IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, novembar 2008.

/ GODINA XII - BROJ 58 / www.monopollist.org

svEtskA finAnsiJskA krizA

InTErvjU ana SOfrEnOvIĆstUdEntski protEsti

Priča sa naslovne

Novo i nepoznato, šta god da je, kod ljudi budi osećaj u kome se prepliću strah i uzbuđenje, novine ih plaše ali u isto vreme izazivaju.Tako je sa svim promenama. Govori se o njima kao o sastavnom delu progresa, logične težnje savremenog društva. Ali o problemima sprovođenja tih promena i o njihovim eventualnim posledicama, retko se ko unapred pozabavi. Teško je menjati navike jednog čoveka, a kamoli čitavog, bilo kakvog, sistema godinama čuvanog, ukorenjivanog...Sprovođenje reformi u obrazovnom sistemu naišlo je već mnogo puta na teško premostive prepreke. Pre svega, jer je neophodna detaljna priprema izostala. Izostao je jedinstven dogovor i celovit zakon. Izostala je obuka potencijalnih im-plementatra promena, pa njihova volja i vera u delotvornost novog siistema. Ideja Bolonjske deklaracije nikad nije bila opšteprihvaćena. I dok je kritičari opovrgavaju, a zagovornici brane, studenti organizuju proteste.Iako neki fakulteti u Srbiji studije uređuju zvanično po pravilima Bolonje, mnoge pretpostavke i zahtevi deklaracije osta-ju potpuno zapostavljeni. Delimična primena za rezultat ima kompromisno rešenje, a kompromis je sigurno lakša ali i lošija alternativa. Upražnjavanje obrazovnog sistema koji nije ni tradicionalan ni savremen, koji je na pola nejasnog puta između njih, može, u najboljem slučaju, dati prosečne rezultate, odnosno stručnjake prosečnog znanja i umeća. Prosek i nije neki cilj!

Bojana Džepina Glavni i odgovorni urednik

GlAvNI I oDGovorNI UreDNIk:Bojana DŽePINAMArkeTING: Uroš ŽIvAljevIćFAkUlTeT: Bojana DŽePINAekoNoMIjA: Milica BoŽANIćDrUŠTvo: Maja RaDAkMoZAIk: Davor MIhAIlovIć

DIZAjN & PrePress: Branislav NinkovićDejan CvetkovićtriD studio, Beogradwww.studiotrid.com

lekTURa: jelena PAvlovIćMeNADŽer: jelena vUKAjlovIćIlUSTRaCIje: Zoran jovANovIćNASlovNA: Pavle Mihajlović

ČlANovI reDAkCIje: Slobodan Britvec, vladimir Gojković, Branko krstić, Marko Trifković, Branko kubat, Anđela Dukovski, Mile Bijelić, Marija Starčević, jovana Martinović, Davor Mihailović, Maja radak, Matea rakić, Maja Šukara, Tatjana janković, Nikola Škondrić, Dragiša otašević, Pavle Mihajlović, Uroš živaljević, rastko radenković, Sanja Mitić, Sonja jakovljević i Marija Tešić.

„Monopollist” časopis Studentske unije ekonomskog fakulteta

kamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comAdresa sajta: www.monopollist.org

Glavni i odgovorni urednik: Bojana DŽePINATelefon: + 381 63 17 07 007dzepinabojana@yahoo.comMenadžer: jelena vUKAjlovIćTelefon: + 381 64 32 868 20jelenavukajlovic5@gmail.com

TekSTovI SU AUTorSkI, NISU CeNZUrISANI I Ne PreDSTAvljAjU ZvANIČAN STAv STUDeNTSke UNIje ekoNoMSkoG FAkUlTeTA.

ZAhvAljUjeMo Se rUkovoDSTvU ekoNoMSkoG FAkUlTeTA NA PoMoćI U reAlIZACIjI ovoG BrojA

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

CIP - KATAloGIZACIjA U PUBlIKACIjINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MoNoPollIST/Glavni urednik Goranjavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(kamenička 6): Studentska Unijaekonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MoNoPollISTCoBISS.Sr-ID 117255180

4. najTEžI ISPIT BEZ KOnKUrEnCIjEKaKO naĆI POSaO?

7. nAJAvLJUJEMo:nEdELja aISEC-a

9. STUdEnT gEnEraCIjE 2004.niJE svAko znAnJE isto

12. dr mIrjana PETKOvIĆCEnTar Za KarIjErnO vOđEnjE I sAvEtovAnJE

14. STUdEnTSKI PrOTESTI 2008

18. EiAtKOnfErEnCIja Za BUdUĆnOST

20. tALAs poskUpLJEnJAgaS na CEnU gaSa

22. svEtskA finAnsiJkA krizATOO BIg TO faIL... yEah rIghT

26. E-POšTaKraj jEdnE ErE E-marKETInga?

28. 53. mEđUnarOdnI BEOgradSKI sAJAM knJigAknJigA JE svEt

31. in MEMoriAMSOnja SavIĆ

32. intErvJUana SOfrEnOvIĆ

38. vAMpirSTara SrPSKa rEč Za dOBar hOrOr

42. rIO dE žanEIrO

4

fAkULtEt

vEzA i prAksA Prvi savet svakom diplomcu koji ima vezu, ili kako se to danas zove - „pre-poruku“, jeste da je iskoristi. Poštedeće sebe velikog maltretiranja i steći će rad-no iskustvo. Mnogi studenti misle da je zapošljavanje „preko veze“ sramota, ali privatne firme više nemaju zakonsku obavezu da objavljuju oglase za posao. To znači samo jedno – najbolji poslovi se često ne mogu naći u oglasima.obično privatnik (ili bolje rečeno gaz-da) ne želi da se cima sa oglasima i lepo pita zaposlene da mu nekog preporuče. Ne zapošljavaju samo gazde na ovakav način – i mnoge velike firme u Srbiji zapošljavaju preko preporuke. jed-nostavno, takav način zapošljavanja im je mnogo lakši i brži.Priče o praksama, o tome kako su korisne i kako pomažu pri dobijanju posla zvuče primamljivo i mnogi studenti odluče da se oslone na njih. jedini problem sa praksama jeste taj što su one velika kocka. Mnoge od njih traju tokom leta i kao da im je osnovni cilj da obezbede besplatnu radnu snagu dok su radnici na godišnjim odmorima. odlazak po burek, kuvanje kafe, javljanje na telefon pa čak i čišćenje nisu retkost. Postoje kvalitetne prakse na kojima se zaista nešto nauči i koje su ko-risne. Na ovim praksama studenti koji se najbolje pokažu obično i dobiju posao. jedini problem jeste taj što obično bude primljen samo jedan student.

dUg JE pUt do posLA Ukoliko nemate vezu i niste išli na praksu ostaje vam samo jedan način da dođete do posla – preko oglasa. Zapošljavanje preko oglasa slično je prolasku kroz devet krugova pakla. Treba sastaviti (i nakititi!)

najteži ispit bez konkurencije

kAko naĆI

Pre ili kasnije (skoro) svi ćemo završiti fakultet. Sa diplomom „prvog i pravog“, znanjem iz knjiga koje su napisali najveći umovi u Srbiji i velikim samopouzdanjem samo treba da čekamo da nam ponude posao. nažalost, stvarnost je mnogo drugačija.

POSaO?

�

fAkULtEt

Cv, pročitati gomilu oglasa, javiti se na njih, čekati, preživeti testiranja, intervjue, još intervjua i na kraju naći posao. Proces selekcije razlikuje se od firme do firme, ali postoje neka opšta pravila. Bez obzira na to da li se javljate na oglas za posao u maloj privatnoj firmi (kod gazde), u banci, stranoj firmi ili u velikoj domaćoj firmi (ista kao prva ali gazda ima mnogo više para), neke stvari vas neće zaobići. A to su čekanje, intervjui i testiranja. Mala preduzeća često se zadovoljavaju in-tervjuom, a veće firme često imaju i po tri-četiri kruga testiranja i intervjuisanja.

Cv I OgLaSI kako napisati Cv, kako se obući, šta pričati na intervjuima, govor tela – sve to može da se nađe na internetu za dva minuta. ono što vam svi ti bajni sajtovi neće reći jeste da su odavno provaljeni. Najbolje je da citiram jednog poslovnog čoveka jer njegov komentar govori sve – „Dobijem sto Cv-jeva i svi su isti”. Prosečno se na svaki oglas preko „Infos-tuda” prijavi sto kandidata. Ukoliko je u pitanju oglas neke banke ili druge jače firme, javi se i više od hiljadu, a obično se prima jedan kandidat. U tom moru Cv-jeva morate da se razlikujete po nečemu – to što ste završili ekonomski fakultet ne znači mnogo kada se na isti oglas pri-javilo još dvadeset kolega. o privatnim fakultetima da ne govorimo.Savet koji nećete naći na internetu jeste da treba da budete totalno drugačiji. Budite sigurni da su svi kandidati naveli da gov-ore engleski i da se služe kompjuterom. visok prosek i studije završene u roku pomažu, ali šta ako nemate prosek iznad 8,5? Zvuči čudno, ali bolje da kao hobi stavite štrikanje ili karate nego da napišete da ste „vredna, komunikativna ili sposob-na za rad u timu“ osoba. Štrikanje retko ko stavi, a ono privlači pažnju. A to je sve što vam je potrebno da vas primeti onaj ko čita stotine Cv-jeva.Prvi pogled na oglase otkriva strašnu is-tinu. Skoro svi traže iskustvo, uglavnom jednogodišnje ili trogodišnje, mnogi traže odsluženi vojni rok, a oglasa ve-likih firmi ima iznenađujuće malo. Ili bolje rečeno, skoro da ih nema. Probirač naiđe na otirač, i to što su svi oglasi d.o.o. firmi ne znači da su firme loše i da ih tre-ba zaobići. javite se na što više oglasa jer su tako veće šanse da vas neko i pozove.

čEKanjE I TESTIranjE

Prvo i osnovno – morate da budete strpljivi. Nema veze da li konkurišete u stranoj ili domaćoj firmi, proces selekcije traje. Ponekad se na poziv čeka i nekoliko meseci pa se uopšte ne sećate kod koga ste konkurisali. kad vas konačno poz-ovu, obično samo promrljaju ime firme i adresu, pa poverite sluh, možda vam se oštetio od preglasne muzike u klubovima ili na MP3 plejeru. Adresu prvo nađite na internetu ili, još bolje, idite tamo dan pre intervjua, neverovatno je po kakvim su budžacima smeštene mnoge firme. Ponekad ih je nemoguće naći.Testiranja su maltene obavezna i teško da ćete ih zaobići. Najčešće dolaze u prvom krugu, ako ih ima više. Ako je reč o poslu u nekoj maloj privatnoj firmi, obično vam „smućkaju“ neki test – treba da napišete neko pismo na engleskom, tu su najčešće neka lakša teorijska pitanja (napiši elemente mar-keting miksa), zatim neka praktičnija (smisli reklamnu kampanju), ali i pi-tanja o tome kako biste se ponašali u određenoj situaciji na poslu (recimo ako se posvađate sa kolegom). kako je u malim firmama sve improvizacija, obično vas stave za neki sto sa još pet-naest nervoznih kandidata ili vas stave za kompjuter da usput provere kakvi ste u vordu i ekselu. Druga varijanta je mnogo bolja jer lepo možete da odete na „Gugl”, vidite sve što vam nije jasno i usput da ispravite pravopisne greške u svom pismu (živeo spel ček!).U većim firmama proces je mnogo oz-biljniji – imate testove inteligencije, ličnosti i engleskog. Nekad svi ovi tes-tovi dođu zajedno pa ih radite po dva, tri sata, a ponekad ih podele pa između dva testa prođu dve nedelje. Šta je bolje, zaključite sami. ono što je sigurno jeste da će veoma brzo da vam se smuče fig-ure, trouglovi, brojke i ista pisma na en-gleskom koja se ponavljaju u nedogled. Mnoge firme koriste standardizovane testove ličnosti i može vam se desiti da tri puta radite isti test. Primer jednog od njih je test ličnosti u kome dobijate 64 para osobina i treba da izaberete onu koja vas bolje opisuje. To izgleda ovako - treba da izaberete između ozlojeđen i sklon prepirci ili između druželjubiv i sklon avanturi.

intErvJU

kad preživite testiranje, dolazi na red in-tervju. Bez konkurencije najvažniji deo procesa selekcije. Džaba dobar prosek, sjajno urađen test inteligencije ili ličnosti, ako ne ostavite dobar utisak na razgovoru niste prošli. Na intervjuima možete da očekujete svašta, i najbolje je da se dobro spremite za „ribanje“.obično vas na razgovoru sačeka „komisija“ – ponekad vas ispituje i po pet osoba i uglavnom ima mnogo više žena. U malim firmama verovatno će

vas intervjuisati gazda lično. Pitanja se mogu podeliti u četiri grupe: provera onog što ste napisali u Cv-ju, pitanja o firmi i poslu za koji konkurišete, pitanja lične prirode (kao da vas ispituje polici-ja) i potpuno debilna pitanja (ona koja nemaju veze sa mozgom).Intervju ima jedan cilj – da vas budući šefovi procene posle pet do deset minu-ta razgovora. koliko je to (ne)moguće, zaključite sami. Spremite se za istinu.

LAko do posLA

vAriJAntA1: stUdEntskA zAdrUgA

Prednosti: relativno je lako naći posao, samo ih zovite nekoliko puta.Poslovi su raznorazni i za svakoga ima po nešto.mane: Bolovi u kičmi i svim mogućim mišićima od tegljenja svega i svačega.nikakva prava i velika provizija koju vam uzima zadruga.

varIjanTa2: PrOdavaC OSIgUranja, „CEPTEr” PrOIZvOda, „KIrBIja”...

Prednost: Uvek se primaju novi kandidati, pruže vam obuku, što više prodate, više ćete zaraditi.mana: Treba prodati krš proizvode, smučićete se drugovima, rodbini, komšijama i na kraju ćete smarati nepoznate ljude.

vAriJAntA3: MULtiLEvEL MArkEting

Prednost: neverovatne mogućnosti koje vam obećavaju, odmah se počinje sa poslom.mana: Ulažete svoje pare, opet smarate sve koje poznajete i nepoznajete i koga još znate da je tako zaradio?!

6

fAkULtEt

lažu oni koji traže, ali i oni koji nude posao. obično se tek na razgovoru saznaju neke stvari – menadžer prodaje je na primer komercijalista, sve moguće vrste džunior menadžera u bankama su blagajnici, fleksibilno radno vreme znači neplaćeni prekovremeni rad i slično.Intervju obično počinje sa predstavl-janjem, kažu vam nešto o firmi i poslu i onda počinju pitanja. Prva grupa pitanja ili češljanje Cv-ja obično služi da bi videli koliko ste nakitili svoj Cv. Upravo zbog toga kada stavljate sliku u Cv ne stavl-jajte neku obrađenu u fotošopu! Ukoliko niste bili na testiranju iz engleskog, pa čak i ukoliko jeste, velika je šansa da će dobar deo intervjua biti na engleskom. koliko god mislili da je vaš engleski loš, ne plašite se jer čak i oni koji nemaju pojma u Cv obavezno stavljaju odlično znanje engleskog jezika. U ovom delu intervjua obično vam trljaju na nos sve vaše mane - nedostatak iskustva, neodslužen vojni rok, a za devojke često su na meniju emo-tivna pitanja (najbolji odgovor - nemam dečka, ne volim decu).Dva verovatno najvažnija pitanja jesu ona o kompaniji i o samom poslu. obavezno saznajte sve što možete o kompaniji za koju konkurišete, ako pokažete neznan-je, pali ste. Najteže je pitanje o radnom mestu za koje konkurišete. Pošto nemate

iskustva, naravno da nemate pojma šta u stvari treba da radite.Sledeće dve grupe pitanja – „policijska” i debilna najčešće dolaze u malim fir-mama, ali nisu retkost ni u velikim kom-panijama. Gazda će vas tako pitati za vaš džeparac, gde izlazite, šta vam rade roditelji, koliko trošite, sa kim živite, koja kola vozite, da li imate dečka/de-vojku, jednostavno sve – očigledno sa samo jednim ciljem - da odrede koliko malo mogu da vas plate.

Što se tiče debilnih pitanja, ona su obično pokušaj amaterskog bavljenja psihologi-jom. evo samo nekih – koji biste bili automobil, koja biste bili životinja, šta vaši prijatelji misle o vama (ovo pitanje uvek dolazi!) i slično. U većim firmama ponekad vam postavljaju pitanja na koje može da odgovori samo direktor sa dvadeset godina iskustva. recimo – kako biste vodili tim do uspešnog ostvarenja cilja (pod ovim se ne podra-zumeva uspešno grupno startovanje de-vojaka na žurki).I naravno – pitanje svih pitanja. Na sva-kom intervju, bez obzira kod koga ste – pitaće vas koliku platu očekujete. ono što je stvarno interesantno - nigde vam neće reći koliku platu nude! Najčešći od-govori su – visoka, prosečna, konkurent-na, reći ćemo na sledećem razgovoru (ovo znači da vas neće zvati) i slično. razgovor se obično završava sa rečenicom - zvaćemo vas, bićemo u kon-taktu. Najčešće vas uopšte ne pozovu ili vam imejlom jave da niste prošli. onaj poziv gde vam kažu da ste primljeni posle toliko odbijanja obično zvuči kao zajebancija, ali pre ili kasnije – i na njega dođe red.

naravOUčEnIjE

Traženje posla je mnogo teže nego što izgleda na prvi pogled. U Srbiji je ve-lika nezaposlenost, na oglase se javljaju hiljade svakakvih kandidata, a mnogi poslodavci ne žele da daju šansu lju-dima bez iskustva. Idealni zaposleni za većinu naših poslodavaca je verovatno muškarac od 25 godina sa završenim fakultetom, tri godine iskustva i ženom i detetom koje mora da izdržava. Nema veze što takav ne postoji, uporno će pokušavati da ga nađu. Sve u svemu, traženje posla je slično traženju devojke ili momka. Mnogi će vas odbiti, nervozno ćete čekati na poziv, neki će vam svašta obećati pa će vas ispaliti. Ali svi smo to već preživeli, zar ne?Neko nađe posao odmah, neko posle nekoliko meseci. kada steknete radno iskustvo i kontakte, promena posla je mnogo lakša. Budite strpljivi, uporni, hrabri i unapred se spremite na sve. Na kraju, nije sve u proseku, treba imati i malo sreće.

Branko KUBAT

SajmOvI ZaPOšLjavanja

Sajmovi zapošljavanja, od kojih je najpoznatiji Karijer dejs, obično se reklamiraju kao sajmovi na kojima hiljade mladih nađe posao. Tako je zvanično ove godine na Karijer dejsu nuđen posao za ukupno 2.000 mladih. Ko god da je išao tamo mogao je da vidi da od 64 kompanije (po toj računici 30 novih zaposlenih po kompaniji!) polovina nije nikog primala, da su mnoge nudile samo praksu i da su izgleda jedino revizorske kuće nekog stvarno zapošljavale. na poziv posle Karijer dejsa se čeka dosta dugo i dobro razmislite ako hoćete da otkažete more zbog nekog fantomskog poziva sa njega.

7

fAkULtEt

AIeSeC Week će ove godine biti održan u periodu od 17. do 21. novembra na ekonomskom fakultetu u Beogradu i u okviru ove manifestacije desiće se sledeći događaji:u ponedeljak 17. novembra održaće se predavanje i radionica na temu korpo-rativne društvene odgovornosti. kao predavač nastupiće ekspert iz ove oblasti prof. doc. rodrigo lozano, profesor sa Univerziteta u kardifu, velika Britanija. Cilj ovog predavanja je da se studentima približi tema kao što je korporativna društvena odgovornost, čime bi uvideli važnost iste u modernom poslovanju. U utorak, 18. Novembra, biće organizova-no predavanje na temu Izgradnja brenda, koje će održati kompanija vIP, gde svi

posetioci iz prve ruke mogu da čuju kakvu strategiju za proboj na naše tržište je upotrebio najmlađi mobilni operater u našoj zemlji. U sredu, 19. novembra , kompanija vIP studentima završne godine predstaviće svoj projekat „Budi vIP student”, u kome se studentima omogućava da provedu go-dinu dana u Austriji i po povratku u Srbiju, postanu deo vIP kompanije. U četvrtak, 20. novembra, ProCredit banka održaće radionicu na temu finan-sija, koja će obuhvatati analizu studije slučaja i primera iz prakse. I na kraju, u petak, 21. Novembra, na međuspratu u holu ekonomskog fakulte-ta biće održana tradicionalna AIeSeC manifestacija Global village za vreme koje

će svi posetioci imati priliku da se druže sa strancima i pritom upoznaju njihovu kult-uru, hranu i običaje. kao gosti pojaviće se predstavnici AIeSeC-a iz zemalja poput engleske, Poljske, Bugarske, hrvatske, Makedonije, rumunije, Grčke itd.

Studentska organizacija aIESEC osmišljava i realizuje veliki broj projekata od kojih aIESEC Week najpotpunije obuhvata ono što je aIESEC u biti. naime, ovaj projekat pruža priliku svim zainteresovanim studentima da se bliže upoznaju sa temama kao sto su CSr ( corporate social responsibility), tj. korporativna društvena odgovornost, marketing i finansije.

najava događaja

nEdELJA

Za vIšE InfOrmaCIja:

dunja ObradovićPotpredsednik za KomunikacijeaIESEC na Ekonomskom fakultetu u BeograduKamenička 6, 11000 Bgmobilni: +381.62. 803 08 58dunja.obradovic@ef.aiesec.org.yuwww.aiesec.org.yu

aIESEC-a

8

fAkULtEt

Pod sloganom „learn today lead tomor-row” ovogodišnja konferencija Novih lidera bila je održana 30-31. oktobra u Narodnoj banci Srbije pod pokroviteljst-vom Ministarstva za omladinu i sport. konferenciju su svečano otvorili guverner Narodne banke Srbije radovan jelašić i ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković.kako bi dostigla postavljene vrednosti, stu-dentska organizacija AIeSeC osmišljava i realizuje veliki broj projekata od kojih projekat „Forum liderstva” najpotpunije obuhvata sve ono što je AIeSeC u biti. „Fo-rum liderstva” pokrenut je 2006. godine u obliku interaktivne mreže, osmišljen kao dodatni podstrek i oruđe mladim, perspe-ktivnim liderima Srbije da dodatno razviju liderske veštine, povežu se međusobno i stupe u kontakt sa već ostvarenim liderima u svojim branšama, koji imaju želju da im prenesu svoja znanja i tako doprinesu nji-hovom razvoju. Centralni događaj samog projekta, njegovu fizičku platformu, pred-stavlja konferencija Novih lidera.konferencija je internacionalnog karak-tera, sa stranim i domaćim predavačima i delegatima koji su, tokom dva dana, kroz radionice i panel diskusije dolazili do zajedničkih zaključaka na temu lid-erstva i samog puta do uspeha. Uspešni lideri i cenjeni predavači koji su gos-

tovali na konferenciji bili su Ana Bo-van (generalni menadžer konsalting kompanije „Bovan Consulting”), Srđan janićijević (generalni direktor izdavačke kuće „Politika novine i magazini”), Monika kostea (Monica Costea, „AIe-SeC International”, direktor centralne istočnoevropske regije ’08-‘09), Ivan lo-pez („AIeSeC International”, direktor centralne istočnoevropske regije’07-‘08) Biljana Stepanović (generalni menadžer „ekonomist Media Group”), Neven Marinović („Ceo Smart kolektiv”), Maja vidaković (direktor „Mix Design Studio”), Sanda Parezanović (Pr „Coca-Cola hBC Srbija”) i Derek Smol (Derek Small, nezavisni instruktor u promeni kulture i revoluciji liderstva ). Porast zainteresovanosti delegata za učešće na konferenciji kao i ostvarenih lidera za poziciju predavača govori o porastu svesti mladih o društvenoj odgovornosti I njihovoj spremnosti da pozitivno utiču na društvo.

ostvArEni LidEri

POdUčavajU

Za vIšE InfOrmaCIja:

milica PopovićPr menadžer Konferencije novih Lideramobilni: 063/896.49.73

novE LidErE

9

fAkULtEt

Pre četiri godine odlučila si se za Ekonom-ski fakulltet. Zbog čega? Da li si želela da studiraš nešto izvan ekonomije?Pre četiri godine… kako su studentski dani brzo prošli! Pametni ljudi su tačno rekli da sve što je lepo kratko traje. Čini mi se da sam juče bila brucoš, jedan od 1.500 primljenih na ekonomski fakultet. kada je trebalo da odaberem šta ću da studiram, imala sam brojne želje, iz totalno različitih oblasti, tako da je sve delovalo pomalo konfuzno. Ipak, trebalo je doneti jednu važnu životnu odlu-ku! S obzirom na to da sam završila gimnaz-iju, prirodno-matematički smer, izbor mi nije bio sužen, pa sam razmišljala i o prirod-nim i o društvenim naukama: matematika, Farmaceutski fakultet, Građevinski, eko-nomski fakultet, srpski jezik. ekonomski fakultet se izdvojio kao izbor, jer mi je in-tuicija govorila tako, a razlog za to bio je i širok spektar poslova kojima mogu da se bavim nakon završenih studija. S obzirom na to da u dotadašnjem školovanju nisam imala ekonomske predmete, nisam imala ni jasnu predstavu o tome šta ću izučavati na fakultetu. Međutim, ubrzo, već na prvoj godini, uverila sam se da sam se našla na pravom mestu i da sam napravila odličan izbor! Taj stav sam zadržala do danas, kada sam postala diplomirani ekonomista. od svih kritičara, najveći je, najgenijal-niji i najnepogrešiviji - vreme. kad bih se ponovo našla u situaciji da biram, upisala bih, naravno, PrvI i PRavI, imajući u vidu kakvo je zadovoljstvo posedovati diplomu ove značajne institucije.

