NEPOTPUNA KONKURENCIJANEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL ... · PDF filenepotpuna konkurencijanepotpuna konkurencija: monopol, oligopol i monopolistiČka konkurencijaka konkurencija predavanje

NEPOTPUNA KONKURENCIJANEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL, OLIGOPOL I

MONOPOLISTIČKA KONKURENCIJAMONOPOLISTIČKA KONKURENCIJA

PREDAVANJE 10Prof. dr Jovo JednakProf. dr Jovo Jednak

Prof.dr Jovo Jednak 1

Zašto postoji monopol?Osnovni uzrok monopola su barijere ulaska– Vlasništvo je osnovni izvorj– Država daje pojedinim firmama eksluzivno

pravo da proizvode određene robe.– Troškovi proizvodnje su manji kada opslužuje

jedna firma nego kada opslužuje nekoliko firmi.


Tržišna stanjaTržišna stanja

VELIČINA FIRME

SAVRŠENA KONKURENCIJA

MONOPOLIST.KONKURENC OLIGOPOL MONOPOL

BROJ FIRMI 1mnogo


Tržišna stanja

SAVRŠENA MONOPOLIST

Potpuna konkurencija

Ne postoji konkurencija

Ograničena (nepotpuna) konkurencija

SAVRŠENA KONKURENCIJA

MONOPOLIST.KONKURENC OLIGOPOL MONOPOL

Mnoge firme i d

Mnoge firme i d

Nekoliko firmi d i i t žišt

Jedna firma d i i t žištproizvode

homogen (identičan) proizvod

proizvode različite

(diferencijalne) proizvode

dominira tržištem dominira tržištem

p p


Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencijena tržištima nesavršene konkurencije

1. Tržišna moć i monopol. Suština tržišne moći je mogućnost da se menjaju cene j g j jproizvoda.Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cenemoraju da snižavaju cene.Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda.Na primer, Koka-kola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 evra. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 evra, ono bi prpalo. Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena.Monopol, kao kontrast ovome, ima značajnu kontrolu


p , , jnad cenom koju naplaćuje - ima tržišnu moć.

Definisanje monopola i uslovi privređivanja

Monopol kao industrija

na tržištima nesavršene konkurencije

Monopol kao industrijaPatent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. pSa svojom dozvolom novi vlasnik svih ribnjaka u Srbiji može uskratiti pristup oksidacionoj opremi drugih firmi i tako postati jedini snabdevač ribom na ovomfirmi i tako postati jedini snabdevač ribom na ovom širem regionalnom području. Takvu firmu nazivamo monopol – reč je o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište dobrima.


Definisanje monopola i uslovi privređivanja na tržištima nesavršene konkurencije

Konkurentne firme su statno pod pritiskomKonkurentne firme su statno pod pritiskom drugih fimi u industrji da smanje troškove i poboljšaju kvalitet proizvoda. Takođe, p j j pmoraju da brinu o novim ulascima i prodorima u njihovoj industriji i ishodima k ji š i i kkoji vrše pritisak na cene. S druge strane, monopolista poseduje i liš i ž d i il iigralište i može da postavi pravila igre kako želi.


Definisanje monopola i uslovi privređivanja j p p jna tržištima nesavršene konkurencije

Monopolistička firma jeste industrija.Otuda postoji samo jedna kriva tražnjeOtuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržišne (industrijske) tražnje(industrijske) tražnje.U situacijama kada imamo monopol, krivoj tražnje koja se odnosi na firmu jekrivoj tražnje koja se odnosi na firmu je identična krivoj tržišne tražnje za neki proizvod tj ima silazni nagib


proizvod, tj. ima silazni nagib

Slik 10 1 P t k k ij i h i t l k i tSlika 10.1. Potpuna konkurencija ima horizontalnu krivu, a nepotpuna ima silazni nagib krive tražnje s kojom je preduzeće suočeno

Pano a: preduzeća na tržištu potpune konkurencije nailaze na horizontalnu krivu d, d, i mogu duž nje da prodaju dobara koliko god hoće, a da ne obore tržišnu cenu (data cena). Pano b: preduzeća na tržištu nepotpune konkurencije (monopol) se suočavaju s ) p p p j ( p ) jkrivom tražnje koja ima silazni nagib, budući da povećanje prodaje uslovljava korekciju cena naniže. Ako suparnici tog preduzeća snize svoje cene, a ono nije dobro zaklonjeni monopolista, kriva tražnje za njegovim proizvodima osetno se pomera ulevo, do d’, d’.


Struktura tržišta i nesavršena konkurencijaStruktura tržišta i nesavršena konkurencija

1. Monopol– Osnovni oblik nepotpune konkurencije.Osnovni oblik nepotpune konkurencije.– Postoji samo jedan prodavac s potpunom

kontrolom nad celom privrednim sektoromp– Na dugi rok, nijedan monopolista nije siguran

od napada konkurenata.p



2. Duopol– Dve firme, mogu biti bukvalno samo dve firmeDve firme, mogu biti bukvalno samo dve firme

na tržištu, da dominiraju i da na taj način kontrolišu cenu i autpu.

