Kombinovani II Kolokvijum

7/29/2019 Kombinovani II Kolokvijum

1/19

Tehnologije kombinovanog transporta II kolokvijum

I OBLAST

1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE TEHNOLOGIJE KLASINOGTRANSPORTA SA POSEBNIM OSVRTOM NA KARAKTERISTIKE

KOMBINOVANOG KOPNENOG TRANSPORTA, AKO JEDNE ODTEHNOLOGIJA KLASINOG TRANSPORTA

1.1. Sa osnovnih aspekata, odnosno na koji nain se vri medjusobno uskladjivanjetehnolokih operacija pojedinih vidova transporta kod klasinog oblikatransporta i kakav je rezultat takvog pristupa sa aspekta racionalnostitransportnog lanca?

Kod klasinog oblika transporta to se ne vri sa aspekta kompletne integralne transportne

usluge, ve samo za deo transporta koji obavlja odredjeni uensnik transporta, Tako parcijalnoreavanje ne obezbedjuje kompleksne rezultate racionalne primene sistema neprekidnogtransportnog lanca.

1.2. Koje su osnovne karakteristike klasinog transporta?

Osnovna karakteristika klasinog transporta je neuskladjenost pojedinih faza i postupaka uprocesu transporta, odnosno prevoza robe.

1.3. Na koji nain se realizuju operacije u transportnom procesu kod tehnologijeklasinog transporta i koje su posledice takvog pristupa?

Kod tehnologije klasinog transpora sve operacije u transportnom procesu se vre po pravilukomad po komad one nuno zahtevaju viak utroka vremena, radne snage i materijala, ist jesintetiki proizvod odredjena visina trokova.

1.4. ta podrazumeva pod pojmom lomljeni transport i koje su njegovekarakteristike ?

Klasini sistem transporta naziva se jo i lomljeni jer se transportni proces obavlja u viefaza pri kojima se menja tovarna jedinica i transportno manipulativna jedinica, odnosno tokomprocesa deluje se na robu. Kod klasinog transporta ne postoji kontinuitet kojem tei savremena

1


2/19


logistika koncepcija (gde je idealna tovarna jedinica = jedinici proizvodnje = jediniciskladitenja = jedinici transporta=jednici pretovara)

1.5. Kako se mogu podeliti klasine tehnologije transporta sa aspekta prostornih istrukturnih komponenti?

Klasine tehnologije se s obzirom na prostorne i strukturne komponente mogu sepodeliti na:

Tehnologije kopnenog klasinog transporta

Tehnologije kopneno renog klasinog transporta

Tehnologije kopneno pomorskog klasinog transporta

Tehnologije kopneno vazdunog klasinog transporta

1.6. Koje varijante tehnologija kopnenog transporta znate i kako se svaka odnavedenih varijante dalje raslanjava?

U zavisnosti od pomenutih faktora praksa ukazuje na postojanje sledeih varijanti tehnologijekopnenog klasinog transporta.

Direktan kopneni klasini transport

Kombinovani kopneni klasini transport

Direktan kopneni klasini transport

Direktan drumski transport

Direktan elezniki transport

Kombinovani kopneni klasini transport

Drum eleznica

Drum elezica drum

eleznica drum eleznica

2


3/19


1.7. Kako glasi definicija kombinovanog transporta u savremenim uslovimatransporta?

U savremenim uslovima transporta robe pod kombinovanim transportom se podrazumeva presvega transport robe na najmanje 2 vrste transportnog sredstva bez menjana suda u kojem se ta

robe transportuje

1.8. Koja transportna sredstva uestvuju u realizaciji kombinovanog klasinogtransporta i u kojim varijantama?

Uestvuju drumska eleznika sredstva u sledeim varijantama:

Drums eleznica

Drum eleznica drum

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE TIPINIH TEHNOLOGIJAMANIPULISANJA KONTEJNERIMA

2.1. Navedite osnovne tehnologije pretovara kontejnera u terminalima?

Osn ovne tehnologije pretovara kontejnera u terminalu su: Tehnologija horizontalnog pretovara

Tehnologija vertikalnog transporta

2.2. Za navedene tehnologije pretovara potrebno je navesti osnovne karakteristike(opisati kako se realizuje proces pretovara, koja se pomona sredstva pri tomemogu koristiti, za koje vrste kontejnera prema veliini i konstrukciji,

vremenske karakteristike pretovara, investiciona ulaganja).Tehnologija horizontalnog pretovara podrazumeva premetanje tovarne jedinice sa

jednog na drugo mesto, odnosno transportno sredstvo, tako da tovarna jedinica tokom oveoperacije ne gubi kontakt sa podlogom.