Koje osobine ličnosti su neophodne za postizanje izuzetnih rezultata?

odgovorna sam osoba, uporna, precizna i ambiciozna. kada nešto radim, želim da to odradim 100 odsto, inače neću preuzi-mati posao na sebe i uraditi ga površno. jasno mi je da ideali i idealno ne postoje, ali i da im stalno treba težiti. Na taj način postajemo ispunjeni i bogatiji kao ljudska bića. Taj vid težnje ka idealnom mi nikad nije predstavljao teret, jer sam večiti opti-mista, i smatram da čovek može da uradi sve što želi, ako su težnje zdrave, i ako ima volje, energije i entuzijazma. Ne postoje mala postignuća. važno je da voliš ono što radiš, ali i da se dobro organizuješ.Najvažnije je bilo položiti prvi ispit. To je bio veliki korak napred, jer sam se uverila da rad donosi rezultate, kao i da je dotadašnji

način rada bio efikasan i efektivan. Nikada nisam ni pomislila da ću dobijati samo vi-soke ocene. jednostavno, nisam znala šta znači učiti za određenu ocenu. redovno sam pohađala predavanja i vežbe, trudila se da sve logično povezujem, da materiju posmatram sa kritičke tačke gledišta, i to se pokazalo kao veoma korisno i veoma uspešno.

Upis na fakultet doneo ti je novi grad, novo okruženje, veće obaveze... Čija ti je podrška najviše značila za vreme studija?ljudi koji su me podržavali i pomogli da postignem svoj uspeh, a kojima sam najiskrenije zahvalna, su, pre svih, moji roditelji i sestra, a potom, rođaci, profesori

Kad se čuje ili izgovori sintagma „studentski život”, hiljade šarenih slika prolazi kroz glavu bivšeg svršenog studenta. Svaka od njih uklapa se savršeno u lični mozaik, za mnoge, najlepšeg perioda života. a kada se među uspomenama, ocenama, sećanjima, nađe i nagrada za najboljeg studenta svoje generacije, slika postaje jedinstvena. Samo jedan od 1.500 studenata upisanih na fakultet istog dana u svoj mozaik utiskuje zlatnu pločicu takvog priznanja. Ove godine je to priznanje zasluženo dobila dragana draganac sa prosečnom ocenom 9,9.

Student generacije 2004.

niJE svAko znAnJE isto

10

fAkULtEt

ekonomskog fakulteta, drugovi i prijatelji.U izradi diplomskog rada neizmernu podršku dobijala sam od svog mentora, dr Dejana Malinića, i sjajnog kolektiva preduzeća u kome radim, dobrih ljudi „ernst & Young-a“, zajedno sa direktorom, gospodinom Ivanom rakićem.

Čega ćeš se najradije sećati iz studentskog života?Pre svega druženja… jedna strana je znan-je stečeno na fakultetu, a druga, ne manje važna, iskustvo koje sam dobila družeći se sa koleginicama i kolegama. Ispijanje kafi ca u klubu, šetnje posle predavanja, izlasci vikendom, odlasci na koncerte, u bioskop i pozorište bili su način da se ljudi bolje upoznaju. Bilo je tu i oduševljenja i razočaranja, no sve je to život, i iz svega sam se trudila da izvučem određenu pou-ku i postanem zrelija osoba. rado se sećam i „Menadžerijade“, a naročiti doživljaj bila je apsolventska ekskurzija i predivno put-ovanje evropom.Sećaću se položenog prvog kolokvijuma, prvog i poslednjeg ispita, ali ću se najviše i najradije sećati odbrane svog diplomskog rada iz upravljačkog računovodstva, to je zaista jedan fenomenalan osećaj.

Šta misliš o čestim zamerkama EFB-u da se u toku studiranja ne dobije dovoljno znanja koje se može primeniti praktično?Želim da pohvalim studentske orga-nizacije našeg fakulteta, koje već dugi niz godina uspešno sarađuju sa privredom i omogućavaju studentima odlazak na različite prakse, radionice, kurseve i semi-nare.Naravno da mora da postoji veza između teorije i prakse, a to na ekonomskom fakultetu i jeste slučaj. Dobija se široko teorijsko znanje, a bez toga praktična primena realno nije ni moguća. veoma je važno redovno pohađati časove preda-vanja i vežbi, gde postoji mogućnost da čujete novosti i iskustva iz privrede, da stu-denti rade konkretne slučajeve iz prakse, rašavaju realne probleme. ono što je meni mnogo značilo i pomoglo, a što savetu-jem da praktikuju i ostale kolege, jeste to što sam se trudila da sve seminarske, pris-tupne radove i sam diplomski rad uradim na konkretnom primeru iz prakse, koji se razlikuje od školskih primera, i gde se do-bro može da se shvati kakav nas tip prob-lema čeka nakon završenog fakulteta.

radim u preduzeću za reviziju i konsalting, „ernst & Young“, jednom od „Big Four”, i mogu vam potvrditi na svom primeru, kao i na primeru svojih kolega pripravnika, da se teorijsko znanje veoma brzo i veoma efi kas-no primenjuje u praksi. Na fakultetu stičemo odličnu logiku, dobar način razmišljanja i svi problemi postaju brzo rešivi.

Koje mogućnosti daje diploma EFB-a?veoma je široka lepeza mogućnosti koje daje diploma ekonomskog fakulteta u Beogradu. Dok sam bila student, slušala sam, moram priznati pomalo skeptično, profesore koji su nam govorili da diplomi-rani studenti ekonomskog fakulteta čekaju veoma kratko na zaposlenje. Međutim, sama sam se razuverila i bila oduševljena kada sam dobila posao i pre diplomiranja, odmah nakon položenog poslednjeg ispita. Diploma ekonomskog fakulteta je garant visokog nivoa znanja, a logična posledica je širok spektar poslova kojima diplomirani ekonomista može da se bavi, počev od rada u reviziji, Narodnoj banci Srbije, poslovnim bankama, osiguravajućim društvima, na berzi, u brokerskim društvima, ministarst-vima, proizvodnim preduzećima, trgovin-skim lancima, telekomunikacionim kom-panijama… Takođe, velike su mogućnosti za dalje usavršavanje i napredovanje, za sticanje zvanja ovlašćenog revizora, ovlašćenog aktuara, poreskog savetnika, portfolio menadžera, investicionog savet-nika…

Kakve su tvoje ambicije vezane za dalje usavršavanje i zaposlenje?volela bih da usavršim znanje stranih jezi-ka, jer je to prosto neophodno u poslovnom svetu. Znanje stranih jezika je nužan preduslov ličnog razvoja svakog pojedinca. Prvo bih da usavršim engleski, a zatim da naučim nemački, i još koji strani jezik. Takođe, želja mi je da završim master ili specijalističke studije. o ambicijama na duži rok, nekom drugom prilikom.

Uloga savremene žene se kontinuirano menja. Da li važnije mesto u svom životu daješ poslovnoj ili privatnoj strani?Uloga žene u savremenom dobu se značajno promenila u odnosu na pre-thodne godine. Sadašnji tip žene je savre-mena poslovna žena. No, za ličnu sreću i ispunjenost neophodan je balans između poslovne i privatne sfere života. Nijedna

strana se ni u jednom trenutku ne sme zapostaviti, one zajedno moraju da eg-zistiraju, samo tako će nastati sinergija i čovek će biti istinski srećan. Ako neko nije uspešan na privatnom planu, teško da će biti uspešan na poslovnom, i obrnuto. Međutim, veoma je važno da se ne mešaju privatni i profesionalni život, jer i to može dovesti do izvesnih problema.

Šta je, prema tvom mišljenju, potrebno za profesionalni uspeh?Za profesionalni uspeh neophodno je posedovati veliko znanje, odličnu logiku, sposobnost za timski rad, komunika-tivnost, „soft “ veštine, upornost, volju, en-tuzijazam, optimizam, tolerantnost...jasno je da je neophodno stalno usavršavanje, okruženje se stalno menja, i diploma fakulteta je veoma važan, ali samo početni korak. koncept učenja tokom celog života je relevantan, potrebno je pohađati seminare, kurseve, čitati stručnu literaturu, dakle, konstantno raditi na sop-stvenom usavršavanju.

Kako bi posavetovala sadašnje i buduće brucoše EFB-a?Najpre želim da čestitam svim brucošima ekonomskog fakulteta na uspehu postignutom na prijemnom ispitu i upisu na PrvI i PRa vI. Sada već imate privileg-iju da studirate na ekonomskom fakultetu. Napravili ste pravi izbor, postavite sebi jasne ciljeve, ostanite im dosledni, budite vredni, i uspeh je zagarantovan. Nalazite se na početku staze zvane eko-nomski fakultet, ali zapamtite da i put od hiljadu milja počinje jednim običnim ko-rakom. Svaki rad biva nagrađen uspehom. Međutim, za uspehom, kao i za srećom, ne može da se juri. on dolazi kao rezul-tat, kao nenamerni posredni efekat lične posvećenosti cilju, koji smatramo vrednim i dostojnim naših napora. ključ svakog us-peha jeste dobra organizacija. Dobro orga-nizovano vreme je siguran znak dobro orga-nizovanog uma. videćete da ćete uvek imati dovoljno vremena i za učenje i za redovno pohađanje predavanja i vežbi (što vam, iz ličnog iskustva, najiskrenije preporučujem), ali i za druženja, izlaske, žurke, putovanja…Uživajte u čarima studentskog života! verujte u svoje sopstvene ideale i nesavlad-ivu volju za pobedom, i pobeda vam nikad neće biti uskraćena. SrećNo!

Bojana DžEPiNA

11

fAkULtEt

vest 1

Kompanija vip mobajl srbija (vip mobile) najvila je danas po-četak drugog konkursa za stipendiranje 20 najboljih studenata iz srbije koji žele da se usavršavaju u oblasti telekomunikacija „Budi vip student”, u koji će uložiti 150.000 evra.Konkurs je otvoren do 15. decembra, a pravo učešća imaju re-dovni studenti završnih godina osnovnih studija sa prosečnom ocenom osam i više, odličnim znanjem engleskog jezika i pozna-vanjem rada na računaru, rečeno je na prezentaciji projekta u Beogradu.Pravo da konkurišu imaju studenti elektrotehničkog, Matema-tičkog, saobraćajnog, ekonomskog, Mašinskog i Fakulteta or-ganizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i srodnih fakulteta državnih univerziteta u nišu, novom sadu i Kragujevcu.

vest 2

studentska unija ekonomskog fakulteta je 5. novembra 2008. godine održala godinju skupštinu na kojoj su izabrani novi izvršni i nadzorni odbor i, na kojoj je usvojen akcioni plan za 2008/2009. godinu.članovi izvršnog odbora su: Miloš nastasijević, Miloš lazarević, ivan sretenović, ivan Komnjenović i Bojana Džepina, dok su kooptirani Miodrag nenadić i vladimir stojiljković. nadzorni odbor čine tri člana: Milan Gorunović, nemanja Đorđević i nenad Bučevac.časopis Monopollist izabranim kolegama želi još jednu uspešnu radnu godinu.

Studenti treće godine germanistike Filološkog fakulteta bojkotuju preda-vanja profesora Dušana Glišovića, isprovocira-ni pretnjama i vređanjem studenata.Na bojkot su se odlučili posle fi zički nasilnog ispada pro-fesora. Studenti kažu da je problem eskalirao kada je profesor na početku jednog predavanja, stolicu na koju je trebalo da sedne bacio iz sve snage na vrata učionice optužujući studente da su mu podmetnuli stolicu koja mu ne odgovara. “Nakon toga je počelo vređanje. On je rekao da neko treba da dobije poštene batine i da nas iz-gazi da bi se naučili pameti“, kaže studentkinja Dragana Bošković. Dekanu fakulteta Slobodanu Grubačiću upu-tili su peticiju u kojoj traže da ih zaštiti i da im obezbedi drugog predavača. Grubačić se kako kažu usmeno izvinio studen-tima, ali nije zvanično odgovorio na njihov za-htev. Milorad Milenković, pomoćnik ministra, iz sektora za inspekcijske i nadzorne poslove, smatra da je fakultet odgovoran što studenti gube predavanja. On kaže da u Ministarstvu očekuju brzu reakciju Senata fi lološkog fakul-teta, koji ima moć da preispita odluku dekana i pokrene disciplinski postupak protiv profesora. Ukoliko do toga ne dođe Ministarstvo može da uputi inspekciju koja bi ispitala da li fakultet radi po zakonu.

Akademci i predstavnici ministarstava konačno su postigli dogovor o upisu u narednu godinu studija. Ministarstvo prosvete i Mini-starstvo fi nansija saopštilo je da studenti sa ostvarenih 60 ESPB bodova mogu preći na budžet, dok svi oni koji su prešli granicu od 42 ESPB boda neće preći u budžetski status, ali će im ove godine školarina biti plaćena. Pre-ma podacima fakulteta u Srbiji, skoro 4.500 akademaca dalo je uslov za sledeću godinu ali nije ušlo na rang listu za školovanje o trošku države. Ministarstvo fi nansija je zaključilo da će preraspodelom postojećih fi nansijskih sred-stava za 2009.godinu, bez povećanja budžeta, obezbediti realizaciju ovog predloga.

FAKULTETSKE VESTI Crna maska

Bela maska

12

fAkULtEt

KarIjErnO vOđEnjE I sAvEtovAnJE

CEnTar Za dr mirjana Petković

zašto ste odlučili da reaktivirate Centar za karijerno vođenje i savetovanje?

ekonomski fakultet u Beogradu po de-finiciji treba da ima Centar za karijerno vođenje i savetovanje. Praksa poveziva-nja sa poslodavcima i drugim učesnicima na tržištu rada je preka potreba zato što fakultet svoj „proizvod” pravi za to trži-šte i, kao odgovoran građanin, mora da brine kako će se taj proizvod plasirati na tržištu. Potrebne su nam informacije sa tržišta rada, u oba smera, unazad i una-pred. Pored toga, živimo u 21. veku, eri globalizacije, informatizacije i poveziva-nja, moramo da idemo u korak sa drugi-ma, da pratimo šta i kako rade savremene obrazovne institucije i da preuzmemo dobra iskustva. Centar je i postavljen na osnovu benchmark analize (2004), u međuvremenu je došlo do zastoja u nje-govom radu, ali smo prepoznali da je ovo trenutak za njegovo reaktiviranje.

Koje je projekte Centar uspešno reali-zovao od njegovog reaktiviranja?od maja do oktobra, koliko Centar radi, uradili smo nekoliko značajnih poslova. Za studente je najvažnija informacija da smo dizajnirali i postavili poseban sajt Centra, na kome se nalaze aplikacije za studentsku bazu i bazu poslodavaca. već

oko dvesta studenata je u bazi. Potpisa-no je nekoliko sporazuma o poslovnoj saradnji između fakulteta i poslodavaca (Privredna banka Beograd a.d., UniCre-dit banka Srbija, PricewaterhouseCo-opers, volks Bank liezing), na princi-pu učlanjenja u klub prijatelja Centra. Budući da Centar studentima fakulteta ne naplaćuje svoje usluge, a da je posao karijernog savetovanja skup, članarina je dobrodošla za budžet Centra. realizovali smo dve radionice na teme „kako napisa-ti Cv” i „kako se pripremiti za intervju”. organizovali smo karijerno savetovanje, kroz koje je prošlo 30 studenata. organi-zovali smo promociju smerova fakulteta u saradnji sa Studentskim parlamentom. obavili smo dva ciklusa regrutovanja i se-lekcije kandidata za potrebe i u skladu sa uslovima konkretnih poslodavaca. Preko Centra se za ovo kratko vreme zaposlilo dvoje studenata, nekoliko njih dobilo je preporuke za stručnu praksu u domaćim kompanijama, ali i za konkurisanje za sti-pendiju. Koji su planovi za naredni period?kao što ste iz plana aktivnosti Centra, koji je postavljen na sajtu, mogli da vidite, mi smo realni i vrlo konkretni; planirali smo samo one aktivnosti koje možemo da realizujemo: karijerno savetovanje za

studente koji izraze želju, radionice sa aktuelnim temama, susreti sa poslodav-cima, organizovanje stručne prakse, u sa-radnji sa studentskim organizacijama or-ganizovanje Sajma zapošljavanja, pomoć poslodavcima da odaberu kandidate za zapošljavanje, predavanja gostujućih ek-sperata. Termini za pojedine aktivnosti biće operativno utvrđeni u skladu sa situ-acijom i blagovremeno oglašeni na sajtu i oglasnoj tabli u auli fakulteta.

Kakve su reakcije firmi sa kojima je Centar stupio u kontakt povodom bu-duće saradnje?Poslodavci su pozdravili reaktiviranje rada Centra. Zadovoljstvo mi je što mogu da prenesem njihovo mišljenje da su naši studenti i dalje najtraženiji. Međutim, istine radi, moram da iznesem zapažanje poslodavaca koje nije baš prijatno, ali je tačno i može samo da nam koristi. Nai-me, postoji visok stepen saglasnosti da naši studenti izlaze sa fakulteta sa dobrim tehničkim znanjima, ali da im nedostaju sposobnosti i veštine. To je zaista korisno saznanje i tu vidim značajnu ulogu Cen-tra, da kroz ciklus radionica pokušamo da popunimo ove praznine na koje nam spolja ukazuju.

na koji će se način Centar izdvojiti iz

13

mase organizacija kao što su „info-stud”, „Boljiposao.com” i sličnih koje pružaju iste usluge praksi i seminara i steći poverenje studenata?Ne pružamo mi iste usluge, niti nam je klijentela ista. Centar radi isključivo za potrebe naših studenata, dok ove organi-zacije rade za sve nezaposlene, kao i zapo-slene radno sposobne građane u Srbiji a i šire; vidite da je „Infostud” ušao u strateš-ko partnerstvo sa jednom regionalnom evropskom kompanijom, pratimo mi šta drugi rade. više bi odgovaralo pitanje od-nosa između Centara za karijerno vođe-nje i savetovanje fakulteta i Centra za ka-rijeru Beogradskog univerziteta. Poznato vam je da sam izrazila nezadovoljstvo što Univerzitetski centar naplaćuje svim stu-dentima BU članarinu od 80 dinara, i to kao obavezu koju ste svi morali pri upisu da ispoštujete. Treba postaviti pitanje šta će taj centar za uzete pare za uzvrat da pruži našim studentima.

Šta je još potrebno uraditi u domenu organizacije i promocije da bi Centar postao potpuno funkcionalan?Da bismo radili na način na koji rade razvijeni centri trebalo bi da zaposlimo stručnjaka za karijerno savetovanje i naj-manje jednu osobu u stalnom radnom odnosu koja bi se puno radno vreme bavila samo poslovima karijernog vođe-nja. Nažalost, fakultet nije u mogućnosti da sam to isfinansira. Zato mi radimo na principima koji su prihvatljivi u našim realnim uslovima. ostaje nam da ve-rujemo da će u bliskoj budućnosti biti formiran Alumni fakulteta, koji bi se u mnogim aktivnostima ukrštao sa Cen-trom i obezbedio mu solidnu budžetsku podršku.

Da li na osnovu vašeg iskustva mislite da studenti razumeju značaj prakse?kako ko, nisu svi na istom nivou informi-sanosti, mnogima nažalost još nije dostu-pan internet. Fakultet je veliki, masovan i slojevit. radionice koje smo realizovali otkrile su nam jednu potpuno neočeki-vanu činjenicu - da neki studenti čak nisu ni zainteresovani za brzo zaposlenje? evo jedne dobre istraživačke teme za studen-te i Centar. Ipak, verujem da većina stu-denata ima želju da se što pre zaposli i go-stovanja kompanija, kao što je ovo koje smo organizovali 21. oktobra, upravo

doprinose razvoju svesti studenata o zna-čaju prakse. Mislim da i kolege nastavnici u susretima sa studentima, kroz prktičan i interaktivni rad na časovima, mogu da utiču na jačanje svesti o značaju prakse.

Koja je uloga i cilj psihološkog save-tovanja koje se organizuje u sklopu Centra?Studenti na taj način bolje upoznaju sebe, svoj nivo aspiracija, stepen slaganja svog psihološkog profila sa poslom koji žele ili koji bi mogli da obavljaju. Psiho-lozi za karijerno savetovanje imaju neko-liko instrumenata i tehnika koje koriste u procesu provere karakteristika ličnosti i sposobnosti kandidata. Mislim da je to dobar način da se pomogne studentima da pravilno percipiraju sebe i svoje ka-

pacitete. ljudi imaju različite samokon-cepte i samošeme, neki sebe potcenjuju, drugi precenjuju, stručnjaci su tu da po-mognu da bi se donela dobra odluka o izboru posla.

