KOMPARATIVNI EKONOMSKI SISTEMI1. POJAM I PREDMET KOMPARATIVNE ANALIZE SAVREMENIH PRIVREDNIH SISTEMADo prvih uporednih analiza dolazi U SAD-u, posle I svetskog rata. Analizira se i zakljuuje superiornost kapitalstikog u odnosu na socijalistiki sistem. Ova ocena se ublaava posle krize 20. i 30. Promene na politikoj i ekonomskoj karti sveta su proirile mogunosti izuavanja i uporeivanja razliitih sistema. 70. i 80. traila se vea usaglaenost u pristupu uporednog istraivanja savremenih privrednih sistema. Vei je naglasak dat na razliitu uspenost zbog razlika u njihovom funkcionisanju, u celini i pojedinano. Vea se panja poklanja i praktinim iskustvima i komparaciji pojedinih delova privrednog sistem (a ne da se posmatra u globalu). Komparativna analiza: 1) 2) 3) 4) razvija optu teoriju privrednog sistema utvruje opte karakteristike pojedinanih sistema i njihove varijetete razvija metodologiju za njihovo uporeenje i vrednovanje vrednuje uspenost privrednih sistema 5) objanjava nain reavanja osnovnih ekonomskih problema, u zavisnosti od tipa sistema

Cilj je, dakle: na osnovu to egzaktnijih pokazatelja utvruje u kojoj meri je svaki sistem u stanju da realizuje ciljeve (ekonomske, socijalne...) koje posatavlja za svoje civilizacijsko opredeljenje. Uporedno istraivanje omoguava realnije sagledavanje prednosti i mana sistema, i daje sugestije o organizacionim i operativnim promenama, u cilju poboljanja njegovog funkcionisanja i efikasnosti. Zahvaljujui tehnolokom napretku, dolazi do efikasnog prilagoavanja i prestruktuiranja privrede, pa se i menjaju stepeni razvijenosti i drutveno-ekonomska efikasnost. Naravno, neki sistemi su nefleksibini, stoga ne napreduju. Tranzicija: Krajem 80. i poetkom 90. Bivi SSSR i zemlje CIE ukida se komunistiki monopol, dravna svojina, i centralno-planski sistem upravljanja privredom. U ovoj knjizi se ukazuje na neodrivost tradicionalne tipologije privrednih sistema Na osnovu izabranih odrednica uporeuju se: kapitalistiki i centralno-planski i samoupravno-trini privredni sistem.

2. OSNOVNO ODREENJE I DEFINISANJE PRIVREDNOG SISTEMAPrema optoj teoriji sistema, svaki sistem se sastoji: 1) od skupa delova koji formiraju neku funkcionalnu celinu 2) od naina povezivanja i intenziteta izmeu pojedinih delova 3) od principa (pravila) na osnovu kojih se ti delovi povezuju

1

To vai i za privredni sistem. On se sastoji iz jo nekoliko podsistema (pravni, politiki...). Tu je privredni sistem dominantan. 1) Definicija: Privredni sistem je skup institucija i mehanizama za donoenje i implemenaciju odluka koje se tiu proizvodnje, razmene, raspodele i potronjeu jednoj zemlji u odreenom vremenskom periodu. To podrazumeva i regulisanje svih odnosa koji iz tih aktivnsoti proistiu. (te komponente nisu krute, ve su podlone manjim ili veim, sporijim ili brim promenama.) 2) Privredni sistem je drutveno odreen mehanizam za donoenje ekonomskih odluka (ta, kako, gde, kada i za koga) u tri osnovna podruja: proizvodnja (razmena?), raspodela i potronja. Kod donoenja odluka je bitan stepen centralizacije u sistemu. Privredni sistem je sastavljen od 4 meusobno povezane komponente: sistem donoenja odluka, sistem motivacija, informacioni sistem i kordinacioni mehanizam. a) sistem donoenja odluka je rasporeen na razne donosioce odluka b) motivacija se menja u zavisnosti od stepena razvijenosti, politikih, ideolokih i ekonomskih ciljeva pojedinih privrednih sistema c) Informacioni sistem ukljuuje mehanizme i kanale za prikupljanje, prenos, obradu, skladitenje i analizu ekonomskih informacija. d) Kordinacioni mehanizam moe da se zasniva: snagom tradicije, tritem i planom (karakteristike su poznate).

3) ne pie nita o principima

3. GRUPISANJE (TIPOLOGIJA) PRIVREDNIH SISTEMAKljune komponente svakog privrednog sistema, i kriterijumi za grupisanje sistema: 1) prema karakteru vlasnitva nad sredstvima za prizvodnju i oblicima prisvajanja (privatna, dravna i drutvena svojina) 2) prema sistemu donoenja odluka osnovna razlika je u nivou njihove centralizacije: preteno centralizovani i preteno decentralizovani (odluuju i nii nivoi po osnovu prava svojine ili zakona) 3) prema motivacionom sistemu, u savremenim sistemima je materijalne prirode najjai motiv. Sistem nagraivanja moe prilino da motivie, javno priznanje ili promocija. 4) Prema nainu alokacije proizvodnih resursa i ekonomskih aktivnosti, tj. prema nainu organizacije i povezanosti ekonomskih uesnika u procesu drutvene reprodukcije. Tu se razlikuju 2 strane privrednog sistema: trinu i plansku. Na osnovu ovih kriterijuma je izvrena tipologija privrednih sistema: Kapitalistiki privredni sistem privatna svojina nad faktorima proizvodnje, decentralizovan sistem donoenja odluka (u rukama vlasnika proizvodnje). Proizvodnja, raspodela, razmena i potronja kordinisane su putem trinog mehanizma, a uesnike motiviu materijalni podsticaji Socijalistiki samoupravni privredni sistem drutvena svojina nad sredstvima za proizvodnju, sistem donoenja odluka je u osnovi decentralizovan, trite je osnovni koordinacioni mehanizam, motivacija materijalne prirode. Socijalistiki centralno-planski privredni sistem dravna svojina nad sredstvima za proizvodnju, centralizovano donoenje odluka. Podsticaji su materijalni i moralni. 2

Nova tipologija obuhvata 4 grupe: o Socijalno trine i participativne privrede -- irenje radnikog akcionarstva i drugih oblika svojine (preraspodele), decentralizovan sistem odluivanja + ukljuivanje zaposlenih na svim nivoima odluivanja aktivno preduzetnitvo. o Ostale razvijene zemlje ekonomski liberalizam, sa slabijim delovanjem redistributivnih mehanizama i socijalno-zatitne funkcije drave. o ZUT tenja ka modernoj trinoj privredi, privatizaciji, liberalizaciji, makroekonomskoj stabilizaciji. o Socijalistike reformske privrede pored promena dominira dravna svojina. Poseban problem je klasifikacija nerazvijenih zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike. Veoma je heterogena grupa, teritorijalno i po broju stanovnika. Tu spada 80% stanovnitva, a samo 20% svetskog dohotka. Postoje velike razlike u drutveno-politikom ureenju. Najvanije, sada, za tipologiju ZUR je njihova dalja razvojna polarizacija. Treba biti oprezan kod tipologije, mnogo su heterogene zemlje(u 60 najsiiromanijih zemalja ivi 3 mlrd stanovnika).

4. VREDNOVANJE USPENOSTI PRIVREDNIH SISTEMAUkupna uspenost jedne zemlje, kao i njeni ciljevi su: o o o o o o ostvareni privredni rast, efikasnost privreivanja, ekonomska stabilnost, otvorenost trita, raspodela i nivo standarda.

Oni su rezultat delovanja brojnih heterogenih faktora: o o o o primarni razvojni faktori socio-istorijski faktori privredno-sistematski faktori ekonomska i razvojna politika.

Ciljevi i faktori uspenosti nisu direktno merljive veliine, ali ih je mogue izmeriti, posredno, pomou skupa razliitih indikatora. Prilikom operacionalizacije i komparacije je bolje koristiti samo kvantitativne pokazatelje: statistike informacije, popise, GDP (mada, ovaj pokazatelj ima niz manjkavosti), GDP per capita... na osnovu kojih se prave rang-liste. Kod kvalitativnih indikatora se ispoljava subjektivnost u njihovom definisanju i nainu merenja. Vrednovanje uspenosti ne moe da se vri na isto objektivnoj osnovi, jer takav postupak nije kompletan. Prilikom izbora zemalja i vremenskog perioda treba voditi rauna o ogranienosti uporedivosti bivih centralnoplanskih privreda i ZUR. Treba ii na izbor zemalja sa priblino istim nivoom razvijenosti, veliine, strukturnih i socio-istorijskih slinosti. 3

Iz specifinosti razliitih privrednih sistema proizilaze i razliite norme i prioriteti, mada se oni mogu menjati i u okviru istog sistema i time uticati na promenu njega samog. Kod selekcije kriterijuma uspenosti privrednih sistema postoje 2 mogunosti, ko dizbora za empirijsku analizu: a) izbor jednog najboljeg kriterijuma uspenosti, koji bi bio u stanju da celovito predstavi ukupnu uspenost jedne privrede i njenog sistema (reprezentativni kriterijum). Ali, treba biti oprezan u izboru onog koji bi sintetiki iskazao sve bitne aspekte uspenosti jedne privrede b) izbor veeg broja kriterijuma pomou kojih bi moglo da se formira profil privredne uspenosti. Kod viekriterijumskog pristupa se menjaju prioriteti kriterijuma u zavisnosti od specifinosti privrednog sistema. Kriterijumi mogu biti komplementarni, ali i konfliktni. Ostvarivanje jednog kriterijuma esto zahteva rtvovanje nekog drugog cilja. Ako je zemlja uspena u odnosu na svoj najvaniji cilj, to znai da raspolae i uspenim privrednim sistemom. Najee korieni kriterijumi uspenosti: 1) 2) 3) 4) 5) 6) dinamika privrednog rasta efikasnost stabilnost otvorenost raspodela standard i kvalitet ivota

5. METODI KOMPARATIVNE ANALIZE PRIVREDNIH SISTEMAMetod = postupak (put) za otkrivanje sutine neke stvari ili pojave. Uporedni metod = nastojanje da se celokupno drutvo ili pojedine vrste drutvenih pojava, prouavaju u svim svojim razliitim oblicima. To zahteva ispitivanje kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika sistematsko ispitivanje globalnih drutava ili nekih njenih pojava, njihovo objanjavanje, njihove veze, uzroci, posledice i istorijska dimenzija promena. Treba imati u vidu da su ovi sistemi uvek dvostrani, i materijalni i drutveni, a to slui za otkrivanje sutine jednog sistema. Postoje 2 metoda uporedne analize privrednih sistema: Vertikalni vri se poreenje u celini tzv. case by case pristup Horizontalni poreenje se vri parcijalno. Na osnovu ovakvog metodolokog pristupa mogu se porediti: a) teorijski modeli (idealni tipovi) privrednih sistema, b) konkretni, stvarni, privredni sistemi. Na kraju se u celini moe porediti funkcionisanje stvarnih privrednih sistema i njihova stvarna uspenost sa odgovarajuim teorijskim reenjima u pogledu funkcionisanja i ostvarivanja rezultata.

6. POREENJE STVARNIH PRIVREDNIH SISTEMA I NJIHOVIH MODELATreba razlikovati: 4

1) opte tipove, grupe i modele privrednih sistema 2) privredne sisteme pojedinih zemalja 3) nacionalne ekonomije sa svim specifinostima i detaljima (ovo ne vai za komparativnu analizu privrednih sistema) Uporedna analiza idealnih tipova privrednih sistema podlee kritici jer se bavi pojednostavljenim apstrakcijama koje su suvie udaljene od stvarnosti. Savremene privrede i njihovi sistemi su previe udaljeni od svojih modelskih reenja. ak je i tee uporeivati idealne nego realne tipove. Prilikom poreenja stvarnih privrednih sistema, mora da se ima u vidu da je svaki pojedinani sluaj specifian. Tako da, kada se izabere jedan sistem kao predstavnik cele grupe privrednih sistema, treba uzeti sa rezervom. Poreenje stvarnih privreda sa odgovarajuim modelima omoguava da se preispitaju i, eventualno, pronalaze nova teorijska reenja. Vertikalni vs horizontalni model bez sagledavanje celine ne moemo da razumemo nain funkcionisanja njenih delova. Primer: da bismo razumeli ulogu osnovne proizvodne elije (preduzea) u jednom privrednom sistemu, moramo da znamo na koji nain ono donosi odluke, na osnovu kakvih i ijih motivacija i u okviru kojih raspoloivih opcija. Kod vertikalnog metoda se smanjuje mogunost neposredne komparativne analize, a time i praktine koristi koje takav metod nudi. Horizontalnim metodom se gubi celina sistema i meuzavisnost kljunih sistemskih odrednica. Dakle, u ovom sluaju treba ii na kombinovanje primene vertikalnog i horizontalnog metoda. Da bismo mogli da vrimo poreenje pojedinih tipinih problema u okviru raznih privrednih sistema, prethodno moramo da poznajemo bar osnovne konture ovih sistema. Tek kada izvrimo vertikalnu podelu privrednih sistema na njihove osnovne tipove i opiemo njihove osnovne karakteristike (kako se pojedine institucije, mehanizmi, reenja i problemi ponaaju u okviru razliitih privrednih sistema), primena horizontalnog metoda moe dati pozitivne rezultate.

