prodaje još u izgradnji što, svakako,

diže cenu gotovih stanova koja, opet,diže cenu stanovima “na papiru“ i takou krug. Ipak, investitori su nužno zlo jer bi u suprotnom razlika između tražnje iponude bila još veća.

NOVI BEOGRAD: OD5$'1,ÿ.2*.9$57$'2ELITNOG DELA GRADA Činjenica jeste da najveći broj stranihkompanija svoja sedište i lijale lociraupravo na Novom Beogradu. akođe,

sa dolaskom ovih kompanija dolazi i za-padnjački način privređivanja koji sa sobom povlači gotovo celodnevno radno vreme kao i želju zaposlenih da im sta-novi budu što bliže radnom mestu kakone bi vreme gubili i u (inače “sjajnom“ beogradskom) saobraćaju.Ovakav splet okolnosti svakako je pove-

ćao tražnju za stanovima na Novom Be-ogradu i još više podigao cene. ako, dok se do pre godinu-dve kvadrat u ovomdelu grada kretao od 1.100 do 1.500evra, danas ova cena ide čak do 3.000

evra (cena stanova kod ”Arene”).

Dugo se smatralo da će najavljena iz-gradnja Univerzitetskog sela i “ulazak“na tržište 1.854 novih stanova (od pooko 1.700 evra po kvadratu) smiriti ne-kontrolisani rast cena. Međutim, pot-puna pomama za ovim stanovima kojiće biti locirani oko mola ”Delta City”, iza koje su, kako se šuška, već ormiraneliste čekanja, dovela je samo do još većeginteresovanja za ovaj deo grada i novog

posledičnog rasta cena.Procene stranih agencija su da će cenena Novom Beogradu ubuduće ići i do4.500 - 5.000 evra po kvadratu.S druge strane, Vračar drži standardno visoku cenu koja ide i do 4.000 evra po

kvadratu, koliko se otprilike kreću i cene

u strogom centru grada. U novinama senedavno pojavio oglas za prodaju stanau Zmaj Jovinoj ulici od 51-og kvadrat-nog metra (5. sprat, centralno grejanje)čija tražena cena doseže čak 6.000 evrapo kvadratu! Ipak, stručnjaci se slažu da je, i pored svega, ova cena ipak nerealna ida će biti teško naći ozbiljnog kupca.

NOVI SAD, NIŠ , SUBOTICA...I u drugim većim gradovima u Srbiji isti je trend sa cenama nekretnina. Stanoviu Novom Sadu na primer već sada imaju cenu od oko 1.500 evra po kvadratu,kako zbog njihovog nedostatka, takozbog sve boljih uslova za život u ovom

gradu.Do pre dve godine Novi Sad je važio zagrad koji je imao najveći broj izgrađenihstanova u odnosu na broj stanovnika

u čitavoj Evropi, a danas je taj odnosznatno poremećen, uglavnom zbog svemanjeg broja slobodnih lokacija za iz-gradnju.akođe, u Subotici, Nišu, ragujevcu,došlo je do osetnog rasta tražnje za ne-kretninama, i to uglavnom za garsonje-rama i jednosobnim stanovima.S druge strane, na samom jugu Srbije i uunutrašnjosti cene kvadrata padaju, štozbog sve manje tražnje (jer se veliki brojstanovništva, posebno mladih, iseljava

ka severu Srbije), što zbog nestabilnepolitičke situacije na osovu i Metohi- ji. ako, najjeiniji stan u Srbiji može senaći u Boru za svega 450 evra po kvadra-tu.

USLOVI KREDITIRANJA Jedan od razloga što je porasla tražnja zastanovima jeste i taj što se danas mnogolakše nego prethodnih godina dolazi dostambenih kredita. ako, dok je prošlegodine 60 odsto ukupnih stanova ku-

pljeno na kredit a samo 40 odsto plaće-no kešom, ove godine je taj odnos 80:20u korist kreditiranja.Najveći broj banaka koje posluju na do-maćem tržištu nudi kredite za gotovestanove, a od skoro i za stanove u izgrad-nji.aiaisen bank, na primer, kao jedanod lidera na našem tržištu naplaćujekamatnu stopu od 7,55 odsto za kredi-te s učešćem indeksirane u evrima, 5,75odsto za one indeksirane u švajcarskimrancima (analogno 7,15 odsto i 5,50odsto za kredite sa depozitom). akođe,postoje i izvesni ksni iznosi koje ban-ka naplaćuje na ime različitih provizija:

1DPLQXORM.RQIHUHQFLMLRWUçLåWXQHNUHWQLQDX-XJRLVWRĀQRM(YURSL

PLQLVWDUHNRQRPLMHLUHJRQDOQRJUD]YRMD0ODāDQ'LQNLþRFHQLRMHGDþHWUçLåWHQHNUHWQLQDX6UELMLLPDWLVQDçDQEXPLGDVXYHOLNLSRWHQFLMDOLXSUDYRXXODJDQMXXUD]OLĀLWHQHNUHWQLQH

.UDMHPSURåORJOHWDNYDGUDWXL]JUDGQMLQD&UYHQRPNUVWXVWDMDR

MH HYUDGRNGDQDVVDPRVHGDPPHVHFL

NDVQLMHRYDMLVWLNYDGUDWNRåWDĀDNHYUDåWR MHSRYHþDQMHRGĀLWDYLK

RGVWR

8=PDM-RYLQRMXOLFLSURGDMHVHVWDQ]DĀLMLVH

NYDGUDWWUDçLL]QRVRGĀDNHYUD



13

provizija za obradu zahteva za izdavanjekredita 0,5 ili 1,5 odsto, godišnja provi-zija za administriranje 0,1 odsto, godiš-nji iznos za osiguranje stana u iznosuod 50 evra, kao i iznos od 30 evra zaosiguranje kod Nacionalne korpora-

cije za osiguranje stambenih kredita(NOS). Inače, ukupna suma kreditaosiguranih kod NOS (koja je počelasa radom 2004. godine) iznosi oko 886miliona evra. Od te ukupne sume preko192 miliona predstavlja subvencionisa-ne kredite za mlađe od 45 godina (kodovih kredita 75 odsto daje banka, 5 od-sto korisnik kredita, a 20 odsto ide iz budžeta države).

aiaisen bank daje i kredite za stanoveu izgradnji ako je 80 odsto radova zavr-šeno. Pri tome, naravno, banka je mnogostroža u pogledu potrebne dokumenta-cije.Domaći stručnjaci za nekretnine proce-

njuju da će se ubuduće uslovi kreditira-nja zaoštravati (što će biti uzrokovanorestriktivnom monetarnom politikomNarodne banke i dizanjem reerentnekamatne stope s ciljem da se smanji iinače prevelika zaduženost domaćegstanovništva), te da će građani sve manjeuzimati stambene kredite.

'2.$'$ý(&(1(1(.21752/,6$125$67,"Slična situacija kakva sada postoji kod

nas do skoro se odigravala i u sused-noj Hrvatskoj. Sve do ove godine ceneuzrokovane rastom tražnje nekontro-lisano su rasle. Danas, prvi put posledugog niza godina, tražnja za stanovima je opala sa 30 na 10 odsto. Ova situacijauzrokovana je porastom kamatnih sto-pa na stambene kredite i održavanjempostojećeg tempa izgradnje od stranezainteresovanih investitora. Dakle, sobzirom na činjenicu da tražnja pada aponuda ostaje ista, cene stanova u Hr- vatskoj su pale za čitavih 41 odsto. Sli-čan rasplet situacije u (doduše ne tako bliskoj) budućnosti može se očekivati iu Srbiji.

Danas, Beogradu nedostaje 100.000 sta-nova, a godišnje se gradi samo 30.000što znači da je ponuda i dalje daleko is-pod tražnje. Uporedo s tim, najavljenopoboljšanje inrastrukture u glavnomgradu, kao na primer most koji će po-

vezati Zemun i Borču, znatno će podićicene stanovima u tangiranim delovimagrada.U korist tvrdnje da će se aktuelni rast na-staviti ide i indentično mišljenje inostra-nih stručnjaka. ako zvaničnici velikesvetske kompanije ”Capital investmentand consalting” kažu da se zarada na sta-novima u Beogradu kreće i do 25 odstouloženog kapitala. Oni smatraju da po-tencijalni prot višestruko prevazilazi ri-zik ulaganja na srpskom, inače politički

turbulentnom, tržištu i da svako ko ras-polaže investicionim kapitalom treba daga uloži ovde jer će se ovakav trend zad-žati samo još koju godinu dok se ponudai tražnja jedna drugoj ne približe.Dakle, samo glavnom gradu je potreb-no još milion i po kvadrata stambenogprostora dok se trenutno zida 220.000.Postojećih dvadesetak investitora pokri-će samo 10 odsto tražnje. onačno, svedok se ne pojavi masovna izgradnja jei-nijih stanova za srednji sloj stanovništva“divljanje“ cena nekretnina na srpskomtržištu biće više pravilo nego izuzetak.

MAJA RADAK PDMDUDGDN#\DKRRFRP

.ROLNRFHQHQHNUHWQLQDX6UELMLUDVWX]ERJHNRQRPVNLQHUHDOQLKUD]ORJDSRND]XMHLGUDVWLĀDQVNRNFHQDVWDQRYDX

QRYREHRJUDGVNRMXOLFLGU,YDQD5LEDUD]DX

SURVHNXHYUDSRVWDQXVDPRGDQSRåWRVXéRNRYLþLREMDYLOLGDþHQDOLYDGLXWRPGHOX

%HRJUDGDJUDGLWL´VUSVNL 9LPEOGRQ´

EKONOMIJA



14

EKONOMIJA

ŠTA RAZDVAJA LIDERE OD0(1$'æ(5$"eorija nas uči da je menadžere mogućestvoriti. Jednostavna primena naučnogznanja dovoljna je da biste bili uspešanmenažer. U svetu globalnih inormacija i brojnih izvora podataka i znanja, moguće je crpsti saznanja i primenjivati ih popotrebi na specične situacije. Ali, da li jeto dovoljno? Da li postoji granica do koje vas može dovesti znanje, a preko koje vasmora voditi vaš “nos”?Postoje kontroverzni stavovi oko togada li je razlika između menadžera i lidera jednostavno pitanje “pasmine”, ili obra-zovanja. Na to pitanje se ne može dati ni-

kakav konkretan odgovor. Ipak, činjenica je da lideri poseduju sposobnostikoje ih čine mnogo atraktivnijima odmenadžera. Nasuprot slepom korišćenjuprocedura i već postojećih kalupa, liderise bave inovacijama, prateći svoje “šestočulo”. Njihova harizma je veština, umet-nost. Ljudi ih smatraju uzorima, stubo- vima podrške, vođama. Oni ne spadaju utip ljudi koji teži da se “dokazuje” i “gura”,oni prosto odišu poverenjem i integ-ritetom, njihove akcije su instinktivne, vođene unutrašnjim porivima i vizijama,a ne slepim težnjama za moći i novcem.Dobar lider zaista sluša zaposlene, ane čeka samo trenutak da oni završe sa

izlaganjem kako bi rekao svoju zamisao.On razmišlja o potrebama svojih zapo-slenih i ume da iskoristi kako njihove vrline, tako i njihove mane kako bi oni bili što uspešniji u svom poslu. Onpodstiče status quo na promene, bavi sedugoročnim ciljevima. On je individua,a ne samo još jedan “zubac u mašini”. osu odlike vođe koji koristi emocionalnuinteligenciju.

ŠTA JE ZAPRAVOEMOCIONALNA ,17(/,*(1&,-$"Svako od nas rođen je sa određenimpotencijalom za razvijanje širokog spe-ktra sposobnosti. aj potencijal se jav-lja u obliku različitih vrsta inteligencija –numeričke, logičke, verbalne, prostorne,mehaničke, socijalne i mnogih drugih.Od njih zavisi razvoj kako naših tela takoi naših umova, naša predodređenost za velike ili male stvari, sportsku karijeru ili

karijeru berzanskog brokera. Večito pi-tanje da li se menadžeri rađaju ili stvara- ju ponovo se postavlja sa značajnimpovećanjem interesovanja na polju razvoja istraživanja o emocionalnoj inteli-genciji.Emocionalna inteligencija je set sposob-nosti pojedinca koje ukazuju na njeg-ovu veštinu da prepoznaje svoja ili tuđaosećanja, impulse i raspoloženja i da up-ravlja njima u željenom pravcu zavisnood situacije u kojoj se nalazi.Daniel Goleman je sve sposobnostisadržane u opštim sposobnostimasvakog čoveka svrstao u 5 specičnihkategorija,a stepen razvijenosti svake od

5XELNRYDNRFNDVDYUHPHQHHNRQRPLMH

EMOCIONALNA INTELIGENCIJA I LIDERI8QHL]YHVQRPLGLQDPLĀQRPPRGHUQRPRNUXçHQMXEXGXþQRVWSUHGX]HþD]DYLVLNDNRRGQMHJRYHWHKQRORåNHVSUHPQRVWLGDVHXKYDWLXNRåWDFVDNRQNXUHQFLMRPWDNRLRGVSRVREQRVWLQMHJRYLK´OMXGVNLKµHOHPHQDWDGDVHL]ERUHVDL]D]RYLPDVDYUHPHQHHUHPHQDGçPHQWD0HQDGçHUL

PRUDMXGDLVNRULVWHHPRFLRQDOQXLQWHOLJHQFLMXNDNRELWLPVNLUDGNDQDOHNRPXQLNDFLMHLFLOMHYH]DSROHQLKGRYHOLXKDUPRQLMX3UHPD'DQLHOX*ROHPDQXDXWRUXNQMLJH´(PRFLRQDOQDLQWHOLJHQFLMDµFHRYHNSUHQDJODåDYDPRDNDGHPVNHVSRVREQRVWLNDRNOMXĀXVSHKDX çLYRWXDRQHĀLQHWHNPDOLGHRXNXSQHVOLNH



15

EKONOMIJA

njih utiče na visinu koecijenta emocio-nalne inteligencije:I Samosvest – ljudi sa zrelom samosvešćuosećaju se “udobno u sopstvenoj koži”.Poznaju svoje snage, slabosti, emocije,uticaj koji ostvaruju na druge ljude. Jedan od najboljih načina za procenunečije samosvesti jeste njegova reakcijana konstruktivnu kritiku.II Samokontrola – emocionalno inteli-gentni ljudi, pored toga što su svesni

svojih emocija, umeju i da ih kontrolišu.Oni ne praskaju, ne gube kontrolu istaloženost, već ih mirno i promišljenopokazuju.III Motivacija – generalno, menadžerisu ambiciozni. Ali, lideri sa visokimkoecijentom emocionalne inteligen-cije su drugačiji. Njih pokreću nekiunutrašnji nagoni, a ne titule ili novac.Oni su odlučni i optimistični čak i kad sesuočavaju sa lošim iskustvima.IV Empatija – menadžeri koji poseduju

ovu osobinu nisu obavezno blagi premazaposlenima, iako pokazuju saosećanje irazumevanje. V Socijalne veštine – emocionalno in-teligentni menadžeri uživaju poštovanjesvojih šeova i zaposlenih. Oni voleljude, a usput su dovoljno promućurnida znaju koga šta pokreće. Sposobnostda steknu poverenje i ugled ljudi od kojih zavise poslovno im dolazi prirodno.atovi za moć, prevare i pretvaranja nisunjihov stil.Sve ove podele nam pokazuju jednučinjenicu koja je i te kako važna mladimmenadžerima – kognitivne sposobnostisu potreban, ali ne i dovoljan uslov. Bez

razvijene emocionalne inteligencije,menadžeri su osuđeni na neuspeh.

3,7$1-(32/1,+5$=/,.$ Emocionalna inteligencija ne potpada podpitanje razlika u polovima. Žene nisu emo-cionalno inteligentnije od muškaraca, većse taj vid inteligencije na drugačiji načinizražava kod žena nego kod muškaraca.Prema nekim istraživanjima, žene su uproseku više svesne svojih osećanja od

muškaraca, pokazuju veći stepen empatije

i bolje su u interpersonalnim odnosima.Muškarci, s druge strane, pokazuju višesamopouzdanja, optimizma, bolje seprilagođavaju promenama i lakše se boresa stresnim situacijama.

.$.25$=80(7,6(%(" Jedna od ideja je da svaki pojedinacmože sam da proveri i da proba da

poveća svoj koecijent emocionalne in-teligencije na lak način – jednostavnimpokušajem da razume sebe. Naravno,kompleksniji načini postoje, ali važna je činjenica da i tako jednostavna ilus-tracija ili savet može da doprinese i po-

mogne ljudima:1 – Naučite da prepoznate osećanjaStalno sami sebi pojašnjavajte svojaosećanja. Često se pitajte: ”ako seosećam?“, a ako osećate čitav niz različitihemocija, razdvojte ih i rangirajte. Ali ni-kad ih nemojte preuveličavati ili umanji- vati im značaj.2 – Preuzmite odgovornost za svojaosećanjaNemojte tražiti objašnjenja iz spoljnesredine za ono što osećate ili stalno sebe

prikazivati kao žrtvu. Prepoznajte štaosećate i pokušajte da razumete zbogčega to osećate.3 – Predvidite svoja osećanjaNaučite da unapred predvidite kako ćetereagovati nakon određenog događaja iliakcije. Izbegavajte da radite stvari koje ćeinhibirati negativne emocije.4 – Pitajte druge kako se osećajuNe možete znati kako se neko osećaako ga ne pitate, osim ako imate izrazitorazvijenu empatiju. U svakom slučaju,

morate ih prvo razumeti da biste moglida saosećate s njima. Slušajte ih pažljivo i bez predrasuda.5 – Budite manje osetljivi Ako neko kaže nešto s čime se ne slažete,nemojte se odmah povlačiti ili napadati.Ovakve reakcije govore samo kako neumete da podnesete kritiku. Umestotoga, zahvalite na iskrenosti i usredsreditese na vrednost njihovih komentara.6 – Probleme sagledajte celovitoada vam se nešto loše dogodi i mislite

kako propada ceo svet, razmislite o tomekoliko je vaš problem zaista ozbiljan. o-liko će on biti bitan za 10 godina? Desetmeseci? Deset nedelja? Deset minuta?