Da li je u Centru obezbeđen ravnopra-van tretman studenata sa niskim i stu-denata sa visokim prosekom?To pitanje se i ne postavlja, Centar je na usluzi svim studentima fakulteta što, prema principima rada Centra, isključu-je bilo kakvu diskriminaciju. Naravno, ograničenja će se pojaviti onda kada po-slodavac sam pretražuje bazu i vrši izbor u skladu sa svojim kriterijumima. Tako-đe, i u situaciji kada poslodavac traži od Centra da za njegove potrebe (specifici-rani uslovi) izvrši izbor kandidat.

fAkULtEt

prAksA

U utorak, 21.oktobra, u organizaciji Centra za karijerno vođenje i savetovanje održana je prezentacija revizorske kuće „PricewaterhouseCoopers”. Predstavnici kuće „PricewaterhouseCoopers”, mildreth angelo (viši menadžer Odeljenja za ljudski kapital), marija dobrilović (menadžer u Sektoru za reviziju) i Stevan vukobratović (saradnik u reviziji), uputili su studente u način poslovanja i oblasti delovanja ove firme i pozvali zainteresovane studente da se prijave na tromesečnu praksu. Studentima je ponuđena i plata za period trajanja prakse, kao i realna mogućnost najuspešnijima da po završetku prakse stupe u radni odnos sa ovom firmom.

proMEnJEnA intErnEt AdrEsA

Zvaničan sajt Centra za karijerno vođenje i savetovanje je http://www.ekofkarijera.com

14

2008

fAkULtEt

a šTa SE TO dESILO OvOg OKTOBra?

rektorat je propustio priliku oktobra 2007. da postavi jasna pravila upisa studenata na teret budžeta. Iako je u zakonu jasno pisalo da je moguće upi-sati godinu na budžet samo sa 60 eSPB bodova, postojao je i član koji je davao mogućnost proširenja lista za dodatnih 20 odsto i to je stavljeno kao opcija fakultetima. Takođe, zakon je podra-zumevao da se bolonjski sistem i novi način bodovanja postepeno uvodi u etapama, pa bi tako ovogodišnja norma bila 42 boda, a sledeće 48, pa 54 i na kraju 60 (2010. godine). odmah na početku godine bilo je jas-no da je propuštena još jedna prilika da se reformiše sistem, skrati gradivo i omogući ubrzano studiranje. ostav-ljena je sloboda fakultetima da Bolon-jsku deklaraciju primene u svojoj in-

stUdEntski

Zvanično, Bolonjska deklaracija se već dve godine primenjuje na državnim univerzitetima u Srbiji.

Protesti studenata koji su se održavali tokom oktobra i novembra u glavnom gradu pokazuju da je praktično

naš sistem daleko od bolonjskog, i da postoji mnogo elemenata koji škripe. Studenti okrivljuju vladu i

fakultet, za lošu organizaciju, pohlepu i neodgovornost fakulteti krive državu, dok država i dalje ne daje prave

odgovore na problematična pitanja. međutim, stvar nije nimalo jednostavna a moglo bi se reći da je problem

duboko u srži našeg društva, i da su potrebne korenite promene. vizija, jasni principi, ideja o drugačijem

školstvu, sačekaće neki drugi oktobar.

protEsti

1�

terpretaciji. Tako je, primera radi, na Pravnom fakultetu veliki deo studenata položio najteži ispit, rimsko pravo, preko kolokvijuma, ali su sve grupe studenata polagale ispit po različitoj literaturi, dok je na ekonomskom statutom fakulteta određeno da predispitne obaveze don-ose samo 30 bodova. Tako je omogućen sistem bez jasnih pravila i normi. Bilo je jasno da na mnogim fakultetima ne samo da se neće popuniti dodatnih 20 odsto proširenih lista, već da ni osnovne liste neće biti pune, dok na drugim fakultetima dodatne liste ne bi obuhva-tile sve studente koji su očistili godinu. Škripalo je na svakom koraku. U takvim nejasnim pravilima dogodilo se mnogo propusta, a jedan od tih bila je najava da će za upis naredne godine na budžet biti dovoljno 42 eSPB poena (za sve studente), negde 5,7, negde devet ispita, da mogu da se prenose ispiti, ali samo neki, i određen broj i tako ukrug... kom-binatorika je dala nebrojeno rešenja za jednačinu koja je u startu bila pogrešno

postavljena. Dodatni problem javio se sa studentima koji su upisali fakultete u predbolonjskim generacijama (do 2005. godine) i studiraju po starom sistemu, a zahvatio ih je novi zakon.Protesti su započeli na FPN-u, što je i razumljivo jer je baš tamo oko 80 budžetskih studenata ispunilo normu od 42 eSPB boda i ostvarilo uslov, bar kako im je na početku godine rečeno. Međutim, kako zakon to ipak nije u potpunosti definisao, svi ti studenti izgubili bi pravo na budžet. opet, s druge strane, postojao je i određeni broj onih koji su očistili godinu, ali zbog pomenutog proširenja liste do 20 odsto samo su neki uspeli da se upišu.

Tako se desilo da sa budžeta ispadnu studenti sa 42 boda, a na budžet ne uđu samofinansirajući koji su očistili go-dinu. Studnetske organizacije okupile su se vrlo brzo i odlučile se za akciju. već 24. septembra započinju protesti u amfiteatru FPN-a. Postojali su pokušaji razgovora sa dekanom, ali su ih iz up-rave fakulteta upućivali na rektorat i vladu. Tako su studenti predali zahteve Ministarstvu prosvete i započeli pro-teste već 15. oktobra, shvatajući da se bliži početak semestra i kraj upisnog roka na svim fakultetima, a da njihov status još nije rešen. Problem se javio i kod mnogih studenta koji nisu imali definisani status pa zato nisu mogli da apliciraju za stipendije i domove.Zahtevi studenata bili su jasni - svima koji su ostvarili uslov od 42 eSPB boda mora da se omogući upis na budžet, svim studentima iz starog sistema da se

omogući bezuslovan upis završnih go-dina, ukidanje dodatnog naplaćivanja prenetih bodova iz prethodne godine i drastično smanjenje školarina. Ciljevi koji su izneti, prema mišljenju vođa protesta, bili su čisto socijane prirode sa težnjom da se omogući studiranje svima bez obzira na materijalni status. Na protestima su učestvovali studenti FPN-a, FoN-a, Filozofskog, Filološkog, rudarsko-geološkog, Arhitektonskog, veterinarskog i Saobraćajnog fakulteta.

gdE jE naSTaO PrOBLEm?

Da počnemo od poslednjeg zahteva jer je njegova logičnost najuočljivija. Post-oji jasan disparitet cena školarina na fakultetima i troškova studiranja. I dok godina na prirodnjačkim fakultetima, zavisno od smera, košta od 130.000 di-nara pa i više od 200.000, na pojedinim

fAkULtEt

nEpostoJAnJE JAsnE idEJE

Primetno je nepostojanje jasne ideje, a to najbolje oslikavaju reči profesorke Srbijanke Turajlić: „nijednog momenta nismo seli da razgovaramo šta je onaj koga školujemo. To je fascinantno, ali istinito, mi nemamo ideju šta treba danas u Srbiji da radi onaj koji dobije diplomu prvog stepena akademskih studija”.

(preneto iz uvećanja B92)

16

fakultetima društvenih nauka ona se kreće između 90.000 i čak 110.000. Troškovi po jednom studentu na po-jednim prirodnjačkim fakultetima viši su i do četiri puta. Nakon razgovora sa studentima rektorat i Ministarstvo prihvatili su da se u narednih godinu dana razmatra mogućnost smanjena školarina. Nakon toga razgovori su re-zultirali time da se pitanje bezuslovnog upisa za studente starijih generacija ostavi rektoratu i fakultetima jer je to pitanje univerzitetske autonomije. jasno je da je sukob nastao zbog naplate prenetih bodova i normi za upis na budžet. Uz paket takozvanih šengenskih zakona donet je i Zakon o izmenama i dopunama zakona o visokom obra-zovanju. Novim zakonom regulisano je pitanje naplate prenosa bodova, i mini-

star obradović je obećao inspekcije na fakultetima kako bi bilo utvrđeno ko je i koliko naplaćivao prenos bodova, sa ciljem da se naplaćeni novac vrati studentima. Novi zakon trebalo je da omogući postepeno povećanje potreb-nih bodova za upis na budžet na taj način da se norma podigne na 60 eSPB bodova do 2010. godine, a da norma u prvoj godini bude 42, kao i u dodatku starog zakona. Sve bi to stavilo tačku na studentske proteste da vlada Srbije nije usvojila amandman poslanice jag-ode jorge, koji je u suštini prepisao deo starog zakona o normi za povećanje ukupnog broja budžetlija do 20 odsto. Tako su 17. oktobra studenti ponovo protestovali i blokirali centar grada. javnoj debati tih dana priključili su se Branko kovačević, rektor Univerziteta,

pojedini profesori poput Srbijanke Turajlić, kao i student-prorektor Marko Milutinović. Studenti su se sastajali sa poslanikom jorgom, ali prema njihovim rečima nije bilo rezultata. Poslanica jor-ga obećala je da će se zalagati za prava i status studenata, ali je novi zakon doneo suštinski veoma male promene u obliku rangiranja samofinansirajućih studenata koji su ispunili uslov na proširenim listama od 20 odsto.

priMEnA novog zAkonA

Nakon nastavka protesta studenata, Ministarstvo i Univerzitet u Beogradu formirali su 22. oktobra radnu grupu za praćenje primene novog zakona. Studneti su najavili da će pomno pratiti primenu novog zakona, kao i da su spremni na dalje proteste ukoliko se ne bude poštovalo slovo novog zakona. A to se i desilo u nekoliko slučajeva pa tako pojedini fakulteti nisu poslali liste studenata za proširene liste na inicijati-vu Univerziteta. opet je svaki fakultet zakon interpretirao u svom viđenju i pri-menio na svojstven način. jasna pravila i dalje se na znaju i to je ono što frustrira studente. Univerzitet nema jasnu kon-trolu niti uticaj, pa je samo zbog pritiska studenata dati zakon protumačen u korist njihovih zahteva. jedan od vođa protesta sa FPN-a, Branko vučinić, predviđa da će se ova situacija ponoviti i narednog oktobra, jer i dalje ne postoje jasna pravila koja će omogućiti da se na svim fakultetima studenti upisuju na budžet pod istim uslovima. „Dok se ne reši rpoblem upisa i postavi jasan sistem gde će se u svakom trenutku znati ko i sa koliko bodova upisuje godinu na budžet, ne možemo se baviti obrazovan-jem i poboljšanjem statusa studenata „, rekao je vučinić, i dodao: „Nije prob-lem u postavci sistema već u lošoj orga-nizaciji Univerziteta”. Frustrirajuće je i to što čak i da se donese neki novi, bolji zakon, koji uvodi jasna pravila, Univerz-itet nema jasnu kontrolu nad pojedinim fakultetima, pa će primena ponovo biti različito interpretirana. Zato su stu-denti organizovali nove proteste 10. novembra, sa ciljem da nastave pritisak na rektorat da se problem reši, postave jasna pravila i usvoje zahtevi studenata

fAkULtEt

17

koji svoje opravdanje nalaze u Zakonu o visokom obrazovanju.

ZaKLjUčaK

Na kraju je veliki broj studenata sa 42 boda, i samofinansirajući i budžetski, upisao godinu na teret budžeta i time je sistem suštinski vraćen na period pre 2005. i početka reforme. Ali to važi samo za ovu godinu. Da li je u pitanju ponovna kupovina socijalnog mira? je li ovo adekvatan način da se odgovori na zahteve studenata i da li je uopšte moguće naći neki kompro-mis? Sama činjenica da se ni studenti ni profesori nisu nijednom osvrnuli na samu primenu Bolonjske deklara-cije i suštinu reforme Univerziteta je zabrinjavajuća. Fokus je neprestano bio na materijalnoj strani problema, dok je akademska sfera ostala u senci. Takođe je indikativno da su se student podigli tek u septembru, a da su tokom akademske godine ćutali i propustili priliku da ukažu na problem koji je ne-minovno isplivao. Nakon svega studen-ti i dalje ne pomeraju fokus sa budžeta i upisa, i ne daju jasne signale da će se nakon ovih protesta povesti neki novi razgovori o organizaciji fakulteta i istin-skoj primeni Bolonjske deklaracije. Na kraju studenti gube svoj legitimitet jer se nekonzistentna akcija vodi iz okto-bra u oktobar i niko ne preuzima ni deo odgovornosti za do sada neizvršene re-forme. Ali uostalom kako funkcionisati u nejasnom sistemu? Prolazi vreme, iz godine u godinu ništa se suštinski ne menja, pa pravila starog sistema dominantno utiču na svest studenata i na njihov odnos prema studiranju. kako će teći dalji događaji na nama je da nagađamo, ali problem i dalje nije rešen. Ne bi čudilo da se narednog ok-tobra podignu neki novi protesti kako bi se i buduća kvota od 48 eSPB bo-dova važila za sve, i za budžetske i za samofinansirajuće studente. Sistem je u problemu, student ne mogu sami, ali nisu ni spremni u potpunosti, da ga promene, a rešenje se i dalje ne pojav-ljuje na horizontu. ostaje nam da za-gledani u daljinu čekamo izlazak sunca koje možda okupa i osunča u mraku zaboravljenu Bolonjsku deklaraciju…

Pavle MihAjloviČ

koJi sU rAzLozi zA protEst

vođa studentskih protesta Branko vučinić i david Bakić, student prodekan fPn-a za monopolListverovatno ste i vi u protekle dve nedelje poput ostalih namučenih Beograđana, smorenih raznoraznim protestima, krivce za saobracajni kolaps nazivali raznoraznim imenima. naši dragi sugrađani su besneli sve dok nisu shvatili da su čapkuni ustvari studenti. mnogi su se pitali koji su razlozi za protest i blokadu grada. Talasanje je počelo 15. oktobra na fakultetu političkih nauka protestnom šetnjom ka Skupštini Srbije. fer je pomenuti da se studentima fPna pridružilo i nekoliko desetina kolega sa fOna. nezadovoljstvo studenata izazvao je amandman poslanice liste Za evropsku Srbiju jagode jorge, kojim se kvota studenata čije se studiranje finansira iz budžeta povećava za samo 20 posto od ukupne budžetske kvote. Koliku štetu ovaj amandman pravi studentima govori i podatak da samo na našem faxu (fPn) 90 kolega, koji su očistili celu godinu, ne može da upiše sledeću sa statusom budžetskog studenta zato što nisu obuhvaćeni tim famoznim proširenjem od dvadeset posto. Ispred Skupštine studenti su nosili parole sa natpisima: „ jedna žirafa jednako 250 studenata“, „ amandman na mladost“, „I ona je na budžetu ( aludirajući na žirafu iz jagodinskog zoološkog vrta)“... Studentske predstavnike je primila gospođa jorga kako bi pokušala da pojasni pravu nameru svog amandmana. nakon dvočasovnog razgovora nije se došlo do zajedničkog rešenja, ali je gospođa jorga obećala da će kao narodni poslanik lobirati da se cela ova izuzetno zamršena stvar reši u korist studenata.filozofski, arhitektonski, Tehnološko-metalurški, fakultet organizacionih nauka i fakultet političkih nauka organizuju zajednički protest. Protestni skup se održao u petak 17. oktobra ispred filozofskog fakulteta, na popularnom Platou. na skupu su pročitana četiri zahteva studenata. Prvo je traženo od države i fakulteta da dozvole nastavak studiranja u statusu budžetskog studenta za svakog kolegu koji je ostvario 42 boda u akademskoj 2007- 2008 godini. drugi zahtev se odnosi na sve one koji ne studiraju po bolonjskom sistemu, tj. na kolege koji bi trebalo da obnove godinu i kojima u narednoj akademskoj godini neće biti omogućeno da slušaju predavanja po starom nastavnom planu i programu. na ovaj način pravi se razmak između galopirajućih bolonjaca i starijih kolega, koji po izmenama i dopunama zakona moraju da završe fakultet do prvog oktobra 2012. godine. Ispunjenje ovog zahteva omogućava studentima koji su na starom sistemu da odslušaju sva predavanja i da sami rasporede kako će polagati ispite do krajnjeg zakonskog roka. Treći zahtev odnosi se na protivzakonitu naplatu prenosa bodova za budžetske studente. naime, određeni broj fakulkteta je budžetskim studentima naplaćivao prenos bodova po formuli cena školarina podeljena sa 60 (ESPB bodova). četvrti zahtev je formalne prirode i odnosi se na revidiranje besmisleno visokih cena školarina na fakultetima društveno- humanističkih grupacija Univerziteta u Beogradu. apsurdno je da školarina za godinu dana studiranja na filozofskom fakultetu iznosi 111.000 dinara, a na farmaceutskom fakultetu, na kome se na vežbama koriste veoma skupi reagensi, školarina iznosi 130 000 dinara. nakon pročitanih zahteva koji su gromoglasno bili podržani od strane hiljadu okupljenih studenata, krenulo se u protestnu šetnju do vlade republike Srbije gde su zahtevi predati kabinetu predsednika vlade republike Srbije. Isti zahtevi su predati i ministarstvu finansija i ministarstvu prosvete. nakon predavanja zahteva studenti su se mirno razišli. Pošto odgovora na studentske zahteve nije bilo, u sredu 22. oktobra, studenti su opet izašli na ulice. Bio je to najmasovniji studentski protest od 1997. godine sa preko dve hiljade nezadovoljnih studenata. Kolona sa voždovca predvođena studentima prodekanima fOn-a, fPn-a i Saobraćajnog fakulteta spustila se na Slaviju gde je sačekala „saborce“ sa filozofskog, arhitekture, ETf-a, Tmf-a i rudarsko- geološkog. Sa trga Slavija studenti su se uputili ka zgradi vlade republike Srbije noseći transparent „E sad je dosta“. To je trebalo da ukaže na činjenicu da strpljenje studenata ima granice i da je 1. novembar (poslednji rok za upis na fakultete) izuzetno blizu. Po dolasku ispred zgrade vlade studentski predstavnici su bili pozvani na pregovore sa zamenikom sekretara vlade, državnim sekretarom za prosvetu i predstavnicima misnistarstva finansije i trezora. još valja pomenuti da se na ovom protestu studentima pridružio Prljavi inspektor Blaža koji je rekao da on podržava studente jer zna da oni nisu zapalili žito. Sledećeg dana je novokonstituisani Studentski parlament Univerziteta u Beogradu jednoglasno dao podršku studentskim zahtevima. U petak 24. oktobra protest je dobio podršku Saveza studenata i veća studenata prodekana. Studenti univerziteta u Beogradu su jos jednom pokazali da im ne fali hrabrosti, inovativnosti, duhovitosti i solidarnosti. Kao što kolege sa fPna kažu: „dO POBEdE“.

18

tri karike ka uspešnoj turističkoj pri-vredi – studenti, privreda i univer-zitet, su počele da se spajaju. kon-ferencija održana u novosadskom

Master kongres Centru 26. i 27. septembra ove godine, prvi je korak na putu podizanja srpske turističke privrede na mesto koje za-služuje. Prvog, ceremonijalnog dana, pored pozdravnih govora predsedavajućih člano-va učesnici su imali vreme predodređeno za slobodnu interakciju, gde su studenti mogli pre početka zvaničnih predavanja da čuju poneki dobar savet ili iskustvo profesora sa univerziteta širom evrope, predstavnika tu-rističkih organizacija i iskusnih menadžera turističkih preduzeća. Drugi dan konferencije poklopio se sa Svet-skim danom turizma, što je po mišljenju svih bila savršena simbolika i način da se ovaj dan obeleži. I dok je u Beogradu deljen Turistički cvet najuspešnijim turističkim radicima i organizacijama, u Novom Sadu

su mladi talenti upijali znanje prekaljenih profesionalaca. oko 20 predavača, veoma dinamična predavanja na različite teme važne za turizma, iskustva studenata sa pos-tdiplomskih studija i rada u inostranstvu i mnogo pozitivne energije ulilo je svim učesnicima entuzijazam i volju da zajedno grade i unapređuju turizam u Srbiji.oduševljeni idejom, entuzijazmom, profe-sionalnošću i srčanosti svih učesnika, zamo-lili smo profesora dr Bojana Zečevića, pre-davača na predmetima ekonomika turizma i marketing u turizmu na osnovnim studija-ma i šefa programa marketing u turizmu na postdiplomskim studijama, da širu javnost uputi u detalje eIAT platforme.

studenti koji po završetku fakulteta kreću u traženje posla obično nailaze na nerazumevanje poslodavaca. oči-gledno je da i jedna idruga strana imaju nerealnu predstavu o onoj drugoj. Da li je ideja eiaT-a potekla odatle? Ideja o eIAT-u kao platformi je nastala na Svetskom sajmu turizma (WTM) 2007 u londonu kada smo kolega Milan ćulić i ja razgovarali o načinu unapređenja turiz-ma u Srbiji, pre svega u domenu razvoja mladih kroz čvršće povezivanje industrije i obrazovanja. Samom nazivu eIAT (edu-cation and Industry Advancing Toget-her) kumovao je Profesor rob Davidson sa Univerziteta vestminster u londonu. očigledno je da postoji puno propusta u industriji kod nas, ali s obzirom da mora-mo da krenemo od neke tačke shvatili smo

da je problem ljudskih resursa najbitniji sa jedne strane, a sa druge strane činjenica je da i dalje veliki broj mladih ljudi napušta zemlju. kako podići konkurentnost turi-stičkih proizvoda Srbije? kako zadržati mlade ljude da ne idu iz zemlje? kako početi da menjamo imidž Srbije u svetu? education and Industry Advancing Toge-ther daje odgovor na postavljena pitanja na taj način što platforma predstavlja mo-del gde stvarate najbolje. Mnogi pitaju:

dobro kako najbolje, šta je kriterijum, ko donosi odluke? Mi smo rekli da će za nas najbolje studente predstavljati mladi ljudi koji žele da rade na sebi, koji žele da se i dalje usavršavaju. Tog dana na WTM-u smo odlučili da pozovemo sve velike igrače iz industri-je turizma i hotelijerstva u Srbiji kao i da poziv uputimo svim fakultetima i visokim

Prva EIaT – Education and Industry advancing Together konferencija u novom Sadu okupila je studente, profesore i predstavnike turističke privrede. U nepuna dva dana studenti sa fakulteta i viših škola u Srbiji koje se bave izgradnjom budućih turističkih profesionalaca imali su priliku da čuju, upoznaju se i razgovaraju sa iskusnim profesionalcima. Po njenom okončanju razmenili smo utiske sa profesorom Bojanom Zečevićem, pokretačem platforme.

Srpsko obrazovanje i turistička industrija napreduju zajedno

EiAt KOnfErEnCIja Za BUdUĆnOST

fAkULtEt

“ShIny EyES”

Kako podići konkurentnost turističkih proizvoda Srbije? Kako zadržati mlade ljude da ne idu iz zemlje? Kako početi da menjamo imidž Srbije u svetu? Education and Industry advancing Together daje odgovor na taj način što platforma predstavlja model gde stvarate najbolje. U velikoj Britaniji postoji termin “shiny eyes”, tako i mi kažemo da nakon razgovora možemo da prepoznamo mlade ljude koji imaju želju za dokazivanjem.

19

EkonoMiJA

strukovnim školama koje obrazuju mla-de za za ovu oblast, da zajedno počnemo da stvaramo platformu najboljih mladih kadrova. Naša ideja je da im na taj način pokažemo da je industrija spremna da naj-boljima da šansu i da će u Srbiji uvek po-stojati prostor za njih da ostanu u zemlji. Uključivanjem najboljih mladih ljudi u industriju zasigurno je da će svi turistički proizvodi dobiti na konkurentnosti.

