30динарашаБац, 11. авГуст 2011. Година V Број 189-190

ШЛФ - иСПУНиООЧЕкивАњА

ТТррббуушшаацц ММиишшаарруу уу ччаасстт

Стр. 4

Стр. 9

ААккцциијјаа ддооббррооввоољљннооггддААввААњњАА ккррввии

УУммееттнниицции,, ппоо 1133.. ппуутт уу ММиишшаарруу

Стр. 13

Стр. 8

ЈЈ аа ллоовв ии кк ппоо сс тт аа оо јј ее дд ии ннсс тт вв ее ннаа гг аа ллее ррии јј аа

ЛЛееттњњии ммааттееммааттииччккии ккааммпп

МОЈА ШКОЛА

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

Компанија „интер-коп“ из

шапца почиње са реконструк-

цијом пута М-19 (обреновац-

шабац), у дужини од 27,5 ки-

лометара. уговор, вредан ми-

лијарду и сто милиона динара,

потписан је са инвеститором

јП "Путеви србије". средства

су обезбеђена кредитом до-

бијеним од Европске инвести-

ционе банке (ЕиБ). на реали-

зацији пројекта, поред “ин-

тер-копа”, учествоваће “штра-

баг србија” из Београда, “војво-

динапут” из Панчева и ПЗП

“Зајечар”.

-радови ће се обављати на

две деонице магистралног пута

М-19. Прва деоница је од рас-

крснице на улазу у тЕнт Б

(термоелектрана “никола тес-

ла”) до дебрца, где ће биће ре-

конструисано око 11 километа-

ра. извођење радова на овом

делу поверено је шабачком "ин-

тер-копу" и "војводинапуту".

вредност радова ове деонице је

400 милиона динара. друга део-

ница магистралног пута М-19

је реконструкција од 59. до 75.

километра, а предвиђена је и из-

градња кружне раскрснице у

шапцу (на думачи, на укршта-

њу улица Београдска и Мар-

шала тита). вредност радова је

700 милиона динара, а радове на

реконструкцији ове деонице из-

водиће "интер-коп", "штра-

баг" и ПЗП "Зајечар".

Предвиђено је да радови от-

почну у октобру ове године, са

роком завршетка од девет ме-

сеци или 270 календарских дана

– каже за Подринске ивана рон-

довић, из службе маркетинга у

“интер-копу”. Ц.Љ.

реКОнструКЦиЈА путА ОБренОвАЦ-ШАБАЦ

Вредност радова око 1,1 милијарда динара

од прошлог петка траје за-

вршно уређење позајмог оде-

љења Библиотеке шабачке, а

све на ползу читалаца. Припре-

ме су почеле још у марту, али то

читаоци нису могли да примете

јер се радило у магацинима. За

то време кућни мајстор Мишко

радовановић адапатирао је два

магацина, са кречењем, а најви-

ше посла имао је са уклапањем

полица. оне су биле различитих

димензија, а сада у новом руху

одељења оне су подигнуте на

два нивоа. Практично, са адап-

тацијом ранијег магацина на 30

квадратних метара, читаоци

уместо ранијих десетак хиљада

књига имају могућност избора

више од 20. 000 наслова.

-све смо урадили сопстве-

ним снагама. укупни фонд по-

зајмног одељења је око 90.000

књига, и оне су два-три пута

прошле кроз наше руке. од ма-

гацина до депоа, па на полице.

сви су били ангажовани у томе

послу, и драго нам је да ће чи-

таоцима бити досптупно много

више наслова. Пре свега мислим

на класике, јер до сада, на при-

мер, нисмо имали изложена

дела шекспира, Балзака, Фло-

бера... Књиге смо бирали према

томе шта су наши читаоци

највише тражили, јер имамо

добру базу података, каже јеле-

на Подгорац-јовановић, начел-

ник одељења за рад са корис-

ницима. очекује се да ће од

понедељка читаоци моћи да ко-

ристе књиге са позајмног оде-

љења.

иначе, Библиотека шабачка

има 12,500 чланова од којих

7.500 припада тзв. позајмном

одељењу. укупан књижни фонд

библиотеке је 175.000 књига, и

по томе је једна од богатијих у

србији.

Д.Е.

уређење пОзАЈМнОг ОдељењА БиБЛиОтеКе ШАБАчКе

Класици на домак руке

синдикална организација

ош “свети сава“ у циљу оп-

станка школе и уписа деце

ових дана обишла је оближња

села у шабачкокј општини.

Па се тако десило да у По-

церском Причиновићу на-

ставници ове школе дођу у

једну породицу са 11-оро деце

од којих ниједно нема чак ни

извод из матичне књиге рође-

них. наравно да немају ни

здравствену књижицу нити су

обухваћена школским образо-

вањем, а ова неопходна доку-

мента покушаће да им обез-

беде наставници школе „све-

ти сава“. о условима у којима

живи ова породица не треба

много речи. Без основних хи-

гијенских услова, струје, воде,

а недостаје и храна. слично

стање је у још једној породи-

ци са четворо деце. догово-

рено је да се ова деца ипак

упишу у школу и стекну как-

во-такво образовање. истина,

Закон налаже обавезно ос-

новно образовање, али ни ро-

дитељи као ни шира друшт-

вена заједница, у овим слу-

чајевима, као не маре много за

то.

и у Белој реци наставници

ове школе евидентирали су сед-

моро деце која нису обухваћена

школским образовањем, а живе

такође у веома лошим условима.

то су само два села, а питање је

колико још има таквих породи-

ца. није ово друштво превише

сиромашно да не води рачуна о

најмлађој популацији, а за то по-

стоје и надлежне службе. од

центра за социјални рад, про-

светних органа до хуманитарних

организација. није ово шведска

где је игром случаја, пре три де-

ценије, пронађемо једно не-

писмено дете, па се сви сјатили

да то надокнаде, а то дете је у

школу одвожено таксијем, са

свом потребном бригом, али

барем се може пружити закон-

ски минимум. и да није баш све

тако црно у Причиновићу и да

нико не брине о деци потрудио

се тамошњи лекар који је децу

прегледао и урадио све што је

било до њега. на реду су оста-

ли, задужени за ову област, а

ваљда су деца највеће богаство!

Д.Е.

КАдА зАтАЈи ХуМАнОст

Деца која као да не постоје

у петак и суботу одржаће

се 43. „Хајдучко вече“, као

спомен на јунаке које је описао

јанко веселиновић у до сада

најтиражнијој и најчитанијој

књизи на овим просторима,

„Хајдук станко“. давне 1966.

године организовано је так-

мичење за избор хајдучког ха-

рамбаше, што је касније пре-

расло у велику манифестацију

„Хајдучко вече“које се тради-

ционално организује сваке го-

дине у августу месецу.

у петак, као модернији вид

манифстације, приређује се

мото скуп и рок кнцерт са по-

четком у 21 час. у суботу, у

црној Бари, у преподневним

часовима је такмичење „Злат-

ни котлић Мачве“, а веома ат-

рактивна биће и регата од

Прњавора до црне Баре. већ

по традицији одржава се „Мач-

ванска свадба“ . у 15 часова

предвиђен је полазак сватова из

Мачванског Метковића, свад-

бено коло биће у центру Бога-

тића, а чувена „хајдучка бу-

сија“ је у 17 часова у совља-

ку. сватови за црну Бару кре-

ћу из етно-патка око 19 часова,

а увече је централни део- избор

хајдучког харамбаше. већ како

је то јанко описао момци ће се

такмичити у скоку удаљ, пре-

скакању пања, надвлачењу

клипка...у културно-уметнич-

ком програму учетсвују из-

ворне групе, фолклорни ан-

самбл„Ђидо“, а концерт ће

приредити Мирјана алексић и

шабачка група“ Мегамикс

бенд“.

43.“ХАЈдучКО вече“ у ЦрнОЈ БАри

Спомен на Јанкове хајдуке

зАбЕЛЕШкЕ 11. август 2011.www. podrinske.com2

ШАбАц

Градоначелник шапца Ми-

лош Милошевић прошлог утор-

ка у Градској кући приредио је

пријем за госте из Чешке за-

хваљући чијој су донацији три

путна прелаза у шапцу осигу-

рана најсавременијом сигнално-

сигурносном опремом и умре-

жена модерном електроником.

Захваливши представницима

Чешке развојне агенције и ам-

басаде републике Чешке у Бео-

граду, као и народу ове државе

на донацији вредној 300.000

евра, градоначелник Милоше-

вић упознао је госте са при-

вредним потенцијалима шапца

и карактеристикама које могу

бити интересантне потен-

цијлним инвеститорима.

- Град шабац поседује 600

хектара земљишта чије је кому-

нално опремање до сада кошта-

ло 12 милиона евра. Локација

пружа све погодности инвести-

торима и јединствена је у ре-

гиону. у изгледу је изградња

аутопута од руме до шапца, а

разматра се и могућност из-

градње пристаништа у делу ин-

дустријске зоне који излази на

реку. такође, урбанистички пла-

нови предвиђају коридор за из-

градњу железнице. све су то

услови за интермодални саоб-

раћај који инвеститорима сни-

жава цену производње, истакао

је градоначелник Милошевић.