7. POREENJE PRIVREDNIH SISTEMA I NJIHOVE USPENOSTIOsnovni cilj sadanjih transformacija CIE je preobraaj neuspenih u uspene privredne sisteme -- usmeravanje i pretvaranje ljudskih i materijalnih resursa u konkretne razvojne rezultate. Bitan preduslov je naputanje partijskog i svojinskog monopola i birokratskog upravljanja privredom i drutvom. Komparacija ovih zemalja i privrednih sistema ima, prvenstveno, za cilj sagledavanje njihove ekonomske, drutvene i politike osposobljenosti za nove izazove (tehnoloka revolucija, globalizacija, integracioni procesi...). Za ovakvu tipologiju je neophodno da se definie i operacionalizuje drutveno-ekonomska uspenost. Odabrani kriterijumi uspenosti su gore pomenuti, a mogu se i poveati ili ralaniti. Takoe, rezultati izabranih kriterijuma su posledica delovanja vie faktora: privrednog sistema, ekonomske i razvojne politike, primarnih, razvojnih i socio-istorijskih faktora. Razlike u ekonomskim performansama izmeu posmatranih zemalja mogu da se pripiu delovanju privrednog sistema, kad je re o zemljama koje su sline sa stanovita stepena razvijenosti i raspoloivih ljudskih i materijalnih potencijala. Zato je za konkretnu komparaciju veoma vano pitanje izbora jedinica posmatranja tj. zemalja koje zadovoljavaju navedene zahteve.

5

8. SVOJINASvojina i kontrola nad sredstvima za proizvodnju je kljuna privredno-sistemska komponenta. Svojina je osnova za ekonomsku i drutvenu mo. Ona predodreuje karakter drutvene proizvodnje i nain prisvajanja i upotrebe ekonomskog vika. Svojina znai pravo pojedinca, grupe ili klase da donosi odluke o nainima korienja objekta svojine. Kada su ti naini drutveno sankcionisani i zatieni, oni postaju pravo.

Razlikuju se 3 osnovna svojinska prava: 1) pravo kontrole (pravo donoenja odluke nad korienjem objekta svojine) 2) pravo prisvajanja (pravo nad rezultatima korienja objekta svojine) 3) pravo otuenja. Dakle, svojina je skup odreenih prava. Onaj ko je nosilac tih prava je i vlasnik svojine. Kod drutveno-ekonomskih sistema treba govoriti o dominantnom obliku svojine, koji odreuje rang i uticaj svim drugim svojinskim oblicima. Prema tradicionalnoj tipologiji u: kapitalstikim privrednim sistemima -- privatna svojina socijalistikim centralno-planskim privredama dravna svojina samoupravnom trinom sistemu drutvena svojina. U kapitalizmu dolazi do tenje za maksimalnom oplodnjom kapitala, i u kljunim oblicima prozvodnje nastaje privatni kapitalista (koji je i vlasnik i preduzetnik). Tu je najvanije da se ne osporava svojinsko pravo pravo prisvajanja stvorenog vika od strane vlasnika svojine. Jaanje i vea direktivnost dravnog regulisanja ugroava i deformie privatno-kapitalistike odnose. Ali tu se ne ukida gore pomenuti nain proizvodnje, ve drava ima rastuu ulogu u domenu ekonomske, socijalne i razvojne politike. Danas, sama svojina nad sredstvima za proizvodnju (u uem smislu) nije vie jedini faktor dominacije, i sve vei znaaj dobijaju kontrola nad informacijama, i tehnoloka i finansijska kontrola. U kapitalizmu se znanje vrlo uspeno pretvara u kapital. Privatizacija: Ona se mnogo lake sprovodi i u kraem vremenskom periodu u malim preduzeima, jer za nju postoji izraen interes domaeg i stranog kapitala. Drugo, privatizacije se, takoe, brzo sprovodi u poljoprivredi. Najvei ekonomski i socijalni problemi se javljaju kod privatizacije najkrupnijih industrijskih preduzea, koja stvaraju veinu drutvenog proizvoda i zapoljavaju najvei deo radne snage. Nije lako nai kupce za preduzea koja su nerentabilna, tehnoloki zastarela i bez trino aktivnih programa. Tu se otvara pitanje i otputanja velikih ekonomskih i tehnolokih vikova zaposlenih. Drutvena svojina i njen nesvojinski karakter su doveli u veliku ekonomsku, socijalnu i politiku krizu SFRJ, 70-tih godina (80% GDP je stvarao drutveni sektor).

6

9. DONOENJE ODLUKAEkonomski uesnici donose odluke vezane za proizvodnju, raspodelu, razmenu i potronju. Te odluke se donose na razliitim nivoima, s tim to svakom nivou odluivanja odgovara odreeni stepen centralizacije/decentralizacije. Naelno, u decentralizovanim privrednim sistemima se odluke donose na niim nivoima, u centralizovanim na viim nivoima. U realnom ivotu je mo donoenja odluka disperzirana kroz razliite i brojne nivoe konkretne organizacije drutveno-ekonomskog i privrednog sistema, koji nisu dati jednom za uvek. Na odreivanje nivoa donoenja odluka najvie utiu 2 faktora: 1) nain na koji je distribuirana mo (pravo) donoenja odluka 2) kontrola nad korienjem informacija. 1) Mo donoenja odluka mo uticaja jednog uesnika da ponaanje i aktivnost drugog uesnika podredi svojim ciljevima. Uesnik koji donosi odluku ne mora da poseduje i kompletan autoritet nad tom odlukom, ve samo da je nominalni autoritet. Ekonomsko i politiko odluivanje su tesno meusobno povezani politike odluke jednog drutvenoekonomskog sistema odnose se na definisanje i formulisanje njihovih drutveno-ekonomskih ciljeva, i rezultat su odnosa snaga vodeih drutvenih grupa, dok su ekonomske odluke one kojima se drutvenoekonomski ciljevi ostvaruju. Politiko odluivanje je vie decentralizovano ukoliko vie razliitih delova i lanova drutva ima svoj glas u definisanju kljunih ciljeva. 2) Nivo donoenja odluka zavisi i od nivoa koncentracije relevantnih informacija. Totalna centralizacija znai da samo jedan donosilac odluka raspolae svim informacijama o svim uesnicima, njihovim aktivnostima i o celokupnom okruenju. U modernim privredama sve znaajniji izvor postaje kontrola nad informacijama. Informacije su most, povratna sprega, izmeu odluka i akcija, u ekonomskom smislu. Prednosti decentralizacije u odluivanju su: vee slobode ekonomskih uesnika zatita od krupnih greaka koje moe da izazove centralizovano odluivanje vea fleksibilnost i sposobnost breg prilagoavanja promenama u tehnologiji i tranji odluke mogu da se baziraju vie na ekonomskim nego politikim argumentima stvara se vei prostor za inicijative i inovacije ekonomskih uesnika trokovi informacija su nii, a njihov kvalitet vii, jer se mnoge odluke donose tamo gde se informacije stvaraju.

Prednosti centralizovanog odluivanja: mogunost breg sprovoenja globalnih strukturnih promena u privredi centralni autoritet moe lake da sagleda sve koristi i sve trokove za svaku dugoronu odluku vea je mogunost internalizacije efekata eksterne ekonomije postoji bolji informacioni sistem o meuzavisnostima razliitih odluka na nivou cele privrede laka koncentracija resursa mogua je vea uniformnost i standardizacija proizvoda.

7

Stvaranje ogromnih korporacija, ukidanje klasinog trita i administratiranje cenama od strane krupnih monopola su doveli do faktikog seljenja suvereniteta u donoenju odluka od potroaa ka proizvoaima. Upravljaki sloj krupnih proizvodnih sistema donosi kljune poslovne odluke bez znaajnog uea formalnog vlasnika, akcionara. I dok se, sa jedne strane, sve vie iskljuuju vlasnici kapitala, u odluivanje se sve vie ukljuuju proizvoai (participacija radnika u upravljanju). Time su se, istorijski, stvarali uslovi da se (sa)odluivanje radnika postepeno iri izvan granica proizvodnih pogona i preduzea. U klasinom modelu centralno-planske privrede postoji potpuna centralizacija u donoenju odluka. U jednom centru su koncentrisane sve potrebne informacije i sredstva za ostvarivanje planskih ciljeva, i tu se donose sve odluke. Preduzea su obine proizvodno-tehnike ekspoziture iji je zadatak striktno izvravanje zadataka viih nivoa odluivanja. Negativne posledice krutog centralizovanog odluivanja: investicioni promaaji raskorak izmeu zadataka viih nivoa odluivanja i naina kako se oni ostvaruju na niim nivoima neracionalnost i ekstenzivnost privreivanja nezainteresovanost neposrednih proizvoaa za rezultate poslovanja

10. MOTIVACIJEBitna komponenta motivacija je sistem podsticanja (stimulacije). Svaki sistem podsticanja ima za cilj da motivie ekonomske uesnike na niem nivou odluivanja da ostvaruju odluke uesnika sa vieg nivoa. Motivacija se uglavnom svodi na moralnu i materijalnu. U savremenim privredama, osnovni faktor motivacije su materijalni podsticaji. Pozitivni podsitcaji: profit, premija po uinku, poviica, beneficije, napredovanje Negativni podsticaji: otputanje sa posla, premetaj na nie i manje plaeno mesto, novane kazne Moralni podsticaji: lojalnost prema drutvu, domovini, partiji (prisutno u centralno-planskim sistemima), ili prema kompaniji (japanske korporacije). Umesto novanih bonusa sledi javno priznanje, publicitet Jako bitan podsticaj za budui razvoj u svim sistemima je elja za uspehom i dokazivanjem u svom profesionalnom poslu. Krupna korporacija ima i drutvenu odgovornost i tome mora da podredi svoje (ue) profitne interese (maksimizaciju profita). Uspeh preduzea se i dalje najbolje izraava kroz dugoronu maksimizaciju profita. To je uslov redovnih isplata dividendi sitnim akcionarima i najbolja reklama za nove kupce. Novi oblici podsticanja radnika da se vre povezuju sa preduzeem i vie interesuju za ukupnu uspenost poslovanja, pored uea u upravljanju i donoenju odluka, su: uee radnika u vlasnitvu uee u ostvarenom profitu garantovanje radnog mesta do odlaska u penziju nagraivanje po duini radnog staa stimulativne penzione eme razliiti oblici stimulisanja za inovacije, utede, bolji kvalitet, poboljanje u organizaciji.

8

Preduzea sa takvim stimulacijama ostvaruju bolje profite i postoje manje zategnuti odnosi izmeu radnika i uprave. Socijalistike centralno-planske privrede nikad nisu uspele da ree pitanje motivacija niti da na konzistentan nain usklade razliite ciljeve i interese ekonomskih uesnika.