Da li je eiaT zapadni recept razvoja kvalitetnog turističkog kadra ili jedno-stavna potreba naše turističko-indu-strijske situacije?Tvorci ovog modela smo mi i kao takvog ga nismo prepisali ni sa jednog tržišta. Narav-no da u razvijenim zemljama postoje mo-deli po kojima se susreću na jednom mestu industrija i obrazovanje, ali s obzirom da su te zemlje na drugačiji način razvijene i da se ne susreću sa izazovima sa kojima se Srbija susreće, mi smo ipak napravili platformu koja u budućnosti može da bude održiva i da, kao takva, pored osnovne ideje ima za-datak da promoviše Srbiju na međunarod-noj sceni. Prema tvrdnjama i stranih preda-vača na ovogodišnjoj konferenciji, nema ovakvog događaja u svetu. Treba imati u vidu da je naša namera da ovo postane do-gađaj regionalnog karaktera.eIAT nije konferencija radi konferencije. To je mesto gde se susreću poslodavci i bu-dući zaposleni iz redova najbojih studena-ta, to je mesto gde studenti mogu da čuju iskustva iz inostranstva, to je mesto gde se susreću industrija i visoko obrazovanje u nastojanju da razviju i/ili unaprede posto-jeće programe shodno potrebama sekto-ra i međunarodnoj praksi i trendovima. eIAT je potreban jer su rešenja koja nudi kroz uspostavljanje cross training progra-ma u stanju da u relativno kratkim roko-vima stvore prostor za zadovoljstvo i stu-denata, i njihovih akademskih institucija i privrede, rešavajući dva krupna problema: nespremnost studenata da, zbog neobu-čenosti, nakon završetka fakulteta odmah preuzmu odgovarajuće poslove u predu-zećima turističke privrede, i neusmerenost studenata u profesionalnom razvoju zbog nepoznavanja sopstvenih snaga i slabosti. Model eIAT-a je takav da svim stranama koje su uključene u proces pruža jasnu sli-ku o mogućnostima studenata koji su deo cross training management programa, te ih na taj način postavlja na pozicije gde njihove snage daju najbolje rezultate.

Kako ste vi lično zadovoljni krajnjim ishodom konferencije? Kakvi su utisci predavača? Da li stigli da obradite an-kete ucesnika/studenata? Koji su nji-hovi zaključci posle konferencije?Svaki događaj mora da ima svoj “prinos na investicije” i kada to kažem mislim na sve delegate, predavače, organizatore i ljude koji su ukazali poverenje Centru za istraži-vanja i studije turizma da organizuje i bude pionir jedne ideje preko potrebne indu-striji turizma ne samo Srbije već i regiona. Upitnici su popunjeni i naš utisak je da je je eIAT dobro prihvaćen među svim uče-snicima, i studentima i predstavnicima turi-stičke i hotelske privrede. Gledajući široku sliku, uspeli smo da napravimo veliki korak i što je najvažnije, inspirišemo sve naše cilj-ne grupe i damo im novu temu za razgovor. Za narednu konferenciju nas čeka još više posla i pripreme su već u toku.Svi predavači, koji su na našu radost puno pomogli ovom inauguracinom projektu i bili deo eIAT-a, su pre svega predložili modele njihovog uključivanja i podrške, saradnju njihovih fakulteta, strukovnih udruženja ili igrača iz privrede.

Gde vidite ulogu beogradskog eko-nomskog fakulteta u čitavoj platformi?

ekonomski fakultet je od samog početka podržao ovu ideju odigravši značajnu ulo-gu partnera projekta i očekujem još veće uključivanje u dalje korake Centra za istra-živanja i studije turizma. Studenti eko-nomskog fakulteta su veoma kvalitetan potencijal i iz tog razloga smatram da veza mora biti veoma jaka kako bismo uvek mogli da računamo upravo na tu snagu.

Koji su sledeći koraci? Da li postoje neki konkretni planovi koji će se reali-zovati pre naredne konferencije? Naredna konferencija je već zakazana za septembar 2009 i planiranim key note predavačima je već otišao prvi poziv i obaveštenje o aktivnostima planiranim za sledeću godinu. Svakako pre konferencije Centar za istraživanja i studije turizma će pokrenuti preko potreban model Cross training management programa koji će studentima omogućiti da imaju dodir sa industrijom na sasvim drugi način nego do sada. Naime, po ovom modelu studen-ti će biti izloženi radu u svim departmani-ma i sekcijama neke institucije javnog ili privatnog sektora u turizmu i na taj način se najbolje upoznati sa tehnologijom i or-ganizacijom rada, ali i sa svojim mogućno-stima i željama u okviru industrije.

Kako studenti mogu da se uključe u pri-ču o eiaT-u pre naredne konferencije?Svakako na način da postanu deo cross tra-ining management programa, čiji je drugi korak praksa na međunarodnom tržištu uz obavezu vraćanja u Srbiju i nastavak karijere u industriji ovde. Studente vidimo kao am-basadore eIAT-a, ali ne samo na način da hvale ovu ideju i cilj već da svojim komen-tarima i kritikama doprinesu razvoju što boljeg modela koji će svim stranama doneti preko potrebnu korist, a Srbiji kao destinaci-ji na neki način preko potrebnu afirmaciju.

Milica BoŽANiĆ

MEsto sUsrEtA

EIaT nije konferencija radi konferencije. To je mesto gde se susreću poslodavci i budući zaposleni iz redova najbojih studenata, mesto gde se susreću industrija i visoko obrazovanje u nastojanju da razviju i/ili unaprede postojeće programe shodno potrebama sektora i međunarodnoj praksi i trendovima. Prema tvrdnjama i stranih predavača na ovogodišnjoj konferenciji, nema ovakvog događaja u svetu.

20

EkonoMiJA

vlada Srbije je nedavno donela odluku o povećanju cene gasa koji se isporučuje domaćinstvima, a od januara 2009. godine najavljeno je i stoprocentno poskuplenje telefoniranja.

Talas sprovedenih i najavljenih poskupljenja kao značajan udarac na porodični budžet

nA CEnU gAsA

gAs

21

EkonoMiJA

vlada Srbije je posle dogovora Ministarstva za energetiku i ru-darstvo sa preduzećem „Srbija-gas” odobrila porast cene gasa

za čitavih 60 odsto. ova odluka stupila je na snagu 15. oktobra tekuće godine.

„SrBIjagaS” KaO jEdan Od najvEĆIh PrOIZvOđača

„Srbijagas” je preduzeće koje je osnova-no 1. oktobra 2005. godine, sa sedištem u Novom Sadu. ono gasom snabdeva oko 600 industrijskih preduzeća Srbije, kao i 60.000 domaćinstava. od ukupne proizvodnje gasa „Srbijagasa” indus-trija kupuje 60 odsto, toplane 20 ods-to, dok preostalih 20 odsto otpada na domaćinstva.Pre ovog poskupljenja cena gasa koji se prodaje toplanama iznosila je 26,96 di-nara (sa PDv-om), dok je cena gasa koji se doprema domaćinstvima bila 22,97 dinara po kubnom metru (sa PDv-om 27,10 dinara).„Srbijagas” se vladi Srbije obratio sa zahtevom za poskupljenje u iznosu od 50 odsto (precizno 47,67 odsto), što bi cenu gasa za toplane trebalo da podigne na 35, a za domaćinstva na 37 dinara po kubnom metru (tačnije na 31,41 dinar bez PDv-a).„Srbijagas” je ovaj zahet obrazložio činjenicom da je cena gasa visoko za-visna od devetomesečnog proseka cene ruske nafte na svetskom tržištu, kursa dolara, kao i od cene transporta kroz Mađarsku.Saša Ilić, direktor „Srbijagasa”, kaže da je ovo poskupljenje pre svega posledica porasta cena energenata na svetskom tržištu, a potom i druga dva navedena faktora. Naime, u periodu u kom je cena gasa iznosila 22,97 dinara po me-tru kubnom cena uvoza gasa iz rusije iznosila je 360 dolara na 1.000 kubika, dok sada ona iznosi čak 530 dolara. Takođe, Ilić navodi da je domaća cena gasa poslednji put značajno korigovana u maju 2007.

“USTUPaK” vLadE

S obzirom na činjenicu da će ovak-vo poskupljenje biti značajan uda-rac na i ovako tanak džep domaćih

građana, vlada je donela odluku ko-jom omogućava da se računi za gas plaćaju u dve rate. Tačnije, 70 odsto računa građani će plaćati odmah (tj. 23,80 dinara po kubnom metru), dok će ostatak (10,21 dinar) plaćati šest meseci kasnije. To zapravo znači da će drugi deo računa za oktobar građani plaćati u maju, dok će npr. drugi deo računa za novembar plaćati u junu 2009. godine.Takođe, vlada Srbije se potru-dila da smanji kako atak na budžet domaćinstava tako i inflatorni pritisak na našu privredu, tako što je dogovori-la sa direktorom „Telekoma” Brankom radujkom da stopostotno povećanje cene telefonskog impulsa počne da se naplaćuje tek od početka 2009. od-mah je došlo jedino do porasta cene pretplate, koja je i tako ostala najniža u regionu.ovakvim postucima vlada želi i da sukcesivnim povećavanjem cene ne utiče znatno na projektovanu inflaciju. Takođe, vlada se povodom prigovo-ra na ova brojna poskupljenja brani činjenicom da je ona manjinski vlasnik u „Telekomu” i da ne može da utiče na odluke njegovog menadžmenta.

POSLEdICE I rEaKCIjE

kao i većina odluka vlade, i ova je izazvala žestoke reakcije u javnosti, ali i brojne sukobe i polemisanja u Skupštini.osim udara na standard građana Srbije, ova odluka će smanjiti i efi-kasnost poslovanja domaćih to-plana. Sa ovako visokom cenom gasa toplane će znato povećati svoje troškove poslovanja. S obzirom na činjenicu da po zakonu one imaju pravo da povećavaju svoju cenu samo jednom u šest meseci, a one su to ove godine već učinile, i to pre oktobar-skog poskupljenja gasa, neće imati mogućnost da gubitak nadoknade na taj način.Ipak, jedino što nam, kao i uvek, preo-staje jeste da ovo poskupljenje prihva-timo i da se nadamo da vlada neće još jedanput doneti odluku koja će dodati gas na inflaciju i na porast troškova života.

Maja RADAK

čInjEnICE

Cena gasa koji se dostavlja domaćinstvina u Srbiji popela se od 15. oktobra sa 21,27 dinara na 31,41 dinar bez Pdv-a.

U Srbiji postoji 37 preduzeća koja proizvode gas, od kojih se 25 nalazi u vojvodini. Oko jedne polovine ovih preduzeća je u društvenoj svojini (mada ovaj tip svojine kod nas zakonom više ne postoji) i ona na tržištu uglavnom imaju monopol. Zato stručnjaci smatraju da ovaj sektor konačno treba da se restruktuira i potom prepusti tržišnim zakonitostima.

22

EkonoMiJA Svetska finansijska kriza – kako i zašto?

“TOO BIg TO faIL”… yEah rIghT!

Ova se “krilatica” široko koristila u želji da se opiše snaga i prividna besmrtnost američkih finansijskih korporacija. međutim, sudbina često pokazuje ironiju i čudan smisao za humor, pa su najveći zagovornici

liberalizma doživeli da se nevidljiva ruka tržišta okrene protiv njih samih, zahtevajući stotine milijardi dolara za spas finansijskog sektora, ali i svetske ekonomije u celini.

23

finAnsiJskE krizE

otkako postoje berze i složeni finansijs-ki sistemi, javljale su se i finansijske krize. Nekada su one obuhvatale delove sveta, a nekada, kao na primer 1929-1930. go-dine, gotovo čitavu planetu. Najopštije rečeno, finansijske krize predstavljaju kontinuirani proces opšteg pada tržišnih cena hartija od vrednosti na određenom tržištu. I shodno tome, najčešće su samo odraz privredne krize. Ipak, finansi-jske krize mogu prethoditi privrednim i biti njihov uzrok. Prethodno pome-nuta privredna kriza 1929-1930. godine tipičan je primer krize nastale usled ber-zanskog kraha i pada tržišne cene gotovo svih hartija od vrednosti.ovde se na završava problematika nas-tanka i razvitka krize jer se ona, poput pantljičare, sastoji od niza elemenata koji se jedan na drugi nadovezuju, čineći gotovo nemogućim utvrđivanje njenog početka i njenog kraj.U slučaju krize, pad cena na finansijs-kom tržištu uslovljen je, razume se, pa-dom tražnje za hartijama od vrednosti. razlog ovome leži u činjenici da inves-titori ne mogu ili jednostavno ne žele da svoj novac ulože u određenu hartiju. Bilo da je problem u nepoverenju ili ne-postojanju slobodnih finansijskih sred-stava, epilog je isti – cene padaju. kada se ovaj proces odvija na opštem nivou, razumljivo dolazi da panične spirale rasprodaje, u kojoj investitori žele da što pre izađu iz svojih pozicija kako bi sačuvali uloženo. ovaj proces prenosi se dalje na privredu i kompanije čije se hartije kotiraju na berzama, pa tako one gube mogućnost daljeg finansiran-ja i prinuđene su na, u najmanju ruku, usporavanje rasta, ali češće na sman-jenje obima proizvodnje. A kako je, nažalost, uvek najlakše rešiti se radnika ili, u blažem slučaju, smanjiti im plate, ionako oskudna tražnja za proizvodima dodatno se smanjuje, dovodeći privre-du do recesije – perioda osetno sman-jenog obima proizvodnje i trgovine, uz značajno povećanje nezaposlenosti.

KrahOvI KrOZ ISTOrIjU

jedna od prvih finansijskih kriza dat-ira još s početka XvIII veka, a naz-vana je južnomorski mehur (South

Sea Bubble), po engleskoj „kompaniji južnih mora” (South Sea Company). Spomenuta kompanija osnovana je 1711. godine, a osnivačke hartije od vrednosti podeljene su poveriocima koji su kreditirali englesku u neko-liko prethodnih ratova. kompanija je dobila monopol nad trgovinom sa kolonijama na južnoj hemisferi, pa se, logično, očekivalo da će kompanija po-slovati veoma uspešno, donoseći vlas-nicima enormne zarade. Ipak, ona se od početka mučila, ostvarujući velike gu-bitke koji su skrivani od javnosti, a koji su bili pokrivani stalnim novim emisi-jama hartija za kojima je uvek vladala ogromna tražnja. Mehur je godinama rastao, ali je devet godina kasnije ja-vnost saznala za neuspeh „kompanije južnih mora” i cene su krenule vrtogla-vo da padaju. Tako je nastao prvi ber-zanski krah u istoriji, a poverenje u ce-lokupan finansijski sistem i berzu bilo je opasno, i s razlogom, poljuljano. Da ironija bude veća, među retkima koji su se u ovom slučaju obogatili bili su, gle čuda, engleski premijer i princ od velsa, prestolonaslednik engleske krune.U novijoj istoriji svakako je najpoznati-ji već više puta spominjan berzanski krah sa kraja 20-ih i početka 30-ih go-dina prošlog veka. Tokom 20-ih go-dina, pre svega na Njujorškoj berzi, ali i na drugim berzama u Americi, cene akcija i drugih hartija rasle su veoma brzo. vladalo je veliko interesovanje za ulaganja u njih, a veći deo ulaganja bio je na kredit, odnosno, investitor je plaćao samo deo cene određene hartije (npr. od 10 do 15 odsto), dok bi ostatak platio kasnije. S obzirom na trend rasta cena gotovo svih akcija, očekivalo se da će o roku dospeća svi biti u stanju da plate ostatak cene kupljenih akcija, pošto će u tom trenutku moći da ih prodaju, ostvarujući kapitalnu dobit. Uzimajući kredit od brokera ili banke za plaćanje ostatka cene akcija, inves-titor je kao garanciju zalagao kupljene akcije. Ukoliko bi cene akcija porasle, on bi ih prodavao i plaćao banci kredit sa kamatom, a ukoliko bi došlo do pada cena, invesitor bi odustajao od kupo-vine, ostavljajući akcije banci da njiho-vom prodajom namiri dug. ove spe-kulacije dovele su do strahovitog rasta cena akcija, daleko iznad njihove realne vrednosti, što je dovelo do pravog spe-

kulativnog berzanskog buma. kada se shvatilo da rast akcija nema veze sa realnim ekonomskim performansama kompanija, već da je sve stvar speku-lacija, dogodilo se ono što se danas na-ziva „crnim oktobrom”. oktobra 1929. godine gotovo svi učesnici na finansijs-kom tržištu bili su u velikim gubicima, uključujući i profesionalne investitore i stručnjake. kada je 1933. godine kriza okončana, cene su izgubile oko 85 odsto svoje vrednosti u odnosu na 1929. ovaj krah naterao je američkog predsednika ruzvelta da inicira donošenje bro-jnih zakona u cilju sprečavanja sličnih dešavanja, a koji i danas važe. „Crni ok-tobar” bio je inicijalna kapisla za veliku depresiju, koja je u narednoj deceniji trajala u SAD, ali pogađajući i većinu

EkonoMiJA

„LEman BradErS”, „aIg“ ...

Uz „Leman braders”, neslavno su prošle i mnoge druge finansijske kompanije i

institucije – „Ber šterns” (Bear Stearns), aIg, korporacije fhLmC i fnma, narodski i od milja nazvane „fredi mek” (freddie

mac) i „fani mej” (fannie mae).aIg, (american International group),

vodeća američka osiguravajuća kompanija, u nekoliko navrata od

federalnih rezervi dobila je više od 120 milijardi dolara kredita kako bi prebrodila nelikvidnost. na osnovu

uslova po kojima je država preko federalnih rezervi pozajmila novac aIg-u reklo bi se da je taj akt gotovo

identičan nacionalizaciji. Ipak, rukovodstvo kompanije nije se mnogo potreslo, pa su mediji zabeležili da su

rukovodeći menadžeri potrošili gotovo pola miliona dolara na raskošnom

putovanju u Kaliforniju. čašćenje je uključivalo i bankete, termine za golf, saune i slične hedonističke tretmane. Ovo se sve dešavalo u trenucima kada je država, na teret građana, odobravala

milijarde za pokriće gubitaka kompanije. do kraja oktobra aIg je

potrošio od 90 od 123 milijarde, koliko je ukupno fEd odobrio.

„Ber šterns”je bila jedna od najvećih investicionih banaka i brokerskih

kuća na svetu. U martu 2008. godine fEd odlučuje da pozajmi kompaniji

gotovo 30 milijardi dolara, ali se u priču ubacuje jP „morgan čejs” (jP morgan Chase), koji otkupljuje „Ber šterns” za dva dolara po akciji, koje su početkom

2007. godine vredele oko 170 dolara.

24

drugih zemalja širom sveta.

hIPOTEKarna KrIZa

Nešto slično počelo je da se događa u Americi tokom prethodne godine. „Monopollist” je tada pisao o krizi hipotekarnog tržišta, ali malo ko je mogao da pretpostavi da će ona dovesti do situacije čiji smo svedoci posledn-jih meseci. reklo bi se da koren prob-lema leži u samoj suštini američkog potrošačkog društva, ali i u konstant-noj borbi za profitom američkih finan-sijskih korporacija.Život na kredit, odnosno olako zaduživanje građana SAD, ali i osetno

spušteni kriterijumi za dodelu kredita građanima za kupovinu nekretnina, doveli su do osetnog i ubrzanog rasta cena nekretnina na američkom tržištu. ovo vremenom, naravno, dovodi do spekulativnih radnji u kojima po-jedinci, ali i organizacije, pokušavaju da se obogate na enormnom porastu cena nekretnina, uzrokovanih konstat-nim rastom tražnje. I korak po korak, stvarao se mehur, sličan onom od pre 80 godina, ali i onom od pre 300.Potom na scenu stupaju moćni i naiz-gled neuništivi finansijski džinovi, perjanice američkog kapitalizma. Pretvarajući nekvalitetne hipotekarne kredite u hartije od vrednosti, koje su ponudili tržištu, ugrozili su stabil-nost celokupnog finansijskog sistema.

Diskutabilna potraživanja po osnovu hipotekarnih kredita tako se prenose i na druge učesnike finasijskog sistema, ne samo Amerike, već i ostalih država. Tokom 2006. godine dolazi do pucanja mehura cena nekretnina, što dovodi do njihovog naglog pada i dužnici napras-no dolaze u situaciju da duguju više nego što im imovina realno vredi.

vrzino koLo

Tipično za finansijske krize, stvari se lančano odvijaju, povlačeći za sobom čitav niz učesnika finansijskog tržišta. ono što se na Zapadu zove domino-efekat, a u našem narodu vrzino kolo,

zahvatilo je investicione banke, ali i investicione i penzione fondove i druge učesnike, koji su se suočili sa oz-biljnim ugrožavanjem svoje likvidnosti. Ugrožena likvidnost celokupnog finan-sijskog sistema dovela je do pada pover-enja u hartije od vrednosti, stvarajući paniku i kulminaciju finansijske krize čiji smo danas savremenici.Nemogućnost naplate potraživanja i opšta kriza likvidnosti dovela je do bankrota nekih od najvećih svetskih igrača na finansijskom tržištu. Tako je bankrot „leman bradersa” (lehman Brothers), jedne od najvećih finan-sijskih grupacija u Americi, najveći bankrot u američkoj istoriji. ova kom-panija je do bankrota u septembru imala prihode od blizu sedam milijardi

dolara! Pa kako je onda moguće da je bankrotirala? odgovor leži u spome-nutom vrzinom kolu karakterističnom za finansijske krize, gde nelikvidnost i krah jednog učesnika u lancu povlači za sobom i brojne druge. Tako se i „le-man braders” obreo u situaciji da ne može da isplati milijarde dolara do-spelih potraživanja i jedino što je preo-stalo bilo je da se pred sudom pokrene postupak likvidacije.Uz „leman braders”, neslavno su prošle i mnoge druge finansijske kompanije i institucije, pa je američka vlada odlučila da upumpa 700 milijardi dolara u američki finansijski sistem. Plan ne pro-lazi u prvi mah jer ga kongres odbija, iz

čisto političkih razloga. kongresmeni jednostavno nisu bili radi da preuzmu odgovornost i pretrpe političku štetu usled poreskog opterećenja građana, a sve zbog loših odluka čelnika finan-sijskih korporacija. Podsetimo, Bušov plan „težak” je 700 milijardi, što pred-stavlja oko 5 odsto američkog GDP-a, što je i za najjaču svetsku ekonomiju ogroman iznos. Dakle, trebalo je doneti odluku da građani iz svojih džepova obezbede sredstva da bi se zakrpio raspuknuti mehur spekulativnih rad-nji na američkim kreditnim tržištima, dok bi spekulanti iz finansijskih korpo-racija prošli nekažnjeno. Ipak, kongres iz drugog pokušaja usvaja spasonosni plan. hiljadama zaposlenih u finasijs-kom sektoru, milionima Amerikanaca

EkonoMiJA

25

EkonoMiJA

čije ušteđevine od njega zavise, ali i sto-tinama miliona ljudi širom sveta, pada kamen sa srca. Čini se da najjači udar biva premošćen i u mnogome ublažen najvećom finansijskom državnom in-tervencijom u zemlji predvodnici liber-alnog kapitalizma.

svEt i Mi

Potez američkog predsednika Buša i njegove vladajuće, reklo bi se elite, ali nazovimo ih ipak samo vrhuška, sledile su i druge zemlje sveta. Najviše se istak-la velika Britanija, koja se odlučuje na 500 milijardi funti sredstava namenjen-ih oporavku finansijskog sektora. Mili-jarde evra izdvajaju se i u Nemačkoj, Španiji, Mađarskoj… A čini se da je najgore prošao Island, čije su banke imale dugove šest puta veće od island-skog GDP-a. ova država našla se oči u oči sa bankrotom, i još pokušava da pronađe zajam na četiri milijarde dolara za sanaciju svog finansijskog sistema.Što se Srbije tiče, čini se da će nas fi-nansijska kriza u smislu nelikvidnosti bankarskog sistema zaobići. Prema uveravanjima guvernera jelašića, premi-jera Cvetkovića, ali i direktora banaka i stručnjaka, srpski bankarski sistem suštinski je drugačiji od onog u Amer-ici i naše banke nisu imale mogućnost da sredstva ulažu u sporne hartije od vrednosti američkog hipotekarnog tržišta, pa tako ni da dođu u situaciju da postanu deo vrzinog kola. Takođe, restriktivnom politikom Narodne ban-ke Srbije onemogućeno je preveliko i kritično zaduživanje građana, pa se os-novni elementi ekonomske krize kod nas neće osetiti.Ipak, opšta svetska nelikvidnost, odnos-no odsustvo slobodnih finansijskih sred-stava dovešće do otežanog priliva stra-nih direktnih investiticija. ovaj proces je ionako suviše spor za naše potrebe, a realno je očekivati da će se on dodatno usporiti. kako će se naša ekonomija, za koju se procenjuje da joj treba od tri do pet milijardi investicija godišnje, izbori-ti sa ovim problemom ostaje da se vidi. efekti se već osećaju – dinar iz dana u dan slabi, usled manjka evra na tržištu, a Narodna banka trošeći desetine milona evra iz deviznih rezervi pokušava da, koliko-toliko, uspori i ublaži ovaj pro-

ces. Beogradska berza mesecima je već u nok daunu, pa ne bi bilo pošteno i za to okriviti svetsku krizu. Nema izgleda da će se indeksi, koji se vuku po dnu taloga onoga što se naziva srpsko tržište kapitala, sa njega podići u skorije vreme. razlog koji se u stručnoj javnosti ističe leži u lošoj zakonskoj regulativi, kao i u brojnim administrativnim preprekama i nepogodnostima sa kojima se investito-ri susreću. Stoga oni biraju neka povo-ljnija tržišta. Nezapamćeno nizak nivo cena akcija sa sobom je na dno povu-kao i investicione fondove. Finansijska institucija koja se kod nas tek pojavila i „primila” nije uspela da zadrži mnogo od onih investitora koji su prepoznali njen kvalitet i njene objektivne pred-nosti.ono što ipak najdirektnije može da po-godi naše građane jeste skok cena kred-ita. kako je većina kreditnih aranžmana u Srbiji vezana za visinu eUrIBor-a (kamatnu stopu na međubankarskom tržištu evropske unije), njegovim po-rastom, što je neminovnost, doći će i do porasta cena kredita kod nas.

