Tržište prema najkraćoj definiciji predstavlja mjesto gdje se susreću ponuda i potražnja.

Kupnja i prodaja se mogu obavljati i bez nazočnosti robe (na burzama i drugim tržištima), pa čak i bez izravnog kontakta kupaca i prodavača, kao pri kupnji prema katalogu, putem telefona, faksa, interneta i slično. Zbog toga se tržište definira kao stalan i organiziran oblik dovođenja u kontakt ponude s potražnjom roba i usluga. Tržište je istodobno i mehanizam kojim se reguliraju odnosi prodavača i kupaca u uvjetima u kojima sudionici razmjene ili kupoprodaje ostvaruju svoje ciljeve i interese, zbog kojih i stupaju u međusobne odnose.

Savršena konkurencija [uredi]

Savršeno konkurentno tržište je tržište na kojem sve tvrtke proizvode identične proizvode, a svaka je tvrtka tako mala da njen izbor razine proizvodnje ne utječe na cijelu industriju.

Ulazak na takva tržišta je lak, ukoliko se ukaže prilika za ostvarivanjem profita. Također, ukoliko počnu gubiti novac izlazak je lak.

Pretpostavke savršene konkurencije su:

preuzimanje cijena (price taking), homogenost proizvoda, slobodan ulaz i izlaz.

Preuzimanje cijena: Na tržištu konkuriraju mnoge tvrtke, pa se svaka tvrtka za svaki svoj proizvod susreće s većim brojem izravnih konkurenata. Budući da je prodaja svake pojedinačne tvrtke čini samo manji dio tržišta, njene odluke nemaju nikakvog utjecaja na cijene na tržištu. Stoga svaka tvrtka preuzima tržišne cijene kao zadane. Dakle, na savršeno konkurentskim tržištima pojedinačne tvrtke su preuzimatelji cijena (price-takers).

Preuzimatelj cijena je tvrtka koja nema nikakvog utjecaja na tržišne cijene, pa stoga uzima tržišne cijene kao zadane.

Homogenost proizvoda: Do preuzimanja cijena najčešće dolazi na tržištima gdje tvrtke prodaju identične ili gotovo identične proizvode. Kad su proizvodi svih tvrtki na tržištu savršeno zamjenjivi, odnosno kad su homogeni, nijedna tvrtka ne može podignuti cijene svojeg proizvoda iznad konkurencije bez da joj znatno opadne prodaja.

Većina poljoprivrednih proizvoda je homogena (kukuruz, pšenica, ječam...), kao i nafta, benzin, sirovine poput bakra, željeza, drva, pamuka i slično. Ekonomisti takve homogene proizvode nazivaju robama. Sve ove robe imaju ista svojstva, te ukoliko se neka tvrtke odluči podići cijenu, prodaja će joj opasti.

Slobodan ulaz i izlaz je situacija u kojoj ne postoje ograničenja u vidu posebnih troškova koji bi tvrtki otežali ulaz (izlaz) u neku industriju. Kupci mogu lako zamijeniti jednog dobavljača drugim, a dobavljači mogu neometano izlaziti i ulaziti na tržište. Radi se o ulasku na tržišta u koja pridošlica ne mora ulagati velika sredstva, tako da joj je i izlazak ako počne gubiti novac lagan.

Budući da je pojedinačna konkurentna tvrtka preuzimatelj cijena, krivulja potražnje D s kojom se suočava dana je ravnom crtom. Kad se pojedinačna tvrtka suoči s vodoravnom krivuljom potražnje, to znači da može prodati dodatnu jedinicu proizvoda bez spuštanja cijena.

Dodatna jedinica proizvoda povećava ukupne prihode tvrtke za iznos koji je jednak cijeni.

Krivulja potražnje (D) s kojom se pojedinačna tvrtka suočava na konkurentnom tržištu predstavlja istovremeno tvrtkinu krivulju prosječnog i graničnog prihoda. Uzduž krivulje potražnje, granični prihod, prosječni prihod i cijena imaju iste vrijednosti.

D = P = AR = MR

Savršeno konkurentna tvrtka treba izabrati razinu proizvodnje pri kojoj je granični trošak jednak cijeni: MC(q) = MR = P

Uvjet za maksimiranje profita glasi: Granični prihod (MR) je jednak graničnom trošku (MC) u točki u kojoj krivulja graničnog troška raste. Cijena (P) mora biti jednaka ili veća od minimalnog prosječnog varijabilnog troška (AVC).

P≥AVC

Pravilo o razini proizvodnje: ako tvrtka proizvodi, to bi trebalo biti na razini na kojoj je granični prihod jednak graničnom trošku.

U kratkom roku poduzeće ostvaruje ekstraprofit.

Tvrtka može poslovati s kratkoročnim gubitkom jer očekuje da će zaraditi profit u budućnosti kad cijena njenog proizvoda poraste ili trošak proizvodnje padne.

U kratkom roku dozvoljavamo poduzeću da posluje i sa gubitkom u visini FC. Sve dok je tržišna cijena P ≥AVC poduzeće treba nastaviti s proizvodnjom.

Pravilo zatvaranja: tvrtka treba zatvoriti pogone kad je cijena njenog proizvoda uz razinu proizvodnje pri kojoj se maksimizira profit manja od prosječnog ekonomskog troška, odnosno prosječnog varijabilnog troška AVC

Da bi se maksimizirao profit potrebno je ispuniti 2 uvjeta:

1. MR = MC → nužni uvjet

Π = TR – TC dП / dQ = 0 dTR / dQ – dTC / dQ = 0 dTR / dQ = dTC / dQ

Kako je dTR / dQ = MR, i dTC / dQ = MC

Slijedi da je : max (TR-TC) u točki (Q) gdje je MR = MC

Obrazac MC = MR ima opće značenje u području maksimalizacije profita i primjenjuje se pri određivanju točke ravnoteže u svim tržišnim stanjima.

2. ( nagib MR) < ( nagib MC) → dovoljan uvjet

d2П / dQ2 = d2TR / dQ2 – d2TC/dQ2 d2П / dQ2 < 0 d2TR / dQ2 – d2TC / dQ2 < 0 d2TR / dQ2 < d2TC / dQ2

● Ako je MC<MR ukupni se profit nije maksimizirao i poduzeću se isplati povećati proizvodnju

● Ako je MC>MR razina ukupnog profita se smanjuje i poduzeću se isplati smanjiti proizvodnju

● Ako je MC = MR kratkoročni se profiti maksimiziraju.

