Filozofski fakultet u Beogradu

Odeljenje za etnologiju i antropologiju

Prikaz knjige Marksizam i antropologija Moris Godelije

Seminarski rad iz predmeta Antropologija drutva

dr Branko upurdija Ivana Dimitrijevi

EN 13/45

Beograd, novembar 2014.

SADRAJ

BIOGRAFIJA

3

DEO PRVI: O strukturnoj uzronosti ekonomije i

nekim pojmovima antropologije i marksizma

3

DEO DRUGI: Mrtvi delovi i ive ideje u

Marksovoj misli o primitivnim

drutvima (marksizam i evolucionizam)

7

DEO TREI: Kritike varijacije o prouavanju

drutvenih struktura, strukturalizam i marksizam

9

DEO ETVRTI: O novcu i njegovim fetiima

9

DEO PETI: Varljivi karakter drutvenih odnosa

10

Biografija

Moris Godelije je francuski antropolog i marksista. Roen je 28. februara 1934. godine, u Kambreu. Jedan je od najveih imena u francuskoj antropologiji. Najpoznatiji je po svom prouavanju marksizma, i njegovog inkorporiranja u antropoloku teoriju. Bavio se i srodstvom, gde se njegov doprinos sastoji u reformaciji podele na infrastrukturu i superstrukturu, kojom je dokazao da infrastruktura moe biti u stanju da usmeri procese koji stvaraju ne samo materijalne preduslove socijalnog ivota, ve i sve druge, na primer srodstvo. U svojim radovima o primitivnoj razmeni meu Barujama, pokazao je da iako u takvoj razmeni postoje elementi trine ekonmske racionalnosti, ovi elementi su podreeni drugim ekonomskim racionalnostima. Prouavajui naine proizvodnje, to je bila esta tema drutvenih nauka '70ih godina 20.-og veka, pokazao je kako u jednom, kompleksnom drutvenom sistemu mogu koegzistirati vie naina proizvodnje. U poslednje vreme fokusira se na vezu mentalnih i materijalnih procesa.

Njegova knjiga Marksizam i antropologija, u izdanju kolske knjige u Zagrebu 1982. godine, predstavlja zbirku lanaka koje je autor objavljivao u razliitim asopisima, a koji imaju zajedniku temu bave se prouavanjem marksistike teorije u delima Marksa i Engelsa, kritikovanjem i odbacivanjem njenih mrtvih i ideolokih delova, i na kraju reafirmacijom onih njenih premisa koje zasluuju panju moderne nauke. Kroz celu knjigu vidimo da Godelije u marksistikoj misli prepoznaje strukturalistike ideje, i ovaj spoj smatra potencijalno veoma korisnim za antropologiju.

Knjiga je podeljena u pet dela, to jest, u pet tematskih celina. S obzirom na ogranien prostor, nastojau da prednost dam prikazivanju osnovnih misli pisca, dok u etnografske podatke na osnovu kojih on donosi svoje i tue teorije navoditi samo u sluaju da je njihovo spominjanje nuno za razumevanje. Za detaljnije podatke, italac ovog kratkog prikaza treba da konsultuje original.

DEO PRVI: O strukturnoj uzronosti ekonomije i nekim pojmovima antropologije i marksizma

Na samom poetku knjige, u svom prvom lanku, Godelije postavlja dva kljuna pitanja: prvo, koja je uloga i vanost ekonomskih odnosa u dubokoj logici funkcionisanja ljudskih drutava, i drugo, spoznajno pitanje se tie uslova i okolnosti teorijskog rada koji doputaju naunu spoznaju prethodnog pitanja.

Iako su uoili da mnogi aspekti drutvenog ivota, kao na primer srodstvo, postaju jasniji kada se pogledaju kroz prizmu ekonomskih odnosa, naunici nisu ili mnogo dalje, tvrdi Godelije. On smatra da su tri take u sreditu rasprave o ekonomskoj antropologiji:

na ta se misli pod ekonomskom stvarnou, tj. ta emo prouavati kad elimo da analiziramo privredu nekog drutva?

Koja drutva prouava antropologija, koja jesu i da li neka nisu pod njenom nadlenou? Ako ova podela postoji, da li za nju postoji opravdanje?

Kakve uzronosti postoje u ekonomskim struktura, i kakve posledice ostavljaju po organizaciju i razvoj drutva?

