of 86 /86
Personalistička antropologija

Personalistička antropologija

  • Author
    neola

  • View
    74

  • Download
    7

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Personalistička antropologija. Personalizam je pokret nastao u XX veku u epohi najdramatičnijih kriza i sukoba koje je čovek ikad proživljavao. Osnivač francuski filozof Emanuel Munije (1905-1950) – “Manifest u službi personalizma”, časopis Esprit Reakcija na ekspanziju totalitarizama - PowerPoint PPT Presentation

Text of Personalistička antropologija

  • Personalistika antropologija

  • Personalizam je pokret nastao u XX veku u epohi najdramatinijih kriza i sukoba koje je ovek ikad proivljavao.Osniva francuski filozof Emanuel Munije (1905-1950) Manifest u slubi personalizma, asopis EspritReakcija na ekspanziju totalitarizamaUvianje tekog stanja, krize savremenog svetaUjedno i poverenje u ljudsku snagu, snagu razuma, slobode i ljubavi.

  • Personalisti su postavili osnovne probleme savremenog ovekaIstovremeno zahtevali su da se ti problemi reavaju i nudili su skice i smerove reenja.Revolucionarni bunt, a ne pesimistika i nihilistika reakcija.Iako je prvobitni personalizam inspirisan hrianskom antropologijom, vrlo je lucidan i realistian u promiljanju drutvenih pitanja i pravaca reenja.

  • Osnovna karakteristika personalistike filozofije: postavlja oveka u centar razmatranja.ovek je apsolutna, samobitna vrednost ili vrednost po sebi.Jedino bie koje postavlja pitanja vrednosti i smisla; jedino bie koje saznaje i postavlja vrednostiSva pitanja ekonomske, politike i drutvene organizacije treba da se usmeravaju na oveka kao subjekta svih vrednosti i kao vrhovnu vrednost.Drugim reima, ekonomija, politika, kolektiv treba da budu u slubi oveka, a ne obrnuto.ovek ne moe da bude instrument za postizanje drugih vrednosti

  • Ne postoji jedan personalizam ve vie verzija personalizma: hrianski, agnostiki, leviarski i td.U skladu sa sredinjom afirmacijom oveka kao samosvesnog, slobodnog i stvaralakog bia, samim tim bia koje svojom jedinstvenou, kreativnou i slobodom unosi novo, nepredvieno u svet personalisti su odbijali da izgrade celovitu sistematsku teoriju (izam) u kojoj bi se linost pretvorila u apstraktan pojam oveka.Zato je personalizam difuzan i eklektian pokret: vie odnos, kritiki stav svesti prema svim izmima koji postvaruju i otuuju oveka.

  • U ime linosti oveka, Munije je kritikovao i liberalizam (individualizam, materijalizam) i svaki oblik kolektivizma (faizam, nacizam, komunizam).Bunt protiv ideologije, u ime etike.Kant: ovek je cilj po sebi i ne sme se nikada tretirati samo kao sredstvo u slubi drugih ciljeva.

  • Emanuel Munije, kao i drugi personalistiki autori, zagovarao je, protiv liberalnog individualizma i komunistikog kolektivizma, slobodu i autonomiju ljudske linosti nerazdvojnu od dimenzije solidarnosti i drutvene odgovornosti.

  • Definisao je personalizam kao svaku doktrinu, svaku civilizaciju koja potvruje primat linosti u odnosu na materijalne nunosti i kolektivne mehanizme koji treba da podravaju njen razvojLinost po definiciji nije stvar, nije instrument, sredstvo, alatka i nita u njoj se ne sme tretirati kao stvar.Za razliku od stvari, ona ima unutranji, subjektivni svet.Svaka osoba je cilj po sebi, i ima prioritet u odnosu na svaki drugi mogui interes (ekonomski, politiki, itd.)

  • Personalistika civilizacija je civilizacija ije strukture su usmerene na ostvarenje linosti svakog pojedinca.Realnost organizacija, kolektiva, drutva je priznata i uvaena kao neophodna, ali njihova krajnja svrha je da omogue svakom pojedincu da se ostvari i da ivi kao linost, to znai da moe da izrazi maksimum svojih potencijala, inicijative, kreativnosti i odgovornosti.

  • Etika se zasniva na principu da nijedna institucija i nijedna stvar nije iznad ljudske individue, bilo da je to etika monoteistike religije ili svetovnog humanizma, da je cilj ivota da razvije ovekovu ljubav i razum i da sve druge aktivnosti moraju biti potinjene tom cilju (Erih From, Zdravo drutvo, str. 132)Ali apsolutna vrednost individue ne ostvaruje se nautrb drugih niti se moe ostvariti bez drugih.Dijalektika pojedinca i drutva

  • Osoba je apsolut u odnosu na bilo koju materijalnu ili drutvenu realnost i za svaku drugu osobu.Ljudsko bie nije stvar koju treba uklopiti u organizaciju. On je subjekat, tj osoba koja ima svest ija vrednost se temelji i na njenoj uronjenosti u jednu zajednicu ljudi. Nikad se ne moe smatrati samo delom neke celine: porodice, klase, drave, oveanstva.Nijedan drugi ovek, a jo manje kolektivitet, organizacija, ne moe legitimno da je koristi kao sredstvo za svoje (vie) ciljeve. Prema hrianskoj doktrini, ak i Bog potuje njenu slobodu.