Kako je u savršenoj konkurenciji granični prihod MR jednak cijeni P, to znači da će poduzeće maksimizirati profit pri onom obujmu proizvodnje kod kojeg su granični troškovi jednaki cijeni MC = P

Uvjet maksimizacije profita konkurentnog poduzeća u dugom roku:

p = LRMC, u dijelu gdje LRMC raste p ≥ LRATC

● U dugom roku nema fiksnih činitelja proizvodnje → pa nema ni fiksnih troškova. ● U dugom roku, svi su troškovi varijabilni → poduzeće može sve proizvodne inpute prilagođavati zahtjevima proizvodnje. ● Radi povećanja outputa, poduzeće proširuje svoje kapacitete i zapošljava više proizvodnih činitelja. U dugom roku razina proizvodnje konkurentne tvrtke koja maksimizira profit trebala bi se nalaziti u točki u kojoj su dugoročni granični troškovi (LRMC) jednaki cijeni (P).

Za razliku od kratkog roka, u dugome roku poduzeće ne ostvaruje ekstraprofit, već samo normalan profit: - zbog slobodne ulaska/izlaska iz grane, poduzeća privučena

ekstraprofitom ulaze u granu - krivulja agregatne ponude pomiče se udesno, što uzrokuje pad cijena na tržištu - pad cijene postupno smanjuje ekstraprofit i svodi ga na razinu normalnog profita.

Uz pretpostavku zadovoljenja uvjeta maksimizacije profita konkurentnog poduzeća dugog roka ( p = LRMC; p≥LRATC): - ravnoteža poduzeća dugog roka ujedno je i ravnoteža kratkog roka:

p = MR = AR = d = LRMC = LRATC = SRMC = SRATC

- ravnoteža poduzeća je i najniža točka krivulje LRATC, što znači da nema rasipanja resursa - ravnoteža poduzeća je i optimalna razina proizvodnje dugog roka ( ekonomija/disekonomija obujma)

Nesavršena (nepotpuna) konkurencija [uredi]

Nepotpuna konkurencija je takvo stanje na tržištu u kojem postoji jedan ili više subjekat koji mogu utjecati na formiranje cijena i količina koje se nude ili traže. poljedice tog stanja su : 1. previsoke cijene 2. manja potrošnja 3. visoki trškovi 4. manja efikasnost

Tržište nepotpune konkurencije je ono gdje:1. postoji mogućnost određivanja cijena od strane kako ponude tako i potražnje. Pretpostavka te mogućnosti je ograničeni broj privrednih subjekata.2. Privredni subjekti na tržištu nesavršene konkurencije su price makeri. U svojoj poslovnoj politici se rukovode određivanjem cijena i količina.3. Postoji veća ili manja ograničenost ulaska i izlaska drugih privrednih subjekata u granu.4. Za razliku od savršeno konkurentnih poduzeća čija je krivulja potražnje horizontalna krivulja potražnje poduzeća u nepotpunoj konkurenciji je negativnog nagiba.

u nepotpunoj konkurenciji postoji snažna državna intervencija u ekonomske precese. džava može poticati potpunu konkurenciju pomoću protumonopolistčkog zakonodavstva.

Vrste nesavršene konkurencije [uredi]

Monopol [uredi]

Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontrolira samo jedno poduzeće. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta. Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen.

Izvor monopolske moći [uredi]

Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi: 1. Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije. Tako, poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom, npr

boksitom, može postati monoploist u proizvodnji aluminija. 2. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju, npr., specifičnih strojeva, može postati jedini proizvođač tih dobara 3. Politika cijena – često, poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog dobra, vođenjem politike cijena onemogućuje konkurente i postaje monopolist 4. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije opsega, pa takvo poduzeće može proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego što bi to učinila mnoga poduzeća zajedno. To je čest primjer u distribuciji

Duopol [uredi]

Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontroliraju dva poduzeća. Javljaju se u onim privrednim granama gdje je ulazak konkurentima veoma otežan. Proizvodi duopolista mogu biti homogeni, ali i diferencirani.

Oligopol [uredi]

Oblik nesavršene konkurencije u kojoj nekoliko poduzeća sudjeluje u cjelokupnoj ponudi. Javljaju se u onim privrednim granama gdje je ulazak konkurentima otežan. Proizvodi oligopolista su homogeni ali i diferencirani. Tipično oligopolno tržište je tržište automobila.

KLASIFIKACIJA OLIGOPOLA

1. Obzirom na homogenost proizvoda kojeg poduzeće proizvodi, odnosno mogućnosti njegove supstitucije: a.) homogeni ( čisti) oligopoli b.) nehomogeni oligopoli

2. Obzirom na broj poduzeća na tržištu: a.) duopol – dva poduzeća na tržištu b.) ostali modeli oligopola – više poduzeća na tržištu

3. Obzirom na samostalnost njihova nastupa na tržištu: a.) modeli samostalnog djelovanja oligopoliste: - KLASIČNI MODELI - Cournotov model - Bertrandev model - Edgeworthov model - Stackelbergov model

- SUVREMENI MODELI - model prelomljene krivulje potražnje - model prostrane distribucije poduzeća

b.) model koordiniranog djelovanja oligopoliste: - formalno uz sporazum - neformalno bez sporazuma

4. Obzirom na politiku konkuriranja poduzeća na tržištu: a.) modeli konkuriraju određivanjem količine b.) modeli konkuriraju određivanjem cijene c.) modeli necjenovnog konkuriranja putem elemenata d.) obzirom na ekonomsku stranu poduzeća: - A)simetrični oligopoli - oligopoli prilično jednake ekonomske snage. - B)asimetrični oligopoli - oligopoli različite ekonomske snage.

Monopolistička konkurencija [uredi]

Oblik nesavršene konkurencije gdje u sektorskoj ponudi sudjeluje veliki broj poduzeća različite veličine. Proizvodi su međusobno diferencirani po nekom svom obilježju što takvom poduzeću daje prednost pred konkurencijom. Ulazak konkurenata na takvo tržište je relativno lagan jer nema značajnijih prepreka Obzirom na navedena obilježja monopolistička konkurencija je najbliža savršenoj konkurenciji. Primjer ovakvog tržišta je trgovina na malo.

Nesavršena konkurencija na strani potražnje [uredi]

Monopson: takvo tržišno stanje gdje je samo jedan kupac na strani potražnje.Duopson: takvo tržišno stanje u kojoj na strani potražnje sudjeluju samo dva kupca.Oligopson: takvo tržišno stanje gdje na strani potražnje sudjeluje više kupaca. Razlika između monopola ponude i potražnje je u tom što monopoli ponude žele nametnuti cijenu višu od ravnotežne dok monopoli potražnje žele ostvariti cijenu nižu od ravnotežne.