Према речима Михаела Па-

ствинског, директора Чешке раз-

војне агенције, од укупно ми-

лион евра, колико је донирано

српској железници за изградњу

десет путних прелаза, 300.000

евра уложено је у три путна

прелаза у шапцу.

- србија је један од дуго-

рочних приоритета Чешке раз-

војне агенције. За разлику од

већине донатора, Чешка може да

понуди и свеже искуство из пе-

риода трансформације и при-

друживања Европској унији, ре-

као је, између осталог, Михаел

Паствински.

Лубош јоза, економски са-

ветник у амбасади републике

Чешке, нагласио је да иако у

шапцу нема чешких инвести-

ција, постоје добри инструмен-

ти за подршку економским од-

носима. информације о инве-

стиционим могућностима шап-

ца су добродошле, напоменуо је

Лубош јоза и позвао представ-

нике Града да учествују у раду

форума који ће амбасада ре-

публике Чешке организовати у

новембру ради упознавања по-

тенцијалних инвеститора са

привредним могућностима гра-

дова у србији.

Поред представника Мини-

старства за инфраструктуру,

скупу је присуствовао и Милан

Максимовић, директор дирек-

ције за инфраструктуру јП „Же-

лезнице србије“, који је подсе-

тио на црну статистику на пут-

ним прелазима у шапцу. наиме,

од 1995. године десиле су се 32

несреће у којима је осам лица

изгубило живот, а 19 је повре-

ђено.

- осигурани путни прелази

смањују на минимум ризике у

саобраћају. шабац је један од

ретких градова у србији који у

свом ужем делу има шест са-

времених прелаза опремљених

најмодернијом електроником,

напоменуо је Максимовић.

Пријем за госте из Републике Чешке

из кАбиНЕТА грАдОНАЧЕЛНикА ШАПцА

у присуству градоначелни-

ка шапца Милоша Милошеви-

ћа, директорка јП за управљање

грађевинским земљиштем ва-

лентина Ловрин јевтић и Феде-

рико весковини, сувласник ита-

лијанске компаније „весковини

груп“, 9. августа у Градској

управи потписали су уговор о

куповини седам хетара зем-

љишта у индустријској зони.

Према динамици дефинисаној

уговором, део укупне суме нов-

ца већ је на рачуну Града. ита-

лијански инвеститор грађевин-

ску дозволу очекује у октобру,

када је и планирана изградња

фабрике.

- Захвалан сам грађанима

шапца, градоначелнику и сви-

ма који су помогли остварење

наших планова и договора. се-

лекција је почела - 21 радник је

већ на обуци у италији како би

у септембру наредне године

били спремни за посао у фаб-

рици у шапцу, чија ће градња

почети у октобру ове године.

Планирано је да се машине,

које се иначе производе у целом

свету, превезу у шабац и да до

јула или августа 2012. почне

преелиминарна производња,

како би до 2013. све секторе по-

ставили на своја места, објаснио

је Федерико весковини.

укупна инвестиција вредна

је између 10 и 12 милиона евра,

а како италијански инвеститор

истиче, улагање ће се ширити у

зависности од пристизања шко-

лованог кадра.

Потписивање уговора о ку-

повини земљишта валентина

Ловрин јевтић окарактерисала је

као завршетак вишемесечних

преговора између Града и пред-

узећа сБЕ србија.

- Потписали смо два угово-

ра. Први је о отуђењу парцеле од

седам хектара, а други регули-

ше обавезу комуналног опре-

мања земљишта. укупна вред-

ност оба уговора је 500.000

евра. вредност земљишта је

70.000 евра, а остатак је уго-

ворна обавеза јП за управљање

грађевинским земљиштем у по-

гледу комуналног опремања

земљишта. Купљена парцела је

за сада делимично опремљена.

Преостаје кишна и фекална ка-

нализација, као и гасоводна

мрежа, што смо дужни да из-

градимо до јуна 2012. године,

прецизирала је валентина Лов-

рин јевтић.

Седам хектара земљишта званично у власништву италијанског инвеститора

републички завод за ста-

тистику упутио је јавни позив

за пријављивање кандидата

за пописиваче. Грађани који

желе да учествују у попису

становништва, домаћинстава

и станова 2011. у својству по-

писивача, могу се од 15. до 19.

августа пријавити у дирекцији

за пољопривреду Града шап-

ца, улица „војводе Бране“

број 2, од 7.30 до 15.30.

Кандидати имају обавезу

да се лично пријаве и попуне

пријаву за учешће у попису.

општи услови су: држављан-

ство републике србије, најма-

ње 18 година старости, најма-

ње средње образовање, читак

рукопис и добро познавање те-

рена, односно становање на

територији насеља за које се

пријављује.

Позив будућим пописивачима

www. podrinske.com11. август 2011. 3

� www. podrinske.com 11. август 2011.дрУШТвО

окупљене на водицама, у

истинској малој светковини, по-

здравио је најпре председник

организационог одбора, акаде-

мик, професор Марко тодоро-

вић. Подсетио је на Мишарски

бој, „велику историјску пре-

кретницу, у којој је наш народ

исказао највиши степен једин-

ства, одлучности, самопрегора,

да и по цену хиљаде живота

својих најдражих раскине лан-

це вековног турског ропства.“ а

„србија је на Мишару стала на

грудобран, браник Европе за-

устављајући, као и много пута

пре и после тога, најезде по-

робљивача...“

- и данашњим скупом одр-

жавамо обећање да ће село

трбушац за трајно бити сабо-

риште и место на коме ће бити

преношене и неговане нацио-

налне и културне вредности

српског народа, као и да ћемо

испод ових столетних исто-

ријских храстова сваке године

почињати прославу годишњице

Мишарске битке. јер догађај

који се овде одиграо представ-

ља увод у највећу победу уста-

ничке србије и Карађорђевих

јунака. наша је дужност да се

боримо против заборава и да чу-

вамо наше корене и национал-

не вредности – истакао је то-

доровић. Порука је била и да

простор у трбушцу сваке годи-

не оплемењују и да ће испод

столетних храстова за трајно

дочекивати пријатеље. а и ова

прослава „да подстакне да у

нама живи признање и благо-

дарност, наша и целог српског

народа, према својим јунацима

који учествоваше у Мишарској

бици, и који показаше да су им

слобода народна, и отаџбина,

биле скупље и од живота“.

државни секретар у Мини-

старству вера и дијаспоре,

прим. др Предраг тојић, у први

план је истакао непоновљиво ча-

стољубље Карађорђа и мишар-

ских јунака. Правећи паралелу

са данашњим временом, при-

мером и величином српског

јунака данашњице, новака Ђо-

ковића нагласио је да србији не-

достаје права, многобројна, мно-

гочлана породица и оно обнав-

љање гнезда у србији.

-тешко је направити једну

везу и поруку сабраном народу

овде, и уопште нашем народу, да

схвати дубину и тежину тре-

нутка у коме се налазимо. сва-

ки дан, сваки тренутак је иску-

шење, сваки тренутак је изазов.

а изазов тражи љубав деце, на-

рода према родној груди; изазов

тражи и обавезу народа према

родној груди. изазов је да и

изабрани главари, а ја сам један

од тих малих шафића од тих гла-

вара, морају да имају много

већу обавезу и много већу од-

говорност према народу. да по-

стигнемо циљ, а тај циљ је да

повратимо ту предачку част у

наше душе, да повратимо култ

рада, да се ослободимо култа не-

рада... Кад се тога заувек осло-

бодимо вероватно ћемо моћи да

узлетимо као што су узлетели

витезови на Мишару 1806.го-

дине, као што сад узлеће новак

Ђоковић. а ми можемо, кад

хоћемо сигурно можемо то да

урадимо. нека вам је благосло-

вена сва ова недеља Мишарске

битке и обележавања тог вели-

ког и непоновљивог частољуб-

ља, нама данас тако преко по-

требног - у пригодној беседи

доктор тојић је подсетио на ве-

лике изазове Карађорђа и ми-

шарских јунака, али и да је да-

нас, сваки тренутак искушење и

изазов.

да је „сећање најбоља бор-

ба против заборава“, и овом

приликом, указао је историчар

Богдан секендек, поздрављајући

присутне у име мишарског За-

дужбинског друштва „Први

српски устанак“. Подсетио је и

на бројне чуваре наших духов-

них вредности, културе и пра-

вославне вере, а посебно је го-

ворио о бројним јунацима из

овог краја који су учествовали у

Боју на Мишару, на челу са

војводом Луком Лазаревићем,

поп Луком из свилеуве...

-ово овде што се збило, код

ових храстова, данас школова-

ни официри, који уче и психо-

логију и педагогију, вероватно

би рекли да је овде била права

психолошка припрема за онај

хероизам, храброст и жртвова-

ње које су учинили Карађорђе и

његови устаници на Мишару...

јесте, то је била припрема. овде

је поп Пантелија из уроваца

(родом из Бељина), са дрвеним

крстом у руци освештао оружје,

очитао молитву за победу и

унапред опело за оне који ће по-

гинути на Мишару –подсетио је

секендек.