11. KOORDINACIONI MEHANIZMIPlan i trite su sutinski razliiti koordinacioni mehanizmi. Ali, oba pretenduju da na optimalan nain reavaju osnovne probleme: usklaivanje individualnih i zajednikih interesa optimalnu alokaciju ekonomskih aktivnosti adekvatnu raspodelu ekonomskih rezultata privredni rast (optimalni odnos sadanje i budue potronje)

U perfektnom kapitalizmu faktori proizvodnje su u privatnoj svojini, drava nema bitnih funkcija kojima bi uticala na trine transakcije. Sistem je decentralizovan, a u meusobne transakcije ulaze 2 osnovne grupe uesnika: proizvoai (firme) i potroai (domainstva). Svaki uesnik tei da maksimizira svoju ciljnu funkciju nezavisno od postupaka drugih uesnika. Kada je ciljna funkcija svakog uesnika definisana, onda trite svojim lananim promenama prisiljava sve uesnike da se ponaaju u skladu sa eljama ostalih uesnika. Ova koordinacija se uspostavlja prilagoavanjem usnika promenama cena. Problemi: Koordinacioni mehanizam savremenih kapitalistikih zemalja se dosta razlikuje od teorijskog modela. Proces koncentracije, centralizacije i internacionalizacije proizvodnje i kapitala je stvorio monopolistiku strukturu, gde otkazuje tradicionalni trini mehanizam. Cene su postale izraz pojedinih ekonomskih uesnika. Umesto slobodnih, korporacije formiraju administrativne cene, propaganda i reklame utiu na potroae organizovani su radniki sindikati i organizacije poslodavaca. U takvim uslovima, maksimizacija individualnih ciljeva ne vodi i maksimizaciji zajednikih drutvenih ciljeva. Trini mehanizam ne moe vie da uskladi odluke u mikro-ekonomskoj sferi sa reenjima u makro-ekonomskoj.Perfektno

centralizovani planski model predstavlja mehanizam u kojem centralno-plansko telo donosi sve vane odluke: formulie ciljeve, obezbeuje sve informacije neophodne za optimalnu alokaciju resursa Definisanje plana ukljuuje ciljeve koje treba maksimizirati i ogranienja pod kojima ti ciljevi mogu da se ostvare. 2 osnovna ogranienja su obim raspoloivih resursa i raspoloivi nivo tehnologije. Po tome se usklauju ciljevi sa raspoloivim sredstvima. Problemi: Formiranje plana i njegovo sprovodjenje stvara niz metodolokih i praktinih problema. 1. Prvo, problem je u potpunoj podreenosti svih ekonomskih uesnika ciljevima i preferencijama centralnoplanskog tela. 2. ak i pod uslovom potpunog suvereniteta centralno-planskog tela, javlja se problem izbora pojedinanih ciljeva koji formiraju globalnu ciljnu funkciju. 3. poto je pokuaj da se utie na performanse u budunosti, pitanje je da li planeri mogu dobro da procene investicione, alokativne i druge dimenzije. 4. potekoe u obezbeivanju i pravovremenoj obradi informacija za potrebe formulisanja i sprovoenje plana. 9

5. svaka detaljnija i aurna formulacija i implementacija plana zahteva ogromna izraunavanja, ak i za sadanje kapacitete raunara. 6. i ako se sve to prevazie, sotaje pitanje poznavanja svih relevantnih varijabli, parametara, funkcionalnih veza izmeu odluka. 7. motivacija i podsticaj da se sve zavri na vreme. U socijalistikim samoupravnim privrednim sistemima, u teoriji, trite bi trebalo da bude osnovni koordinacio ni mehanizam. Meutim, u ovom sistemu nema mesta ni tritu niti planu: trite faktora proizvodnje (rada, kapitala i znanja) se ne priznaje, dok se trite roba i usluga supstituie dohodovnim povezivanjem ekonomskih uesnika i dogovorenim cenama, pri emu se naputaju klasini kupoprodajni odnosi. 12. PRIVREDNI SISTEM I EKONOMSKA POLITIKA Ekonomska politika aktivnost drave kojom ona, u skladu sa zadatim ciljevima, utie na ekonomsku aktivnost, na ponaanja ekonomskih uesnika u eljenom pravcu. Na taj nain, ekonomska politika predstavlja sastavni deo koordinacionog mehanizma. Ekonomska politika je odreena i ostalim odrednicama privrednog sistema: dominirajuim oblikom svojine, nainom donoenja odluka i motivacionim sistemom. Osnovni koncept ekonomske politike koju vodi jedna zemlja uvek odraava meuzavisnost izmeu ekonomske i politike sfere ivota. Dakle, izborom osnovnog koncepta ekonomske politike konkretizuje se i usaglaava politika ponuda i politika tranja u oblasti ekonomske aktivnosti drave. Na taj nain se moe govoriti o sutinskoj razlici koja postoji izmeu ekonomske politike koja se oslanja na: trini sistemi i parlamentarnu demokratiju, i one koja je izraz komandne privrede i jednopartijskog politikog sistema. U prvom sluaju, drava putem ekonomske politike konkretizuje svoju politiku ponudu ime pokuava da zadovolji politiku tranju za ostvarenjem odreenih ekonomskih ciljeva koja se ispoljava kroz zahteve biraa, politikih stranaka, interesnih grupa, raznih udruenja...U parlamentarnom sistemu, nosioci ekonomske politike su pod stalnom kontrolom i proverom i pritiskom da se stalno prilagoavaju i po potrebi menjaju svoju politiku ponudu. U sluaju komandne privrede i drutva tog mehanizma demokratske kontrole izbora koncepta i voenja ekonomske politike nema. Ona se sprovodi direktivama uz ideoloku argumentaciju izabranih ciljeva i instrumenata. U jednom pluralistikom drutvu u kojem se ekonomija i politika meusobno prepliu i utiu jedno na drugo, realno je oekivati da e svaki program ekonomske politike naii na probleme i otpore koji zahtevaju kompromise kojima se moe znaajno smanjiti eljena efikasnost. Ciljevi: U naelu se moe govoriti o dugoronim i kratkoronim ciljevima.

1

o Dugoroni: ekspanzija proizvodnje, poboljanje u alokaciji faktora proizvodnje, poboljanje u raspodeli nacionalnog dohotka, zadovoljavanje zajednikih potreba, efikasnije ukljuivanje u meunarodnu privredu i poveanje meunarodne konkurentnosti. o Kratkoroni: puna zaposlenost, stabilnost cena i poboljanje u platnom bilansu zemlje. Tipini konfliktni ciljevi su: o puna zaposlenost stabilnost cena (ravnotea platnog bilansa), o stabilnost cena ekspanzija proizvodnje o zadovoljenje zajednikih potreba preraspodela nacionalnog dohotka o uravnoteenje platnog bilansa ekspanzija proizvodnje, kolektivna potronja i preraspodela nacionalnog dohotka. (Instrumenti i mere ekonomske politike uglavnom ne deluju pojedinano na ostvarenje eljenih ciljeva ve u paketu. Neki su vie neki manje znaajni. Takoe, pojedini instrumenti izabrani za ostvarenje jednog cilja mogu uticati pozitivno ili negativno, na ostvarenje drugih ciljeva.)

13. MONOPOLI I NJIHOVO REGULISANJEGlavna karakteristika monopola je u tome to oni u cilju maksimizacije profita odravaju obim proizvodnje ispod optimalnog nivoa, a cene iznad onih koje se ostvaruju u uslovima potpune konkurencije. On dovodi do neoptimalne alokacije resursa i do gubitka potencijalnog drutvenog prozvoda. Ovaj gubitak se moe iskazati razlikom koja nastaje u odnosu na obim proizvodnje i cene koje bi se postizale u uslovima perfektne konkurencije. Realna trina stanja se uvek nalaze izmeu sluaja idealne konkurencije i istog monopola. Postojanje malog broja preduzea ne znai da nuno da mogu da se ponaaju monopolski. Stepen monopolisanosti/konkurentnosti se meri koeficijentom koncentracije koji pokazuje koliko procenata ukupnog trita nekog proizvoda kontroliu 2, 4 ili 8 najveih firmi. Smisao regulacije je da u monopolskim oblastima proizvodnje obezbedi visok kvalitet roba i usluga i prihvatljive cene. Regulacijom se kontrolie pristup na odreena trita (izdavanjem dozvola) ili se odreuju cene (minimalne za opljoprivredne proizvode), trokovi proizvodnje i sami profiti. Problemi: Regulisana preduzea su uvek zainteresovana da naduvaju svoje trokove da bi dravna agencija odobrila viu cenu. Ne smanjuju trokove proizvodnje jer bi to uticalo na unapred utvreni profit. Dakle, potrebna je glomazna i skupa dravna kontrola trokova proizvodnje, kvaliteta robe i usluga, stalna provera da li regulisana preduzea uvode nova tehnoloka reenja, a sve to umanjuje efikasnost regulacije. Kontrola: Jedan od tradicionalnih naina kontrole monopola je nacionalizacija. Dravni sektor je najvie prisutan u saobraaju, proizvodnji elika, energetici, komunalnoj privredi, komunikacijama, bankarstvu i osiguranju... Osnovni cilj dravnog sektora u privredi je da eliminie monopolska ponaanja i prisvajanje velikih ekstraprofita na toj osnovi, kao i da putem cena (koje odreuje drava) i drugim aktivnostima povea optedrutvenu efikasnost. Antimonopolsko zakonodavstvo ovde se navodi kao manje uspean sistem kontrole monopola, jer su sankcije preblage, i samo novane, zakoni su suvie neodreeni i neprecizni. Antitrustovska politika cilj je da odgovarajuim merama stvara pretpostavke za trinu konkurenciju: 1

Blaa politika nalae pojaanje konkurencije uvoenjem novih firmi na trite, uklanjanjem zakonskih i drugih ogranienja, poreskim stimulacijama, subvencijama... stroija politika podrazumeva spreavanje monopolskog ponaanja preduzea, jo stroija zabranjuje sva ogranienja koja bi se odnosila na ponudu nekog proizvoda ili usluge, najstroija politika podrazumeva zabranu svih oblika integrisanja koji bi mogli da dovedu do dominacije samo jednog uesnika na tritu. I pored evidentnih slabosti regulacije i ve sprovedene deregulacije smatra se da je u nekim oblastima, pre svega, kod prirodnih monopola (elektrina energija, gas, PTT...) koje je teko organizovati na konkurentskim osnovama treba i dalje zadrati odreen stepen regulacije.

14. EKSTERNI EFEKTI I AKTIVNOST DRAVEPrisustvo eksternih indirektnih efekata u proizvodnji i potronji je tipian sluaj neracionalnog delovanja trinog sistema. Ovakvi efekti nastaju kada ekonomska aktivnost jednog uesnika neposredno utie na dopunske trokove, ili dodatne koristi drugog uesnika. Mogu biti negativni i pozitivni: negativni proizvodnja prljavih industrija koja za druge uesnike stvara niz eksternih trokova neophodnih za ouvanje istog vazduha i vode pozitivni kada su privatni trokovi vei od ukupnih privatnih i dravnih trokova (npr. izgradnja elektrana, sistema navodnajvanja, ulaganja u nerazvijena podruja). Neutralizacija eksternih efekata: a) Internalizacija eksternih efekata ukljuivanje eksternih efekata u trokove proizvodnje i samim tim u mehanizam trinih odnosa. - Pristup neutralizaciji po nobelovcu Ronaldu Koazu smatra da stvaralac i korisnik eksternih efekata mogu da dou do zadovoljavajueg meusobnog sporazuma koji e ponovo obezbediti optimalnu alokaciju resursa. b) Bolja zatita svojinskih prava ekonomskih uesnika, u cilju eliminisanja neeljenih eksternalija. Privatna svojina daje pravo vlasnicima da kontroliu i uivaju plodove od svojine dokle god njihova aktivnost ne ugroava ostale uesnike. c) Intervencije drave intervencija putem poreza i subvencija kojima se izjednaavaju privatni i drutveni trokovi, odnosno koristi (optereenje porezom u visini efekata, gde nova cena obezbeuje efikasniju alokaciju proizvodnih resursa; subvencioniranje do visine vrednosti efekata, to stimulie poveanje proizvodnje do drutveno optimalnog nivoa). d) Normativni pristup standardi koje propisuje drava (npr. o maksimalno dozvoljenoj emisliji zagaivaa na nekoj teritoriji). - Tu se moe javiti problem prodaje i kupovine prava dozvoljene polucije do odreenog nivoa.

15. JAVNA DOBRA I JAVNA POTRONJAPostojanje javnih dobara i javne potronje utiu na manjkavost trita kao uspenog alokatora dobara i proizvodnih resursa. Postoje 2 osnovne karakteristike javnih dobara: Da je raspoloivost javnog dobra za jednog uesnika istovremeno podjednako raspoloivo i za sve uesnike Da je iz zajednike potronje javnog dobra veoma teko iskljuiti odreene aspekte javnog dobra (nacionalna odbrana, zatita ivota...).1)

2)

1

Neko dobro se definie kao neiskljuivo ako su trokovi iskljuenj atoliko visoki da nije mogue (ili praktino) da se neki korisnik iskljui iz njegovog korienja (narodna odbrana, dravna TV, zatita od poplava). Ne treba meati nerivalna i neiskljuiva dobra. U naelu, javna dobra, odnosno, javna potronja se moe obezbediti ili privatno, putem pojaanih dobrovoljnih plaanja ili javno, putem dravnog budeta. Javna potronja se finansira iz poreskih prihoda, preko dravnog budeta, jer pojedinci nisu motivisani da plaaju za javno dobro, trinim putem (problem besplatnog korisnika), i onda je nemogue formirati dovoljnu platenu tranju za javnim dobrima (neu ja da platim, platie svi ostali). Najbolji teorijski primer za isto javno dobro je nacionalna odbrana. Dobra: ista privatna dobra / niski trokovi iskljuivanja: dobra kupljena u prodavnici ista privatna dobra / visoki trokovi iskljuivanja: ribe u moru, vazduh ista javna dobra / niski trokovi iskljuenja: vremenska prognoza, osnovno obrazovanje, voda, struja, kanalizacija ista javna dobra / visoki trokovi iskljuenja: nacionalna odbrana, dravna TV...