Izvori nesavršene konkurencije [uredi]

1. Troškovni uvjeti2. Postojanje zapreka slobodnom ulasku u privrednu granu

Analiza konkurencije 

Ovaj korak je veoma vazan za vas biznis, osnovni cilj treba da bude upoznavanje sa konkurentima I procena Vase trzisne pozicije.

Savetujemo Vam da posetite Vase konkurenate, možete, na primer, sami kupovati ili zamoliti prijatelja da to uradi umesto Vas. Razgovarajte sa drugim kupcima kod konkurenata i saznajte da li im se svida ili ne njihova usluga. Vaš cilj je da shvatite kako Vaša konkurencija posluje, možda je njihova usluga loša, možda njihov proizvod ima neke nedostatke, a to možete saznati ako ga sami isprobate.Ko su vaši konkurenti, odnosno preduzece koja prodaju istu robu ili pružaju iste usluge?Sada razmislite, koliko vam je poznato, koje su jake a koje slabe strane svakog vašeg konkurenta.

Jake strane preduzeca mogu biti:  dugogodišnje proizvodno iskustvo;  širok proizvodni asortiman;  visok stepen korišcenja kapaciteta;  visok kvalitet proizvoda;  razvijena saradnja sa distributivnom

mrežom; kvalitetan servis; stabilna poslovna aktiva;

Slabe strane preduzeca mogu biti: zastarela tehnologija;  mali proizvodni kapacitet; visoki troškovi energije (zbog

zastarelog tehnološkog postupka); visoki troškovi radne snage; slab kvalitet pakovanja;

 nedovršen sistem kvaliteta.

 stecen renome na tržištu;

 kvalifikovan menadžment tim.

Šanse okruženja mogu biti:

proces oživljavanja privredne aktivnosti;

oživljavanje aktivnosti u grani; promena propisa (na pr. registar

kase) i uvodenje standarda; tendencija porasta primarnog

proizvoda; jacanje poslovne snage privrednih

subjekata

jacanje kupovne snage stanovništva.

 Opasnosti okruženja mogu biti: nepovoljni trendovi aktivnosti grane

kojoj preduzece pripada nelikvidnost kupca;  jacanje domace - strane

konkurencije;  postojanje sivog tržišta; odliv kvalitetnog kadra; nepostojanje strategije razvoja -

nacionalne i regionalne; zakonska regulativa; inflacija; nedostatak finansijskih sredstava;

nelojalna konkurencija.

 

Proizvodac/ konkurent Jake strane preduzeca Slabe strane preduzecaPreduzece A  .Preduzece B  .Preduzece C  Preduzece D .   Sada razmislite kako cete se suprotstaviti jakim stranama vaših kokurenata,Na preduzetnicu utice I okruzenje, to su uticaji  koje ona moze iskoristiti, ako su povoljni(sanse), ili ih zaobilaziti, ukoliko su negativni (opasnosti).

Pojam tržišne konkurencije

Tržište predstavlja ukupnost odnosa ponude i tražnje koje se na određenom prostoru i u određeno vreme uspostavljaju povodom razmene roba i usluga. Ponuda i tražnja nisu izolovani fenomeni i na njih utiče veoma veliki broj faktora. Takođe, ponuda utiče na tražnju kao što i tražnja sa svoje strane utiče na ponudu. Delovanje ponude i tražnje na tržištu se ispoljava kroz konkurenciju kao unutrašnju motornu snagu tržišta koja pokreće tržišni mehanizam.

Tržišna konkurencija posmatrana samo sa strane ponude se javlja kao suparništvo između učesnika u ponudi robe sa ciljem svakog učesnika da tržište svoje robe proširi na račun drugih učesnika. Međutim, definicija konkurencije mora uzeti u obzir i drugu stranu – stranu tražnje jer osobine i reakcije tražnje takođe utiču na karakteristike konkurencije.

Definicija – Konkurencija je takvo tržište koje podrazumeva:

tržišnu utakmicu između prodavaca čiji je cilj da svoju robu prodaju po što boljim uslovima i u što većem obimu;

tržišnu utakmicu između kupaca koji se nadmeću u pritisku na cene kako bi došli do željene robe;

tržišnu utakmicu između prodavaca i kupaca gde svaka strana nastoji da ostvari što povoljnije uslove za sebe.

Prema tome, tržišna konkurencija se ne može posmatrati kao fenomen usko povezan samo sa ponudom na tržištu. Konkurencija se javlja i između preduzeća jer sva preduzeća konkurišu za potrošački dohodak, ali i između potrošača jer i oni nastoje da ostvare svoje ciljeve – kupovina dobara po što povoljnijim uslovima.

Tržišna stanja

Među tržišnim učesnicima se na tržištu mogu uspostaviti konkurentski odnosi različite prirode i sa različitim uticajima na funkcionisanje privrede. Različiti konkurentski odnosi na različite načine utiču na obrazovanje konkretne tržišne strukture odnosno obrazovanje određenih tržišnih stanja.

Konkurentski odnosi među učesnicima na tržištu zavise od brojnih faktora, ali su neki od najvažnijih ipak:

broj i veličina učesnika na tržištu (kupaca i prodavaca), snaga pojedinačnih tržišnih učesnika, homogenost odnosno heterogenost roba, stepen elastičnosti ponude i tražnje, postojanje odnosno nepostojanje barijera za ulazak odnosno izlazak iz grane itd.

Ekonomska nauka se  sve do tridesetih godina XX veka bavila samo ekstremnim tržišnim stanjima – potpunom (slobodnom, neograničenom, perfektnom) konkurencijom i potpunim monopolom. Na taj način se morfologija tržišta posmatrala vrlo pojednostavljeno, a kompleksnost i raznolikost sistema odnosa koji su se u praksi pojavljivali na tržištu su zanemarivani.

Tek je nemački ekonomista Hajnrih Štaklberg izvršio tipologiju tržišta koja je i danas opšteprihvaćena. Štaklberg je tipologiju izvršio uzimajući u obzir kriterijum broja učesnika koji se javljaju kako na strani tražnje tako i na strani ponude. Po njemu, u zavisnosti od broja prodavaca i kupaca na tržištu može se doći do devet različitih tržišnih stanja koja su prikazana u narednoj tabeli:

Tabela 1: Tipologija tržišnih stanja

I drugi ekonomisti pored Štaklberga su takođe davali svoj doprinos formulisanju tipologije tržišta. Pol Semjuelson je, na primer, polazeći od kriterijuma snage uticaja prodavaca odnosno kupaca, kao i od kriterijuma diferenciranosti proizvoda definisao tri različita tržišna stanja:

1. savršena konkurencija – postoji veliki broj proizvođača koji proizvode identičan proizvod pri čemu nijedan od njih nije u stanju da vrši bilo kakvu kontrolu nad cenom;

2. nesavršena konkurencija – javlja se u tri različita oblika zavisno od broja proizvođača koji međusobno konkurišu i od stepena diferenciranosti proizvoda; delimična kontrola cena je moguća;

3. potpuni monopol – jedan proizvođač koji nudi proizvod bez bliskih supstituta i koji u potpunosti kontroliše cenu.