Као домаћин свечаности,

професор Марко тодоровић,

уручио је и дарове – златник са

ликом Белог анђела и своју мо-

нографију (у свету Мендеље-

ва), за подршку у организацији

свечаности у трбушцу – челни-

цима општине владимирци –

председнику владици Марко-

вићу и његовом заменику дејану

нешићу, мештанину драгану

симеуновићу и уопште најза-

служнијем за обележавање Ми-

шарске битке - стевану симићу,

председнику извршног одбора

Задужбинског друштва „Први

српски устанак“ из Мишара.

дејан нешић је, у име општине

владимирци, захвалио на свему

што су људи из трбушца учи-

нили да водице постану пре-

познатљиве и буду место оку-

пљања и светковања. уз позив

да буду гости Мишара, на цент-

ралној свечаности, стеван си-

мић је пожелео даље неговање

добрих комшијских и пријатељ-

ских односа. Богдан секендек је

домаћине даровао најновијом

књигом (посвећена је управо

Мишарској бици).

свечаност на водицама ор-

ганизовали су Месна заједница

трбушац, општина владимир-

ци и Задужбинско друштво

„Први српски устанак“ Мишар.

Текст: Ц.ЉубићФотографије: Б.Станић и

М.Ћосић

трБуШАЦ МиШАру у чАст

Велико и непоновљиво частољубље обавезује

-Кад год се овим путем прође, не може а да се не запазе ова

два дивна храста и њихове две пратиље, две липе, овде у трбуш-

цу. управо они чувају сећање на 1806. годину, на Мишарску бит-

ку, на те сјајне витезове српске који су знали шта је слобода,

знали су шта је патриотизам, родољубље, частољубље, и све

оно што часне и узвишене људе у себи и са својим поступци-

ма краси – рекао је поздрављајући присутне у трбушцу, прим.

др Предраг тојић.

Лепо је под столетним храстовима било видети фолклористе

Културно-уметничког друштва „диша атић“ из владимираца.

Представили су се играма из шумадије и Мачве. Млади

глумци аматерског позоришта „вожд“ из Мишара, душан си-

мић, Филип рајковић, слободан Петровић и Филип симић доча-

рали су избор Карађорђа за вожда на сретење у орашцу. свет-

ковину у трбушцу увеличали су, свирком, игром и песмом, и

чланови Културно-уметничког друштва „Завичај Банија“ из

Мајура.

�11. август 2011. www. podrinske.comдрУШТвО

шабац ће уз осму смотру

извиђача србије, од 10.до 20.ав-

густа бити у духу скаута, у све-

ту најмасовније организације

младих. смотра обележава и

изузетан јубилеј – сто година из-

виђачке организације у србији.

домаћинство је својеврсно при-

знање шабачким извиђачима.

-то је нама посебно драго,

али је и велика обавеза. смотра,

поводом стогодишњице нашег

савеза, требало би да буде нека

круна вековног рада, и хватање

залета за наредних сто година –

каже старешина смотре, вели-

мир Милошевић. Посебно ис-

тиче детаљ да је србија, једна од

шест земаља у свету, која је

учествовала у оснивању свет-

ског скаутског покрета. данас је

у свету преко 32 милиона скау-

та, и то је најмасовнија органи-

зација младих.

-упутио бих хвала Граду

шапцу, Градској управи, јер је

стварно извиђачима максимал-

но пружила све што је и обећа-

но, када смо прошле године (у

јакој конкуренцији) добили до-

маћинство овог у светским раз-

мерама важног и изузетног до-

гађаја. јединствена је ово при-

лика и за представљање и про-

моцију нашег града, и ми ћемо

је, као добри домаћини, иско-

ристити – најавио је на конфе-

ренцији за новинаре (одржаној

5.августа) Милошевић.

на Летњиковцу, извиђачи –

њих око две хиљаде, биће смеш-

тени у пет насеља која носе

имена по националним парко-

вима у србији – Фрушка гора,

Ђердап, шар планина и тара; у

петом насељу - цер, биће смеш-

тени штаб смотре и међуна-

родни сервисни тим. извиђачи

из појединих насеља кружно

ће одлазити на реализацију ак-

тивности које ће се одржавати

на старом граду, шабачком хи-

подрому, у сремској Митрови-

ци - у резервату Засавица. сва-

ко насеље, имаће, на позорници

на Летњиковцу, пет вечери (од

13.августа) од 20 сати и 30 ми-

нута своје представљање, а сва-

како централни догађај биће

12. августа, у петак, у 21 сат у

центру шапца.

-то је званично отварање

осме смотре и пригодан про-

грам у част прославе великог

јубилеја –сто година извиђачке

организације србије. сви изви-

ђачи ће бити постројени, по на-

шим извиђачким правилима

предаваће се рапорти, а обра-

тиће се и највиши челници из

републике, Града, савеза изви-

ђача србије, светског скаут-

ског покрета.

у име организатора смотре,

старешина велимир Милоше-

вић, упутио је велико хвала Гра-

ду и свим јавним предузећима за

уложена средства и урађене по-

слове, уз које ће смотра у шап-

цу бити са највишим стандар-

дима.Хвала је и народном му-

зеју, основној школи „стојан

новаковић“, школи за умет-

ничке занате (која ће организо-

вати бројне креативне радио-

нице), свима који ће учествова-

ти у бројним програмима (

којима ће се на својеврстан на-

чин промовисати млади гра-

да)... јавно хвала је упућено и

спонзорима, а они највећи су

новитас, акс, центар Петровић

и сокови Пехар и Фешта... да се

мислило о свему и детаљ да ће

све учеснике на дружење у

шапцу, и осму смотру, под-

сећати ранац са бројним суве-

нирима.

начелник смотре, Ђорђе

Милић, представио је, рекли

бисмо „радни део“ смотре, од

13.до18.августа, у оквиру ког ће

на старом граду, Хиподрому, За-

савици и на Летњиковцу, учес-

ници показати извиђачке и

спортске вештине, биће и ак-

тивности на води, упознавања са

„светом око мене“; низ је пла-

нираних креативних радионица,

неће изостати ни излети, а зајед-

нички биће уређен парк

пријатељства ( и још неке лока-

ције у граду). на старом граду

ће бити најактивнија извиђачка

поречанска јединица. „весели

дан“ је 18.август, адогађања су

- на Хиподрому, од 9 до 13, а од

16 до 19, на теренима смотре.

тога дана је и свечано затвара-

ње.

-сада имамо прилику да гра-

ђанима шапца, али и србије,

покажемо шта су и ко су изви-

ђачи, да је то једно дружење

кроз игру, да је то једно учење

кроз рад, и нека забава са

сврхом. то је и концепт ове

смотре, којом прослављамо сто

година извиђаштва у србији –

истакао је начелник смотре

Ђорђе Милић. додајући, да је

само неколико активности, тра-

диционално извиђачких (сиг-

нализација семафором, заста-

вицама и Морзеовом азбуком,

као и брзо подизање и рушење

шатора) такмичасрког каракте-

ра, док су све остале у облику

радионица. Позвао је и сугра-

ђане да буду добри домаћини,

али и да у што већем броју ис-

прате активности извиђача.

Ц.Љубић

Од 10. дО 20. АвгустА у ШАпЦу – ОсМА сМОтрА извиђАчА срБиЈе

100 година млади Смотру, којом се обележава стогодишњица извиђаштва у Србијиорганизују савези извиђача Србије и Шапца, домаћин је Град

Шабац, а покровитељ је Влада Републике Србије

Свечаноотварање Осме

смотреизвиђача

Србије, је упетак,

12.августа, у 21сат, у центру

Шапца

назив смотре „ 100 годи-

на млади“ симболичан је,

али показује нашу жељу да

покажемо да смо млади у

организацији, и да желимо да

тако и наставимо. смотра ће

окупити око две хиљаде скау-

та из више земаља света,

међу којима су словенија,

Хрватска, Македонија, црна

Гора, али и сједињене аме-

ричке државе, Малезија, из-

раел, италија, Финска; оче-

кујемо из више земаља (на-

кон великог скупа у Фин-

ској) скауте у мањем броју

(од један до пет), а најма-

совнији ће бити Енглези –

њих преко 200 биће учесни-

ци наше осме смотре.

до краја смотре, у гале-

рији народног музеја у шап-

цу може се погледати из-

ложба под називом „ 100 го-

дина млади“, посвећена обе-

лежавању века извиђача

србије, чији су аутори мр

славољуб Петровић и Бра-

нислав станковић.

идеја је да шабачки на-

родни музеј комплетно пре-

узме извиђачки документа-

циони центар и убудуће ради

све изложбене поставке за

извиђаче србије.

Како и приличи тако ве-

ликом скупу до у танчине сва-

ки дан је осмишљен, од до-

ласка и регистрације учесника,

10.августа, до уређења табора,

паковања опреме и одласка са

терена, 19. августа, десетог,

завршног дана смотре. од

устајања у седам сати, до по-

вечерја у 23. Како у колонији

полетараца тако у сваком од

пет насеља.

ЂОрЂЕ МиЛић, НАЧЕЛНик СМОТрЕ

вЕЛиМир МиЛОШЕвић, СТАрЕШиНА СМОТрЕ

� www. podrinske.com 11. август 2011.дрУШТвО

дО 2012. АсфАЛт зА све ЛОКАЛне путеве

Градоначелник шапца, Ми-

лош Милошевић, и директор

дирекције за путеве, Миодраг

Филиповић, 28.јула, са пред-

ставницима месних заједница

табановић и штитар, обишли су

извођаче радова на деоници

пута која повезује ова два места.

