Predmet: Teorija i politika privrednog razvojaTema: Devizno tržište

Mentor: Student:

SADRŽAJ

1. Uvod……………………………………………………………………………1

2. Devizno tržište – Formiranje i karakter………………………………...............3

3. Trgovina valutama na deviznom tržištu………………………………………..5

4. Devizno tržište…………………………………………………………………6

5. Finansijsko tržište i njegova morfologija………………………………………9

6. Učesnici na deviznom tršištu………………………………………………….10

7. Nacionalno devizno tržište…………………………………………………….14

8. Devizno tržište razvijenih zemalja…………………………………………….15

9. Devizno tržište ZUR…………………………………………………………..17

10. Zaključak……………………………………………………………………..20

11. Literatura…………………………………………………………………......22

Uvod

To je organizovani tržišni prostor gde se susreću ponuda i tražnja finansijskih sredstava i formira tržišna cena svih sredstava.

 Podela prema predmetu poslovanja, finansijsko tržište može biti:

1. novčano2. devizno3. tržište kapitala4. tržište deivata

 

Novčano tržište

Tržište novčanih sredstava i kratkoročnih HOV, koje se nude i traže da bi se održala likvidnost obavila proizvodnja i robni promet. Kratkoročna HOV je instrument novčanog tržišta koje njihov vlasnik može pretvoriti u novac tj. vlasniku donosi finansijsku korist u vidu kamate.

Kratkoročni HOV + komercijalni i blagajnički zapisi

Centralna banka kontroliše rad ovog tržišta i to putem eskontne stope i politikom operacija na otvorenom tržištu.

 

Devizno tržište je prostor gde se uskladjuje ponuda i tražnja deviza i obavlja kupoprodaja deviza (strano sredstvo plaćanja).

Devizno tržište je promet deviznih sredstava izmedju banaka i preduzeća. Centralna banka vodi računa o funkcionisajnu ovog tržišta i stabilnosti deviznog kursa.

Poslovna banka (nosilac deviznog tržišta) organizuje promet deviza i uskladjuje njihovu ponudu i tražnju čime se formira devizni kurs.

Na deviznom tržištu vrši se kupoprodaja deviza i formira devizni kurs.

Devizni kurs je cena jedinice strane valute izražena brojem jedinica domaće valute. Neophodno je osnovati ovo tržište da bi se jedna valuta pretvorila u drugu i obavile medjunarodne transakcije.

1

Banka posreduje u platnom prometu sa inostranstvom uvoznika i izvotnika.

Cene na devizno tržištu su:

-         ponudjene cene (po kojima je kupac spreman da kupi devize)

-         tražene cene (po kojima je prodavac spreman da proda devize)

-         dnevne cene deviza (vrednost deviza u nacionalnoj valuti)

Razlika izmedju ponudjene i tražene cene je marža.

Centralna banka vodi računa o funkcionisanju ovog tržišta, o stabilnosti deviznog kursa, tj. uskladjivanju ponude i tražnje deviza.

 

Tržište kapitala je tržište dugoročnih novčanih sredstava i HOV.

Novčana sredstava se nude i traže dugoročno tj. ako su nekom potrebna investiciona sredstva on može pribaviti emitujući obveznice (zajmovni kapital) i akcije (akcijski kapital, dugoročne HOV).

 

Postoji primarno i sekundarno tržište kapitala.

Primarno je kada preduzeće dolazi do sredstava emitujući nove HOV koje nisu potvrdjene na tržištu.

Sekundarno je kada se vrši promet već emitovanih HOV, koje su već potvrdjene.

Tržište kapitala je važno za preduzeče jer se na njemu nabavlja kapital za finansiranje poslovanja. Ovo tržište omogućava kupcu kupovinu pod najpovoljnijim uslovima na tržištu ali i prodavcu kapitala da po najpovoljnijim uslovima prodaju kapital.

Tržište je institucionalno uređen ambijent u kome se odvija proces razmene dobara i usluga.

Institucionalna uređenost znači da su na njemu definisana pravila igre po kojima se odvijaju

procesi razmene. Tržišta kao mehanizma koordinacije ekonomske aktivnosti ima sledeće

osnovne funkcije: informativnu, alokativnu, distributivnu i selektivnu.

2

Finansijsko tržište se posmatra kao organizovani prostor sa svim elementima neophodnim za

njegovo funkcionisanje , tačno određeno vreme, pravila i uzanse kupoprodaje na kome se

organizovano susreću ponuda i tražnja finansijskih sredstava i na kome se u zavisnosti od

ponude i tražnje organizovano formira njihova cena.