Savremene uslove karakterišu tržišna stanja koja su između dva osnovna – potpune konkurencije i potpunog monopola. To su različiti oblici nesavršene odnosno ograničene konkurencije koji su najbliži realnom privrednom životu jer ni u jednoj privredi ne postoje potpuna konkurencija ili potpuni monopol u sasvim čistom obliku. Da bi se razumela tržišna stanja karakteristična za realne privrede potrebno je, ipak, razmotriti osnovne karakteristike potpune konkurencije i monopola.

Potpuna konkurencij

Potpuna, apsolutna ili savršena konkurencija predstavlja teoretsku kategoriju čije je osobine neophodno analizirati kako bi se stekao uvid u logiku delovanja tržišnog mehanizma. Takođe, kroz poređenje tržišnih stanja koja su zastupljena u savremenim tržišnim privredama sa tržišnim stanjem koje bi postojalo na tržištu potpune konkurencije može se doći do značajnih saznanja o principima funkcionisanja modernih ekonomskih sistema.

Potpuna konkurencija predstavlja tržišno stanje sa sledećim karakteristikama:

1. atomiziranost ponude i tražnje – postoji veliki broj prodavaca i kupaca, njihova pojedinačna moć je zanemarljiva, cena se slobodno formira pod uticajem ponude i tražnje i nijedan od tržišnih učesnika nije u stanju da samostalno utiče na cenu;

2. homogenost robe – ova pretpostavka podrazumeva da svi proizvođači proizvode homogene odnosno identične proizvode, to jest proizvode istog kvaliteta i istih karakteristika; zbog toga je supstitutivnost između proizvoda različitih proizvođača odnosno prodavaca velika i kupcima je sasvim svejedno čiji će proizvod kupiti dok god je njegova cena na nivou ravnotežne cene (cena koja se formira isključivo pod uticajem odnosa ponude i tražnje); prodavci nisu u mogućnosti da, recimo, preko podizanja kvaliteta svojih proizvoda postignu cenu koja bi bila viša od ravnotežne tržišne cene;

3. ni među prodavcima ni među kupcima nema udruživanja ni dogovaranja – svaki od njih potpuno samostalno nastupa na tržištu; kupovna moć kupaca je približno jednaka; tržišna snaga svih prodavaca je takođe približno jednaka;

4. slobodno kretanje kapitala, rada i robe – nema nikakvih ekonomskih, administrativnih ili prirodnih barijera za proširivanje, sužavanje ili odustajanje od proizvodnje kada se za tako nešto ukaže potreba; nema državne intervencije i sve je prepušteno isključivo delovanju tržišnog mehanizma;

5. potpuna informisanost svih učesnika na tržištu – svi kupci i svi prodavci su u svakom trenutku u potpunosti upoznati sa situacijom na tržištu; nema ni kupaca ni prodavaca koji bi mogli da se nađu u posedu bilo kakvih ekskluzivnih informacija koje bi mogle da ograniče konkurenciju.

Već je naglašeno da u toku istorije nikada nisu bili uspostavljeni odnosi čiste potpune konkurencije. Čak i u periodu liberalnog kapitalizma je bilo netržišnih uticaja koji su suzbijali konkurenciju (dogovaranje, uticaj države, ograničene informacije itd.).

Monopolsko tržište

Određeno preduzeće je monopolista ako je jedini proizvođač (ponuđač) određenog proizvoda ili usluge na određenom tržištu i ako taj proizvod nema bliskih supstituta, odnosno ako potrošači nemaju alternativu i moraju da kupuju kod monopoliste. Na tržištu može, međutim, postojati i monopolista sa strane tražnje – to bi bilo preduzeće koje je, iz različitih razloga, jedini kupac određenog proizvoda što ga čini sposobnim da utiče na uslove pod kojim taj proizvod kupuje. Tržište na kome postoji monopol sa strane tražnje nazviva se monopson.

Potpuno monopolističko tržište odnosno monopolistička konkurencija predstavlja tržišno stanje sa sledećim karakteristikama:

1. postoji samo jedan prodavac (ili kupac) određenog proizvoda – nepostojanje alternative za kupce (ili prodavce) omogućava monopolisti da samostalno određuje cenu proizvoda, ali i druge uslove prodaje (ili kupovine); tržišna cena, prema tome, nije rezultat odnosa ponude i tražnje već je rezultat interesa monopoliste;

2. neelastičnost tražnje je potpuna – kolika god da je cena tražnja će biti ista;3. mobilnost kapitala, rada i robe je ograničena ili potpuno onemogućena;4. ne postoje bliski supstituti za proizvod – kupci su prinuđeni da kupuju proizvod

monopolističkog preduzeća;5. barijere za ulazak na tržište i izlazak sa tržišta su visoke – ne postoji mogućnost

da se pojave novi prodavci (ili novi kupci u slučaju monopsona).

U uslovima monopola onemogućeno je delovanje osnovnih ekonomskih zakona (pre svega zakona ponude i tražnje) zbog toga što je prisutna velika koncentracija ponude odnosno tražnje u rukama monopoliste (ili monopsoniste). Postojanje ovakve imperfektne konkurencije na različite načine utiče na neefikasnost ekonomskog sistema – monopolista nije zainteresovan da povećava efikasnost proizvodnje kako bi postigao viši profit jer je u poziciji da viši profit ostvaruje povećanjem cene.