  • Najbolja organizacija drutvenog ivota je ona koja podrazumeva ostvarenje individualnih ljudskih prava i drutvene dimenzije imanentne svakom pojedincu.Pravo se tada definie kao skup stavova koji favorizuju lini razvoj kroz susrete i saradnju (kroz pravo na rad, na informacije, na obrazovanje, na boravite, stanovanje, humano okruenje, na mir i sl.)

  • Tradicionalna etika je stavljala naglasak na individualnu odgovornost (naroito u protestantizmu).Ve od 17. veka, tome se dodao pojam drutvene etike koja se bavi stvaranjem institucija koje e unaprediti ekonomske, politike, kulturne, obrazovne i naune strukture koje esto sadre nepravdu i neravnopravnost.

  • Personalizam je anti-ideologija jer ideologije preziru linost. Personalistika civilizacija afirmie, na ekonomskom planu primat rada nad kapitalom, odgovornosti nad anonimnim, bezlinim mehanizmima vlasti, drutvenu dimenziju postojanja nad profitom.Po tom pitanju su zajedniku borbu vodili hrianski personalisti i marksistiki humanisti, ali su se razilazili u drugim stvarima, kao npr. u shvatanju linosti, i reenjima za njeno osloboenje od ekonomskih i drutvenih sila koje je postvaruju i uniavaju i onemoguavaju joj izraavanje njenih moi i slobode.

  • Personalizam ima stvaralaki, aktivistiki stav: za razliku od prirodne evolucije, ovek je svestan da moe da istrauje i bira smer u kojem e se kretati, ciljeve, ideale koje eli da ostvari. Jednom reju, oveanstvo je svesno da upravlja sopstvenim hodom. To znai da moe da naputa stare, krute eme i strukture koje su ga porobljavale i otuivale od sebe samog i od drugih, a koje su uvek izraavale volju jedne manjine, iskrivljenu svest i inerciju.

  • Nekoliko personalistikih predloga:Inovirati smisao ljudskog rada: osloboditi rad od tegobe, od robovanja prouktivizmu i rehabilitovati kreativnu delatnost kao izvor vrednosti i ispunjenja.. Inovirati smisao ekonomije: zasnivajui ekonomiju na mnogo bogatijoj i raznovrsnijoj ideji vrednosti od ideje profita (i njegove maksimalizacije) koja preovladava u ekonomizmu.

  • Inovirati smisao obrazovanja: Idealna drava bi bila ona u kojoj je sve obrazovanje.Izai iz obrasca i vizije u kojoj u kolu treba ii jer je obavezno ili zato to priprema za aktivan ivot, za trite rada. Funkcije obrazovnog sistema nije da ljude prerauje kao hranu za Moloha ekonomskog sistema Treba da pomogne svakome da postane on sam u susretu sa drugima.

  • Uitelj, nastavnik profesor koji ima zadatak da prenese i objasni, je, prema Sokratovoj formuli babicaOn pomae inteligenciji uenika da se ispolji, njegovom humanitetu da se izgradi. Uvoenje u obrazovanje ideje potinjavanja drutvu je inae la, jer drutvo nije statina kategorija, nezavisna od ljudskih tenji i odluka drutvo se izgrauje, poboljava, unapreuje

  • Kritike upuene personalizmu: utopizam, idealizamOdgovor: utopija nije sistem iluzija ni bekstvo od stvarnosti. Ona u sebi sadri stvaralaki princip i princip nade.Ideal, olien u utopiji, je kvasac promena i preobraaja stvarnosti ili nekih njenih segmenata.

  • Pravo pitanje je odakle dolazi tendencija, koja je toliko rasprostranjena u mnjenju, da se utopija smatra naivnom projekcijom elja ili iluzijom.Cinizam ili ravnodunost i rezignacija koje nalaze razne oblike samoopravdanja. Na svaku novu ideju, svako smelo, nekonformistiko, vedro pitanje a zato da ne? kontrira se rezigniranim ili cininim protivpitanjem a emu?