Ovom tehnologijom se pretovaraju tovarne jedinice koje su opremljene tokovima iliuredjajima za manipulisanje sopstvenom pogonskom snagom.

3


4/19


Za realizaciju horizontalnog pretovara kontejnera pored toga to kontejneri morajubiti opremljeni tokovima, potrebno je raspolagati i odgovarajuom pretovarnomopremom i vunim vozilom tegljaem. Kod horizontalnog pretovara uredjaji zapretovar ve su ugradjeni u vozila eleznikog ili drumskog saobraaja. Zbog toga suovakva vozila tea i skuplja.

Ova tehnologija zahteva relativno visoka investiciona ulaganja u transportnasredstva, tovarne jedinice, a sa druge strane nisu potrebna skupa pretovarna sredstva imehanizacija za obavljanje pretovarnih operacija.

Tehnologija vertikalnog pretovara karakterie visok nivo tehniko tehnolokog jedinstva iuskladjenost tokova kontejnera i pretovarnih postojenja i opreme. Opremu za vertikalnipretovar kontejnera ine:

Razliita sredstva za manipulisanje i pretovar kojja mogu koristiti i za pretovar drugih

tovarnih jedinica integralnog transporta

Tehnologija vetikalnog pretovara zahteva velika investiciona ulaganja u pretovarnapostojenja.

2.3. Koji faktori utiu na izbor tehnologije pretovara kontejnera?

Faktori koji utiu na izbor tehnologije pretovara kontejnera:

Vrsta i tip kontejnera

Obim rada

Mehanizacija

Nain otpreme i dopreme

Manupulisanje operacija

Direktan (indirektni) pretovar

Manupulativne povrine

2.4. Koja sredstva se kroste za vertikalni pretovar kontejnera ( dati podelu inabrojati pretovarna sredstva)?

Osnovna sredstva koja se koriste za pretar su:

4


5/19


Dizalice

Viljukari

Manipulatori

Vrsta dizalica:

Obalska kontejnerska dizalica (panamaks, postpanamax, super postpanamax)

Portalne dizalice (portalne dizalice na pneumaticima i na inama)

Vrsta viljukara:

Boni

eoni

Vrsta manipulatora:

Kontejnerski jaha

Teleskopski (kontejnerski) manipulatori

Sistem asija

Automatski vodjena vozila

2.5. Koji zahvatni organ se koriste pri manipulisanju kontejnerima?

Za zahteva tanje kontejnera najee se koriste u 4 tehnika reenja i to:

Spreder

Viljuke viljukara

Kljeta za stezanje tereta

Oprema za prenos uadima

2.6.

Postrojenja i uredjaji za manipulisanje kontejnerima je prema prostornimmogunostima eksploatacije, svrstavaju se u 2 grupe:

5


6/19


Stabilna pretovarna postrojenja ( od stabilnih postrojenja najvie se primenjujeportalna dizalica, koja je vezana za elezniki kolosek).

Mobilna pretovarna postrojenja (u praksi se primenjuje znatno vei broj razliitihtipova mobilnih pretovarnih sredstava obalske dizalice). Mobilna portalna dizalica sa

pneumaticima:

Viljukar

Kontejnerski jaha

Kontejnerski manipulator

Boni kontejnerski pretovariva

3. TEHNOLOGIJE KOPNENOG TRANSPORTA KONTEJNERA

3.1. Koje su osnovne tehnologije transporta kontejnera?

Osnovne tehnologje transporta kontejnera su:

Tehnologija kopnenog transporta kontejnera

Tehnologija kopneno renog transporta kontejnera

Tehnologija kopneno pomorskog transporta kontejnera

Tehnologija kopneno vazdunog transporta kontejnera

Tehnologija kopnenih kontejnerskih mostova

3.2. ta podrazumevaju tehnologije kopnenog transporta kontejnera?