-Град шабац наставља са

реализацијом политике која има

за циљ да 2012. године ниједан

локални пут на подручју града

не буде без асфалта. на путу та-

бановић-штитар, 2008. године,

асфалтирали смо километар и

сто метара, сада се ради пре-

осталих два и по километра.

раде се земљани радови, са ци-

љем да ове године њих за-

вршимо, а да следеће године пут

асфалтирамо, и тиме у потпу-

ности завршимо и овај путни

правац – истакао је градона-

челник Милошевић.

радови, вредни 12 милиона

динара, финансирају се у по-

тпуности из градског буџета, а

изводи их шабачко предузеће

„думача“.

-За мештане нашег места,

штитара и околних села, пут

ће значити много. нама ће зна-

чајно скратити и везу са шти-

таром, као и са Богатићем и

даље Босном. велики је значај

и што штитар спаја са инду-

стријском зоном, и везе ће бити

много боље и краће – каже

Марко Максић, одборник из

табановића у Градској скуп-

штини.

-Пут је био проходан само за

тракторе. већ завршетком зем-

љаних радова, а, посебно, ас-

фалтирањем, биће нам боља

веза и према Митровици и ауто-

путу, посебно што се ради и

обилазница око дреновца - и

рајко симић, потпредседник са-

вета Месне заједнице штитар и,

такође одборник, у скупштини

града, указује на значај пута.

Ц.Љ.

Веза Табановића и Штитара

-ове године асфалтирали

смо деоницу пута слепче-

вић-дубље, пут Липолист-

Петковица. Почињемо радо-

ве на правцима Заблаће-си-

ношевић, орашац-Мрђено-

вац, затим, кроз села Букор и

Кривају, на путу румска-Ми-

лошевац – истакао је градо-

начелник Милошевић: „тиме

би план за 2011. годину, као

саставни део плана за ас-

фалтирање свих локалних

путева, до 2012. године, био

у потпуности испуњен“. Под-

сетио је и да је путна мрежа,

осим у свакодневном животу

мештана, важна и због буду-

ћег, како се очекује, врло

брзог, организованог одно-

шења смећа и са сеоског под-

ручја.

шабачки ансамбл народ-

них игара „Хајдук станко“,

1.августа је отпутовао на пре-

стижни међународни фестивал

фолклора у Билингем у Енг-

леску (фестивал се, иначе, одр-

жава у три енглеска града). уче-

ствује 15 група, из свих делова

света, међу којима су и ансамб-

ли из аргентине, јужне Кореје,

Панаме, Египта, Костарике, Бе-

лорусије, Грузије.

Председник, владан рељић,

није са ансамблом на фестива-

лу, али сигуран је да ће „Хајдук

станко“ својим комплетним иг-

рачким репертоаром достојно

представити свој град.

-расположење је видно, у

питању је значајан фестивал,

мислим, од како постојимо да

нисмо за тако јак и велики фе-

стивал добили позив. Мислим

да ћемо се добро показати и да

ћемо на најбољи могући начин

репрезентовати нашу српску

традицију, нашу уметност и

наш фолклор. Момци и девојке

су спремни, адреналин не не-

достаје – део је најаве уочи од-

ласка за Енглеску.

саставни део кратке приче је

и како је обезбеђен пут, где ре-

љић истиче да су само енглеске

визе коштале 300 хиљада дина-

ра.

-„Хајдук станко“ је до сада,

у својих десет година постојања

излазио многима у сусрет, што

се тиче хуманитарних концера-

та, наступали смо на неким кон-

цертима где смо имали своје

трошкове. то нам се овога пута

вратило и ја бих се захвалио сви-

ма који су нам помогли – Граду

шапцу, привредним субјектима,

бројним појединцима добре

воље; стварно су прикупљена

велика и значајна средства да

одемо у Енглеску и ми ћемо то

знати да ценимо.“

шеснаестог, седамнаестог

августа „Хајдук станко“ стиже

у шабац, а обећали су „исцрпан

извештај и добре слике“.

Ц.Љ.

„Хајдук Станко“ на фестивалу у Енглеској

После шест дана чишћења

дивљих депонија на подручју

Мачванског управног округа,

„Еко караван“ је завршио ово-

годишњу мисију. више од пе-

десет волонтера из читаве

србије, окупљени око шабачке

нво „омладински кишобран“,

још једном су доказали спрем-

ност у решавању конкретних

еколошких проблема и предло-

жили будуће деловање волон-

тера у више градова по моделу

какав је већ други пут примењен

у шапцу.

акције су организоване у

Лозници, Богатићу, Предворици,

Криваји и јевремовцу. одржан

је низ предавања, трибина и ра-

дионица у области екологије

како би се указало на значај

чистог и здравог животног окру-

жења и начине којима се тај циљ

постиже.

За учеснике „Еко каравана“

градоначелник шапца Милош

Милошевић, покровитељ ма-

нифестације, данас је у Градској

кући приредио пријем. Захва-

ливши младим људима из чи-

таве србије на интересовању и

конкретном доприносу заштити

животне средине, градоначел-

ник је, између осталог, рекао:

„успели смо, на жалост, да

од онога чиме нас је природа об-

дарила направимо дивље депо-

није. Зато су акције попут „Еко

каравана“ драгоцене јер оку-

пљају младе чија се еколошка

свест буни против таквог ста-

ња“.

општи утисак волонтера го-

вори у прилог чињеници да је

едукативни моменат акције

најважнији. Како су истакли,

ко једном учествује у оваквој ма-

нифестацији никада се неће не-

одговорно и бахато односити

према животном окружењу, а

своје ставове, идеје и искуство

преносиће другима. Према њи-

ховој оцени, шабац је осталим

градовима дао добар пример

ангажовања младих у форми-

рању темељних људских и

друштвених вредности.

Пријем за учеснике "Еко каравана"

�11. август 2011. www. podrinske.comдрУШТвО

Званична статистика је про-

ценила да је крајем јуна у

србији било запослено један

милион и 755.238 лица, што

није битније промењено у од-

носу на претходни месец, али је

за 1,1 одсто мање него крајем

2010. године, објављено је у

публикацији Привредне коморе

србије Коњунктурни трендо-

ви.

од тога је код приватних

предузетника било запослено

405.476 лица, док су остали ра-

дили у оквиру привредних

друштава и у административ-

ним делатностима.

истовремени на крају јуна

било је незапослено укупно

756.255 лица, од којих 394.963

жена, што је за 1,3 одсто више

у односу на исти месец пре-

тходне године. у поређењу с

претходним месецом, укупан

број незапослених опао је за 1,1

одсто.

упркос тренду смањења не-

запослености у последња три

месеца, јунска стопа регистро-

ване незапослености је још увек

на високом нивоу од 27,61 одсто

о овој увек актуелној теми,

запошљавању, разговарали смо

са Бранком Филоповићем, ди-

ректором шабачке филијале

нсЗ.

- Незапосленост је акутни

проблем у Србији, какво је

стање у Шапцу?

- Чињеница је да је стање на

тржишту рада у шапцу и

србији тешко, баш као и свуда

у Европи и свету и један од

најсигурнијих показатеља еко-

номске кризе која је захватила

цео свет је управо незапосле-

ност. током предходне и ове

године било је осцилација у

броју незапослених лица али

је битно истаћи да је већи пораст

броја незапослених у србији

избегнут захваљујући мерама

владе која је финансирала раз-

личите програме за подршку

привреди у време кризе, стра-

ним инвестицијама, као и ак-

тивним мерама запошљавања

националне службе. ова годи-

на нам улива оптимизам да по-

лако излазимо из кризе, и у

шапцу се то манифестује кроз

отварање нових радних места у

предузећима као и кроз нове ин-

вестиције као што је SBE Serbia.

- Aкције и планови везани

за запошљавање?

- Програм рада националне

службе представља реализацију

националног акционог плана

запошљавања за 2011. годину,

што је основни инструмент

спровођења активне политике

запошљавања у 2011. години.

циљеви активне политике за-

пошљавања су: повећање за-

послености, улагање у људски

капитал и социјална инклузија.

Кроз мере активне политике за-

пошљавања национална служ-

ба настоји да оствари постав-

љене циљеве.

Програми запошљавања, од-

носно акивне мере запошља-

вања које национална служба за

запошљавање током године

спроводи позитивно утичу на

смањење броја незапослених

лица на евиденцији. Подсећам

вас да је нсЗ почетком године

објавила укупно 16 јавних по-

зива за учешће незапослених

лица у мерама активне полити-

ке запошљавања, од који је 8 јав-

них позива намењено особама

са инвалидитетом, а 2 јавна по-

зива су намењена припадници-

ма ромске националности.