– Zajedno mogu kontrolisati 80-90% tržišta– Primer, Coca cola i Pepsip

• Više vole da koriste pametno reklamiranje, nego da snize cene, da bi kupce odratili jedna od druge


Struktura tržišta i nesavršena konkurencija

3 Oli l i t ž li li tičk


3. Oligopol i ravnoteža na oligopolističkom tržištuOligopol može imati jasno određenu granicu u proizvodnji i cenama. Na primer, 11 nacija uključenih u OPEC.Drugi tip oligopola čini privredni sektor u g p g p pkome je samo nekoliko prodavaca diferenciranih proizvoda


f p


Prepreke ulaska mogu biti: a) privredne prepreke kao što su patenti ia) privredne prepreke kao što su patenti i pristupi tehnologiji, ulaganje kapitala u prepoznatljiv brend i sl iprepoznatljiv brend i sl. i b) strateške prepreke



Kod donošenja važnih odluka - određivanje


Kod donošenja važnih odluka određivanje cena, definisanje obima proizvodnje ili investiranja u nove proizvodne kapacitetete –investi anja u nove p oizvodne kapacitetetepreduzeće mora pokušati razlučiti, kako će najverovatnije reagovati njegovi konkurenti.ajve ovat ije eagovati jegovi o u e ti.Ravnoteža na oligopolističkom tržištu -Nešova ravnotežaNešova ravnoteža



Konkurentno tržište je u ravnoteži kada je k liči d j d k ž j k liči ikoličina ponude jednaka traženoj količini. Svako preduzeće posluje najbolje što može - prodaje sve što proizvode i maksimizira profit, te i nema razloga za promenu cena i obima proizvodnje. Slično tome, monopolist je u ravnoteži , p jkada je granični prihod jednak graničnom trošku.



Svako preduzeće nastoji poslovati najbolje što može uzimajući u obzir što rade ž z j zkonkurenti. Stoga je potrebno pretpostaviti da će i ti konkurenti poslovati najbolje što p j jmogu uzevši u obzir što radi prvobitno pomenuto preduzećep p


Struktura tržišta i nesavršena konkurencija4. Monopolistička konkurencija.

U uslovma nepotpune konkurencije postoji iU uslovma nepotpune konkurencije postoji i kategorija diferenciranih prodavaca. To je slučaj kada veći broj prodavaca proizvodi blago diferencirane proizvode.Ova diferencijacija obično proizilazi iz lokacije. Ljudi štede vreme i idu do najbližeg prodajnogLjudi štede vreme i idu do najbližeg prodajnog mesta. Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer,Ili, kad je u pitanju kvalitet, na primer, krompir koji se bolje ili lošije prži, ili zaštitni znak u proizvodnji alkoholnog i bezalkoholnog

ićProf.dr Jovo Jednak 17

pića.


4. Monopolistička konkurencija.a) preduzeća konkuriraju prodajom blagoa) preduzeća konkuriraju prodajom blago diferenciranih proizvoda, koji su međusobno zamenljivi, ali nisu savršeni supstituti ij , pb) ulazak i izlazak na tržište je slobodan. Novom preduzeću je relativno lako ući na tržište sa vlastitim markama proizvoda, kao što i postojeća preduzeća mogu lako otići sa tržišta,

k jih i i di t fit bil iako njihovi proizvodi postanu neprofitabilni



Tabela 10.1. Struktura tržištaVećina sektora je nepotpuno konkurencijska mešavina monopola i konkurencije, što stvara olakšice

pomoću kojih se onemogućava ulazak novih preduzeća u industriju. Tako postojeća preduzeća


pomoću kojih se onemogućava ulazak novih preduzeća u industriju. Tako postojeća preduzeća zadržavaju visoke cene i monopolski profit na duži vremenski period. U

potpunoj konkurenciji proizvođači prihvataju tržišne cene i prisvajaju ekonomski profit.

Broj preduzeća

Karatkerist. proizvoda

deo privrede u

kojima preovaldjuj

e

Stepen kontrole

cena (uticaj preduzeća)

Uslovi ulaska i izlaska s tržišta

Dostupnost informacija -Transparent

nost

Elastičnost tražnje Napomena

slobodna konkurencija

mnogo mali preduzeća homogen

polj.pro pre prerade

(pšenica, kukuruz..)

nikakav slobodanravnoprava

n

savršeno savršeno elastična

monopolska mnogo spec preduz raznovrstan

hrana, benzin, pića,

izvesni slobodanodređene

š ć

maloprodaja: * trude se da ubede potrošače da im je konkurencija spec.preduz

ećaraznovrstan frizerski

saloni

izvesni slobodan teškoće potrošače da im je proizvod unikat *ušteda vremena

čelik izvesni ** dogovaraju se oko

Oligopolmanji broj

krupnih pred.

homogen ili raznovrstan

čelik, hemikalije, aluminijum

ili automobili,

računari

izvesni *sopstveno

izvori i *konkurenci

ja -ponašanje

moguća razna

ograničenja**

neka ograničenja

cene, obima proizvodnje i uslova ***ulazak uslovljen veličinom kapitala i uslovima od