I KUd Sad?

A ko to zna?! Svetski lideri, eksperti, rukovodioci finansijskih korporacija svakodnevno se spore dokle će ova kriza ići i koliko će duboko zagrebati svetsku ekonomiju. Prema mišljenju većine, ona je najveća kriza od ve-like depresije s početka 30-ih godina prošlog veka, a prema mišljenju onih najpesimističnijih, čak i veća od nje.Finansijska kriza, kao što smo već na početku rekli, može dovesti do ozbiljne ekonomske krize i recesije. Iz mnogih zemalja, pa i naše, dolaze, gotovo sva-kodnevno, vesti o otpuštanju radnika, smanjenju proizvodnje, ograničavanja potrošnje... Nisu li to osnovni elementi recesije? Nažalost, jesu.jedina nedoumica leži u pitanju kako to da kriza nije na vreme mogla da bude sprečena ili bar značajno ublažena. kriza hipotekarnog tržišta traje već nekoliko godina, pri čemu je mehur cena nekretnina rastao, da bi pukao još 2006. godine. Ideja o slobodnoj ruci tržišta koja će sve dovesti u red ozbilj-no je dovedena u pitanje, a to najbolje mogu da potvrde oni koji su ostali bez

posla, ušteđevina ili im je ugrožen krov nad glavom, usled nemogućnosti ot-plate kredita za stan ili kuću.Da li je slučajnost ili ipak ne, ali celok-

upna kriza traje tokom dva mandata odlazećeg predsednika Buša. Mogu li se on i njegova, rekli smo, vrhuška okriviti i za ovu krizu? Da li su krivi jedan čovek i njegova vlada ili američki potrošački mentalitet? Ili spekulativna priroda američkih kapitalista i korporacija? Ili, možda pak, ta famozna nevidljiva ruka koja i nije tako savršena?Sva su ova pitanja na koja i mnogo pa-metniji ljudi nemaju odgovor, pa jedino vreme može dati odgovor na njih. Nama ostaje da samo sedimo i čekamo nared-nu godinu, jer će ona što se krize tiče, prema mnogima, za nas biti najpogub-nija. Zasad uživajmo u tome što nismo deo razvijenog sveta. Ironično, zar ne?

Nikola ĆiRKoviĆ

„fanI mEj” I „frEdI mEK”

„fani mej” i „fredi mek” su zasebna priča. reč je o dve korporacije

predugačkih naziva – „federal national mortgage association” ili skraćeno fnma, odnosno „fani mej” i „federal home Loan mortgage Corporation”, fhLmC, to jest, „fredi mek”. U veoma složenom i komplikovanom sistemu američkog finasijskog sektora ove

dve kompanije najlakše se mogu okarakterisati kao posrednici, odnosno

oni koji su pretvarali hipotekarne kredite građana u utržive hartije od

vrednosti. Kompanije su otkupljivale kredite od banaka, emitujući hartije od

vrednosti na bazi tih kredita. Ovim su potezom banke dobijale novac za dalji proces kreditiranja, finansijsko tržište nove hartije od vrednosti, a američka

tržišta nekretnina i hipotekarnih kredita fleksibilnost i likvidnost. Kada je kriza hipotekarnog tržišta otpočela 2007. godine, „fredi mek” i „fani mej” našli su se u nebranom grožđu. Cene akcija padaju za 90 odsto, a opstanak

kompanija biva doveden u pitanje. Konačno, američka vlada u septembru

2008. odlučuje da nacionalizuje ove dve kompanije, koje su do tog trenutka posedovale ili garantovale za polovinu

vrednosti američkog hipoptekarnog tržišta, vrednog 12 biliona dolara.

26

EkonoMiJA

određene grupe potrošačkog društva, naročito mlađeg sta-rosnog doba, sada provode znatno više vremena na pome-

nutim sajtovima i mrežama i koriste prvenstveno njih kao sredstvo ko-munikacije. Dovoljan je samo primer chata na sajtu Facebook koji jedva da funkcioniše, ali je ipak napravio to-liki proboj da je smanjio korišćenje nekih veoma popularnih i funkcio-nalnih mesendžera, kao što je npr. MSN. Ipak, ne samo da potrošači više on-line vremena provode na socijal-nim mrežama, već su dotične doveli i do povećanja vremena koje jedan prosečni Zemljanin uopšte provodi on-line. Isti ti konzumenti, pak, iz-gleda da sve manje vremena provode u svom elektronskom sandučetu i sve manje pažnje posvećuju porukama

koje tamo nalaze. ova “smena” pažnje dovela je do pitanja da li je e-mail završio svoju karijeru kao glavno sred-stvo e-marketinga.

BITI IL’ nE BITI

Dok su neki stručnjaci mišljenja da su takve ocene preuranjene, drugi tvrde da “smena” pažnje nije prisutna samo kod mlađih, već kod širokog segmenta potrošača. Tržišna istraživanja koje je sprovela američka firma “jupiter re-search” pokazuju da skoro 25 odsto korisnika e-maila (a njegovi korisnici čine skoro 100 odsto korisnika inter-neta) koristi i socijalne mreže za per-sonalnu komunikaciju. oko 53 odsto ispitanika starosti između 18 i 24 go-dine koristi socijalne mreže, a 42 odsto onih između 25 i 34 godine starosti iz-

javilo je da koristi pomenute sajtove za komunikaciju umesto e-maila. razlog koji je najčešće naveden kao odgovor jeste – previše irelevantnih poruka u elektronskom sandučetu. Da li to znači da je e-mail, tj. da suoni koji ga aktivno koriste u marketinške svrhe sami sebi došli glave? Nije sigurno.ono što je sigurno jeste da se ne smeju ignorisati socijalne mreže koje brzinom svetlosti postaju vodeći multimediji e-marketinga. Ne samo da su takvi sajtovi odlična mesta za podelu informacija (a znamo šta znači “kvalitetna” informaci-ja u današnjem društvu), već su pravi potrošački prospekt – prečica do poz-nanika, familija, prijatelja, rođaka i svih mogućih kontakata jednog potrošača. Upitajte se samo – koliko puta ste npr. na “Facebooku” prosledili neki film ili vest svim svojim kontaktima ni ne

Sudbina elektronske pošte pred izazovima sajber sveta

E-maIL, Kraj jEdnE ErE

E-marKETInga?U prethodnih nekoliko godina, ekstremni proboj socijalnih internet mreža kao što su “facebook”,

“mySpace”, “LinkedIn” potpuno je transformisao način interakcije klasičnog potrošača na internetu.

27

EkonoMiJA

pogledavši je pritom malo detaljnije? Međutim, svaka informacija koju čovek primi biva procesuirana, bez obzira na vrstu, način, količinu ili intenzitet inter-akcije sa njom. S obzirom na to da je prezasićenost e-mailom došla do te granice da je počeo bivati ignorisan, a da pola do-brog marketinga i advertajzinga leži u autentičnosti, potpuno je jasno koliki

kapacitet nosi jedna socijalna mreža sa milionima korisnika. Takođe, mno-gobrojni detalji koji omogućuju pro-filisanje na takvim sajtovima pružaju mogućnost veoma precizne i konkretne diferencijacije i pristupa različitim potrošačkim segmentima. I ne samo potrošačkim – učestala praksa postaje i provera profila potencijalnih karijerista u hr odeljenjima firmi koje primaju nove zaposlene. U slučaju aplikacije za posao, sada potencijalni poslodavac može sebi da priušti uvid u privatni profil potencijalnog radnika, a ne samo parče papira, sličicu i razgovor. Možda zvuči ekstremno, ali mišljenje da takva informacija može biti čak i presudna pri poslovnoj aplikaciji ne može biti potpuno nadglasano. Da se vratimo elektronskoj pošti. Da li je “kralj spama” mrtav? Ne. Nije čak ni na samrti. Štaviše, prema mišljenju nekih stručnjaka e-mail ima sasvim svetlu budućnost i ostaje primarni razlog konekcije na internet za većinu koris-nika. I više od toga, za mnoge potrošače on i dalje predstavlja primarni način socijalne interakcije na internetu. So-cijalne mreže pružaju podstrek nekim novim mogućnostima, sigurno, ali se i one same u velikoj meri oslanjaju upra-vo na e-mail. konzumenti nisu odustali od njega – samo su odustali od lošeg, dosadnog, neklasifikovanog, irelevant-nog e-maila. I dok “mlazne” socijalne mreže počinju da predstavljaju odličnu

osnovu za forsiranje angažovanih, autentičnih, multimedijalnih inter-akcija sa potrošačima, e-mail postaje odredište najbitnije, istinski relevantne i vremenski i socijalno precizno dife-rencirane poruke – poruke bazirane na informaciji – pojma od kog nema rel-evantnijeg u modernom društvu. era “batch & blast” e-marketinga je gotova. Uz nove mogućnosti segment-acije i interakcije koje donose socijalne mreže, stari e-mail jednostavno više nije dovoljno dobar. To ga, pak, ne čini manje bitnim ili efikasnim. Naprotiv!

nfL PrImEr SEgmEnTaCIjE

jedna od najvećih prednosti elektronske pošte jeste mogućnost segmentacije. Iako ne može svakome poslati pro-filisanu poruku, kompanija može svoje potrošače da podeli u prilično precizne grupe, tj. segmente, a zatim da uputi dife-rencirane reklamne poruke koje će ticati određenu grupu mnogo uspešnije nego jedan uniformisani e-mail koji se šalje svim potrošačima. Preciznija segment-acija znači bolje marketinške rezultate. Da bi videli kako to funkcioniše, po-gledajmo primer iz SAD, najvećeg svetskog protagoniste e-marketinga. evo kako npr. NFl, profesionalna američka fudbalska liga, koristi ovo sredstvo kako bi doprla do miliona svo-jih fanova, tj. konzumenata. Primenite ovaj primer na koji god sport želite.Fan-baza NFl lige, tj. američkog fudbala broji više od 20 miliona registrovanih potrošača, plus ko zna koliko neregis-trovanih. jedina sličnost svima njima koja može biti uzeta u obzir jeste to što su svi oni – fudbalski fanovi. Čak ne ni fanovi jednog kluba ili tima, jer klubova je mnogo, a igra samo jedna. kao što smo rekli, jedna od većih prednosti e-maila jeste njegova sposobnost “ciljanja”. osnovna premisa marketinga jeste upu-titi pravi proizvod pravim potrošačima u pravo vreme. Tek onda na red dolazi pra-va cena. Dakle, NFl vrši segmentaciju konzumenata na osnovu njihovog per-sonalnog profila, koji uključuje, između ostalog, omiljeni tim, nacionalnost, mesto prebivanja, poreklo itd. Tako se dolazi do grupisanja na veliki broj dife-renciranih, pa je jedan e-mail u proseku poslat na svega 342.000 različitih adresa

umesto na više od 20 miliona. To ima dvostruki efekat – svaki e-mail dobija na svojoj težini i relevantnosti iz ugla potrošača, što utiče na njegovu krajnju odluku o proizvodu koji mu se nudi, ali i utiče na odluku potrošača koji bi, da mu e-mail nije toliko “blizak”, odja-vio svoje ime sa liste ili, drugim rečima, prestao da bude konzument. Dakle, tim marketinškim potezom ubrzavaju se od-luke nekih potrošača, a nekih menjaju, ali obe idu na ruku proizvodu. Dalje, NFl vrši segmentaciju marketinških poruka poslatih elektronskom poštom na osn-ovu skorašnjih događaja, bilo prošlih ili budućih (vremenska distanca) – npr. “da li biste želeli da imate uspomenu na taj i taj događaj”, ili “da li biste želeli da se taj i taj događaj održi tad i tad”; na os-novu manjih ili većih alokacionih grupa (prostorna distanca) – “kako biste želeli da se taj i taj događaj održi baš tu i tu”; zatim na osnovu različitih specijalnih programa – Tv emisije, “Fantasy” igre, razni specijali itd. Naravno, prisutne su i različite mešovite segmentacije, koje do-datno diferenciraju grupe potrošača. Treba reći, naravno, da je sve to mnogo lakše kada su u pitanju ostvareni brendo-

vi ili robne marke, kao što je NFl. Ipak, cifre dokazuju koliko je elektronska pošta i dalje korisna u e-marketingu. ot-kako je počeo da koristi sistem segmen-tacije u e-mail pristupu potrošačima, NFl je zabeležio rast prihoda od 18 do 24 odsto, u zavisnosti od grupe, tj. seg-menta potrošača. još jedna velika pred-nost elektronske pošte jeste njena brzina u odnosu na tržište. rezultati jednog e-mail “talasa” mogu se videti već za dan ili dva. To daje sasvim dovoljno vremena da se izvrše eventualne korekcije pro-grama za slanje segmentiranih poruka putem elektronske pošte. Upotrebljen pravilno, e-mail je i dalje efektno sredstvo e-marketinga.

Uroš ŽivAljEviĆ

E-maIL no1

E-mail ostaje i dalje primarni razlog konekcije na internet za većinu

korisnika. I više od toga, za mnoge potrošače on i dalje predstavlja

primarni način socijalne interakcije na internetu.

nfL

nfL vrši segmentaciju na osnovu 20 miliona personalnih profila iz baze.

jedina sličnost svima njima jeste to što su svi oni – fudbalski fanovi.

28

knJigA jE SvET!U periodu od 20. 10. do 26. 10. 2008. u Beogradu je tradicionalno održan 53. međunarodni sajam knjiga. čast da otvori ovu značajnu kulturnu manifestaciju imao je jedan od naših najznačajnijih književnika današnjice - dragoslav mihailović. govor koji je tom prilikom održao mihailović je završio rečima: “Poštovani prijatelji, želim vam da posle Sajma i vi dobijete nadimak Onaj koji nosi knjige. To će biti najlepši nadimak koji ste u životu zalužili. On će i na japanskom i na srpskom jeziku značiti isto - onaj koji ima toplu dušu”.

53. međunarodni beogradski sajam knjiga

drUšTvO

29

drUšTvO

Beogradski međunarodni sajam knjiga jedan je od najznačajnijih kulturnih događaja u Srbiji, koji iz godine u godinu budi

sve veće interesovanje i privlači sve više posetilaca. Cilj onih koji rade u organizaciji Sajma jeste upravo to da u svetu razvijenih tehnologija, interneta i na njemu raspoloživih elektronskih podataka vrate ljude knjizi i poseb-nom zadovoljstvu koje “putovanje” kroz svaku od njih pruža. Uostalom, dobro je poznata poslovica da se čovek u životu može osloniti samo na “svoja čula, pravog prijatelja i dobru knjigu”.

jaPan KaO POčaSnI gOST

Pored Dragoslava Mihailovića na svečanoj ceremoniji otvaranja 53. saj-ma knjiga govorio je i književnik Nacu-ki Ikezava. on je otvorio Sajam u ime japana , zemlje koja je ove godine bila počasni gost prestižne manifestacije. Naime, naša zemlja gaji dugoročne prijateljske i odnose kulturne saradnje sa Zemljom izlazećeg sunca. Upravo zarad očuvanja istih, na Sajmu su pored brojnih izlagača iz japana bile postav-ljene i različite izložbe (kao npr. izložba plakata o japanskoj modernoj arhitek-turi “kjoto” ), promocije knijga, pisaca i generalna popularizacija japanske književnosti.osim japana, kao gosti na Sajmu poja-vili su se i izdavači iz kanade, Amerike, Brazila, Angole, hrvatske, Makedonje, Slovenije, Crne Gore itd., kao i po prvi put izdavači iz Danske i Ukrajine. još prilikom održavanja 50. međunarodnog beogradskog sajma knjiga ustanovljena je tzv. otvorena knjiga, koju zemlja počasni gost tekuće godine predaje zemlji koja će to isto biti naredne. Tako je i ovog puta Tadaši Nagai, ambasador japana, predao ot-vorenu knjigu hristosu Panagopulasu,

ambasadoru Grčke, zemlje koja će biti počasni gost 54. beogradskog sajma knjiga.

dositEJ i vUk

Tema 53. sajma knijga bila je: Dva veka velike škole. još u 19. veku karađorđe je poslao poziv Dositeju obradoviću, kao jednom od najobrazovanijih i najis-taknutijih Srba, da se vrati u otadžbinu i pomogne razvoj institucija. Prvobitna Dositejeva zamisao bila je da na celoj teritoriji Srbije osnuje osnovne škole koje bi podjednako pohađali i dečaci i devojčice. Potom, Dositej je 01. 09. 1808. u Beogradu osnovao veliku školu, koja je imala zadatak da pruži najbolje obrazovanje ljudima koji se spremaju da obavljaju državne poslove. Dosite-jeva velika škola jeste zapravo preteča današnjeg Beogradskog univerziteta.U toj prvoj generaciji polaznici škole bili su i vuk karadžić i Aleksa karađorđević.

najvažnIja SPOrEdna STvar na SvETU?!

Na ovogodišnjem 53. Sajmu, čija je krilatica bila “Neodoljiva”, svoje štandove imalo je čak 820 izdavača.Za izdavača godine proglašena je „Geo-poetika”, za najlepšu knjigu ona pod nazivom “heraldika i Srbi”, najlepša dečja knjiga bila je “ovako se živelo” kreativnog centra, dok je najbolju sajamsku prezentaciju imao upravo kreativni centar.Sa Sajma je izveštavalo 1.114 akredi-tovanih novinara, 2.736 ljudi ušlo je sa propusnicama, 4.000 prisustvovalo je svečanom otvaranju sa pozivnicama, dok je ulaznice kupilo 135.000 ljudi. kao impresivan podatak navodi se i činjenica da je u subotu, tradicionalno najposećenijeg dana Sajma, na istom

dragOSLav mIhaILOvIĆ:

“Kada imate sudbinu da ste rođeni u Srbiji, iako možda nije drugačije ni u japanu, do mladosti ćete zaraditi

gomilu nadimaka od kojih ćete većinu mrzeti, ali neke možda i voleti. jedna od retkih oznaka koje sam u mojem

rodnom mestu voleo bila je: Onaj koji stalno vuče knjige. na Sajmu knijga,

koji sam počašćen da zajedno sa mojim japanskim kolegom nacuki Ikezavom

otvorim, dovukao sam pred vas čitav voz knjiga, nudeći vam ga na prijateljsko

upoznavanje.jedne godine meseca oktobra moja

žena i ja pošli smo u ove hale da s popustom kupimo termoakumulacionu

peć. ali usput smo svratili i na Sajam knjiga i, umesto sa grejalicom, kući smo se vratili sa nekoliko kesa i torbi punih knjiga. vukući svoj tovar, znali smo da

će nam i te zime u stanu biti prohladno. ali, tešili smo se, knjige će nam ogrejati

dušu.Poštovani prijatelji, želim vam da posle ovog Sajma i vi dobijete nadimak: Onaj

koji nosi knjige. To će biti najlepši nadimak koji ste u životu zaslužili. On

će i na japanskom i na srpskom jeziku značiti isto - onaj koji ima toplu dušu.

Ovim rečima, kojima bismo u ovim halama svakom ljubitelju knjige izrazili

dobrodošlicu, gospodin Ikezava i ja otvorili smo beogradski Sajam knjiga

2008. godine. želimo vam da se u ovom radosnom vozu knjiga osećate kao dete

na ringišpilu.“

30

drUšTvO

bilo čak 31.500 ljudi.Generalni direktor Beogradskog sajma Aneđelko Trpković kaže da je ovaj broj daleko iznad ukupnog broja poseti-laca na svim utakmicama 2. i 3. kola domaće fudbalske lige, i pri tom šaljivo navodi da bi domaći novinari ubuduće trebalo da obrate pažnju na to šta na-zivaju najvažnijom sporednom stvari na svetu.kao krajnja procena javlja se podatak da je Sajam knjiga ove godine posetilo čak 147.000 ljudi, što je, priznaćete, sjajna brojka.osim izdavačke delatnosti, na Sajmu je bilo organizovano i nekoliko različitih fo-ruma. Teme nekih od njih bile su i “knjiga ili ekran - važna ili lažna dilema“, “Čitanje - od opterećenja do poslastice“ itd...Na kraju, 147.000 ljudi okrenutih “ne-odoljivoj“ knjizi pokazuje da je knjiga

ipak velikom broju njih bila i ostala je-dina poslastica, a ne delatnost “čitanja radi čitanja“.I tako, dok je svet uglavnom zatvoren za naša stopala, naši umovi su slobod-

ni da lutaju bogatim, veličanstvenim i prostranim svetovima knjiga. Nije da je neka uteha, ali dok bolje nemamo... Znate šta vam je činiti!