Godelije navodi nekoliko definicija ekonomije, i zakljuuje da u prouavanju ekonomskih odnosa treba ii i dublje, u prouavanje odnosa koji nisu uoljivi na prvi pogled, kao i to da se treba teiti ka tome koji su to strukturni i istorijski uslovi doveli do njihova nastanka i nestanka. Postaje sve jasnije da je ekonomija neodvojiva od mnogih aspekata drutvene organizacije i ivota.

Godelije smatra da je metodu koja bi omoguila sjedinjavanje istorije i antropologije prvi stvorio i predloio Marks. Sr ove metode jeste Marksova pretpostavka da nain proizvodnje materijalnog ivota uslovljava proces drutvenog, politikog i uopte intelektualnog ivota, i na njoj treba temeljiti dalje naune napore kako bi se obnovio nauni sadraj istorije i antropologije.

Kako razliiti teorijski pravci u antropologiji pristupaju pojmu strukturne uzronosti privrede?

Funkcionalizam. Iako su funkcionalisti upozoravali na vanost privrede na drutvenu celinu, uporno su je posmatrali kao nezavisnu strukturu. Pred pitanjem da odgovore zato je u jednom drutvu srodstvo opta ustanova, a u drugom politiko-ideoloka organizacija, oni odgovaraju: zato to one poprimaju funkcije drugih sistema i time integriu sve ostale drutvene odnose. Godelije je miljenja da treba ii dalje, i objasniti zato i u kojim uslovima jedna drutvena struktura poprima funkcije drugih struktura, kao i koje posledice to za sobom vue. Godelije predlae reenje: da bi jedna struktura postala opta ustanova, nije potrebno da preuzme funkciju bilo koje strukture, ve iskljuivo ekonomske. To je jedna od temeljnih premisa Godelijeevog rada.

Kulturna ekologija. Pravac nastao u Americi, kao kritika psihologiziranja kole kultura i linost, koji kao polaznu taku po uzoru na funkcionaliste uzimaju shvatanje da je svako drutvo celoviti sistem, ali je on uvek deo ireg, biolokog i energetskog sistema, sa kojima ima kompleksne mree odnosa i koegzistencije ljudi, ivotinja i biljaka. Godelije ovaj pravac smatra umanjenim materijalizmom, jer privredu svodi na tehnologiju i bioloke i energetske razmene ljudi s prirodom. Ipak, potvruje Godelije, ovaj pravac doneo je i neke pozitivne rezultate, im je uvideo znaaj privrednih odnosa za drutvo. Neki su ak nakon toga ova drutva proglasili jedinim drutvima izobilja.

Strukturalizam i marksizam. Godelije se pita: Ako antropologija, da bi bila potpuno nauna, treba da bude strukturna i materijalistika, ne bi li trebalo da u konanoj analizi bude nadahnuta isto toliko, ako ne i vie, delom Kloda Levi-Strosa koliko i delom Marksa? Godelije konstatuje da se svi dosadanji antropoloki pravci slau u nekoliko taaka: da drutvene injenice ne treba posmatrati odvojeno, ve u odnosu sa drugima, i da treba najpre analizirati unutranju logiku, a tek onda postanak i razvoj tih sistema.

Godelije vidi slinost u postupku Levi-Strosa i Marksa. Bilo da uvia da je ekonomski profit, ma kako definisan, ustvari de facto neplaen rad radnika, ili da nadgradnja nije samo uzgredni pratilac proizvodnih odnosa zato to je govorio o postojanju odnosa nune meuveze baze i nadgradnje, Marks je, dakle, bio strukturalista pre strukturalizma. Godelije marksizam smatra neophodnom dopunom strukturalizma, ije otkrivanje gramatikih pravilnosti i analize razliitih struktura vidi kao potrebne, ali nedovoljne.

Nove perspektive. Godelije smatra da prevazilazi domene strukturalizma i funkcionalizma, uzimajui najbolje od njih i konstruiui ih u novu teoriju. On to ilustruje na primeru Pigmejaca Mbutija, koji su lovci-sakupljai i neguju dubok kult ume, koji se manifestuje kroz dve obredne sveanosti, elima i molimo. Kada se njihovi privredni i drutveni odnosi paljivije razmotre, vidi se da sami uslovi proizvodnje odreuju unutranje naine proizvodnje, i da prinude koje proistiu iz tih uslova izraavaju granice mogunosti te reprodukcije.