ćračunari ponašanje

postojećih oligopola

j d telefonska

znatan, ali obično

regulisan *k lik ć ulaz ekon. I


Monopoljedno

preduzeće unikattelefonska

mreža, struja, gas

*kupovna moć i

*položaj nemonopol.preduzeća

velika ograničenja

veća ograničenja

savršeno neelastična

ulaz ekon. I administrativno

uslovljen, patenti

DUOPOLNedostatak supstituta

MONOPOLCenovna diskriminizacija

monopola

Prirodni monopol

Konkurencija bi bila manje efikasna nego pojedinačan

proizvođač

OLIGOPOL Prećutan dogovor

Konkurencija Tajni dogovor

Izbegavanje rizičnog

ponašanja

Cene fiksirane i tržišni udeo

fiksiran

Kartel

Konkurentnoponašanje

Multinacionalne kompanije i

konglomerati

Stvarna i potencijalna konkurencija zbog slobodnog ulaza/izlaska na

Konkurentna tržišta

Barijere ulaska

ponašanja

Monopolist.konkurencija

g gtržište

Veliki broj diferenciranih proizvoda

Ulaz u nesavršenu konkurenciju

Prof.dr Jovo Jednak 21noviSavršena

konkurecija


5. Monopson. Do sada je prednost analize žiš ći bil d jtržišne moći bila samo prodajna strana

tržišta, a ne i kupčeva strana.Monopson predstavlja tržište na kojem postoji samo jedan kupac, a oligopson je tržište sa nekoliko kupaca.


Struktura tržišta i nesavršena konkurencijaAko ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom slučaju sve kupljene jedinice imaju jednaku tržišnu cenu dobaradobara. – Cena po jedinici dobra je prosečni izdatak kupca i on je za

sve jedinice isti. O či d j ič i i d t k j d k č i d tk– Ovo znači, da je granični izdatak jednak prosečnom izdatku, a to je jednako tržišnoj ceni dobara.

Ako ste konkurentski kupac nemate uticaja na cenu i u tom l č j k lj j di i i j j d k žišslučaju sve kupljene jedinice imaju jednaku tržišnu cenu

dobara. – Cena po jedinici dobra je prosečni izdatak kupca i on je za

sve jedinice isti. – Ovo znači, da je granični izdatak jednak prosečnom izdatku,

a to je jednako tržišnoj ceni dobara.


Izvori monopolaa) Ekskluzivna kontrola važnih sirovina.b) Ekonomije razmere obimac) Patentid) Mrežna ekonomija) Vl di li ili f šie) Vladine licence ili franšize

Grafikon 10.1. Prirodni monopol Kada kriva dugoročnih prosečnih troškova

(LAC) opada udesno i naniže preduzeće ima

(LAC) opada udesno i naniže, preduzeće ima obeležja prirodnog monopola. U tom slučaju

je za pojedinačnu firmu uvek jeftinije da usluži celu industriju – na slici: LAC (Q’).

Dakle, jedno preduzeće je u stanju da i d bil k j d t k liči d bproizvede bilo koju datu količinu dobara uz

najmanje troškove. Ako bi proizvodnja bila podeljena između dva ili više preduzeća,

svako preduzeće bi proizvodilo manje, ali uz viši prosečni trošak.


Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištima

Monopolisti ne povećavaju zaradu na isti način. Oni se još uvek drže saveta „da nikad ne treba proizvoditi ništa što košta više nego što donosi novac”. Ali koliko god zvučalo čudno, ono što je donelo novac dodatnom prodajom, u ovom slučaju nije cena.


Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištimaprihoda na monopolskim tržištima

Samo za potpuno konkurentske firme cena jeste jednaka marginalnom prihodu (P = MR)jednaka marginalnom prihodu (P = MR).Situacija u monopolu je drugačija. Firma je toliko velika da njeni rezultati proizvodnje umnogome utiču na cene na

žištržištu. Treba imati na umu da je monopolista suprotstavljen krivoj tržišne tražnje, koja je uvek opadajuća. j , j j p jKriva tržišne tražnje pretstavlja cenu koju dobija monopolista po prodajnoj jedinici proizvoda. A to je u stvari monopolistov prosečni prihod (AR) PremaA to je u stvari monopolistov prosečni prihod (AR).Prema tome, tražnja je jednaka prosečnom prihodu (D = AR). Kao posledica toga, monopolista može prodati dodatne

i d k ji ”Prof.dr Jovo Jednak 26

proizvode samo ako „smanji cene”.

Cena naspram marginalnog i ukupnog prihoda na monopolskim tržištimaprihoda na monopolskim tržištima

a) ukupni prihod (pre snižavanja cene) = 1 tona x 6.000 € = 6.000 €

MARGINALNI PRIHOD

b) ukupni prihodb) ukupni prihod(posle prvog snižavanja cene) = 2 tona x 5.000 € = 10.000 € 4.000 €

c) ukupni prihod (posle drugog snižavanja cene) = 3 tona x 4.000 € = 12.000 € 2.000 €

a) marginalni prihod (posle prvog sniženja cene)

=

ukupan prihod za 2 toneminus ukupni prihod z a 1 tonu 10.000 € - 6.000 €

= 4.000 €

b) marginalni prihod ukupan prihod za 3 tone minus ukupni prihod za 2 tonu = 2 000 €) g p

(posle drugog sniženja cene) = minus ukupni prihod za 2 tonu12.000 € - 10.000 €

= 2.000 €


Grafikon 10.2. Tražnja,ukupni prihod i elastičnost

tražnje za monopolistuDa bi monopolista povećao

prodaju, potrebno je dasnižava cenu (gornji pano).