Maja RADAK

frAnkfUrt

najveći sajam knjiga na svetu je u frankfurtu. Ove godine održan je od 15 do 19 oktobra. na sajmu je izlagalo preko 7000 izlagača iz više od sto zemalja. Pored izlagača sajmu

su prisustvovali i najpoznatiji svetski pisci, kao na primer Orhan Pamuk i Paolo Koeljo. Turska je bila počasni domaćin i na sajmu je učestvovalo preko 100 izdavača iz Turske.

Od srpskih izdavača svoje štandove su imali Kreativni centar i Evro giunti. Srbija je imala i nacionalni štand za razliku od prošle godine. štand je ponosno prikazan na

rTS-u, ali gledaoci u Srbiji nisu mogli da vide štandove hrvatske, Bugarske, Slovenije, češke i mađarske. štand Srbije je pored njih izgledao socijalno.

frankfurtski sajam posetilo je 299.212 ljudi za pet dana, koji su imali prilike da vide preko 400 hiljada različitih naslova. Interesantno je da je frankfurtski sajam poslovni

i da niko od skoro 300 hiljada posetilca nije mogao da kupi ni jednu knjigu jer se na sajmu one ne prodaju.

šTand SrBIjE šTand hrvaThSKE

šTand SLOvEnIjE šTand KOSOva

31

in MEMoriAMSonja Savić

OdLaZaK BUnTOvnICE

sonja Savić rođena je u Čačku 15. 09. 1961. Glu-mom je počela da se bavi

rano - u amaterskim družina-ma i u svojevremeno čuvenoj dramskoj grupi radio Beo-grada kod Bate Miladinovića. Sa 17 godina upisuje Fakultet dramskih umetnosti, nakon čega počinje snimanje serije „Družina Zore riđokose“, koja joj je bila potrebna da bi polaga-la prijemni ispit. Primljena je u klasu profesora Minje Dedića. Diplomu Fakulteta dramskih umetnosti stekla je već 1982. godine, mada je svoj filmski debi imala još kao tinejdžerka u „leptirovom oblaku” (1977). kasnije su usledili filmovi: „Še-ćerna vodica”, „Davitelj protiv davitelja”, „Život je lep” (doneo joj je vrednu nagradu na vene-cijanskom festivalu), „Mi ni-smo anđeli”, „Ni na nebu ni na zemlji”, „Urnebesna tragedija”, „Tango je tužna misao koja se pleše”... ljubitelji ove glumice jedno vreme su mogli redovno da je gledaju na Tv Avala, gde je vodila emisiju „Sanjarenje sa Sonjom Savić”. Međutim,

emisija je ukinuta jer menad-žment ove Tv stanice nije bio zadovoljan načinom na koji ju je glumica vodila. U Sloveniji su imali više ra-zumevanja za njen glumački dar. jan Cvitkovič dodelio joj je glavnu žensku ulogu u filmu „hleb i mleko“ (2001), koji je između ostalog nagrađen Zlat-nim lavom u veneciji, a mogli smo da ga vidimo i na jednom od prošlih Festova. Nekoli-ko godina kasnije ostvarila je izuzetnu rolu neme devojke u Cvitkovičevom filmu „od groba do groba“ (2005). Svoj poslednji film „jug-jugoistok” snimila je 2005, u kome tuma-či glavnu junakinju, glumicu koja dolazi iz Slovenije i zove se Sonja Savić. ove godine mogli

smo da je gledamo u popular-noj Tv seriji „vratiće se rode”. Njen život i karijeru dodatno je obeležilo intenzivno druženje sa generacijom muzičara novog talasa, kojima je posvetila film „Šarlo te gleda“. Devedesetih godina, sa grupom beogradskih umetnika Sonja Savić osniva umetničku grupu Supernaut, koja se borila protiv umetnič-kog establišmenta Srbije. Ne-koliko zadnjih godina se veoma retko pojavljivala u javnosti, a svoj poslednji nastup imala je u u predstavi „Tajne venčane fotografije”. Poslednjih desetak godina talenat je usmerila ka al-ternativnoj umetnosti u oblasti eksperimentalnog filma, teatra, muzike i multimedija.Znala je da kaže da su umet-

nost i gluma njen život, i o njoj su, otkako se pojavila, govorili kao o velikom talentu i velikoj glumici. Umela je da bude oš-tra prema svemu što je norma, institucija i kompromis. Prema sebi takođe. U svakoj prilici po-kazivala je izuzetnu lucidnost i oštrinu. Nije štedela ni druge ni sebe. Izdvajajući se iz kolote-čine, imala je gard prema svojoj sredini, zbog čega su je smatrali osobenjakom. razloge za svo-ju ogorčenost najbolje je znala ona sama, ali se moglo naslutiti da su je pogađali opšti nemoral i pravila igre koja ona nije mo-gla, a nije ni htela da prihvati. - Možda ne bih bila glumica kada bih ponovo počinjala, ali bih svakako bila slobodni umetnik. Ako se odlučite za brak i dete, najviši nivo u profesiji može da se postigne tek za dvadeset godina, a to mi nije odgovaralo. opredelila sam se za karijeru... - rekla je jednom prilikom.Sonja Savić je bila jedinstveno stvorenje naše glume - kombi-nacija lepote i glamura jedne Grete Garbo sa temperamen-tom i alternativnim sistemom vrednosti. Ipak, u estetskom, duhovnom i životnom pogledu osećala se potpuno usamljeno.Sonja Savić preminula je 23. septembra 2008. godine u kur-sulinoj ulici u Beogradu.Ugasila se jedna zvezda koja ve-rovatno nikada nije ni poželela da to bude. kod nje smo uvek mogli da vidimo samo dobru umetnost, dok je sama za sebe tražila samo malo sreće. Naža-lost, u ovom drugom bila je ma-nje uspešna...

Sanja MiTiĆ

SrPSKOg gLUmIšTaPosebna,

egocentrična, prepoznatljivog

stila oblačenja i promuklog glasa,

glumica Sonja Savić je svojom pojavom

uvek izazivala pažnju. Ipak, izabrala je da

ide težim putem...

32

prvi plan ovog projekta čini autorski tim u koji je pozvala tri relevantna umetnika: Ivanu ognjanović, kompozitorku , vlatka Ilića,

pozorišnog reditelja i vojislava klacara, vizuelnog umetnika. Zajednički cilj im je bio da kroz rad na ovoj predstavi us-postave ravnopravan dijalog između četiri autorska pristupa i mišljenja, stvarajući prostor za konstantno preispitivanje naših matičnih medija .

drUšTvOana Sofrenović, glumica

U BUdUĆnOSTI SEBE vIdIm porEd

MorA iLi U prirodinajnoviji pozorišni komad “Coda” koji se prikazuje u

Pozorištu na Terazijama je autorsko delo ane Sofrenović.

autorka je ovaj projekat vezala za savremeni muzički

teatar sa potpunom slobodom odabira načina rada, tematike

i svojih saradnika. Odlučila se da uradi projekat vezan

za deo svojih sopstvenih istraživanja kao izvođača, vezanih za glas, za nastup na sceni i za neverovatan

kreativni prostor u ljudskom glasu van poznatih vokalnih

tehnika.

33

drUšTvO

Drugi plan čine izvođači: radovan vu-jović, Milos Anđelković, jelena Ilić, Ana Simić, Ivan Tomić, Iva Mićanović. Mladi beogradski glumci koje su odabrani pu-tem višenedeljnih kasting-radionica na koje su dolazili po pozivu. Proces rada sa izvođačima je podrazu-mevao petodnevne radionice u periodu od nekoliko meseci, na kojima se putem pažljivo vođenih vežbi i improvizacija dolazilo do novog kako vokalnog tako i izvođačkog izraza, i serije individualnih sastajanja autorskog tima sa svakim od izvođača, čiji je cilj bio uspostavljanje što jasnijeg zajedničkog jezika.

o čemu govori ova predstava, i šta je za nju specifično?Tema koja je predstavljala najveću inspi-raciju za ovaj komad je poreklo ili prapo-četak jezika. razvoj čovekove svesti o sebi kroz sopstveni zvuk. Postojeće teorije o poreklu jezika koje u naučnom smislu predstavljaju samo pretpostavke, nama su poslužile za jedno, pre svega, umetničko istraživanje. Samo izvođenje se gradilo, na prvom mestu, kao muzički komad. Za-mišljeno u tri celine, tri plana koja su se uporedo, ali odvojeno razvijala i tek pred sam kraj procesa spojila u celinu, u jedin-stvenu predstavu.

osim ove predstave, gde vas publika još može videti u srbiji?U predstavi jDP «Barbelo», u reziji Deja-na Mijača po tekstu Biljane Srbljanović.

od 1999 godine živite na relaciji lon-don - Beograd. Kako usklađujete oba-veze?organizacija pre svega. Mislim da bez toga ništa ne bih uspela da uradim.

Da li ste više ovde ili tamo, ili to zavisi od posla, porodice?Poslednjih par godina sam više prisutna na našoj sceni, ali to zavisi i od posla i od porodice. Ponovo se sada intenziviraju odlasci u inostranstvo tako da mislim da kao i u svemu postoje razne faze. Moja nova faza nakon završetka jednog ziasta uzbudljivog i zahtevnog projekta upravo počinje.

U engleskoj ste glumili u raznim serija-ma, filmovima... Koliko ste zadovoljni

ostvarenim ulogama ili mislite da to može još više i bolje?Uvek moze i više i bolje. Ali ja pokušavam taj sud da ostavim publici, a sebi da obez-bedim što više poslova u kojima mogu sebe da guram dalje i činim sebe sve bo-ljom .

ovih dana mladi ljudi završavaju osnovnu i srednju školu i razmišljaju o svom budućem zanimanju. Kada bi-ste se našli u njihovoj koži, kuda bi išle vaše misli?verovatno bih razmišljala o odlasku kao i većina njihove generacije. Ali ja sam taj odlazak obavila, pa se vratila, pa nastavila da budem i tamo i ovde, i znam šta to sve

znači. Mislim da ovo jeste zemlja veoma zahtevna za život i nije ga lako ovde živeti onako kako bi verovatno veliki broj ljudi želeo, ali ova sredina je prepuna izazova i za mene je najvažnije da napravim svoj svet u kome sve manje postaje bitno gde živim. Da sebe pokušam da unapredim pa ako to nekad znači i odlazak van ovih gra-nica to onda i treba da bude tako. Za mene je najbitnije da uvek održim kontakt sa ovom sredinom, jer smatram da veliki deo moje snage crpim upravo odavde. I veru-jem da u tome nisam jedina.

Ukoliko ipak odluče da upišu akade-miju za glumu. Koji su vaši saveti? na šta treba da obrate posebnu pažnju to-kom školovanja?Treba da znaju da sa indeksom, pa čak ni sa diplomom, ne postaju glumci to tek kreće kad stanu na pravu scenu i pred kamere. Da koriste maksimalno vreme provedeno na Akademiji jer su te četiri godine toliko dragocene da će kad završe, iz dana u dan shvatati koliko je to bio dragocen prostor za istraživanje, bavljenje sobom.

Šta vas čini srećnom?kad sam upravo tamo gde želim tog trenut-ka da budem, prirodno trudim se veći deo svog života da utičem da tih trenutaka bude sto više, što nekad ni malo nije jednostavno.

a nesrećnom?kad se razočaram.

Kada se probudite, na šta prvo pomi-slite?Zavisi da li sam u nečemu tog dana što me zaokuplja do kraja ili ne. od dana do dana to se menja. Nekad ne moram ni da se probudim da bi o nekim stvarima raz-mišljala, prosto me prate u snu i na javi podjednako, mada više volim da u snu «menjam temu» jer se samo onda zaista odmorim.

Da li osim Beograda i londona vidite neko mesto, gde biste mogli živeti u bu-dućnosti?Njujork ili Buenos Aires, ali najverovatnije negde pored mora ili negde u prirodi, što je ideja koja me sve vise privlači. To je za sve koji me dobro poznaju veliko iznenađenje, jer sam uvek bila veliki ljubitelj asfalta i gužve.

Mile BijEliĆ

sa indeksom, pa čak ni sa diplomom, ne postaju glumci to tek kreće kad stanu na pravu scenu i pred kamere...

34

MozAik

pionir srpskE

razvoj ekonomske nauke kod nas tekao

bi sasvim drugačije da nije bilo Koste Cukića.

Ovaj „nemački đak” smatra se jednim od naših najznačajnijih

ekonomista a mnoge njegove ideje počele

su da se primenjuju tek posle njegove smrti.

Kosta Cukić

naUčnO-EKOnOmSKE I finAnsiJskE MisLi

3�

MozAik

MLAdost

konstantin kosta lazarević Cukić ro-đen je 13. aprila 1826. godine. Njegov otac, Petar lazarević, rano je ostao bez roditelja, pa ga je usvojio Pavle Cukić, poznati vojvoda iz Prvog i Drugog srp-skog ustanka. kostina majka Ana bila je kći još jednog čuvenog vojvode, Petra Nikolajevića Molera.Svog posinka Petra, dok je još bio de-čak, Pavle Cukić postavio je u ličnu službu kod kneza Miloša i knjeginje ljubice. lagano je napredovao i tako dogurao do upravnika srpskog dela va-roši Beograda, odakle je premešten u karanovac (današnje kraljevo), gde je dobio posao podibarskog starešine. Tu se oženio i dobio sina kostu.kosta je završio osnovnu školu u kru-ševcu i kraljevu, a potom i nižu gimna-ziju u kragujevcu. Školovanje, i to o očevom trošku, nastavio je u Beču, gde je završio višu gimnaziju. Državnu sti-pendiju dobio je tek pri kraju svog ško-lovanja na hajdelbergu, gde je stekao zvanje doktora filozofije.

UTICaj PrOfESOra raUa

Cukićev profesor na hajdelbergu bio je čuveni nemački ekonomista karl hajnrih rau (1792 - 1870). Njegova trotomna knjiga „Udžbenik politicke ekonomije” (lehrbuch der Politichen oeconomie) bila je blizu pola veka ne-zaobilazni udžbenik na univerzitetima u Nemačkoj. rauovi uzori među eko-nomistima bili su prvo merkantilisti, a potom Adam Smit i David rikardo. Za-stupao je ideje ekonomskog liberaliz-ma, koji se zasnivao na nemešanju dr-žave u privredna kretanja. karl Marks ga je zbog toga podsmešljivo prozvao „nemačkim Sejom”, misleći na Žan-Ba-tist Seja, francuskog ekonomistu koji je verovao u snagu tržišta.Cukić se u Srbiju vratio 1848. godine i sa 22 godine postaje profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je držao nasta-vu na predmetima: politička ekonomija, finansije, nauka o trgovini i ekonomska politika. Na fakultetu je u svojstvu preda-vača radio od 1848. do 1851. i od 1853. do 1856. godine. Ubrzo je postao sekre-tar Društva srpske slovesnosti, preteče Srpske akademije nauka i umetnosti.

Prvi tom svog udžbenika „Državna eko-nomija” kosta Cukić objavljuje 1851. godine. Potom su usledili drugi (1862) i treći tom (1863). Bio je to najznačaj-niji udžbenik iz ekonomije na srpskom jeziku, u kom Cukić ističe moć slobod-nog tržišta i konkurencije i štete koje one trpe različitim državnim nameti-ma. U njemu se takođe bavio pitanjima novca kao merila vrednosti robe, kao i nesolidnim dužnicima. Njegovi uzori bili su Adam Smit, Žan-Batist Sej, karl hajnrih rau, njegov profesor na haj-delbergu, i drugi. Taj uticaj primetan je i u njegovom stavu da „vlada neka se samo toliko u ekonomska zanima-nja naroda meša koliko tek da prepreke samo uklanja, koje radinosti na putu stoje i koje pojedinci ukloniti ne bi mo-gli; inače neka neograničenu slobodu u radinosti, osobito u stranoj trgovini, dozvoli”. Čak se zalagao i za rasprodaju državne imovine. kosta Cukić se u svojim razmišljanji-ma nije ograničio samo na ekonomiju. Zalagao se za poštovanje prava i ličnih sloboda svakog pojedinca. „Pravo pri-vatnog imanja i osobne slobode su... sa životom sadašnjeg čovečijeg roda srasle”, smatra Cukić, pa se stoga: „u pravnoj državi sloboda govora, pisanja i religije dozvoliti mora”. kao liberal, smatrao je da je država tu zbog građana, a ne građani zbog države, ali prema de-mokratiji nije gajio simpatije, verujući da ona dovodi do tiranije većine.

MinistAr finAnsiJA

Svoju karijeru u državnoj administraci-ji započeo je 1856. kao načelnik Mini-starstva inostranih poslova. Zahvalju-jući tome, 1858. postao je predstavnik Srbije pri Dunavskoj komisiji, koja se bavila plovidbenošću Dunava, naročito kod Đerdapa. Iste godine dolazi do promene vla-sti u Srbiji. Umesto dotadašnje vlade ustavobranitelja i kneza Aleksandra karađorđevića, na vlast se, odlukom Svetoandrejske skupštine, vraća knez Miloš obrenović. Milošev sin Mihailo se odlično slagao sa Cukićem, pa je ovaj ekonomski liberal dobio ponudu da u novoj vlasti bude – premijer, ministar knežev predstavnik i popečitelj inostra-nih poslova. Smatrajući da je sa svoje

33 godine za tako složen posao isuviše mlad, Cukić odbija ponudu. Međutim, ne prestaje da bude politički aktivan, i zajedno sa grupom intelektualaca, koji će kasnije osnovati Naprednu stranku, kritikuje sve one koji tokom Svetoan-drejske skupštine nisu želeli da se odre-knu vlasti u korist kneza Miloša. Cukić dolazi na mesto pomoćnika Ministar-stva finansija 1860. godine, da bi nared-ne godine preuzeo ovo ministarstvo i tome pridodao upravu nad prosvetom.

Prvi zakon koji je na njegov predlog usvojen bio je zakon o statistici, a tada je pri Ministarstvu finansija osnovano i jedno statističko odeljenje. kasnije su studenti Pravnog i Filozofskog fakul-teta u okviru velike škole, na Cukićev zahtev, kao obavezan predmet dobili statistiku poglavito evropejskih država i osobito Srbije. Prvi je poslanicima u Skupštini uveo dnevnice, ali ih kasnije nije štedeo u kritikama, ako je smatrao da ne rade kako valja. Cukić se kao ministar finansija posve-ćuje poreskoj reformi. razlog za to bila je mala visina javnih prihoda u odnosu na javne rashode. Glavni poreski oblik u Srbiji u to vreme bio je jedan oblik glavarine, koju su razrezivale opštine, s tim što su bogatiji plaćali više, ali porez i dalje nije bio pravičan. Cukićev pred-log bio je da poreski sistem počiva na porezu na imućnost, koji bi se sastojao iz poreza na imanje i poreza na prihod od radnje. Dužnost svakoga ko je imao prihod i imanje bila je da to prijavi, a to znači da su u poreske obveznike ubra-jani i oni koji to dotad nisu bili, kao na primer: činovnici, kmetovi ili svešte-nici. Postojalo je šest poreskih klasa, plus jedna izuzetna, a razvrstavanje po klasama vršili bi opštinski procenitelji

hTEO jE mnOgO I radIO jE mnOgO

Bio je profesor, ministar finansija i prosvete i diplomata, i istakao se u svim poslovima koje je radio. Bio je otac naše nacionalne valute i državne statistike, a

prvi je uveo poslaničke dnevnice. Iako liberal po svojim političkim i

ekonomskim shvatanjima, nije bio oduševljen demokratijom, smatrajuci

da ona dovodi do tiranije većine.

36

MozAik

i dva zvaničnika koje bi odredilo Mi-nistarstvo finansija. ova poreska refor-ma nikada nije sprovedena, a razlozi za njen neuspeh su brojni. Poreska osno-vica utvrđivala se putem prijava pore-skih obveznika, pa su oni bili skloni da umanjuju vrednost svojih imanja i visi-nu prihoda. Pored toga, državni aparat nije bio sposoban da tu osnovicu odre-đuje sam. Pod rizikom izbijanja pobu-na, sam Cukić je razočaran odustao od svoje poreske reforme. Ipak, nije odustajao od povećanja jav-nih prihoda, pa je rešio to da uradi kroz porast carinskih prihoda. Međutim, to nije bio nimalo jednostavan zadatak. Srbija je u to vreme i dalje bila vazal-na kneževina otomanske imperije. Svi trgovinski ugovori, potpisani između Turske i bilo koje druge zemlje, važili su i za Srbiju, ma koliko bili štetni za nju. Srbija je posebno bila oštećena u trgovini sa Austrijom, pošto su carin-ske stope na robu uvezenu iz Austri-je morale biti niže usled trgovinskog sporazuma koje su potpisale Austrija i Turska. Cukić je pokušao sa izmenom poreske osnovice, pa je umesto vredno-sti uvezene robe koristio cenu robe na srpskim pijacama. Morao je da se odre-kne provoznih carina, usled činjenice da se austrijski izvoz u Tursku, zbog izmene poreske osnovice, sigurno više ne bi odvijao preko Srbije. No, carinski prihodi su zabeležili rast, svakako Cu-kićevom zaslugom, koji je uspeo dodat-no da ih poveća uvođenjem posebnog regalnog danka, koji je teretio uvozni duvan i so. Nastojanja da se povećaju carinski prihodi nisu uticali na smanje-nje uvoza i izvoza, koji su se u ovom pe-riodu zabeležili rast.Zasluge za formiranje Uprave fondova 1862. godine, preteče Narodne ban-ke Srbije, pripadaju upravo Cukiću. U Upravi fondova bili su objedinjeni: glavni školski fond, fond činovničkih udovica, crkveni, manastirski i bolnič-ki fondovi. U ovu instituciju primani su i opštinski i privatni kapital, a nje-nim poslovanjem upravljala je država. Uprava fondova osnovana je da bi se stanovništvu pružila mogućnost po-voljnog zaduživanja, po kamatnoj stopi od šest odsto godišnje, kako ono ne bi bilo prinuđeno da kredite uzima jedino od tada široko rasprostranjenih zele-

naša. Po zajam se dolazilo isključivo u Beograd. Međutim, visina zajma bila je ograničena, a dešavalo se da su ove zajmove upravo uzimali oni koji bi, kao zelenaši, pozajmljeni novac davali po-novo na zajam i pritom zarađivali na razlici u interesu.U Srbiji su u to vreme u platnom pro-metu učestvovale 43 vrste stranog nov-ca – pet bakarnih, 28 srebrnih i 10 zlat-nih. Stoga je 1868. godine donet zakon o kovanju bakarnog novca, i to u apoe-nima od jedne, pet i 10 poreskih para, pa je tako kosta Cukić postao začetnik naše nacionalne valute.

mInISTar, dIPLOmaTa I vaTrEnI Igrač PrEfEranSa

Za vreme njegovog rukovođenja Mini-starstvom prosvete povećan je broj ško-la i đaka koji su ih pohađali. Dotadašnji licej 1863. godine postaje velika škola i biva smeštena u sadašnje kapetan Mi-šino zdanje, a Društvo srpske slovesno-sti reorganizovano je i preimenovano u Srpsko učeno društvo. U neslavne epizode Cukićevog upravljanja ovim ministarstvom ubraja se premeštanje profesora velike škole Đure Daničića na rad u poštansko odeljenje Ministar-stva unutrašnjih poslova, nakon nje-govog protivljenja da se u škole uvedu

nadzorni odbori. Nakon ubistva kneza Mihaila 1868. godine, formira se nova vlada, ali bez Cukića. on se vraća u politiku nekoliko godina kasnije, i to kao diplomata. Bio je naš poslanik u Bukureštu, a zatim u Beču. on je bio zaslužan za stvaranje Šifrovanih rečnika, koji su se potom dugo koristili u srpskoj diplomatiji. Pored svog političkog i ekonomskog rada, ostao je upamćen i kao vatreni igrač preferansa, pa se danas smatra da igranje po „Cukićevim pravilima” po-drazumeva fer i poštenu igru.Umro je od tuberkuloze 5. marta 1879. godine, ostavivši za sobom sedmoro dece. Mnogo toga je uradio za svoju ze-mlju, baveći se ekonomijom, ali još nije objavljena nijedna posebna studija o njegovom životu i radu. Čedomilj Mi-jatović, naš poznati ekonomista i diplo-mata, izuzetno ga je cenio. o Cukiću je rekao sledeće: „I posle njega Srbija je imala ministre finansija, ljude revnosne i rodoljubive. Svaki je od njih po nešto otadžbini i opštoj stvari privredio. Ali u velikoj celini i u pravoj istini, sve do poslednje vremena, svi smo mi više ili manje tek samo plevili na finansijskoj njivi, koju je raskrčio, duboko poorao i zdravim semenom i znojem poštenog lica zasejao kosta Cukić”.

