Ekologija

Čovek u prirodi

Čovek u prirodi

Pre nego što krenemo u prirodu, prvo treba da naučimo osnovna pravila ponašanja. Često, svoje loše navike iz grada prenosimo i na izletišta, parkovske površine, u šume i na planine. Kada se nađemo daleko od

gradske sredine, oko nas neće biti kontejnera za odbacivanje đubreta. Korpe za smeće po parkovima i na izletištima u blizini gradova, često nisu u stanju da "savladaju" količinu otpadaka koje čovek iz grada, pored njih,

baca na sve strane.

Ipak, i biljke i gljive rastu i na takvim mestima. Neke se prilagode i iskoriste za sebe materije iz otpadaka, druge, zatrovane hemijskim otpadom uginu.

One prilagođene vrste će preživeti, ali ako ih uberemo na tim staništima radi ishrane, otrovaćemo se materijama koje sa sada nalaze u njima.

                                                         

                                                               Coprinus atramentarius (jarčić)

                                                                                          

Coprinus lagopus (jarčić)                                                                                  

Morchella conica (smrčak)

(više o gljivama možete saznati na web sajtu www.treasurekeepers.org.yu)

 

Naučimo da budemo oprezni u prirodi !

To znači, da se u prirodi možemo otrovati i jestivim vrstama biljaka i gljiva, ako ih beremo na zagađenim mestima, u blizini prometnih

saobraćajnica, autoputeva, fabrika, rudnika, termoelektrana. Dakle, svako kretanje kroz prirodu traži od nas visok stepen odgovornosti: prema

samoj prirodi, prema drugima i prema sebi.

Šetnja kroz prirodu u sebi krije i neke opasnosti kojih moramo biti svesni.Najveća opasnost su svakako zmije. Njihova su staništa kraj reka,

potoka, močvara, u vlažnim šumama, na planinskim kamenjarima. Ima ih svuda oko nas, ali nisu sve zmije otrovne. One nas nikada neće prve

napasti. Ako se kroz prirodu krećemo oprezno, sa štapom u ruci, udaramo njime po grmlju i trnju, zmije će pobeći. To su životinje koje ne

vole buku i sklanjaju se od nje.

                                            

                                                                       

Poskok - otrovna zmija

                                                                                      

                                                                      Coronila sp. - lažna šarka - neotrovna zmija

                                                                                                                        

                                                                                       

Daždevnjak, nemojte ga dodirivati, žlezde na njegovoj koži luče otrov!

Drugu opasnost predstavljaju zglavkari. Među njima najopasniji su krpelji i pauci. Paukove mreže često stoje razapete između stabala u šumi. Kada ih ugledate,

obiđite ih. Pauk vas neće ni primetiti.

Krpelji su već opasniji. Hrane se krvlju toplokrvnih životinja, tako što se zakače za telo i sisaju krv dok se ne »najedu«. Prenose mnoge bolesti, pa je važno što pre ih primetiti na telu i izvaditi pincetom okrećući ih u

smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu.

                                                       

                                     krpelj - Ixodes ricinusoprinus

                                                                                  

                                   krpelj - Ixodes skapularis

levo je mužjak, desno je ženka

Treću opasnost predstavljaju razne vrste insekata. Ubodi pčela, osa, zolja, stršljenova i obada mogu izazvati velike probleme, pogotovu

ako postoji sklonost ka alergiji na ove otrove. Ako se krećete po močvarnim terenima može vam naškoditi i roj komaraca koji u

ogromnom oblaku napada i ubada sve pred sobom.

obad

stršljen

pčela

bumbar

komarac

zolja

osa grnčarica

Sve ove bubice, crviće, paukove, krpelje, veće bube, skakavce – lako možete i nehotice preneti i u kuću. Vrlo često one se zavlače među listiće gljiva, dube hodnike kroz njihova plodna tela, skrivaju se u njihovim prirodnim šupljinama. Zato je veoma važno da svaku gljivu dobro otresete, presečete i očistite, po

mogućstvu još u prirodi. U kući to treba raditi nad sudoperom da se insekti ne bi zavukli u tamne uglove u kući.

uholažavinska mušicaskakavac

smrdibuba

gljivlja mušica

muva lebdilica