до данас је реализовано: уз

директно посредовање нсЗ у

првих шест месеци ове године

посао је добило 821 лице од чега

је 256 лица из дугорочне неза-

послености. Кроз програм

стручне праксе ангажовано је 98

лица, а по програму приправ-

ника «Прва шанса 2011» по-

тписано је 85 уговора са посло-

давцима за ангажовање 103

лица. По програму који се од-

носи на самозапошљавање, са-

мосталну делатност је започело

43 лица као и 6 лица са инва-

лидитетом. субвенцијама по-

слодавцима за отварање нових

радних места субвенционисано

је запошљавање 152 лица, а по

програму јавних радова анга-

жовано је 113 лица на терито-

рији Филијале од тога 76 лица у

шапцу. такође организован је

јавни рад који се односи на

персоналну асистенцију а који

спроводи «удружење Парапле-

гичара» а којим ће бити анга-

жовано 6 лица.

организовано је пет обука за

познатог послодавца након којих

ће посао добити 36 лица. орга-

низовали смо 15. априла велики

сајам запошљавања на коме је

37 послодаваца узело учешће

као и велики број незапослених

лица од којих је њих 87 до сада

пронашло посао.

Морам да истакнем да је

број ангажованих лица већи,

када се додају и они који су

укључени у остале активне

мере: обуке за активно тражење

посла, клубове за тражње посла,

тренинг самоефикасности, обу-

ке за започињање самосталног

посла, професионалну оријен-

тацију и саветовање о планира-

њу каријере.

у наредном периоду орга-

низујемо обуке за тржиште рада

на коме ће своје компетенције

унапредити 10 лица кроз обуку

за вариоца, 10 радника кроз

обуку за геронто – неговатељи-

це као и 10 радника кроз обуку

за пословне секретаре. у плану

је и организовање још једног

сајма запошљавања почетком

октобра месеца.

напомињем, прецизне по-

датке ћемо имати у другој по-

ловини ове године, јер се лица

укључена у ове активне мере за-

пошљавања прате у периоду од

6 месеци од тренутка укључи-

вања у одређену меру, као и

када се до краја буду реализо-

вали сви актуелни пројекти које

спроводи национална служба за

запошљавање.

- Који профили занимања

су дефицитарни?

- Као дефицитарна занима-

ња можемо навести следећа:

дипломирани фармацеути, дип-

ломирани електро инжењери,

дипломирани машински инже-

њери, математичари, варици,

медицинска сестра васпитач ...

изузетну потражњу ове године

имали смо и за радницима ма-

шинске и металске струке за

предузеће сБЕ сербиа. ова по-

треба и даље постоји.

- Јавни радови за инвали-

де рада?

- Као што сам већ рекао, ор-

ганизован је јавни рад који се од-

носи на персоналну асистен-

цију, а којим ће бити ангажова-

но 6 лица.

у наредном периоду нсЗ –

Филијала шабац планира одр-

жавање састанка са послодав-

цима који се баве социјалним,

хуманитарним и културним де-

латностима, као и делатностима

одржавања и заштите животне

средине и природе, како би мог-

ли на прави начин да им пре-

зентујемо ову меру активне по-

литике запошљавања и надамо

се велики број њих и заинтере-

сујемо како би наредне године

конкурисали за ову меру и по-

могли особама са инвалидите-

том или кроз ангажман истих

или кроз ангажман лица за пер-

соналну асистенцију. Р.П

рАзгОвОр с пОвОдОМ: БрАнКО фиЛипОвић, диреКтОр ШАБАчКе фиЛиЈАЛе нсз

Повећање запослености, улагање у људски капитал и социјална инклузија

Церски марш безстраначких

обележјаПоводом одржавања „церског марша“ на Преображење,

организациони одбор ове манифестације, одржао је конфе-

ренцију за новинаре. до сада је учешће потврдило близу 100

људи, а организатори апелују на учеснике да не истичу своја

страначка обележја, рекао је драган Мијаиловић, председник

организационог одбора „церског марша“.

Паркинг обележиоЗоне

шабачко јавно предузеће „Паркинг“, завршило је радове

на обележавању паркинг места у бојама појединих зона пар-

кирања. сат паркирања у црвеној зони кошта 30, а у плавој 25

динара. цене паркирања неће се мењати до краја године, ис-

тичу у овом предузећу.

црвена боја означава прву зону паркирања, док је плава

друга паркинг зона и нешто је удаљенија од строгог градског

центра.самим погледом на паркинг место возач сада зна у којој

је паркинг зони и колико ће га паркирање коштати.

� www. podrinske.com 11. август 2011.дрУШТвО

један од детаља по коме ће

се засигурно памтити ового-

дишњи 42. Пливачки маратон

јарак-шабац, засигурно је била

посета јапанске пливачице, про-

мотерке маратона, јуко Мацу-

заки, која је у петак посетила

дечије одељење опште болни-

це „др Лаза К.Лазаревић“ (њој

је трећи боравак у шапцу, а по

други пут је приредила и заиста

лепу акцију).

-Желим да захвалим свима

за диван пријем и за подршку

овде у шапцу, људима који су

долазили да ме гледају, да на-

вијају за мене, и због тога моја

жеља да узвратим заједници,

да донесем играчке деци овде у

болници - ведрином и осмехом,

обележила је јуко сусрет и са

малишанима, и новинарима.

-изузетно нам је задовољ-

ство што можемо да поздрави-

мо нашу данашњу гошћу, учес-

ницу, промотерку маратона, јуко

Мацузаки и да захвалимо за

њен гест добре воље и мира, по-

клоне нашим најмлађим па-

цијентима- било је хвала главне

сестре болнице, слободанке

Богдановић васић. Пожелела

је и јуко, и свим учесницима ма-

ратона успех у трци.

уз жеље за што бржи опо-

равак, сваком детету је у руке

дала играчку, позирала за сли-

кање и са малишанима, и са до-

маћинима (уз главну сестру то

су биле др Љиљана алексић, на-

челница дечијег одељења и ме-

дицинска сестра Божица јова-

новић)... од 17.јуна у „Кући

славних“ је... искреним лич-

ним гестом, показала је да ху-

маност и врхунски спортски

резултати иду заједно... и на

крају поручи: „веома сам срећ-

на, покушаћу да дам све од себе

и да завршим трку у добром вре-

мену.“

Ц.Љ.

прОМОтерКА МАрАтОнА ЈуКО МАЦузАКи

Играчке за малишане у шабачкој болници

овог августа, у јаловику

стварају: давор дукић, ненад

Костић Кајла, селман тртовац,

радош антонијевић, ана

Крстић, Ксенија Пантелић, не-

мања јовичић, као и Карлос

Кармонаменеида из Мексика,

вигдис соренсен из норвешке

и виржин терез Коломб из

Француске.

-Чини ми се да смо скоро за-

вршили прошло окупљање, а

већ смо почели са новим, 34. са-

зивом. ове године имамо заиста

доста уметника, и сви су заиста

одлични уметници, што ћемо,

надам се видети и на завршној

изложби, која се организује

15.августа у јаловику (изложба

ће после, наравно, прећи и у на-

родни музеј у шапцу, а биће и

у Београду у две галерије). има-

мо седам домаћих и чак три

страна уметника, који раде раз-

личите ствари, слике, скулпту-

ре, видеа, фотографије, пер-

формансе, тако да ће бити заиста

занимљивоу јаловику ове годи-

не – најављује селектор Брани-

слав николић.

на жалост уметници нису,

као некада у домаћинствима

мештана, већ су у колективном

смештају у дому културе, али су,

како истиче николић,” стална

дружења са мештанима, умет-

ници шетају, долазе и мештани,

гледају шта ми радимо, тако да

је то једна летња занимација и

за јаловичане, а и једно лепо ис-

куство за уметнике”.

и ове године, у оквиру ко-

лоније одржава се и дечја ра-

дионица у којој учествују ма-

лишани из јаловика, владими-

раца и околних села, а ове го-

дине раде графику. низ је и

пратећих садржаја и активности,

а после отварање изложбе

(15.августа, у 19 часова), биће

одржан концерт београдског

хора Хоркестар, са занимљи-

вим програмом. Ц.Љ.

јаловичка ликовна коло-

нија основана је 1978. годи-

не, до сада је угостила више

од 200 уметника из земље и

иностранства, а за непуне

три и по деценије настала је

завидна колекција уметнич-

ких дела. За ову годину пла-

ниран је и излазак обимне

монографије о досадашњем

раду .

ЈЈ аа ллоовв ии кк ппоо сс тт аа оо јј еедд ии нн сс тт вв ее нн аа гг аа ллее ррии јј аа

34.СаЗиВ ликОВне кОлОније, 6-16.аВГуСт

www. podrinske.comдрУШТвО11. август 2011. 9

у организацији шабачког

црвеног крста, 2.августа, на

светог илију, одржана је тра-

диционална акција прикупљања

резерви крви за потребе ша-

бачке опште болнице „др Лаза

К. Лазаревић“. Забележен је

изузетан одзив, крв су дали и

неки од учесника предстојеће

шабачке регате „Завеслај више“.

Прикупљено је укупно 68 једи-

ница крви, од укупно 77 пријав-

љених.

-Како би обезбедили до-

вољне количине крви за несме-

тан рад наше болнице, сваке

године, на светог илију, у Кул-

турном центру, организујемо

Градску акцију, где се наши

грађани максимално одазивају.