Tehnologie kopnenog transporta kontejnera podrazumevaju transport robe u kontejnerimaizmedju mesta otpreme i mesta dopreme, korienjem kopnenih vidova transporta. Elementeprevoznog procesa ovih tehnologija obavljaju sredstva drumskog i eleznikog transporta.

3.3. Koja su 2 osnovna sistema pretovara kontejnera?

Dva osnovna sistema pretovara kontejnera su:

Horizontalni

6


7/19


Vertikalni

3.4. Od kojih faktora zavise pojedini oblici tehnologijekopnenog transporta

kontejnera?Oblici tehnologije kopnenog transporta kontejnera su medjusobno razliiti, a zavise od:

Grupe kojoj pripadaju kontekst koji se transportuju

Poloaja i opremljenosti mesta na kojem se vri punjenje i pranjenje kontejnera

Naina na koji se kontejneri manipuliu

Naina na koji se kontejneri prevoze

3.5. Kako se najee realizuju tehnologija kopnenog transporta velikih kontejnera?

Tehnologija kopnenog transporta robe primenom velikih kontejnera najee se realizujeprevozom kontejnera eleznicom izmedju kontejnerskih terminala i njihovom dostavom dokorisnika, drumom.

3.6. U kojim se sve oblicima moe organizovati prevoz kontejnera eleznicom?

Prevoz kontejnera eleznicom izmedju elezniko drumskih terminala moe seorganizovati u sledeim oblicima:

Zatvorenim blok vozovima koji saobraaju direktno izmedju terminala bez usputnograniranja

Grupama kola koja se uvruju u teretne vozove

Pojedinanim kolima koja se uvruju u teretne vozove

3.7. Koje probleme je potrebno reiti da bi se uspeno realizovala tehnologija velikihkontejnera?

Da bi se uspeno realizovala tehnologija velikih kontejnera potrebno je reiti itav nizproblema kao to su:

7


8/19


Profil svetlosnog gabarita saobraajnica

Uskladjivanje redova vonje vozova za prevoz kontejnera u eleznici i vozila udrumskom saobraaju

Utvrdjivanje tarifa za prevoz kontejnera za svaki vid transporta koji u ovomeuestvuje

Formiranje informativnog sistema, za upravljanje i praenje kontejnerskog transporta

II OBLAST

1. SPECIFINOSTI TEHNOLOGIJA TRANSPROTA IZMENLJIVIHTOVARNIH SUDOVA, SEDLASTIH POLUPRIKOLICA I KOMPLETNIHDRUMSKIH VOZILA

1.1. Koje su osnovne specifinosti tehnologije transporta izmenljivih transportnihsudova?

Osnovne specifinosti su:

Ova vrsta tovarnih jedinica se moe prevoziti na eleznikih plato kolima normalnekonstrukcije

Ova transportna tehnologija omoguava potpuno iskorienje raspoloivog tovarnogprostora

Za uspenu primenu ove transportne tehnologije potrebna je relativno skupa oprema zakamione i njihove prikolice

Uspenu razvoj ove vrste transporta uslovljen je primenom vozila drumskog saobraajasa relativno niskim podom

8


9/19


Izmenljivi transportni sudovi obezbedjuju potencijalne preduslove za budui razvojjedne univerzalne transportne tehnologije integralnog transporta

1.2. Koji su osnovni nedostaci izmenljivog transportnog suda?

Osnovni nedostaci izmenljivog transportnog suda su:

U odnosu na fiksnu nadgradnju (sanduk vozila) relativno je tei

Konstruisan je kao samonosea konstukcija koja mora da zadovolji veoma razliitedopunske zateve transporta u eleznikom saobraaju

Iz navedenih razlika kod izmenljivih transportnog suda gubitak korisne teine iznosi od10 12%

1.3. Koja eleznika kola se koriste za prevoz sedlastih prikolica?

eleznika kola koja se koriste za prevoz sedlastih prikolica su kola sa sputenim podom(depom) koja zahtevaju dodatnu opremu.