0/$',0(1$'æ(5,Suština je u tome da su sada mladimenadžeri i budući diplomci u blagojprednosti. Umesto da se muče saproblemima “stare garde” menadžera,menjajući navike i dugogodišnje strate-gije upravljanja, oni samo treba da sepotrude da blagovremeno razviju ove“nove” veštine i da, kad dođe vreme,pokažu sta znači “sveže, inovativno i am- biciozno”. 'DYRU0,+$,/29,ý

*ROHPDQRYLFLWDWL´6YDNLWUXGGD

PDNVLPDOQRLVNRULVWLWHVYRMHSRWHQFLMDOHMH YHRPDSR]LWLYDQµ

´.DGDNDçHPGDWUHEDGDXSUDYOMDWHVYRMLPHPRFLMDPDPLVOLPVDPRQDRQHNRMHYDV

GXERNRX]QHPLUDYDMX2VHþDQMDQDPĀLQHçLYRWERJDWLMLP3RWUHEQRMH

ELWLVWUDVWDQµ



16

EKONOMIJA

Centralne banke su glavni stubmonetarnog sistema. Njihov primarni zadatak je stabilnostcena i kredibilitet valute, ali u

haotičnoj situaciji koja je u poslednje

vreme zavladala nansijskim tržištimaprinuđene su da napuste ulogu arbitrai aktivno se uključe u borbu sa ”brljo-tinama i posrnućima” realnog sektora.I dok ih jedni smatraju delimičnimkrivcima a drugi traže ruku spasa,otvara se nova debata – da li smopočeli da napuštamo eru neoliberal-izma i konačno pružili zagovornicimadržavnog intervencionizma argumentu prilog njihove opcije?

EVROPSKA CENTRALNA %$1.$(&%U procesu pripreme terena za uvođenjeevra kao jedinstvene valute koja ćecirkulisati u okviru monetarnog siste-ma EU, najpre je ormiran Evropskimonetarni institut 1994. godine. Njeg-ovu ulogu je od 1999. godine preuzeosistem ECB-a, koji čine Evropska cen-tralna banka sa sedištem u Frankurtu icentralne banke zemalja članica koje suprihvatile evro kao svoju valutu (evro-

sistem). Danas evro kao zvaničnu valu-tu koristi 15 zemalja članica EU.ECB svoj autoritet vuče od nemačkeBundesbanke, po čijem modelu je i ormiran. Njegova politika jemonetaristička, visoko prisutna jeaverzija prema inaciji i primarni ciljECB-a jeste da se brine da bude na pri-hvatljivom nivou i da ne ugrožava unk-cionisanje EU. Sve ostalo, dakle neza-poslenost pre svega i privredni razvoj, je u drugom planu ECB-a, i on ih uzimau obzir tek kada je ostvarena cenovnastabilnost.Uloga ECB-a se nimalo ne razlikuje oduloga pojedinačnih centralnih banaka.

On je zadužen za sprovođenje mon-etarne politike u okviru Evrozone,obavljanje deviznih poslova, kao ičuvanje i upravljanje deviznim rezer-

vama članica. ao vrhovni u monetar-

nom sistemu, ima zadatak da obezbedinesmetano obavljanje platnog prometai obavlja medjunarodnu saradnju. NaECB je preneto i jedinstveno pravoemitovanja novčanica.Nezavisnost je obezbeđena ugovoromkoji isključuje bilo kakvu mogućnostpritiska na ECB od strane zemaljačlanica ili EU. ako bi svaki pokušajizmene statuta ECB-a zahtevaokomplikovanu proceduru promeneosnivačkih akata, kritičari se pitaju da li

ova institucija ima preveliku samostal-nost i ko je u čijoj unkciji.Stvaranje jedinstvene valute i ECB-akao njenog čuvara jedan je od najam-

bicioznijih projekata u Evropi jer od vremena imskog carstva na tolikom

prostoru evropskog kontinenta nije uopticaju bila samo jedna valuta. Odri-canje od nezavisne monetarne politikesvakako je bio veliki izazov za državečlanice jer odlučna politika ECB-a u

pogledu inacije (godišnja stopa in-acije u srednjoročnom periodu do 2odsto) negativno se odražava na neza-

&HQWUDOQHEDQNH(YURSVNHXQLMH6$'L6UELMH

FED, ECB I NBS

2VQRYQLFLOM(&%DMHVWHRĀXYDQMHVWDELOQRVWLFHQD1H]DQHPDUXMXþL

RVQRYQLFLOM²RGUçDYDQMHVWDELOQLKFHQD²(6&%SRGUçDYDRSåWXSROLWLNXNRMDVHYRGLX=DMHGQLFL

NDNRELVHGRSULQHORRVWYDULYDQMXFLOMHYD=DMHGQLFHQDYHGHQLPX

ĀODQX



17

EKONOMIJA

poslenost koja je u Evropi od sedamde-setih godina XX veka mnogo veći prob-

lem nego u SAD. o je i izazov za ECB jer nije lako ormulisati i sprovoditicentralizovanu monetarnu politiku usistemima koji su na različitim nivoimaprivrednog razvoja i u različitim azamaprivrednog ciklusa. Čini se da je zasadECB uspešan u tome, na veliku žalostmnogih koji su predviđali mračnu budućnost evra. Prihvatanje jedinstvene valute od strane čak 15 članicapored ostalog moglo bi da znači i dazemlje prepoznaju da strukturne prob-

leme privrede, kao što je nezaposlen-ost, ne bi trebalo rešavati merama mon-etarne i skalne politke već reormamatržišta rada.

FEDFederalne rezerve SAD, su verovatnoposlednjih nekoliko meseci najuti-cajnija institucija na svetu. Suočeni sausporavanjem, ili ako više volite pred-recesijom koja pogađa najjaču privre-du sveta, sve velike poslovne odluke

donose se zavisno od reakcija i potezaFED-a. I čini se da FED nikad nije biopred težim ispitom od svog osnivanja1913. godine, kada je tadašnji predsed-nik SAD Vudro Vilson potpisao aktkojim je FED preuzeo odgovornostza stvaranje i održavanje sigurnijegi eksibilnijeg nansijskog sistemaSAD.FED označavaju kao ”decentralizovanucentralnu banku”, a Amerikanci voleda se pohvale da je to njihova verzijacentralne banke, sa jedinstvenom stuk-turom koju čini javni i privatni sektor.U svakom slučaju, obavlja manje-višeiste zadatke kao i sve ostale centralne

banke: bori se protiv inacije, donosi isprovodi monetarnu politiku, vrši ulogu

banke banaka i supervizora nansijskihinstitucija. Ova pretposlednja unkcijaFED-a je u poslednje vreme, posebnonakon krize na hipotekarnom tržištu, bila naročito izražena.Glavni okus politike FED-a jesteodržavanje cenovne stabilnosti, iakoto možda usled panike od recesije neizgleda tako. Doduše, FED je vodio uznatnoj meri ekspanzivnu monetarnupolitiku, kako bi ublažio posledice rece-sionih kretanja. Snižavanja reerentnih

kamatnih stopa na međubankarskomtržištu bila su tolika da se inacija pro-sto nije mogla izbeći. Jedan problemu ekonomiji vodi ka drugom i tako seulazi u začarani krug. Slabljenje dol-ara vodi rastu cena proizvoda koji seobračunavaju u dolarima, poput nae idrugih sirovna, ali i uvoznih dobara. Ito je još jedan od razloga koji vrši pri-tisak na rast cena, koje bi u budućnostimogle dostići prilično opasne nivoe. Ukombinaciji sa recesionim kretanjima

dolazi se do još jednog ekonomskogenomena – stagacije.Ova kombinacija sastojaka dovodiFED u prilično nezavidnu poziciju i otvara večito pitanje: inacija – privredni

rast. Po prirodi stvari, nema sumnje daće FED morati da se odluči za borbuprotiv inacije jer bi ona mogla da imamnogo gore posledice po američkuprivredu.

NARODNA BANKA SRBIJE1%6Srbi su svoju prvu centralnu bankudobili 1884. godine, i to osnovanu pouzoru na tadašnju centralnu banku uBelgiji, a tokom svog postojanja izmen- jala je nekoliko država u nazivu. retalase od nezavisne do potpuno potčinjenedržavi, da bi od 2000. godine ponovopočela da gradi svoju samostalnost i ne-zavisnost. Danas su joj ova svojstva i za-

konski osigurana. Naša centralna banka je za svoj okvir monetarnog delovanjausvojila inatorno targetiranje. Da li jeto bila odluka rukovođena trendovimau centralnom bankarstvu razvijenihzemalja ili nas je poučilo iskustvo izprošlosti, zaista je nebitno jer je inacija naš hronični problem. Nakon pola veka službe u unkciji države i njenogneracionalnog ponašanja, devedesetesu zadale konačni udarac našem mon-etarnom sistemu. Budžetski deciti

nansirani dodatnom emisijom novcarezultirali su njihovom monetizacijomi hiperinacijom, što je dovelo i doostalih negativnih makroekonomskiheekata koji jasno iz toga proističu. Unovoj eri nastojimo da izmenimo kurs,međutim još se borimo sa stvaranjemstabilne valute ali i održanjem stabilnogkursa dinara prema drugim valutama,što je važno jer nam veliki deo ulaganjadolazi upravo iz inostranstva. Na prvipogled relativno visoka nominalna re-

erentna kamatna stopa može zavesti dase donese zaključak o sprovođenju re-striktivne monetarne politike, ali je onacelokupno uzeta i dalje ekspanzivna,što pokazuju kretanja dva najvažnijaagregata novčane mase M2 i M3. Ondane čudi što se još borimo sa dvocire-nom inacijom.Uzevši u obzir ekonomsku i političkusituaciju, odgovornost za to možda čak i ne treba isključivo pripisati politicicentralne banke jer najveći problemleži u skalnom sektoru i nespremnostinosilaca ekonomske vlasti da krenu uodlučno razrešenje ovog nimalo beza-zlenog problema. 7DWMDQD-$1.29,ý

)XQNFLMDVXSHUYL]RUDILQDQVLMVNLKLQVWLWXFLMD MHXVOXFDMX)('DXSRVOHGQMHYUHPH

SRVHEQRQDNRQNUL]HQD

KLSRWHNDUQRPWUçLåWXELODQDURĀLWRL]UDçHQD



18

EKONOMIJA

.268326/291,$1é(/,"Poslovni anđeli su najčešće uspešnipojedinci koji individualno, a mnogo

češće u sindikatima, ulažu svoj novacu perspektivne poslovne ideje ili rmeu razvoju kojima su potrebna dodatnanovčana sredstva. Pored toga, onimogu da pomažu i savetima na bazisopstvenog iskustva, a investicionimučestvovanjem u razvoju preduzeća oninjegovo poslovanje obogaćuju i svojimkontaktima i vezama. o je ukratkodenicija koja objašnjava unkciju ovihdarežljivih čuvara.Poslovni anđeli postoje odavno, ali

tek od druge polovine XX veka nji-hov značaj sve više raste. Finansijskasredstva su nužna i njihovo pribavl- janje mnogima predstavlja problemiz raznoraznih objektivnih razloga.Uz dobar projekat i dobre karakteris-tike ličnosti koje anđeli cene, moguse od njih dobiti sredstva i u većemiznosu i po povoljnijim uslovima negozaduživanjem kod banaka.Najčešće su poslovni anđeli pre-duzetnici koji su ostvarili zavidne re-zultate u poslovnom svetu, što se vidii po iznosima na njihovim bankovnimračunima. Međutim, o njima se ne znamnogo, oni su diskretni, anonimno

istupaju i nekad je teško steći uvid u nji-hova dotadašnja dostignuća. Spremnisu da snose veći rizik. Manje uspešnim

ali obećavajućim preduzetnicima pri-mamljiviji su od drugih izvora nansir-anja jer su jeiniji. Poslovnim anđelimanije problem novac, oni će ga uvek naći,problem je ideja gde taj novac uložiti. Veliki rizik znači najčešće i ogromnegubitke, ali s druge strane, povratnikapital od takvog ulaganja može biti i više od deset puta veći.

ä7$21,18'("- Dugoročno nansiranje. Zauzvrat,

ukoliko preduzeće postane uspešno,poslovni anđeli će učestvovati u deo- bi dobiti. U suprotnom, anđeli gubeuložena sredstva.- Svoje veštine i iskustvo. ada treba

doneti odluku o tome gde da investira- ju, najčešće se odlučuju za investiranje inansiranje onih segmenata privrede u

kojima su se i sami dokazali. e sredinenjima su poznate, razumeju ih i lakšeim je da procene isplativost ulaganja.Ulažu u bilo koji sektor u bilo kojojazi razvoja, uključujući započinjanjeposlovanja, rast preduzeća, pa i re-nansiranje. Osim iskustva, preduzećaod anđela dobijaju i kontakte.- redibilitet i leveridž. ada po-slovni anđeli ulože svoj kapital u nekopreduzeće ili nekog preduzetnika, toonda postaje interesantno i za ostale,

zvanične nansijere.ZAŠTO POZAJMLJIVATI65('679$2'1-,+"apital pozajmljen od poslovnih anđelapoboljšava stanje sopstvenog kapitalanepovećavajući obaveze, što znači danema mesečnih odliva novca po osnovuotplata anuiteta. ao što je već pome-nuto, anđeli unose u preduzeće mnogo više od kapitala – oni donose klijente,dokazano umeće u pomaganju dru-gim kompanijama da ”stanu na noge“i otvorena vrata ka mnogim seramaposlovnog sveta. Njihovo prisustvoznači i povećan stepen ozbiljnosti, -

.UDWNRXSR]QDYDQMH

POSLOVNI $1é(/,²ÿ89$5,35('8=(71,ÿ.2*'8+$ .RVXRQL"6PHOLLJUDĀLVSUHPQLQD]DEDYXLYHþLUL]LN"0RçGDOLĀHQDNRFNDUHDOLWRMHQMLKRYL]ERU]DKYDOMXMXþLNRPHPQRJLSHUVSHNWLYQLSUHGX]HWQLFLQDOD]HVYRMHPHVWRSRGVXQFHPXVSHKDRVWYDUHQLKVQRYDLLGHMD

'DOLVWH]QDOLGDVXGDQDVXVSHåQHNRPSDQLMHSRSXW

µ$PD]RQFRPµµ$SSOHµLµ%RG\6KRSµQDVWDOHX]SRPRþSRVORYQLK

DQāHOD"



19

EKONOMIJA

nansijsku disciplinu i predispozije zadobro vođenje posla. Povećanje sop-stvenog kapitala utiče na poboljšanjeslike kompanije što se može ogledati u

privlačenju klijenata, budućih investi-tora ili, pak, budućih zaposlenih.

EBANEvropska mreža poslovnih anđela(EBAN) nastala je 1999. godine. Upoređenju sa SAD, ova organizacija jerelativno mlada. Nastala je iz razloga što veoma mali broj zemalja ima domaćasredstva da isnansira razvoj medi-cinskih i biotehnoloških kompanija, akooperacijom i zajedničkim investiran- jem može se postići mnogo više.Poslednjih par godina broj mreža po-slovnih anđela u Evropi je dosta po-rastao. U Srbiji još nisu prisutni, ali zato

u Sloveniji postoji jedna mreža koja jezainteresovana i otvorena za ulaganjau Zapadni Balkan. Od svih evropskihmreža, najveće su one u Ujedinjenom

raljevstvu, Švedskoj, Francuskoj,Nemačkoj i Španiji.Zašto su uopšte poslovni anđeli odlučilida se udruže? Zato što im je lakše da nataj način obezbede veće količine novca,

a i kvalitet usluga koje pružaju bićekorisniji njihovim klijentima. akođe,poboljšava se kvalitet i pouzdanost in-ormacija koje kruže između investitorai preduzetnika, a otvara se i mogućnost

učestvovanja i saradnje sa poslovniminkubatorima (koji su, opet, kod nasnedovoljno poznati, ali ne zadugo jer je Slovenija zainteresovana da uključiBeograd u te tokove). Ono što može biti nedostatak jeste to što se anđeli ug-lavnom okusiraju na geograske loka-litete koji su njima blizu kao i na oblastiza koje su specijalizovani. Srećom,njihova mreža broji učesnike iz skorosvih zemalja Evrope i nastoji da se jošproširi. Još jedan nedostatak jeste to što

se anđeli uglavnom oslanjaju na ličnekarakteristike preduzetnika. S obziromna to da njihov uspeh zavisi i od uspehakompanije u koju ulažu, odnosno os-obe kojoj poklanjaju svoje poverenje(novac), kao napomena navodi se datreba da se poboljša kvalitet procen- jivanja poslovnih predloga.

.20(683202*/,"Neki od najznačajnijih i najuspešnijihpoduhvata poslovnih anđela može se

videti na primerima kompanija ”Ama-zon.com”, ”Apple” i ”Body Shop”. ”Am-azon” je 1995. i 1996. od poslovnihanđela dobio 54.508 američkih dol-ara, a od sindikata anđela 937.000 (po46.850 dolara svaki). Posle tih velikihulaganja ”Amazonu” su se otvorila vratada pozajmljuje sredstva i od ”smelih investitora“ u iznosu od 8 miliona dolara(1996) a i u trgovini hartijama od vred-nosti postali su dosta uspešniji.Možda ne tako poznati, ali još neki

od uspešnih primera ovih ulaganjasu u kompaniju ”VISAPIN”,”OPEN BC” i, ma kako čudno zvučalo– produkcija ”eletabisa” je takođenastala zahvaljujući nansijskim injek-cijama anđela.Osim što zvuči lepo, bilo bi zaista ko-risno da se tako nešto pojavi i zaživi uSrbiji. ad će se to desiti, teško je pred- videti – možda veoma brzo, a moždatek kad uđemo u EU. Ali, bez obzira nato, treba biti inovativan, stvarati noveideje i truditi se da te ideje dožive re-alizaciju. Možda neki anđeo iz Evropeuzme baš tebe pod svoje krilo?

0DULMD67$5ÿ(9,ý

(%$1MH(YURSVNDPUHçDSRVORYQLKDQāHOD

QDVWDODJRGLQH2GHYURSVNLKPUHçDQDMYHþHVXX%ULWDQLMLäYHGVNRM

)UDQFXVNRM1HPDĀNRMLäSDQLML



20

EKONOMIJA

MonopolList: Da li vaša kompanijaoseća negativne posledice zbog po-zivanja pojedinaca da se bojkotujufrme i proizvodi iz zemalja koje supriznale Kosovo?Borislav Radosavljević: Nama je sva-ki kupac veoma bitan. Mi se trudimoda visokim kvalitetom naših proizvodai usluga ispunimo želje i zahteve naših

kupaca i mislimo da smo time uspeli darazbijemo rezervisanost kupaca premanama, koja se možda i javila u prošlosti.I upravo zbog tog visokog kvaliteta kojinudimo nismo primetili da je pozivanjena bojkot dovelo do pada prodaje nanašim benzinskim stanicama.

ML: OMV u Srbiji posluje već neko-liko godina,a otvoreno je 55 benzin-skih stanica. Koliko je do sada vašakompanija uložila u Srbiji?BR: OMV Srbija osnovana je jula 2001,sa ciljem izgradnje i razvoja mreže ben-zinskih stanica. ompanija je trenutnookusirana na nastavak izgradnje mreže

benzinskih stanica kako bi ojačala svojupoziciju na tržištu maloprodaje goriva.S obzirom na to da se troškovi izgrad-nje jedne stanice kreću preko 2 milionaevra, onda lako možete da izračunatekolika je naša investicija u ovo tržište.Mi svakako spadamo u veće investitoreu Srbiji, jer u investiciju treba uračunatine samo vrednost benzinskih stanica

nego i činjenicu da OMV trenutno uSrbiji ima trideset troje direktno zapo-slenih i oko 1.300 indirektno zaposlen-ih u svojoj mreži benzinskih stanica.