  • Formula emu? je lajtmotiv nihilizma. Ako se naa implicitna, nesvesna filozofija ivota, svodi na to da nema drugih vrednosti osim linog interesa, onda je svaka nada, svaka utopija devitalizovana, a svaka akcija usmerena na promenu status quo-a inhibirana

  • Personalizam odbacuje svaku ideologiju u prilog etike.Etike vrednosti su najvie na hijerarhiji svih ljudskih vrednosti jer bez etike ostale vrednosti (ekonomske, politike, estetske, religiozne i dr.) gube svaku vrednost.Jedini moralni subjekat je ovek i to svaki pojedinani ovek. Stoga je on (njegov ivot, njegova dobrobit, razvoj, stvaralatvo, sloboda, srea) krajnja svrha.

  • Dananje vreme se naziva epohom postideologijaIdeologije se odnose na koherentne, zaokruene, jasno opredeljene, totalizujue teorijske sisteme koji se vezuju za osnivae, uitelje (marksizam-lenjinizam, pozitivizam, modernizam, strukturalizam, egzistencijalizam, feminizam i dr.)Neke od tih ideologija, koje su se realizovale kao drutveni projekti, su se dramatino okonale ili uruile. Druge, kao teorijski sistemi ili intelektualni pravci, su jedne za drugim proli kroz proces dekonstrukcije i sada postoje samo neki rezidualni elementi.

  • Eksplicitne filozofsko-drutveno-politike ideologije su nestale (bar privremeno) sa istorijske scene, ali to ne znai da su nae vreme i savremena drutva neideologizovana.Skrivene, implicitne ideologije koje, kao sistemi vrednosti i uverenja, oblikuju nau svest i naa ponaanja

  • Pojam ideologija (fr. idologie , od dva pojma poreklom iz gr. ideja i logos: bukvalno, nauka o idejama ) skovali su francuski prosvetitelji u XVIII veku. Dobija razliita znaenja kod raznih mislilaca u XIX i XX veku.Termin ideologija ima ire i ue znaenjeU irem znaenju, koje se koristi u svakodnevnom jeziku, ideologija je ukupnost drutvene svesti (religija, nauka, moral, nacionalna svest...) odreenih drutvenih grupa i drutvenih zajednica; sistem ideja, verovanja i normi

  • U uem znaenju, ideologija je specifina pojava u drutvenoj svesti - manje ili vie netana, ograniena ili nepotpuna svest o aktuelnoj drutvenoj stvarnosti Oblik iskrivljene" svesti; specifina pojava u drutvenoj svesti i kao tema mnogo vie je rasprostranjena u sociolokim razmatranjima.Svaka ideoloka svest ima istu strukturu: klasa, interes, racionalizacija interesa, nametanje te racionalizacije kao jedine istine, istina koja se slae sa interesima nosioca moi u datom drutvu.

  • Ideologije nastaju u klasnom drutvu. Ideologija se razvija kroz klasnu svest o svom interesu koji je uslovljen poloajem u drutvu. Klase mogu menjati ili zadravati svoj poloaj i to je interes klasne svesti. Klasna svest postaje ideologija kada klasa pone da izjednaava svoj interes sa interesom drutva. Tada njen interes postaje drutvena istina.

  • Vladajua klasa vri simboliko nasilje nad potinjenim klasama.Pjer Burdje (1930-2002) francuski sociolog je uveo termin simboliko nasilje da bi opisao mo dominantnih slojeva da nametnu svoje kulturne i simbolike produkcije kao legitimne potinjenim slojevima i celokupnom drutvu.

  • Prema marksisitikim misliocima, ideologija je sistem ideja, verovanja i vrednosti kojima se izraavaju osnovni interesi jedne klase, ali ne neposredno, tj. ti interesi se prikazuju kao interesi veine u drutvu, da bi tako racionalizovani bili lake nametnuti drugim klasama kao njihovi sopstveni interesi i usmerenja. Ideologija prema tome moe biti ideologija vladajue klase (konzervativna), i ideologija klase koja tei vlasti (revolucionarna) koja teei besklasnom (racionalnom) drutvu tei i ukidanju potrebe za ideologijom.

  • Prema tome, poznavanje drutvenog poloaja pojedinca ili grupa moe nam pomoi u odreivanju njihovih interesa. Problem koji se ovde javlja jeste kada pojedinac ima vie drutvenih uloga, pa se njegovi postupci zbog pritiska sa razliitih strana ne mogu tano predvideti.

  • Ideologija, prema odnosu istine i zablude u sebi, moe da bude manje vie progresivna (objektivna, nauno utemeljena); da tei konzerviranju postojeeg stanja; ili da bude retrogradnog karaktera. Upravo po tome to ideologija nije nauna, istinita svest, to ima mobilizatorsku usmeravajuu i integrativnu funkciju, to u nastojanju da privue i indoktrinira to vei broj ljudi ne koristi argumente ve simbole, kultove i rituale, to tei da nametne svoju istinu i svoje razlikovanje dobra i zla, ona kod svojih sledbenika poprima esto oblik verskog zanosa.