Ukupan prihod raste sakoličinom, dostiže maksimalnu

vrednost (tačka C') i ondapočinje da opada (srednji

pano). Primetno je i dakvantitativni efekat dominiranad cenovnim efektom kada

ukupan prihod raste (od nuledo C'), a cenovni efekat

dominira nad kvantitativnimefektom kada se ukupan prihodefektom kada se ukupan prihod

smanjuje (od tačke C' do D')Nivo količine za koju je

cenovna elastičnost jedinica(donji pano), odgovara

srednjoj tački krive tražnje,gde je veličina ukupnihgde je veličina ukupnihprihoda maksimalna. S

obzirom na to da cena svihprodatih jedinica mora daopadne ako monopolista

poveća proizvodnju,d d j

28

podrazumeva se da jemarginalni prihod uvek manji

od cene.

Cena naspram marginalnog i ukupnog p g g p gprihoda na monopolskim tržištima

Grafikon 10.2 Cena prevazilazi marginalni prihod u monopolu

Ako firma mora da snizi cenu da bi prodala dodatni autput, marginalni prihod je manji od cene. Na primer, ako ova firma želi da poveća prodaju sa 1 na 2 korpe za

Tabela 10.2. Međuodnos cene, ukupnih i marginalnih prihoda

Količina prodatog autputa raste kako se cena snižava. Istovremeno se povećava ukupni prihod, kao i marginalni

prihod koji postepeno opada.


sat, cena mora biti smanjena sa 13 na 12 evra. Marginalni prihod druge korpe je zato samo 11 evra. Ovo je pokazano

u redu B u tabeli, tačkom B na grafiku.

Maksimiranje profita, odluke o proizvodnji i određivanje cena na monopolskim tržištima

1 Maksimiranje profita i profit1. Maksimiranje profita i profit monopolista.M li t j id tifik j ličiMonopolista najpre identifikuje veličinu autputa koja povećava profit (odluka o

i d ji) t d đ j k j jproizvodnji), a potom određuje koja je cena odgovarajuća toj količini

i d j ( )proizvodnje (autputa).Monopolista povećava profit pri autputu

Prof.dr Jovo Jednak 30gde je MR = MC

Grafikon: maksimiranje profita za monopolistu

Troškovi iPrihod 1. Presek krive

marginalnog prihoda2. . . . a kriva tražnjepokazuje cenu koja odgovara

MonopolskaB

marginalnog prihodai krive marginalnog troškaodređuje količinu proizvoda kojamaksimizira profit

p j j gkoličini proizvoda.

Ukupan prosečan trošak

Monopolskacena

maksimizira profit . . .

Tražnja

A

TražnjaMarginalantrošak


Copyright © 2004 South-Western

KoličinaQ Q0

Marginalan prihod

QMAX

Grafikon: monopoliski profit

Troškovi iPrihod

Monopolska

Marginalan trošak

GB

Monopolskiprofit

cena

Ukupni prosečni troškovi

Prosečanukupantrošak T ž j

CAtrošak Tražnja

Marginalni prihod


Copyright © 2004 South-Western

KoličinaQMAX0

Marginalni prihod


2. Odlučivanje o proizvodnji u funkciji maksimiranja profitaj p fKonkurentne firme donose odluke o proizvodnji tako što lociraju presecanjeproizvodnji tako što lociraju presecanje krivih marginalnog troška i cene. Međutim, monopolista traži veličinuMeđutim, monopolista traži veličinuautputa u kojoj je marginalni trošak jednak marginalnom prihodu


jednak marginalnom prihodu

Grafikon 10.4. Maksimiranje profitaNajprofitabilnija veličina autputa je prikazana presekom marginalnog prihoda i marginalnog troška (tačka E).

U ovom slučaju, presek marginalnog prihoda i marginalnog troška je pri autputu 4 kor-pe za sat. Tačka G ukazuje na to da će potrošači platiti 10 evra po korpi za ovoliki autput.Ukupni profiti je jednak ceni (10 evra)

i č i k i t š k (8 ) 2 € ž d t k liči (4 j di i t t ) 8


minus prosečni ukupni trošak (8 evra) = 2 €, pomnožen sa prodatom količinom (4 jedinice autputa) = 8 evra. Veličina profita prestavljena je površinom osenčanog pravougaonika A, B, G, C. Zatamljena polja (levo i desno

od tačke E) su izgubljeni profiti zbog prevelikog ili premalog obima proizvodnje


AUTPUT GRANIČNI USLOVI PROSEČNI USLOVI MR > MC MR = MC MR < MC P < SAVC P > SAVC P < SAVC Odluka o

i Ć NEnivou autputa POVEĆATI OPTIMALAN SMANJITI NE PROIZVODITI OSTATI NAPUSTI



3. Monopolistička cenapresek krivih marginalnog prihoda ipresek krivih marginalnog prihoda i marginalnog troška (tačka E) utvrđuje autput koji maksimira profit;autput koji maksimira profit;kriva tražnje nam govori koju će najvišu cenu potrošači biti spremni da plate zacenu potrošači biti spremni da plate za određenu količinu autputa (tačka G).