ML: Kakav je plan za ovu godinu?Koliko ćete novih benzinskih pumpiotvoriti u ovoj godini?BR: Dugoročnim strateškim planomOMV-a predviđeno je da u Srbiji do2010. godine imamo otvorenih uku-pno od 80 do 100 benzinskih stanica.Plan za ovu godinu je u skladu sa ost- varenjem ovog strateškog cilja i njimećemo se truditi da održimo tempo kojismo do sada držali.

ML: Kakav vam je plan za budućiperiod? Koliko tržišno učešće želiteda dostignete i u kom vremenskomperiodu?BR : U svim zemljama dunavskog re-giona u kojima smo prisutni na poljuprerade i plasmana našim strateškimplanovima predvideli smo da svudazauzmemo udeo na tržištu od 20ods-

to. Isti slučaj je i sa Srbijom, a to je dadostignemo 20 odsto tržišnog udela.

ML: Da li je za vas problem to štoje u Srbiji od 2001. godine na snaziUredba o zabrani uvoza nanih de-rivata, što znači da sve vrste goriva,osim evro dizela, moraju da se prera-đuju u srpskim rafnerijama i na tajnačin kupcima ne možete da pruži-te benzin i dizel standardizovanogOMV kvaliteta?BR: renutno nam je ovom uredbomomogućeno da uvozimo kao što ste već rekli evrodizel, ali i tečni nani gasNG (međunarodna oznaka LPG).

,QWHUYMXVD%RULVODYRP5DGRVDYOMHYLþHPJHQHUDOQLPGLUHNWRURP209DX6UELML

KVALITET DA,

ŠPEKULACIJE NE=DDXVWULMVNXQDIWQXNRPDSDQLMX209WUHQXWQDSROLWLĀNDGHåDYDQMDX6UELMLQLVXYHOLNLUL]LNMHUVXYDQUHGQLL]ERULQRUPDOQDVWYDUXVYLPGHPRNUDWVNLPGUçDYDPD8WRPVPLVOXQLNDNDY]DVWRMXXODJDQMLPDNRG209DQHSRVWRMLQLWLMHSODQLUDQ



21

EKONOMIJA

Mi nastojimo da obezbedimo isti visok nivo kvalteta na svikom tržištu na kom

smo prisutni. Svaku isporuku na našim bezinskim stanicama kontroliše neza- visna agencija, a svaki naš kamion imasve potrebne sertikate.ada je reč o kvalitetu goriva na našim benzinskim stanicama, poznato jeda svaki OMV rezervoar za gorivoposeduje duple obloge sa uređajemkoji održava konstantan nadpritisak između obloga. Ovim se apsolutnosprečava eventualno curenje goriva.Postojanje vode u gorivu detektuje seelektronskim uređajima čije se sondenalaze u rezervoarima. Oni su zaduženiza otkrivanje vode u gorivu i eliminišu je i u najmanjoj mogućoj količini.

ML: Da li je OMV na bilo koji načinpokušavao, sam ili u saradnji sa dru-gim stranim nanim kompanijamakoje posluju u Srbiji, da izdejstvujenjeno ukidanje?BR: Smatramo da je tržište samo posebi najbolji regulator i nadamo seskorom ukidanju Uredbe.

ML: Kakvi su prema Vašem mišlje-nju eekti te Uredbe i šta mislite otome što se u Srbiji proizvodi i trošinajlošije gorivo u Evropi, a s drugestrane po dosta visokim cenama?BR: Ako pogledamo istoriju nastankate Uredbe ona je između ostalog do-neta da se spreči šverc nanih derivata iona je, prema našem mišljenju, postigla

svoj cilj jer je šverc skoro u potpunostiprekinut.Ne mogu da se složim sa vašom kon-statacijom da se u Srbiji troši najlošijegorivo u Evropi jer se evrodizel i auto

gas uvoze iz evropskih ranerija gdese proizvode u skladu sa evropskimstandardima, a bezolovni benzin kojise proizvodi u domaćim ranerijama upotpunosti je u skladu sa standardomkoji važi i u Evropi.Nažalost, visoke cene goriva su u di-rektnoj vezi sa visokom cenom sirovenae na svetskom tržištu i prate njenokretanje kao i u ostalim zemljama.Liberalizacijom tržišta u Srbiji, odnos-no ukidanjem Uredbe ne bi trebalo da

budu dovedene u pitanje investicije uranerije jer bi samo tržište potaklo investitora da u najkraćem roku domaćeranerije podigne na evropski nivokako bi bio konkurentan.

ML: Kako ocenjujete to što će posleprodaje većinskog dela NIS-a ru-skom ”Gasprom Neu” Uredba osta-ti da važi još najmanje dve godine.Da li će to uticati na vaše poslovanje?Kakav će uticaj imati na potrošače i

kvalitet goriva?BR: azlog za produženje uredbe leži verovatno u želji da se podstakne investiranje u domaće ranerije. Onone utiče na naše poslovanje jer mi većposlujemo u skladu sa postojećom ure-dbom. Što se potrošača tiče, mislimoda će ulaganje u ranerije dovesti dopodizanja kvaliteta proizvoda koji senude potrošačima. Mi pozdravljamosvako ulaganje, sve akcije i svaki korak koji dovodi do poboljšanja kvaliteta

proizvoda koji se nude potrošačimaali smatramo da se taj cilj može postićii bez zabrane uvoza odnosno i bezproduženja važenja Uredbe o zabraniuvoza nanih derivata.

ML: NIS je pre tri nedelje najavioda će u svojim rafnerijama ubudućeumesto eko 3 i evrodizela, proizvo-diti samo evro 4 dizel. Da li se pribo-javate da bi država mogla da zabranislobodan uvoz evrodizela? Da li po-stoje takve najave?BR: Mislim da je ovo pitanje ipak u serišpekulacija, a politika naše kompanije je da se špekulacije ne komentarišu.



22

EKONOMIJA

ML: U Evropi je uveliko standard zadizel evro 5, sa još nižim sadržajemsumpora. Kada mislite da bi njegovaupotreba mogla da počne u Srbiji?BR: od nas u Srbiji je trenutno nasnazi standard za evrodizel gorivo kojiodgovara evro 4 standardu. oliko jenama poznato prodaja dizel goriva postandardu evro 5 nije zabranjena, akada će postati obavezna odgovor biipak trebalo da potražite od nadležnih

državnih organa koji o tome odlučuju. ML: Poslednjih godina vaša kom-panija se veoma proširila sa poslo- vanjem u srednjoj i istočnoj Evropi.Šta je trenutno aktuelno što se tičeširenja vašeg biznisa?BR: Sticanjem većinskog vlasništvanad ”Petromom”, najvećom rumun-skom nanom i gasnom komapnijomu 2004. godini, OMV je postao najvećanana i gasna grupacija Centralne Ev-rope, sa nanim i gasnim rezervamaod oko 1,22 milijardi barela, dnevnomproizvodnjom od oko 321.000 barela igodišnjim kapacitetima prerade od 26,4

miliona metričkih tona. OMV sada imapreko 2.538 benzinskih stanica u 13zemalja. ržišni udeo grupacije u seg-mentu prerade i plasmana, za dunavskuregiju, iznosi oko 20 odsto.OMV poseduje udele u integrisanimhemijskim i petrohemijskim abrikama- 50 odsto u ”AMI Agrolinz Interna-tional GmbH” i 36 odsto udela u ”Bo-realis A/S”, jednom od vodećih svetskihproizvođača poliolena. Ostali važni

holdinzi su: 51 odsto ”Petrom SA”,50 odsto ”EconGas GmbH”, 45 odsto”Bayernoil” prerađivačke mreže i 20,2odsto mađarske kompanije ”MOL”.OMV je još ojačao svoju poziciju urastućem evropskom pojasu kupovi-nom 40,19 odsto ”Petrol Osi”, najvećeturske kompanije iz oblasti trgovine imaloprodaje nae i nanih derivata.OMV grupacija će u 2008. nastaviti da radina sprovođenju strategije za 2010. Glavniokus u 2008. će biti programi smanjenjatroškova širom grupacije i nastavak mod-ernizacije ”Petroma”. Prvi rezultati napo-ra u modernizaciji na polju istraživanja iproizvodnje su sada vidljivi. Očekujemo

poboljšanja zbog predstojećih investicijau restrukturisanje. Ipak, izvesno je da većapoboljšanja u zaradi neće postati vidljivasve do završetka velikih investicija 2011.godine.

ML: Cena nae je veoma nestabil-na, posle dostignutih 110 dolara zabarel, vratila se ispod 100 dolara,da li stručnjaci OMV- a imaju pro-cene kako će se cena nae kretati unekom bliskom budućem periodu?Šta mogu da očekuju potrošači, a štaprivrede zavisne od nae?BR: Očekuje se da će glavni pokretačitržišta (cena sirove nae, marže zapreradu i kurs dolara prema evru) os-tati veoma nestalni tokom 2008. Pret-postavljamo da će cena sirove nae irazlika između ”brent” i ”ural” nae biti na sličnom nivou kao i u 2007, paipak sa izvesnim kratkoročnim uktu-acijama. Prosečni kurs dolara premaevru za 2008. se procenjuje da će os-tati oko nivoa s kraja 2007. godine, dok predviđamo da će marža biti neznatnoispod nivoa u 2007. 0LOH%,-(/,ý



23

Uzemljama socijalističkog la-gera se među državnicimaprilikom zvaničnih susretapraktikovao jedan u najmanju

ruku neobičan ritual. ako bi pokazaliprisnost i prijateljstvo koje krasi od-

nose u socijalističkom svetu, oni bi seza pozdrav poljubili na usta. Nije nampoznato koliko je „socijalistički brats-ki poljubac“ odgovarao sklonostimagenseka u poodmaklom životnomdobu, ali je kao deo ceremonijalanašao put do onih džinovskih uličnihslika koje su krasile realsocijalističkusvakodnevnicu. Na jednu od tih slikakoja je svedočila o prisnosti Brežnjevai (ako se ne varam) Honekera je nekidovitljiv mladić dopisao „Mili bože,

daj mi snage da odolim ovoj ljubavi“.No, toliko intimnosti sa Solanom jošnismo imali, ali je taj grat prvo što mi je palo na pamet čitajući o Havijero- vom ekspozeu pred Evropskim parla-mentom.Poneki poljubac naprosto ubija. Uovom slučaju žrtva bi bila tzv. „evropskaopcija“ u nas. Srbi su ključ stabilnost naBalkanu, mesto im je u Evropi, iako sunažalost previše okrenuti prošlosti i sto-ga držimo palčeve adiću i Dinkiću, to

je otprilike suština njegovog izlaganja.Stav kao stav nije nikakva novost, kaoni sklonost za saradnju sa proevrops-kim snagama. Samo što usred zahuk-tale predizborne kampanje i poznate- nametnute - podele na dihotomneparove patriota - izdajnik, rodoljub- strani agent ovakav „bratski“ zagrljajima dobre šanse da postane poljubacsmrti. Čak iako taj retorički dribling ne bude imao presudan uticaj na ishod iz- bora, nameće se pitanje šta je iskusnogpolitičara navelo da našim proevrop-skim snagama učini takvu medveđuuslugu. A odluke iz Brisela itekakoutiču na domaću izbornu aritmetiku.

Setimo se samo prekida pregovora oSSP maja 2006. zbog neispunjenihHaških obaveza sa SCG, dobrog vetra uleđa balkanskog kralja Marlbora.Namera, nezainteresovanost, koinci-dencija? Ne zna se. Probajmo ovako:

Srbija ne zna baš najbolje šta će saEvropom, a ni Evropa ne zna šta će sanama. akva zavera protiv Srba, isto-rijska averzija prema srpskom rodu islično! Briselci znaju da nema stabilnogBalkana dok ima talasanja u Beogradu. Ali Brisel ne može preći preko amaneta vlastite politike iz prošlosti kao što nine sme urušiti dobro negovanu asaduo neumoljivim, za sve kandidate jedna-kim, objektivinim preduslovima pristu-panja.

i duhovi prošlosti, koje kako Srbijatako i Evropa, ne mogu da stresu sezovu Ševeningen i osovo. osovskim Albancima je davno davno još obećananezavisnost i činjenica da se to obećanjenije prekršilo je (pre svega) znak dastrah od nezadovoljnih albanskih masai njihove spremnosti na akciju odavnonadmašuje strah od grčeva srpskognacionalnog bića. Bez Albanaca se nemože, bez Srba se ne može, Beograd jeuvređen zbog izlaženja u susret Alban-

cima i tako u krug. Ili kao što smo većkonstatovali: Ne znaju šta će sa nama.Isti je problem sa Hagom. Sud je us-postavljen 1993. godine na vrhuncuposthladnoratovskog humanizma kaopolitička (dokazivanje krivice) i ujednomoralna ustanova. Njegova ideja vodilja je bila, koliko god se to negiralo, Nirn- berg i zamisao o katarzi i pročišćenju balkanskih naroda. No, era humani-tarnih intervencija je bila kratkog tra- janja, momentum je izgubljen a Hagnajkasnije posle Miloševićeve smrti balast kog je se teško otarasiti. Pri tomu prosvetiteljsko dejstvo tribunala ion-ako niko više ne veruje. amuš, Šljiva

i Naser su dobro prošli, Vojvoda je još vruć krompir u rukama EZ: Suviše up-orno i istrajno se insistiralo na saradnjisa tribunalom da bi ga nonšalantno iuz najbolje komplimente deponovali uistorijskim čitankama. Ostaje problem

kako privesti stvar kraju a da se ne iz- vede ruglu čitava decenija politike Ev-ropske zajednice.Od lepih reči se ne živi, iako ponekadgode individualnom i nacionalnom or-ganizmu. Već smo oguglali na raze da jeSrbija temelj stabilnosti Balkana (izrazkoji je inače Holbrukov copyright), da je Balkan deo Evrope (jašta!) i slično.Od takvog udvaranja narodski rečenonema `leba. Zapravo me čudi što jošnijedan zvaničnik nije konstatovao da

je Beograd lep grad i kako mu prija srp-ska kuhinja, mada ćemo verovatno i to jednom čuti. Našim problemima se nenazire kraj, ne znamo ni u kom pravcu(evropskom?) putujemo i naivno jeočekivati da će nam EU tu biti od velikepomoći, po strani sve izjave o simpatijii sviđanju. Indikativna je svojevrsnarezignacija u srpskim krugovima kojisu nesporno „integracijski“ opredeljenikao i njihovo razočarenje što verbal-noj pomoći nije usledila konkretna

podrška, makar na simboličnoj razini.eakcija iz DS-a na gorepomenutu izjavu se uklapa u tu sliku. Ako, pak možemo da ormulišemo nekuskromnu želju prema Solani, onda bi to bila molba da nas u naredno vreme ne voli toliko strastveno kao dosad, baremdo 12. maja. Inače će, da ne baksuziram,njegovu izjavu snaći slična sudbina kaoonu koju je onomad dao gospodinkome pripada završna reč u ovom tek-stu: Nemački ministar spoljnih poslovainkel je, leta 1998. u jednom intervjuuzaključio kako su „ubeđeni da je Beo-gradu mesto u Evropi“. Zvuči poznato,zar ne?

6ORERGDQ%5,79(&(PDLOEULWYHF#P\EHRFLW\QHW

NEMOJ DA ME BRANIŠ SINE!



24

ŠTA JE NACIONALNA STRATEGIJA ZA MLADE?Nacionalna strategija za mlade je dokument koji će pomoćimladima u Srbiji da njihove ideje budu sprovedene, a po-trebe i problemi sistemski rešeni. Mladi su, prema denici- ji, osobe uzrasta od petnaest do trideset godina i oni činedvadeset procenata ukupnog stanovništva. Problemi koji ihpogađaju su različiti, od loših uslova za bavljenje sportom ulokalnoj zajednici do ozbiljnih problema u čijoj su pozadinidiskriminacija, materijalne nedaće, narušavanje osnovnihprava svakog čoveka.

Strategija za mlade nastala je kao rezultat šest meseci dugograda Vlade Srbije, Ministarstva omladine i sporta, preko 40nevladinih organizacija, mnoštva radnih grupa, organizacija,tematskih grupa i nekoliko međunarodnih partnera.Sam proces izrade prošao je kroz dva kruga konsultativnihprocesa, sa preko 4. 000 učesnika, 167 okruglih stolova, višeregionalnih konerencija i javnih događaja, mnoštva komen-tara i sugestija pristiglih na sajt i adresu MOS-a.U okviru Strategije denisano je jedanaest opštih ciljeva kojisu detaljno razrađeni kroz specične ciljeve i mere za njihovoostvarivanje. Svi ciljevi baziraju se na osnovnim principima,a to su: poštovanje ljudskih prava, ravnopravnost, odgovor-nost, dostupnost, solidarnost, saradnja, aktivno učešće mla-dih, interkulturalizam, doživotno učenje i zasnovanost.ako ministar navodi, suština brige o mladima zasniva sena činjenici da su oni najveće bogatstvo svake zemlje i njen

potencijal, a da će implementacija Strategije imati blagotvo-ran uticaj na čitavo društvo. Zapravo, realizovanje Strategijepodrazumeva kvalitetnije obrazovanje, bolju inormisanostmladih, mogućnost da putuju, iskuse, nauče, ali i da se vrateu Srbiju, a kako ministar kaže to je najbolja brana od manipu-lacija političara u izolovanom, klaustroobičnom okruženju.