  • Ovo dodue vie vai za totalitarne ideologije nego za ideoloke sisteme u pluralistikom drutvu, mada i u takvom drutvu, pojedini pripadnici ili simpatizeri nekih partija, odnosno njihovih voa, ispoljavaju svoju privrenost na nain koji je karakteristian za religioznu svest.Potroako drutvo takoe ima svoju ideologiju, kultne graevine, zajednike rituale i sveanosti: oping-molovi, masovna kupovina, rasprodaje.Dananje implicitne ideologije ipak ne izazivaju religiozne i emocionalne reakcije, ali to ne znai da manje utiu na oveka.To su soft ideologije koje, poput vode, prodiru u sve pore pojedinanog i kolektivnog bia.

  • Savremeni kolektivni pogled na svet i oveka:ScijentizamRacionalizamMaterijalizamIndividualizamHedonizamEkonomizam (i konzumerizam)DeterminizamRelativizam

  • Scijentizam Stanovite po kojem i drutvene, poput prirodnih nauka, treba da izostave iz svog fonda saznanja sve vrednosne sudove, odnosno sve ono to ne moe neposredno da se proveri.Slepa vera da prirodne nauke mogu da odgovore na sva pitanja ljudske egzistencijeVera u linearni, beskonani razvoj nauke i svoenje celokupnog razvoja oveanstva na nauno-tehnoloki progres.

  • Personalizam nije protiv nauke i tehnologije, ne zagovara nekakav povratak idealizovanoj i mitologizovanoj prirodi.Naprotiv, nauna otkria su ukinula ili ublaila mnoge elementarne patnje, oslobodila oveka potinjenosti udima prirode, reila mnoge ljudske probleme.Optuivati nauni i drutveni napredak pod izgovorm da ne moe da rei sve ovekove probleme je retrogradno miljenje.

  • Nauni, industrijski i tehnoloki progres je, oslobodivi oveka tegobne borbe za opstanak, stvorio prostor za razvoj njegovih intelektualnih i duhovnih moi. Nauka i tehnologija nisu ukaljane nekakvim imanentnim grehom, defektom.Problem je kad se apsolutizuje eksperimentalna nauka smatrajui da je sposobna da osigura oveku jedino istinito i potpuno znanje, da rei sve probleme, zadovoljavajui sve pa i duhovne potrebe.

  • Racionalizam : Uenje, koje smatra da se stvarnost moe spoznati samo miljenjem, intelektom. Ne priznaje da naa oseanja, intuicija, iskustvo mogu biti izvori dragocenih saznanja o nama samima, o drugima i o svetu.Samim tim ne priznaje moralno ulo

  • Materijalizam:pogled na svet koji materiju (tvar) smatra osnovom svega, odnosno jedino postojeom stvarnou Popularna upotreba pojma tumai maerijalizam kao pohlepu za materijalnim stvarima te se obino koristi kao suprotnost razumevanju da postoje i duhovna i nematerijalna stvarnost i vrednosti koje mogu biti znaajnije od materijalnih.

  • Kao i u sluaju nauke, personalizam ne umanjuje znaaj materijalnih dobara i blagodeti. Naprotiv, tek oslobaanje od siromatva i borbe za preivljavanje, od ekonomskog ropstva, materijalna nezavisnost omoguavaju realnu slobodu, razvoj i primenu autentine ljudske politike, duhovne i moralne slobode. Ali materijalno je samo neophodni preduslov ili sredstvo u slubi punog razvoja sutine ljudskog bia a ne alfa i omega linosti i drutva.

  • Ekonomizam:Shvatanje da ekonomija (i, naravno, putevi novca, kao njen sastavni deo), predstavlja suspstancu, bie, vrhovni regulatorni mehanizam, kojim se nastoji objasniti sve drugo u ljudskom drutvu, umesto da on sam bude objanjen sloenim drutvenim pojavama.

  • S ekonomizmom kao vrhunskim naelom ide i konzumerizam. Znaenje tog termina:1.U ekonomskoj nauci konzumerizam predstavlja ekonomske politike kojima je cilj podsticanje potronje, odnosno stav prema kome slobodan izbor potroaa treba da diktira ekonomsku strukturu drutva2. Organizovani pokret graana i vladinih agencija s ciljem unapreenja prava i snage potroaa u odnosu prema prodavcima. 3. Izraz kojim se opisuje stav prema kojem srea nekog pojedinca zavisi od konzumacije (potronje) dobara i usluga, odnosno posedovanju materijalnih dobara.