Devizno tržište je kupoprodaja stranih sredstava plaćanja. Predmet poslovanja deviznog tržišta

je kupovina i prodaja deviza koje su od znaćaja za likvidnost privrede u medjunarodnim

plaćanjima. Kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu može se vršiti promptno i

terminski. Za prvo važi da se kupoprodaja vrši slobodno, dok se kod drugog kupoprodaja može

obavljati samo za konkretan spoljnotrgovinski posao. Subjekti na deviznpm tržištu su poslovne

banke koje imaju ovlašćenje za obavljanje devizno-valutnih poslova i poslova platnog prometa

sa inostranstvom. Da bi postojalo devizno tržište mora postojati medjunarodni platni promet.

Devize su sredstva medjunarodnih plaćanja. One su potraživanja od druge zemlje koje glase na

stranu valutu, stečene po bilo kojoj osnovi i bez obzira na način raspolaganja. Mogu biti u

obliku prenosivih potraživanja od stranih banaka, prenosivih inostranih hartija od vrednosti

koje glase na stranu valutu (menice, čekovi, obveznice), obračunskih jedinica, inostranog

gotovog novca, a od skora i u obliku elektronskih izveštaja o medjunarodnim dugovanjima i

potraživanjima.

3

DEVIZNO TRŽIŠTE – FORMIRANJE I KARAKTER

Devizni sistem predstavlja skup principa i odnosa datih u obliku zakonskih propisa kojima se

regulišu devizni odnosi i devizni poslovi privrednih i drugih subjekata u robnom i nerobnom

prometu u zemlji i sa inostranstvom.

Funkcionisanje deviznog tržišta doprinosi medjusobne povezanosti nacionalnih finansijski

tržišta. Ova povezanost izraz je realnih ekonomskih tokova: medjunarodne trgovine,

medjunarodnih usluga i kretanja stanovništva, koji dovode do ekonomske aktivnosti vezane za

inostranstvo, odnosno aktivnosti izražene u novcu različitom od domaćeg, kao i kretanje

kapitala između različitih zemalja.

Devizno tržište ostvaruje sledeće funkcije:

- Omogućava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da

nabave odgovarajuća sredstva za plaćanje u inostranstvu;

- Usklađuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevom za njihovu kupovinu;

- Usklađuje ponudu i tražnju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa

inostranstvom;

- Omogućava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom.

Devizni promet sa inostranstvom obično se deli na tri oblika:

Ø Devizni sistem;

Ø Devizno poslovanje;

Ø Devizna politika.

4

Karakter deviznog sistema zavisi od karaktera privrednog sistema, privredne strukture, razvoja

i ekonomske politike svake zemlje. Izmene deviznog sistema su rezultat izmena društveno –

ekonomskih tokova i izmena u celokupnom privrednom sistemu. Geneza deviznog sistema kod

nas rezultat je izmena nastalih u privrednom i društveno – političkom sistemu i u konceptima

razvojne politike.

Devizni sistem može biti:

- Liberalan

- Regulisan

U liberalnom deviznom sistemu, subjektima u poslovanju sa inostranstvom ostavljena je veća

sloboda u poslovanju i raspolaganju deviznim sredstvima.

U regularnom deviznom sistemu, u poslovanju sa inostranstvom ova prava su ograničena više

ili manje oštrim regulativama i odlikama.

Trgovina valutama na deviznom tržištu

Devizno tržište je mesto gde se suočavaju ponuda i tražnja deviza tj. mesto gde se različite

nacionalne valute mogu razmenjivati (kupovati i prodavati) jedna za drugu. S obzirom da

komercijalne banke predstavljaju najveće trgovce tj. glavne učesnike na deviznom tržištu, često

se za devizno tržište kaže da predstavlja međubankarsko devizno tržište. Na njemu

komercijalne banke trguju depozitima u različitim valutama.

Devizno tržište je neformalnog karaktera što znači da devizno tržište ne bi trebalo posmatrati

kao određeno mesto na kome se trguje različitim valutama.

5

Fantastičan razvoj telekomunikacija u poslednjih pedest godina omogućio je direktno

povezivanje (telefon, internet, satelitska komunikacija) i lakšu trgovinu velikog broja učesnika

u različitim finansijskim centrima. Tako danas imamo jedno globalno, svetsko, devizno tržište

gde se trgovina valutama odvija non-stop. Imajući u vidu da se na deviznom tržištu trgovina

odvija 24 časa dnevno, od ponedeljka do petka, često se u formi metafore konstatuje da na

deviznom tržištu sunce nikad na zalazi.

Devizno tržište

Devizno tržište je poseban segment tržišta kapitala. Ako se pod tržištem podrazumeva

sučeljavanje ponude i tražnje, onda bi se pod deviznim tržištem trebalo da podrazumeva

sučeljavanje ponude i tražnje deviza. Devizno tržište je u svakom slučaju jedan spečifičan vid

tržišta kao što je npr. slučaj s novčanim tržištem, tržištem kapitala itd.