Grafikon 10.5. Monopolista proizvodi manji autput po višoj ceni i stvara čist ili

mrtvotežinski gubitak za društvo Dugoročna ravnoteža se ostvaruje u tački F uz ukupan autput Q3 i cenu P3 No kadaDugoročna ravnoteža se ostvaruje u tački F, uz ukupan autput Q3 i cenu P3. No kada monopolista izjednačava MR sa SMC (maksimiranje profita), ograničava autput na Q2 i povećava cenu na P2, i ostvaruje abnormalni ili superprofit – П2 (zatamnjena površina P*, P2, G, Y). Takva monopolistička cena (P2) i količina autputa (Q2) stvaraju čist gubitak (ili mrtvotežinski gubitak za društvo) zatamnjena površina trougla E, F, G zbog alokativne neefikasnosti) U dugom roku monopolista izjednačava MR i LMC (MR =

37

alokativne neefikasnosti). U dugom roku monopolista izjednačava MR i LMC (MR LMC), smanjuje autput na Q1 uz višu cenu P1 i povećava alokativnu neefikasnost. Zbog barijera nema ulaska novih preduzeća koja bi neutralisala abnormalni ili superprofit (П2+ П1), оznačen zatamnjenom površinom P3, P1, H, X.

Cenovna diskriminacija i prisvajanje š č išk d lipotrošačevog viška od strane monopolista

Q**

Grafikon 10.5.1. Prisvajanje potrošačevog viška od strane monapolistaU uslovima kada preduzeće može naplaćivati samo jednu cenu svim kupcima, to je cena P*

pri obimu prizvodnje Q*. U najpovoljnijem slučaju, preduzeće želi naplaćivati višu cenu potrošačima (P1) koji su spremni platiti višu cenu od P*, te na taj način pridobiti deo potrošačevog viška, obeležen područjem A krive tražnje. Takođe, preduzeće će želeti


potrošačevog viška, obeležen područjem A krive tražnje. Takođe, preduzeće će želeti prodavati proizvode potrošačima koji su spremni platiti nižu cenu (P2), ali samo ako to ne

utiče na sniženje cena za druge potrošače. Na taj način, preduzeće takođe može prisvajati deo potrošačevog viška obeležen područjem B krive tražnje.


Slika 10 2 Gubitak blagostanja zbogSlika 10.2. Gubitak blagostanja zbog jedinstvene (jedne) cene

monopolisteMonopolista koji naplaćuje jednu (istu) cenuMonopolista koji naplaćuje jednu (istu) cenu

svim kupcima proizvodiće Q* i prodavati po ceni P*. Konkurentska industrija pokušaće po istim troškovima, proizvodiće Qc i prodavati po ceni

P Upoređujući je sa rezultatom savršenePc. Upoređujući je sa rezultatom savršene konkurencije, jedinstvena cena monopola ima za

rezultat gubitak potrošačevog viška koji je jednak polju П + S1. Pošto monopolista zarađuje

f š k d š Sprofit П, trošak za društvo je S1, nazvan „mrtvotežinski gubitak od monopola ili čist

gubitak”. Tako je ukupni višak (profit preduzeća)na tržištu jednak zbiru profita П potrošačevog


viška S2 i mrtvotežinskog gubitka S1.

Cenovna diskriminacija i prisvajanje š č išk d li

2 Savršeno diskriminirajući monopolista ili

potrošačevog viška od strane monopolista

2. Savršeno diskriminirajući monopolista ili cenovna diskriminacija prvog stepenaU idealnom slučaju, preduzeće bi htelo j , pnaplaćivati različitu cenu, odnosno najvišu cenu svakom svom kupcu koji je spreman platiti za kupljen proizvodplatiti za kupljen proizvod. Ovu najvišu-maksimalnu cenu nazivamo rezerervacijskom cenom kupca. z j pPraksa naplaćivanja rezervacijske cene svakom kupcu naziva se savršena diskriminacija prvog


stepena.


Slika 10.3. Savršeno diskriminirajuće cene i savršeno diskriminirajući monopolistaPano (a). Ako monopolista proda svaku jedinicu autputa po različitoj ceni (najvišoj -rezervacijskoj), on će ostvariti maksimum prihoda, ako je kupac spreman da to plati. U

ovoj situaciji monopolista uzima (prisvaja) sav potrošačev višak. Pano (b). Kriva marginalnog prihoda koju monopoli-ta može diskriminisati je isto što i njegova kriva tražnje. Maksimiranje profita je pri autputu Q*, gde se seku kriva SMC i tražnja D, D.


j j p j p p Q , g j ,Ekonomski profit (П) je prikazan osenčenim poljem A, B, C, E, pano b.


3. Diskriminacija cena drugog stepena.Još jedan oblik diskriminacije cena jeJoš jedan oblik diskriminacije cena je praksa po kojoj mnogi prodavci formiraju ne samo jednu cenu nego praveformiraju ne samo jednu cenu nego prave raspored po kojem cena opada u skladu sa količinom koju kupujetesa količinom koju kupujetePrimer struja



Slika 10.4. Diskriminacija cena drugog stepenadrugog stepena

Prodavac nudi prvi blok potrošnje od (0 do Q1) po višoj ceni (P1) drugi blok (Q1 do Q2) po nižoj ceni (P2) treći blok

po još nižoj ceni (P3) itd. Čak i tada diskriminacija drugog

Slika 10.5. Perfektna preprekaKada je prepreka ulaska savršena, preskaču je samo kupci koji postaju

pogodni za diskutnu cenu (PL), jer oni nisu spremni da plate normalnu


stepena ne pokušava da prilagodi veličinu autputa karakteristikama pojedinaca ili specifičnih grupa. To često

omogućava monapolisti da zadrži znatan udeo potrošačevog viška (osenčen deo).

nisu spremni da plate normalnu (regularnu) cenu (PH). Savršena

prepreka ne pokazuje značajnije troškove za one koji je preskaču.