  • Potroako drustvo je produkt, ali i neophodnost globalne ekonomije. Potronja podstie proizvodnju (zaarani krug)http://blog.b92.net/text/15091/Konzumerizam/...nametnuta relacija izmeu sree i vlasnitva nad materijalnim dobrima. Ta relacija, danas izraena u frazi Money can buy happiness e osloboditi ideju koja e definisati svet u kome danas ivimo, svet zasnovanom na potronji kao jedinom moguem i ispravnom putu ka srei

  • Ta arobna veza izmeu sree i posedovanja materijalnih dobara je driving force sveta u kome ivimo i neoliberalne ekonomije ijeg kraha smo svedoci. Vie od 70% uea u zapadnim razvijenim ekonomijama je bazirano na potronji koja je postala najvei i skoro jedini pokreta ekonomije. Poto stvarne ljudske potrebe ni u kojoj meri na zahtevaju toliku potronju roba i usluga stvorena je ogromna psiholoko-propagandna mainerija sa jednim ciljem da omogui dalju prodaju i u nedostatku bilo kakvog realnog argumenta potronja se namee idejom da ljude ini srenijim

  • Nezajaljiva potronja (konzumerizam) je postala nain ivota, ritual u kojem ljudi pokuavaju da nau duhovnu satisfakciju i satisfakciju sopstvenog ega. Potronja je u sebe ukljuila nain i smisao ivota, merila vrednosti drugih ljudi i samih sebe. Kao to je Nistrom (Paul Nystrom) dobro primetio jos pocetkom prolog veka jedan od najboljih primera besmisla konzumerizma je moda, gde ljudi okrueni svojom okolinom bivaju prisiljeni na kupovinu i potronju na nove modne proizvode koji veoma brzo postaju demode i tako potroai ulaze u zaarani krug u kome stalno kupuju a nikada ne postiu cilj zbog koga su uli u taj krug

  • Savremena analogija su gadgets koji jo bre bivaju zamenjeni brim, boljim, modernijim ... Ovakav potroaki pogled na svet dovode u pitanje motiv i smisao sopstvenog delovanja i sopstveni smisao ivota.Nedostatak ovog smisla okupira svu ljudsku panju na povrne stvari poput mode i tako ograniava druge ljudske, pre svega, meuljudske aktivnosti koje doprinose stvarnoj srei.

  • Luksuzni i nepotrebni proizvodi predstavljaju statusne simbole na osnovu kojih se odreuju statusi unutar drutva i unutar samih ljudi - sposobnost, vetina i znanje su zamenjeni potronjom i tako postali osnova samopouzdanja i samopotovanja.

  • Potronja i asocijacija sa brendovima kao zamene za zdrave meuljudske odnose su bitan ako ne i presudan element kulturne hegemonije koju vladajue klase nameu ostatku drutva kako bi bile u stanju da ga kontroliu. Konzumerizam je razlog zato sve potinjene klase vladajuu klasu danas doivljavaju kao uzor, sopstvenu tenju a ne kao protivnika u venoj klasnoj borbi za sopstveni boljitak.

  • Hegemonija konzumerizmom se proirila na sve sfere drutva, umetnost se naveliko meri "trinim" vrednostima dela, znanje je postalo iskljuivo trina kategorija, porodini odnosi su postali deo kulture konzumerizma (potroaki praznici su danas jedini preiveli obiaji), kultura je gotovo iskljuivo postala potronja kulturnih "dobara". Koliko je ta hegemonija mona primetio je jo Norman Daglas u svojoj izjavi da ideale nekog drutva najbolje moete prosuditi po reklamama. U konzumerizmu reklame prestaju da budu odraz ideala drutva jer su ideali postali odraz reklama.

  • Kritika ovakve potronje (konzumerizma) poela je u 19. veku kada su Marks i Veblen ukazali na to da e takva nezajaljiva potronja dovesti do promena u kolektivnom shvatanju ivota koje e ugroziti sam opstanak drutva.Marks ukazuje na to da e prekomerna potronja umanjiti "stvarnu" upotrebnu vrednost dobara i zameniti je fiktivnim trinim vrednostima.

  • Nezajaljiva potronja ugroava osnove naeg postojanja, unitavajui ivotnu sredinu, unitava i unazauje ve postignuti nivo demokratije, iscrpljujui prirodne resurse i menjajui ljudsku svest slabi mogunost oporavka drutva. Konzumerizam je doao do take u kojoj se pretvara u svoju suprotnost "enoughism" ("dostaizam" ) u kome sve veom i veom kupovinom ljudi u stvari postaju sve manje i manje sreni.

  • Ljudi danas rade satima i danima kako bi sebi priutili sat ili dva konzumerizma opinga u kome sve manje i manje uivaju uz zanemarivanje sopstvene porodice, emotivnih, prijateljskih i drutvenih odnosa iz kojih dolazi najvei deo ljudske sree. Hamilton u knjizi "Feti rasta" (Growth Fetish) primeuje da je rast baziran na konzumerizmu postao feti koji najbolje opisuje reenicom: "Ljudi kupuju stvari koje im ne trebaju, parama koje nemaju a sve da bi impresionirali ljude koje ne vole".