Devizno tržište je ex institutione imperfektno tržište. Ovo je iz razloga što je predmet trgovanja

na ovom tržištu jedna specifična roba tj. deviza. Njena specifičnost se ogleda u tome što je ona

u isto vreme u zemlji, na čiju valutu glasi, zakonsko sredstvo plaćanja. Dakle, na formiranje

cena na deviznom tržištu utiče ne samo odnos ponude i potražnje već i sve mere koje zemlja,

na čiju valutu glasi deviza, preduzima u oblasti svoje ekonomske politike.

Svetsko tržište predstavlja skup odnosa ponude i tražnje svih roba koje se razmenjuju na

svetskom prostoru. Prema tome, promet na svetskom tržištu predstavlja promet vlastitih

proizvoda na domaćem tržištu i promet roba izmedju nacionalnih privreda.

Svetsko devizno tržište nema odredjenu geografsku lokaciju, posebnu organizacijsku strukturu

i radno vreme. Čini ga centralne i velike svetske komercijalne banke koje medjusobno trguju

konvertibilnim devizama 24 sata dnevno.

Najvažniju ulogu na tržištu bez sumnje igraju banke koje su ujedno i klirinški centri za sva

plaćanja proistekla s osnova kupoprodaje deviza.

6

Najveći deo ukupnog prometa na tržištu obavi se preko njihovih kancelarija koje koordiniraju i

balansiraju ukupnu deviznu poziciju banke nastalu različitim aktivnostima banke i njenih

klijenata - od najobičnijih doznaka prema inostranstvu do sofisticiranih tehnika upravljanja

rizicima. Centralne banke su isto tako vrlo važan učesnik u trgovanju devizama na svetskom

deviznom tržištu.

Razlog njihove aktivnosti su intervencije s ciljem korekcije kursa vlastite nacionalne valute u

odnosu na neku drugu valutu ili grupu valuta odnosno promena valutne strukture deviznih

rezervi. Uz centralne i velike komercijalne banke na tržištu su vrlo aktivni i drugi učesnici:

multinacionalne kompanije, brokerske kuće, bogati pojedinci i celi niz drugih institucija s

manjim značenjem za tržište gledano u celini. Multinacionalne kompanije su u poslednje

vreme sve aktivniji učesnik u trgovanju na svetskom deviznom tržištu trgujući u svoje ime i za

svoj račun iako bi sve devizne transakcije, uključujući i kupoprodaje deviza, trebale obavljati

preko komercijalnih banaka. Neke od njih su organizovale svoje poslove i medjusobno

obavljaju kupoprodaju deviza i na taj način se sve više izvlače iz zagrljaja velikih

komercijalnih banaka.

Nacionalno tržište je skup odnosa ponude i tražnje roba na prostoru jedne nacionalne privrede.

Granice jedne zemlje su najčešće i carinsko područje. To znači da se carina u okviru jednog

carinskog područja smatra razmenom na domaćem tržištu. Karakter nacionalnog tržišta

determinisan je karakterom društveno-ekonomskog sistema, odnosno države, merama

ekonomske politike, nivoom materijalnog i društvenog razvoja, ponašanjem privrednih

subjekata itd. Nacionalna devizna tržišta obuhvataju kupovinu i prodaju deviza za domaću

valutu ili za druge valute izmedju: - banaka u zemlji, izmedju samih banaka odnosno izmedju

banaka i centralne banke, te - banaka i drugih pravnih i fizičkih osoba unutar zemlje.

Nacionalno tržište može biti organizovano kao devizna berza, sistem od nekoliko berzi ili

može postojati kao neformalno tržište koje se zasniva samo na medjusobnim kontaktima

banaka odnosno banaka i klijentele. Medjutim, u praksi je za sada zaživelo samo neformalno

medjubankarsko devizno tržište. Teško je povući jasnu granicu izmedju jedinstvenog svetskog

i pojedinih nacionalnih tržišta jer su odnosi toliko isprepleteni da se stiče dojam da postoji

samo jedinstveno svetsko devizno tržište.

7

Devizno ili medjunarodno tržiste je deo ukupnog finansijskog tržišta na kojem se prema

utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, odnosno razmenjuju devize. Osnovni

zadatak mu je da snabdeva učesnike stranim sredstvima plaćanja za plaćanje uvoza i izvoza.