16. PROIZVODNJA SA OPADAJUIM TROKOVIMA I RASTUIM PRINOSIMAU realnim trinim privredama postoje situacije i sektori u kojima se obavlja proizvodnja sa opadajuim trokovima (gde svaka dodajna jedinica nekog proizvoda ili usluga zahteva sve manje dodajnih trokova). U takvim sluajevima se javlja potreba da se trini alokativni mehanizam zameni dravnim. Razlozi: Pravilo o maksimizaciji profita u uslovima perfektne konkurencije navodi pojedinanog proizvoaa da svoj obim proizvodnje zaustavi u taki kada su marginalni trokovi od proizvodnje dodajne jedinice proizvodnje jednake ceni (marginalni trokovi = marginalni prihodi). Ali, u uslovima kada se vri proizvodnja sa opadajuim trokovima (pri emu marginalni trokovi opadaju bre od prosenih trokova) pravilo o maksimizaciji profita ne vai jer on u toj taki ostvaruje gubitak, a ne maksimizira profit.

17. MODERNA TRINA PRIVREDA I NOVA ULOGA DRAVEKonkurencija postoji ako potroai mogu da ispolje svoje preferencije, odnosno ako se ponuda prilagoava tranji nezavisno od broja trinih uesnika. Konkurencija se meri nivoom ostvarene faktorske produktivnosti, brzinom uvoenja novih proizvoda i proizvodnih procesa, asortimanom i kvalitetom ponuenih roba i sl. Savremeno trite se sastoji, pored uobiajenih trinih parametara (cene roba i faktora proizvodnje isl.) od: moderne trine institucije (razvjen bankarski i finansijski sistem, moderna trgovinska mrea) moderne trine infrastrukture (saobraajna mrea, skladita) razvijenog pravnog sistema koji garantuje punu sigurnost poslovanja i ulaganja domaih i inostranih uesnika informacione baze, koja omoguava trinim uesnicima da raspolau ogromnom koliinom informacija neophodnim za donoenje kupo-prodajnih, investicionih i drugih odluka. Stvaraju se potpuno nova trita informacija, znanja i inovacija. Poveava se fleksibilnost trita radne snage podsticajima u pravcu njihovog obrazovnog i kvalifikacionog prilagoavanja novim zahtevima proizvodnje. Dakle, trini mehanizam se razvija i prilagoava zahtevima moderne privrede, zadravajui osnovnu progresivnu funkciju da neprestano vri selekciju izmeu sposobnih i nesposobnih trinih uesnika. 1

Na slian nain je i drava vremenom razvijala i obogaivala svoje mehanizme, institucije i instrumente. Sutina tih promena je da drava sve manje nastupa kao supstitut trinog mehanizma, a sve vie deluje komplementarno. Tome su prilagoeni tradicionalni fiskalni i kreditno-monetarni instrumenti i definisane nove oblasti ekonomske i razvojne politike. Primeri nove politike su: a) jaanje uloge potroaa b) strukturna politika Razvoj moderne robne proizvodnje ukida otru podelu izmeu trinog mehanizma i drave kao alternativnog koordinatora i alokatora kao i izmeu makroekonomskog i mikroekonomskog pristupa reavanju najvanijih ekonomskih pitanja. Na taj nain izbor konkretnog mehanizma postaje stvar strune procene, a glavni kriterijum je koliko se brzo i efikasno oni mogu reavati.

19. RAZVIJENE TRINE PRIVREDE NA PRELASKU U NOVI VEKCentri razvijene privrede (SAD, Japan, Zapadna Evropa), su krajem 20. veka prele iz industrijskog ka postindustrijskom nainu proizvodnje. Procesom globalizacije se sutinski i trajnije menja raspored ekonomske i politike moi u svetu u korist najefikasnijih trita i privreda. Ove promene se ostvaruju:

kroz promene u tehnolokim osnovama tehnolokih procesa, ija najvanija supstanca postaje znanje, informacije i inovacije kroz sisteme meunarodnih ekonomskih odnosa, strukturisanih zateenim rasporedom finansijske i tehnoloke moi kroz sisteme informacija i komunikacija.

Sa stanovita sistemskih i institucionalnih promena, kao i promena u ekonomskim politikama ovih zemalja treba istai sledee: a) Osamdesete i devedesete su karakteristine po primeni tzv. nove makroekonomske politike u regulisanju ekonomske aktivnosti veine razvijenih trinih privreda. Postavilo se pitanje kako da se brzo trini mehanizam prilagoava stalnim promenama i novim uslovima privreivanja. Jedni su smatrali da se prilagoavanje odvija sporo zalau se za primenu kratkoronih fiskalnih i kreditno-monetarnih mera, drugi da ba zbog toga nastaju jo vee makroekonomske nestabilnosti zalau se vrsta fiskalna i monetarna pravila (konstantno poveanje novca u opticaju, uravnoteeni budet i sl). Te dve struje, aktivista i pristalica diskrecione politike kejnzijanskog tipa se sve vie slau, razlike se smanjuju. Osnovna neslaganje se odnosi na stepen fleskibilnosti 2 tipa ekonomske politike. Ali, i jedni i drugi su svesni tekoa vezanih za pravilan tajming makroekonomske politike, pa se i aktivisti sve vie uveravaju da uestala reagovanja na svaki poremeaj mogu vie tetiti nego koristiti, pa se zalau za aktivistiku ekonomsku politiku samo kod zaista velikih poremeaja. b) Na makroekonomskom planu je naglaen proces deregulacije ekonomske aktivnosti. U cilju vee efikasnosti privreivanja dolazi do znaajne denacionalizacije, odnosno privatizacije dravnog sektora u privredi. To je deo optih napora usmerenih na stabilizaciju i liberalizaciju privrede. Drava i dalje znaajan deo poreskih prihoda transferie u razne vidove socijalne sigurnosti (penzije, zdravstvenu zatitu, kolstvo, subvencije farmerima...). Raspodela novostvorene vrednosti i politika dohodaka predstavlja jednu od najvanijih oblasti pregovaranja izmeu sindikata, poslodavaca i same drave. Na makroekonomskom nivou dolazi do sve veeg uea zaposlenih u odluivanju, raspodeli profita i 1

c)

d)

vlasnitvu. Stimuliu se preduzetnika ponaanja neposrednih uesnika u procesu proizvodnje. Na taj nain maksimizacija profita postaje stvarni sintetiki pokazatelj ukupne preduzetnike sposobnosti svih zaposlenih, a ne samo menadersko-upravljakog sloja. e) Globalizacija, pre svega, internacionalizacija kapitala i proizvodnje se odvija kroz: sve intenzivnije povezivanje proizvodnih, komercijalnih, finansijskih i informaciono-tehnolokih centara u SAD, Japana i Evrope kroz multinacionalne kompanije, bankarske i druge finansijske institucije. Svetski giganti se meusobno povezuju na stratekim pitanjima uz jaanje konkurenstskih odnosa unutar tih novih celina. f) U okvirima razvijenog sveta i globalizacije, najvanije je sagledati meusobne odnose 3 ekonomska, tehnoloka, finansijska, politika i vojna centra: SAD, EU i Japan.Ova 3 centra poseduju razliite institucionalne, socio-kulturne i ire civilizacijske karakteristike od kojih svaka moe da ima znaajne efekte na globalne procese i meusobni odnos snaga.

20. VELIKA DEPRESIJA, KEJNZIJANSKI KONCEPT I REZULTATIVelika depresija svetske privrede iz 30-tih godina je dogaaj koje je uslovio prilagoavanja i promene veine institucija u privredi i promene u makroekonomiji. Ono to je spoecifino za taj period:-

-

pad realnog GDP-a, pad zaposlenosti pad proizvodnje smanjenje novane mase, kao posledica masovnih bankrotstava banaka (ostajale su bez rezervi kojima bi udovoljile podizanju gotovine, time su unitile depozite i tako smanjile novanu masu, takoe je opalo poverenje ulagaa) institucionalne promene kriza svetskih razmera politika visokih carina od strane velikog broja zemalja.

Kejnz 1936. god objavljuje Optu teoriju zaposlenosti, kamate i novca. Ovde on dokazuje da privrede mogu da postignu prilino stabilnu ravnoteu, od koje e se pomerati sporo i pri daleko manjoj zaposlenosti od pune. Smatrao je da ciklina nestabilnost investicione potranje obino ima uveano dejstvo na ostali deo privrede. Sutina kejnzijanskog objanjenja velike depresije bazira se na jednostavnom modelu agregatne tranje. Rast u 20-im bazirao se na masovnoj proizvodnji automobila i bumu u stambenoj izgradnji. Slom rasta u 30-im godinama uslovljen je usahnuem investicionih mogunosti i opadanjem investicione tranje. Na poveanje depresije je uticala i neadekvatna fiskalna politika, od 1931. do 1933. Uloga fiskalne politike, a preko nje uloga vlade u privredi se moe sagledati na sledei nain: smanjenje poreza ili poveanje vladinih rashoda uveava dohodak individualnih subjekata i otuda je vea ukupna potronja. Kejnzijansko naglaavanje fiskalne politike i potcenjivanje uloge novca u ekonomskom ivotu sve je izrazitije osporavano tokom 50-ih godina od strane Fridmana i njegovih saradnika. Tokom tog perioda Fridman je razvio dobar deo analize i pruio dokazni materijal koji su sainili osnovu za monetarizam. Glavni proboj je bio u jakom naglaavanju uloge monetarne politike u odreivanju kretanja proizvodnje i cena. I kejnzijanska i monetaristika objanjenja velike depresije odgovaraju injenicama i obe pruaju odgovore na pitanje zato se ona dogodila i kako spreiti da se ona ponovo desi. Neadekvatna fiskalna i monetarna politika su zajedno uinile da velika depresija bude onoliko otra koliko je bila. Kejnzijanska politika i uspeh 50-ih i 60-ih godina: 1

Veina ekonomista je brzo prihvatila kejnzijansku ekonomiju, dok je njen uticaj na ekonomsku politiku bio sporiji. Dolaskom Kenedija na vlast, 60-tih, administracija je poela otvoreno da sledi kejnzijansku ekonomsku politiku nova ekonomija. Filozofija ovakvog pristupa je meavina aktivizma i optimizma: nedovoljna tranja znai nezaposlenost, neuposlene kapacitete, izgubljenu proizvodnju. Prevelika tranja znai inflaciju. Cilj stabilizacionih politika je da minimizira ova odstupanja, tj. da ukupna tranja ide u korak sa osnovnim proizvodnim potencijalom privrede. Stabilizacija znai minimiziranje odstupanja od rastueg trenda. Ako proizvodnja ne raste toliko brzo koliko njen potencijal, poveae se nezaposlenost i neuposleni kapaciteti. Nova ekonomija je isticala cilj ponovnog postizanja pune zaposlenosti posle visokih nivoa nezaposlenosti krajem 50-ih godina. Za razliku od 30-ih, u 60-im godinama nosioci ekonomske politike imaju na raspolaganju dobro razraene teorije i politike za praktine akcije. Nova ekonomija je isticala cilj ponovnog postizanja pune zaposlenosti posle visokih nivoa zaposlenosti krajem 50-ih godina. Novina je bila u aktivnoj i uspenoj upotrebi ove analize u sprovoenju fiskalne politike. Njeni osnovni analitiki koncepti su: Potencijalni output autput uz punu zaposlenost odreuje nivo realnog GDP-a koji privreda moe da ostvari sa punom zaposlenou. Jaz GDP-a jeste jaz izmeu ostvarenog i potencijalnog GDP-a. Prema kejnzijanskom stanovitu jaz GDP-a je cena koju drutvo mora da plati dok eka na delovanje samokorigujueg mehanizma. Sa kejnzijanskog stanovita, bolje je da se koriste aktivistike politike kako bi se ubrzalo kretanje prema punoj zaposlenosti. Budetski viak uz punu zaposlenost predstavlja viak uz punu zaposlenost u odnosu na onaj dravni budet koji je imala na nivou prirodne stope nezaposlenosti. Privredni rast nepohodno je da agregatna tranja raste kako bi se postigla puna zaposlenost i njeno odravanje. Kretanje zarada ekonomisti kejnzijanske ekonomije su naglaavali znaaj promena radnih dohodaka u odnosu na produktivnost i njihov uticaj na inflaciju. Rezultati kejnzijanske ekonomske politike: Kejnzijanska politika je poela da se koristi 60-ih, za vreme Kenedijeve i Donsonove administracije. Kejnzijanci su zahtevali aktivnu fiskalnu politiku kako bi se smanjila nezaposlenost (5-7%) i poveao rast realnog GDP-a. Zakon o prihodu iz 1964. godine je smanjio poreze na dohotke stanovnitva za oko 20% i poreze korporacija za oko 8%. Ovakva politika je dala sledee rezultate: GDP je porastao za 36,2 mlrd $ Nezaposlenost opada sa 5,2% na 3,8% Realni GDP za 15,4%, u petoj deceniji za 38%, u estoj za 47% Brz rast reproduktivnosti Niska stopa inflacije Krajem 60-ih je stanje poelo da se pogorava, delom zbog politike (Vijetnam i trokovi ratovanja). Zbog toga je povean porez raste stopa inflacije na preko 5%... rastua inflacija je bila praena stopom monetarnog rasta, skretalo se ka monetarizmu, a poverenje u kejnzijansku ekonomsku politiku je opadalo.