  • Stvari koje im ne trebaju bacaju da bi kupili nove, novac koji nemaju uz veliku kamatu otplauju svojim radom koji postaje sve dui, a broj ljudi koje ne vole a ele da impresioniraju je sve vei i vei. Konzumerizam polako porobljava svet na nain na koji verovatno ni sami tvorci te ideje nisu mogli da pretpostave. Vreme radi u njihovu korist jer sve vie i vie ljudi irom sveta pada pod uticaj potroake ideologije.

  • Jo je pre vie od 30 godina Martin Luter King rekao da je krajnje vreme da se naglo okrenemo od drutva baziranog na stvarima ka drutvu baziranom na ljudima ukoliko elimo da izbegnemo tri uasa:rasizam, militarizam i ekonomsko izrabljivanje. U meuvremenu konzumerizam je ojaao a ova tri uasa su postala sve izraenija.

  • Ne odbacuje se potronja niti proizvodnja sve raznovrsnije, funkcionalnije i kvalitetnije robe jer ovek ima sloenije i vie potrebe i elje od biolokih.ovek je bie kulture. Oduvek je pravio i voleo lepe predmete, ukraavao orue, kue, hramove, svoje telo.Kao to ne treba odbaciti nauku i tehnologiju ili materijalna dobra, tako ne treba odbaciti ni slobodu potronje.Ono to je opasno, to su ideologije koje raznovrsnost ljudskih dimenzija i vrednosti svode na jednu od njih, kojoj daju preuveliani znaaj po cenu sakaenja ovekove sutine.

  • Konzumeristika ideologija nivelie razlike izmeu linosti i kultura, uniformie svest i ponaanja, obezliuje oveka, atomizuje drutvo: umesto odnosa i veza, solidarnosti, atomizovane individue, jer potronja nije odnos.To je modus imati umesto modusa biti.Konformizam, mimikrija: potroa je ovek mase, gomile.Stanje svesti: ak i kada siromatvo spreava potronju, ona je pokretaki poriv i ideal. Paradoks: proces siromaenja irokog i dubokog zahvata ide ruku pod ruku sa jednako intenzivnim i sve jaim konzumerizmomU tesnoj vezi sa konzumerizmom su individualizam i hedonizam.

  • Individualizam u pozitivnom smislu:U osnovi demokratije: isticanje linih vrednosti, autonomije, inicijative, slobode, razvoja.Individualizam ne znai rat pojedinca protiv drugih i nastojanje da se oni ugroze, ve pretpostavlja potovanje drugih i uvaavanje njihovih potreba.U protivnom, sistem koji poiva na individualizmu doiveo bi krah.Individualisti ne nailaze na dobar prijem kod osoba sa grupnim miljenjem.Kritika individualizma moe biti ilustracija konformistikog stava.

  • Individualizam u peorativnom smislu:Pojedinac kao drutveni atom; egocentrizam: obuzet svojim eljama, htenjima i uskim interesima nautrb drugih i opteg dobraIndividualista smatra sebe centrom sveta, ali drugima to ne priznaje.Individualizam tei da ignorie kolektivne i drutvene probleme i da ih pretvara i rastvara u individualne psiholoke probleme.Odatle sledi dezangaovanje iz polisa.

  • Dostigavi odreeni stepen ostvaranja, individualizam je poeo da pokazuje svoje nedostatke: usamljenost, teskobu, nesigurnost, strah. Veliki gradovi, koji su nekada oslobaali od skuenosti malih sredina, gutaju oveka u anonimnoj masi.Bei se iz njih vikendom (ko moe)

  • U staroj Grkoj, osnivai demokratije su doneli zakon prema kome je svaki graanin bio obavezan da glasa, bez obzira na to za koga e glasati. Onaj ko je uhvaen da ne vri svoju graansku dunost, javno je prokazan i etiketiran kao idiot. Idiot je bio onaj ko svoje line interese stavlja iznad interesa drutva u kojem ivi.

  • Od gr. idiotes: privatno lice (u suprotnosti sa onim ko uestvuje u javnim poslovima); takoe, neznalica, laik u svemu, onaj ko ne poseduje nikakvu vetinu ili profesiju. Dakle, nije ni od kakve koristi drutvu od kojeg zavisi u svom postojanju, ne daje nita zauzvrat.Idiotes je onaj koji ne izlazi iz svog tesnog intelektualnog brloga da bi razumeo ire sisteme i/ili onaj koji se moralno ne uzdie na nivu opteg dobra.Prema Aristotelu, postaje se graanin onda kad se prestaje biti idiotes.Demokratija je sistem ija racionalnost zavisi od postojanja dovoljne proporcije graana koji nisu idioti.