Devizni kurs se formira, kao i cena svakoj drugoj robi, pod uticajem ponude i tražnje i

predstavlja cenu jedne jedinice strane valute izraženu brojem jedinica domaće valute.Devizno

tržište ne postoji kao organizovano centralno mesto trgovanja, već ga čini svetska mreža

učesnika medjusobno povezanih savremenim komunikacijskim sredstvima. Trgovanje se

odvija na specijalizovanim deviznim berzama i u sastavu medjusobno povezanih banaka, što

objedinjeno čini 24-satno svetsko devizno tržište. Najvažniji učesnici su velike komercijalne

banke, brokeri i dileri, specijalizovani za trgovinu devizama, komercijalni kupci deviza –

multinacionalna kompanija, centralne banke. Najveći promet obavlja se preko specijalizovanih

brokera devizama na medjubankarskom tržištu, koji povezuju banke uz nisku proviziju. Velike

komercijalne banke su ’’Market makersi’’, tog tržišta, spremni u svakom trenutku kupiti ili

prodati devize po određenoj ceni. Preduzeća, manje banke i filijale stranih banaka ne sudeluju

na deviznom tržištu direktno, već se stranim sredstvima plaćanja snabdevaju preko otvorenih

kreditnih linija kod velikih banaka.

8

FINANSIJSKO TRŽIŠTE I NJEGOVA MORFOLOGIJA

Tržište je institucionalno uređen ambijent u kome se odvija proces razmene dobara i usluga.

Institucionalna uređenost znači da su na njemu definisana pravila igre po kojima se odvijaju

procesi razmene. Tržišta kao mehanizma koordinacije ekonomske aktivnosti ima sledeće

osnovne funkcije: informativnu, alokativnu, distributivnu i selektivnu.

Finansijsko tržište se posmatra kao organizovani prostor sa svim elementima neophodnim za

njegovo funkcionisanje , tačno određeno vreme, pravila i uzanse kupoprodaje na kome se

organizovano susreću ponuda i tražnja finansijskih sredstava i na kome se u zavisnosti od

ponude i tražnje organizovano formira njihova cena.

Devizno tržište je kupoprodaja stranih sredstava plaćanja. Predmet poslovanja deviznog tržišta

je kupovina i prodaja deviza koje su od znaćaja za likvidnost privrede u medjunarodnim

plaćanjima. Kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu može se vršiti promptno i

terminski. Za prvo važi da se kupoprodaja vrši slobodno, dok se kod drugog kupoprodaja može

obavljati samo za konkretan spoljnotrgovinski posao. Subjekti na deviznpm tržištu su poslovne

banke koje imaju ovlašćenje za obavljanje devizno-valutnih poslova i poslova platnog prometa

sa inostranstvom. Da bi postojalo devizno tržište mora postojati medjunarodni platni promet.

Devize su sredstva medjunarodnih plaćanja. One su potraživanja od druge zemlje koje glase na

stranu valutu, stečene po bilo kojoj osnovi i bez obzira na način raspolaganja. Mogu biti u

obliku prenosivih potraživanja od stranih banaka, prenosivih inostranih hartija od vrednosti

koje glase na stranu valutu (menice, čekovi, obveznice), obračunskih jedinica, inostranog

gotovog novca, a od skora i u obliku elektronskih izveštaja o medjunarodnim dugovanjima i

potraživanjima.

9

Učesnici na deviznom tržištu

Učesnici na deviznom tržištu su vlasnici valuta, deviznih sredstva i deviznih hartija od

vrednosti u nacionalnoj ekonomiji, kao i banke i druge berzansko-finansijske institucije koje je

centralna banka za to posebno ovlastila. Specifična uloga na deviznom tržištu pripada

centralnoj banci. Ona se na deviznom tržištu pojavljuje kao direktan reuglator i kontrolor. Iako

smo rekli da se devizno tržište može posmatrati kao međubankarsko devizno tržište gde

dominantno mesto imaju komercijalne banke, sasvim bi neopravdano bilo ne spomenuti i

ostale učesnike na deviznom tržištu, koji možda nemaju tako značajnu ulogu u smislu obima

trgovanja, ali čija uloga nije zanemarljiva. Pored komercijalnih banaka učešće na deviznom

tržištu ostvaruju i:

Ø firme koje se bave spoljnotrgovinskim poslovima,

Ø nebankarske finansijske institucije (osiguravajuće kompanije),kao i

Ø centralne banke

Devizno tržište je standardizovano. Pravila koja važe na ovom tržištu regulišu procedure

trgovine, način izvršenja, rokove izvršenja, način plaćanja i sl. Ova pravila obavezuju sve

učesnike, iako su oni najčešće iz različitih zemalja.

Komercijalne banke ,neosporno je da, imaju najznačajniju ulogu u realizaciji većine

međunarodnih transakcija, i one na deviznim tržištima trguju sa bankarskim depozitima

denominiranim u različitim valutama. Banke ne trguju svim svojim depozitima. No, treba imati

u vidu da je minimalni iznos kojim banke trguju na deviznom tržištu 1 milion dolara. Devizni

kurs koji se formira u ovoj trgovini je u stvari devizni kurs koji možemo pročitati u

finansijskim izveštajima pod nazivom Interbank rate .