1

21. MONETARIZAM I REZULTATI EKONOMSKIH POLITIKA ZASNOVANIH NA NJEMUMonetarizam naglaava znaaj ponude novca u odreivanju: a) b) stope inflacije na dugi rok kretanje realnog GDP-a na kratak rok.

Monetaristi tvrde da je inflacija monetarni fenomen trajno visoke stope monetarnog rasta produkuju visoku inflaciju, i niske stope monetarnog rasta eventualno produkuju niske stope inflacije. Stav da je inflacija monetarni fenomen je implikacija kvantitativne teorije novca koja je kima monetaristike makroekonomije. Vaan deo monetarizma je insistiranje da promene stope rasta ponude novca ubrzavanje i usporavanje objanjavaju promene realne aktivnosti. Nestabilnost monetarnog rasta se ogleda u promenljivosti ekonomske aktivnosti. Period stabilnosti stope monetarnog rasta su bili period i stabilnosti ekonomske aktivosti u SAD i drugim zemljama, i obrnuto, period kolebanja monetarnog rasta su period kolebanja ekonomske aktivnosti. Odreujui stabilan kurs i odravajui ga, monetarne vlasti mogu u velikoj meri doprineti promovisanju ekonomske stabilnosti (izbegavaju se inflacija i deflacija). Efekti promena stope rasta ponude na kretanje GDP-a dolaze i sa dugim i promenljivim vremenskim kanjenjima (legovima). U proseku, potrebno je dugo vremena da promena u stopi rasta ponude novca ostvari svoj uticaj na GDP. Vremenska kanjenja variraju od 9 do 14 meseci. Mada, zbog poboljanja u komunikacijama i informacijama, mogue je da su se legovi smanjili. Iako ima snano dejstvo na GDP, monetarnu politiku ne bi trebalo aktivno koristiti da ne bi dovela do destabilizacije privrede. Kejnzijanska monetarna politika: Bazira se na indirektnoj vezi izmeu ponude novca i realnog GDP-a. Cene obveznica i kamatne stope se kreu inverzno, stoga poveaanje ponude novca (na kratak rok) obara kamatne stope. Pad kamatnih stopa poveava investicije. U principu, inflatorni i deflatorni gepovi se mogu otkloniti menjanjem ponude novca. Ciljna kamatna stopa se postie preko monetarne politike. Fridman ima 2 zamerke ovakvom voenju politike: 1) kretanje nominalnih kamatnih stopa nije dobar orijentir za usmeravanje monetarne politike. Da bi stopa bila relevantna za odreivanje nivoa investicija, treba raunati ovako: realna kamatna stopa = nominalna kamatna stopa oekivana stopa inflacije 2) pokuaj kontrole nominalne kamatne stope moe da se pokae kao faktor destabilizacije. Ako bi se snizila kamatna stopa u cilju ekspanzije, dolazi do kupovine obveznica, poveava se ponuda novca. Ekspanzivna politika sama po sebi ima tendenciju da povea inflaciju. Monetaristi smatraju da je privreda, preputena samoj sebi, stabilnija nego kad vlada njome upravlja putem diskrecione politike i da glavni uzrok ekonomskih fluktuacija lei u neodgovarajuim vladinim akcijama. Privatni sektor je po sebi stabilan, pa se ukupan ekonomski sistem automatski vraa u ravnoteu sa punom zaposlenou tj. stopa nezaposlenosti se vraa na prirodnu stopu. Monetarizam je prihvaen kada su Fridman i varc objavili knjigu Monetarna istorija SAD u kojoj su dokazali da velika depresija je bila posledica loe monetarne politike, a ne nestabilnosti privatnog sektora (autonomne promene u potronji, ili investona tranja). Rezultati ekonomskih politika baziranih na monetarizmu: 1

Gotovo sve razvijene zemlje 80-ih godina utvruju ciljne stope monetarnog rasta. Usvajanje ciljnih monetarnih agregata je rezultat monetaristikog naglaavanja vanosti novca. Dakle, monetarizam je imao snaan uticaj na nain na koji se ostvaruje monetarna politika. Mada, ni jedna centralna banka se ne dri toliko svog ciljnog monetarnog agregata. Kada kamatne stope ponu brzo da se poveavaju, centralna banka obino kompromisno reava svoj zadati monetarni agregat, doputajui da novana masa ide iznad ciljne stope kako bi se izbeglo da kamatne stope isuvie porastu. Periodi kada je politika bila preciznije monetaristika: 1969-1971, u SAD, stopa inflacije smanjena na 5% 1979, Britanija, smanjivanje stope inflacije

Monetarna politika smanjuje stopu inflacije tako to proizvodi recesiju. Samo posle snanog porasta nezaposlenosti, inflacija je poela da se smanjuje (Britanija 1980-1983, SAD 1981-1983).

22. TEORIJA POLITIKE RACIONALNIH OEKIVANJA I REZULTATITeorija racionalnih oekivanja = nova klasina makroekonomija, formulisana je u 70-im godinama i predstavlja alternativu kejnzijanskom modelu. Osnovna ideja je da ekonomski subjekti nisu samo pasivni posmatrai, ve su aktivni. Donosei ekonomsku odluku, pojedinac uzima u obzir ne samo objektivne ekonomske podatke, ve formira racionalna oekivanja u buduem toku ekonomske aktivnosti i vladinoj politici. Anticipiranje: Domainstva i preduzea pokuavaju da anticipiraju ta e se desiti koristei najbolje raspoloive informacije. Kod donoenja odluka se u obzir uzimaju i racionalna oekivanja u budunosti u toj oblasti. Preduzea i radniki sindikati unajmljuju za sebe ekonomiste koji izrauju prognoze za varijable koje su od najveeg interesa za njih. Rezultati se najee objavljuju u televizijskim vestima. Iznenaenje nivoom cena nastaje kada je stvarna cena razliita od oekivane. Nivo cena je ponderisan prosek cena svih pojedinanih roba i usluga koje potroa ili firma kupuje i moe se meriti indeksom cena. Kada su cene vie nego to potroa oekuje, aktuelni nivo cena je vii nego nivo cena koje ljudi oekuju. Iznenaenje nivoom cena moe biti prouzrokovano okom na strani tranje ili okom na strani ponude. ok na strani tranje je neanticipirana (predviena) promena agregatne tranje koja nastaje usled neanticipirane promene monetarne ili fiskalne politike ili iznenadne promene privatne potronje i investicija. Ako su ljudi zainteresovani da predvide inflaciju, oni moraju da pokuaju da predvide promene agregatne tranje. Iznenaenja izazvana politikom: Potroai, radnici, sindikati, korporacije formiraju oekivanja koja se odnose na vladinu monetarnu i fiskalnu politiku. Oni nastoje da predvide promene ponude novca, budetske potronje i poreza. Anticipirana monetarna i fiskalna politika: Monetarna politika je anticipirana kada javnost tano predvia stopu rasta nominalne novane ponude. Iako novana masa u rukama javnosti se poveava, generalno se zna da e cene rasti po istoj stopi kao i ponuda novca. Ako se stopa monetarnog rasta poveala i javnost je to oekivala, oekivana stopa inflacije se poveava. Nominalne kamatne stope e se poveati tano za onoliko koliko je poveanje anticipirane stope inflacije. Realna kamatna stopa je definisana kao nominalna stopa minus anticipirana stopa infacije.

1

Prema teoriji racionalnih oekivanja, kada je fiskalna politika u potpunosti anticipirana tzv. deficitarno finansiranje je nevaan detalj jer racionalni poreski obveznik uzima u obzir dugorone implikacije finansiranja poveane budetske potronje. Neanticipirana monetarna i fiskalna politika: Ako je javnost iznenaena monetarnom i fiskalnom politikom, teorija racionalnih oekivanja predvia rezultate sline kejnzijanskom modelu. Javnost uoava da su njeni novani fondovi porasli, ali ne prepoznaje da e uveanja cena veoma brzo da ponite sve realne dobitke. Realna potronja se, stoga, poveava. Porast ponude novca poinje da obara kamatne stope, i tedie nee traiti dodatnu inflacionu premiju na kamatne stope. Kamatne stope opadaju i realne privredne investicije se poveavaju. Zato to postoji iznenaenje cenom, kratkorona agregatna ponuda se ne smanjuje odmah, da neutralie porast agregatne tranje. Ne moete obmanjivati sve ljude svo vreme javnost ui na osnovu iskustva.

23. TEORIJA EKONOMIJE PONUDE I REZULTATI EKONOMSKIH PROGRAMAOsnovni stavovi: Po tumaenju ekonomista koji su zastupali radikalni pravac teorije ekonomije ponude, smanjenje graninih poreskih stopa na dohodak ne samo da poddstie ljude da vie rade ve dovodi i do toga da ukupni poreski prihodi porastu, jer e se ostvariti vei radni uinak. Ovo se moe pokazati jednostavnom formulom: Prihod od poreza na dohodak = stopa poreza na dohodak x dohodak Ako u privredi postoji poreska stopa iznad one koja daje maksimalne prihode, onda je mogue otkloniti inflaciju smanjenjem poreske stope. Ako se poreske stope smanje, privreda e pokazivati vei realni output zbog poboljanih ekonomskih podsticaja, vlada e dobiti poreske prihode iz nie poreske stope. Dravna aktivnost, proizvodnja i zaposlenost: 1) Drava utvruje svojinska prava i primenu ugovora. Ona je ekonomski uesnik koji ima monopol na legitimnu upotrebu ponude. Pojedinci moraju da se ponaaju na jasno definisane naine. Neizvrenje moe da rezultira time da povreena strana trai zadovoljavajue poravnanje obraajui se sudu. 2) Druga aktivnost koja ne bi bila prisutna bez drave je obezbeenje zdravstvene zatite obezbeenje iste pijae vode, ubretare, ienje kanalizacije, programa protiv irenja zaraznih bolesti... njih mogu da koriste svi bez obzira na individualni doprinos. 3) Javna bezbednost Pretpostavljeni i verovatni rezultati ekonomskih programa baziranih na teoriji ekonomije ponude Pretpostavljeni redukcija domaih programa se tumai kao smanjenje nisko produktivne ili neproduktivne dravne aktivnosti. Smanjenje marginalnih poreskih stopa se posmatra kao poveanje ponude radne snage i uteda to dovodi do porasta ravnotenih veliina zaposlenosti i akumulacije kapitala. Slino se odnosi i na deregulaciju i privatizaciju. Verovatni pokazalo se verovatnim da, na kratak rok, reagovanja ponude radne snage i uteda na promene u porezima e biti neznatne. Razlog tome je da je ljudima skupo da menjaju svoje ponaanje. Ako postoji neizvesnost oko trajnosti promene u politici, bie jo odbojniji prema promeni ponaanja. Efekti promena dravne aktivnosti na ukupnu produktivnost privrede verovatno e biti neznatni na kratak rok. Dugoroni efekti trajnog voenja politike niskih poreza 1

i niskog nivoa neproduktivnih dravnih aktivnosti e dovesti do poveanja outputa, zaposlenosti i utede. (podrazumeva se da je kratak rok reakcija na ok, dok osnovna sredstva ostaju nepromenjena, dugi rok predstavlja prilagoavanje koje e se odvijati poto se kapitali (fiziki i ljudski) prilagode datom oku).