то је један од начина да обезбе-

димо довољне количине крви у

овом летњем периоду, када су

годишњи одмори, а потребе за

крвљу повећане (због већег

броја саобраћајних незгода, због

повреда пољопривредника при-

ликом радова и слично). са

четрдесетак акција на терену,

досадашњи период године ус-

пешно смо покрили, све је реа-

лизовано по плану, а обезбеди-

ли смо довољне количине крви

и за лечење наших болесника у

београдским клиникама и ин-

ститутима. надамо се да ће тако

остати и у наредном периоду, а

наш циљ је да још више по-

већамо свест наших грађана,

свих оних, од 18 до 65 година,

који се осећају здравим и спо-

собним да се прикључе војсци

хуманиста, јер дајући крв спа-

шавају многе животе – позив је

Зорана радукића, у шабачком

црвеном крсту координатора

активности Комисије за оку-

пљање добровољних давалаца.

да добар и организован рад

даје видне резултате, потврђује

и начелник службе трансфу-

зије, др Митко Брајић, истичу-

ћи да служба располаже до-

вољним количинама крви за

рад болнице.

-ова наша традиционална

градска акција и јесте начин да

се те резерве још увећају. и ми

смо захвални црвеном крсту

на доброј организацији, Кул-

турном центру на уступљеном

простору, Граду, који је покро-

витељ акције, па она с правом

носи назив Градска. наравно,

пре свега, нашим добровољ-

ним даваоцима, учесницима не

само ове, већ свих наших акција,

јер захваљујући њима ми смо у

прилици да нашој установи омо-

гућимо нормалан рад. наш циљ

је да се приближимо грађанима,

да их уведемо у овакве актив-

ности, и заиста је дивна слика

што их је сваке године све више.

у овој акцији резултати су

изванредни. Захвалан сам и

свим медијима који су нас ис-

пратили, јер је и то начин да се

искаже хвала свим учесницима

акције, и наш позив да нам се

прикључе и у неким другим ак-

цијама.“

пОд пОКрОвитељствОМ грАдА ШАпЦА

учесниЦи О АКЦиЈи:

наше мало некоме значи многоДраган Јовановић:-радим у водоводу, као аутомеханичар. Прво ми је дава-

ње. Чисто из хобија сам дошао, да ми то постане хоби.“

Дарко Алексић:

-Први пут ми је да дајем крв, и није лоше; незапослен сам.“

Никола Павловић:-ту сам да помогнем“.

Драган Симић:-редовни сам давалац крви, одазивам се на акције.“

Ивана Живановић:-из јеленче сам, није ми прво давање, треће-четврто, по-

чела сам у Пољопривредној школи, и наставићу и даље да дајем

крв, јер наше мало некоме значи много.“

Светлана Дудић:-ту сам, у пролазу сам, из Беле реке сам, радим у здрав-

ственој станици у Прњавору, крв дајем дуже време“.

Прока Мартиновић:-овде је била и цела екипа „трећег полувремена“. реч је

о рекреативцима са малог фудбала. десет година смо скупа,

у петак смо се договорили да данас комплетно дођемо и дамо

крв на овој великој градској акцији. Били смо комплетни, нас

седморица.“

Зоран Максимовић:-„Макса, звани „ауто-гас“. Мени је данас сретни дан, де-

ведесети пут данас дајем крв, све је са свешћу да та наша крв

спашава животе. и даваћу и убудуће, и организовано, и не-

организовано, по потреби, увек.“

Миодраг Марјановић:-до сада сам крв дао 145 пута, и уколико здравље послу-

жи, и даље ћу наставити с том активношћу. За сада је добро.

Члан сам и Комисије црвеног крста, и ову акцију смо с раз-

логом усмерили баш на овај дан, велики је празник, пуно људи

долази, и велико нам је задовољство што обезбеђујемо довољне

количине крви за нашу болницу.“

Забележили Ц.Љ. и Б.П.

дана 2.августа, у Култур-

ном центру, одржана је тради-

ционална акција добровољног

давања крви. Поред локалне са-

моуправе у акцију су се укључи-

ле и многе фирме из града. Пре

свих то су јКП „водовод“ и

„Фармаком МБ“, које су, уз ор-

ганизован долазак својих за-

послених, и финансијски по-

могле ову манифестацију, да-

рујући даваоце пригодним по-

клонима у виду мајица.

шапчани су као и увек до

сада схватили колико је хумано

понудити лек који држе у руци

и да се на тај начин спасава не-

чији живот, па је само тога дана

седамдесетак наших суграђана

даривало крв. и ове године као

и до сада максимално су акцију

подржали запослени из Макси

таксија, КПЗ шабац, јКП „во-

довод“, Галеб група.

неодвојиви део ове акције

су и учесници шабачке регате,

који ће и ове године наставити

своју мисију повезивања оп-

штина уз реку саву. идеја по-

никла на обали саве, изникла

из њених врбака, изнедрена из

љубави групе шабачких енту-

зијаста према својој реци, при-

роди и регати. Заживела је прва

шабачка регата „Завеслај

више“, а оплемењена је и ху-

маним делом. двадесетог ав-

густа 2011, ова хумана регата

повезаће општине шабац и

владимирци.

Заповедник регате Д.В. Миловић

О АКЦиЈи из ЈОШ ЈеднОг перА

Завеслај више

из Париза наГрадску акцију

у Шапцушапчанина Милорада

Микија Петровића, животни

пут, тачније посао, одвео је у

Француску, у Париз. иначе,

док је био у „Зоркиној

обојеној“ био је редовни да-

валац крви, тридесетак

пута... давао је крв и у оча-

гама, и у Београду, за пријате-

ља, из вене у вену... и у

Француској се шалио: „ако

ћете крв послати за србију,

даћу!“ овогодишња илин-

данска акција се поклопила

са Микијевим боравком у

шапцу, чуо је за акцију од

пријатеља, и још једном да-

ровао крв...

И овог августа Илинданска акција

www. podrinske.comПрОјЕкТи11. август 2011. 11

са расположивим новцем

оџачка општина без помоћи ре-

публике и покрајине не може да

креира напредак. у време кад је

србија једина централизована

земља у Европи, процес де-

централизације наметнуо се као

неопходност. већа новчана сред-

ства, спуштање одлучивања на

локални ниво општинама би

донеле већу самосталност у од-

лучивању и доношењу живот-

них одлука за њене грађане

седамдесетих и осамдесе-

тих година прошлог века оџач-

ка општина била је једна од

најпросперитетнијих у србији.

данас је то средина која се су-

очава са многобројним пробле-

мима чија решавања, по прави-

лу, зависе од добре воље ре-

публичких и покрајинских ор-

гана. неуспеле приватизације

економских гиганата Хемијске

индустрије „Хипол“, Картонаже

„Младост“, Фабрике „итес Лола

рибар“, Млекаре „оџачанка“,

„Пољостроја“ и већине земљо-

радничких задруга у којима је

било запослено око 5.000 људи

(колико их је данас на евиден-

цији националне службе за за-

пошљавање) додатно су уназа-

диле и онако осиромашену оп-

штину. разлоге посрнућа оџака

многи виде и у чињеници да је

општина са севера Бачке, 60-так

километара удаљена од новог

сада, била једна од ретких у аП

војводини у којој су и после

2000. године на власти остали

социјалисти и да су им, као и ра-

дикалима који су после њих

преузели руковођење општи-

ном, контакти са појединим ре-

публичким министарствима и

покрајинским секретаријатима,

који у многом одлучују о суд-

бини локалних средина, били

„немогућа мисија“.

иако је након прошлого-

дишњих поновљених локалних

избора и доласка демократске

странке на чело општине успо-

стављен дугоочекивани тзв. вер-

тикални ниво власти, који је од

странака владајуће коалиције

представљан као спасоносни

модел за даљу судбину оџачке

општине, ни он, бар за сада, није

дао резултате које грађани оџа-

ка после 20 година кризе с пра-

вом очекују. истини да за вољу,

због дугогодишњег економског

урушавања општине тешко је

било и очекивати да се промене

десе преко ноћи. Помаци су

видљиви, нарочито кад је реч о

решавању инфраструктурних

проблема, међутим, незапосле-

ност и одлив становништва, по-

себно оног млађег, и даље је на

високом нивоу. не чуди због

тога што је нова „чаробна фор-

мула“ за решавање нагомиланих

проблема – децентрализација -

у оџачкој општини од једног

дела грађана примљена са ре-

зервом.

иако не спори да је децент-

рализација значајно питање за

србију, дипломирани економи-

ста Младен шипка веће инге-

ренције локалних самоуправа

доживљава као нешто од чега

оџачка, као и друге мање ло-

калне средине, неће имати неке

велике користи пошто је по

њему то концепт који одговара

већим центрима. децентрали-

зација је мач са две оштрице,

због чињенице да у њену реа-

лизацију све локалне само-

управе не улазе са једнаким

шансама. са расположивим нов-

цем, оџачка општина неће моћи

самостално одлучивати о својој

судбини, него ће и надаље оста-

ти препуштена доброј вољи

функционера из Београда и но-

вог сада, истиче шипка и додаје

да се намеће и питање у којој ће

мери челници локалне само-

управе након дугогодишње „за-

висности“ бити способни да на

себе преузму надлежности

државних институција које се

спуштају на ниво општина.

