Predmet: Uvod u mendadment dogaaja

Tema semniraskog rada:ORGANIZACIJA SPROTSKOG DOGAAJA

Student:

Vanja Safner

Br. Indeks

SadrajSadraj1. Uvod12. Sportski dogaaj43. Vrste sportski dogaaj43.1. Klasifikacija dogaaja. 24. Karakteristike sportski dogaaj4

23

56

1. Uvod

2. Sportski dogaaj

Sportski dogaaj moe da bude bilo koji dogaaj, projekat ili atrakcija - privlano zbivanje izvan svakodnevnog toka aktivnosti u sportskom objektu. Takav dogaaj moe da bude meunarodnog, nacionalnog, regionalnog ili lokalnog karaktera, moe da bude takmiarski, namenjen prikupljanju finansijskih fondova, zadovoljavanju socijalnih ciljeva ili jednostavno namenjen dobroj zabavi. Za sportskog menadera je to vaan dogaaj i ima velik znaaj. Podstie uspavane potencijale, pokree poslovne inicijative, daje ansu menaderima sklonim inovacijama i pruzimanju rizika.

Sportski dogaaji okupljaju vrhunske takmiare i izvoae, otvaraju perspektivu produbljavanja i podizanja kvaliteta sportskog programa. Dogaaji nameu menaderima da unaprijede programe i sopstvene izvoake karakteristike. Oni zahtjevaju odreene stilove i metode menadmenta. To su dobra koordinacija, preciznost, rokovi i brzo odluivanje.

Svaki vaan sportski dogaaj mora da prati finansijski plan s tim to taj plan zavisi od vrste dogaaja i od postavljenih ciljeva. Svaki dogaaj zahtjeva odgovarajui personal. Neposrednom zbivanju dogaaja (utakmice, turnira,...) mora da prethodi detaljno planiranje. Detaljno planiranje ostvaruje se uz pomo mrenog planiranja, izradom dijagrama toka aktivnosti, kalendara i datuma..

3. Vrste sportskih dogaaja

Prema znaaju i nivou, odnosnu rangu manifestacije, sportski dogaaji se mogu podijeliti na etiri osnovne vrste. Vrste sportskih dogaaja:

Meunarodni Nacionalni Regionalni Lokalni

Meunarodni sportski dogaaji su manifestacije u oblasti sporta od posebnog znaaja i organizuju se u koordinaciji sa nadlenim meunarodnim sportskim federacijama, nacionalnim savezima, a uz podrku drave, regije ili jedinica lokalne samouprave. Ovi dogaaji imaju izuzetan drutveni i dravni znaaj i esto su sredstvo za promociju sporta i sportskih vrednosti, ali i organizatora, kao i uesnika takvih manifestacija. S obzirom na znaaj i medijsku patnju, oni svakako pobuuju i najvei interes meunarodne sportske javnosti. U najlukrativnijim i najpopularnijim sportovima esto su i visoko komercijalni.

Primjer ovakvih sportskih doagaaju su Olimpijske igre

Nacionalni sportski dogaaji promoviu sport na nivou jedne drave i pretpostavka su za uee klubova, reprezentacija i pojedinaca na meunarodnim takmienjima. U zvaisnosti od veliine drave uveliko zvavisie i veliina dogaaja, Fudbalska liga u Njemakoj ostvaruje mnogo vee vie prihode nego ono u Poljskoj.

Regionalni i lokalni sportski dogaaji su najmasovnije manifestacije koje se svakodnevo odvijaju i koje predstavljaju najiru bazu za opti razvoj sporta na nivou svake drave. Ova vrsta sportkih dogaaja je posebice bitna zato to ona prua jednu zdravu bazu za dalju razvoj sporta.

3.1. Klasifikacija sportskih dogaaja

Klasifikacija sportskih dogaaja takoe moemo izvriti prema kriterijumu mjesta i naina organizovanja moe se izvriti na:

Sportski dogaaji u zatvorenom i na otvorenom prostoru, Sportski dogaaji na zemlji/vodi/vazduhu, Sportski dogaaji sa redovni i periodinim rasporedom odravanja, Javni i privatni sportski dogaaj, Profesionalni/amaterski sportski dogaaj, Sportski dogaaj sa definisanom i slobodnom strukturom takmienja.