Koji su uzroci nastanka monopola u tržišnim privredama? Postoje dva osnovna uzroka:

1.    različiti načini sprečavanja potencijalnih rivala da uđu na tržište: pravna ograničenja – PTT služba ima monopolističku poziciju zato što je država

donela odluke preko kojih je PTT-u obezbedila mnopol; takođe, nije retkost ni pojava različitih vrsta lokalnih monopola bilo time što država daje povlastice i pogodnosti nekoj firmi, bilo time što sprečava druge firme da uđu u neku granu;

patenti – da bi podstakla inovativnost država daje ekskluzivna proizvodna prava za neki period vremena onome ko je osmislio određeni proizvod; sve dok patentno pravo postoji firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol;

kontrola nad oskudnim resursima ili inputima – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa, kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju;

2.    troškovna prednost nad potencijalnim rivalima ostvarena na različite načine: tehnička superiornost – preduzeće koje poseduje superiorniju tehnologiju od

konkurenata lakše postaje monopolista i lakše istiskuje sa tržišta konkurentska preduzeća;

ekonomija obima – sposobnost velikih preduzeća da integracijom proizvodnih operacija poveća produktivnost znatno iznad produktivnosti manje snažnih konkurenata.

Zbog pogubnog dejstva monopola država se na različite načine bori protiv njih, zabranjuje ih i ograničava. Ona to čini donošenjem antimonopolskih zakona, ograničavanjem dozvoljene veličine tržišnog učešća, kontrolom vlasništva, ograničavanjem udruživanja preduzeća, sprečavanjem štetnih dogovora između velikih prodavaca i kupaca. Ipak, potreba za unapređivanjem antimonopolskog zakonodavstva i prakse neprekidno je prisutna jer se sa razvojem tržišta neprekidno pojavljuju i novi načini da se tržišna konkurencija narušava u korist jednih, a na štetu drugih tržišnih

učesnika.

Karakteristike savremenog tržišta

Savremeno tržište je tržište takozvane ograničene odnosno nepotpune konkurencije, kako zbog pojave velikih transnacionalnih kompanija tako i zbog sve veće diferenciranosti proizvoda, zbog potrebe za državnom intervencijom u privredi itd. Osnovne osobine savremenog tržišnog stanja kao mešovitog oblika konkurencije koji je najbliži realnim privrednim okolnostima su:

postojanje veoma moćnih prodavaca i kupaca zbog čega je određeni uticaj na cene i uslove kupoprodaje moguć; ipak, cene se ne mogu u potpunosti kontrolisati;

postojanje još uvek relativne homogenosti proizvoda i supstituta na većini pojedinačnih tržišta;

niska mobilnost faktora proizvodnje; mogućnost dogovaranja oko nivoa cena, podele tržišta, vrstom i kvalitetom

proizvoda, vremenom i mestom kupoprodaje; ograničen broj prodavaca i kupaca u nekim delatnostima – postojanje duopola

(dva prodavca), duopsola (dva kupca), bilateralnih monopola (dva kupca i dva prodavca).

Nelojalna konkurencijaИз Википедије, слободне енциклопедије

Nelojalna konkurencija (nepoštena tržišna utakmica) je svaka radnja poslovnog subjekta učinjena u poslovnom nadmetanju koja je protivna dobrim poslovnim običajima i kojom se nanosi ili se potencijalno može naneti šteta konkurentu, potrošačima ili opštem društvenom interesu. To je je radnja trgovca usmerena protiv drugog trgovca kojom se krše kodeksi poslovnog morala, a naročito:

Iznošenjem neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu Iznošenjem podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi ili usluzi, koji su

usmereni na narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca Prodajom robe sa oznakama, podacima ili oblikom, kojima se opravdano

stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe

Sticanjem, korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu

Obećanje, odnosno davanje poklona veće vrednosti, imovinskih ili drugih pogodnosti drugim trgovcima, kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente

Nepoštena tržišna utakmica je zabranjena. Trgovac koji pretrpi štetu zbog radnje nepoštene tržišne utakmice, ima pravo na naknadu te štete.

Potezi vezani za nelojalnu konkurenciju su obično u korelaciji sa prevarom, lošim međuljudskim odnosima, obmanom. Zakoni koji regulišu pojavu nelojalne konkurencije su namenjeni zaštiti potrošača i poslovnih subjekata i pomažu u prevenciji plasiranja ilegalne trgovine i usluga. Sprečavanjem nelojalne konkurencije žele se zaštititi ekonomska ulaganja preduzeća u cilju očuvanja imidža i razlikovanja proizvoda. Teži se očuvanju dobrih odnosa koje su preduzeća tokom vremena razvila sa potrošačima.

U uporednom pravu, postoje tri sistema određivanja nelojalne konkurencije. Tako po prvom sistemu, sistemu generalne klauzule, navode se pojedina dela nelojalne utakmice, samo primera radi, a ne i taksativno. Ovakav sistem je proizišao iz odredaba Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine koja navodi da "akt nelojalne konkurencije predstavlja svaki akt konkurencije koji je protivan poštenim običajima u industriji i trgovini", a potom navodi neka dela nelojalne utakmice. Ovakav sistem generalne klauzule, pored našeg prava, prihvataju i nemačko, austrijsko i švajcarsko pravo.

Drugi sistem, određuje nelojalnu konkurenciju kao civilni delikt i to je sistem određenja nelojalne konkurencije sa istovetnim sankcijama kao u sistemu generalne klauzule. Ipak, između ova dva sistema (sistema generalne klauzule i sistema određenja) postoje razlike. Tako u prvom sistemu, sistemu generalne klauzule kod nelojalne konkurencije, krug zaštićenih subjekata je znatno veći, a kod sistema određenja nelojalne utakmice kao civilnog delikta, naknada štete dolazi u obzir samo prema oštećenom subjektu. Osim toga, kod sistema određenja nelojalne konkurencije kao civilnog delikta, zahteva se i nastanak štete, dok je kod sistema generalne klauzule dovoljna i mogućnost nastanka štete.

Treći sistem je sistem zabrane pojedinih delova nelojalne konkurencije koji su taksativno navedeni. To znači da se zabrana odnosi samo na ona dela nelojalne utakmice koju je zakonodavac izričito naveo. Isti sistem prihvaćen je u engleskom pravu.