Firme i multinacionalne kompanije koje imaju razgranat biznis u različitim zemljama su takođe

značajni učesnici na deviznom tržištu.

10

One kupuju i prodaju valute neophodne za normalno funkcionisanje njihovog biznisa.

Nebankarske finansijske institucije – osiguravajuća društva, penzioni fondovi – takođe

predstavljaju značajne učesnike na deviznom tržištu. U potrazi sa sigurnim i konstantnim

prinosima nebankarske finansijske institucije prenose svoje fondove sa jednih na druga

finansijska tržišta i na taj način postaju značajni učesnici na deviznim tržištima.

Centralne banke imaju veoma značajnu ulogu na deviznim tržištima. Njihovo učešće na

deviznom tržištu nije u formi stalnog igrača, pre bi se moglo reći da one ulaze sa klupe

rezervnih igrača, povremeno, i kada je to potrebno. Stoga je učešće centralnih banaka više u

cilju intervenisanja na deviznim tržištima. Intervencije centralnih banaka na deviznim

tržištima, u formi kupovine ili prodaje određenih valuta, imaju za cilj održavanje određenog

nivoa deviznog kursa ili pak sprečavanje značajnijih oscilacija deviznih kurseva. Obim

intervencija centralnih banaka na deviznom tržištu po pravilu nije velik (osim u slučaju

finansijskih kriza, ili špekulativnih napada na valutu) ali je snaga i uticaj informacije koju ta

intervencija nosi daleko značajnija, i veća od samog obima intervencije. Zašto? Zato što

intervencijama na deviznom tržištu centralne banke šalju signal učesnicima na deviznom

tržištu (i ne samo njima) o monetarnoj politici koju sprovode i efektima iste na devizni kurs.

Transakcije na deviznom tržištu odvijaju se kao:

Ø Transakcije između komercijalnih banaka i njihovih komitenata,

Ø Devizne transakcije među komercijalnim bankama u zemlji,

Ø Transakcije komercijalnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu ili s

korespondentima u inostransvu i

Ø Devizne transakcije među centralnim bankama radi uticaja na kurseve i na kretanje

kapitala.

11

Cene koje se formiraju na deviznom tržištu su dvojne:

- Ponuđene ( bid) cene po kojima je kupac spreman kupovati devize i

- Zahtevane ( offered ili asked ) cene po kojima je prodavac spreman prodavati devize.

Razlike među njima je marža ( spread ). Dnevne cene pojedinih deviza izražene u kursu

notiraju po vrednosti ( direktno ) i njima se označava vrednost deviza u valuti domaćeg tržišta i

indirektno ( retko pri čemu se navodi koliko je deviznih jedinica potrebno dati za jedinicu

domaće valute ).

Prethodno pomenute učesnike na deviznom tržištu posmatrali smo sa institucionalne tj.

personalne osnove. Međutim, učesnike na deviznom tržištu možemo posmatrati i sa

funkcionalne osnove, a to znači da učesnike na deviznom tržištu možemo klasifikovati u tri

kategorije:

- ne-špekulanti (hedžeri) su oni učesnici na deviznom tržištu koji žele da se zaštite od rizika

promene deviznog kursa;

- špekulanti su oni učesnici na deviznom tržištu koji kupuju (prodaju) valute za koje očekuju

da će im se vrednost u budućnosti promeniti tako da će ponovnom prodajom (kupovinom)

ostvariti profit; i

- monetarne vlasti u većini slučajeva predstavlja centralna banka koja ima mogućnost

intervenisanja na deviznim tržištima, ali i mogućnost uvođenja raznih oblika devizne kontrole.

Za realizaciju kupoprodajnih ugovara kod promptne trgovine tj. kupoprodaje valuta u datom

trenutku vremena, potrebno je jedan do dva dana. 

12

Devizno tržište je poseban segment tržišta kapitala. Ako se pod tržištem podrazumeva

sučeljavanje ponude i tražnje, onda bi se pod deviznim tržištem trebalo da podrazumeva

sučeljavanje ponude i tražnje deviza. Devizno tržište je u svakom slučaju jedan spečifičan vid

tržišta kao što je npr. slučaj s novčanim tržištem, tržištem kapitala itd.

Devizno tržište je ex institutione imperfektno tržište. Ovo je iz razloga što je predmet trgovanja

na ovom tržištu jedna specifična roba tj. deviza. Njena specifičnost se ogleda u tome što je ona

u isto vreme u zemlji, na čiju valutu glasi, zakonsko sredstvo plaćanja. Dakle, na formiranje

cena na deviznom tržištu utiče ne samo odnos ponude i potražnje već i sve mere koje zemlja,

na čiju valutu glasi deviza, preduzima u oblasti svoje ekonomske politike.