4. Karakteristike sportskih dogaaja

Svaki sportski dogaaj odreuju sledee karakteristike:

Vremenski je determinisan (poetak, kraj, trajanje, precizna satnica...) Promotivna snaga Zahteva velike organizacione i menaderske sposobnosti Zahteva dobro opremljene i funkcionalne sportske objekte.

Vrijeme je jedna od osnovnih karakteristika sportskih dogaaja. Svaki sportski dogaaj ima precizno definisan poetak, trajanje, vrijeme odravanja svakog pojedinanog dogaaja, kao i zavretak kompletne manifestacije. Vrijeme odravanja i satnice sportskih takmienja su jasno definisane i odreene mnogo pre same realizacije manifestacije, to je od velikog znaaja za uesnike u smislu kvalitetne pripreme za sportski nastup. Veoma su retke situacije kada dolazi do izmena ili odlaganja unapred odreenih termina i obino su posledica nepredvidivih situacija ili vie sile.

Sportski dogaaji, po pravilu, imaju izuzetnu promotivnu snagu. Osim promocije samog sporta i uspeha i afirmacije uesnika, sportski dogaaji imaju veliki potencijal za povezivanje sporta i privrede u smislu reklamiranja proizvoda i usluga privrednih subjekata preko sportskih priredbi. Sport, generalno, ima najveu promotivnu snagu u marketinkom smislu, ali je esto sportski uspeh i prilika da se promoviu i gradovi, regioni i itave drave na najbolji nain. Na dalekim kontinentima nau dravu mnogi prepoznaju preko uspeha naih sportista, pre nego na neki drugi nain. Promotivna uloga sporta je irom sveta gotovo nemerljiva.

Uspena organizacija sportskog dogaaja, bez obzira na nivo i znaaj, zahteva velike menaderske sposobnosti samih organizatora. Danas postoje posebne agencije i specijalizovani timovi strunjaka za organizovanje najzahtevnijih sportskih manifestacija. Menader sportskih dogaaja je u savremenom svetu sporta veoma prestino i unosno zanimanje.

Na kraju, moda i najvaniji preduslov za organizovanje sportskih dogaaja je adekvatna sportska infrastruktura. Postoje sportske manifestacije koje se mogu organizovati u prirodnim uslovima i na terenima i objektima koji ne moraju bezuslovno ispunjavati visoke standarde, ali je mnogo sportskih takmienja koja nije mogue realizovati bez dobro opremljenih i funkcionalnih sportskih objekata. Kada je re o velikim sportskim takmienjima i manifestacijama najvieg ranga, meunarodne sportske federacije propisuju sve stroije standarde koje sportski objekti moraju da ispune, a u cilju veeg kvaliteta takmienja i komfora uesnika i publike.

5. Organizovanje sportskog dogaaja

Svi dogaaji zahtjevaju dobro planiranje i organizovanje. To znai da menader sportskog objekta u kojem se dogaaj organizuje mora da usmjerava organizatore dogaaja prema osnovnim principima planiranja i organizovanja. Pristup organizovanju dogaaja zavisi od posebnih okolnosti ali je postupanje prema sledeih deset etapa planiranja u ivotnom ciklusu vanog dogaaja znaajno za uspjean menadment takvih dogaaja.

1. Formulacija politike2. Studija izvodljivosti i donoenje odluke3. Utvrivanje ciljeva4. Imenovanje organizacionog komiteta i koordinacije naelnika jedinica5. Izrada budeta za i finansijski plan6. Struktura organizacije7. tabski personal8. Detaljno planiranje9. Prezentovanje dogaaja, ukljuujui pripremanje, zatvaranje i pospremanje10. Vrednovanje, povratne informacije i modifikovanje za budue dogaajePri organizaciji sportskog dogaaja treba jasno i nedvosmisleno postaviti ciljeve kao mjerljive mete. U formulaciju ciljeva treba ukljuiti sva glavna podruja i jedinice programa. Treba utvrditi datume, vremena trajanja aktivnosti, posebne rokove i kritine datume u vezi sa etapama planiranja.