Iz detaljnog opisa i analize ekonomije Mbutija, Godelije zakljuuje da je sistem prinuda koje utiu na proces proizvodnje izvor iz kojeg proizilaze efekti na sve druge nivoe drutvene organizacije. Prinude odreuju optu strukturu drutva. Dakle, otkrivanje strukturne uzronosti privrede na drutvo postie se tako to se trai i otkrije sistem prinuda odreenih procesom drutvene proizvodnje. Drutvena pravila su uvek u skladu sa tim prinudama. Na primer, terminologija srodstva insistira na razlici meu naratajima i polovima, to reprodukuje oblik saradnje u proizvodnji. Kada Mbuti ostavljaju ljude u umi, iako ga zapravo kanjava drutvo, sve izgleda kao da ga kanjava uma. I religija Mbuta je nita drugo do oboavanje ume. Naravno, beskrajna ljubav i potovanje prema njoj omoguava i njeno ouvanje, koje se ogleda u tome da se zabranjuje nepotrebno ubijanje ivotinja i unitavanje biljaka. Na sve pomenute naine stvara se novi pravac, koji brie razliku izmeu antropologije i istorije, zato to je u stanju da osmisli i analizira oblike, funkcije, hijerarije i naine povezivanja, uslove pojavljivanja i preobraaja drutvenih odnosa.

Na koji nain su povezani nain proizvodnje i srodstvo sa jedne, i organizacija porodice i demografska struktura sa druge strane? Godelije zapoinje neoekivanom konstatacijom: porodica nije osnovna jedinica drutva. To je zato to oblik, veliina, struktura porodice direktno zavisi od pravila braka koja odreuju drutvo, a da pravila braka u velikoj meri zavise od odnosa srodstva i proizvodnih odnosa.

On ovo dokazuje na primeru dve grupe australskih domorodaca, i njihove specifine organizacije srodstva po polovinama, sa odeljcima i pododeljcima. Istraiva Jengojan, na koga se Godelije poziva, pokazao je da ukoliko se zbog nepovoljnih istorijskih uslova ovaj broj naglo i drastino smanji (bolest, kolonizacija, promena naina privreivanja...), dolazi do formiranja novih oblika braka, i stvaranja novih protivreja unutar sistema. Godelije smatra da do promena branih pravila (posledica) dolazi tek kada doe do promena u demografskoj strukturi (posrednik), do kojih dolazi kada se deavaju promene u materijanom temelju drutva (uzrok).

U daljim studijama, Jengojan je doao do zakljuka da sistem srodstva postaje to sloeniji kako resursi postaju oskudniji. Kako to objasniti, ako ne potrebom stroije kontrole pristupa nad resursima koji su sve oskudniji, kao i jaanjem i proirivanjem drutvene uzajamnosti eim i sve udaljenijim seljenjem, to istoveremeno znai rodbinu kako na loem tako i na plodnom zemljitu. U takvim uslovima, sistem srodstva odreuje pristup grupa i pojedinaca uslovima proizvodnje i resursima (baza), a istovremeno ureuje brak, prua okvir za politiko-obrednu aktivnost i ideologiju (nadgradnja). Ujedno, srodstvo je simboliki izraz, ono nudi organizacijski obrazac za poimanje sveta i reda u njemu.

Kada se u punom smislu shvati u kolikoj meri ekonomske prinude formiraju drutvene obrasce, postaje jasno da u temelju svakog drutva (i domorodakog i buroaskog) deluje isti zakon funkcionalne hijerarhije, to znai da proizvodni odnos zauzima najvanije mesto.

Na primeru Inka, to izgleda ovako. Broj razliitih naina proizvodnje odgovara trima periodima u istoriji Inka: period seoske proizvodnje, period pod upravom carstva Inka i kolonijalistiki nain proizvodnje. Hronoloko smenjivanje ovih naina bilo je potaknuto kako unutranjim tako i spoljanjim uzrocima. Na primeru poprimanja kulturnih obrazaca koje stanovnitvo prima od Inka, a kasnije od kolonizatora, vidi se kako ekonomska previranja utiu i na nadgradnju. Osim toga, prouavanjem prirode svakog narednog perioda i naina proizvodnje, uvia se da se svaki od njih, da bi opstao, naslanja na prethodne. Na primer, dravna uprava Inka delimino zadrava kolektivno vlasnitvo, ali je ono gurnuto u drugi plan, a slavi se rad za dravu i kralja, dok se prisvaja prihod. Time se ona ujedno naslanja na starije oblike i unitava ih. Na rad dolazi u sveanim odelima i sa pesmom, to je oigledan vid ulepavanja i podsticanja seljaka da lake prihvati ugnjetavanje i prisilu, jer vie ne kontrolie ni svoj rad ni njegove proizvode. Naveu i obiaj iz treeg perioda, a to je nadmetanje za vlast, nekarakteristino za raniji period s obzirom na relativnu egalitarnost meu saplemenicima. Indijansko stanovnitvo uvelo je drutvene nejednakosti da bi tako vie liilo na kolonizatore, i uspelo da opstane.