Садржај

[сакриј] 1 Dela nelojalne konkurencije 2 Elementi nelojalne konkurencije 3 Pravna priroda nelojalne konkurencije 4 Neki posebni oblici nelojalne konkurencije u spoljnotrgovinskom poslovanju 5 Nelojalna konkurencija po osnovu drugih zakona 6 Reference

7 Spoljašnje veze

[уреди] Dela nelojalne konkurencije

Zakon o trgovini navodi neka dela nelojalne konkurencije koja se najčešće pojavljuju u privredno - pravnom prometu:

Nelojalna reklama predstavlja takvo delo nelojalne konkurencije u kome se reklamiranje, oglašavanje ili nuđenje robe ili usluga obavlja navođenjem podataka ili upotrebom izraza kojim se stvara ili može stvoriti zabuna na tržištu, čime se određeni trgovac dovodi ili može dovesti u povoljniji položaj

Ocrnjivanje je davanje, korišćenje i prenošenje negativnih podataka o drugom subjektu, njegovoj robi ili uslugama, u cilju njegovog omalovažavanja i diskreditovanja

Davanje netačnih podataka o svojoj robi ili uslugama predstavlja obeležavanje robe namenjene prodaji oznakama ili podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u pogledu porekla, načina proizvodnje, količine, kvaliteta ili drugih svojstava

Prikrivanje mana robe ili usluga, pojava da se na robi ili pri pružanju usluga ne upozorava kupac na mane koje roba ili usluga imaju

Neovlašćena upotreba spoljnih obeležja druge kompanije je pojava da jedan poslovni subjekat bez dozvole ili pravnog osnova koristi spoljna obeležja drugog subjekta

Neovlašćeno korišćenje tuđih poslovnih usluga je pojava koja postoji kada se nedozvoljeno prisvajaju tuđe poslovne veze i kontakti, predpostavljajući da se radi o konkurentskoj organizaciji

Podmićivanje, odnosno davanje ili obećavanje poklona, imovinske ili druge koristi u cilju postizanja preimućstva u poslovnom prometu na štetu drugog poslovnog subjekta

Oglašavanje prividne rasporodaje ili prividnog sniženja cena robe ili vršenja druge slične radnje, kojom se kupac, odnosno potrošač dovodi ili može dovesti u zabludu u pogledu cena

[уреди] Elementi nelojalne konkurencije

Nelojalnu konkurenciju čine samo određeni subjekti Da bi postojala nelojalna konkurencija, učinjeno delo mora se odnositi na

poslovnu delatnost Da bi postojalo delo nelojalne konkurencije nužno je da je ono učinjeno u

cilju nadmetanja, takmičenja poslovnih subjekata Ponašanje koje predstavlja suštinu nelojalne konkurencije mora biti u

suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima Kao poseban element pojma nelojalne konkurencije pojavljuje se štetna

radnja ili radnja kojom bi se mogla naneti šteta drugim učesnicima u poslovnim odnosima

Da bi postojalo ponašanje koje se može smatrati nelojalnom konkurencijom ono mora biti usmereno protiv zaštićenog lica

[уреди] Pravna priroda nelojalne konkurencije

Pravna priroda nelojalne konkurencije određuje se na različite načine u pravnoj teoriji. Postoje gledišta po kojem je nelojalna konkurencija zloupotreba prava ili preterana upotreba građansko - pravne slobode, zatim gledišta po kojima je nelojalna konkurencija (nelojalna utakmica) povreda nečijeg prava (bilo ličnog ili imovinskog prava), kao i treće gledište, po kojima je nelojalna utakmica civilni delikt posebne vrste.

[уреди] Neki posebni oblici nelojalne konkurencije u spoljnotrgovinskom poslovanju

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju navodi neke oblike nelojalne konkurencije koji se posebno javljaju u spoljnotrgovinskom poslovanju. Tako se u smislu ovog Zakona pod nelojalnom utakmicom smatra da postoji kad:

Isto preduzeće i drugo pravno lice ugovara izvoz robe i usluga po nižoj ceni od cene koju je drugo preduzeće i drugo pravno lice već ugovorilo za izvoz takve robe i usluga i time nanosi štetu tom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu

Preduzeće i drugo pravno lice preduzima radnju usmerene na raskidanje ugovora o spoljnotrgovinskom poslu zaključenom između drugog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica i stranog lica ili radi sprečavanja, odnosno otežavanja zaključivanja takvog posla

Preduzeće i drugo pravno lice u obavljanju spoljnotrgovinskog prometa neovlašćeno upotrebi ime, firmu, žig, oznaku ili drugo spoljno obeležje drugog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica i time stvori ili može stvoriti zabunu na štetu tog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica

Preduzeće i drugo pravno lice u spoljnotrgoviriskom poslovanju daje podatke o drugom licu, odnosno preduzeću koji mogu biti štetni po ugled ili poslovanje tog pravnog lica, odnosno preduzeća

Preduzeće i drugo pravno lice daje netačne podatke o poslu spoljnotrgovinskog prometa drugom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu za čiji račun obavlja taj posao

Preduzeće, drugo pravno lice, banka i organizacija za osiguranje na račun drugog preduzeća, drugog pravnog lica, banke i organizacije za osiguranje, obezbedi povoljniji položaj u obavljanju privrednih delatnosti u inostranstvu i time nanese štetu tom preduzeću, drugom pravnom licu, banci i organizaciji za osiguranje

[уреди] Nelojalna konkurencija po osnovu drugih zakona

Moguće je da i po osnovu drugih zakona budu predviđene odredene klauzule o zabrani nelojalne konkurencije. Tako se izmenama ranije važećeg Zakona o preduzeću predviđalo da preduzeće u skladu sa svojim aktom (dakle, na autonomnoj osnovi) zaključuje ugovor o uslovima pod kojima direktor i drugi radnici dok se nalaze u radnom

odnosu, najduže do dve godine posle prestanka radnog odnosa, u tom preduzeću, ne mogu osnovati preduzeće koje bi obavljanjem delatnosti moglo prouzrokovati štetu preduzeću. Ovakvo isto pravilo bilo je predviđeno i za osnivanje konkurentskih radnji, pod uslovom da se tako zakonom predvidi. Radi se u oba slučaja o konkurentskoj klauzuli kojima se zabranjuje konkurencija između preduzeća, odnosno radnji na tržištu.

Sličnu klauzulu konkurencije ima i Zakon o preduzećima iz 1996. godine po kojoj član društva, komplementar komanditnog društva, član društva sa ograničenom odgovornošću i član uprave, nadzornog i izvršnog odbora direktora društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarskog društva društvenog i javnog preduzeća, ne mogu imati takvo svojstvo, niti biti zaposleni, odnosno prokuristi u bilo kojem drugom preduzeću, odnosno drugom pravnom licu iste ili srodne delatnosti ili delatnosti koja bi bila konkurentna, niti mogu biti preduzetnici koji obavljaju takvu delatnost.

U slučaju, da napred navedeno lice prekrši klauzulu konkurencije, preduzeće može da izrekne prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa, iskljkučiti člana iz društva, zahtevati brisanje konkurentske delatnosti iz sudskog registra, kao i tražiti nadoknadu štete. Osim navedenog, u propisima o radnim odnosima i ugovorima o zapošljavanju može se predvideti da radnik za vreme trajanja određenog radnog odnosa podatke koje saznaje za vreme svoga rada, koji predstavljaju poslovnu tajnu poslodavca, ne može takve iste podatke davati drugoj organizaciji, kod koje radi u dopunskom radnom odnosu, ako bi to za njegovog poslodavca predstavljalo nelojalnu konkurenciju u skladu sa zakonom. Ovakva zabrana se proteže i posle prestanka radnog odnosa, najčešće dve godine.