1.4. Koje tehnologije pretovara se koriste pri pretovaru sedlastih prikolica i ukojim uslovima?

Sedlaste prikolice se mogu pretovarati vertikalnim i horizontalnim sistemom pretovara.

Kada je u pitanju opredeljenje u pogledu naina pretovara sedlastih prikolica (vertikalniili horizontalni) moemo rei da na eleznici vertikalni pretovar prikolica ima vie

pristalica iz domena eksploatacije i organizacije

Kod vertikalnog pretovara eleznikih kola ne moraju da budu opremljena dodatnimuredjajima, smanjuje se sopstvena teina vozila, a poboljan je i odnos korisnog imrtvog tereta, zatim kod vertikalnog pretovara smanjeno je vreme rada po transportnojstanici.

9


10/19


Kod horizontalnog pretovara prikolica se tovari proseno 15min, a kod vertikalnog 3 5min. Poto se vertikalni pretovar vii istim pretovarnim uredjajima i kod prikolica i kodizmenljivih tovarnih sudova, to omoguava standardizacijama pretovarne opreme naterminalima.

1.5. Koje su osnovne specifinosti tehnologije transporta kopletnih drumskihvozila?

Kod ove tehnologije, kompletan auto voz prevozi se u transportnim sredstvimaeleznikog saobraaja. Vozai vozila drumskog saobraaja za vreme prevoza eleznicomspavaju ili se odmaraju u kolima sa leajevima koja se prevoze istim vozom.

U uputnoj eleznikoj stanici oni preuzimaju svoja vozila i prevoze ih do mestaopredeljenja

Kod tehnologije transporta bez vozaavozila drumskog transportnog saobraaja ueleznikoj stanici preuzima neka od filijala transportnog preduzea drumskogsaobraaja, koja ova vozila predaje na prevoz eleznici, transportnom preduzeukorespondentu ili odgovarajuoj pediterskoj organizaciji.

2. TEHNOLOGIJA TRANSPORTA KONTEJNERA KOPNENIMMOSTOVIMA

2.1. Kakva organizacija transporta se podrazumeva pod ovim pojmom?

Ova tehnologija se zasnivana novom pristupu organizaciji kombinvanog kopneno -

pomorskog transporta kontejnera.

2.2. Kako se organizuje ovakav transport?

10


11/19


Tehnologija transporta kontejnera primenom kopnenih mostova predstavlja specifianoblik pomorsko kopnene tehnologije transporta gde je dejan deo puta transportovanogkontejnera koji je uobiajno u celini savladavan brodovima realizuje sredstvima kopnenogtransporta. Naime, drugi i zaobilazni pomorski putevi ili oni kod kojih se gubi puno vremenaamenjuju se prevozom kontejnera kopnenim putem tamo gde je ovakvu zamenu racionalnomogue izvriti.

2.3. Kakve posledice izaziva ovakva koncepcija kombinovanog transportakontejnera?

Ovakva koncepcija kombinovanog transporta kontejnera izaziva niz posledica:

Smanjenje znaaja nekih pomorskih puteva

Promene u znaaju postojeih i raznoj novih pomorskih luka

Poveanje ulaganja u modernizaciju kopnene saobraajne infrastrukture

Smanjenje obima skladitenja robe u toku transporta

Opte unapredjenje tehnologija transporta kontejnera

2.4. Navedite tipine primere primene ove tehnologije transporta?

Tipian primer za ovu tehnologiju transporta predstavlja prevoz kontejnera izmedjuzapadne obale SAD i Evrope koji se na podruje SAD ostvaruje primenom teh. Kopnenog mostaizmedju obala Pacifika i Atlantika, a koji je mnogo bri i znatno jeftiniji od direktnog pomorskogtransporta kroz Panamski kanal.