Dalje u tekstu, Godelije razmatra pojam pleme. Prvo to se doziva u um pri pomenu rei pleme jeste ono to su nas uili jo u osnovnoj koli, dakle neka skupina ljudi koja se sastoji od vie rodova, a rodovi su neka vrsta proirene familije. Meutim, kako to u antropologiji obino biva, stvar nije tako jednostavna.

Godelije polazi od znaenja rei, i kratkog pregleda etimologije pojma. U svim indoevropskim reima pojam se zasniva na zajednikom poreklu, dakle srodstvu. Nekada, u doba prazajednice indoevropskih naroda, ovaj se pojam mogao slagati sa objektivnim stanjem, pa problem dakle nastaje u moderno doba, kada nauka sebi vie ne moe dozvoliti da govori o jednom, a da njen materijal govori neto sasvim drugo.

Da bi se poblie pozabavio ovom problematikom, Godelije poinje razmatranjem Morgana, koji je pionir u razmatranju pojma pleme. On je meu prvima uoio da srodstvo dominira drutvenom organizacijom primitivnih drutava i u pozitivistikom maniru, Morgan rea karakteristike ovog pojma: pleme je sasvim organizovano drutvo, sposobno da se fiziki i normativno reprodukuje, karakterie ga odreeno ime, nareje ili jezik, uprava i teritorija koju zauzima, odgovara evolutivnom stadijumu varvarstva, dominacija srodstva, svi njegovi pripadnici propovedaju istu religiju i obavljaju iste obrede, itd itd. Na kraju e pleme prevladati unutranje zavade, ratove i zajednike interese plemena staviti iznad interesa pojedinanih klanova, ljudi se nee grupisati po srodstvu ve po teritoriji i javie se privatno vlasnitvo.

U daljem pregledu upotrebe i prouavanja ovog pojma, Godelije govori o delu Marala Salinsa. Tvrdoglavo se drei istog empirizma, komparacije i pregrupisavanja injenica, Salins prvo istie etiri faze razvoja oveanstva (skupine, plemena, poglavarije, drave), a potom tri (skupine, plemena, drava). Iako zastupa ovu tezu o egalitarnosti, njegov materijal govori suprotno.

Sutina je u tome da se moemo sloiti da je pojam empirijski ispravan, da odgovara naim opaanjima, ali ne i sutini fenomena koji nas interesuje, on taj pojam naziva bolesnim, a u tome nije jedini. Godelije jedino reenje vidi u stvaranju novih pojmova, tj. u boljem odreenju onih fenomena koji ine, prate, odnose se sa plemenskom organizacijom.

DEO DRUGI: Mrtvi delovi i ive ideje u Marksovoj misli o primitivnim drutvima (marksizam i evolucionizam)

Osvrui se na one Marksove i Engelsove ideje koje vie ne mogu biti prihvaene s obzirom na moderna otkria i dostignua drutvene nauke, Godelije prua kratak pregled formiranja njihovih ideja koje treba da objasne razvoj drutva po veoma pojednostavljenoj shemi, a na osnovu ideje da su oblici i strukture naina proizvodnje temelj svakog drutva: plemenska zajednica (lov, ribolov, stoarstvo, prvobitna zemljoradnja), grko-latinska zajednica (drava), feudalno drutvo, buroasko drutvo. Kasnije se tome pridruuju i azijska, despotska drutva, preko kojih se originalno reava pitanje nastanka drave.