За председника оџачке скуп-

штине Милоша Пејчића, у вре-

ме кад је србија једина центра-

лизована земља у Европи, про-

цес децентрализације наметнуо

се као неопходност. -већа нов-

чана средства, спуштање од-

лучивања на локални ниво, оп-

штинама би донеле већу само-

сталност у одлучивању и доно-

шењу животних одлука за њене

грађане. Крајње је време да

средства која се прикупе од по-

реза и доприноса већим делом

остану у општинама и да оне

саме одлучују како ће распола-

гати тим новцем, а не да локал-

не путеве, водоводе, гради ре-

публичка влада. Ми у локалу

много боље знамо проблемe са

којима се наше средине суоча-

вају. Поред недостатка новца, да

би се решили неки горећи про-

блеми, руке су нам често биле

везане и због чињенице што

смо за све морали да питамо

надлежне државне органе - ис-

такао је Пејчић.

По председнику оџачког

парламента, децентрализација је

процес који би морали подржа-

ти сви, од политичких органи-

зација, па све до грађана, пошто

је она у њиховом интересу јер

их подстиче на активнију улогу

у развоју своје животне среди-

не.

-ово је јединствена прилика

да престанемо да зависимо од

других и да судбину наше ло-

калне средине узмемо у своје

руке. са 80 посто прихода од по-

реза на зараде који ће се у на-

редном периоду сливати у оп-

штинску касу, несмањеним

трансферима из републичког

буџета, као и могућности да

новац добијемо из трансфера со-

лидарности, створиле би се ре-

алне шансе да сами креирамо

будућност општине. у току

2010. године на основу пореза и

доприноса општински буџет

инкасирао је око 100 милиона

динара. ове године, по новом за-

кону, слиће се додатних 100 ми-

лиона којима се могу решавати

како инфраструктурни пробле-

ми, тако и подстицати самоза-

пошљавање. осим више новца,

не мање је важно и то да де-

централизација подразумева и

квалитетан кадар, његову стал-

ну едукацију, као и виши степен

одговорности локалних челни-

ка који за све оно што није ура-

ђено више не би могли окрив-

љивати партијске централе. с

друге стране, више неће бити

важно да ли власт на локалу од-

говара структури власти у ре-

публици што ће омогућити да се

општина нормално развија, без

страха да ће јој због политичких

разлога неко скратити транс-

фер - рекао је Пејчић.

док децентрализација не за-

живи, као и већина општина у

србији, и оџачка ће још задуго

бити препуштена вољи функ-

ционера из Београда и новог

сада који доносе одлуке како о

расподели средстава, тако и о

решавању инфраструктурних и

других проблема, пошто оп-

штина за тако нешто нема нов-

ца у свом буџету. Пресудну уло-

гу у одабиру „пожељних“ оп-

штина и надаље ће играти пар-

тијске везе, лобирања... Кад је o

томе реч , већ двадесет година

оџачка општина је на „дну ше-

шира“. обећања да ће се то

променити било је, али само у

време предизборних кампања.

Кад оне утихну, остају само

обећања. Можда је децентра-

лизација шанса да оџачка оп-

штина направи искорак, али

само можда.

У. Меселџија „Наше новине“Оџаци

деЦентрАЛизАЦиЈА у срБиЈи: ОџАЦи

Мач са две оштрице

13www. podrinske.comзАбЕЛЕШкЕ11. август 2011.

у организацији Задужбин-

ског друштва „Први српски

устанак Мишар“ и шабачког

Културног центра, од 27. до

31.јула радио је 13. сазив Ли-

ковне колоније „Мишар“. По

традицији то је увод у обеле-

жавање годишњице Боја на Ми-

шару, једне од највећих победа

устаника у Првом српском

устанку.

-од почетака, ратне 1999.го-

дине, до данас, покушавамо да

причу о Мишару и ту исто-

ријску потку колоније, која је

врло битна и важна одржимо –

истакла је соња Петровић,

представљајући уметнике ово-

годишњег сазива и најављујући

лепо дружење и добар рад. део

традиције је и упознавање умет-

ника са значајним местима на

Мишару, као и посете трбушцу,

цркви на ориду, ове године и

манастиру Каона... Као и пре-

тходних година, радило се у

школи у Мишару...

-већ 25 година радим кера-

мику, али у последње време све

више и цртам. у колонији, по-

што кратко траје, не може ниш-

та да се уради у керамици, ор-

ганизатори су ми набавили ак-

варел папир и боје, тако да ћу то

радити. у шапцу сам до сада

учествовала, неколико пута, на

изложбама малог формата и на

октобарском салону, а на коло-

нији сам први пут – каже ака-

демски керамичар, татјана

дејановић из Београда.

-све приче које смо имали

прилику да чујемо на отварању,

и оно што из личног образова-

ња знам о Мишару, и уопште о

тим историјским догађањима,

мислим да су довољан мотив да

нађем неку своју идеју која ће

ми помоћи да урадим слику. ја

се бавим модерном уметношћу,

и мислим да ћу историју пре-

вести у ово модерно време, то је

нека моја идеја, мој изазов који

сам себи поставио кад је у пи-

тању учешће на овој колонији –

најављује академски сликар ви-

доје туцовић, професор на Ли-

ковној академији у новом саду.

-Мишар, као славно место

на коме се по много чему осећа

дух предака, за уметника је по-

себна инспирација. то нас на-

дахњује, испуњава и тера нас да

сликамо овакве теме. Можда је

велика срећа срба, нас који жи-

вимо после њих, што су нам

оставили такво богатство, тра-

дицију и витештво“ – каже Зо-

ран сувајац, академски сликар

из Бања Луке, који се по први

пут сусрео са Мишаром.

део овогодишње колоније је

и светлана јовановић, академ-

ски сликар из Београда, од до-

маћих уметника – академски

сликари – драгиша Марсенић и

Горан Бујишић, ликовни педагог

– Бранислава Зорић и сликари

Бранислав војиновић и Мило-

ван Лукић Ћија. рекоше, на от-

варању, колонија посвећена Ми-

шару и великом Карађорђевом

војевању, изузетно је инспира-

тивна.

настали радови биће пред-

стављени изложбом,13. авгу-

ста, поводом обележавања 205.

годишњице славног боја из

Првог српског устанка.

Ц.Љ.

уМетниЦи, пО 13.пут у МиШАру

СС ппоомм ее нн ии сс ее ћћаа њњ ее нн аа дд аа ввнн оо ,,ххее рр оо јј сс ккоо дд оо бб аа

-Желимо да од Мишара

направимо велико место, где

ће имати шта да се покаже ве-

лико, јер Мишар је место у

којем бисмо морали да на-

правимо нешто што ће бити

понос, не само нама него и

будућим поколењима – ре-

као је, поздрављајући умет-

нике, драгиша Марсенић,

председник мишарског За-

дужбинског друштва „Први

српски устанак“. и сам, ове

године, и учесник колоније,

свима је пожелео добро око,

добру руку и добру вољу...

-свака колонија носи неку

специфичност. организато-

ри су се потрудили да нам

прикажу историјски део везан

за Мишар. то смо учили у

школи, али то треба видети и

доживети и на неки други

начин. атмосфера је била

добра, доста позитивне енер-

гије. циљ уметничких коло-

нија јесте и да уметници иза-

ђу из својих атељеа, да се

друже, да размењују иску-

ства и на тај начин стварају

дела која ће обогатити и кул-

турна дешавања места где се

колонија налази, али и своје

уметничко стварање – каже

дизајнер и сликар из врбаса

владо Њаради.

тринаеста сликарска коло-

нија „совљак“ 2011. свечано је

затворена у четвртак, четвртог

августа. осам академских сли-

кара, из србије и републике

српске , претходних дана своје

надахнуће пронашло је у арха-

ичном амбијенталном комплек-

су Етно парка у совљаку.

да на оваквом месту није

било тешко наћи инспирацију и

мотиве за сликање најбоље го-

воре изузетне слике које су на-

стале током трајања колоније.

свим учесницима уручена

су признања и захвалнице за

учешће. сликарску колонију

„совљак“ 2011. затворили су

директор Културно-образовног

центра владан јошић и пред-

седник општине Богатић сло-

бодан савић

Тринаеста сликарска колонија „Совљак“ 2011. свечано затворена

Чишћење приобаља реке Дрине уоквиру акције Еко караван

невладина организација ом-

ладински кишобран из шапца,

у оквиру акције Еко караван, по-

сетила је општину Богатић.

Приобаље реке дрине, у селу

салаш црнобарски, четврта је

локација коју је овај караван

посетио. циљ акције био је

чишћење дивљих депонија, а

сама акција је наставак про-

шлогодишње кампање „Буди

оК за своју средину“.

Клуб демократске омладине

у Богатићу препознао је значај

ове акције и потрудио се да

буде део организације и инпле-

ментације акције на територији

општине Богатић. акцију у

Мачви подржало је и двоје мла-

дих Белгијанаца који су на про-

путовању кроз србију.

Пројекат Еко караван ове

године је проширен и трајаће

дуже а финансиран је од стра-

не градске управе шабац и

Фонда за заштиту животне

средине.

друштво рома Богатић у са-

радњи са локалном самоуправом

наставља збрињавање најугро-

женијих ромских породица у

општини Богатић. Плод ове са-

радње је збрињавање четири

ромске породице и санација

објеката у којима су живели.