Sličnu zabranu čuvanja poslovne tajne predvida i naš Zakon o preduzećima koji predviđa da su radnici dužni da čuvaju poslovnu tajnu koju bilo na koji način saznaju (za ispravu ili podatak koji se smatra poslovnom tajnom) i da dužnost čuvanja poslovne tajne traje i po prestanku radnog odnosa radnika u preduzeću. Tu se predviđa obaveza radnika da čuvaju poslovnu tajnu koju saznaju u obavljanju poslova sa drugim preduzećima. Iz toga indirektno proizilazi da se poslovna tajna ne može koristiti u poslovnim odnosima sa drugim firmama i preduzećima i ista ne sme da se neovlašćeno prenosi konkurentskim firmama, jer bi se u tom slučaju i takvo prenošenje poslovne tajne moglo smatrati nelojalnom konkurencijom jedne firme prema drugoj firmi, odnosno jednog preduzeća prema drugom preduzeću.

Osim napred navedenih slučajeva, mogu se i na ugovornoj osnovi pojaviti određe zabrane konkurencije, zavisno od potreba i različitih situacija koje se pojavljuju u prometu roba i usluga. Tako na primer, može se pri zaključenju ugovora o zakupu predvideti odredba o zabrani izdavanja drugog lokala u istoj poslovnoj zgradi drugom zakupcu - konkurentu, koji obavlja istu delatnost i dr. Vrlo često u ovim ugovorima se, pored određivanja predmeta koji se odnose na zabranu konkurencije, mora predvideti i vreme toga dejstva, a ponekad i prostor.

[уреди] Reference

Drakulić M, Osnovi Poslovnog prava, Beograd, FON, 2001 Zabel B, Nelojalna konkurencija, Novi Sad, Pravni fakultet, 1976 Drašković, Klauzula konkurencije u radnom pravu, Pravni život br. 2/91 Prica R, Pravna priroda nelojalne konkurencije, Pravni život, Beograd, br. 1/63 ZAKON o trgovini, 2010. . ZAKON o spoljnotrgovinskom poslovanju, 2009 . Pariska konvencija za zašitu industrijske svojine . ZAKON o preduzećima, 1996. Everyday law encyclopedia . Unfair Competition - What is Unfair Competition .

Pet Porterovih sila

Model je razvio Majkl E. Porter 1979. godine, definiše 5 sila koje određuju snagu konkurencije i, samim tim, atraktivnost nekog tržišta. Atraktivnost u ovom slučaju podrazumjeva ukupnu profitabilnost industrije. Visok intezitet neke sile predstavlja opasnost za neko preduzeće jer će vjerovatno smanjiti njegov profit, a nizak intezitet neke sile prestavlja šansu za neko preduzeće jer mu se pruža šansa da poveća profit. Porterove sile: 1)Opasnost od supstituta; 2)Opasnost od novih konkurenata; 3)Pregovaračka snaga kupaca; 4)Pregovaračka snaga dobavljača; 5)Intezitet rivalstva postojećih preduzeća u grani. Svaka od navedenih sila utiče na sposobnost preduzeća da bude konkurentno u datoj industriji i svaka od sila ima po nekoliko determinanti.

1) Opasnost od supstituta: - sklonost kupaca ka supstitutima; - troškovi prelaska na supstitut; - diferenciranost proizvoda.

2) Opasnost od novih konkurenata: - postojeće barijere ulasku novih konkurentata; - zajedničke reakcije postojećih preduzeća; - državna regulativa; - visina kapitala koju je potrebno investirati; - troškovi prelaska na upotrebu proizvoda; - pristup kanalima distribucije.

3) Pregovaračka snaga kupaca: - značaj industrije za kupce; - troškovi prelaska na konkurentski proizvod; - stepen koncentrisanosti kupaca.

4) Pregovaračka snaga dobavljača: - značaj industrije za dobavljače; - značaj proizvoda dobavljača za proizvodni proces; - visina troškova prelaska na upotrebu proizvoda drugih dobavljača.

5) Intezitet rivalstva: - broja konkurenata; - stopa rasta industrije; - kapaciteta; - izlazne barijere; - reznolikost konkurencije; - fiksnih troškova.

Šta je konkurentska prednost?

Kada kompanija ostvaruje profit koji prevazilazi prosek u svojoj grani industrije, kaže se da ona poseduje konkurentnu prednost u odnosu na svoje suparnike. Cilj većine poslovnih strategija je da ostvare održivu konkurentnu prednost. (Harvard Business

School - Institute for Strategy and Competitiveness - www.isc.hbs.edu)

Warren Buffett, najpoznatiji privatni investitor na svetu kaže da želi da kupuje samo one kompanije koji imaju perspektivu ostvarenja održivog kreiranja vrednosti. On sugeriše da je kupovina kompanije kao i kupovina zamka okruženog odbrambenim prokopom, za koji želi da je dovoljno dubok i širok kako bi odbio svu moguću konkurenciju. Kako izmeriti odbrambeni prokop vašeg zamka (kompanije)? Kako ga učiniti širim i dubljim da vas odbrani od konkurencije? Ili, kako bi prepoznali stvarne uslove vašeg poslovnog okruženja i reagovali kako treba? Pre nego što uđemo u metodologiju, da vidimo šta je značenje pojma konkurentna prednost?

Profesor Michael Porter sa Univerziteta u Harvardu identifikuje dva osnovna tipa konkurentne prednosti:

(1) Prednost cene (2) Prednost razlikovanja

Kada je kompanija sposobna da pruži iste prednosti kupcima kao i njena konkurencija, ali po nižoj ceni, to je prednost cene. Ako je sposobna da ponudi prednosti kupcima, koje prevazilaze prednosti konkurentnih proizvoda, onda je to prednost razlikovanja. Oni se zovu prednosti pozicioniranja i definišu kompaniju kao predvodnika, ili u ceni, ili u razlikovanju. Takodje postoji i pogled sa aspekta resursa. Ovo važi za kompaniju koja na najbolji način iskorišćava svoje resurse ostvarujući konkurentnu prednost koja rezultira superiornim kreiranjem vrednosti. To znači da kompanija mora imati resurse i sposobnosti koje su superiorne u odnosu na njenu konkurenciju, a zovu se sposobnosti razlikovanja.