III OBLAST

1. ELEZNIKIH TERETNIH KOLA SPECIJALNIM VOZILIMADRUMSKOG TRANSPORTA

11


12/19


1.1. Koje su osnovne specifinosti ove tehnologije transporta?

Ova tehnologija ostvaruje se primenom specijalnih drumskih rpikolica (transportera)

namenjenih za prevoz eleznikih teretnih kola, ove prikolice imaju sputen pod i vei brojosovina (najmanje 4) . Utovar eleznikih teretnih kola na prikolicu se vrii pomou fiksnog iliprenosnog vitla transporta drumskog vozila. Prelazni most ili prelazna rampa na krajueleznikog koloseka omoguava prelaz eleznikih teretnih kola na specijalnu prikolicudrumskog saobraaja.

1.2. Koju ulogu imaju eleznika kola kod primene ove tehnologije?

Kod primene ove tehnologije eleznika kola imaju dvostruku ulgou pojavljuju se kao

transportno sredstvo, a kad su utovarena na sredstvo drumskog transporta, predstavljaju tovarnujedinicu.

1.3. Na koje naine se moe obaviti pretovar eleznikih kola na prikolicudrumskog transporta?

Pretovar kola na prikolicu se moe obavljati na vie naina:

Pretovar pomou mobilne rampe: koriste se na mestima gde je kolosek utisnut u

kolovoz, odnosno gde je gornja ivica ine u nivou sa kolovozom. Ovaj nain jepreporuljiv samo za dvoosovinska kola.

Pretovar kola direktno sa ina koloseka na ine prikolice: u ovom sluaju se nivo inakoloseka podie do visine ina prikolice.

Pretovar lift platforme: na platformi se nalaze ine pomou kojih se ostvaruje vezaizmedju koloseka i prikolica.

1.4. Koji su osnovni nedostaci ove tehnologije?

Osnovni nedostaci su:

12


13/19


Velike nekoristan teret

Mala eksploataciona brzina u drumskom transportu

Zauzimanje velikog prostora za vreme prevoza

Tekoe i ogranienja pri organizaciji i eksploataciji ove vrste transporta

2. OSNOVNE KARAKTERISTIKE TRANSPORTA BARI UINTEGRALNOM POMORSKO RENOM TRANSPORTU SAPOSEBNIM OSVRTOM NA KARAKTERITIKE BACAT SISTEMA

2.1. ta ini osnovnu pokretaku snagu razvoja novog sistema: brodova nosaabari i koje su posledice takvog razvoja?

Osnovni pokretai snagu razvoja novog sistema je spajanje prekomorskog transporta satransportom unutranje plovidbe, u jedinstv integralni transport medjukontinentalnih razmera . Iztih razloga moe se oekivati dalji razvoj transporta unutranje plovidbe vraanjem mnogihvrsta tereta se danas prevoze sredstvima kopnenog transporta.

2.2. Koja 3 elementa su neophodna za uspeno izvrenje transporta bari uintegralnom pomorsko renom transportu?

3 elementa koja su potrebna za uspeno izvrenje transporta bari u integralnom transportusu:

Posebno gradjen matini brod

Potreban broj potisnica

Brodske dizalice odgovarajueg radnog kapaciteta

2.3. Koje kategorije tehnologije prevoza bari u integralnom pomorsko renomtransportu postoje?

13


14/19


Osnovne kategorije su:

Sistem lash

Sistem seabee

Sistem bacat

Sistem fider

2.4. ta se podrazumeva pod pojmom BACAT sistem?

BACAT sistem je naziv za pomorski reni transportni sistem koji je slian lash sistemu, ali jeprilagodjen specifinostima reno kanalskog sistema. BACAT - bare su znatno manjih

dimenzija pa se mogu i koristiti za transportovanje robe u unutranjosti kontinenata gde lash,seabee bare zbog veeg gaza i veih dimenzija, ne mogu saobraati ili imaju otean saobraaj.