4. Preskočni model diskriminacije cena


jDrugi oblik diskriminacije cena, koji se sastoji od tehnike koja podstiče najveći broj

čnajelastičnijih kupaca da se identifikuju. Ovo je preskočni model diskriminacije cena. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakavOsnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i učini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je preskoče. L ič j d ć i k i k ji tlji ijiLogično je da će oni kupci koji su osetljiviji na cene biti spremniji da preskoče prepreku.Primer rabat


Primer, rabat


4. Preskočni model diskriminacije cena


jDrugi oblik diskriminacije cena, koji se sastoji od tehnike koja podstiče najveći broj

čnajelastičnijih kupaca da se identifikuju. Ovo je preskočni model diskriminacije cena. Osnovna ideja je da prodavac napravi nekakavOsnovna ideja je da prodavac napravi nekakav preskok i učini cenu sa popustom dostupnom onim kupcima koji odaberu da je preskoče. L ič j d ć i k i k ji tlji ijiLogično je da će oni kupci koji su osetljiviji na cene biti spremniji da preskoče prepreku.Primer rabat


Primer, rabat

Oligopol, Nešova ravnoteža, teorija igara: t ik dil l lj k izatvorenikova dilema, prelomljena kriva

tražnje i utvđivanje cena oligopolista

Razliku između oligopola i drugih formi tržišne strukture pokazuje sledeći pregled:

Konkurencija NekonkurencijaKonkurencija Nekonkurencija Perfektna

konkurencija Monopolistička konkurencija Oligopol Monopol

Mnogo firmi proizvodi identičan proizvod

Mnogo firmi proizvodi diferencirane proizvode

Nekoliko firmi dominira tržištem

Jedna firma dominira tržištemp f p




Slika 10.6. Tajna saradnja u oligopolu naspram konkurencije

T j d j i d t tTajnom saradnjom i dogovorom autput se ograničava na QM, maksimiraju se

zajednički profiti (zatamnjena površina PC, PM, F, E) i oni se međusobno dele, a M

ekvivalentni su profitima koje bi ostvarili monopolisti samostalno sa brojnim

preduzećima. No svako preduzeće pri graničnom trošku (P = MC) je motivisanograničnom trošku (PC = MC) je motivisano da izigra tržište kupaca i time izbegne da

proizvede veći autput QC.



tražnje i utvđivanje cena oligopolistaMatrica isplata.Po Nešovoj ravnoteži svako preduzeće donosi odluke uz koje postiže maksimalan profit uzimajući u obzir akcijekoje postiže maksimalan profit, uzimajući u obzir akcije konkurenata.Pitanje je:Zašto ne biste odredili tu cenu ako će konkurent

diti i t ?uraditi isto? Ako konkurent uradi isto oboijca zarađujete više novca.Problem suštinske prirode je da vaš konkurent verovatno p jneće izabrati cenu na odgovarajućem nivou. Zašto? Zato što bi imao više koristi da odabere nižu cenu, čak i kada bi znao da ćete vi odrediti cenu na dogovorenom


kada bi znao da ćete vi odrediti cenu na dogovorenom nivou.



Na primer, pretpostavimo da svako preduzeće ima fiksni trošak p20 $, nema varijabilnog troška, a krive tražnje su im sledeće: jtražnja preduzeća 1: Q1 = 12 - 2P1 + P2

tražnja preduzeća 2: Q = 12 2P + Ptražnja preduzeća 2: Q2 = 12 - 2P2 + P1



tražnje i utvđivanje cena oligopolistaU Nešovoj ravnoteži svako preduzeće naplaćuje cenu od 4 $ i zarađuju profit od 12 $, – dok u slučaju sporazuma, oba preduzeća prodaju po 6 $ i

zarađuju profit od 16 $. Sada pretpostavimo da preduzeća menjaju tajni sporazum, tako da preduzeće 1 naplaćuje 6 $, što je dogovorena cena , u nadi da će preduzeće 2 učiniti isto. Ako preduzeće 2 učini isto, zaradiće profit od 16 $. Ali šta će se dogoditi, ukoliko cenu od 6 $ preinači u cenu od 4, $? U ovom slučaju preduzeće 2 zarađuje profit od 20 $, odnosno:

П2 = P2 Q2 – 20 = (4) [12 – (2) (4) + 6] - 20 = 20 $,a preduzeće 1 zaradilo bi manji profit samo:


a preduzeće 1 zaradilo bi manji profit, samo:П1= P1 Q1 – 20 = (6) [12 – (2) (6) + 4] - 20 = 4 $.


tražnje i utvđivanje cena oligopolistaDakle, ako bi preduzeće 1 naplaćivalo 6 $, a preduzeće 2 samo 4 $, profit preduzeća 2 porastao bi na 20 $, očito na štetu preduzeća 1, čiji će profit pasti na 4 $. Slič k d bi d ć 2 l ći l 6 $Slično, kada bi, preduzeće 2 naplaćivalo 6 $, a preduzeće 1 samo 4 $, preduzeće 1 bi zaradilo 20 $ profita a preduzeće 2 samo 4 $profita, a preduzeće 2 samo 4 $. Reč je o teoriji igara, odnosno donošenja strateških odluka, tj. odluka kod kojih se uzimaju u obzir


, j j jmeđusobne akcije i reakcije.