CILJEVI STRATEGIJEPODSTICATI MLADE DA AKTIVNO8ÿ(6798-88'58ä798

Mladi u Srbiji najčešće pasivno posmatraju dešavanja u ce-lom svetu, pa i u sopstvenoj zemlji. Čini se da lenjost omla-dine nije problem, kako mnogi navode, već nepostojanjeadekvatne podrške bilo kakvom vidu aktivizma mladih odstrane lokalnih vlasti. Strategija predviđa podršku svih ini-cijativa koje mogu da pomognu u edukaciji, kreativnom an-gažmanu, volonterskom radu, političkom aktivizmu mladih.Predviđa se i ormiranje nacionalne agencije koja bi bila par-tner Omladinskom programu Evropske unije (Youth in acti-on), sve u cilju međunarodne saradnje mladih cele Evrope,ukidanja viznog režima i obezbeđivanja nansijskih olakšicaza putovanja u inostranstvo.azvijati saradnju mladih i obezbeđivati uslove za učešće udonošenju odlukaPotreba za ostvarivanjem ovog cilja javila se još pre sedamgodina kada je ormirana “oalicija mladih Srbije”. o među-

Nacionalna strategija za mlade

PRVI KORAK NA DUGOM PUTU

Srbija je do pre manje od mesec dana bila jedina zemlja u regionu koja nijeimala Nacionalnu strategiju za mlade pa nije ni mogla na konstruktivan iFHORYLWQDĀLQGDEULQHRPODGLPDDEULJDRQMLPDMHSXQRSXWDVHSRND]DORQHRSKRGQDNDNRELVHXGUXåWYXRGUçDRPLULREH]EHGLRSURVSHULWHW3UHāDåQMDLVWRULMDSXQDMHSURWHVWDĀLMLVXSRNUHWDĀLXSUDYRPODGLDSRNUHWDOLVXLKMHUMHWRELRMHGLQLQDĀLQGDLVNDçXVYRMPLåOMHQMHGDNULWLNXMXKYDOHGDDNWLYQRXĀHVWYXMXXGRQRåHQMXRGOXNDNRMHVHQMLKWLĀX

DRUŠTVO



25

tim nije bilo dovoljno, ne samo zbog enomena međugenera-cijskog jaza koji je u našem društvu veoma izražen, već i zbognepostojanja pravnih normi koje denišu pojam omladinskeorganizacije i koncept zajedničkog upravljanja procesimai odlukama. Naravno, nikada nije kreiran mehanizam pod-sticanja i nansijske podrške organizacijama mladih, niti sudenisani načini njihove saradnje.

,=*5$é,9$7,6,67(0,1)250,6$1-$MLADIH NA SVIM NIVOIMA I U SVIMOBLASTIMA Najveći broj mladih inormiše se jedino praćenjem televizij-

skog programa. Na taj način se najčešće dobijaju nepotpune,nekvalitetne, zastarele inormacije. Inormacije koje se tičuprava i obaveza mladih, mogućnosti da putuju, učestvuju urazmenama studenata, takmičenjima, skupovima, moguć-nostima zapošljavanja i perspektivama na tržištu rada, do-stupne su samo nekolicini. Zato treba ulagati u povećanjenivoa inormatičke pismenosti građana, omogućiti pristupinternetu u svim institucijama obrazovanja i kulture, razvijatiinormativne programe koji su namenjeni mladima.Svim mladima u društvu obezbediti ostvarivanje prava na jednake šanse, a posebno mladima koji žive u teškim prili-kamaČinjenica je da osetljive grupe mladih nemaju ista prava nitišanse za produktivan i aktivan život kao oni koji su izvan tekategorije. Prvo se moraju smanjiti predrasude prema njima,mora se kreirati stimulativno kreativno okruženje gde će se

osetljive grupe osećati korisnim i bezbednim. Neophodna je medijska promocija kako bi se razvili oblici hraniteljskogsmeštaja, programi svratišta za mlade na ulici. akođe, po-trebno je stvoriti uslove za učenje, praćenje kulturnih sadrža- ja, zapošljavanje, zaštitu zdravlja i osamostaljivanje mladih iz

osetljivih grupa kada za to dođe vreme.

PODSTICATI I VREDNOVATI IZUZETNA ,632/-$9$1-$,3267,*18ý$0/$',+85$=/,ÿ,7,02%/$67,0$ Već je postala otrcana raza: “Mladi su naša budućnost!“, akako i ne bi kada oni najambiciozniji masovno odlaze u ze-mlje gde će se njihov potencijalni doprinos više ceniti. Zatose u okviru ovog cilja predviđa podsticanje razvoja mladihnaučnika, istraživača, sportista, umetnika putem organizaci-one i materijalne podrške.

81$35(é,9$7,02*8ý1267,0/$',+=$.9$/,7(71235292é(1-(6/2%2'12* VREMENA Mladi svoje slobodno vreme najčešće provode u gledanjutelevizijskog programa ili boravkom u kaćima. Uzroci togasu nedovoljna nansijska sredstva, ali i nedostatak kultur-nih i sportskih sadržaja. U selima situacija je mnogo lošijanego u gradovima, jer u retko kom postoje biblioteke, bio-skopi, pozorišta, domovi kulture... Istraživanja pokazuju dase sužavanje mogućnosti kreativnog provođenja slobodnog vremena direktno odražava na povećanje stepena različitihoblika rizičnog ponašanja. Već u osnovnoškolskom uzrastu

mladi počinju da konzumiraju cigarete i alkohol, neretko imarihuanu.

5$=9,-$7,27925(1'(/27925$1(),.$6$1,35$9('$16,67(0)250$/12*,1()250$/12*2%5$=29$1-$Neophodno je denisati standarde sistema ormalnog i ne-ormalnog obrazovanja kako bi se osigurao kvalitet. akođe,praćenje zahteva tržišta rada i njihovo usklađivanje sa obu-kom mladih svakako bi imalo pozitivan uticaj na zapošljava-nje i opstajanje mladih na prvom radnom mestu.reba konačno uspostaviti ravnotežu između potrebnog teo-

rijskog i praktičnog znanja, opšteg i stručnog obrazovanja.PODSTICATI I STIMULISATI SVE OBLIKE=$32ä/-$9$1-$6$02=$32ä/-$9$1-$,PREDUZETNIŠTVA MLADIHIstraživanja sprovedena 2007. godine ukazuju na to da višeod 40 odsto nezaposlenih pripada kategoriji mladih. Odonih koji su zaposleni 80 odsto radi za platu, preostalih 20odsto ima svoj biznis. Unapređivanje perspektive mladih natržištu rada može se postići organizovanjem treninga, radio-nica, promovisanjem kvaliteta sistema celoživotnog učenja ikonačno odobravanjem start-ap kredita.

81$35(',7,86/29(=$%(=%('$1æ,927MLADIHPravo na bezbednost je ustavno pravo svih građana koje

DRUŠTVO



26

DRUŠTVO

se, nažalost, često krši. Svakodnevni slučajevi nasilnič-kog ponašanja u školama nameću potrebu za obezbeđi- vanjem bezbednijeg školskog okr uženja , uvođenjem iusavršavanjem programa prevencije i pomoći žrtvamanasilja. Bezbedno radno okruženje doprineće zdravijojradnoj atmoseri i ei kasnijem obavljanju aktivnosti svih

zaposlenih.ÿ89$7,,81$35(é,9$7,='5$9/-(0/$',+ako bi društvo bilo i mentalno i zički zdravo neophod-no je razvijanje zdravih stilova života. Da bi se ovaj ciljrealizovao potrebna je saradnja roditelja i proesora, kaoi realizacija mnogobrojnih programa vršnjačke edukacijeu okviru kojih će se govoriti o pravilnoj ishrani, značajusportskih i zičkih aktivnosti, o zaštiti i unapređenju re-produktivnog zdravlja mladih, o svim posledicama kori-šćenja alkohola, duvana i ostalih psihoaktivnih supstanci.Posebna pažnja će se posvetiti prevenciji polno prenosiv ihinekcija i HIV/ AIDS kroz intezivnije edukativne progra-me, ali i eliminisanju predrasuda koje postoje u vezi s ovim bolestima kroz pružanje mnogo veće podrške mladimakoji žive sa njima.

261$æ,9$7,0/$'(=$,1,&,-$7,9(, AKTIVNOSTI KOJE SU U SKLADU SA 2'5æ,9,05$=92-(0,='5$920æ,927120SREDINOMazvijanje svesti o svim rizicima koji su posledica zagađe-ne planete moglo bi da dovede do racionalnijeg korišće-

nja ograničenih prirodnih resursa, do boljeg upravljanjarizicima u životnoj sredini i do ponašanja mladih u duhuodrživog razvoja. Sve to neophodno je da bi se dugoročnoposmatrano obezbedila ravnoteža između potrebe za eko-nomskim i tehnološkim razvojem i zdravim životom budu-ćih generacija.Ponekad se čini, a naročito za vreme predizbornih kampanja,da se raznim obećanjima pokušavaju izmanipulisati mnogi,a najviše mladi. Nude se nagrade, stipendije, putovanja, pačak i besplatno studiranje za sve koji žele da studiraju. Ne-realnost nekih obećanja i verovanje onih koji ih daju da ćeim doneti glasove vređaju inteligenciju svih onih koji umejuobjektivno da rasuđuju. Ostaje nada da će Nacionalna stra-tegija za mlade biti više od „mrtvog slova na papiru“, pa ćesvojim značajem osujetiti prazne reči koje brzo budu zabo-ravljene baš od onih koji su ih izrekli. %RMDQD'çHSLQD

Poslanik Miljan Ranđelović aktivno je učestvovao u pisanju Strategije. Za ML govori o njenim mogućnostima, prioritetima i potencijalnim problemi-ma njenog ostvarenja.

MonopolList: Da li se neki od 11 op-štih ciljeva Nacionalne strategije zamlade može smatrati prioritetom uodnosu na ostale, s obzirom na tre-nutnu situaciju u društvu?Miljan anđelović: Osnovni cilj Nacio-nalne strategije za mlade jeste da konač-no obavežemo državu da mlade ljude tre-tira kao svoj glavni resurs, a ne problemovog društva. Svakako da je ostvarivanjesvih ciljeva od izuzetnog značaja za stvar-

no poboljšanje položaja mladih ljudi uovoj zemlji. Strategija je jedna celina iteško je zamisliti njen uspeh ukoliko sene bude insistiralo na ostvarivanju svihpostavljenih ciljeva. Na nacionalnomnivou Omladinska mreža G17 plus sma-tra da je najveći prioritet zapošljavanjemladih. o je naša stranka prepoznalapa je pokrenula program odobravanjapočetničkih kredita, za koje je nedavnoponovo objavljen konkurs. Sa zapošlja- vanjem mladih su u vezi i usklađivanje

obrazovnog sistema sa zahtevima tržištarada i priznavanje kvalikacija stečenihkroz neormalno obrazovanje. Naravno,uspeh na ovim poljima biće ograničen

ukoliko se ne budemo trudili da pospe-šimo veći aktivizam mladih. ML: Stalno se govori o promenamado kojih će dovesti implementacijaStrategije, a malo o problemima koji

će se toj implementaciji isprečiti. Štamislite, kakve prirode će biti najoz-biljniji od tih problema? MR : Prvi put imamo strateški državnidokument koji se na savremen način bavi pitanjima izazova sa kojima se sva-kodnevno suočavaju mladi ljudi u Srbi- ji. Pred mladim ljudima u Srbiji se sadaotvara veliki broj novih mogućnosti.Nažalost, mnogi u našoj zemlji imaju na- viku da u politikantske svrhe zloupotre- bljavaju najveća nacionalna pitanja, od

kojih je za mene pitanje položaja mladihljudi u Srbiji na prvom mestu. Niko kostvarno misli dobro mladima ne sme sebidati za pravo da zloupotrebi omladinskupolitiku da bi na taj način stekao ličnepoene. Ja sam svesan da je to najveći iza-zov koji stoji pred implementacijom oveStrategije i želim da poručim mladimljudima da smo mi jedini koji mogu daspreče da se zloupotrebe dese. Mladiljudi su najbolji kontrolori sprovođenjaStrategije. Podsetio bih čitaoce da smo

dobili državnu instituciju koja se zaista bavi mladima, Ministarstvo omladine isporta, tek pošto su zajedničkim radomomladine političkih stranaka, studentske

i nevladine organizacije napravile zajed-ničku platormu. o smo učinili dok su još trajali pregovori oko ormiranja pret-hodne vlade i uspeli smo u našoj nameri.Sada već svi moramo više da se uključi-

mo u ceo proces i moramo nastojati daaktiviramo što više mladih ljudi. ML: Kakva će biti uloga Kancelarijeza mlade. Koje će nadležnosti i unk-cije imati? MR : Cilj ancelarija za mlade jeste dačine sponu između državnih organa iorgana lokalne samouprave sa mladimljudima. Na taj način ćemo uključiti mla-de ljude u donošenje odluka koje se njihnajdirektnije tiču. Na lokalnom nivou,različite opštine imaju različite izazove sa

kojima se mladi ljudi susreću. Naš cilj je-ste da omogućimo mladima da preuzmuodgovornost za sprovođenje omladinskepolitike u mestima u kojima žive. Mladi-ma će biti ostavljena sloboda da dobrimdelom sami grade kancelarije prema svojim potrebama. Mi u Omladinskoj mrežiG17 plus navikli smo da preuzimamo od-govornost za rešavanje svih onih pitanjakoja nas se tiču. Ako to mi ne uradimo,niko drugi neće. o je način razmišljanjakoji želimo da ugradimo u rad ancela-

rija za mlade i zbog toga bi najkraći i najbolji odgovor na vaše pitanje bio da ćeancelarije za mlade biti ono što mladiljudi od njih sami naprave.



27

DRUŠTVO

.$.2-(69(32ÿ(/2"Francuzi, braća Limijer, Ogist (1862-1954) i Luj (1864-1948), rodom iz Be-zansona, po zanimanju su bili hemičari iindustrijalci. Luj je 1882. razvio metodza pravljenje otograskih ploča, a braćasu u Lionu osnovala abriku za izraduotograskih materijala: ploča, hartijei hemikalija, koja je do 1894. proizvo-dila 15 miliona ploča godišnje. Ogist iLuj radili su na unapređivanju kinema-toskopa omasa Alve Edisona a 1895.

patentirali su svoju verziju lmske ka-mere i projektora, kinematograa. Onisu takođe zaslužni za neke od osnovnihizuma u kolor otograji. Njihov lm“Izlazak radnika iz abrike” zvanično jeprikazan publici u Parizu 28. decembra1895, što u suštini predstavlja jednu odprvih javnih bioskopskih predstava usvetu. Braća su zajedno snimila preko 40lmova, prikazujući svakodnevni život uFrancuskoj, a sam Luj je, uz sve lmovekoje je režirao, bio i producent oko 2000lmova.

)5$1&86.$9(=$ Zastupnik braće Limijer, izvesni Pronie,

na putu iz Beča u Carigrad, došao je u

Beograd 1896. godine. Gotovo šest mes-eci posle prve bioskopske predstave usvetu, u Srbiji se dogodila prva bioskop-ska predstava, a slobodno se može rećida je to bila prva bioskopska predstavana Balkanu.Nakon prikazivanja u jednoj privatnojkući u Beogradu, prvo javno prikazivan- je lma dogodilo se u sali kod “Zlatnogkrsta”, 25. maja 1896. godine. “Zlatnikrst” bila je kaana koja se nalazila naerazijama, u zgradi koja više ne postoji.

Film je sadržao prikaz panorame jedne varoši sa mostom, a preko mosta se vid-eo voz koji juri punom parom. Potomsu se ređale slike šetališta u Nici, scenepred kaanom, igranje dece i još neko-liko takvih snimaka i – lm je završen.O prvoj bioskopskoj predstavi u Srbijipisale su “Male novine”, prvi dnevni listu Srbiji koji je niz godina uređivao Peraodorović (1852-1907), gde se u broju145. od 26. maja 1896. godine kaže: “Oddanas će u gostionici kod ’Zlatnog krsta’ naTerazijama g.g. Ogist i Luj Limijer, iz Liona(Francuska), prikazivati najveći i skoroneverovatni uspeh u otografji. To je ta-kozvano ’oživljeno’ otografsanje pomoću

kinematograa. Tu će se moći videti snimci

stvorova i predmeta u najrazličitijim kre-tanjima, videće se pokret kako dete igra; pokreti koje čini železnički voz kad ide, ito je sve tako živo predstavljeno, da se činikao da gledate stvarnost, a ne otografje. Beograđani ne treba da propuste ovu pri-liku da vide ovaj doista najveći uspeh, aulazna cena je od osobe 1 dinar. Početak jesvakog dana u 4 sah. po podne i traje do9 sah. u veče, a nedeljom i praznikom ima prikazivanja i pre podne”.

Međutim, nisu braća Limijer bila u Beo-gradu, nego se njihov predstavnik Pro-nio, na putu za Carigrad, u Beograduzadržao šest meseci, a potom je otput-ovao.Beograd lmskih predstava više nijeimao sve do 1900, kada se pojavljuju“putujući bioskopi”, pod šatorima. Pred-stave su se obično davale na poljanamakod Zelenog venca, Malog alemeg-dana, ašmajdana i rkališta.

PRVI BIOSKOPIStalni bioskopi u Beogradu počeli suda se otvaraju tek od 1906. godine. Bilisu to: bioskop kod “Hajduk-Veljka”, na

Bioskopi: od prve predstave do danas

VIŠE OD IGRE%LRVNRSLVHGDQDVPRJXVPDWUDWLYDçQLPGHORPRGUDVWDQMDVYDNRJĀRYHND2GVYRJQDVWDQNDSDVYHGRGDQDVQMLKRYDXORJDELODMHGDSRYHçXJOHGDRFHLÀOPLSUYLSUDYLVXVUHWLVDÀOPRPXYHNVXVHRGLJUDYDOLSRG

QMLKRYLPNURYRP8SUNRVSRMDYLLUDVSURVWUDQMHQRVWL'9'SOHMHUDLNXþQLKELRVNRSDGDQDVXSUDYRVXELRVNRSL]DVOXçQL]DWRåWRPDJLMDÀOPDRSĀLQMDYDYHOLNLEURMOMXGLåLURPVYHWD.DGDVHX]PHXRE]LUYDçQRPHVWRNRMHELRVNRSLPDXÀOPVNRMXPHWQRVWLNDRLWRNDNRGDQDVVWRMHVWYDULVDELRVNRSVNRPPUHçRPX6UELMLQHELELORORåHSULVHWLWLVHNDGDLNDNRVHRGLJUDODSUYDELRVNRSVNDSUHGVWDYDX6UELML



28

DRUŠTVO

početku nez Mihailove ulice, zatimkod “Starog Petrograda”, poznatijeg podimenom “Štibner”, kod “Crne mačke”, nauglu Nemanjine i Svetozara Markovića,pa kod “akova” na erazijama, gde se

lm gledao besplatno, uz čašu piva. Elit-ni “Moderni bioskop” nekada se nalaziou olarčevoj ulici, a 1911. otvoren je“oloseum”, današnji bioskop “Zvezda”.Prvi bioskopi umesto sedišta imalisu klupe. Projektor je bio postavljennasred sale, između sedišta, a platno je bilo smešteno između dva stuba. Izaplatna nalazio se klavir, a klavirista je biozadužen da prati radnju, pošto su u pi-tanju bili nemi lmovi.Programi bioskopa imali su tada pet do

deset tačaka. U početku su žurnali pop-unjavali skoro ceo program, ali kasnije suse prikazivale i jednočine šale. Otvaran- jem novih bioskopa nabavljani su i dužilmovi, koji su se prikazivali u nekolikočinova. Filmovi su uglavnom nabavljaniiz Austrije i Nemačke.