5.1. Organizaciona struktura sporta

Organizaciona struktura sporta predstavlja bazinu vrijednost u sistemu sporta, jer sadri njene dvije komponente, koje su od posebne vanosti, a to su s jedne strane, organizaciona struktura globalnog sistema sporta, a s druge strane, upravljaka funkcija niza relevantnih organizacionih subsistema, od kojih prioritetnu vanost imaju selekcija sportista, organizacija i eksploatacija sportskih objekata i organizacija sportskih takmienja.Globalna organizaciona struktura sistema sporta sadri generalne, parcijalne i pojedinane projekcije ciljeve unutar odreenih komponenata, elemenata, njihovim sadrajima i funkcijama, meusobnim vezama, kao i ureivanja, koordinisanja i voenja svih dijelova cjeline. Prilikom organizacije sistema selekcije sportista neophodno je voditi rauna o dosadanjim saznanjima, s jedne strane, da do danas ni praksa ni nauka nisu jo dali objektivnije i preciznije odgovore na pitanje kako se u sportu otkrivaju talenti i vri selekcija, a s druge strane, da je na osnovu tradicionalnih, iskustvenih i pragmatinih saznanja dobro poznato da se talenat najvie aktivira u procesu konkretne praktine aktivnosti, uz prisustvo odgovarajuih uroenih sposobnosti, izrazitog interesa i velike marljivosti.Izgradnji, adaptaciji, rekonstrukciji i eksploataciji sportskih objekata na osnovama validnih sportskih kriterijuma, prostornih i urbanistikih planova i zakonskih normativa potrebno je posvetiti posebnu panju, a uporedo s tim, i nabavci i korienju to savremenije sportske opreme, koja spada u osnovne materijalne resurse sportske organizacije.

Izrada stadiona za svjetsko prvenstvo u fudbalu u Brazilu

5.2. Izrada budeta

Izrada budeta za sportski dogaaja je jedan od najkritinijih i najosetljivijih postupaka pri organizaciji svake sportske manifestacije. Bez finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju planiranih aktivnosti, nemogue je organizovati sam dogaaj. Finansije su neophodan uslov za realizaciju dogaaja. Stoga je od izuzetne vanosti dobro i realno definisanje budeta manifestacije. Mora se odlino poznavati priroda konkretne manifestacije u smislu predvianja svih neophodnih trokova. Finansijski plan mora biti precizan i najvanije - realan. Ukoliko plan prihoda nije izvestan i realan, organizator e doi u situaciju da ne moe da odgovori svim zahtevima organizacije dogaaja i da doe u velike neprilike. Uslov za dobru organizaciju je obezbeivanje izvora finansiranja manifestacije (sponzori, drava, grad, optina, savezi, meunarodne federacije...). Uloga Organizacionog odbora je upravo kljuna u ovom segmentu organizacije.

Organizacioni odbor ima prevashodnu funkciju da obezbedi budet za realizaciju sportskog dogaaja i moe da imenuje menadera ili tim koji e upravljati budetom sportskog dogaaja i biti odgovoran za racionalno troenje sredstava. Dobra Izrada budeta za sportski dogaaja podrazumeva sledee aktivnosti:

Izrada finansijskog plana (plan prihoda i rashoda) Obezbeenje izvora finansiranja sportskog dogaaja Definisanje strukture finansiranja sportskog dogaaja Upravljanje budetom sportskog dogaaja

Izrada budeta je neophodan uslov za organizaciju sportskih dogaaja, ali kritian faktor uspeha realizacije sportskih manifestacija su, svakako, ljudi.