Tabela 10.2. Matrica isplata u igri određivanja cena Predueće 2

N l ć j 4 $ N l ć j 6 $ Naplaćuje 4 $ Naplaćuje 6 $ Naplaćuje 4 $ 12 $, 12 $ 20 $, 4$

Preduzeće 1 Naplaćuje 6 $ 4 $, 20 $ 16 $, 16 $



tražnje i utvđivanje cena oligopolista2. Zatvorenikova dilema

Dilema zatvorenika ilustruje problem u kojem se susreću oligopolistička preduzeća. Ono glasi: dva zatvorenika g p p goptužena su za učestvovanje u zločinu. Oni se nalaze u odvojenim ćelijama i ne mogu međusobno komunicirati. Od svakog se traži priznanje. g p jAko oba priznaju, svaki će dobiti zatvorsku kaznu od pet godina. A ako ni jedan ne prizna, optužba će teško dokazati zločin, tako da mogu očekivati nagodbu i dobiti kaznu od d didve godine. S druge strane, ako jedan od njih prizna, a drugi ne - onaj koji je priznao dobiće samo jednu godinu, dok će drugi ići u

t d t diProf.dr Jovo Jednak 53

zatvor na deset godina.



Tabela 10.3. Matrica isplata za dilemu zatvorenika Zatvorenik BZatvorenik B

Priznati Ne priznati Priznati -5 , -5 -1 , -10 Zatvorenik A Nepriznati -10 , -1 -2 , -2



tražnje i utvđivanje cena oligopolistaKada bi se mogli dogovoriti da ni jedan ne prizna zločin (na način koji bi bio obavezujući), tada bi svako išao u zatvor na dve godine. M đ ti i ti č k i k d bi li d liMeđutim, oni ne mogu razgovarati, a čak i kada bi mogli, da li bi verovali jedan drugome. Ako zatvorenik A ne prizna, on rizikuje da njegov bivši saučesnik to iskoristisaučesnik to iskoristi. Najzad, bez obzira šta bi uradio zatvorenik A, zatvorenik B je na dobitku ako prizna.Isto tako, zatvorenik A uvek je u prednosti ako prizna, tako daIsto tako, zatvorenik A uvek je u prednosti ako prizna, tako da zatvorenik B mora brinuti, da će, ako prizna, biti iskorišćen. Stoga će verovatno oba zatvorenika priznati i otići u zatvor na pet godina.




Primer – proizvodnje i izvoza nafte zemalja Iraka i Iranaproizvodnje i izvoza nafte zemalja Iraka i Irana




GD

Slika 10.7. Prelomljena kriva tražnjeSvako preduzeće veruje da kada bi povećalo svoju cenu iznad sadašnje cene P* nijedanSvako preduzeće veruje da kada bi povećalo svoju cenu iznad sadašnje cene P , nijedankonkurent ne bi sledio taj postupak pa bi izgubio veći deo prodaje. Svako preduzeće veruje i dabi, ako snizi cenu, i druga preduzeća sledila njegov primer, pa bi njegova prodaja porasla samou meri do koje bi porasla tržišna tražnja. Kao posledica toga, kriva tražnje D, D preduzeća jeprelomljena kod cene P* u tački G, a njegova kriva graničnog prihoda MR se prekida u tojtački, pri autputu Q*. Ako se granični trošak poveća sa MC na MC', oligopolista će proizvoditi


na istom obimu proizvodnje Q*, pri kojem MC preseca MR krivu, i naplaćivati istu cenu P*.

Kartel, određivanje cene i prirodni monopol, j p p

1. KartelKarteli su uobičajno internacionalni i gotovo sveKarteli su uobičajno internacionalni i gotovo sve zemlje zabranjuju zakonima firmama da se tajno dogovaraju.g jOsnovni preduslov za uspeh kartela su: – prvo, mora biti fokusirana stabilna organizacija, čiji se čl i d j i i bi i d j i tičlanovi dogovaraju o ceni i obimu proizvodnje i zatim pridržavaju dogovora

– Drugo, kartel mora posedovati monopolsku moć. Drugim rečima, kartel kroz organizacione forme mora obezbediti prostor za podizanje cena, ako je kriva tražnje veoma elastična.


j

Kartel, određivanje cene i prirodni monopol

Slika 10.8. OPEC - naftni kartel Kriva ukupne tražnje za naftom u svetu je TD, a SC je konkurentna kriva ponude (izvan Opeka). Tražnja za naftom OPEKA (DOPEC,) je razlika između ukupne tražnje i konkurentne ponude. Pošto su ukupna tražnja za naftom u svetu i konkurentna ponuda neelastične, tražnja Opeka je neelastična. Maksimiranje profita Opeka (QOPEC) se nalazi na preseku krivih graničnog prihoda i graničnog troška. Pri ovoj količini Opek naplaćuje cenu P*. Da se Opekovi proizvođači nisu udružili u kartel,


cena bi bila znatno niža PC, gde se Opekove krive tražnje i graničnog troška seku.