KAKO STVARI STOJE DANAS?Stanje bioskopske mreže u Srbiji danasnije nimalo lepo i “ružičasto”. S jednestrane, mnogi bioskopi ili ne rade ili ne

zadovoljavaju neophodne tehničke stan-darde, a s druge strane, tu je problem pi-raterije. Po ceni bioskopske karte mnogiljudi će radije kupiti lm na traci ili kodpirata, ili ga “prerezati” od prijatelja, ipogledati kod kuće, što dosta govori uprilog činjenici da bioskop postaje sku-pa zabava, te da njegove čari gube bitkusa čistom ekonomijom.Prethodnu godinu obeležila je prodaja bioskopskih sala “Beograd lma”. U vlasništvu „Beograd lma“ bilo je 14

bioskopa u Beogradu: “ozara”, “Ode-on”, “Jadran”, “20. oktobar”, “Balkan”,“osmaj”, “Central”, “Slavica”, “Avala”,“Jedinstvo”, “Drina”, “Zvezda”, “Partizan”i “Voždovac”, ali je unkcionisalo svegasedam. „Beograd lm“ čeka na privati-zaciju još od decembra 2003. godine. Agencija za privatizaciju obustavila je tajpostupak 2004. godine, a sledeće godinepredložila je deobu rme radi lakše pro-daje, pa je i od toga odustala i najavila pro-daju „u paketu“. Gubici rme su u 2004.godini iznosili 21,8 miliona dinara, a u2005. godini - 29 miliona dinara, poka-zuju podaci Agencije za privatizaciju. Utom periodu opadao je i prihod - sa 81,4

na 52,4 miliona dinara. U novembru2005. godine, radnici “Beograd lma”stupili su u štrajk. azlozi za štrajk bili suteško materijalno stanje zaposlenih kojima nije isplaćeno više od 20 mesečnihzarada, loši radni uslovi, kao i više putaodlagana privatizacija. rajem 2006. go-dine Agencija za privatizaciju pokrenula je proces privatizacije “Beograd lma”.Nikola Ðivanović, vlasnik londonskerme za nekretnine J i nekadašnjisavetnik srpskog ministra nansija i

guvernera NBJ, postao je 16. ebruara većinski vlasnik “Beograd lma.”Činilo se da se priča završila na privati-zaciji, jer prodati bioskopi dugo nisu radi-li. Ipak, nije bilo tako; bioskop “Jadran”ponovo je otvoren, i to kao digitalni bioskop. “Starateljstvo” nad bioskopom“Balkan”, koji je sa radom ponovo počeo21. marta, preuzeo je reditelj DarkoBajić, najavivši da će program bioskopau budućnosti biti orijentisan na domaćilm, ali i na evropski i svetski autorskilm. o znači da, uključujući bioskop“Zvezdu”, od 14 bioskopa koji su nekada bili vlasništvo “Beograd lma”, danas radisvega tri. Međutim, borba za opstanak

bioskopa ne počiva samo na “Beogradlmu”, jer u Beogradu trenutno rade bioskopi “uckwood”, “oda”, “oda2 – Palace Šumadija”, “Dom sindikata”,“Akademija 28”, “Mali Odeon”, “Malaozara” i “Art bioskop”. U okviru “DeltaCity”-ja, 27. decembra 2007. otvoren je bioskop “Ster Cinemas”, kompleks odšest bioskopskih dvorana sa ukupnimkapacitetom od 1.200 mesta.Da se borba za bioskope ne vodi samou Beogradu, dokazao je Emir usturica,

koji je nedavno najavio da će u ragujevcu otvoriti moderan bioskopski cen-tar, sa kapacitetom od 1.500 do 2.000mesta.Ostaje da se vidi kako će se potencijalni vlasnici izboriti sa slabom posećenošću bioskopa. Iako se budućnost bioskopau Srbiji zasad čini neizvesnom, ipak netreba gubiti nadu. U prilog tome svedoči veliki broj posetilaca prošlogodišnje“Cinemanie” i ovogodišnjeg Festa.“Ponovo radi bioskop!” uskoro bi moglada postane parola koja će se izgovaratisa jednakim žarom i radošću kao što jeizgovaraju deca u lmu “Maratonci trčepočasni krug”. 1LNRODäNRQGULþ

%UDüD/LPLMHU



29

DRUŠTVO

Prema zvaničnim podacima,najsiromašnije kategorijestanovništva čine stanovniciruralnih područja, zatim oni

sa niskim stepenom obrazovanja, rad-no aktivni a nezaposleni, stari, deca,domaćinstva sa šest i više članova, kaoi domaćinstva gde je “glava porodice”žena.ako kaže naša sagovornica admilaIvetić, predsednica udruženja “Bankahrane”, teško je reći koja je od ovih ka-tegorija najugroženija,, jer se kriterijumiza određivanje siromaštva menjaju, od-nosno došlo je do izmene u metodolo-giji denisanja siraomaštva.

- Oko 500.000 građana ili 6,6 odsto sta-novništva Srbije živi ispod granice siro-maštva, i to su domaćinstva koja imajumanje od 8.883 dinara po potrošačkoj jedinici mesečno. Od tog broja samo pri- bližno 45.000 porodica, ili oko 130.000pojedinaca dobija mesečnu novčanupomoć, tzv. materijalno obezbeđenjekoje je, zbog ograničenih budžetskihsredstava, minimalno i iznosi od 4.310dinara za jednočlano domaćinstvo do8.625 dinara za domaćinstvo sa pet i više članova. Ostalih 370.000 građanadobija povremenu novčanu pomoć ili jene dobija uopšte.Smatramo da je ova kategorija stanov-

ništva posebno ugrožena i naša pomoć je, tokom 2007. godine, u velikoj merinjima usmeravana, a i u planu aktivno-sti za ovu godinu upravo oni sačinjavajunašu ciljnu grupu - kaže Ivetić. MonopolList: Kako je geograski ras-poređeno siromaštvo u Srbiji?Radmila Ivetić:egion sa najvećimudelom siromaštva je centralna Srbija,gde je 10,7 odsto stanovnika siromašno,u Vojvodini 8,7 odsto, a u Beogradu ta brojka ide do 4,3 odsto..

ML: Kome je u ovom trenutku najpo-trebnija pomoć?RI: eško je reći kome je pomoć najpo-trebnija, posebno kada ne raspolažemosveobuhvatnim podacima, ali zasigurnosu sve kategorije stanovnika ugrožene.U kategoriju siromašnih ispod granicesiromaštva spadaju stari, deca, lica saposebnim potrebama i domaćinstvagde je nosilac žena. Prema zvaničnimpodacima 450.000 dece je na nekinačin pogođeno siromaštvom, a oko

5DGPLOD,YHWLþSUHGVHGQLFDXGUXçHQMD“Banka hrane”

GLADNA ISIROMAŠNA SRBIJA 86UELMLOMXGLQH]QDNDGDþHVOHGHþLSXWMHVWL6YDNLQDåGHVHWLVXJUDāDQLQQH]QDåWD]QDĀLELWVLWLVSRNRMDQ*ODGQDMYLåHSRJDāDGHFXstare osobe i osobe sa invaliditetom

3RGHODSDNHWD]DUDVHOMHQLKSRURGLFDX5HVQLNXDYJXVW



150.000 je direktno ugroženo. Svimanjima je pomoć neophodna. Mi smo se

opredelili da u 2008. godini pomoć uhrani usmerimo na socijalno ugroženadomaćinstva evidentirana u Centrimaza socijalni rad i to kako na ona koja dobijaju redovnu socijalnu pomoć, tako ina ona koja je dobijaju povremeno ili jeuopšte ne dobijaju (jer imaju prihodenešto iznad propisanog cenzusa, makarto bio i dinar iznad određene granice).”Banka hrane” inače dobija mnogo zah-teva - apela za pomoć u hrani (poslednji je od Narodne kuhinje u umi) i nasto-

jimo da obezbedimo hranu svima koji jetraže ako ne odmah onda u što kraćemroku. ML: Koji su ciljevi osnivanja ”Bankehrane”?RI: ”Banka hrane” u Beogradu osnova-na je krajem septembra 2006. godinekao humanitarna, neprotna organi-zacija, sa ciljem da se uključi u borbuprotiv gladi i smanjenja siromaštva u

Srbiji, koje inače pogađa oko 20 odstostanovništva.

Podizanjem svesti o problemu siromaš-tva u Srbiji, BH nastoji da utiče na jav-nost, na kompanije, banke i druge po-tencijalne donatore i sponzore da, krozsvoje društveno odgovorno poslovanje,odgovore na potrebe zajednice čiji sudeo – da svojim donacijama u hrani ilikupujući hranu radi doniranja preko”Banke hrane” pomognu siromašnima itako doprinesu smanjenju gladi kao naj-goreg vida siromaštva. S druge strane,BH kroz svoje akcije prikupljanja hrane

od potrošača, u mega marketima, nastoji da apeluje na svest građana o potrebisolidarnosti sa siromašnim sugrađani-ma. ML: Kakvi su rezultati za proteklugodinu?RI: U protekloj godini ”Banka hrane”sakupila je i distribuirala 25 tona na-mirnica (ukupne vrednosti od oko 2,5miliona dinara) za preko 2.600 socijal-

no ugroženih lica. Obuhvaćene su razneciljne grupe: penzioneri (u ragujev-cu), raseljena lica u kolektivnim centri-ma (u Beogradu i Užicu), deca ometenau razvoju iz domova ili specijalnih škol-

skih ustanova (u Beogradu i Stamnici),korisnici Narodne kuhinje (u Smedere- vu), ratni invalidi (u osjeriću), romskeugrožene porodice (u Šapcu) kao i dru-ge porodice evidentirane preko Centaraza socijalni rad (u više beogradskih op-ština, kao i u Novom ozjaku itd.) .Naše akcije smo realizovali zahvaljuju-

ći donatorima/sponzorima (ukupno33), od kojih polovinu čine prijateljiprojekta. Sa njima smo dogovorili du-goročnu saradnju, i tu pre svega mislimna ”Delta holding”, koji nam je jediniizašao u susret i ustupio prostor za odr-žavanje naših akcija u mega marketima– u objektima ”empa”, a ovih dana smopotpisali i ugovor o redovnim meseč-nim donacijama za 2008. godinu. BankaSociete Generale je i naš jedini sponzorodnosno jedina koja je dala određena -nansijska sredstva kako bismo mogli daunkcionišemo. Zatim tu je i kompanija”Doncae” sa kojom imamo dogovor oredovnim dvomesečnim donacijama

Prva ”Banka hrane”

osnovana je u Arizoni6$'JRGLQHDX(YURSLJRGLQHX)UDQFXVNRM(YURSVNX

federaciju ovakvihbanaka osnovale su

)UDQFXVNDL%HOJLMDJRGLQHVDVHGLåWHPX

3DUL]X8JRGLQL

lokalnih banaka iz 17zemalja Evrope podelile

VXXNXSQRWRQDKUDQHYUHGQRVWLPLOLRQDHYUDSRSXODFLMLRGVNRURPLOLRQDOMXGLSRVUHGVWYRPXGUXçHQMD(YURSVND

federacija se neprestanoširi i danas okuplja preko

YRORQWHUD

(NLSD%+RSãWLQD9RåGRYDF

,EDNHQRVHSDNHWH



namirnica, kao i ”Micronet”, škola za ra-čunare, strane jezike i savremeno poslo-

vanje. akođe nastavljamo saradnju sakompanijom ”Coca-Cola HBC”, koja je podržala naše akcije tokom 2007.godine donacijama svojih proizvoda.Donacijama svojih proizvoda pomoglisu nam i ”Soko Štark”, ”Agroživ”, ”Di- jamant”, ”Centroproizvod”, ”Paraćinka”itd. A Banca intesa, Unicredit banka,Erste Banka, Raieisen banka i Hypo- Adria-Alpe banka obezbedile su obrokeza socijalno ugrožene učenike Osnovneškole u Zemunu. Za podršku našem

projektu želimo posebno da se zahvali-mo ”Medija centru”, agencijama ”Pro-le” i ”OM Ogilvy”, ”DPC”, ”Media ca-stu”, ”Sinalco” i ”Si & Si group”. ML: Da li je uspostavljena saradnjasa državom?RI: Sarađujemo sa timom potpred-sednika Vlade za primenu Strategije zasmanjenje siromaštva, sa Agencijom zasaradnju sa NVO i evropsku harmoni-

zaciju na nivou grada, kao i sa centrimaza socijalni rad po pitanju podataka rele-

vantnih za našu delatnost. A što se tičekonkretne podrške, u smislu ustupanjaprostora za magacin ili neke zajedničkeakcije, zasad je nismo imali, osim štonam je opština Voždovac ustupila svojprostor za održavanje jednog skupa.Inače, dobili smo manju nansijsku po-dršku krajem prošle godine, takođe odopštine Voždovac, koja se odnosila napar meseci rada, a koja nam je naravnodobrodošla jer smo pokrili troškove pre- voza namirnica. Uskoro planiramo da

kompletiramo ekipu, što će nam omo-gućiti da inteziviramo kontakte sa lokal-nim i drugim vlastima, a u cilju eektnijesaradnje i postizanja boljih rezultata. ML: Kakvu vrstu pomoći mogu upu-titi građani preko ”Banke hrane”?RI: ”Banka hrane” prima donacije is-ključivo u hrani. Naime, jedan od prin-cipa rada BH je: Ne za novac. Mi ne pri-mamo novac da bismo kupili hranu, već

samo za pokrivanje troškova poslovanjaBH kao organizacije. Ukoliko žele dapomognu, odnosno da se uključe u našprojekat kao volonteri ili na neki druginačin, građani mogu da nas kontaktiraju

(teleonom ili putem imejla). Svaka po-moć je dobrodošla. Inače, u toku godineorganizujemo i akcije prikupljanja hra-ne u megamarketima: potrošači, kupu- jući za svoje potrebe, odvoje za ”Bankuhrane” po jedan ili više proizvoda name-njenih određenoj ciljnoj grupi i tako sesolidarišu sa siromašnim sugrađanima. ML: Na koji način građani kojimaje pomoć potrebna mogu da stupe ukontakt ili da dođu do vas?RI: Građani kojima je pomoć u hrani

potrebna, a koji su saznali za BH pu-tem medija, uglavnom nam se obraća- ju preko teleona. Međutim, jedan odprincipa unkcionisanja BH je da nedonira hranu neposredno korisnicima već isključivo preko drugih organizacijadržavnog ili civilnog sektora koje tako-đe pomažu ugroženima. o su centriza socijalni rad koji imaju evidenciju osocijalno ugroženima, Crveni krst kojinajčešće ima podatke o narodnim ku-hinjama, omesarijat za izbeglice, ako

su u pitanju izbegla ili raseljena lica,romske organizacije i druge organiza-cije NVO. BH preko organizacija pružapomoć jer svaka od njih ima evidencijuo svojim ciljnim grupama. . ML: Kakvi su vaši planovi za ovu go-dinu?RI: S obzirom na nivo siromaštva u Sr- biji i potrebu da se ono smanji, neop-hodno je da se što veći broj aktera, kakoiz državnog tako i iz civilnog sektora,uključi u rešavanje ovog problema. BH

u svom projektu za 2008. godinu planirada pomoć usmeri pre svega ka socijalnougroženim sugrađanima koji žive ispodgranice siromaštva, a koji su evidentiraniu centrima za socijalni rad. Nastavićemosaradnju sa našim dosadašnjim donato-rima, a kada budemo apelovali za većeakcije/ distribucije hrane, obratićemose i novim potencijalnim donatorima.akođe, planiramo da razvijemo mrežu”Banaka hrane” u Srbiji, po regionima (uNišu, raljevu ili ragujevcu, NovomSadu...) sa oslanjanjem na pomoć lokal-nih vlasti i donatora. Na taj način pomoć bi dobio mnogo veći broj siromašnogstanovništva nego sada. 0LOH%LMHOLþ

31

DRUŠTVO

%R]LFQDDNFLMDVD7HPSRP



32

DRUŠTVO

U

ovoj sezoni nas nakon već upri-ličenih premijera i predstava

koje se izvode – ”Putujućepozorište Šopalović“, ”Ulogamoje porodice u svetskoj revoluciji“,”Muška stvar“, ”Oblik stvari“- očekujei premijera dela Dejvida Hera ”Ejminpogled“ u režiji Ljiljane odorovićkoja je pre par godina u Zvezdara tea-tru režirala Herov komad ”Skajlajt”, tedelo Sema Šeparda ”Bog pakla“ u re-žiji gošće iz Londona, Svetlane Dim-čević. Najzad, sredinom maja mesecaočekuje nas maestralno delo nemač-

ke spisateljice Dee Loher ”Nevinost“(koje je prošle godine proglašeno zanajbolje delo izvedeno na scenama uNemačkoj po oceni koju je dao Tea-tar Heute), ovoga puta na velikoj scenipozorišta u režiji Dejana Mijača. I tuse negde sezona privodi kraju – kažeCvetković. MonopolList: Koliko se sadašnji re-pertoar Ateljea 212 izmenio u odno-su na protekle sezone?Svetozar Cvetković: ecimo da smo uposlednjih nekoliko sezona lagano odu-stajali od nečega što se zove pošto-potokomercijalno i da smo se pozabavilikrajnje rizičnim izletima u ekskluziv-

niji repertoar koji nije tako uobičajenu domaćim repertoarskim pozorištima,

bilo da se radi o delima kakvo je recimodelo omasa Bernharda ”rg heroja“, ilipak o režijama kakva je ona u komadu”Putujuće pozorište Šopalović“ omi- ja Janežiča, ili ”Uloga moje porodice uSvetskoj revoluciji“ Bore Ćosića u režijiDušana Jovanovića. Ako tome doda-mo ”Plastelin“, ”Zmijsko leglo“, ”Hitler

Hitler“, ”Velika bela zavera“ i napokon”Odumiranje“, biće vam jasno kao i pu-

blici o čemu govorim. Mislim da smoprestali da ”zabavljamo“ publiku, ili barda samo to radimo, i drago mi je dasmo zadali sebi takav zadatak. ML: Predstave Ateljea 212 u prote-klom periodu često su gostovale u ino-stranstvu. Da li sada negde gostujete,ili će to biti u skorijoj budućnosti?