Nikola ŠKoNDRiĆ

KOSTa dOnEO PrEfEranS U SrBIjU

Pored svog političkog i ekonomskog rada, ostao je upamćen i kao vatreni igrač preferansa, pa se danas smatra da igranje po „Cukićevim pravilima” podrazumeva fer i

poštenu igru.

37

Smrznute koske - „chilly bone”

Izumitelj ovog neobičnog proizvoda, inače ljubitelj pasa, primetio je da nje-gov rotvajler mnogo voli da žvaće hlad-ne i smrznute predmete. Nakon što je duže vreme svom psu davao mokri veš, došao je na ideju da napravi poseban proizvod za tu namenu – „chilly bone”. To bi bio poseban sunđerasti materijal, napravljen u obliku kosti. koristio bi se tako što bi se natopio vodom, a zatim ostavio u frižideru izvesno vreme da se ohladi. Tada biste mogli da ga poslužite vašem dragom ljubimcu. Mogao bi biti korišćen više puta.Nakon napornog rada, ideja je spro-vedena u delo. I svom tvorcu donela milione dolara prihoda godišnje. kom-panija redovno obogaćuje svoju liniju sa novim varijantama „chilly bone”, a njeni proizvodi se sve više traže.

Pevajuće cveće - „ka-on”

″ka-on″, što na japanskom znači zvuk cveća, jeste proizvod koji je osmislila i dizajnirala japanska korporacija „let′s Corp”. Čine ga kalem i magnetni prsten koji se nalaze na dnu vaze, i povezuju se sa CD plejerom ili radiom. vibracije koje stvaraju kroz stablo biljke prenose se do latica, koje emituju zvuk.Pevajuće biljke koriste se za aranžma-

ne na ven-čanjima i pr i jemima, kao i za male koncerte u ja-panu. Predsed-nik kompanije Ma-sumi Goto kaže da, pored toga što biljkama prija muzika, ovaj si-stem ih čuva od vaši i drugih insekata, i pomaže im da duže traju. Takođe je rekao da su gerberi i suncokreti najbolji kao zvučnici. razvija se i verzija sa spi-kerfonom, koja će omogućiti vlasnici-ma da razgovaraju sa svojim biljkama.Cena je, zavisno od varijante, od 30 do 310 evra. koliko ima ljubitelja raspeva-nog cveća pokazuje podatak da je, po puštanju u prodaju, primljeno 10.000 narudžbina samo putem interneta.

Ogledalce, ogledalce... - „magic mirror”

ovo ogledalo dizajnirali su holivudski stručnjaci za specijalne efekte. Potreb-no ga je povezati sa kućnom kompju-terskom mrežom (ukoliko ste dovoljno bogati da imate tako nešto). „Magic Mi-rror” služi kao obično ogledalo najveći deo vremena, a kada bi trebalo da vas obavesti o nečemu, u ogledalu se pojav-ljuje lice koje će vam reći šta se zbiva. Nažalost, ono ne odgovara na čuveno pitanje ″ogledalce, ogledalce...″

„ M a g i c Mirror” je us-

peo da privuče veliki broj kupaca. Cena: 19.990$

– prava sitnica za one koji imaju kućnu kompjutersku mrežu...

Providni Beton – „LitraCon”

″Unesite svetlost u vaš život″ - tako je izumitelj, mađarski arhitekta Aron losonczi, opisao beton koji može da provodi svetlost. kroz blokove od ovog materijala mogu se videti senke i silue-te oblika koji su s druge strane, slično paravanima. Moguće je videti obrise drveća i ljudi koji se kreću napolju.„litraCon” može da provodi svetlost zbog mreže optičkih vlakana u svojoj strukturi, koja su paralelna i protežu se sa jednog na drugi kraj ploče. kon-struktor tvrdi da optička vlakna unutar betona uopšte ne narušavaju njegovu čvrstinu. Takođe, beton može biti de-beo i do 20 metara, a da i dalje provodi svetlost. Dizajneri i arhitekte u SAD i kanadi po-kazali su veliko interesovanje za provid-ni beton. Ipak, on ima i mali problem: vi iznutra možete da vidite ono što se dešava spolja, ali i ljudi spolja mogu da vide šta vi radite unutra. I, naravno – nema krečenja!

Rastko RADENKoviĆ

MozAik

LUdO, ALi korisno

novogodišnja jelka koja skakuće, pseće

naočare za sunce (doogles) i vudu-lutka držač

za čačkalice... Samo neki od ludih izuma koji su

smišljeni tokom godina. želeći da se lako i brzo

obogate, ljudi neprestano zatrpavaju patentne

zavode ovakvim projektima. Ovde navedeni izumi

mogu delovati podjednako neobično. razlika je u

tome što su komercijalno bili mnogo uspešniji i

svoje tvorce zaista učinili bogatima.

38

Petar Blagojević protiv grofa drakule

vAMpirSTara SrPSKa rEč Za dOBar hOrOr

hvalimo se ajvarom,

šljivovicom i kajmakom,

a jedina srpska

reč koja je prihvaćena

u celom svetu jeste

vampir. Ovo nije

slučajno, i sve je

počelo u severnoj

Srbiji pre tri stotine

godina...

MozAik

39

MozAik

Od Kada POSTOjE vamPIrI?

legende o vampirima postoje već hiljadama godina. Svaka drevna civilizacija imala je legende o bićima koja su pila ljudima krv. U drevnom egiptu to je bila boginja Sekhement, u vavilonu lilita, staroj Grčkoj lamija i em-pusa. legende o vampirima imali su i skoro svi narodi srednjovekovne evrope, naravno i Stari Sloveni. Stari Sloveni su verovali da ako se telo preminulog ne spali njegova duša ne može da napusti telo i pokojnici mogu da ustanu iz mrtvih. ova verovanja preživela su prihvatanje hrišćanstva. vampirima se bavio i Dušanov zakonik. U članu 20 izričitio se zabranjuje is-kopavanje leševa, njihovo probadanje kolcem i spaljivanje. Selo u kome bi se ovo dogodilo moralo je da plati 500 perpera, a pop bi bio raspopljen. Širom sveta – u Africi, Americi i Aziji ljudi su verovali u bića slična vampirima. jedno vreme legende o vampirima nisu bile toliko popu-larne u evropi, možda zato što je crkva bila prezauzeta lovom na veštice. Ponovno zani-manje i strah od mrtvaca koji piju krv počelo je u XvIII veku. A događaji koji su pokrenuli lavinu desili su se u Srbiji.

PETar, PavLE I mILOš

Posle Požarevačkog mira 1718. severna Srbija pala je pod vlast Austrije, a tako će os-tati narednih dvadeset godina. Upravo Aus-trijancima dugujemo svedočanstva o čudnim događajima koji su tada šokirali evropu.Prvi poznati vampir nije bio vlad Cepeš, poznatiji kao grof Drakula, već Petar Blagojević, seljak iz kisiljeva kod Požarevca. Petar je umro 1725, a devet nedelja posle nje-gove smrti ljudi u selu počeli su masovno da umiru. Njegova žena je prva pobegla iz sela, tvrdeći da joj se javljao u snu. U samo osam dana umrlo je devetoro ljudi, svi posle izne-nadne bolesti koja je ubijala posle 24 sata. Sve žrtve su pre smrti tvrdile da ih je posetio Petar. Seljaci su u panici od austrijskih vlasti zatražili dozvolu da otvore Petrov kovčeg i da ga ubiju. Austrijski kapetan Frombald nerado je pristao na to jer je u selu vladala panika. U prisustvu sveštenika, austrijskih vlasti i Fromvalda lično, seljaci su iskopali i otvorili kovčeg.ono što su videli uplašilo je sve prisutne. Petrovo telo nije pokazalo znake raspadanja, a izrasli su mu nokti i kosa. oko usta su mu bili tragovi krvi. Seljaci su ga proboli kolcem i navodno je tada potekla sveža krv. Telo je na kraju spaljeno, a začuđeni Fromvald je po-

slao izveštaj u Beč. U izveštaju je napisao da su seljaci bili više uplašeni nego preplašeni i da je njihova reakcija bila preterana. Iste go-dine, bečke novine „Wienerisches Diarium” (današnji „Die Wiener Zeitung”) objavile su članak „vampir von kisiljevo”, u kom je Petar nazvan Peter Plogojowitz.Sledeći slučaj vampirizma u Srbiji desio se već sledeće godine. Arnold Paole (Arnaut Pavle) bio je srpski hajduk koji se posle službovanja u austrijskoj vojsci vratio u selo Medveđa blizu Paraćina. Seljacima je navodno ispričao kako je u Turskoj imao borbu sa vampirom koga je ubio. Ubrzo pošto se doselio u Medveđu poginuo je kada je slomio vrat. Dvadesetak

dana posle njegove smrti četvoro ljudi u selu je umrlo, i svi su pre smrti tvrdili da ih je Pavle progonio. Uplašeni seljaci iskopali su Pavlov grob i kada su videli njegovo dobro očuvano telo proboli su ga kolcem i spalili. Isto su i uradili i sa četiri njegove navodne žrtve. ovaj slučaj bi ostao nezapažen da u decembru 1731. godine nije došlo do nove epidemije u selu. Za samo šest nedelja umrlo je trinaest lju-di. Austrijski doktor Gleser došao je iz Paraćina da ispita slučaj. Nije našao znakove zaraze, ali kada je na nagovor seljaka iskopao tela pr-eminulih, video je da neka od njih uopšte nisu pokazivala znakove raspadanja. Ubrzo je iz Beograda stigla nova komisija na čelu sa vo-jnim hirurgom johanom Flukingerom. Nje-gov izveštaj od 7. januara 1732. godine navodi da je ukupno 17 ljudi umrlo u selu za tri mes-eca. I on je pregledao tela koja je opisao kao čiste “slučajeve vampirizma”. Sa austrijskom delegacijom došli su i Cigani, koji su telima odsekli glave, a potom ih spalili. originalni Flukingerov izveštaj i danas se čuva u Beču, a pored njega potpisala su ga još dva oficira i hirurga. otac Glesera, koji je prvi došao u selo, preneo je njegovo pismo novinama „Com-mercium litterarium” iz Nirnberga, koje su objavile članak.

Treći slučaj desio se u Banatu, u selu ra-dojevo. ovde je jedanaest seljaka umrlo u strašnim mukama početkom 1732. godine. Seljaci su za njihovu smrt okrivili izvesnog Miloša, koji je umro petnest meseci ranije. Major saniteta jožef Faredi Tamarski poslat je da istraži slučaj. Na nagovor seljaka, naredio je iskopavanje groba. Navodno je Miloš izgledao netaknuto i oči su mu bile otvorene. Milošev leš je proboden i spaljen, a slično je urađeno i sa leševima još tri žrtve koje nisu pokazivale znake raspadanja.

šTa SE STvarnO dOgOdILO?

Sva tri događaja dokumentovana su od strane Austrijanaca i zaista su se dogodila. Sami Austrijanci bili su začuđeni onim što su vi-deli, ali već tada su se pojavila objašnjenja kako je verovatno u pitanju bila neka zarazna bolest. Moderna tumačenja govore da ljudi u XvIII veku jednostavno nisu bili upoznati sa procesom raspadanja ljudskog tela, a da rast noktiju i kose potiče od sušenja kože koja se povlači. Prema nekim tumačenjima, u pitanju je bilo besnilo. Čitanje ovih izveštaja, naročito izveštaja johana Flukingera, pokazuje da je zaista bilo nešto čudno sa leševima koje su pregledali. I pre ovih događaja bilo je priča o vampirima u današnjoj Srbiji. Turci su 1739. povratili severnu Srbiju i više nisu zabeleženi novi slučajevi vampirizma u ovim krajevima, ako izuzmemo neproverene seoske priče.

LEgEnda jE rOđEna

Novinarski članci o događajima u Srbiji pono-vo su probudili interesovanje za vampire, a srpska reč postala je opšteprihvaćena. već 1734. ušla je u oksfordski rečnik engleskog jezika. histerija koja je tada nastala traje i da-nas. roman Breda Stokera „Drakula“ iz 1897. napravio je od istorijske ličnosti, rumunskog kneza Drakule, najpoznatijeg vampira na sve-tu. Čovek koji je bio poznat po svom sadizmu i surovosti svakako je bio zanimljiviji od srp-skog seljaka. o vampirima se i dalje snimaju filmovi, televizijske serije i pišu se bestseleri. Danas, u vreme kada je svašta brend, možda vredi pokušati sa vampirima. Drakulin zamak u Transilvaniji prava je turistička atrakcija, a po nekim statistikama 90 odsto turista u ru-muniju dolazi samo da bi videli ovaj zamak. Paraćin je blizu jagodine, i nikad se ne zna, možda bi posle akva parka i zoo-vrta mogao da se izgradi i vampirski park. Za njega bar postoji istorijsko pokriće.

Branko KUBAT

vamPIrIma SE BavIO I dUšanOv ZaKOnIK. U čLanU 20 IZrIčITIO SE ZaBranjUjE ISKOPavanjE

LEšEva, njIhOvO PrOBadanjE KOLCEm I SPaLjIvanjE. SELO U KOmE BI SE OvO dOgOdILO mOraLO jE da PLaTI 500 PErPEra, a POP BI BIO

rAspopLJEn.

PETar jE UmrO 1725. gOdInE a dEvET nEdELja POSLE njEgOvE SmrTI LjUdI U SELU SU POčELI maSOvnO da UmIrU. njEgOva žEna jE Prva

POBEgLa IZ SELa, TvrdEĆI da jOj SE javLjaO U snU. U sAMo osAM dAnA UMrLo JE dEvEtoro

LjUdI, SvI POSLE IZnEnadnE BOLESTI KOja jE UBIjaLa POSLE 24 SaTa. SvE žrTvE SU PrE SmrTI

TvrdILE da Ih jE POSETIO PETar.

40

EhO

oo

oo

oo fiLtErrrrrrr

Predstavnik naprednih ljudi sedeo je sam u polumraku svoje sobe.Nije tačno znao koje je doba dana, ali jednim pokretom miša lako je proverio časovnik na svom računaru. Dvanaest i pet. Prekorio je sebe polunaglas, jer inače nije dozvoljavao sebi da mu takva sitnica oduzima makar i tako malo vre-mena. Sa primetno većim trudom, nas-tavio je mirno da radi svoj posao.Nije to bio posao u smislu fizičkog rada ili prisutnosti na radnom mestu. Nika-ko. Pojavom Globalnog sistema inform-isanja sve je postalo automatizovano i jednostavno. Zelena lampica za usta-janje iz kreveta, crvena lampica za pet minuta do početka radnog vremena, i odlazak na posao pretvorio se u prost klik mišem. odlazak na posao između dva signala pretvorio se u laganu i na-dasve podnošljivu rutinu. Doručak, kao i svi oblici hrane i pića, dolazio je putem vakumiranih cevi. Novine se, kao i knjige, čitaju preko računara. Nema više gužve u saobraćaju, licemernih ljubaznosti i poštovanja lažnih pravila ponašanja u vidu pozdrava i pitanja: „Dobro jutro!” ili „kako ste?”. Sam rad na radnom mestu odvija se u potpunom miru, nema više nepotrebnih kontakata sa ljudima i razgovora o besmislenim tričarijama: ličnom životu, umetnosti, sportu... Svi nepotrebni programi se automatski gase po početku radnog vremena, a interna elektronska pošta je pod neprekidnim nadzorom kako bi se odmah uklonile sve neformalne poruke nevezane za službene memorandume. otkako je ovaj Globalni sistem na snazi, radni učinak je svakog dana na vrlo vi-sokom nivou, praktično nepojmljivom za pređašnju statistiku.

Napredni čovek pripada onom malom broju ljudi koji su rođeni u vreme pune upotrebe ovog sistema. Svakog dana biva obradovan ovom činjenicom, i ako ikad i dođe do nekih neprilika sa siste-mom, prisećajući se svog privilegovanog položaja, lako uspeva da ih prevaziđe. od inkubatora do sazrevanja i odrastan-ja, sistem je uspeo da značajno uštedi na vremenu svojih korisnika. Testovi

u školama su automatizovani, diploma je samo još jedno elektronsko pismo u sandučetu, nema mesta neskromnom ponašanju. odlazak u bioskop, na kon-cert, u restoran, utakmice, sve je digi-talizovano i time lako dostupno, pros-tim klikom miša. Moguće je ispratiti sva dešavanja, ali to se obično ne radi, jer su nedavno objavljene studije koje govore da preveliko trošenje slobodnog vre-mena dovodi do pada radnog učinka. Dovoljno je da postoje, pomislio je na-predni čovek, mada će i to uskoro biti čist višak, najavili su u memorandumu pre neki dan. Snimljeni materijal i pisani dodaci kao priručnik za radne operacije, dovoljna je umetnost, zaključio je on.Boravak napolju je potpuno oslobođen uticaja vremenskih prilika. U stvari, on ni ne postoji! Nije ni potreban ni neophodan, kada je sve dostupno. Sa

klima-uređajima najnovije generacije, lako se podešava optimalna tempera-tura, čiji je izbor podređen slobodnoj volji čoveka. Naravno, u skladu sa pro-pisima o zaštiti, koje je Globalni sistem revidirao baš pre nekoliko meseci.Globalni sistem iskorenio je kriminal i ratove, uopšte svaki oblik ponašanja koji nije dozvoljen pravilima i proce-durama. on ima praktično neograničen uvid u sve komunikacije, i formalne i neformalne prirode, i napredni čovek to smatra velikom prednošću. Sistem je nepogrešiv u radu sa najprostijim op-eracijama sabiranja, nema razloga da ne bude isto tako uspešan i u regulisanju nepravilnosti u ponašanju korisnika, koje samo koče i narušavaju rad sistema. To je prva činjenica koja se vrlo lako uči, pomisli napredni čovek.Čovečanstvo više ne postoji. Čovek nema potrebu da traži bilo šta od druge ljudske jedinice, od drugog čoveka niti je ni po čemu zavistan od njega. Da bi uživao u blagodetima sistema, on mu mora biti nepokolebljivo veran. Bez sistema, ljudska jedinica bila je samo nesputana, lutajuća zver, prepuštena sopstvenim hirovima. Sistem se post-arao da se to nikad više ne može do-goditi. on se stara o čoveku, pružajući mu čudesne pogodnosti o kojima nije mogao ni da sanja. Predajući svoj život sistemu, čovekov život, uz dodatne napore, postaje izuzetno podnošljiv i lagodan. Bilo je onih koji su u tom činu videli gubitak slobode. Sasvim beznačajna je to cena za ovako lagodan život, pomislio je napredni čovek dok je šum računara ispunjavao sobu, praćen jedva čujnim radom čovekovih pluća.

Nikola ŠKoNDRiĆ

EvOLUCIja

Boravak napolju je potpuno oslobođen uticaja vremenskih prilika.U stvari, on ni ne postoji!

41

EhO

oo

oo

oo

fiLtErrrrrrr

Imate li predstavu o čemu se radi kada kažem Ilegalni poslastičari? Da? Nice(najs)! Ali to vam,u svakom slučaju, ne daje za pravo da mi tražite propuste u tekstu, dlake u jajetu, igle u plastu sena, kašike u medu i slično:). Nemate predstavu? Šteta! Ali ništa što se ne da popraviti...:) Dakle,Ilegalni poslastičari koji mese pitu, bulu i terijeru sa sve tri ruke - grupa ljudi što se pojavljuju zajedno ili pojedinačno od Beograda, preko Zagreba, ljubljane do Šangaja. veru-jem da ni oni sami ne znaju koliko ih je tačno, ali evo nekoliko istaknutijih imena:Tobić Tobić Idolmladih (poznat i kao Tobić Tobić Mojsiloviċ Bobiċ), Goran Bogunović, Pavle ćosić, Bo-ris Starešina, Miloš Trajković, Saša Marković Mikrob... Pojavljuju, kažem, jer ne znam izraz koji ċe obuhvatiti sve pravce delovanja. Širenje lažnih infor-macija (kao ona da je kod Američke ambasade u Beogradu otvoren kafić „osama” ili da se vlade Divac kao dečak požalio „”””na svoju preteranu visinu ), imenovanje gradskih ćoškova (ugao Simine i kapetan Mišine ulice u Beogradu krstili su u Ċošak Salva-dora Dalija, a u Šangaju od ove go-dine postoji Ċošak Marka kraljeviċa), website „Mirror” B92 (necenzurisano komentarisanje vesti), sajber magazin „krompir”, pet svirki jednom mesečno (februar-jun 2008.) od po 11 pesama

u Studentskom gradu za 55 gostiju - u sve su to umešani ne prsti, već ruke do ramena Ilegalnih poslastičara.Najobimnije i najzanimljivije aktivnosti vezane su za rad izdavačke kuće „ko-rnet”. Pod njenim okriljem objavljena je zbirka pop i rok pesama - album „Šta treba maloj deci” (gde se na jednom mestu mogu čuti Tobić Tobić, grupe

„radost”, „krš”, „Činč”, „elektrolasta”, „horkestar”, „Piknik” ) kao i album grupe „krš” - „vatreno krštenje”. Izdanja „korneta” su i romani „Tobiđenja dušo moja” (Tobić Tobić), „leposava” ( Pav-le ćosić ), rečnik sinonima i tezaurus srpskog jezika ( Pavle ćosić i saradnici ), „Marko kraljević -natprirodni cik-lus”, zbirka pesama u desetercu ( Boris Starešina), „lenjivci i druge priče” ( Goran Bogunović), „Uzeo sam štap i počistio mrve od brusketa” ( Aleksan-

dar Belčeviċ ).Ukucavanjem Ilegalnih poslastičara u dobri, stari Gugl može se naći dosta o svim ovim izdanjima, njihovi blogovi, pesme, priče, intervjui, snimci... A evo još kojeg zbrda-zdola razloga da ih neko stvarno i potraži: leposava je iz mešovitog braka taksistkinje i pešaka, zaljubljena u pronalazača lopti za prelaz ulice i želi emigrirati u Bugarsku; Pavle ćosić je govorio na nedavno održanom antifašističkom protestu; „Tobiđenja dušo moja” se delom odvija u presto-nici na ušću Dunava u Savu, sa Imanji-nom ulicom, spomenikom Bedniku (ili Gubitniku) i hramom svetog Dunava, u Smederevu postoji festival jedenja jaja eggs eat, a jedan od junaka je kinez Mi-hailo – crnac sa bučnim organizmom ( krčanje creva, žubor krvi, dobovanje srca, škljocanje zglobova) i purgers-kim (zagrebačkim) govorom; Goran Bogunović je, između ostalog, završio ekonomiju; Marko kraljević se u nat-prirodnom ciklusu bori sa samurajima, vanzemaljcima, superčukunđedom i za-ljubljuje se. Na ilegalno-poslastičarskim javnim okupljanjima često se može degustirati tirkizna mamba -”vrhunska rakija proizvedena u tajnim destileri-jama Ilegalnih poslastičara“...I stvarno je te boje!:) A kad veċ pominjem boje, bolje da uċutim dok se iste nisu rastopile :)

By Motj Cvetja

Legalno i istinito...