Da bi objasnio etvrtu fazu i njen nastanak, bilo je potrebno da otkriju tajnu vika vrednosti i profita. Tada je bilo jasno koji su istorijski uslovi bili nuni da bi nastao kapitalizam. Iz prvobitnih oblika, postoje dva pravca daljeg razvoja. Iz tog stadijuma, zajednica e se dalje razviti ili u azijsku despotiju, ili u antiku dravu (tako da se pojedincu daje pravo na privatno vlasnitvo, ali zajedno sa zajednikim, dravnim vlasnitvom). Drava nastaje pod uticajem dva uslova jedinstvo zajednice i rat. Kako se uslonjava uprava, vlast iz vlasti po funkciji postaje vlast potlaivanja.

Zatim, nova prouavanja primitivnih drutava ozbiljno potkopavaju temelje klasinih teorija matrijarhata, na koja se Engels esto poziva.

Kako iz prvobitnog, relativno egalitarnog drutva, nastaje nejednakost, big man, poglavica, onaj koji je iznad ostalih? Poveanjem proizvodnje i sve obimnijim darivanjem. Meutim, u takvim drutvima, on ipak za oba ta uslova ima ograniene mogunosti, te na kraju koliina proizvodnje i zgrtanja moi staje, a vie nije u stanju vratiti sve darove koje je primio. To je samo prvi korak prema dravi, tek kasnije ta nadmo postaje nasledna.

Ukratko, Marksova misao nikako nije mrtva, ni prevaziena. Ipak, neki njeni delovi jesu. Na odlaganje u istoriju antropoloke misli osueni su pojmovi orijentalni despotizam (kojeg oni smatraju zastojem u napretku) i jednolinijski razvoj. Dunost svakog marksiste danas jeste da ih uoi i produbi, u skladu sa najnovijim dostignuima drutvene nauke.

Oslanjanje na evolucionistike antropologe, prvenstveno na Morgana, uzrok je nekih greaka koje su nainili Marks i Engels.

DEO TREI: Kritike varijacije o prouavanju drutvenih struktura, strukturalizam i marksizam

Marksova misao i na prvi pogled deli mnoge ideje sa modernim strukturalizmom. Meutim, ini se kao da postoji neslaganje oko toga ta je zapravo Marksovo shvatanje dijalektike.

ta Marks podrazumeva pod ekonomskim sistemom? Nakon iscrpnije analize njegovog dela, Godelije zakljuuje da postoji ogromna slinost u nainu razmiljanja Marksa i Levi-Strosa. Ta slinost oslikava se kroz dve take:

1. struktura je deo stvarnosti, ali ne i vidljivih odnosa.

2. Prouavanje unutranjeg funkcionisanja strukture treba da prethodi prouavanju njene geneze i evolucije, i da ga osvetli

Kad smo kod geneze strukture, istovremeno smo i kod protivrenosti. Tu valja objasniti i razliku izmeu Hegelove i Marksove dijalektike, koje naoigled izgledaju identine. Prva zastupa istovetnost suprotnosti, a druga njihovo jedinstvo, odbijajui da kapitaliste i radnike smatra jednim te istim. Dodatno, hegelijanska dijalektika smatra da se potencijal za reavanje protivrenosti nalazi u samoj strukturi, dok Marks smatra da protivrenosti unutar jedne strukture mogu vriti a da se nikad ne ree, ukoliko se za njihovo reenje ne stvore uslovi na nivou celokupnog sistema struktura. To nikako ne znai da treba izai iz strukture da bi se objasnilo zbivanje, zato to svaki element strukture, delujui na svoju strukturu, istovremeno deluje na ceo sistem.

U nastavku, Godelije navodi kritiku Lusjena Sevea na rad u kome se bavi strukturom i protivrenosti u Kapitalu. Opovrgavajui zamerku po zamerku Sevea, Godelije pojanjava i precizira svoje stavove, a Seve ostaje primer loe kritike, vaenja iz konteksta, intelektualnog nasilja i loe akademske volje.

DEO ETVRTI: O novcu i njegovim fetiima

Da bi neki predmet postao novac, potrebno je da moe da se razmeni za bilo koji drugi predmet. Smisao takvih predmeta je dolazio iz najskrovitije dubine drutvenih struktura. Ono to je interesantno, u takvim drutvima se ti predmeti nikada nisu mogli razmeniti za rad ili zemlju.