6YHWR]DU&YHWNRYLþXSUDYQLN$WHOMHD

0$-./-8ÿ1,'$1 $WHOMHMHSUDNWLĀQRRGSUHQHNROLNRJRGLQDSRĀHRGDVSUHPDLGRJRYDUDUHSHUWRDUQDQLYRXJRGLQHDQHVH]RQH0HāXWLPSUHPDUHĀLPDXSUDYQLND $WHOMHD6YHWR]DUD&YHWNRYLþDRQLLGDOMHXRNYLULPDSR]RULåWDDLVDSXEOLNRPçLYHLUDGHXÅVH]RQL´



33

DRUŠTVO

SC: Spisak naših gostovanja je poprilič-no dugačak, kako u prošlosti, tako bo-gami i do kraja ove godine. Narednihnekoliko meseci očekuju nas u oron-tu, Banja Luci, Bratislavi, Beču, ijeci,Mostaru, Visbadenu... ML: Da li će biti njihovih gostovanjana sceni Ateljea 212?SC: Da, naravno. U većini slučajeva tosu ipak predstave sa ovih govornih po-dručja čije jezike razumemo. Već ovogmeseca evo uzlaka, narednog mese-ca ruševljana, a naredne godine opetLjubljančana koji dolaze sa svojim naj-

boljim predstavama iz SNG Ljubljana. ML: Koliko se današnje pozorišterazlikuje od pozorišta od pre tride-set godina?SC: Mislim da se pozorište kreće u teh-nološki izmenjenom začaranom krugukreativnosti. Ideje, izrazi, promene seponavljaju, ali uvek na neki novi način.Danas malo ko od relativno mlađe publike zna kako je izgledalo pozorište Lju- biše istića, Dušana Jovanovića ili Nadeokotović. o je kao skok u užareno gro-tlo antastičnih ideja. Malo se ko seća ge-nijalnih predstava Dejana Mijača iz tog

vremena, prvih studentskih radova Ego-na Savina. Pa ipak, osim što sam imaosreće da neke od tih predstava vidim,mogu da kažem da sam bio privilegovanda u nekima od njih i učestvujem. A ako

je u pitanju razlika, možda ona nije bilau pozorišnom izrazu, igri i umetničkomkvalitetu već u stepenu slobode i druš-tvenog pa i političkog angažovanja koju je pozorište tada posedovalo. ML: Prema Vašem mišljenju, kudastremi današnje pozorište u svetu?SC: eško se može generalizovati od-govor na ovakvo pitanje. adije bihodgovorio šta je stremljenje pozorištau svetu koje mene ispunjava, čini mezadovoljnim što se i sam bavim ovim

poslom. Mislim da je to jednostavnost,emocija, ljudska sudbina, svedenost uizrazu. A pozorište u svetu ređe ide utom pravcu. Pre nekoj spoljnoj atrakcijii ascinaciji publike. Ali sada već i samgeneralizujem, što je pogrešno. ML: Kako Vam danas izgleda pozo-rišna scena u Srbiji ?SC: U Srbiji pozorišna scena izgledakrajnje razuđeno i neuobličeno, častizuzecima kao što su Sombor, NoviSad, ruševac. U Beogradu kultivisano,

isprolisano, ali ne uvek dovoljno kva-litetno, kako bismo želeli. Pa ipak, kaosredina mislim da imamo bolje pozori-šte no što zaslužujemo. ML: Poruka za mlade glumce, a iuopšte za mlade ljude u Srbiji. Da lije Srbija zemlja budućnosti, ili da pa-kuju koere i odlaze iz zemlje?SC: o me sada pitate. Pitajte me 12.maja ujutro...Voleo bih kad bih mogaoda sigurno izgovorim ono što osećam,ali ja pripadam ovom narodu koji već

20 godina tumara od mraka ka svetlu iiznova se zabija u mulj sopstvene proš-losti. Zato ne smem da otključam nisvoje koere kad se vratim sa puta. ML: Da li pored upravničkog poslaimate vremena za glumu?SC: Imam, da. Igram jednom godišnje,to sam sebi zadao kao zadatak još pre11 godina. ML: Da li Vas zamara davanje intervjua za novine, televiziju...?SC: Zavisi za koga dajem intervju, zavi-si ko je kako spreman za intervju i koli-ko sam i sam spreman. Ne zamara me, iovo je nečiji posao koji poštujem.

0LOH%LMHOLþ



34

Zeleno prostranstvo. Ne vidišmu kraj. Sunce blago pada natravu, koja pod njegovom topli-nom polako isparava ispuštajući

prjatan miris. aj miris verovatnonigde drugde ne bi ni primetio, aliovde, dišući punim plućima, sasvim

ga dobro osećaš. Svaki udisaj donosiopuštanje. Ovde ti zadovoljstvo don-osi postojanje. Dovoljno je samo dadišeš. Ako ipak nije, možeš da radis bilo sta. Broj mogućnosti je ograničensamo tobom. I to ograničenje je lakozaobići. Samo jos jednom udahni. Sva-

kim udisajem će ti se otvoriti barem jos jedna mogućnost. Ne shvatas kako je to moguće? o je u redu. I ne trebada razumeš. reba samo da dišeš . one bi trebalo da bude teško, vec takonormalno.

0ODGHQ5DGXORYLþ

LIVADA

PISMO IZ PAKLA

E vo ovako Vam to izgleda. Ekspresnim vozom bilo je vrlo ugodno putovati.Na stanici se pojavio dobroćudni brka koji nas je odveo u sobe.

Imao sam pogled na crvenu, užarenureku. Bilo je toplo, ali sve sobe imale suklima uređaje. Ubrzo, brka se ponovopojavio i pitao da li sve u redu. Ja ga upi-tah gde se pali svetlo.

- Evo ovde gospodine – rekao je i lupiome po grudima. Soba se pokazala u svojsvojoj blještavoj raskoši.Izašao sam iz stana i video da su ovdesvi atletski građeni. Bez problema upoz-nah jednu zgodnu devojku. Došli smo umoj stan. eče mi da sam loš ljubavnik.Uvredih se. U tanjiru se pojavio limun.Ona ga pojede. asnije sam joj rekao

da ima male grudi. o je bila laž, ali onase naljutila. Zato ja dobih sočan limun.Shvatih mehanizam. Ovde se ljudi hrane vređanjem. Uvrede je bilo teško naći, jer su svi bili bez mana. Devojka ostadetrudna. odila mi je 3kg limuna kojesmo brzo pojeli. Zajdeno smo 228 godi-na. Živi se, ništa naročito... ako je dole? %UDQNRýXUĀLþ



35

MolitvaI ta ljubav što je osetih prema 9DPD6HUDILPDYLåQMLKXPLOQDSHVPD

Odzvanja ovog trena u telu momeDok se koplja pogleda mojih

1DREUD]X9DåHPUXPHQRPORPHJa kao gromom spaljen stari bor

stojimI molim Boga da budem taj.RJDSODåOMLYRWUDçLWHXVUFX

VYRPH $NDGDPHQDāHWHLVWDQHVYD

drama3UXçLþX9DPUXNXLXQMRMPHVHF

RG]ODWD2WYRULþHWHJDLXVUHGGLYQRJUDPD

6WDMDþHPRMDD]DXYHN9DåD6DPROMXEDYĀLVWDOMXEDYEH]

VUDPD ýLUR

6HþDQMDUspomene na Vas u

magli se dime,QLWVDPRþHVHQH]DGUçLYRPRWD

8PLVOLPDPRMLPVODçXVHULPH

U snovima blista Vašalepota

I srce greje sva taGLYRWD

Priznajem volim Vas iGLĀLPVHWLPH

Jer u grudima mojim MHNQMLJDçLYRWD

I na svakoj strani je 9DåHLPH

ýLUR



36

'8ä$1,9.29,ý5RāHQRNWREUDX%HRJUDGX

1H]YQLĀQR,YNRYLþMHMHGDQRGQDMXVSHåQLMLKHYURS -skih trenera svih vremena

=YDQLĀQR,YNRYLþMHQDMXVSHåQLMLVHOHNWRU.RåDUNDå-ke reprezentacije Jugoslavije na Evropskim prrven-VWYLPD9RGLRMHUHSUH]HQWDFLMXQDWULNRQWLQHQWDOQDSUYHQVWYDQDVYDWULRVYRMLR]ODWQHPHGDOMX=DJUHE´5LP´L$WLQD´

)DNWL Na ta tri prvenstva reprezentacija je odigralaXWDNPLFDLVYLKSREHGLOD

Uverenje:3RUHG$OHNVDQGUD1LNROLþDPQRJLVPDWUDMXGDMHRWDFMXJRVORYHQVNHLVUSVNHNRåDUNH

Hobi: Golubarstvo

Klubska trenerska karijera: 3DUWL]DQ5DGQLĀNL$ULVäLEHQND9RMYRGLQD3DRN2OLPSLMDNRV&6.$'LQDPR.LMHY

Klubski trofeji:.XS5DGLYRMD.RUDþDVD3DUWL]DQRP(YUROLJDVD2OLPSLMDNRVRP.XSUDMPRQGD6DSRUWHVD $(.RP8OHENXSVD'LQDPRPL]0RVNYH

Još trofeja: osvojio sa reprezentacijom Jugoslavije6YHWVNRSUYHQVWYRJRGLQHNOXSVNDSUYHQVWYDVD3DUWL]DQRP2OLPSLMDNRVRP

Zarada:1HPD]YDQLĀQLKSRGDWDNDDQLQH]YDQLĀQLK6PDWUDVHGDMHMHGDQRGQDMEROMLKWUHQHUDX(YURSLDQMLKRYDSULPDQMDVHGDQDVNUHþXXUDVSRQXRGMHGDQGRWULPLOLRQDHYUDJRGLåQMHSOXVERQXVL

Zanimljivost: ,YNRYLþ MH ]D VYDNR VNODSDQMH QRYRJXJRYRUDVDNOXERPWUDçLRNODX]XOXNRMDVHRGQRVLQD

REH]EHāLYDQMHJROXEDUQLNDSRUHGXRELĀDMHQLKVWYDULNRMHĀLQLXJRYRU

Danas: Januara 2008 je izabran za selektora Koša-arkaške reprezentacije Srbije za period od naredneĀHWULJRGLQH

2ĀHNLYDQMD3RVOHNDWDVWURIHXäSDQLMLPQRJLRĀHNX - MXGDVHNRåDUNDYUDWLQDVWDUHVWD]HXVSHKD

2GJRYRU,YNRYLþDTreba mnogo rada da bi se došlo doWRJDFLOMD

0LOH%LMHOLþ

Selektor košarkaške reprezentacije Srbije



37

Da li je najpoznatijišpijun na svetu Srbin?

3URåORMHJRGLQDRGNDGDMHSHQ]LRQLVDQLEULWDQVNLåSLMXQ-DQ)OHPLQJQDSLVDRURPDQµ.D]LQR5RMDO´SUYLVDDJHQWRP'HYHWJRGLQDNDVQLMHVQLPOMHQMHLSUYLÀOPVDäRQRP.RQHULMHPXJODYQRMXOR]L'DQDVMH

'çHPV%RQGQDMSR]QDWLMLåSLMXQQDVYHWXLPRçGD]YXĀLQHYHURYDWQRGDMHLQVSLUDFLMD]DOLN%RQGDELRMHGDQ6UELQL]%DĀNH

MOZAIK



38

MOZAIK

OD ADVOKATA DO ŠPIJUNA Duško Popov je rođen 1912. godine uitelu u bogatoj trgovačkoj porodici.Otac Milorad mu je omogućio najboljeobrazovanje i Dušan je otišao da stu-

dira pravo u Frajburgu u Nemačkoj. Naakultetu je upoznao Johana Jebsena kojiće ga uvesti u svet špijunaže. Ponašao sekao ženskaroš i plejboj. Učestvovao je iu političkim debatama, što ga je zamalokoštalo života. Uhapsio ga je Gestapozbog sumnje da je komunista. Jebsen ga je izvukao iz zatvora i Popov je obećaoda će mu vratiti uslugu. Po završetkustudija Dušan se vratio u Beograd gde jeu ebruaru 1940. godine otvorio advo-katsku kancelariju. Uskoro ga je posetio

stari prijatelj sa neverovatnom ponu-dom. Jensen je postao obaveštajac kako bi izbegao odlazak na ront i tražio je oddruga sa akulteta da mu vrati uslugu.Popov je trebao je da postane nemačkišpijun i da radi za iste one ljude koji suga uhapsili. Dušan nije odbio prijateljaali je kontaktirao britansku obaveštajnuslužbu MI6 i ponudio im svoje usluge.Nesuđeni advokat je postao dvostrukiagent.

TRICIKLZa vreme Drugog svetskog rata vo-dila se velika borba za prevlast izmeđunemačkog Abvera i britanskog MI6.Portugal je bio neutralna zemlja i jedinaiz koje su avioni bez ikakvih problemaleteli u Nemačku, SAD i Britaniju. Bio je idealan za špijunažu i Dušan je us-koro počeo da živi na relaciji Nemačka– Portugal – London. ao sin bogatogtrgovca i poslovni čovek imao je slo- bodu kretanja u okupiranoj Evropi.

Nemci su mu dali tajno ime Ivan, a Bri-tanci ricikl. Postoje dve teorije zašto je Duško dobio ime ricikl. Po prvoj jeime zaslužio jer je voleo da ide u kre- vet sa dve devojke odjednom, odnosno voleo je „trojku“. Po drugoj je imaodva podređena agenta i radili su kao tritočka.Špijunski život Dušana Popova bio je sve samo ne dosadan i veoma jepodsećao na avanture Džemsa Bonda ulmu. Nemci su mu poverili važne za-datke – trebao je da sakupi podatke oabrikama u Britaniji, o količini oružjasa kojim Engleska raspolaže i o broju

borbenih aviona. Engleska obaveštajnaslužba mu je dala uverljive, ali netačnepodatke koje je on prosleđivao Nem-cima. Uskoro je osnovao i lažnu mrežunemačkih agenata u Engleskoj, pozna-

tu kao operacija ”Mida”. Nemci su biliprezadovoljni rezultatima i slali sumu velike sume novca za održavanjemreže koje je on prosleđivao Britan-cima. Uskoro je postao poznat kao”najbolji čovek u Engleskoj“. oristio je i špijunske trikove. Iz Portugala jeslao širovana pisma u Englesku koja sunavodno išla njegovoj devojci, a slao je

i razglednice po kojima je pisao nevi-dljivim mastilom.Nastavio je da zavodi žene, vozi brzakola i obilazi kazina. Uvek je odsedao unajboljim hotelima – u ”Savoju” u Lon-

donu i ”Palasiju” u Portugalu. rošio je velike sume novca, ali je mnogo izarađivao. Nemci su ga bogato plaćalikako bi održao masku bogatog ple- jboja. Popov je u početku odbijao dauzima platu od Britanaca jer je smatraoda ga Nemci plaćaju dovoljno. Ubrzo jemorao da zove MI6 u pomoć jer je os-tajao bez novca, pa je počeo da uzimanovac od obe strane. ako bi kontro-lisali svog agenta, Britanci su mu dalipratnju – Jana Fleminga koji će kasnijenapisati knjige o Bondu. Fleming jenadgledao Popova u Portugalu i ličnosu se poznavali.

Popov na naslovnoj strani knjigeTajno ime:Tricikl Rasela Milera



39

PUT U AMERIKUU avgustu 1941. godine Nemci suPopova poslali u Ameriku. U Njujorku je nesuđeni advokat trošio ogromnekoličine novca na zabave, skijanje,

kockanje i časove letenja. Izlazio je isa poznatom rancuskom glumicomSimone Simon. Dobio je zadatak dauspostavi špijunsku mrežu u Americi,sličnu onoj koju je uspostavio u Bri-taniji. Na papirima koje su mu Nemcidali nalazio se zadatak da sazna sve oodbrani Perl Harbora za koji su Japanci bili posebno zainteresovani.Popov je otišao kod Edgara Huvera,osnivača FBI-ja, kako bi ga upozorio naopasnost od Japanaca. izikovao je da

ga Nemci uhvate, ali je Huver odbacioinormacije koje je dobio. asnije jeu svoj biograji Popov pisao kako ga je Huver prezirao zbog njegovog stilaživota i smatrao ga moralno nepodob-nim. Interesantno je to da je Huver, ve-liki moralista, bio homoseksualac i da je često nosio žensku odeću.Huver je odlučio da zagorča život

Dušku. Agenti FBI-ja su ga stalno pratilii privodili. ada je sa jednom devojkomputovao iz Njujorka u Floridu FBI ga jeuhapsio zbog navodne trgovine belimrobljem. Misija u Americi završila seneuspešno – Popov je potrošio sav novac i stalni pritisak FBI-ja mu je otežavaoposao. Posle japanskog napada na PerlHarbur vratio se u Evropu. Huver je bio jedan od najmoćnijih ljudi u Americi inikada nije odgovarao zbog greške koja je katastroalno koštala Ameriku.

=$0$/28+9$ý(1Popov je u Evropi nastavio sa dvostru-kom igrom. egrutovao je i svog prijatelja Johana Jebsena da radi za Bri-tance. Postao je jedan od najvažnijih

agenata u operaciji ”Fortitude”. ”For-titde” je bila najvažnija špijunska oper-acija u Drugom svetskom ratu. Zadatak je bio da se zavaraju Nemci kako bimislili da će iskrcavanje saveznika biti ualeu umesto u Normandiji. Pre iskrca- vanja, 1944. godine, Johana Jebsena je uhapsio Gestapo zbog proneverenovca. Popov je pokušao da spasi prijatelja i pretio je da će prestati da radi zaNemce, ali je Jebsen pogubljen. Britan-ska obaveštajna služba uplašila se da bi

Popov mogao da bude otkriven i on jepobegao u Englesku. Operacija ”Forti-tude” bila je uspešna i Nemci su većinusvojih trupa držali u aleu umesto uNormandiji.

POSLE RATA Popov se nije vratio u Beograd. Novakomunistička vlast nije bila naklonjena bogatim ljudima. Dobio je britanskodržavljanstvo i odlikovan je OrdenomBritanske imperije za svoje zasluge. a-

dio je za velike kompanije i posle rata je pomagao u obnovi Nemačke. Pede-setih godina kupio je vilu blizu ana na Azurnoj obali u Francuskoj. Nastavio je da povremeno dolazi u Jugoslaviju, uBeograd i Dubrovnik.Ženio se dva puta. Prvi brak je biosa Francuskinjom sa kojom je dobiosina, ali su se ubrzo razveli. Popov sekonačno skrasio pored Šveđanke Džil Jansen koja je bila 29 godina mlađaod njega. Iz braka sa njom dobio je tri

sina. Interesantno je to da njegov sinBoris i dalje dolazi u Beograd i da je bio član žirija na Izboru za mis Srbijei Crne Gore 2003. godine. Popov jesačekao da prođe zabrana objavljivanjainormacija i 1974. godine objavio jesvoje memoare pod nazivom ”Špijun,kontrašpijun“. Umro je 1981. godine usvojoj vili na jugu Francuske. Imao je69 godina.