Kreiranje vrednosti

Profesor Michael Porter kaže:

“Uz redovne aktivnosti kreiranja vrednosti, kompanija operiše u sistemu vrednosti vertikalnih aktivnosti, uključujući snabdevače u gornjem toku, kao i distribucione kanale u njihovom donjem toku. Da bi se postigla konkurentna prednost, kompanija mora izvoditi jednu ili više aktivnosti kreiranja vrednosti na način koji kreira više ukupne vrednosti od njenih konkurenata. Superiorna vrednost kreira se ili kroz niže troškove ili kroz superiorne prednosti za kupca (razlikovanje)."

Možemo uočiti da se reč vrednost ovde stalno ponavlja. Koje su to aktivnosti kreiranja vrednosti? Ako se vratimo na već pomenute 4 P inovacija (Cena, Proces, Paradigma, i Pozicija), vidimo da nove ideje, primenjene i eksploatisane tako da uzrokuju povećanje profitabilnosti, direktno ili indirektno vode ka povećanju vrednosti. Ovo ih kvalifikuje kao inovacione aktivnosti, primenjene na bilo koju od inovacionih 4 P oblasti vašeg poslovanja. Povećana vrednost može se reflektovati kroz veći profit, bolje pozicioniranje u svesti kupaca, ali i kroz efikasnije poslovne procese. Ukratko, to su sve one inovacione aktivnosti koje vaše poslovanje čine boljim (konkurentnijim).

Kako da počnemo sa kreiranjem superiorne vrednosti, i kako da učinimo ovaj proces održivim? Analiza industrije (eng. industry analysis) je pravi način da započnemo proces istraživanja održivog kreiranja vrednosti. Prvi korak je obavezno upoznavanje sa uslovima okruženja, ili izvođenje analize industrije.

Analiza industrije Industriju možemo definisati kao: Grupu kompanija koje nude proizvode ili usluge koji mogu biti zamena jedan za drugog (industrija mleka, hleba, televizora, kompjutera …). Neke industrije su profitabilnije od drugih. Možemo pretpostaviti da je profitabilnost industrije rezultat delovanja sedam sila. To su:

Prva sila: Politički faktori

Kod nas u Srbiji, ove sile verovatno imaju najznačajniji uticaj na poslovanje. One utiču na to koliko poreza će se plaćati, kako se brzo i jednostavno može uvoziti ili izvoziti, započeti novi biznis, itd. Politička nestabilnost uzrokuje visoke kreditne stope, male strane investicije, lošu i ne konkurentnu ekonomiju, i sve ono što trenutno vidimo da se događa u Srbiji. Da li možete pretpostaviti koliko će stabilan biti političko okruženje sutradan, ili za godinu dana?

Druga sila: Ne-prenosivi troškovi

Vaši ne-prenosivi (na krajnjeg kupca), troškovi poslovanja. Globalizovana ekonomija omogućila je da se lakše nalaze snabdevači, ali i ti isti snabdevači sada lakše dolaze do kupaca. I oni su primorani da prodaju po višim cenama da bi se takmičili sa svojim konkurentima. Danas je sve teže kupiti jeftino a prodati skupo. Da li ste sigurni da ćete i ubuduće plaćati isti procenat svojih prihoda za snabdevanje neophodnim resursima, ili za druge ne prenosive troškove poslovanja?

Treća sila: Nove konkurentske kompanije

Profitabilna industrija privlači nove konkurentske kompanije. Možete se osećati sigurni u ovom trenutku, ali je samo pitanje vremena kada će novi konkurenti ući na vaše tržište i uticati na vašu profitabilnost. Da bi ste ostali i opstali u biznisu morate konstantno skenirati vašu industriju. Da li i u ovom trenutku postoji novi konkurent, sposoban da proizvede superiorniju vrednost?

Ćetvrta sila: Suparništvo

Svako se slaže da je tržišna ekonomija dobra stvar. Da ali pre svega za potrošača, ne uvek i za onog ko proizvodi i prodaje. Suviše suparništva, skidanja cena i popuštanja potrošaču može izazvati da cele industrije postanu neprofitabilne. Da li se i vi takmičite sa svojom konkurencijom, čak i po cenu profitabilnosti?

Peta sila: Otpor potrošača

Smatra se da su obrazovani potrošači uslov dobre prodaje, ali i to do određene mere. Ako su savršeno svesni toga šta da očekuju od proizvoda i po kojoj ceni, vaša trgovinska marža će se smanjivati. Vi i vaši konkurenti bićete prisiljeni da konstantno nudite povoljnije uslove. Da li već sada pružate previše mušterijama? Ako je tako, da li je vaša industrija još uvek profitabilna?

Šesta sila: Baza potrošača

Veličina, bogatstvo i pristupačnost baze potrošača utiče na profitabilnost industrije. Šta je vaša baza potrošača? Da li je pristupačna? Koliko su spremni da potroše novac na vaš proizvod? Ovo su sve promenljive, i menjaju se vremenom. Da li ste svesni vaše sopstvene situacije?

Sedma sila: Alternative

Postoje industrije koje su alternativni proizvodi ili usluge izbrisali sa tržišta. Setite se pisaćih mašina. Danas se nalaze samo u muzejima i u našim državnim nadleštvima. Da li u ovom trenutku na tržištu postoji bolja alternativa vaših proizvoda?

Kako bi ste koristili ovaj model analize industrije? Prvo morate izgraditi alat kojim bi ste procenili situaciju, a to su upitnici koji bi tražili odgovore na specifična pitanja za svaku od pomenutih sedam sila. Konkurentna prednost je suviše važna za profitabilnost, ali i opstanak vaše kompanije, tako da je potrebno uključiti sve zaposlene. Metodologija menadžmenta inovacija je u suštini čista interaktivna komunikacija. Nove profitabilne ideje ne dolaze lako. Ako u vašoj organizaciji pronađete prave ljude da unesu ove ideje, a potom ih i iskoriste da kreiraju superiornu vrednost, steći ćete konkurentnu prednost, i postati (i ostati ) profitabilni u biznisu.

Smatra se da je jedan od osnovnih faktora povećanja konkurentnosti kompanija stalno uvećanje njihovog intelektualnog kapitala. Ali i ovom slučaju intelektualni kapital i inovaciona sposobnost ne mogu jedno bez drugog. Povećanje intelektualnog kapitala omogućiće vam da lakše dolazite do novih ideja, ali će vam jedino povećana inovaciona sposobnost omogućiti da te nove profitabilne ideje sprovedete u delo. Šta vam vredi znanje ako se ne primenjuje?