Konkretno, Baruje pruaju lep primer za to. Ono ime je Godelije posebno zaokupljen jeste njihova proizvodnja soli. Nakon detaljnog opisa tehnologije njene proizvodnje, podele rada koja prati proces, kao i upotrebe i raspodele proizvoda, Godelije se pita: je li so Baruja primitivni oblik novca? Kakva je osnova prometne vrednosti tog novca, rad ili retkost? Ako postoji njegova razmena, da li postoji profit? Ispostavlja se da so jeste oblik primitivnog novca, i ba zato to je primitivan, nama e biti olakano da istraimo tajnu teorije vrednosti, a ta vrednost sastoji se i u radu koji je u proizvodnju soli uloen, kao i u retkosti, s obzirom da se u celokupnoj okolini Baruja jedino oni bave njenom proizvodnjom. to se tie profita, koji je po definiciji marksista neisplaeni rad radnika, dakle posledica nekog vida nejednakosti i iskoriavanja oveka od oveka, Godelije zakljuuje da nejednakost u razmenama Baruja i njihovih suseda ne potie od neravnotee koliine rada kog strane u razmeni ulau u robu, ve od neravnotee dostupnosti robe i drutvene potrebe za robom koja se razmenjuje, te da postoji nejednakost, ali bez iskoriavanja oveka od oveka. Osim toga to je roba koja je neophodna za ivot, za Baruje je so ujedno i dragocenost.

Prelazei na vie teorijske probleme, Godelije se pita u emu se sastoji fetiizam robe, i zbog kojih dubokih razloga profit, kamata, najamnina i zemljina renta dobijaju karakter fetia?

Sutina, ono to svaka roba svuda i uvek mora imati, jeste njena vrednost. Meutim, kako mi odreujemo koja je njena vrednost? Roba je opredmeeni ljudski rad, i ona nema iz ega drugog crpeti svoju vrednost ako ne iz koliine rada uloenog u nju. Meutim, kakav rad? Ne pojedinani, ve drutveni, Marks je prvi shvatio da se tu radi o ukupnom drutvenom radu, a ne pojedinanom, i tek preko takvog shvatanja stvari moe se objasniti postanak novca.

Za takvo objanjenje potrebno je jo neto. Potrebno je razlikovati pravu i prometnu vrednost robe. Neemo uvek platiti neku robu onoliko koliko ona zaista vredi, niti u onolikoj meri u kolikoj e nam sluiti. Zato se cena ne poklapa sa upotrebnom i stvarnom vrednosti? Zato to se ona formira tek kad stupi u opticaj, u odnosu na druge robe. Tada se ponitava pojedinani, konkretan, realni proces rada koji je proizveo dva proizvoda koje razmenjujemo, i on se mora apstrakovati na drutveni, opti rad. Tu dolazimo do fetiizacije robe, ponaamo se kao da je ona ono to zapravo nije. ta je sa profitom? Kapital nije bilo kakav novac, to je onaj novac koji kasnije donosi profit, viak vrednosti, pozitivna razlika izmeu zaraenog i uloenog novca. Da bi se profit ostvario, potrebno je na tritu nai robu koja je sposobna da stvori vrednost. To je radna snaga. Kako je u realnosti njen rad = prava vrednost robe, to znai da vlasnik jedino neplaanjem pune cene rada svojih radnika moe ostvariti profit. To je sutina kapitalistike eksploatacije.

DEO PETI: Varljivi karakter drutvenih odnosa

Prema Marksu, stvarnost se odraava u religiji. Ona, prema tome, nije trabunjanje, i religiozna misao je analogna predstavama o vrednosti novca, o emu je bilo rei u prethodnom poglavlju. Naime, zamiljamo da predmeti stupaju u meusobne odnose, kao to to ine ljudi. Religija je neka vrsta proirenja ljudskih odnosa na prirodu. Kakva je veza izmeu religije i pojave drave i klasa? Religija stvara nejednakost, ona je sredstvo za prvobitno odvajanje manjine koja je posebna, blia bogovima, prosveenija. Religija funkcionie kao proizvodni odnos: seljaci carstva Inka treba da rade i predaju caru svoj proizvod, a za uzvrat e im car omoguiti plodnost ena i zemlje. Godelije daje shemu evolucije religioznih injenica, po kojoj razvoj divinacije dela oveanstva ide uporedo sa sve veom drutvenom nejednakosti, i preusmerenjem ovekove delatnosti sa iskoriavanja prirode na njeno menjanje.

Dalje, Godelije se bavi time koliko se dva naizgled identina drutvena oblika mogu sutinski razlikovati. Kao primer navodi situaciju u selima pre i posle dolaska carstva Inka. Na prvi pogled, izgledalo je kao da se nije mnogo toga promenilo. Ali, proizvodi tog rada i vlasnitvo nad zemljom nisu bili pod njihovom kontrolom, ve dravnom, olienom u lokalnom guverneru.