BOND ILI NE?Priča o Dušanu Popovu zvuči neverovatno. Da li je moguće da je jedan Srbinprevario reći ajh i da je mogao da

MOZAIK

3RSRYL)OHPLQJ8DSULOXJRGLQH3RSRYMHbio smešten u hotel ”Palsio”

X(VWRULOXHNVNOX]LYQRPSRUWXJDOVNRPOHWRYDOLåWX(VWRULO MHYDçLR]DVWHFLåWHåSMXQDL3RSRYMHXVSHåQRRGUçDYDRPDVNXSRVORYQRJĀRYHNDL

SOHMERMD5HGRYQRMHSRVHþLYDRND]LQDLJUDQNHWUNHLXYHNMHimao zgodne devojke pored

VHEH-DQ)OHPLQJREDYHåWDMDFbritanske mornarice sa maskomQRYLQDUDELRMH]DGXçHQGDJDSUDWL,PDRMHVREXSUHNRSXWD

'XåNRYHLĀHVWRMHVDNULYHQiza novina ili biljaka u holuSUDWLR3RSRYD8VYRMRMNQML]LµäSLMXQNRQWUDåSLMXQ´3RSRYMH)OHPLQJDRSLVDRNDRWUDSDYRJi providnog špijuna koji ga jeSUHYLåHRĀLJOHGQRQDGJOHGDR%LRMHDSULOJRGLQH

kada je Popov otišao u kazinoGDSULPLLQVWUXNFLMHRG1HPDFDInstrukcije od Nemaca primao jeNRGVWROD]DUXOHW²QHPDĀNDYH]D

MHVWDYOMDODQRYDFQDRGUHāHQHEURMHYHNRMLVXLPDOL]QDĀHQMHpa je tako broj 19 u drugoj rundi]QDĀLORGDMHVDVWDQDNDSULOD.DGDMHSULPLRLQVWUXNFLMH3RSRY je otiša o da igra bakaru za svojuGXåX8GçHSXMHLPDRKLOMDGDGRODUD²IDQWDVWLĀQXVXPX]DWRYUHPH7RMHELRVDYQRYDF

koji su mu Britanci dali i on ga je n osio sa sobom jer nije imaoSRYHUHQMDXKRWHOVNRRVREOMH

Za stolom je bakaru igrao jedanOLWYDQVNLL]EHJOLFDNRMLVHĀHVWRrazbacivao sa svojim novcemLDNRJDQLMHLPDRGRYROMQR

Litvanac je samouvereno rekaoNDNRVHSULKYDWDVYDNLXORJ3RSRYMHL]GçHSDL]YDGLR

hiljada dolara i ceo kazino je]DQHPHR3RåWR/LWYDQDFQLMH

LPDRQRYFDGDJDLVSODWL3RSRYMHVDPRSRNXSLRSDUHVDVWROD,JUXEDNDUHSRVPDWUDRMH-DQ)OHPLQJLSRVOHMHRQDLQVSLULVDODĀXYHQXLJUXNDUDWDXµ.D]LQR5RMDOXµ

Prvi poslednji BondŠon Koneri i Danijel Krejg



40

spreči napad na Perl Harbor? Dugo jeknjiga ”Špijun, kontrašpijun“ bila jedinidokaz. MI6 je 2002. godine objavio svadokumenta o agentu riciklu. U de-taljnoj dokumentaciji nalazila su se nje-

gova pisma, lažne razglednice, izveštajiagenata koji su ga pratili i isplate novca.Potvrđeno je i da je zaista obavestioHuvera o napadu na Perl Harbor.Fleming nikad nije rekao ko ga je in-spirisao. Po jednoj teoriji Bond je Flem-ing jer je sličnog izgleda, a i sam Flem-ing je mnogo pušio i pio. Navođena suimena brojnih britanskih agenata kaošto su Patrik Denzel Džob, Sidni eli,Majkl Mejson i naravno Dušan Popov.Popov je bio veoma sličan agentu 007.

Njegov stil života - piće, kocka, žene i vožnja brzih kola - neodoljivo podsećajana Bonda. Bond je i nemilosrdni ubica,agent koji može da pobedi svakogprotivnika i da se izvuče iz nemogućesituacije. Popov nije bio vičan oružju ispektakularnim podvizima. Jedan de-talj iz njegove autobiograje to najboljeopisuje. ada je posle kraja rata došaou Nemačku, Duško je našao čoveka koji je izdao njegovog prijatelja Jensena.Željan osvete, Popov je izdajicu prebio

ali nije mogao da ga ubije. Umesto togase ispovraćao i kako je sam napisao

”povratio je sve svoje grehe, sramotu i bol“. On nije bio ubica.Dušan Popov je sigurno jedna od inspi-

racija za Bonda, ali on nije bio Bond. Bond je izmišljeni lik, agent koji je nastao iz pera Jana Fleminga, nevažnog obaveštajca.Neke avanture iz knjiga i lmova inspiri-sane su stvarnim događajima i Fleming je najverovatnije od mnogih špijuna po-zajmljivao neke osobine i doživljaje kada je pisao romane. Popov je bio svestanda je on jedan od tih špijuna, ali izgledada nije bio veliki obožavalac agenta 007.Nekoliko meseci pred smrt rekao je itali- janskim novinarima kako sumnja da biDžems Bond preživeo dva dana u stvar-nom svetu.

MOZAIK

Šta niste znalio Bondu

)OHPLQJMHQDSLVDRURPDQDLGYHNUDWNHSULĀHR%RQGX

6QLPOMHQMH]YDQLĀQLILOPLGYDQH]YDQLĀQD

'çHMPV%RQGMHGRELRLPHSR MHGQRPRUQLWRORJX²VWUXĀQMDNX

]DSWLFHVD-DPDMNH

Bond iz romana ne pije samo votka-mar tini – on u proseku pi jeQDVYDNRMVHGPRMVWUDQLLWDNRāHSLMHYLVNLVDNHLåDPSDQMDF

U romanima Bond je pušio prekoFLJDUHWDGQHYQR

äRQ.RQHULMHSUYLLQDMPODāL%RQG,PDRMHJRGLQHNDGDMHVQLPLRµ'U1RDµJRGLQH)OHPLQJMHXSRĀHWNXELRSURWLYDQJDçRYDQMDäRQD.RQHULMD1D

kraju mu se Koneri toliko dopaoda je u romane ubacio Bondovo

åNRWVNRSRUHNOR

5RGçHU0XUMHJOXPLR%RQGD

XQDMYLåHILOPRYDVHGDP2Q MHL QDMVWDULML%RQG,PDRMHgodina kada je glumio u filmu

µ3RJOHGQDXELVWYRµJRGLQH

Ukupna zarada svih BondovihILOPRYDMHGRODUD

Najviše je zaradio ”KazinoRojal” sa Danijelom Krejgom

²GRODUD



Odsek za ljudske patnje i tragedije

3URIGUPUVSHFSULP0HÀVWR+DUPRQLXVLWLPVWUXĀQLKVDYHWQLND

'5$*$5('$.&,-20/$ Napravio sam strašnu grešku. Neoprostivu. Pre

par dana sam na času vežbi pitao kolegu da mi

pozajmi gumicu, i on više neće ni da me pogleda.

Znam da je bilo izuzetno nesavesno s moje strane

što nisam poneo gumicu i još veća drskost što sam

se usudio da ga pitam da mi je pozajmi, ali nas

dvojica smo već dve godine dobri drugari i ne bih

želeo da se naše prijateljstvo ovako brutalno završi.

Kako da vratim stanje na onakvo kakvo je bilo pre

ovog incidenta?

Iskreno, vaš Đura

Đuro, nećemo te lagati, situacija je delikatna. Poneosi se veoma neočekivano i sramotno s obzirom na toda imaš status studenta Ekonomskog akulteta. Pri- jateljstvo je veoma osetljiv pojam na ovom akultetu,tako da ti je naš savet da za početak kupiš gumicu i da je nosiš svakog dana. Pokaži svom drugu/kolegi dasi savesniji nego što si bio. Ako budeš dovoljno upor-an, postoji šansa da povratiš svoj status na pređašnjinivo. Ovo je važna lekcija za tebe, nadamo se dashvataš to. Ubuduće dobro razmišljaj o mogućimposledicama svojih postupaka.

'5$*$5('$.&,-2Čitam vaš časopis redovno i moram da vam

kažem da mi se dopada stepen stručnosti i pedant-

nosti koji ostvarujete u svom poslu. Zato i osećam

da mi možete pomoći. Naime, studiram već 3 go-

dine i nemam ni jednog prijatelja na aksu. Nisam

neki štreber, ali ni zabušant. Prijatno se ophodim

prema ljudima i sve u svemu – druželjubiv sam.

Ali, nikako da nađem neko društvo. Stalno sedim

sam na vežbama, predavanjima, ispred aksa, u

kantini... Počinjem da se osećam užasno usam-

ljeno. Šta mi je činiti?

Radiša

Dragi adiša, posle dugotrajnih konsultacija ustručnom štabu naš tim ima par predloga za tebe.Najjednostavnije je da pokušaš da se inltriraš uneku od društvenih grupa među studentima. Utom slučaju, na raspolaganju su ti tri varijante: dase uzdigneš na nivo štrebera, da se ubaciš međulenčuge, ili da postaneš srednje cool. Lenčuge je veoma teško naći, pošto skoro nikad nisu na aksu,a i kad bi se ubacio među njihove redove morao bida praktično batališ studije da bi postao vredan nji-

hovog društva. Da postaneš srednje cool je najteže, jer su oni uvereni da su mnooogo cool, pa im je jakoteško probiti zid prenabeđenosti. Znači, preostaje

ti da se naoružaš knjigama, sveskama i olovkamai da probaš da nađeš sebi jednog nog štrebera.Nemoj da se odmah obeshrabruješ, štreberi dolazeu različitim pakovanjima, veličinama, oblicima inisu svi zli... onačan, sveobuhvatan predlog je daodvojiš jedno deset godina života i probaš svakuod ovih grupa, pa da vidiš i koju ćeš biti najboljeprihvaćen. Ili da se jednostavno sećaš dobrih starihdana kada si u vrtiću imao gomilu super dobrihdrugara i drugarica...

'5$*$5('$.&,-2

Oduvek sam bila ascinirana graftnim olovkama.Sve te različite boje, veličine, gumice na krajevima

u obliku životinja... Sve dok nisam počela da stu-

diram proesori su na kontrolnima i pismenima

razumeli moju opčinjenost i puštali me da pišem

njima. Ali sada nikako da naiđem na odobra-

vanja proesora povodom moje naklonjenosti

graftnim srcima, a kad ipak pokušam na ispitu

da dobijem dozvolu da radim običnom olovkom,

uvek dobijem odsečno NE i uzdahe neodobra-

vanja od strane mojih kolega. Da li je to što bra-

nim svoja sredstva za pisanja toliko loše? Kako da

rešim ovaj problem? Nataša

Draga Nataša, želim da znaš da nisi usamljena usvom problemu. Ima mnogo ljudi negde tamokoji imaju prepreke u ispoljavanju svog znanja naispitu na način na koji oni to žele. Mi saosećamosa tobom. Znamo koliko sve te druge olovke moguda budu strašne, plastične, mastiljave... Znamo daone ne nude tu toplinu truda oko njih kada morašda ih oštriš, niti da nude šansu prepravljanja prigreškama. Nažalost, živimo u društvu koje je neo-setljivo za tuđa stradanja, u kome nikog nije brigada li neko želi i kako neko nešto želi da radi. Nemati druge nego da pogaziš svoje ideale. Znamo da jetakva promena teška i traumatična, ali život nijelak. ao pomoć ti nudimo izdanja ”Pišem nakrivoi ponosim se time“, i ”ada dodirnem gratno srceosetim toplinu“ koje je napisao jedan član naše re-dakcije. On još donosi rukopise umesto da kucaimejlove, i jednom nedeljno posećuje ”Anonimneolovkoličare“. Želimo ti puno sreće i uspeha...

'5$*$5('$.&,-2Situacija je sledeća – imam strah od kontakta sa

proesorima. Blago sam sklon tremi pred ispite. Pismene preživljavam uz varijacije stomačnih te-

goba, ali usmeni su sasvim druga priča. Dlanovi

mi se znoje, suše usta, nekontrolisano trepćem,noge mi se odseku. Ti simptomi se ponavljaju već

desetak puta za redom. Plašim se da nikad neću

upisati sledeću godinu studija ako ovako nas-

tavim. Šta da radim?

Unapred zahvalan, Anonimni

Dragi Anonimni, ako toliko dugo nisi uspeo dase uhvatiš u koštac sa strahotama usmenih ispita,moraćeš da primeniš neke drastične metode.Preporučujemo proesionalnog hipnotizera kojiće ti iskoreniti iz podsvesti užase namrštenih

obrva proesora i urušavanja sopstvenog svetanakon padanja ispita. ada ti um bude izolovanod ovih nezemaljskih teškoća i prepreka, moćićeš da postaneš unkcionalan član društva i dase prilagodiš stvarnom svetu. Neuspesi će ti bitiprirodna stvar, a uspesi nagrade. Možeš i da upisešnovootvoreni Fakultet digitalnih nauka koji drže ki- borzi. onačno je prošao akreditaciju i ove godineupisuje svoju prvu generaciju studenata.

'5$*$5('$.&,-20/$Samo vi mi možete pomoći. Zakleti sam pušač i

grabim svaku pauzu koju mogu da istrčim napoljei da zapalim pljugu. Ali, leti je toliko vruće ispred

aksa da mi se šminka sva istopi i kaplje mi po cig-

arama i gasi ih. Kako da rešim ovaj problem?

Nepotpisana

Draga nepotpisana, možda bi za početak pomogloda stavljaš manje šminke? Ne? Dobro...dakle, poštose situacija sa globalnim zagrevanjem bliži opas-nim granicama, naučnici su rešili, ne da pokušajuda uspore ili spreče povećanje krize, nego da namolakšaju vrućine. Najnovije tehničko rešenje namstiže pravo iz Japana. Da, iz Japana. U pitanju je...portabl erkondišn!!! Napaja se putem akumulatorakoji vučete sa sobom u kolicima, na leđa se stav-lja ranac sa elektromotorom i ostalim stvarčicamapomoću kojih radi skalamerija (na šta vam miličimo, na Wikipediju?-prim.ured.) koju samo Ja-panci mogu da smisle, a na ramenima vam je kon-strukcija sa vazdušnim tunelima ergonomski diza- jnirana radi što manje upadljivosti a maksimalnogeekta. U opciji je i dodatna oprema, klimatronik automatska klima sa digitalnim podešavanjemtemperature i on-board kompjuterom. Vaša šminka više nikad neće kapati po vašim dragocenim ciga-

rama. Svaka čast dosetljivim Japancima i sreća našada ih imamo.

Gumeni Čekić

41

DRAGA REDAKCIJO



42

MOZAIK

Razmena studenata

02-æ,927U PRAGU

Kada se na našem fakultetu ili na Beogradskom univerzitetu uopšteJRYRULRUD]PHQLVWXGHQDWDQDMĀHåþHVHJRYRULNDRRQHĀHPXåWRQDPQLMHGRVWXSQRåWRMHVNXSRQHSR]QDWRXåWDQHPDPRSRYHUHQMDäWDYLåH YHþLQDVWXGHQDWDQH]QDRĀHPXVHWDĀQRUDGLQLWLLPDSULOLNHGDELUDJGHþHLþLQDUD]PHQXNDRåWRWRPRJXQDåHNROHJHL]]HPDOMD(YURSVNHXQLMHQDSULPHU1DGDPVHGDþXRYLPWHNVWRPXVSHWLGDSULEOLçLPVWXGHQWLPDSRMDPUD]PHQHVWXGHQDWDDOLçHOLPLGDQDJODVLPNROLNRMHYDçQRVWYRULWLXVORYH]D

SRVWRMDQMHSURJUDPDWHYUVWH

ZLATNI PRAGZašto biti student na razmeni studena-ta na Univerzitetu za ekonomske nauke(Visoka Škola Ekonomička) u Pragu?Možda bi bilo privlačno boraviti uglavnom gradu Češke epublike ukome živi oko 1,2 miliona stanovnika

na površini od oko petsto kvadratnihkilometara, u gradu koji godišnje verovatno poseti više turista nego što po-seti celu našu zemlju, u kome su živeličuveni arl IV, na koga su Česi takoponosni kao na tuđeg čoveka a njihovog vladara, Mozart, afa, Dvorak,Smetana i mnogi drugi, u gradu koji suposetili skoro svi poznati Evropljani pačak i Napoleon. Prag je grad u kome nikood stanovnika ne govori engleski jezik osim kada nije primoran na to. Njegovistanovnici razumeju naravno slovački,poljski, slovenački, srpski, ruski jezik i druge slovenske jezike, ali najradijezbore na svom češkom jeziku ne mareći

za činjenicu da postoji mogućnost daih neko i ne razume... Prelep je to gradkoji krije toliko neverovatno bogatih ineiscrpnih izvora zadovoljstava svakeprirode. Prelepa zapadnjačka arhitek-tura oplemenjena nansijskim sredst- vima Evropske unije na mestu gde živi

slovenski narod koji čini dušu metro-pole, s kojim čovek poput našeg možepoći u istraživanje neprebrojivih piv-ara, pivnica, kaana, restorana, klubovai salona bez kojih češko pivo ne bi bilotako poznato niti ”dobro” (dobro nije - bolje je naše ”jelen” pivo ili slovenačko”laško”), kulturno blago poput izložbikamenja, umetničkih dela Muhe i Dali- ja, zaostavštine mnogih pisaca nadah-nutih praškom atmoserom i čuvenihkompozitora Smetane i Dvoraka – sveto čini Prag gradom koji zaista može biti privlačan našim studentima.Nezaobilazna je poseta bar jednoj pi- vari od mnogih u Pragu. Neke od njih

datiru čak iz petnaestog veka, a skorose ništa nije promenilo u načinu nakoji se dobija tamno pivo koje se možekupiti samo u baštama tih pivara. Ovopivo je zaista najbolje tamno pivokoje čovek može da proba u Evropi.Međutim, u praškim prodavnicama

prodaje se pivo koje je po ukusu lošijeod vode. Srazmerno tome ono je i je-inije od vode. Nakon kratkog obilaskapodruma uz degustaciju piva za svakogiz grupe posetilaca, odlazi se u salu gdečeka večera i tri Čehinje koje igraju na bini uz češku muziku. Posle petog ilišestog piva i Englezi za stolom pored vašeg počinju da pevaju uz muziku saizvođačicama, a posle desetog (ako seizdrži) svi su na nogama i pokušavajuda nadigraju izmorene dame...Poseta operi ili Narodnom pozorištupredstavlja nezaboravan doživljaj iza onog koji nikako nema dodirnihtačaka sa baletom, operom, pozorištem



43

MOZAIK

uopšte (mada takvog i nećete naći tu).Opere poput ”Čarobne rule”, baletipoput ”Labudovog jezera” čoveku kojiu njima može da uživa zaista traže svojpandan u svetu. Večernja šetnja preko osvetljenog ar-

lovog mosta do gradske tvrđave pred-stavlja možda i najčarobniji doživljajne samo za posetioce već i za Pražane.Naravno, to zavisi od toga da li ste udruštvu voljene osobe ili ne.Za parove je sasvim preporučljivo po-setiti romantični grad arlove Vari

(arlovy Vary). aj basnosnovni grad,poznat po svojim izvorima vruće i vrlo vruće termalne vode lošeg ukusa i po banjama i kupalištima, sa predivnomarhitekturom, jednom rekom i ruskimkapitalom omogućuje zaljubljenim

parovima, supružnicima i drugimada priušte sebi vožnju kočijama kroz božanstveni ambijent. omantično alidosadno mesto...rebalo bi spomenuti još mnogo prele-pih gradova u Češkoj epublici i divotePraga, ali se treba osvrnuti na izvesnečinjenice.