6. Rukovoenje i kontrola sportskim dogaajem

Uspena organizacija sportskog dogaaja, dakle, u najveoj meri zavisi od ljudi koji su ukljueni u realizaciju svih planiranih aktivnosti. Organizaciona ema manifestacije definie strukturu organizacije svih slubi i sektora, kao i nadlenosti i kompetencija u sferi upravljanja i odluivanja. Dobra komunikacija izmeu svih nivoa organizacije i koordinacija aktivnosti su primarni zadatak rukovodilaca projekta organizacije sportskog dogaaja.

Takozvani stafing (staff personal, ljudstvo) sportskog dogaaja ine:

Menader sportskog dogaaja (Izvrni direktor) Timovi Tehnike slube Volonteri

Menader sportskog dogaaja je lice najodgovornije za svakodnevnu realizaciju planiranih aktivnosti organizacije sportskog dogaaja. On mora da ima struna znanja, sposobnosti i vetine, ali i iskustvo u voenju timova, slubi i celokupnog ljudstva u cilju efikasne organizacije sportskih manifestacija. Njega moraju da krase sve osobine koje su karakteristine za svakog uspenog savremenog menadera ili rukovodioca. To se sve odnosi i na voe timova koji su direktno odgovorni izvrnom direktoru ili koordinatoru celokupne manifestacije.

Tehnike slube kao podrka radu timova i celokupnoj organizaciji moraju biti sainjene od iskusnih i osposobljenih operativaca i slubenika koji e pravovremeno dostavljati sve podatke i informacije neophodne za efikasno funkcionisanje svih segmenata organizacije.

Na kraju, veoma vaan element svake ozbiljnije organizacije sportskih dogaaja su volonteri.

Volonteri su ljudi (uglavnom mladi, studenti, sportisti...) koji obavljaju poverene poslove sa ljubavlju i iz entuzijazma bez ikakve novane naknade. Iskustvo u organizaciji i pripadanje pobednikom timu su primarni motiv mladih ljudi koji svoje budue karijere projektuju u oblasti sporta. Iz ovog segmenta organizacije sistem sporta jednog drutva crpi svee i kvalitetne kadrove koji se na taj nain pripremaju i kvalifikuju za budue poslove i funkcije.

7. Menadment sportski dogaaja

7.1. Pojma menademta sportskoh dogaaja

Smatra se da je menadment sportskih dogaaja nastao iz niza aktivnost koje su imale odreenih dodirnih takaka (slinosti) sa samim sportom, meu kojima su razni festivali, konferencije, i drugi dogaaji, odnosno nastao je kao rezultat potrebe za kreiranjem odreene metodologije, koja e biti u stanju da obuhvati irok spektar sportskih dogaaja, a koja e biti dovoljno fleksibilna da prihvati sve individualne potrebe i razlike ovih manifestacija, ali i da olaka i unapredi njihovu organizaciju.

U poslednjih nekoliko decenija, menadment sportskih dogaaja se razvio od male grupe snalaljivih ljudi, do velikog broja visoko kvalifikovanih i obuenih profesionalaca (Glenn Bowdin).

S obzirom da sportski menadment u svojoj osnovi predstavlja organizacioni proces u kome se koordiniraju, integriu i usmeravaju organizacione aktivnosti radi ostvarivanja postavljenih/ planiranih ciljeva, moemo zakljuiti da menadment sportskog dogaaja, takoe predstavlja neku vrstu organizacionog procesa okviru koga se koordiniraju, integriu i usmeravaju organizacione aktivnosti koje su zastupljene prilikom organizacije sportskih dogaaja, a koje su usmerene na poboljanje organizacije sportskih dogaaja.

7.2. Uloga i funkcija menadmenta sportskog dogaaja

Predmet izuavanja menadmenta sportskog dogaaja, jeste sam sportski dogaaj (sportska manifestacija), jer on predstavlja jednu od osnovnih karakteristika savremenog sporta, odnosno procesi koji se odvijaju, unutar i oko sportskog dogaaja, pre, za vreme i posle njegovog odravanja.

Upravljanje ovim procesima predstavlja proces komadovanja i uticanja na saradnike i izvrioce u ostvarivanju ciljeva sportskog dogaaja, pored toga upravljanje sportskim dogaajima podrazumeva raspodelu autoriteta i moi izmeu menadera dogaaja i ostalih lanova organizacije.