  • Hedonizam u negativnom smislu: poistoveivanje svrhe ivota sa linim uivanjem i zadovoljstvima, sa maksimalnim ispunjavanjem individualnih, trenutnih afektivnih i ulnih poriva (za razliku od univerzalnog hedonizma prema kome pojedinac mora da dela u skladu sa onim to e tokom dugog vremena da zadovoljava najvei broj ljudi) Konstantno traganje za sopstvenom razonodom, zabavom, prijatnou.

  • Masovna potroaka kultura neguje mit individualne sree. Taj mit odbacuje svaku uznemirenost, teskobu, poraz, nesreu a njegovi psihiki potroaki proizvodi imaju euforizujue dejstvo. Standardizovana potroaka srea ukida individualnost.

  • Egzistencija linosti je, prema personalistima, najvia forma egzistencije jer podrazumeva ne samo objektivnu stvarnost nego i subjektivnu.Ali to ne znai afirmisanje individualizma, kao izraza egocentrizma.Munije suprotstavlja individualizam personalizmu, jer je prvi stav zatvoren za druge, za zajednicu, a drugi je otvoren za svet i za druge. Ne radi se meutim o radikalnoj suprotnosti, ve o dinamikoj tenziji: prevazilaenje egocentrizma, neprekidna personalizacija kroz delatno otvaranje sebe svetu, vrednostima, drugim ljudima.

  • Mi postajemo mi sami samo kroz druge (Lav Vigotski)Potrebna su dva tela da bi se stvorila jedna dua. Jedna dua se gradi zahvaljujui drugom telu i dui (Boris Sirilnik)Svaka subjektivnost je intersubjektivna (Gabriel Marsel)Ja se ne moe odvojiti od njegovih interpersonalnih veza, ono to sam ja za sebe deo je onoga to sam za druge (Ronald Dejvid Leng)ivotni problemi pacijenata moraju se se sagledati u etikom i drutvenom odnosu (Tomas Sas)

  • Jezekilj Adamovski (Radikalna etika ravnopravnosti): primer personalistike etikeDrutvo nije sainjeno od izolovanih, samodovoljnih pojedinaca, niti je kolektiv koji prevazilazi odreene pojedince koji ga sainjavaju (teza da je kolektiv iznad pojedinaca)Lino postojanje jedino je mogue u interakciji s drugima: pomou slike, tela, pogleda i rei mojih prijatelja, ja postojim kao itava osoba

  • Socijalni ivot nije nita vie od ovog neprestanog dijaloga s naim prijateljima, onima koji su ivi, onima koji su mrtvi, i onima koji tek treba da dou na svet.Etiko postojanje je, stoga, ono kojim se rukovode ljudi koji znaju da su obavezni da budu u stanju da odgovore drugima ta su, ta rade, i ta nisu uspeli da urade.

  • Etika dijaloga stoga zahteva posveenost naim prijateljima, lino postojanje koje pretpostavlja svoju odgovornost za drugog, i koje ne traga za izgovorima ili alibijima, niti se povlai u monolog ili u posveenost transcendentnom (bilo da se radi o Bogu, Nauci, Naciji, oveanstvu, Klasi, Partiji ili Pojedincu).

  • DeterminizamRe "determinizam" u filozofiji oznaava teoriju po kojoj je svaki dogaaj ili stanje u svetu neizbean ishod prethodnih uzroka. Ova teorija ima posledice po filozofiju morala, naunu misao i psihologiju. to se tie morala, ako je ova teorija istinita, onda su izbor i slobodna volja iluzorni i ljudska bia se ne mogu smatrati uraunljivim i odgovornim za svoje radnje. U psihologiji, determinizam predstavlja ugaoni kamen i frojdove i bihejvioristike teorije i prakse.

  • Glavne kritike upuene Frojdovoj teoriji linosti su, u prvom redu, da je po njoj ovek mehaniko, reaktivno bie, determinisano nagonskim silama, igraka svoje prirode to ne ostavlja dovoljno mesta za linu odgovornost i slobodnu volju. Libido: panseksualizam

  • Biologistiko shvatanje ljudske prirode po kojem je ovek energetski sistem, koji je podstaknut seksualnim i agresivnim nagonima, egoistian (princip zadovoljstva) determinisan (nesvesnim determinantama ponaanja), u venom sukobu sa drutvenim ogranienjima. Pored nagona, pojedinac je determinisan svojom prolouOdreenost linosti ranim detinjstvom

  • Danas takoe vlada biologizam, odnosno genetizam: teorija da je svo ljudsko ponaanje zapisano u genima, da je jedinka predodreena genetskim nasleemEkonomsko-drutveni determinizam: teorija da egzistenciju oveka ne odreuje njegova svest ve, obrnuto, da njegovu svest odreuje njegova drutvena egzistencija. Primarna odrednica drutvene egzistencije je nain proizvodnje u materijalnom ivotu