24. ELEMENTI PROCESA TRANSFORMACIJE SA CENTRALONO-PLANSKE NA TRINU PRIVREDU: MAKROEKONOMSKA STABILIZACIJA I KONTROLAOpravdano se moe tvrditi da vrsta fiskalna i kreditna politika smanjuju inflaciju i deficit tekueg bilansa plaanja u socijalistikim kao i u trinim privredama. Postoje, meutim, izvesne razlike koje odraavaju ustvari razliite sisteme makroekonomske inicijative izmeu socijalistikog i kapitalistikog sistema. U sferi mikro jedinica sa mekanim budetskim ogranienjem stabilizacione politike ne mogu proizvesti iste reakcije kao to su one u trinim privredama. Mikro jedinice nee reagovati na monetarna ogranienja smanjenjem svoje tranje kad nisu uverene u opasnosti finansijskog neuspeha. Upravljanje tranjom funkcionie samo ako je povezano sa vrstim budetskim ogranienjima. Stoga, niz direktnih mera je potrebno da bi se podrale indirektne mere. One mogu da ukljuuju: ukidanje ex post subvencija pojedinim preduzeima, direktnu kontrolu centralne banke nad koliinom kredita, kontrolu plata u dravnom sektoru i sl. Praksa monetarne restrikcije ukazuje na neophodnost simultanog implementiranja razliitih delova stabilizacionog programa. Politika dohodaka je najtei i politiki najosetljiviji deo u stabilizacionom programu. Mora se osigurati da ukupan iznos plata dravnih preduzea ne premai limit stabilizacionog programa. Plate mogu da se stabilizuju izdvajanjem iz sektora koja su relativno najefektivnija. Na dui rok, uspeh makroekonomske restrikcije zavisi od politike odluke i ekonomske sposobnosti vlade. Ona je izloena stalnim pritiscima kad preduzea zapadnu u nepremostive finansijske tekoe i zapreti im bankrotstvo. Ona e, takoe, morati da uvede mere za zatitu ivotnog standarda onih koji su najnepovoljnije pogoeni ekonomskom transformacijom, posebno, onih koji dobijaju otkaze zbog zatvaranja i restruktuiranja preduzea. Potreba smanjenja javnih prihoda je najistaknutiji problem u diskusijama o balansiranom budetu. To moe da se izvede eliminacijom subvencija, i usklaivanjem poreza i rashoda drave. Mada, poreski sistem ne treba da deluje kontraproduktivno na poveanje investicija, proizvodnju, i poboljanje ekonomske performanse. Nakon preduzimanja mera za ovravanje budetskih ogranienja i obuzdavanje domae tranje devalvacija bi mogla da bude delotvorna u socijalistikim privredama. Uspenim devalviranjem se poveavaju cene razmenljivih dobara u odnosu na cene nerazmenljivih dobara. Devalvacija e okrenuti tranju od izvoznih ka domaim dobrima, ak i poveati tranju. Restriktivna monetarna i fiskalna politika treba da obuzdavaju domau tranju i oslobaaju resurse za proizvodnju razmenljivih dobara. Ukratko: Stabilizacione mere ukoliko su pravilno dozirane mogu biti delotvorne u socijalistikim privredama. Institucionalne promene: Pravne, regulatorne i informacione sisteme je nuno reformisati da bi se podrala trita. Pouzdano i stabilno zakonodavstvo mora da se formira radi zatite svojinskih prava i regulacije komercijalnih odnosa. Sistemi raunovodstva i sistemi revizije neophodni su radi organizacije i kontrole toka informacija. Kompletiranje ovih sistema zahteva investicije u ljudski kapital.

2

25. ELEMENTI PROCESA TRANSFORMACIJE SA CENTRALONO-PLANSKE NA TRINU PRIVREDU: FORMIRANJE RACIONALNIH CENA I TRITEZa uspean proces transformacije je nuno promeniti sistem neracionalnih cena sistemom racionalnih trinih cena u kome cene nose znaajne trine informacije. Taj proces je opsean i sloen. Sistem racionalnnih cena = svetske cene. Dakle, poreenje treba vriti otvaranjem prema spoljnoj trgovini. Izlaganjem inostranoj konkurenciji se otvara mogunost breg poveanja kvaliteta. Moe se oekivati znaajan rast trgovine sa trinim privredama. Slobodna spoljna trgovina prua sistem racionalnih cena za dobra koja su predmet meunarodne trgovine. Trgovinska liberalizacija u ranim fazama obino ukljuuje uklanjanje kvantitativnih restrikcija i njihovu zamenu carinama (STO). Proces sprovoenja liberalizacije ukljuuje dve vrste trokova: 1) Distribucioni trokovi gubitak zbog uklanjanja zatite, raste i nezaposlenost. 2) Bilans plaanja raste uvoz nejednako izvozu. Deo zadatka je i da se dopusti da se cene svih transakcija u ve postojeem privatnom sektoru odreuju slobodno, bez intervencije drave. Trgovina i promene u domaoj privredi su uzajamno zavisne. Unutranja deregulacija u poljoprivredi, industriji i uslugama i prestruktuiranje preduzea moraju se ostvariti da bi preduzea na odgovarajui nain reagovala na cenovne signale. Preduzea se ne mogu smatrati odgovornim za svoju profitabilnost ako vlada odreuje cene. Liberalizacija cena je takoe neophodna radi dugoronog ovravanja budetskih ogranienja. Ono to jo treba ostvariti je:-

primena jedinstvenog kursa valute konvertibilnost domae valute liberalizaciju svih uvoznih i izvoznih aktivnosti

26. ELEMENTI PROCESA TRANSFORMACIJE SA CENTRALONO-PLANSKE NA TRINU PRIVREDU: TRANSFORMACIJA PREDUZEA DRAVNOG SEKTORACilj programa transformacije je prestrojavanje privrede na vii nivo performanse karakteristian za trinu privredu. Nepohodna je radikalna intervencija u vlasnikoj strukturi, prelaz sa jednodimenzionalne na meovitu vlasniku strukturu. Transformacija glomaznih, neefikasnih i tehnoloki zastarelih preduzea dravnog sektora iziskuje nametanje vrstih budetskih ogranienja, definisanje i transformaciju vlasnitva, transformaciju upravljakih struktura. Postoje 2 bitna zadatka u uspostavljanju efektivnog upravljanja proizvodnim kapitalom koji je u rukama drave: 1) uvoenje privremenog sistema korporativnog upravljanja kojim se mogu kontrolisati rukovodioci preduzea i spreiti rastakanje imovine preduzea dok ne pone privatizacija 2) dugoroniji zadatak je stvaranje takve strukture vlasnitva u kojoj e novi privatni vlasnici biti u snanoj poziciji da upravljaju novosteenom imovinom.

Prvi korak ka privatizaciji je transformacija velikih dravnih preduzea u korporativnu formu kako bi se izvrila koncentracija vlasnikih prava preduzea u korporativnom telu direktora koje imenuju vlasnici. 2

Drugi korak je restruktuiranje. Promena svojinskih odnosa ne poveava, automatski efikasnost preduzea.

Trei korak je privatizacija. Mada, esto se dovodi u pitanje restruktuiranja i privaatizacije. Postoje zagovornici brze i spore privatizacije, u zavisnosti od toga da li smatraju da ona treba da adoe pre ili posle restruktuiranja. U razvijenim trinim privredama, privatizacija se svodila na prodaju dravnih preduzea privatnim vlasnicima putem licitacija i podnete ponude. Privatizacija u socijalistikim zemljama je drugaija, jer se tu radi o ogromnoj masi kapitala koji treba transformisati u privatna ili meovita preduzea, i to u uslovima gde ne postoje bazine institucije trinog finansijskog sistema (berze, stabilan pravni sistem...).

27. VRSTE PRIVATIZACIJE: INTERNA PRIVATIZACIJAInterna privatizacija prodaja preduzea radnicima koji u njemu rade moe se obaviti na nekoliko naina, npr. raspodela deonica u odnosu na sta ili visinu plate. Raspodelu je mogue kombinovati sa prodajom deonica radnicima, koje se prodaju onim radnicima koji najvie za njih ponude. Pozitivne strane interne privatizacije se ogledaju u tome to je ona jednostavna. Dobijajui deonice po povlaenoj ceni ili besplatno, radnici se pojavljuju kao najvei dobitnici, pogotovo ako je preduzee uspeno. Ovaj metod je jednostavan i zato to ostavlj adravu po strani. Novac ne ide nikuda van preduzea. Najvei nedostatak potie iz najvee prednosti spontanog karaktera. Kod interne privatizacije je nepohodno da se obezbedi da veina deonica bude razdeljena kako vlasnitvo ne bi bilo koncentrisano. Da se ovo ne bi deavalo, nuno je propisati da deonice ne mogu da se otuuju (npr. 1 godinu). Sutina problema nije koncentracija vlasnitva ve onemoguavanje realizacije ogromnih dobitaka, otkupom preduzea po ceni daleko nioj od realne i budue (trine), onih pojedinaca koji na poetku imaju vie novca.

28. VRSTE PRIVATIZACIJE: EKSTERNA PRIVATIZACIJAEksterna privatizacija forma privatizacije kojom se omoguava svim graanima da uestvuju u kupovini deonica preduzea. Deonice se prodaju na javnim licitacijama i otkupljuju ih oni koji ponude viu cenu. Novac odlazi dravi koja se pojavljuje kao pravi vlasnik preduzea. Licitacija se moe odrati u jednoj formi, ili u 2 kruga, ako se pokae izuzetno interesovanje jedne grupe, npr. stranaca. Kada je tranja vea od broja ponuenih akcija, u cilju zatite malih investitora, koristi se pravilo da najpre svi investitori dobiju jednak broj deonica. Preostale deonice se prodaju onim investitorima koji trae vei broj. U sluaju nedovoljne tranje za otkup svih deonica po ceni jednakoj ili veoj od minimalne, neprodate deonice ostaju privremeno u vlasnitvu drave i tretiraju se kao tzv. preferencijalne deonice (koje ne daju pravo glasa, ali donose dividendu). Aukcije se nastavljaju sve dok preduzee ne bude prodato privatnim invesitorima. Procesom eksterne privatizacije se omoguava dravi da prodajom preduzea prikupi sredstva. Sam proces je relativno jednostavan za administriranje. Ova forma privatizacije je najbolja sa stanovita alokacija (kupuju oni koji su najvie zainteresovani). 2

Osnovni problem kod otvorene licitacije jeste cena. U socijalistikim je zemljama to komplikovano zbog nepostojanja trita kapitala i svega ostalog to sa njim ide (pouzdani podaci, profili poslodavaca, radnika, revizorskih firmi).

29. VRSTE PRIVATIZACIJE: DELJENJE DEONICAKod ove vrste privatizacije drava se odluuje da sve akcije u preduzeima, koje eli da privatizuje, podeli ili proda po veoma niskoj ceni svim graanima zemlje. Ideja se u sutini obrazlae tvrdnjom da sadanja drutvena svojina faktiki pripada narodu, da je u koncepciji vlasnike transformacije najvaniji kriterijum pravednost i brzina odvijanja itavog procesa Mnogi istiu da je prednost ove forme u egalitarnosti jer dobijajui podjednako uee u imetku zemlje, svi startuju sa istih pozicija. 3 nedostatka: 1) Finansijske prirode dravni prihod e biti mali ili nulti. Trokovi administracije su vei nego kod interne i eksterne privatizacije, i mogue je da dravna kasa bude na velikom gubitku. 2) Nedostatak koji se odnosi na egalitarnost nisu svi graani jednako zasluni za drutvenu akumulaciju kapitala. 3) U sluaju raspodele dravnog imetka, ne uspostavlja se jasna veza izmeu rezultata poslovanja preduzea i imovine titulara iji nedostatak je jedan od osnovnih razloga za loe poslovanje. Osnovni problem pri raspodeli akcija proistie iz injenice da pojedinci dobijaju istovetne pakete akcija svih preduzea. Zato, ukoliko je pojedinac zainteresovan da investira u preduzee A on bi trebalo da od drugih graana otkupljuje njihove pakete akcija i na taj nain povea svoj uticaj u preduzeu A. Meutim, poto su akcije u paketima, on bi morao da kupuje akcije preduzea B, C, i D za koje nije zainteresovan. Zato je za privatizaciju nuno da se ti paketi odveu.