2.5. Koje su osnovne karakteristike BACAT bari i BACAT brodova?

Za razliku od lash, seabee brodova, BACAT brodovi su znatno manjih dimenzija, duina imje 103,5m, irina palube 20,7m, gaz 5,4 m, a nosivost 2600t.

3. TOVARNE JEDINICE SISTEMA VOZILO VOZILO UDRUMSKO ELEZNIKOM KOMBINOVANOM TRANSPORTU

IZMENLJIVI TRANSPORTNI SUDOVI.

3.1. Kako se mogu definisati izmenljivi transportni sudovi?

Izmenljivi transportni sudovi predstavljaju tovarni prostor vozila drumskog saobraaja sandukkoji se moe svudati sa asije (treeg stroja) drumskog vozila . U tehnolokom smislu to su

standardizovane tovarne jednice integralnog transporta.

3.2. Kako se manipuliu izmenljivi transportni sudovi i kojom opremom suopremljeni?

14


15/19


Sve do danas nije dat jasan i nedosmislen odgovor na pitanje u kojoj se meri prevoz izmenljivihtransportnih sudova moe smatrati sistemom transporta tovarnih jedinica hucke packsaorbaaja, a u kojoj meri sistemom transporta velikih kontejnera.

Najvei deo izmenljivih transportnih sudova nije opremljen ISO nauglicama za privrivanje i

osiguranje za vreme transporta, posebnim uredjajima na donjih uglovima i mogu se prevozitikako na kolima nosaima za transport kontejnera , tako i na odgovarajuim vozilima drumskogsaobraaja

3.3. Navedite osnovne vrste izmenljivih transportnih sudova u eksploataciji(duina, irina, visina, nosivost, gde se primenjuju)?

Izmenljivi transportni sudovi u Evropi imaju najveu primenu u Francuskoj i Nemakoj. Napodruju Francuske koriste se 2 vrste izmenljivih transportnih sudova:

Sudovi dimenzija (spoljnih) duine 12,20m, irine 2,5m i visine 2,4m

Sudovi spoljnih dimenzije duine 7,15m i unutar dimenzija 2,43 u visine 2,35m

Najvei transportni sudovi duine 12,30m imaju korisnu zapreminu od 70 m 3 i max teine od16,5t. Na podruju Francuske se jo koristi i maxicadre sudovi.

Na mrei Nemakih eleznica u eksploataciji su sudovi sledeih dimenzija:

Duine 6,250mm, irine 2500mm, max visine 2600mm i doputene ukupne teine od 10t

Duine 7150mm, irine 2500mm, max visine 2600mm, i doputene ukupne teine od 15t

Duine 8050mm, irine 2500mm, max visine 2600mm i doputene ukupne teine od 17t

Duine 12200mm, irine 2500mm, max visine 2600mm i doputene ukupne teine od 27t

3.4. Koja vrste kopnenih transportnih sredstava se koriste za prevoz izmenljivihtransportnih sudova?

Prevoz izmenljivih transportnih sudova vri se najee na eleznikim teretnim kolima

nosaima, serije LGJS koja su specijalno konstruisana za prevoz izmenljivih transportnihsudova, kao i vozila drugih saobraaja.

IV OBLAST

15


16/19


1. OSNOVNE TEHNOLOGIJE KOPNENO POMORSKIH SISTEMATRANSPORTA SA TEITA NA RO RO TEHNOLOGIJI

1.1. Koje tehnologije postoje u okviru integralnog kopneno pomorskogtransporta?

U okviru integralnog kopneno pomorskog transporta postoje 3 tehnologije:

Tehnologija transporta kontejnera

Tehnologija ro ro sistema

Tehnologija prevoza bari renog saobraaja

1.2. Osnovne specifinosti RO RO brodova (u koju katerogiju brodova spadaju,kako se klasifikuju prema veliini gaza, kako prema nameni/vrsti tereta kojiprevoze, a kako prema kategoriji prolovide)

RO - RO brodovi spadaju u kategoriju trajektnih brodova, a prevoze uglavnomstandardizovane jedinice tereta koje se redovno utovaraju horizontalno. Ovi brodovi imajumogunost utovara kontejnerskih i drugih linijskih tereta i vrlo kratak obrt.