  • Kulturni determinizam: stanovite da su za mentalitet i ponaanje pojedinca odgovorni kulturni faktori.Mi smo automati kojima potpuno upravljaju sile sredine i koji su okolo razbacani kao epovi od plute po povrini vode i koji pogreno prihvataju rezultantu spoljnog sveta kao slobodnu volju (Nikola Tesla, Moji pronalasci, kolska knjiga, Zagreb 1977, str.81)

  • Zajedniko svim navedenim izmima je zaboravljanje da su to sve apstrakcije.Ni materija, ni um, ni drutvo, ni ekonomija ne oseaju, ne misle, ne vrednuju, ne streme, ne rade: to rade ljudi i to svaki konkretni, pojedinani ovek.Pridavanje karakteristika samosvesnog subjekta apstraktnim pojmovima.

  • RedukcionizamSvi prethodni izmi izraz su osiromaenog tumaenja.Svoenje svega na samo jedan uzrok, (monokauzalnost) na samo jedan razlog, na samo jedno objanjenje Jednostrano tumaenje pojava

  • Redukcionistika greka:Izjednaavanje proizvoda s njegovim izvorom, kasnije faze sa ranijom, svoenje sloenijeg oblika na jednostavnije Npr: cvee je samo organizovano ubre ili ljubav je samo biohemijska reakcija ili ovek je odreen svojim genetskim nasleem ili ranim detinjstvom ili ovek je samo via ivotinja itd

  • Kada objanjavamo oveka kao bie mi se ne moemo liiti ni jednog od posebnih nivoa njegove prirode (biohemijskog, fizikog, biolokog, sociolokog, psiholokog, filozofskog, religioznog) Svi ovi nivoi savreno objanjavaju po neki aspekt ovekove viedimenzionalne prirode

  • Greka nastaje onoga trenutka, kada kroz jedan od tih pogleda pokuamo da objasnimo sve drugo, odnosno kada sve poelimo da svedemo na objanjenje samo u jednoj ravni.U tom sluaju inimo i logiku i empirijsku greku

  • Danas preovladava ekonomski redukcionizam: ovek kao prevashodno homo economikusBeskrajna vera u spontani rad trita (efekat, dananja globalna kriza), Previa se da su uslovi rada trita, finansijski zakoni, kao i poreski fiskalni zakoni, pre svega, politike i vrednosne procene i odluke.Naivno verovanje da potpuno slobodno, trite moe samo sebe da regulie.

  • Mitologija nunog i dovoljnog rasta proizvodnje za razvoj jednog drutva pri emu se tema tipa i naina raspodele postojeeg ili steenog bogatstva u drutvu, potpuno zanemaruje.

  • Reavanje ekonomskih problema u nekom drutvu (a posebno u siromanom drutvu kakvo je , recimo, srpsko) itekako je vano. Dopustimo ak i to da ono u jednom trenutku istorije nekoga drutva moe ak biti smatrano i najvanijim.

  • Greka nije u tome. Greka se krije u tvrdnji da se kroz aksiologiju ekonomskih vrednosti (uveanje bogatstva, materijalizam i hedonizam) procenjuje i normira sve drugo u jednom drutvu. Aksiologija: teorija vrednosti, uenje o vrednostima

  • Upravo da bi se razvijala ekonomija po meri i potrebi oveka (a ne ivotinje ili automata), nuno je da visoko moralne , etike vrednosti stupe na snagu i da odlue koji tip drutva elimo i koji tip drutva kao najrazvijenija iva vrsta na zemlji treba da elimo (poeljan).Koji tip drutva najvie pogoduje zdravlju, razvoju i srei oveka

  • Greka nije u elji da se ekonomija razvije. Greka je u neshvatanju injenice da ekonomija nema svoje univerzalne i vene zakone nezavisne od ljudskih etikih, politikih i psiholokih odluka. .

  • Ne shvata se (ustvari ne eli se shvatiti) da ovek nije samo drutveno bie ili samo ekonomsko bie, ve da je, iznad svega, stvaralako i moralno bie (tj. da je ovek u meri u kojoj je to) i da su stoga njegove potrebe multidimenzionalne.

  • Zakljuak: nijedna apstrakcija ne postoji sama za sebe, izvan ljudskih umova, i to svakog oveka pojedinano.Nijedna apstrakcija ne moe da bude iznad oveka, da guta pojedinca i da ga liava njegove slobode samoodreenja.Nijedna apstrakcija ne moe pojedinca da oslobodi line odgovornosti, koju ima kao jedinstveno, slobodno i autonomno bie.

  • To ne znai da ne postoje vrednosti i svrhe za koje se pojedinac vezuje, angauje pa ak i rtvuje, ali slobodnom odlukom, jer ih je usvojio kao svoje unutranje odrednice, kao konstitutivne delove svoje linosti.