30. ELEMENTI PROCESA TRANSFORMACIJE SA CENTRALONO-PLANSKE NA TRINU PRIVREDU: REDOSLED MERA ZA PRELAZ SA PLANSKE NA TRINU PRIVREDULinearno nizanje promena pojedinih politika nije ispravan koncept. Ispravnije je da se prelazni period usmerava na osnovu celovitog, dobro osmiljenog i usklaenog paketa promena koji, pre svega, podrazumevaju uvoenje grupa komplementarnih promena politika u odreenom nizu. Nova vlada, ili vlada koja ima podrku za radikalne promene ima vee manevarske mogunosti i treba da ih iskoristi jer je tee nametnuti vrste mere kasnije. Redosled: Za zemlje sa visokom inflacijom i velikim deficitima u platnim bilansima, makroekonomska stabilizacija je prioritet. Donoenje mera za eliminisanje diskriminatornih propisa naspram privatnog sektora Izrada programa socijalne politike kojim e se: - amortizovati evidentan i velik viak zaposlenih u dravnom sektoru i u hipertrofiranoj administraciji na svim nivoima - zatititi stanovnitvo sa niskim primanjima od neizbenog skoka cena osnovnih prehrambenih proizvoda, stanarina i drugih oblasti potronje primena stabilizacione politike u obaranju inflacije, to traje vie godina, reforma cena dobara, odvija se na poetku kao preduslov za decentralizaciju i ovravanje budetskih ogranienja, pri emu je reforma trgovine vaan element. 2

Odreivanje plata u dravnim preduzeima ovo ne moe biti preputeno tritu na poetku procesa jer preduzea ne posluju u skladu sa korektnim cenama. U isto vreme, plate moraju da budu osetljive na inflaciju i promenu relativniih cena. Realne kamatne stope one su nepohodne zbog privlaenja ulagaa u bankarski sistem, i da bi se obezbedio pravi pokazatelj cene finansijskih sredstava za preduzea. Prelaz na trine cene i meunarodno otvaranje dovee odmah do razvoja odreenih aktivnosti, dok e druge naii na tekoe. To obavezuje dravu da postavi ekonomsku i socijalnu dijagnozu sa ciljem da identifikuje: nekorisne aktivnosti, aktivnosti koje su korisne ali kojima se slabo upravlja, aktivnosti koje nisu konkurentne. U ovoj fazi upravljanja neravnoteama postoji potreba za formiranjem dvostrukog sistema: sistema restruktuiranja aktivnosti, da bi se omoguila zamena nekorisnih aktivnosti uz privremenu pomo drave sistema privremene carinske regulative sa ciljem da se izbegne isuvie brutalna konfrontacija nacionalnih aktivnosti sa najsposobnijim svetskim preduzeima. Reforme bankarskog sistema se odvijaju u nekoliko faza. Primena moe da pone odmah ustanovljavanjem: odgovarajueg raunovodstva, standarda za procenu imovine, reformom bankarstva, ugovora, donoenjem zakona o preduzeu, zakona o bankrotstvu nacrtima propisa. Potom dolazi obuka kadrova, revizija preduzea i banaka, i utvrivanje vrednosti imovine. Iza toga dolazi restruktuiranje portfolia, alokacija gubitaka i rekapitalizacija. Samo tad kad je ovaj proces zavren moe se pojaviti bankarski sistem zasnovan na tritu.

31. OEKIVANA I NEOEKIVANA KRETANJA U PROCESU TRANZICIJE PRIVREDA ISTONE I CENTRALNE EVROPERestauracija kapitalizma u CIE i SSSR-u 1989 je podrazmevala ok terapiju liberalizaciju cena, monetarne i fiskalne restrikcije, otvaranje privrede prema slobodnoj trgovini, unutranju konvertibilnost valuta. Poetna oekivanja su bila: pozitivni efekti stabilizacije, privatizacije i drugih ekonomskih i politikih reformi. Ta oekivanja su bila preuranjena. Danas se generalno prihvata da revolucije iz 1989. se nisu predviale. Veoma je uticajno miljenje da je to promaaj u politikoj oceni i veliki pobaaj drutvene nauke u zapadnim i istonim zemljama. Uprkos ovome, vrlo brzo posle revolucija pojavio se izvestan broj zapadnih savetnika koji je objanjavao zato nije bilo alternative u odnosu na to to se desilo, kao i izvestan broj politiara koji su izjavljivali da e tranzicija na trinu privredu biti uspena ako bude brza. Ove greke u analizi imaju ozbiljne posledice. Drugi problem u formiranju realnih oekivanja je bilo opisivanje trine demokratske privrede u SSSR-u kao jedinstvenog zapadnog modela koji ima jako malo veze sa stvranou na Zapadu. U najuem skupu institucija vrednosti postoje bitne razlike izmeu npr. Zapadne Evrope, SAD-a i Japaa, ak i unutar same Zapadne Evrope. 2

Tu se pogreno misli da vladaju samo trine snage, naprotiv, vodi se rauna o jednakosti i socijalnoj pravinosti, u razliitim formama dravne intervencije. Intervencije odreenih oblika se razlikuju meu dravama, a i znaajno su se menjale tokom vremena. Pripisivati relativni uspeh zapadnih trinih privreda samo nesputanom funkcionisanju slobodnih trinih snaga znai pojednostavljivanje i potcenjivanje njihovog postignua: ono je rezultat itavog niza demokratskih, ekonomskih i socijalnih institucija i akcija. Ovako izgledaju osnovni trendovi u oblasti proizvodnje, investicija, zaposlenosti i inflacije u prvim godinama tranzicije. Proizvodnja: Veliko opadanje proizvodnje u CIE u periodu 1990.-1992., koje ima razmere depresije iz 30-ih. Jedan od problema je bio kvalitet podataka privatni sektor jo uvek nije reflektovan u podacima. Dolo je i do promena pristrasnosti izvetavanja. U novoj atmosferi se javljaju snani podsticaji da s eproizvodnja podceni, kako bi se izbeglo paanje poreza. Ovi faktori do izvesnog stepena uveavaju izmereno opadanje privrede, ali generala analiza sugerie da ovo nije toliko veliko da bi radikalno izmenilo optu sliku snanog opadanja proizvodnje. Kontrakcija proizvodnje u Istonoj Evropi je daleko vea nego to se prvobitno oekivalo. Razlika izmeu oekivanog i stvarnog opadanja je rezultat nerealnih poetnih oekivanja, i iznenaujuih razvojnih momenata. Neposredni uzroci opadanja su uvoenje velikih promena u strukturama relativnih cena osnovne mere za obuzdavanje ubrzanja inflacije i deficita dravnog budeta. Kolaps trgovine sa SSSR-om je imao snaan uticaj na Istonu Evropu. Recesija proizvodnje se nije mogla izbei. Kada se privreda brzo otvara teko je utvrditi realni devizni kurs. Pored ovih optih mesta asimetrije u prilagoavanju, CIE se istovremeno odvijaju 3 specifine strukturne promene: 1) Strukturna promena od centralno-planske do trine privrede (od ogranienja ponude na ogranienje tranje) 2) Infrastrukturna prilagoavanja 3) Neophodnost preusmeravanja trgovine na druge delove sveta poto glavne privrede nisu uspele da savladaju sopstvenu recesiju i dozvole ulazak tradicionalnih izvoznih proizvoda ZUT, paralelno dolazi do gubitka agregatne tranje u zemljama CIE. Investicije: Ponovna izgradnja proizvodnih kapaciteta zahteva snaan oporavak privatnog investiranja. Bruto privredne investicije su opale za 2% 1989, 15% 1990, 23% 1991. Dakle, privredne investicije su opale za vie pd 1/3 od 1989. Obino se smatra da, poto efektivne politike stabilizacije isprave interne i eksterne neravnotee, zavri se reforma cena i utvrdi realni devizni kurs, kree privatno investiranje da zavri proces transformacije. Inflacija: ZUT moraju da sprovode programe liberalizacije cena i izvre znaajne promene u strukturi relativnih cena dok u isto vreme institucije i obiaji iz prethodnog reima nastavljaju da podrivaju efektivnost tradicionalnih instrumenata makroekonomske politike. Zadravanje visokih stopa inflacije u tranzicionim privredama je na vie naina posledica njihovih tranzicionih stanja. (ovo se ne vidi dobro u mojoj knjizi, mada i ne pie bogznata) 2

Zaposlenost: U 1990. nivo nezaposlenosti je relativno nizak uprkos velikom padu proizvodnje. U 1991. broj nezaposlenih se udvostruio, i krajem decembra iznosio 6 miliona.

32. RESTRUKTUIRANJE INDUSTRIJE I PREORIJENTACIJA TRGOVINE ZEMALJA CENTRALNE I ISTONE EVROPE: FAKTORI KOJI OTEAVAJU RESTRUKTUIRANJE U nestabilnom makroekonomskom okruenju je oteano pojavljivanje nove aktivnosti, a destruktivni aspekt restruktuiranja je dominantan. Ono to obeleava prvu fazu restruktuiranja su: veliki pad investicija, pad domae i spoljne tranje, visoke kamatne stope, nepostojanje dugoronih (investicionih) sredstava. Domaa tednja bi trebalo da bude kljuni faktor u finansiranju investicija u ZUT. Meutim, opadanje ekonomske aktivnosti dovodi do znaajnog opadanja realnog raspoloivog dohotka domainstva. Nedovoljno razvijen finansijski sistem kao i odlaganje izvrenja nunog finansijskog restruktuiranja su, takoe, vani faktori koji oteavaju ekonomsku transformaciju. Spor tempo privatizacije, takoe, moe biti faktor koji objanjava sporo restruktuiranje. Tvrdi se da je cena odluujui faktor, mada u mnogim sluajevima vrednost firme (tj. razlika izmeu njene trine vrednosti i sume trinih vrednosti njenih sredstava prodatih odvojeno) je negativna da bi prodajna cena trebalo, ustvari, da bude negativna. Iskustvo privatizacije pokazuje da je snaga, potencijal lokalnog trita najvanija za investitora. Ovo, delimino, objanjava neujednaen tempo privatizacije po granama i sektorima. Tvrdi se da e veliki deo restruktuiranja da se odvija u formi novonastajuih preduzea ija e proizvodna tehnologija i proizvodni mix odraavati dugoronu komparativnu prednost. Ovo e promeniti gransku i proizvodnu strukturu privrede i strukturu preduzea po veliini, koja e se kretati prema manjim jedinicama i proizvodima i proizvodnim tehnologijama koje su manje kapitalno i razvojno-istraivaki intenzivne. Ekstenzivni sistem socijalne zatite oteava restruktuiranje na 3 naina: - Veliki broj beneficija je vezan za mesto zapoljavanja i stoga smanjuje mobilnost radnika - iroka socijalna obuhvatnost doprinosi duim periodima nezaposlenosti i veem otporu prihvatanju novog posla - Velika izdavanja za socijalno staranje su glavni faktor ogromnih budetskih deficita u veini ovih zemalja, a oni pojaavaju ukupnu makroekonomsku nestabilnost.Druga

posledica visokih socijalnih izdataka je opadanje stopa nacionalne tednje ono je uslovljeno, delimino, hroninim budetskim deficitima koji direktno smanjuju tednju javnog sektora i delimino sistemima finansiranja dravnih penzija iz redovnih doprinosa i plaenih poreza redovnih radnika.ak

i vodee reformske privrede, koje su obnovile ekonomski rast, jo uvek imaju zastarele i neefikasne sisteme oporezivanja i izdataka javnog sektora. Bez fiskalne reforme ove zemlje e se verovatno suoavati sa hroninom fiskalnom krizom i sporim ekonomskim rastom

2

33. RESTRUKTUIRANJE INDUSTRIJE I PREORJENTACIJA TRGOVINE ZEMALJA CENTRALNE I ISTOCNE EVROPE: RAST I KONSTRUKTIVNA FAZA RESTRUKTUIRANJARelativno visoke stpoe ekonomskog rasta u nekim zemljama CIE od 1994. do 1996. su rezultat ostvarenih pozitivnih kretanja na strani ponude i na strani tranje. Vea inostrana tranja (pogotovo iz Zapadne Evrope) imala je znaajnu ulogu u ekonomskom oivljavanju. U ukupnom rastu proizvodnje, industrija je ta koja predvodi oporavak u veini zemalja. U drugoj polovini 90-ih je ipak BDP za 15% ispod onog iz 1989. Dakle, tek se oekuje potpuni oporavak. Restruktuiranje radne snage ima izvesna specifina obeleja jedno je da se u procesu upoljavanja kod novih privatnih firmi prednost daje regrutovanju osoblja koje je ve negde zaposleno, pre nego upoljavanju ljudi koji su bez posla. Posledica ovoga je nastajanje ogromnih basena dugorone nezaposlenosti u nizu zemalja CIE. Tranzicione privrede su znaajno napredovale u stabilizaciji cena. Ovome su doprinela 2 glavna fatora: 1) Relativno stabilni nominalni devizni kursevi 2) Neoekivani rezultati u produktivnosti rada Standardni instrumenti restriktivnih politika nisu efektivni u daljem smanjivanju inflacije (u odnosu na poetnu fazu) kada elementi trokova, inercije i oekivanja postaju sve znaajnije determinante promena cena. Determinante rasta na strani ponude: Ekonomski rast: Veina ekonomista ceni da ekonomski oporavak u CIE ima znake ciklinog procesa sustizanja i znake fundamentalnijeg ekonomskog restruktuiranja. Jedan od atributa rasta je dinamika ekonomske performanse.

Najnoviji oporavak u CIE je praen porastima u produktivnosti rada nije prouzrokovan znaajnim porastima u broju zaposlenih, nego porastom produktivnosti ve zaposlenih lica. Drugo objanjenje porasta produktivnosti rada je da on odraava poraste efikasnosti koji proistiu iz restruktuiranja preduzea u tranziciji.