Svetsko tržište predstavlja skup odnosa ponude i tražnje svih roba koje se razmenjuju na

svetskom prostoru. Prema tome, promet na svetskom tržištu predstavlja promet vlastitih

proizvoda na domaćem tržištu i promet roba izmedju nacionalnih privreda.

Svetsko devizno tržište nema odredjenu geografsku lokaciju, posebnu organizacijsku strukturu

i radno vreme. Čini ga centralne i velike svetske komercijalne banke koje medjusobno trguju

konvertibilnim devizama 24 sata dnevno. Najvažniju ulogu na tržištu bez sumnje igraju banke

koje su ujedno i klirinški centri za sva plaćanja proistekla s osnova kupoprodaje deviza.

Najveći deo ukupnog prometa na tržištu obavi se preko njihovih kancelarija koje koordiniraju i

balansiraju ukupnu deviznu poziciju banke nastalu različitim aktivnostima banke i njenih

klijenata - od najobičnijih doznaka prema inostranstvu do sofisticiranih tehnika upravljanja

rizicima. Centralne banke su isto tako vrlo važan učesnik u trgovanju devizama na svetskom

deviznom tržištu. Razlog njihove aktivnosti su intervencije s ciljem korekcije kursa vlastite

nacionalne valute u odnosu na neku drugu valutu ili grupu valuta odnosno promena valutne

strukture deviznih rezervi. Uz centralne i velike komercijalne banke na tržištu su vrlo aktivni i

drugi učesnici: multinacionalne kompanije, brokerske kuće, bogati pojedinci i celi niz drugih

institucija s manjim značenjem za tržište gledano u celini.

13

Multinacionalne kompanije su u poslednje vreme sve aktivniji učesnik u trgovanju na

svetskom deviznom tržištu trgujući u svoje ime i za svoj račun iako bi sve devizne transakcije,

uključujući i kupoprodaje deviza, trebale obavljati preko komercijalnih banaka. Neke od njih

su organizovale svoje poslove i medjusobno obavljaju kupoprodaju deviza i na taj način se sve

više izvlače iz zagrljaja velikih komercijalnih banaka.

Nacionalno devizno tržište

Nacionalno tržište je skup odnosa ponude i tražnje roba na prostoru jedne nacionalne privrede.

Granice jedne zemlje su najčešće i carinsko područje. To znači da se carina u okviru jednog

carinskog područja smatra razmenom na domaćem tržištu. Karakter nacionalnog tržišta

determinisan je karakterom društveno-ekonomskog sistema, odnosno države, merama

ekonomske politike, nivoom materijalnog i društvenog razvoja, ponašanjem privrednih

subjekata itd. Nacionalna devizna tržišta obuhvataju kupovinu i prodaju deviza za domaću

valutu ili za druge valute izmedju: - banaka u zemlji, izmedju samih banaka odnosno izmedju

banaka i centralne banke, te - banaka i drugih pravnih i fizičkih osoba unutar zemlje.

Nacionalno tržište može biti organizovano kao devizna berza, sistem od nekoliko berzi ili

može postojati kao neformalno tržište koje se zasniva samo na medjusobnim kontaktima

banaka odnosno banaka i klijentele. Medjutim, u praksi je za sada zaživelo samo neformalno

medjubankarsko devizno tržište. Teško je povući jasnu granicu izmedju jedinstvenog svetskog

i pojedinih nacionalnih tržišta jer su odnosi toliko isprepleteni da se stiče dojam da postoji

samo jedinstveno svetsko devizno tržište.

14

DEVIZNO TRŽIŠTE RAZVIJENIH ZEMALJA

Transakcije koje se vrše na ovim tržištima mogu da se podele: prema razlici u DK, dele se na

špekulativne, arbitraže i hedžing.

1. ŠPEKULATIVNE: zarađuje se kupoprodajom deviza. Njihov značaj sve više raste, i

sve ih je više. Kupuje se određena valuta ako se očekuje da će ona jačati, da će DK da

raste, a prodaje se ona koja slabi i čiji DK opada.

2. ARBITRAŽA: nisu toliko česte, i sve su ređe. Zarađuje se na osnovu razlike u cenama.

Dolazi do nivelisanja cena.

3. HEDŽING: predstavljaju tržišni transfer deviznog rizika. Devizni rizik se prebacuje na

tržište.

Faktori koji su uticali na razvoj DT u razvijenim zemljama su:

1. konvertibilnost valuta

2. kretanje kapitala

3. razvoj telekomunikacione i informacione tehnologije. Promet se meri dnevnim obrtom.