Uloga rata i javnih radova veoma je znaajna. Rat razvlauje pobeene i omoguuje da drava prisvoji zemlju, ali ne garantuje opstanak novih proizvodnih odnosa. Garanciju opstanka prua jedino prilagoavanje novog sistema starom. Carstvo je to inilo iz prostog interesa da seljacima obezbedi uslove da proizvedu redovni viak. Dok su to i inili, nije se mnogo mealo u unutranje poslove. Zato su bili organizovani veliki javni radovi, koji su dakle posledica formiranja drave, jer su bili potrebni nakon to ona nastane, a ne uzrok, kako se do sada mislilo.

Godelije se dalje bavi skrivenim nejednakostima u egalitarnim drutvima, koje stvara religija i koje se lepo vide u dozvoli ili zabrani uestvovanja u ritualima. Na jednom primeru obrednog govora Baruja, Godelije pokazuje da, ako je seksualni odnos nain da se ugrozi letina, polni odnosi imaju vanu ulogu u odnosu oveka sa univerzumom, jer je polni nagon velika pretnja poretku, stoga se ene smatraju putenim biima, i iskljuene su iz ovog obreda, koji mora biti ist. Eto prve nejednakosti meu mukarcima i enama. Druga nejednakost jeste u tome to samo mukarci iz rodova sa viim rangom (a vii rang se zadobija boljim poznavanjem magijskih znanja i moi).

Godelije pokuava i da osvetli odnos izmeu mitske misli, prvobitnog drutva i istorije na proimeru mita o postanku sveta iz plemena Baruja. Pria zapravo govori o prauzrocima postanka sveta, o nevidljivim i najviim silama. Kada se na nju primene strukturalistike metode, ona postaje uporedljiva sa bilo kojim drugim mitom u svetu, naravno, uzeta u apstraktnom obliku. Kada se mitovi pravilno analiziraju, iz njih se dobijaju podaci koji se odnose na faunu, floru, ambijent, tehnika umea, i drugo vezano za odnose onih koji su mit stvarali i prepriavali, sa prirodom koja ih je okruivala. Kako se realne injenice iz svakodnevnog ivota transformiu u fantastini mitski govor? Odgovor je: analogijom. Gde poinje ta analogija? Ljudsko iskustvo, sloiemo se, nalazi se pred situacijom u kojoj mu je jedan deo realnosti dostupan, a drugi ne. Ljudska misao, naprotiv, odbija da se sloi, i uporno nastoji da sebi objasni i ono to je nadiskustveno, da bi se i nad time uspostavio nadzor. Misao tada shvata te nadiskustvene sile kao bia analogna oveku. Osim analogije, mitska misao obilato koristi i personifikaciju.

Jasno je da i mitsku i religioznu misao pokree elja za spoznajom stvarnosti. Istovremeno, budui da se zasniva na sopstvenim iluzijama o prirodi onostranog, mitska misao stvara osnovu za magijsku praksu, kao sredstvo delovanja na onostrano. Divljoj misli je analogija neophodna da bi smanjila udaljenost izmeu kulture i prirode, ona stvara iluziju njihove bliskosti. Mitovi nastaju kada mitska misao analogijom ljudske odnose prenese na natprirodna zamiljena bia iznad oveka. To, meutim, nije dovoljno da bi mit nastao; potrebno je da u toj igri ogledala, gde jedni lie na druge po neemu iako su suprotstavljeni po neemu drugom, misao postane ujedno analitika i sintetika. Time ona postaje sposobna da ujedini sve aspekte realnog.

Ovo je ideja koja obeava puno u prouavanju duboke prolosti oveka, jer bismo njome mogli da saznamo mnogo o kulturnom ivotu prvobitnog oveka, bez da imamo niti jedan arheoloki ili istorijski podatak o njemu. Duh dakle nije napredovao, sposobnost razmiljanja ostala je ista, postoji samo napredak spoznaja. Drugim reima, nauka nastaje tamo gde ovek svesno prestaje da svoje odnose pripisuje svetu oko sebe, i pokuava da spozna njihove realne odnose. I Marks i Levi-Stros priznaju ovu umnu sposobnost divljaka, i tu se njiove misli jo jedanput susreu.

9