Umetničko-propagandna korporacija

Leposava je iz mešovitog braka taksistkinje i pešaka, zaljubljena u pronalazača lopti za prelaz ulice i želi emigrirati u Bugarsku

42

MozAikrio de žaneiro

na obali okeana

čim osvane prvo jutro, a vi se srećom nađete u riju, shvatićete zašto su zelena, žuta i plava boje ove zemlje. vegetacija prosto kulja na svakom

mestu, svaki kutak je ispunjen kaktusima, šibljem i žbunjem sa najneobičnijim listovi-ma. Sve je zeleno tokom cele godine, tokom zime nešto tamnije, ali kažu da u proleće sve procveta tako da bi se i najnoviji kolor ekran sa „nokije” postideo! kada se zagledate u okean shvatate da nešto slično nikada niste videli. ljudi često misle da se na plažama u riju ljudi non-stop brčkaju i izležavaju na plažama, ali zapravo to nije baš tako. U stvari, jedina plaža na kojoj eventualno možete da se kupate poznata je kao kopaka-bana, koja je u stvari većinom veštačka plaža, zaštićena od talasa. Na svakom drugom mes-tu na 100 kilometara, na koliko se prostiru plaže, talasi su minimum metar-dva visoki, a struja je toliko jaka da se niko ne usuđuje da zamoči glavu. Talasi su jaki i lome se uz snažnu grmljavinu koja se može čuti noću kilometrima od obale. okean je beskrajno plav, a voda je previše čista, vrlo slana i nema nikakvih aditiva, poput travki, meduza, ajkula ili aligatora. Poslednje dve ”životinjice” mogu se naći dalje od obale ili u rekama koja prolaze kroz grad, ali ako ne zalazite u njihov region, neće vas grickati. Inače, u gradskim kanalima, koji služe za kišnicu i manje popularne izlive grada (nešto poput Mirijevskog potoka), mogu se naći, a bogami i videti, aligatori duži od dva metra. hvataju popodnevno sunce u

mulju, a najinteresantnije jeste to što ne post-oji nikakva ograda koja bi ih sprečila da izađu na branč na ulice grada!Pesak je priča za sebe! Mnogi ljudi su me zamolili da im donesem kamenčić sa plaže, međutim to je nemoguće! Sve plaže u riju prekrivene su debelim slojem krupnog žutog peska. on je u stvari mešavina krupnih kristala soli i raznih komadića prašine, što čini savršenu masu za piling. hodati po takvom pesku i mirisati ga posebno je iskustvo, a spa-vanje na njemu je neopisivo.

nEBOdErI I favELE

Za nas evropljane (uslovno rečeno) u početku je veoma teško da razumemo ovaj grad, pa i sam Brazil. Centar uopšte nije ogranizovan, a i ne može se reći šta je u stvari centar. rio ima oko 15 miliona registrovanih stanovnika i još sigurno nekoliko miliona u favelama. Postoji bar desetak ulica koje su duge po nekoliko kilometara sa beskrajnim nizovima banaka, prodavnica, agencija i sl. Zgrade imaju više od dvadeset spratova a arhitektura je veoma atipična. Stare zgrade su niže, još iz portugalskog perioda, i slične su onima sa druge strane Atlantika iz klasičnog i kubističkog perioda. one više i novije izgrađene su u američkom stilu, pogotovo u priobalnim delovima, koji su građeni po uzoru na Majami u Floridi. Gomila stakla, be-tona svih mogućih boja i neviđeni kontrasti. Moguće je naići na ilegalne buvljake usred

grada pod nadstrešnicama koje okružuju so-literi u kojima kvadrat stana košta kao omanja garsonjera na Miljakovcu. Sa krajnjeg severa grada, gde se nalazi i poznata „Marakana”, do juga i plaže Makumba ima oko 100 ki-lometara puta i dobra dva sata vožnje. rio de Žaneiro nije nastao spajanjem nekoliko gradova, širenjem predgrađa, nego je rastao kao testo u svim smerovima, i to vrlo planski sa izdvojenim i organizovanim kvartovima i naseljima. Gradska naselja meandriraju oko planina i litica koje se nalaze u samom gradu. Između planinskih obronaka i urbanih nas-elja nastajale su favele. Proći kroz favelu nije jednostavno, treba se snaći u lavirintu uđerica i kuća koje su nagrađene jedna na drugu. Nimalo nije pa-metno tamo ići sam, pa ni u grupi ako je ne čini bar jedan Brazilac. Sve je vrlo skučeno i nabacano a ulice ne postoje. Ulaz u favelu je čudan jer spolja pre nego što se zavučete između zgrada izgleda kao sasvim običan kvart. Svaka favela ima svoju filozofiju i pravila, sve imaju nepisane norme ponašanja i nijedna nije bezbedna. kriminal je veoma razvijen i gotovo nevidljiv ali prilično osetan jer gotovo ne postoji turista koji nije doživeo da ga pokradu. U pojedinim favelama kon-stanto traje građanski rat između kriminalaca i policije, i to u malom broju onih gde se policija uopšte usuđuje da uđe.

mUZIKa, hrana I fUdBaL

Kada pokušam da se setim najupečatljivije slike iz rija, kroz misli mi prolaze blagi povetarac koji donosi slane kapi sa polomljenih talasa, lagana vožnja beskrajnim avenijama pored obale okupane suncem, palme, kokosi i predivna rege muzika koja se utapa u atmosferu. rio de žaneiro sa pravom zovu raj na

zemlji, neki ga zovu i pakao, ali kontrasti koji se mogu sresti širom Brazila stvaraju neprocenjljivo kulturno bogatstvo ove ogromne zemlje. Proveo sam mesec dana u riju ali bih živeo kao carioca ceo život.

raj

43

Brazil je specifičan i po svojoj bogatoj i raznovrsnoj kulturi. Zemlja je ogromna i u njoj se može naći sve. ja bih izdvojio tri stvari koje su me očarale - muzika, fudbal i hrana. U Brazilu se osim na kablovskoj televiziji ne može čuti muzika na engleskom. To ne znači da ne možete čuti sve vrste muzike. Naprotiv, za svaki žanr, pa i najmanje nijanse roka, popa i latino muzike možete naći bend koji svira i peva tu muziku, doduše na portugalskom. Bio sam iznenađen koliko je portugalski pogoto-vo u Brazilu savršen za rege pa preporučujem da pronađete bendove „Natiruts”, „Planta e raiz” i „Ponto de equilibrio”. Za savršeni sam-ba/pop miks ekspert je neprevaziđeni Seu jorge, koji je legenda u Brazilu i neka mešavina Đorđa Balaševića i Milana Mladenovića u samba ritmu. klasici su još i jorge Bem sa to-liko puta prepevanom pesmom „Mas”, „Que Nada”, samba grupe „Bom Gosto” i „Sensa-ção”. Imaju Brazilci svoju komercijanu muzi-ku koju zovu fanki (funke) ali koja nije ni nalik pravom. U stvari, gomila MC-eva, umiksova-na muzika u jednoličnom ritmu i veoma nij-epristojnozanovine provokativni tekstovi. Sve to na žurkama sa jošmanjepristojno izazovno odevenim devojkama. jednom sam posetio veliki klub u geto stilu blizu „Botafogo” sta-diona u vrlo siromašnom delu grada i bilo mi je dovoljno. Samba je čarobna. ona predstavlja pravi Brazil i svaki carioca, stanovnik države rio de Žaneiro, zna da svira bar jedan instru-ment. Postoje desetine škola/pravaca sambe i nebrojeno ritmova i nisam uspeo da za-

pamtim ništa od toga. U sećanju su mi ostali samo osnovni koraci i napomena jednog od tamošnjih prijatelja da je poenta da se meša što brže i seksepilnije. Nisam siguran da li sam savladao korake ali da posle žurke bole kukovi i bokovi, to mogu da vam potvrdim. Nešto što će mi ostati večno u mislima jeste noćna samba žurka na plaži gde se okupila ekipa muzičara i svirala tradicionalne samba pesme. veliko društvo, dobro raspoloženje, preplanule devojke, roštilj, račići, ledeno piće, vlažni povetarac i modri mesec koji izranja iz pučine...Iako se u evropi fudbal smatra sportom za one koji ga igraju i razonodom za one koji ga gledaju, u Brazilu je to sastavni deo kulture. Duša i um svakog Brazilca prožeti su šarama fudbalske lopte a pripadnost klubu je stvar re-ligije! Najveći klubovi u prvoj ligi, popularnoj Brasilerão su Santos i São Paolo iz istoimenog grada, kao i vasko da Gama, Flamengo i Flu-minense (od kojih poslednja dva redovno pune stadion „Marakana” u riju). Crveno-crne boje Flamengoa se najčešće viđaju a njihova familija navijača je najveća. Inače, za vreme gradskih debija bolje bi vam bilo da ste negde unutra na bezbednom jer je sever grada, gde je i stadion, dovoljno nebezbedan i bez huligana!jedna velika zamerka brazilskoj kuhinji jeste to što se ne koristi hleb, ali apsolutno nikad. veliki plus jeste činjenica da nikada nije potreban! Svaki dan u bilo kojoj kući za ručak će biti pirinač i gusta čorba crnog pasulja, koji čine osnove tradicionalnog jela feijoada. Uz

to će se jesti bareno povrće i voće, piletina ili dodaci iz pasulja u obliku kobasice, slanine ili telećeg mesa, salate koje dosta podsećaju na naše, ali i rižoto od račića i sl. Povrće koje mi poznajemo nije ništa posebno u Brazilu ali ono koje nismo nikada videli ima posebne i čudne ukuse. kad se samo nabroji voće kog tamo ima u izobilju, stane vam pamet. Mamão (papaja), mango, kokos, desetak vrsta narandži, 42 vrste banana, jagode, limun i razno drugo koštuničavo voće ostaviće vas bez teksta, a i apetita. U Brazilu čovek može da živi samo na voću i da bude debeo! Brazilci imaju i poseban način pripremanja roštilja (Churrasco) i nije mi trebalo mnogo vremena da se naviknem. Pored standardno ledenog piva i sokova, roštilj podrazumeva va-tru (ne žar) na kome se meso peče, sa mnogo krupne morske soli. Meso se i drugačije seče u šnicle a so pomaže da ispečeno meso bude premekano u svim pravcima, i prosto se topi u ustima. Iako ga ne peku do kraja po našim standardima ukus je milina za nepca a pošto se služi gotovo bez ikakvih priloga velike količine će se naći u stomaku vrlo brzo i lako.o ljudima, noćnom životu, prirodnim bogat-stvima, ekonomiji drugom prilikom, ali de-finitivno savetujem da posetite čarobni grad! Na kraju sve mogu opisati reči moje omiljene brazilske rege pesme „Semente nativa”: ”... Plantei uma flor no coração dela...” (zasadio sam cvet u njenom srcu), rio je procvetao u mom!

(Pablo Filipo da Miguelo)Pavle Mihajlović

BrEndI– EngLESKI naZIv gErMAnskog porEkLA Za franCUSKI šmEK...

Strogo govoreći, termin brendi se upo-trebljava za svaki alkohol baziran na grož-đu tj. vinskom destilatu. engleski naziv “brandy” je korupcija holandskog „bran-dewijn”, što je, pak, izvedeno iz nemačkog „gebranntwein” – u prevodu „paljeno (ili pečeno) vino”. kada termin brendi kori-stimo samostalno, bez prefiksa koji opi-suje poreklo destilata, misli se na vinski destilat. Međutim, brendi je danas postao, generalno, termin za svaki destilat baziran na fermentisanom voću. vreme nastanka, tvorac, kao ni ko, ni šta je bilo uzročnik prvoj destilaciji brendija – do danas nije utvrđeno. Istoričari se kolebaju da li su to germanski monasi, holandski trgovci ili moreplovci, ili pak, neko treći. Uglavnom, brendi se danas proizvodi širom sveta i predstavlja jedno od najpopularnijih alko-holnih pića.

Svetski najpoznatiji i najcenjeniji brendi stiže iz jugozapadne Francuske, a ime nosi po istoimenoj pokrajni severno od Bor-doa (Bordeaux) – konjak (Cognac). Naj-češća greška ljudi je što svakom brendiju pripisuju naziv konjak. Svaki konjak jeste brendi, ali nije svaki brendi konjak. Prost razlog je što je konjak geografski zaštićeno ime i samo se brendi iz istoimene pokraj-ne može nazivati tako. osnovu proizvod-nje konjaka čini tradicionalni metod koji potiče još iz XvII veka. vino se dva puta destiluje u tradicionalnim kazanima za destilaciju, a zatim prolazi proces zrenja u hrastovim bačvama tokom čega dobija ka-rakterističnu boju i aromu. Boja konjaka (i svakog brendija) zavisi od bačvi u kojima i koliko dugo leži, kao i od tanina – sastojka u koži grožđa koji određuje boju i samom grožđu i destilatu. Takođe, drvene bačve su porozne, što izlaže konjak laganoj, ne-prekidnoj oksidaciji, koja pospešuje boju, tanin i aromu hrastovine. Alkoholni sadr-žaj sirovog konjaka je oko 70%, ali on opa-

da tokom starenja. Pre flaširanja, dodatno se razređuje destilovanom vodom i bren-dijem male jačine da bi se dobio alkohol snage oko 40%. Uz jako retke izuzetke, ko-njak je uvek mešavina nekoliko konjaka tj. brendija različite starosti, porekla i berbe. Mešanje se vrši tako da karakter i kvalitet koji odlikuju jednu marku, tokom dugog perioda vremena ostanu nepromenjeni. Postoje brojne razlike, u zavisnosti od pro-izvođača, a tiču se metoda destilacije, kao i vrsta drveta od kojih su napravljene bačve u kojima dobijeni produkt zri. razlikuju se boja, buke, aroma, slatkoća, oporost, jačina i starost jednog brendija. Zvanične starosne oznake kvaliteta za konjak su : v.S. (“very Special“) – minimum 2 go-dine u drvenim bačvama, v.S.o.P. (“very Special old Pale“) – minimum 4 godine i X.o. (“extra old“) – minimum 6 godi-na u drvenim bačvama. Godine starosti se odnose na najmlađi brendi u mešavini. Nijedan konjak ne sme biti spravljen od vina, tj. brendija mlađih od dve godine. Takođe, ne postoji ograničenje koliko je-dan konjak ili brendi koji se nalazi u meša-vini može biti star, već je na proizvođaču da odluči. Najpoznatiji proizvođači konja-ka su “Martell“ (jedan od začetnika proi-zvodnje konjaka), “Courvoisier“, “henne-ssy“, “remy Martin“ i dr.Armanjak (Armagnac) je, takođe, vin-ski destilat geografski zaštićenog imena. Samo brendi iz istoimene oblasti u Nor-mandiji, na severu Francuske, može nositi to ime. Iako je poznat još od pre konjaka, nije ni blizu toliko popularan. Destiluje se tradicionalnom neprekidnom metodom i veoma je bogate arome i ukusa. Za razli-ku od konjaka, armanjak osim starosnih oznaka može nositi datume berbe na eti-keti. Starosne oznake za armanjak su : v.S.

44

MozAik”monopolList”

vas uvodi u svet i kulturu alkoholnih i bezalkoholnih pića

Sve što ste hteli da znate, a niste smeli da

Kako su nastala najpopularnija pića na svetu, kako se služe, uživaju i šta treba da znate o njima...

piJEtE

4�

MozAik

za minimum tri godine, v.S.o.P. (v.o.) za minimum četiri godine i X.o. za mi-nimum pet godina u drvenim bačvama. Takođe, postoji i specijalna oznaka “hors d’age“ za minimum 10 godina. Starosne oznake se, kao i kod konjaka, odnose na najmlađi sastojak u mešavini.Pored konjaka i armanjaka, koji su karak-teristični za Francusku, postoje još mnogi svetski poznati brendiji. U Španiji se bren-di proizvodi preko sto godina unazad. U početku je bio nusproizvod u proizvodnji šerija (posebne vrste vina), a danas je Špa-nija vodeća zemlja po potrošnji brendija u svetu. Španske brendije karakteriše ne to-liko izražen buke kao konjak i pun, slatkast ukus, iz razloga što obično stare u bačva-ma u kojima je pre toga ležao šeri. Mogu biti izuzetnog kvaliteta, a neki od poznati-jih su “Domecq’s“, “Carlos Primero“, “Car-denal Mendoza“, “Grand Duque D’Alba“, i dr. Italija, kao vinska regija, takođe je pro-izvođač dobrih brendija. Treba pomenuti firme “vechia romagna“ i “Stock“, koje proizvode kvalitetan brendi. Takođe, u Ita-liji je popularna i grapa (Grappa) – destilat od opni, semenki i peteljki grožđa (bren-di ne mora biti samo čist vinski destilat) presovanih prilikom dobijanja vina. ovaj brendi je u početku bio poznat kao “bren-di za siromašne“, ali je vremenom postao jako popularan. Danas najbolje grape po-tiču iz okoline venecije – regije koja ima dugu tradiciju u proizvodnji ovog pića. Metaksa (“Metaxa“) je najpoznatiji grčki brendi. Destiluje se od crnog grožđa, za-slađuje i dodaju mu se prirodne aromatič-ne supstance. Zvezdice na etiketi Metakse (3, 5 i 7 zvezdica) određuju starost, ali i ukus i specifični karakter pića. Nemačka je takođe proizvođač kvalitetnih brendija, a jedan od najpoznatijih je sigurno “Asba-ch Urarlt“. Brendi se proizvodi i u južnoj Americi, pod nazivom “pisco“, a najveći proizvođači su Čile i Peru. Srpski “vinjak” je geografski zaštićena robna marka, na-ravno – brendi. Proizvodi se isključivo de-stilacijom vina, poželjno jačine oko 10% alkohola i većeg sadržaja kiselina. Dobije-ni destilat odležava u hrastovim bačvama zapremine 500 litara različit vremenski period – u zavisnosti od kategorije “vi-njaka”. Starosne oznake kvaliteta “vinja-ka” su sledeće : “vinjak v.S.” – minimum 2 godine ležanja u bačvama, “vinjak 5” (v.S.o.P.) – minimum 5 godina i “vinjak X.o.” – minimum 7 godina ležanja. Za najkvalitetnije vrste “vinjaka”, koriste se i

bele i crne sorte grožđa, kao što su “Sme-derevka”, “Župljanka”, “rkaciteli” i “Pro-kupac”. Treba reći da kod nas ne postoji zakon koji reguliše starost i oznake pića, već je na proizvođaču da odluči.

vOĆnI BrEnd – ILITI PO SrPSKI, rAkiJA

Sve vinske regije u svetu imaju svoje bren-dije. Međutim, brendi ne mora biti samo vinski destilat. Brendi može biti destilat bilo kog voća. Najbolji primer za to je kalvados (“Calvados“) – francuski brendi koji se dobija duplom destilacijom soka istoimene sorte jabuke. Zaštićenog je ge-ografskog porekla, tj. može dolaziti samo

iz priobalnog dela Normandije po imenu kalvados. “Apple jack“ ili “Cider brandy“ je američki naziv za brendi tj. rakiju od ja-buke, koji se pravi na sličan način kao kal-vados u Francuskoj, a slično se proizvodi i jabukovača u Srbiji. jedina je razlika što je kalvados spravljen od jedne sorte ja-buka, dok se kod obične voćne rakije (ja-bukovače ili bilo koje druge), sorte voća mogu mešati. rakije od voća su proizvodi dobijeni destilacijom prevrelog kljuka tj. matičnog soka ili komine od voća i mogu sadržati od 30% do 55% alkohola. voće se najpre ostavi da fermentira, nakon čega se destiluje. Neke robne marke se dva puta destiluju – one se u Srbiji popularno na-zivaju „prepečenica”. voćne rakije mogu biti proizvedene iz raznog voća i proces pripreme je precizno definisan. Najčešće su bezbojne i bez dodatnih zaslađivača. Ukus je usmeren prema vrsti voća od ko-jih su napravljene. voćni brendiji moraju imati naziv po voću od kog potiču, a u slu-čaju da brendi tj. rakija ima naziv prema određenoj sorti voća od kog je spravlje-na (kao npr. ”Calvados”), učešće te sorte mora biti minimum 70%, a svih preostalih 30%. U zavisnosti od proizvođača, destilat odležava u posebnim buradima, najčešće hrastovim. Prirodne voćne rakije mogu

nositi oznaku zaštićenog geografskog po-rekla ukoliko ispunjavaju potrebne uslove. U proizvodnji prirodnih brendija nije do-zvoljena upotreba šećera, skrobnog sirupa ili sirovina na bazi skroba. Takođe, nije dozvoljena upotreba proizvoda kojima su dodavani šećer ili skrob, pre ili u toku fermentacije (radi umnoženja proizvoda). Nije dozvoljeno ni dodavanje sirovog i/ili rafinisanog etil-alkohola, niti veštačke boje i arome. voćne brendije bi trebalo služiti rashlađe-ne, bez leda, dok vinske destilate, kao što su konjak i armanjak, treba služiti u ade-kvatnoj, tzv. “brandy snifter“ čaši, na sob-noj temperaturi, da bi njihov pun kvalitet došao do izražaja. klasični brendi se služi nakon obroka, kao dižestiv, sam ili uz ciga-ru ili kafu. voćni brendi se češće služi kao aperitiv – pre obroka.

Uroš ŽivAljEviĆ

vOĆnE BrEndIjE BI TrEBaLO SLUžITI raShLađEnE, BEZ LEda, dOK vInSKE dESTILaTE, KaO šTO SU KOnjaK I armanjaK, TrEBa SLUžITI U

adEKvaTnOj, TZv. “Brandy SnIfTEr“ čašI, na SOBnOj TEmPEraTUrI, da BI njIhOv PUn KvaLITET

dOšaO dO IZražaja. KLaSIčnI BrEndI SE SLUžI naKOn OBrOKa, KaO dIžESTIv, Sam ILI UZ CIgarU

ILI KafU. vOĆnI BrEndI SE čEšĆE SLUžI KaO aPErITIv – PrE OBrOKa.

46

šaLjITE nam SvOjE OgLaSE na našU E-maIL adrESU

čaSOPIS mOnOPOLLIST ĆE Od dECEmBarSKOg BrOja

BESPLaTnO

OBjavLjIvaTI vašE

MALE ogLAsE

mOnOPOLLIST@gmIL.COm

naPIšITE šTa nUdITE

a šTa vam TrEBa, I mOnOPOLLIST ĆE BITI vaš

najBOLjI

posrEdnik