Banka za međunarodne obračune (BIS) dala je dnevni promet u mlrd $:

- 1989 – 590 mlrd $

- 1992 – 820 mlrd $

- 1995 – 1,190 triliona $

- 1998 – 1,5 triliona $

- 2001 – 2,6 triliona $

- 2004 – 4,2 triliona $

Najvažnije valute kojima se trgovalo na DT bile su francuski franak, lira, švajcarski franak,

kanadski dolar, američki dolar, nemačka marka i britanska funta.

Bazična valuta bio je američki dolar. Njime se najviše trgovalo, najveći broj cena bio je izražen

u dolarima, SAD su imale najveći ekonomski potencijal (8,1 triliona $), Japan od 4,2 triliona $.

15

1995, glavna DT bila su u Londonu (30% prometa), Nju Jorku – 16%, i Tokiu 10%.

2001, glavna DT su bila u Londonu – 31%, SAD 15%, Japanu 9,1% i Singapuru 6,2%.

Sve do uvođenja evra, na DT se nalazilo oko 150 različitih valuta (30 valuta je bilo aktivno),

što je stvaralo oko 435 različitih DK-eva koji su se kotirali svakog dana.

Danas su najvažnije valute: dolar, evro, funta i švajcarski franak.

16

DEVIZNO TRŽIŠTE ZUR

Heterogena grupa zemalja koje su posle II svetskog rata sprovodile uvozno – supstitutivnu

strategiju i zatvorenost privrede. Cilj je bio da se minimalizuju spoljni uticaji radi osvarivanja

ekonomskog rasta i industrijalizacije.

Makroekonomski rezultati bili su:

1. dugoročni deficiti PB

2. precenjen DK sa puno uvoznih subvencija

3. nema konvertibilnosti za valute tih zemalja

4. neke zemlje su imale visok stepen zaduženosti (visoka spoljnofinansijska nelikvidnost).

Sredinom 80-ih godina, jedan broj zemalja je:

1. napustio uvozno-supstitutivnu strategiju

2. okreće se liberalizaciji ekonomskih odnosa sa inostranstvom

3. okreće se tržišno-orijentisanim ekonomskim reformama

4. naglo uvode konvertibilnost (efekti su bili negativni jer raste uvoz a pada izvoz i raste

nezaposlenost)

5. visok stepen devalvacije valuta vodi u odliv kapitala

Preporuke MMF-a za ZUT bile su:

I POLITIČKA STABILNOST

II PRAVNA STABILNOST

III MAKROEKONOMSKA STABILNOST (da bi se postigla niska stopa inflacije i stabilnost

PB, ako ne ravnoteža, onda bar deficit PB koji može da se finansira prilivom inostranog

kapitala). Kada se postignu niska stopa inflacije i stabilnost PB, tada se može postići nivo DK

koji će biti blizak realnom kursu.

IV ADEKVATAN NIVO DK

V PRAVNA LOGISTIKA TRŽIŠTA

17

Kada se ispune svi ovi uslovi, tada se može postići konvertibilnost za tekuće transakcije, i ako

su se liberalizovale cene i ekonomski odnosi sa inostranstvom može se ostvariti devizno tržište

i tek onda DK i sloboda kretanja kapitala. Najveći problem u tom slučaju predstavlja

kratkoročni kapital (hot money), te se preporučuje:

1. da se skinu ograničenja na DT

2. da se stranim investitorima omogući reparacija glavnice i prinosa na kapital

3. da se stave ograničenja na kretanje kratkoročnog kapitala

1958. neke zemlje su vodile politiku dvostranih deviznih tržišta koje se delilo na komercijalno i

finansijsko.

Komercijalno DT obuhvata kupoprodajne transakcije za sve robne i uslužne delatnosti, fiksni

kurs koji brani CB, ali je mguća i devalvacija valute.

Finansijsko DT važi ya sve ostale transakcije, tu nema fiksnog već plivajući DK i bez

intervencija CB. Cilj dvostrukog DT-a je stabilnost funkcionisanja realnog sektora privrede.

90-ih godina sve zapadnoevropske zemlje ukidaju sva ograničenja na kapitalne transakcije.

Finansijski kurs je primao sve udarce, a komercijalni je imao za zadatak da štiti realni sektor

privrede (proizvodnju). Trebalo je izvršiti unifikaciju oba devizna tražišta, uspostaviti

jedinstven kurs, tako da realni sektor ne trpi velike udare. Udari su bili monetarna ekspanzija i

promena kamatnih stopa.

Monetarna ekspanzija nastaje ako se ne vodi računa o inflaciji i porastu uvoza što dovodi do

pritiska na oba tržišta. Na komercijalnom tržištu dolazi do pada deviznih rezervi zbog odbrane

fiksnog kursa, a na finansijskom tržištu rezultaj je depresijacija koja je sigurna da se vrši

restrikcija.