Raireno je gledite da je privatni sektor osnovna pokretaka snaga rasta u tranzicionim privredama. Meutim, treba praviti razliku izmeu ekspanzije aktivnosti privatnog sektora koji je to ve bio na poetku ovog perioda, i doprinosa firmi koje su prele iz javnog u privatno vlasnitvo unutar istog perioda, kao i novih uesnika. Deterninante rasta na strani tranje: Tranja je, takoe, imala kljunu ulogu u usponu CIE. Oporavak privatne potronje je povezan sa rastuim realnim dohocima i platama. Oporavak line potronje je najizrazitiji u bre rastuim privredama, gde je porast realnih dohodaka rezultat poveanja produktivnosti i veeg outputa. Nove incvesticije su bitne za ekonomski oporavak. Investicije pokazuju, u poreenju sa potronjom, mnogo viu dohodovnu elastinost otuda su drastini padovi u investicionoj aktivnosti za vreme depresije normalna reakcija ekonomskih uesnika u datim okolnostima. Investicioni oporavak u CIE se odvija u onim zemljama koje su najvie uspele u svojoj makroekonomskoj stabilizaciji, napravile najvei progres u institucionalnim reformama. I uivaju relativnu politiku stabilnost. 2

34. RESTRUKTUIRANJE INDUSTRIJE I PREORIJENTACIJA TRGOVINE ZEMALJA CENTRALNE I ISTONE EVROPE: RESTRUKTUIRANJE PREDUZEARestruktuiranje ima isti cilj kao i privatizacija da transformie postojee neproduktivno i neefikasno preduzee u odrivu i profitabilnu kompaniju. Ako se ceni da preduzee ima ansu da preivi u trinoj privredi, onda mora da otpone realan proces restruktuiranja. Restruktuiranje i podsticaji: Reakcije preduzea na promenjene uslove zavise od finasnijskog stanja preduzea. Naglaava se vanost interne organizacije preduzea i kompleksnost podsticaja u transformisanju. Restruktuiranje u radu se odnosi na akcije koje se preduzimaju kako bi se promenila struktura preduzea u 4 dimenzije: interna organizacija, zaposlenost, output i investicije. Podsticaji i ogranienja sa kojima se suoavaju menaderi/direktori u restruktuiranju preduzea menader/direktor ima 2 izbora: 1) da restruktuira preduzee to podrazumeva troak za preduzee u tekuem periodu i neizvesnost oko toga koliko e se to ispatiti u budunosti 2) da zadri status quo, to je trenutno bezbolno, ali podrazumeva troak sa izvesnou u budunosti. Podsticaj za menadera/direktora da restruktuira preduzee je porastao sa ovravanjem budetskih ogranienja, kao i boljim funkcionisanjem trita rada za menadere. Gotovo opta reakcija menadera/direktora na zamenu dravnih porudbina tritem proizvoda bila je kreiranje odeljenja za marketing u preduzeu i prilagoavanje na profitabilniji proizvodni profil. Meutim, skoro opta alba menadera/direktora koji su pokazivali znake prilagoavanja po drugim dimenzijama je nepostojanje ili nedovoljna razvijenost mree veleprodaje. Preduzea koja su se prilagoavala morala su da smanje proizvodnju u skladu sa smanjenjem prodaja i ima sluajeva gde je zaposlenost opala u skladu sa padom proizvodnje. Motiv karijere kod menadera/direktora, u preduzimanju restruktuiranja, definisan u smislu spoljnog trita za menadere, izgleda da je od malog znaaja u nestabilnoj fazi tranzicije, kada kontakti menadera zadravaju visoku vrednost, ak i u preduzeima koja se prilagoavaju na trino okruenje. Motiv karijere je doao do izraaja u preduzeima koja planiraju ili ve obrazuju preduzee sa stranim kompanijama. Zajedniko ulaganje, takoe, moe da smanji neizvesnost u pogledu buduih izgleda preduzea koje se restruktuira i na taj nain podstie menadere na restruktuiranje. Posivno ponaanje: Brojni su sluajevi u kojima nema nikakvog reagovanja od strane menadera/direktora: A. interna organizacija: male organizacione promene zadravanje svih sredstava socijalne usluge nezatvaranje neuspenih pogona sindikati preduzea promenili upravljaku strukturu da bi zadrali status qou B. trite proizvoda: neformiranje sistema marketinga/veleprodajne mree bez promena u proizvodnim linijama 2

C. trite radne snage: malo smanjenje zaposlenosti u poreenju sa padom proizvodnje nepostojanje sistema diferencijacije plata/stimulacija za menadere nepostojanje sistema diferencijacije plata/stimulacija za radnike D. investicije: nema programa velikog kapitalnog ulaganja E. drugo: otpor prema privatizaciji Efekti programa privatizacije na ponaanje preduzea Izdvaja se nekoliko aspekata odnosa izmeu privatizacije i restruktuiranja: 1) uticaj izbora programa na menadere/direktore preduzea najavljivanje privatizacije od strane vlade, ako joj se veruje, moe da utie na podsticaje menadera, da porvocira prethodno pasivna preduzea da preduzmu restruktuiranje, da utie na odnos snaga unutar preduzea i otuda njegovo ponaanje. 2) Promena programa i participacija preduzea sadraj programa i neizvesnost koja se tie vremena i detaljnije implementacije utie na odluke menadera/direktora kako da se postave. Ono to se moe oekivati je da to je vea neizvesnost u pogledu koristi i trajanja privatizacije, manja je sklonost ka akcijama koje prouzrokuju trpljenje na kratak rok. Uloga stranih kompanija u restruktuiranju i privatizaciji preduzea Veliki broj stranih kupovina se odvijao kroz prethodna zajednika ulaganja dravnih preduzea i strane kompanije. Tako se odvijalo znaajno restruktuiranje dravnih preduzea. Realizacija zajednikih ulaganja je u mnogo sluajeva omoguila da se izvri selekcija najboljih radnika i, verovatno, druge imovine iz dravnih preduzea strani vlasnik je instalirao novu kapitalnu opremu i firma je zadrala svoj trini udeo.

35. STRUKTURNE PROMENE PRIVREDA CENTRALNE I ISTONE EVROPEKarakteristike procesa privrednog i industrijskog restruktuiranja i preorijentacije spoljne trgovine su u znaajnoj meri odreene polaznim pozicijama ovih zemalja na poetku ekonomske transformacije. Promene industrijske strukture za vreme ekonomske transformacije: Poto je uvoz liberalizovan i prethodno visoko zatiena domaa trita i trita SEV-a postala konkurentnija i tranja na oba trita poela da opada, grane koje su se oslanjale na autarkiju i koje su bile visoko zatiene specijalizacije unutar SEV-a morale su da smanje svoju proizvodnju. Glavni gubici su bili u okviru mainogradnje. Zemlja koja je bila sa najviom specijalizacijom u jednoj grani, unutar SEV-a, uvek najvie trpi u toj grani. U oporavku, vodeu ulogu imala je industrija. Na poetku tranzicije se puno polagalo na to da bi usluni sektor mogao da postane glavni izvor novog rasta. Nastale su radikalne promene u tercijarnom sektoru u veini zemalja. Preko ulaska novih kompanija su uvoene ranije nedovoljno razvijene usluge i proizvodi. Bankarski sektor je pretrpeo institucionalnu i funkcionalnu reformu i njegov znaaj sve vie raste. Privatni sektor ulazi, takoe, u neke aktivnosti kojima je dominirala drava obrazovanje i zdravstvena zatita.

2

U stvari, ove promene su deo dalekosenog procesa restruktuiranja koje se odvija u svim ZUT, i koji rezultira u znaajnim promenama u strukturi njihove ukupne poizvodnje. to se tie realne ekonomije, performansa industrije je ta koja odreuje ukupnu ekonomsku dinamiku u skoro svim ZUT. Industrija je tradicionalno imala vanu ulogu u bivim centralno-planskim privredama. Zato je industrija bila najvie pogoena recesijom i najvie trpela usled dezintegracije tradicionalnih trita. S druge strane, usled postojanja neiskorienih kapaciteta i ljudskog kapitala, industrijska proizvodnja je mogla da se oporavi bre od drugih sektora. Na taj nain, industrija ima glavnu ulogu u razvoju ukupne ekonomske performanse u ZUT. Visok pozitivan rast je skoncentrisan u izvesnim preraivakim granama i to ukazuje na postepenu evoluciju novih modela industrijske specijalizacije. Generalno, 2 sektora prerada metala i hemijski proizvodi uivaju pozitivne stope rasta u veini ZUT. Rast ovih sektora je bio praen ekspanzijom izvoza. 1) opte obeleje ove nove industrijske specijalizacije jeste da ona obuhvata finalne proizvode koji sadre relativno puno resursa, teke, kabaste proizvode i relativno radno intenzivne, standardizovane proizvode. Komparativna prednost ovih proizvoda su nie cene usled manje strogih propisa o zatiti okoline. 2) Drugo obleje koje se pojavljuje je oivljavanje mainogradnje. Promene u pravcima trgovine: Proces preorijentacije trgovine se moe podeliti na 3 dela:1)

2) 3)

kontrakcija trgovinskih veza izmeu zemalja SEV-a sve zemlje SEV-a su doivljavale jak pad izvozne tranje iz drugih bivih zemalja SEV-a, pri emu je ovaj uticaj na razliite nacionalne privrede bio funkcija njihove prethodne geogrtafske trgovinske zavisnosti (uzrok je prelazak na trgovinu koja se ugovara u konvertibilnim valutama, a ne vie u transferibilnom rubljom, raspadanje veza planirane trgovine, i opta liberalizacija trgovine sa Zapadom). rast trgovine sa Zapadom obnavljanje uzajamne trgovine istonoevropskih zemalja.

Promene u strukturama izvoza i uvoza Pre liberalizacije u CIE uvoz sa Zapada je uglavnom znaio snabdevanje proizvodnje inputima (maine, hemikalije), dok je uvoz (trajnih) potronih dobara bio zanemarljiv. U izvozu zemalja CIE nedovoljno su zastupljeni proizvodi mainogradnje. U najveoj meri su zastupljeni metali, mineralni metalni proizvodi, hrana (kod Maarske i Poljske pie, ehoslovake obua i odea i drvna graa). CIE su uglavnom izvozile proizvode intenzivne sirovinama i, delimino, tradicionalno radno intenzivne proizvode. Prilagoavanje strukture uvoza iz Zajednice (EU), posle 1989. bilo je izrazitije nego prilagoavanje strukture izvoza u Zajednicu. Prekomerna zastupljenost hemikalija i proizvoda mainogradnje u uvozu ZUT iz Zajednice je znaajno smanjena, nedovoljna zastupljenost uvoza kola i druge transportne opreme je smanjena, dok se poveao uvoz razliitih proizvoda lake industrije i potronih dobara. Visoke stope rasta uvoza sirovina i repromaterijala i umereniji rast uvoza investicionih dobara, ukazuje da se oporavak CIE odvija, najveim delom, putem postojeih proizvodnih kapaciteta, dok industrijsko restruktuiranje bazirano na uvezenim kapitalnim dobrima ide skromnim tempom. Karakteristino je da izvoz CIE u Zajednicu baziran na relativno uskom asortimanu uglavnom industrijskih proizvoda, to ukazuje na odreen stepen zavisnosti.

3

36. RAZVIJANJE KONKURENTSKE INDUSTRISKE OSNOVE: ISTONOAZISKI MODELHong Kong: Ovde nije bilo intervencije na tritu proizvoda, podravanja odreenih grana ili zatite preraivake delatnosti. Nije bilo usmeravanja investicija uplitanjem u alokaciju domaih kredita ili stranih investicija. Obezbeen je stabilan administrativan i makroekonomski reim. Rast je bio impresivan. Hong Kong je intervenisao funkcionalno kako bi se obezbedilo obrazovanje i obuavanje, subvencionirana zemlja za proizvoae, informisanje za izvoz i slube podrke. Centar za produktivnost je pruao brojne usluge iz tehnologije kako bi pomogao proizvoaima da poboljaju svoje tehnologije. Centar je odabrao sektor odee da ga podri tako to je osnovao veliki centar za tekstil, izradu konfekcije i obuavanje. Intervencije nisu bile selektivne, i nije bilo pokuaja da se nae pobednik. Ova zemlja je krenula sa nekoliko jedinstvenih prednosti koje druge zemlje nisu imale. 150 godina iskustva Hong Konga kao trgovake morske luke je pruilo niz pogodnosti, kao i postojea infrastruktura za trgovinu i finansije. Prisustvo nekoliko britanskih poslovnih i finansijskih kua obezbedilo je konstantnu ponudu stranih strunih znanja kao i obuku za lokalne slubenike. Posle prevlasti