Kultura ne predstavlja samo obrazac po kojem se ponaamo, niti predmet istraivanja iskljuivo humanistikih nauka.

U svetu globalne ekonomije, kultura postaje jedan od vodeih faktora koji se uvaava u poslovnom svetu.

Poznavanje kultura razliitih zemalja, naih poslovnih partnera, moe koristiti kao faktor konkurentne prednosti i pomoi u prevazilaenju meukulturnih nerazumevanja, definisanju globalnih strategija i postizanju sveukupnih rezultata!

MENADMENT je proces planiranja, organizovanja,

usmeravanja i kontrole u pravcu postizanja kompanijskih

ciljeva.

KULTURA je steeno znanje i iskustvo koje ljudi koriste u

razvoju svog drutvenog ponaanja.

KULTURA predstavlja kolektivno programiranje uma koje

lanove jedne grupe odvaja od drugih.

INTERKULTURA je ukrtanje i meanje znanja i iskustava

ljudi iz razliitih kulturnih zajednica irom sveta.

Kultura jednog drutva obuhvata kako nematerijalne

aspekte verovanja, ideje i vrednosti koji ine

sadraj jedne kulture, tako i materijalne aspekte

objekte, simbole ili tehnologiju kroz koje se sadraj

kulture izraava.

TA SU KULTURNE VREDNOSTI I NORME?

Kulturne vrednosti su apstraktne ideje koje odreuju

ta se smatra vanim, vrednim i poeljnim u okviru

date kulture.

Kulturne norme su pravila ponaanja koja odraavaju

vrednosti kulture.

Kulturne vrednosti i norme svojim zajednikim

delovanjem oblikuju nain na koji se lanovi jedne

kulture ponaaju unutar svog okruenja.

Vrednosti i norme izuzetno se razlikuju izmeu kultura.

Primer:

Veina aka u Velikoj Britaniji razbesnela bi se kad bi otkrila da neki uenik prepisuje na ispitu. U Britaniji

se prepisivanje neijeg zadatka kosi sa sutinskim vrednostima uspeha pojedinaca, jednakosti ansi,

napornog rada i potovanja pravila.

Meutim, uenike u Rusiji moda bi zbunio ovaj izliv besa njihovih britanskih kolega. Uzajamno

pomaganje kako bi se poloio ispit odraava vrednosti koje Rusi pripisuju jednakosti i kolektivnom

reavanju problema uprkos pravilima.

* TA OVAJ PRIMER GOVORI O VREDNOSTIMA U NAEM DRUTVU?

* DA LI POSTOJE NEKI UNIVERZALNI ZAKONI KOJE BI SVI LJUDI TREBALO DA SLEDE?

* DA LI KULTUROLOKI RELATIVIZAM ZNAI DA SU SVI OBIAJI I PONAANJA PODJEDNAKO ZAKONITI?

Ako u Sjedinjenim Dravama potapete dete po glavi

(naklonost), to nije isto kao da isti gest ponovite na

Tajlandu (moete povrediti duh deteta, koji poiva u

njegovoj glavi).

Otvoreno ispoljavanje naklonosti prema detetu na

javnom mestu u Sjedinjenim Dravama (znak

seksualnog zlostavljanja) potpuno se drugaije

tumai u Srbiji ili Grkoj (izraz roditeljske ljubavi).

Kulturni simboli

Drugi aspekt kulture su kulturni simboli. Kulturni simboli

zamenjuju i izraavaju zajedniko miljenje lanova drutva.

Oni mogu biti verbalni i neverbalni.

Bela boja, na primer, moe predstavljati istotu, ali u nekim

delovima sveta i alost. Bik moe simbolizovati snagu.

Ovakvi simboli mogu biti snane sile koje bitno utiu na

oblikovanje potroakih stavova i ponaanja. Prema tome,

kulturni simboli mogu biti od velike koristi u menadment

aktivnostima.

Kao i u jeziku, nepotpuno ili pogreno tumaenje kulturnih simbola moe prouzrokovati nepovoljne rezultate.

Na nedavno odranim olimpijskim igrama Coca-Cola je na plastinim aama

predstavila zastave svih uesnika olimpijskih igara. Ovaj propagandni trik je dobro

prihvaen u Evropi, to je povealo prodaju ovog napitka. Meutim, u afrikim i

nekim azijskim zemljama ovaj potez nije pozitivno ocenjen. Afriko-azijske zemlje

nacionalna obeleja smatraju svetinjama. Stanovnitvo u ovim zemljama ne moe

shvatiti da se nacionalni simboli, makar bili i na plastinoj ai, nakon upotrebe

mogu nai u korpi za otpatke. Zato je u ovim zemljama drastino smanjena potronja

Coca-Cole, to je tipian primer kako nepoznavanje vrednovanja nacionalnih

simbola moe unititi plasman nekog proizvoda.

Ako u Grkoj nekome pokaete otvoren dlan i istovremeno ga pomerite ka drugoj osobi, to predstavlja veoma nekulturan gest, dok se u drugim evropskim kulturama moe protumaiti kao Odlazi! ili Ne prilazi.

Ako se Nemac kaiprstom nekoliko puta kucne u elo dok gleda u nekoga, to oznaava njegovo loe miljenje o toj osobi i povlai plaanje kazne ukoliko ga policajac vidi dok to radi ili ako neko podnese prijavu.

Kulturna determinanta menadmenta podrazumeva da se organizacija i upravljanje u

kompanijama u jednoj nacionalnoj zajednici

potinjavaju dejstvu nacionalne kulture u toj zajednici i samo one kompanije, to jest oni

menaderi, koji budu razumeli i potovali kulturnu razliitost prave prvi korak uspenog poslovanja.

Nikada ne pokazivati donji deo obue Arapima, jer je prljava i prezentujue dno tela;

Nikad ne dodirivati teme glave Malajca, tu mu je dua;

Nikada ne koristiti levu ruku u kulturi muslimana, jer je neista;

Dotai nos u Italiji znak je nepoverenja;

Uvek treba gledati pravo u oi francuskog poslovnog partnera kada se donosi znaajna odluka;

Direktni kontakt oima u jugoistonoj Aziji treba izbegavati dok se ne uspostave vrsti odnosi;

Kada Japanci uvuku vazduh kroz zube, to je znak ozbiljnih problema;

Poslovni partneri u Meksiku grle svoje poslovne partnere iz druge zemlje posle dugih pregovora koji su se uspeno zavrili;

U Centralnoj i Istonoj Evropi poslovni partneri se zagrle i poljube tri puta kad uspostave uspenu saradnju;

Amerikanci najee ostaju udaljeni od svojih poslovnih partnera tokom pregovora dalje od Arapa i Latina, ali blie od Azijata;

U Americi rukovanje je due u odnosu na obiaje u Evropi, gde je bre i vre

Menadment filozofije i praksa su direktno zavisni od ireg konteksta drutva u kome su uspostavljene firme, tako da razliiti drutveni konteksti i istorijsko naslee dovode do razliitih menadment sistema.

Kompanije i druge vrste organizacija u svakoj nacionalnoj zajednici organizovane su i funkcioniu po pravilima koja su duboko ukorenjena u nacionalnoj kulturi te zajednice.