Prema veliini gaza svi RO RO brodovi se mogu svrstati u 2 klase:

Klasa A obuhvata brodove sa gazom manjim od 6m

Klasa B obuhvata brodove sa gazom veim od 6m

Prema nameni i vrsti tereta koji prevoze razlikuju se 2 vrste RO RO brodova:

Brodove za obalnu plovidbu

Brodove za prekomorsku plovidbu1.3. Kako se vri utovar/istovar RO RO brodova, koja se pomona sredstva pri

tome koriste i osnovne karakteristike tih sredstava (nosivnost, duina, irina)?

Brodske rampe predstavljaju osnovnu opremu za pristup vozila sa ili bez tereta na RO RObrodove tj koriste se za horizontalni nain pretovara. One mogu biti na:

16


17/19


Pramcu

Krmi

Pramcu i na krmi

Boku broda

Osnovni elementi o kojima treba voditi rauna prilikom izbora ugradnjom rampe na brodusu: irina, nosivnost, nagib i duina brodske rampe. irina prvih brodskih rampi bila je 4m.Nosivnost rampi poveala se sa 50 na 120t, pa na 200t, a danas iznosi 450t. Do danas je poznatoda su na brodovima ugradjene rampe u raspou od 2 5m duine.

1.4. Koji su osnovni nedostaci RO RO brodova? Zbog ega se taj nedostatak javlja,

u odnosu na kontejnerski brod?

Osnovni nedostatak RO RO brodova je slabije korienje tovarnog prostora. U odnosu nakontejnerski brod, RO RO brod je za 1/3slabije koristi brodski prostor zbog:

Gubitak prostora i rastavljanja izmedju prikolica

Neiskorienost prostora ispod prikolica sa viih tokova

Neiskorienost prostora iznad prikolica i gordje palube

Zauzetosti prostora rampama za pristup vozila na palube

2. CILJ NAMENA, OSNOVNE DELATNOSTI I STRUKTURA RTC a

2.1. Navedite osnovni cilj formiranja RTC a?

Osnovni cij formiranja RTC a je optimizacija transporta i distribucije materijalnih dobara, sasvimnjihovim prateim delatnostima i podsistemima, primenom savremenim tehologija

transporta na logistikim principima.

2.2. Koje prednosti se postiu formiranjem RTC a?

Prednosti koje se postiu formiranjem RTC a su:

17


18/19


RTC i u svom uem i irem gravitacionom podruju obezbedjuju takav kvalitet usluge kojiodgovara savremenim zahtevima distributivnog i transportnog RTC a obezbedjuje svrsishodnu,operativno i ekonomski opravdanu kooperaciju izmedju nosilaca transporta i prateim

delatnostima. Formiranje RTC a obezbedjuje:

Racionalnu podelu rada

Koncentraciju robnom rada i skladinih podsistema

Koordinaciju i kooperaciju rada izborom najpovoljnijeg nosionca transporta u makro distribuciji

2.3. Navedite osnovne delatnosti RTC a?

Osnovne delatnosti RTC a su:

Obavljanje delatnosti dolaznog i odlaznog daljinskog i lokalnog transporta robe itovarnih jedinica integralnog transporta

Vrenje pretovara robe u unutranjem i medjunarodnom saobraaju kako napodruju daljinskog tako i na podruju lokalnog saobraaja

Sabirni i distributivni transport robe

Pratee uslune delatnosti

2.4. Koji tehnoloki podsistemi i njihove tehnike baze ine strukturu RTC a?

Tehnoloki podsistemi RTC a:

Tehnoloke celine nosilaca transportnog procesa razliitih vidova saorbaaja, pedicije, carine,osiguranja dopunskih i dr delatnosti itd.

Tehniku bazu RTC-a ine:

Postojea infrastuktura

Transporteri

Pretovarna mehanizacija

18


19/19


Prilazne saobraajnice

Industrijski koloseci

Drumske saorbaajnice

19

Documents

Kombinovani II Kolokvijum