Domaće kamatne stope moraju pratiti medjunarodne k.s. Ako dolazi do povećanja

medjunarodnih, mora doći i do povećanja domaćih, kako ne bi došlo do nejednakosti 2 kursa,

te do ulaska u ilegalne arbitražne poslove.

Posle II svetskog rata do 90-ih, kretanja kapitala su bila reverzibilna. Uslov uspeha dvostrukog

DT-a bio je da se štiti realni sektor privrede i da ne dodje do velikih razlika izmedju

finansijskih i komercijalnih DT.

18

ZUR su kopirale ovaj sistem dvostrukog DT-a, ali to je bio modifikovan oblik, i iz ovoga

proizilazi podela na ZVANIČNO I PARALELNO DT.

Na zvaničnim DT-ima pojavila se ponuda i tražnja deviza iz tekućih transakcija koje su

proglašene kao bitne, vlada fiksni DK uz intervencije CB.

Na paralelnim tržištima se obavljaju sve ostale transakcije, vlada plivajući DK + kapitalne

transakcije + deo izvoza koji je prioritetan + medjunarodna razmena.

U odnosu na tržišta razvijenih zemalja, tu postoji veća uloga CB i vlade koja propisuje ko

može ići na zvanično DT. Najveći problem je bila monetarna ekspanzija kao razlog neuspeha

ovog tržišta. Javila su se i crna devizna tržišta. Izvoznici su prijavljivali niže izvozne cene nego

što one jesu, da bi izbegli cesiju deviza, a uvoznici deklarišu više cene uvoza.

19

ZAKLJUČAK

Period do 1973 se deli na 4 perioda (I od 1945 do 1952, II od 1952 do 1961, III od 1961 do

1965 i IV od 1965 do 1973).

I period je period gde nema DT, postoje egalizacioni fondovi kao i državni monopol spoljne

trgovine, kurs: 1$=50 din.

II period – izvršena je devalvacija dinara (1$=300 din). Ukidaju se egalizacioni fondovi i

uvode se uvozni i izvozni koeficijenti 1952 godine, formira se DOM (devizno obračunsko

mesto), kurs na DOM-u bio je 1$=600 din. Devizne berze su bile u glavnim gradovima. Uvode

se retencione kvote (40%, 50%, 15%).

1953 kurs je bio 1$=2000 din. Retenciona kvota se povećala za 50%.

1954 sprovedena je nezvanična devalvacija, 1$=6320, raspon kurseva je bio od 0,8 – 2%

Zvanična devalvacija je bila i dalje 1$=300 din.

Dolazi do separacije DOM-a:

1. redovni sastanci (slobodno DT na kom se formira DK)

2. posebni sastanci (privrednici biraju metod: putem aukcije i putem dogovora = 632 din).

III period – sprovedene su privredne reforme i uvode se nove devizne mere. 1961 je

sprovedena nezvanična devalvacija 1$=750 din, a zvanična je i dalje bila 1$=300 din.

Uvode se carinske i izvozne stimulacije, poreske olakšice, a ukidaju se kvote.

IV period – devalvacija 1$=1200 din.

Period od 1973 karakteriše to što je donet zakon o deviznom poslovanju, fiksni DK je

zamenjen rukovodjeno fleksibilnim DK. Paritet dinara utvrdjuje SIV.

7.5.1973. je formirano devizno tržište, kao medjubankarska institucija, koju čine: NBJ, banke

sa velikim ovlašćenjima.

DT je funkcionisalo poput devizne berze, 2 puta su nedeljno održavani medjubanskarski

sastanci.

20

Margine oscilacija su bile +/- 2,25% na +/- 5%.

1974 je kurs bio +/- 7% (zbog inflacije od 30%), došlo je do depresijacije, do povećanja

deficita PB, i do povećanja dugova u inostranstvu. Pojavio se šticovani kurs i crno DT.

Šticovani kurs je ilegalna transakcija izmedju privrednika.

1980 je zbog šticovanja deviza pao promet na medjunarodnim bankarskim sastancima. 1990

želeo se uvesti fiksni DK, ali se on nije realizovao.

21

LITERATURA

1. Krstic, B.: Bankarstvo

2. Bingulac, Z. i Kulic, M.: Javne finansije

3. Kapor, P.: Bankarstvo, sa osnovama bankarskog poslovanja i medjunarodnim bankarstvom,

trece izdanje, Megatrend univerzitet, Beograd, 2010.

4. Buble, M.: Management, Ekonomski fakultet Split, Split, 1993.

5. Krstic, B. i Cocovic, M.: Bankarstvo

22