STUDENTI U PRAGUU studenskom domu Visoke ŠkoleEkonomičke živi otprilike tri hiljadestudenata.Godišnje se među njimanađe oko dvesta studenata iz inostrans-tva od kojih je oko pedeset iz Sjedin- jenih Američkih Država, dvadesetak iz

Italije, petnaestak iz Francuske, troje izSlovenije, jedan iz Crne Gore i jedaniz Srbije. Studenti dolaze na osnovuraznih međuakultetskih sporazuma iprograma koji su najdostupniji studen-tima iz zemalja Evropske unije. Boravak

u Pragu studentima daje priliku da pijučeško pivo, da se uvere da česko vinouopšte ne može da se poredi sa vinimazemalja u kojima ima više sunca, ali i danauče nešto. Ovaj univerzitet poznat je po tome što studentima nudi pre- vashodno primenjiva znanja i veštine.

Mnogi studenti sa dobrih evropskihakulteta, pa i ja sa našeg akulteta, lakosteknu utisak da je program neozbiljan.Studenti sa konkurentskog akultetau okviru arlovog univerziteta pods-mevaju se Visokoj Školi Ekonomičkoj.

Situacija je ipak malo drugačija. Ovajuniverzitet je vrlo priznat u Evropi pai u svetu, a praktična znanja koja sesteknu na ovom akultetu mogu biti vrednija od često suve teorije na ar-lovom univerzitetu i na Ekonomskomakultetu kod nas (bez ikakvih namerada negiram visok nivo tih dvaju vrlokvalitetnih obrazovnih institucija sa re-nomiranim kadrom - naši proesori, naprimer, drže predavanja širom Evrope,prema mom znanju, a verovatno i pocelom svetu). Mnogi studenti iz okol-nih zemalja, ali i iz usije, Makedonije,Srbije, na primer, godišnje plaćaju dvehiljade evra da bi studirali na Visokoj

Školi Ekonomičkoj.Privlače ih ne samo prelepi Prag nego irenomirani univerzitetm vrlo dobri us-lovi studiranja i mogućnost dobijanjastipendija i stručnog usavršavanja. Česii Slovaci ne plaćaju za svoje studije na

državnim akultetima. Oni kao i stra-ni studenti i studenti razmene (kojispadaju u međunarodne studente) imaju priliku da protiraju od ljubaznosti istručnosti obrazovnog kadra koji je vi-soko motivisan da im izađe u susret kadgod može. Lično mi se dopao očiglednozajednički stav kolektiva po pitanjupriznavanja ispita studentima koji suispite polagali u drugim obrazovnim in-stitucijama. ačno je da postoji sistem bodovanja što olakšava stvar. Očito

je da postoji spremnost da se radi dobrih međunarodnih i međuakultetskihodnosa pomogne pridošlicama. rajnjicilj je da se stvori ambijent u kome će”nicati” stručnjaci koji su sposobni ispremni da gledaju na izazove iz višerazličitih perspektiva a ne zatucani pa-pagaji koji zbog svoje monotonosti uproesionalnom pristupu stvarima ne vrede nikome.Izlasci su za studente razmene obaveznisvakog neradnog dana a to lako može

biti svaki dan u sedmici za one koji su boravak ovde shvatili na malo drugačijinačin. Boljih klubova ima oko dvesta,a restorana ima bukvalno na svakomćošku u užem i malo širem centrugrada Praga. Ukoliko imate prilikuda vam je cimer iz Norveške za kojutvrdi da je druga zemlja po nivou cenau svetu, imaćete takođe priliku da gapratite svakog dana dva puta u restoranumesto u menzu ,a uveče po klubovima- tri puta je skuplje kod kuće pa zašto

ne živeti. Inače...nivo cena u Pragu jenešto viši od onoga u Srbiji (mislim naBeograd), a uzimajući u obzir trenutnoposkupljenje u Srbiji možda i isti.Ukoliko kao student želite da naučitenešto na renomiranom akultetu i dapri tome steknete prijatelje u prele-pom gradu koji po mnogim stvarimapredstavlja centar Evrope, i time daoplemenite svoj unutrašnji svet baremdivnim sećanjima koja nikada neceiščeznuti, onda se potrudite da stvoriteuslove da vam vaša zemlja i vaš akultetponude ovakvu mogućnost.

'UDJDQ2WDåHYLþ*LOH



44

ao glad, ni ljubav nema očiju, ali ljubomo-ra nema pameti.Ljubav je čak i herojstvo,

jer traži žrtve.

Mladost i ljubav, to je sve što život ima.

Postoji ludilo ljubavi, ali ne i mudrost ljubavi.

Samo se u ljubavi i u snrti ljudi mogu daizjednače, i da poslednji stigne prvog.

Dve su prave i najveće čovekove nesreće,nemati zdravlja i nemati prijatelja.

Ljudi koji mrze, to su najpre glupaci, a za-tim i kukavice, ali nikad heroji.

Svi ljudi imaju iste mane, ali nemaju iste vrline.

Prva osobina primitivnog čoveka ja da se boji svega što ne razume, a na prvom mestuse boji pameti.

Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće,a prava katastroa kad ne zna šta može.

Veliki čovek sudi čoveka po njegovim vr-linama, mali sudi po manama.

o smisao života nije tražio, taj nije živeo,ali ako ga je tražio, nikad nije bio dovoljnosrećan.

reba se čuvati više sebe nego svojih zlot-

vora.

Glupak se naslanja na glupaka, kao slepac

na slepca.

Neko ostari kao zlato i mermer, a neko kaocipele.

Pola sata govorite o nekom dobro, i vi

postanete mirni i blaženi, čak i ponosni nalepotu svojih osećanja.

Za samoću treba biti sposoban, čak i spre-man.

etko je čovekov cilj zao, a često su zlasredstva kojima ostvaruje cilj.

Ima ljudi koji su hrabriji pred smrću, negopred životom.

Ako mudrac izbegava glupaka, još više glu-pak izbegava mudraca.

o veruje da je srećan, on je zaista srećan.

Nema ni jednog ostarelog kralja koji ne bipristao da bude mlad poručnik.Svet podnosi starca samo ako je duhovit ili

bogat.Nikad čovek prema čoveku nije pravedan,ni kad voli ni kada mrzi.

Zavist je urođena u svakom čoveku, makarto neki krili a neki u sebi suzbijali.

Jedino onaj pisac koji ženu ne bi „napao“ ušumi naće je „napasti“ ni u knjizi.Zlo je ko ne ne zna, a učiti se ne da.

Jedino što muškarci ne opraštaju drugommuškarcu, je kad ima lepšu ženu nego što

je njihova.

Ono što u ljudima postoji zversko ne može

se ukrotiti nikakvim poklonom, koliko seto može ukrotiti lepom rečju.

-29$1'8ÿ,ý'XĀLþHYDSRHWLNDMHSRHWLNDYHOLNLKWHPD3RQMHJRYRPPLåOMHQMXOLULĀDUPRçHÅSRVWDWLYHOLNLPSHVQLNRPVDPRRQGDNDGDEXGHND]DRYHOLNHLVWLQHRWULPDQDMYHþLPLQDMIDWDOQLMLPPRWLYLPDçLYRWDLXPHWQRWVWLR%RJXR/MXEDYLR6PUWLÅ7DSURJUDPVNDRSUHGHOMHQRVWREHOHçLODMHFHORQMHJRYRGHOR.RG'XĀLþDVHVWDOQRRVHþDQDSRUGDEXGHQDYLVLQL]DGDWNDNRMLMHVHELSRVWDYLRGDRYHOLNLPVUYDULPDSHYDQDQDĀLQYHOLNRJSHVQLND2WXGDL]YHVQDSUHQDSUHJQXWRVWQMHJRYDL]UD]DåWRVHLVSROMDYDNDNRXSUHWHQFLR]QRPLVWLFDQMXYHOLNLKVXGELQVNLKWHPDXQDVORYHSHVDPDLFLNOXVDWDNRLXKLSHUWURÀUDQRMVLPEROLFLXSHVQLNRYRPQDVWRMDQMXGDXVYDNRPĀDNLQDM]DEDĀHQLMHPGHWDOMXYLGLQHåWRL]X]HWQRVXGELQEVNRÅVWUDåQR´

Pripremila%RMDQD'çHSLQD

5()5(16QHYDMGDXYLGLåGDSUROD]QLVQRYL-RåQDMEOLçHVWRMHSRVWRMDQRMVUHþL'DQHSLWDåQLNDG]DåWRMDGLRYL $QHNRMLGUXJLDQHNRMLWUHþL

/MXELOMXELVLOQRXYHNLVWRYHWDQ8OMXEDYLVDPRWLþHåMDVQR]QDWL.DNRPDORWUHEDGDVHEXGHVUHWDQ,VWRSXWDPDQMHGDVHYHĀQRSDWL

,XPULGDVSDVHåYHURYDQMHĀLVWR'DVLNDGJRGVWDRSUHGLVWLQRPJRORP,GDXçLYRWXQLVLMHGQRLVWR

-HGQRP]YDRVUHþRPDGUXJLSXWERORP

-RYDQ'XĀLþ



45

ad bi mladost imala lozoju starca, ne bi bilo na svetu ni ijednogsunčanog dana.

Makar nesreće bile stare koliko i sreće, ipak se svetu čini kao da neko zlonije ni postojalo.

Za svaku našu nesreću kriva je ili naša lakoumnost, ili naša gordost, ili

naša glupost, ili naš porok.

Žena se ne služi lažju da napadne, nego da se odbrani.

Lepa je svaka žena osim one koja misli da to nije, i one koja misli da jeste.

Žene ne znaju da poštuju, nego da vole. Stoga one ne traže ni da vi njihpoštujete, nego da ih volite.

Žena iskreno veruje da je muškarac voli samo onda kad zbog nje pati i kadu nju stalno sumnja.

Prosečan čovek voli više ženu nego ljubav. od žena je sasvim obratno: retko jekojoj ženi dovoljan samo čovek, i koja ne čezne da bude voljena. Istina, mnogose na svetu manje misli o ljubavi nego što izgleda. Ljubav na svetu održavajusamo žene i pesnici. Čovek voli ljubav-bol, a žena voli ljubav-radost.Najlepša je žena u ljubavi ona za koju kažemo da je lepa a ne znamo zašto.Ima odista najlepših očiju koje ne umeju pogledati i najlepših usana kojese ne znaju osmehnuti. Obe ove velike i neopredeljive lepote su nemateri-

jalne, jer su isključivo duševne. Lep pogled i lep osmeh nemaju čak ništazajedničkog sa bojom očiju ili ormom usta…Najlepše oči ima slovenska žena, jer uvek izgledaju začuđene. Ne padajusamo poročne I pokvarene, nego često i savršeno čiste, i po prirodi

verne.

Žena pada iz raznih uzroka; iz ljubavi, iz dosade, iz strasti zičke, iz sujete,iz slabosti volje, iz interesa materiajnog, iz roamntike,iz osvete.…Srpkinja se daje onom ko je prevari.

S

U

D O K

U

1

2 3 4

5 6 7

5 1 4

7 2

7 8 9

8 7 9

4 6 3

5

Laganica

1 9

6 7 5

3 9 4 1

9 5 2

8 4

2 9 6

4 8 3 5

5 7 8

7 5

Ono kao…

3 8

7 8 3 2 5

9 1

9 4 2

1

7 8 9

5 3

8 4 7 5 3

5 6

Ledilo!

SUDOKU

Biografija6PDWUDVHGDMHURāHQJRGX7UHELQMXPesnikov otac Andrija bio je trgovac i poginuo

MHXVWDQNXJRGLQHDPDMND-RYDQNDSRUHG-RYDQDL0LOHQHLPDODMHGYRMHGHFHL]SUYRJEUDND2VQRYQXåNROX'XĀLþ]DYUåDYDX7UHELQMXLNDGse porodica preselila u Mostar Jovan upisuje

WUJRYDĀNXåNROXäNRORYDQMHQDVWDYOMDX6DUDMHYXXXĀLWHOMVNRMåNROLD]DWLPX6RPERUX-HGQRYULHPHMHELRXĀLWHOMX%LMHOMLQLRGDNOHVXJDSURWHUDOHYODVWL]ERJSDWULRWVNLKSHVDPDSD MHELRSULQXāHQGDUDGLXPDQDVWLUVNRMåNROLX

æLWRPLVOLþX'LSORPDWVNXNDULMHUX'XĀLþ]DSRĀLQMHX0LQLVWDUVWYXLQRVWUDQLKSRVORYD6UELMH

5DGLRMHX&DULJUDGX6RILML5LPXL0DGULGX.DLUX

*RGLQHMHSRVWDYOMHQ]DSUYRJMXJRVORYHQVNRJGLSORPDWXXUDQJXDPEDVDGRUDX%XNXUHåWX-RYDQ'XĀLþMHXPURX$PHULFLJRG



46

MOZAIK

SVI SMO MI POMALO IRCI

DAN SVETOG PATRIKA ä7$1,67(=1$/,

Kako se nazdravlja u Irskoj:

Neka Bog donese zdravlja neprijateljima tvojihQHSULMDWHOMD

'DGRçLYLåVWRJRGLQDVDMRåMHGQRPJRGLQRPYLåNDGDVHSRNDMHå

1HNDWLĀDåDXYHNEXGHSXQD1HNDNURYQDGWYRMRPJODYRPEXGHĀYUVW,GDEXGHåXUDMXSRODVDWDSUHQHJRåWRāDYRVD]QDGDVLXPUR

3RVWRMLPQRJRGREULKUD]ORJDGDVHSLMH-HGDQPLMHXSUDYRSDRQDSDPHW $NRĀRYHNQHSLMHGRNMHçLY.DNRþHGRāDYRODSLWLNDGEXGHPUWDY"

Neka najbolji dan tvoje prošlosti bude najgori dan tvojeEXGXþQRVWL

1HNDWLVHRVWYDUHVYHçHOMHVHPMHGQHNDNRELXYHNLPDRĀHPXGDWHçLå

=DWYRMNRYĀHJ1HNDEXGHL]JUDāHQRGVWRJRGLåQMHJKUDVWDNRMLþXposaditi sutra…

=GUDYOMHLGXJçLYRW]DWHEH=HPOMDEH]]DNXSQLQH]DWHEH3UDYDOMXEDY]DWHEH $NDGXPUHåQHNDWYRMHNRVWLSRĀLYDMXX,UVNRM

Neka tvoji blagoslovi budu brojniji2GGHWHOLQDNRMHUDVWX1HNDWHQHYROMD]DRELāH*GHJRGGDVL

1HNDWHNRPåLMHSRåWXMX0XNH]DSRVWDYH $QāHOLĀXYDMX $5DMSULKYDWL

6WDULLUVNLUHFHSW]DGXJRYHĀDQçLYRW8VWDQLRGVWRODJODGDQ8VWDQLL]NUHYHWDQHLVSDYDQ,]DāLL]EDUDçHGDQ

1LNDGQH]DERUDYLRQRåWRWUHEDGD]DSDPWLå1LNDGQH]DSDPWLRQRåWRMHEROMH]DERUDYLWL

U gradu Nju London u Viskon-sinu (New London, Wisconsin)

jednonedeljno slavlje povodomDana Svetog Patrika počinje takošto par građana maskiranih u vilen- jake, u zelenim odelima, kapama, idugačkim zuluma, preko natpisaLondon na znaku na ulazu u grad,nalepe Dablin.

Sveti Patrik je po legendi prim-er Svetog rojstva ”budućim“hrišćanima objasnio pomoću dete-line sa tri lista...i tako je detelina ušla

u irsku istoriju...ada je imao oko šesnaest godina,Patrika su kidnapovali irski pljačkašiu odveli u roblje u Irsku. Pobegao jenakon šest godina zarobljeništva,zamonašio se i vratio kao misionaru Irsku šireći duh hrišćanstva.

Na početku je plava boja bila veziva-na za Svetog Patrika. Pretpostavljase da je oko 1750.godine prešla u

zelenu zbog raze ”nošenje zelenog“koja se odnosila na amblem detelinekoji je zašivan na odevne predmetekao odraz nacionalizma ili lojalnostirimokatoličkoj veri.

Prva proslava povodom Dana Sve-tog Patrika održana je 17. marta1996. Godinu dana kasnije prerasla je u estival koji je trajao 3 dana,2000.godine produžila se na četiri,a od 2006.godine traje čitavih 5dana. U Irskoj parade povodomDana Svetog Patrika datiraju sve dopočetka 18-og veka.

Detelina je tradicionalno korišćenau medicinske svrhe. ao motiv bila

je veoma popularna u Viktorijanskodoba. Sada se koristi kao znak na većini irskih pabova širom sveta.

*XPHQLÿHNLþ

Ed McMahon%RJMHVWYRULRYLVNLGDELVSUHĀLR,UFHGD YODGDMXVYHWRP

Winston Churchill8YHNVPRVPDWUDOL,UFHYHRPDĀXGQLPDRGELMDMXGDEXGX(QJOH]L

Barry McCaffreyIrci su veoma emotivni – moja majka MH,UNLQMDLRQDSODĀH]DYUHPHUHNODPD]DSLYR

Irski citat:

.DGSLMHPRPLVHQDSLMDPR.DGVHQDSLMHPRPL]DVSLPR.DG]DVSLPRQHSRĀLQLPRJUHKH.DGDQHSRĀLQLPRJUHKHLGHPRX5DM'DNOHKDMGHGDVHsvi ponapijamo i odemo u Raj!!!

Irska poslovica:3LþHMHSURNOHWVWYRRYH]HPOMH2QRWHWHUDGDVHSRVYDāDåVDVYRMLPVXVHGRP2QRWHWHUDGDSXFDåX]HPOMRYODVQLND2QRWHWHUDGDJDpromašiš…

Nepoznat autor=DVYDNXUDQX²PHOHP

=DVYDNXWXJX²UDGRVW=DVYDNXROXMX²PLU=DVYDNXçHā²3,92



47

MOZAIK



MOZAIK

Documents

Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet april 2008 broj 55