Kartel, određivanje cene i prirodni monopol, j p p

2. Prirodni monopol. Jedna jedina telefonska ili elektronskaJedna jedina telefonska ili elektronska kompanija može snabdeti tržište efikasnije nego veći broj konkurentskih firmnego veći broj konkurentskih firm


Kartel, određivanje cene i prirodni monopolSlika 10.9. Prirodni monopol

Preduzeće je prirodni monopol kada stalno obezbeđuje ekonomiju obima uz niže prosečne

, j p p

obezbeđuje ekonomiju obima uz niže prosečne troškove. Efikasna tačka E’ izjednačava LMC i marginalnu korist D, D. Prirodni monopolista

postavlja uslov MR = MC, proizvodi QM i zarađuje ekonomski profit (Π) obeležen sa PM, C, B, E. p f ( ) M, , ,

„Mrtvotežinski gubitak“ društvenog bogatstva je A, E, E’, tj. S1. Ako se monopolista zakonom primora

da naplati fiksnu cenu PC , on se suočava sa horizontalnom krivom tražnje PC E’, proizvodeći

autput Q’. Pošto bi PC bila ujedno kriva marginalnog prihoda, to bi monopolista proizvodio

autput u tački E', gde je MR = MC. Iako je postignuta efikasnost, društvo ne može da primora

li t d d k i di t čki E'monopolistu da u dugom roku proizvodi u tački E'.To stvara gubitke, jer tačka E' leži ispod krive LATCi monopolista napušta posao, ili traži rešenje preko

državnih regulativa i proizvodi autput Q pri definisanoj ceni PR gde se seku krive prosečnog

Prof.dr Jovo Jednak

definisanoj ceni PR, gde se seku krive prosečnog ukupnog troška i prosečnog prihoda. Potrošačev

višak predstavlja površina PR, P*,G, a monopolista prisvaja nulti profit

Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržišteMonopolistička konkurencija podrazumeva tržište na kome senalazi mnogo malih konkurentnih firmi i svaka od njih nudidiferencirane proizvode. Prodavnice mešovite robe sediferenciraju po lokaciji, ženski i muški frizerski saloni podiferenciraju po lokaciji, ženski i muški frizerski saloni polojalnosti mušterijama itd. Takva preduzeća ne mogu uticatina usklađivanje ponašanja ostalih preduzeća. Kako se njihov

i d lik j d i d k d d ćproizvod razlikuje od proizvoda nekog drugog preduzeća,njihova kriva tražnje je opadajuća, za razliku od preduzeća upotpunoj konkurenciji, čija je kriva tražnje horizontalna linija.


Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržišteZbog diferencijacije proizvoda mogu kreirati nešto drugačijucenu od drugih preduzeća u datoj industriji, ali zamaksimiranje profita koriste granične uslove, tj. da jemarginalni prihod jednak marginalnom trošku (MR =MC), a zatim na osnovu krive tražnje pronalaze cenu kojaMC), a zatim na osnovu krive tražnje pronalaze cenu kojaje konzistentna sa tom količinom. Kao i kod monopola,kriva marginalnog prihoda (MR) divergira ispod krive tražnje(D D) Monopolistička konkurencija ne podrazumeva samo(D, D). Monopolistička konkurencija ne podrazumeva samodiferencirane proizvode, već i ograničene mogućnosti zaekonomiju obima. Preduzeća su mala i njihova delatnost senajviše ispoljava u domenu usluga.Pretpostavimo da preduzeća u monopolističkoj konkurenciji žele da maksimiraju profit To znači da ona žele da proizvode

63

žele da maksimiraju profit. To znači da ona žele da proizvode autput kada je marginalni prihod jednak marginalnom trošku, što prikazuje slika 10.9, pano a.

Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržište

Slika 10.9. Kratkoročni abnormalni profit i gubitak u monopolističkoj konkurencijiPreduzeća u monopolističkoj konkurenciji maksimiraju profit tako što proizvode količinu autputa pri kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom trošku (MR = MC). Na panou a, preduzeće ostvaruje super ili abnormalni profit pri autputu Q1 i ceni P1

64

(obeleženo zatamnjenom površinom ATC, P1, G, H). Na panou b, preduzeće ima gubitke jer je cena manja od prosečnog troška (P < ATC).

Monopolistička konkurencija i ulazak konkurenata na tržište Slika 10 10 U dugom roku firmeSlika 10.10. U dugom roku, firme

nesmetano ulaze na tržište, smanjuje se tražnja za svaku

individualnu firmu i normalni ili fnulti profiti su stvoreni

Izvorna kriva tražnje uz koju tipičan prodavac ribe ostvaruje profit, krivu

D D ( l d j fik 10 4)D, D (pogledajte grafikon 10.4) pomera naniže i ulevo (D’D’) ulaženjem novih suparnika u

industriju Ulaženje prestaje tek kadindustriju. Ulaženje prestaje tek kad je svaki prodavac postavljen u

dugoročnu ravnotežu, kod koje nema razlike u profitima kao što je ona u tački G’. Pri dugoročnoj ravnoteži, cena ostaje iznad MC1’, a svaki je

proizvođač na levoj silaznoj deonici j d č k i ATC’ O d j


svoje dugoročne krive ATC .Ovde jecena jednaka ATC’, a prodavnice

ostvaruju nulti profit.

HVALA NA PAŽNJIHVALA NA PAŽNJI


Documents

NEPOTPUNA KONKURENCIJANEPOTPUNA KONKURENCIJA: MONOPOL ... · PDF filenepotpuna konkurencijanepotpuna konkurencija: monopol, oligopol i monopolistiČka konkurencijaka konkurencija predavanje