Kad su u pitanju funkcije menadmenta sportskog dogaaja, one se kao i kod sportskog menadmenta mogu, podeliti na pet osnovnih funkcija, i to na: Planiranje, Organizovanje, Kadrovanje, Upravljanje i Kontrolisanje. Navedene funkcije menadmenta sportskog dogaaja predstavljaju znaajne "alate" kojima menaderi sportskih dogaaja utiu na strukturu i pravce aktivnosti, odnosno na organizovanje izvrilaca i neophodnih resursa u ostvarivanju definisanih ciljeva planiranog sportskog dogaaja.

Menadment je proces planiranja, organizovanja, liderstva i kontrolisanja napora koji ulau lanovi organizacije i korienje svih ostalih sredstava organizacije da se postignu njeni najznaajniji ciljevi.

Zadaci menadmenta sportskog dogaaja, a samim tim i menadera sportskog dogaaja, kao lica koje je najodgovornije za svakodnevnu realizaciju planiranih aktivnosti i organizaciju sportskog dogaaja, u sutini se odnose na: odreivanje vremena i pristupa u angaovanju saradnika na nain da se ostvare definisani ciljevi i zadaci; Upravljanje saradnicima sa ciljem maksimalnog ostvarivanja njihovih potencijala; Prevazilaenje njihovih slabosti i nedostataka, i sl.

7.3. Znaaj Menadmenta sportskog dogaaja

Savremeni sportski dogaaji zahtevaju odreene stilove i metode menadmenta, oni zahtevaju dobro planiranje, organizovanje, kadrovanje, koordinciju, preciznost, rokove i brzo odluivanje. Samim tim savremeni sportski dogaaji nameu organizatorima da unaprede programe i sopstvene izvoake karateristike.

S obzirom da menader sportskog dogaaja, predstavlja lice, koje je najodgovornije za svakodnevnu realizaciju planiranih aktivnosti i organizaciju sportskog dogaaja. Ono mora da ima struna znanja, sposobnosti i vetine, ali i iskustvo u voenju timova, slubi i celokupnog ljudstva u cilju efikasne organizacije sportskog dogaaja.

Razvoj teorije sportskog menadmenta, a naroito menadmenta sportskih dogaaja, znaajno doprinosi profilisanju menadera sportskih dogaaja u kvalifikovane strunjake, koji mogu da planiraju, organizuju i kontroliu, odnosno uspeno organizuju budue sportske dogaaje.

8. Zatvaranje sportskih dogaaja

Svaki sportski dogaaj je, kao to smo konstatovali, vremenski determinisan. Ima odreen poetak, trajanje, precizno definisane termine i sam zavretak dogaaja. Zavretak sportskog dogaaja najee predstavlja njegov vrhunac i podrazumeva posebnu ceremoniju zatvaranja manifestacije, ali i trenutak za najavu nove. Ceremonija zatvaranja je prilika da se uesnici sportskog dogaaja opuste, zblie i da se na poseban nain naglasi integrativna i drutveno znaajna uloga sporta. Sam in zatvaranja manifestacije je, takoe, i prilika organizatorima da se zahvale svim sponzorima, institucijama i angaovanim licima i na neki nain uvae i nagrade napori svih zaslunih za uspeh sportskog dogaaja. Ukoliko je sportska manifestacija ve ustanovljena i redovno se odrava, na samom zatvaranju se promovie novi domain, odnosno organizator, inom preuzimanja zastave (najee) ili na neki drugi uobiajen ili ustanovljen nain. U sportu je svaki zavretak sportskog nadmetanja ujedno i poetak novog.

9. Zakljuak

Literatura:Events Management - Glenn BowdinMenadment u sportu - Mr. Jovan urbatoviMenadment dogaaja - Dr. Tatjana Pivac, Mr. Igor StamenkoviSports Event Management - Leslie-Ann Jordan i sar.Managing sport facilities and major events - Hans Westerbeek

11