ових дана шесточланој ром-

ској породици јовановић, уме-

сто шупе која је прокишњавала

и била изузетно неусловна за

живот, обезбеђен је као при-

времено решење контејнер

адаптиран у стамбени

објекат.до изградње објекта у

којем ће моћи да остваре све ос-

новне животне потребе, јова-

новићи су задовољни и овим

привременим решењем.сани-

тарни материјал који је остао на-

кон адаптирања овог контејне-

ра подељен је најугроженијим

ромским породицама.Локална

самоуправа у Богатићу и убу-

дуће ће, у сарадњи са друштвом

рома, наставити да помаже све

социјално угрожене ромске по-

родице и да им у границама

својих овлашћења и могућности

живот учини бољим и лакшим

Помоћ локалне самоуправе Ромима у Богатићу

1� www. podrinske.com 11. август 2011.ПрОјЕкТи

Градоначелник Бранислав

недимовић бенефит за Град од

овог закона види једино уколи-

ко локалним самоуправама и

даље буде омогућено да користе

фондовска средства, или сред-

ства из других републичких и

покрајинских извора

недавно усвајање измена

Закона о финансирању локалне

самоуправе, према речима то-

дора Кузманчевића, председни-

ка Градског одбора странке Г 17

плус, која је и чланица уједи-

њених региона србије, пред-

ставља победу грађана који су

подржали петицију урс-а за

децентрализацију, покренуту

овог пролећа у сремској Мит-

ровици.

да подсетимо, локални од-

бор уједињених региона србије

водио је акцију за децентрали-

зацију сремске Митровице и

потписивање петиције за фор-

мирање општина у Граду. Пре-

ма мишљењу челних људи ове

странке, у граду са 90.000 ста-

новника на великом простору

постоје одређене специфично-

сти насељених места, нарочито

у мачванском делу општине,

као и у једном од највећих села

у србији – Лаћарку, из којих

произилази потреба да они сами

артикулишу своје локалне, мес-

не политике. ова иницијатива

прецизира да би централна град-

ска општина била Град сремска

Митровица заједно са селима

која су источно и северно од гра-

да, затим oпштина Лаћарак са

селима северно (дивош, Чалма,

стара Бингула) и западно од Ла-

ћарка (Мартинци, Кузмин, Бо-

сут, сремска рача), а трећа оп-

штина би била Мачванска Мит-

ровица са селима у мачванском

делу општине.

- велику шансу усвајањем

овог закона добија наш град.

већ од 1. октобра локал-ним са-

моуправама ће остајати 80 одсто

од пореза на плате, уместо до-

садашњих 40 одсто, промењена

је структура трансферних сред-

става и уведен трансфер соли-

дар-ности. тако ће, захваљујући

изменама закона, буџет Града

сремска Митровица би-ти већи

за око 300 милиона динара. та-

кође, примена овог закона омо-

гућиће да се буџет боље плани-

ра, јер ће локалне самоуправе

тачно знати шта им припада и

неће зависити од милостиње

централне власти - рекао је то-

дор Кузманчевић и изразио жа-

љење што овдашња локална са-

моуправа није препознала важ-

ност овог закона и што није

дала директну подршку ини-

цијативи урс-а, као што су то

учинили Кра-гујевац, Лесковац,

трстеник, александровац…

„Мање пара за град негораније“

с друге стране, градоначел-

ник сремске Митровице Бра-

нислав недимовић комен-тари-

шући бенефите од примене овог

овог закона каже да зависи с које

стране се посматра цела ова

прича.

– По новом закону којим је

дефинисано финансирање ло-

калних самоуправа, про-јекти

који се могу финансирати из тих

средстава су пројекти који су ве-

зани за ло-калну инфраструк-

туру и вероватно се за локалне

пројекте неће моћи као до сада

повлачити средства из репуб-

личких фондова, него ће ова

средства бити искључи-во на-

мењена за то. сремска Митро-

вица је до сада бар дупло више

средстава повла-чила кроз те

фондове и кроз различите

пројекте, којима сада најверо-

ватније неће имати приступ.

тако да на овај начин ја не ви-

дим да се ишта спектакуларно

набо-ље десило у погледу фи-

нансирања локалних самоупра-

ва - наводи градоначелник, уз

опаску да ће у оним срединама

које нису конкурисале својим

пројектима код Покрајине и ре-

публике, та средства значити

већи буџет.

Према његовим наводима

овде је реч о износу који се

процењује на око 380 милио-на

динара на годишњем нивоу, али

он подсећа да је од локалне са-

моуправе узето много више у

протекле три године и онда се

може поставити питање колико

пара се за све ово време дугује

локалним самоуправама, коли-

ко пројеката за то време није

реализовано и да ли ће локалне

самоуправе уопште моћи својим

локалним пројектима да конку-

ришу на другим местима.

– ако буде овако како је

најављено, да се локални пројек-

ти неће моћи финансира-ти из

других извора, ја мислим да ће

сремска Митровица заправо

имати мање пара него што је

имала до ових година.

у прилог ових тврдњи не-

димовић каже да је Град до

сада повлачио велика сред-ства

из Покрајине и републике за

значајне инфраструктурне ра-

дове.

- Зависно до године до го-

дине, Град је из различитих из-

вора, ниП или Фонда за капи-

тална улагања војводине, го-

дишње повлачио средства која

су се кретала у ра-спону од 400

милиона динара у најлошијим

годинама, до 1,5 милијарди у

најбо-љим годинама. најбоље је

било 2007. и 2008. године. на-

равно, како се криза шири-ла,

тако су се та средства смањивала

- каже први човек сремске Мит-

ровице.

недимовић бенефит за Град

од овог закона види једино уко-

лико локалним самоу-правама и

даље буде омогућено да користе

фондовска средства, или из дру-

гих ре-публичких и покрајин-

ских извора.

„Закон је обманабирачког тела“

а какав је став Либерално

демократске партије о дентра-

лизацији рекао нам је менаџер

ЛдП сремска Митровица алек-

сандар Гавриловић.

- Либерално демократска

партија је за сваку децентрали-

зацију и за доношење решења

која могу да допринесу развоју

локалне самоуправе, али овај За-

кон о децентрализацији смат-

рамо једном у низу обмана би-

рачког тела – рекао је Гаврило-

вић.

осврћући се на оно што је

претходило закону, а то је ак-

ција прикупљања потписа,

Гавриловић је подсетио да су

потписи скупљани са пита-

њем: да ли сте за то да се

више средстава одваја за ло-

калне самоуправе и да ваша

локална самоуправа, градови и

општине имају више новца за

функционисање? на то пита-

ње, сматра он, ниједан човек

не би негативно одговорио.

- Питање није спорно, али су

злоупотребљени грађани, би-

рачко тело, за једну политичку

пропаганду. у истом циљу пла-

сирали су и вест о бесплатним

акцијама у вредности хиљаду

евра, најавама силних инвести-

ција и закона који су кратко-

рочни и служили су само за

политичке поене - рекао је Гав-

риловић.

ЛдП има обавезу, иста-

као је њен митровачки мена-

џер, да укаже на све оно што

не ваља везано за поменути

закон. у њему је потпуно за-

немарена расходовна страна,

не зна се како ће се средства

допунити.

- није битно, можда, шта

прича ЛдП, али важно је шта

прича струка, а она каже да за-

кон не ваља. то говоре из Ме-

ђународног монетарног фонда и

Фискалног савета. Конкретно,

они су рекли да закон није добар

због фискалне стабилности -

рекао је, између осталог, алек-

сандар Гавриловић, менаџер

ЛдП-а сремске Митровице.

Сања Михајловић, „Сремске новине“

Сремска Митровица

деЦентрАЛизАЦиЈА у срБиЈи: среМсКА МитрОвиЦА

Без веће користи за градску касу?Применом новог Закона

о финансирању

локалних самоуправа,

Лозница ће добити

натраг својих 332

милиона динара, што је

трећина њеног

садашњег буџета. Град

нема задужења, па

додатна средства

отварају низ нових

могућности

Када је пре десетак година

ненад Чанак, лидер Лсв питао:

“Чије су наше паре?”, већинска

србија у томе је видела крунски

доказ аутономаштва. данас, када

осиромашене општине и гра-

дови у целој србији исто то

питају, Чанак се нервира, јер му

нико не признаје ауторско пра-

во.

- у последње време дошло је

до поплаве децентралиста и ре-

гионалиста у србији зато што

странке прате истраживања јав-

ног мњења која говоре да де-

централизација данас има под-

ршку међу грађанима - каже

Чанак.

Системско питањеу србији још није ни у из-

гледу израда националне стра-

тегије која би требало да дефи-

нише у ком би правцу требало

да се одвија процес децентра-

лизације иако је још 2009. го-

дине основан национални савет

за децентрализацију, затим

стручна радна група, као и Кан-

целарија националног савета за

децентрализацију. у старту је за-

пело око дефинисања да ли је то

искључиво питање јачања ло-

калне самоуправе или регио-

нализације, али вероватно и по-

литичке воље да се пружи ис-

тинска подршка тим телима.

Питање децентрализације

добило је убрзани темпо када је

почетком априла урс покре-

нуо кампању за потписивање на-

родне петиције којом се тражи-

ла измена закона који су пре-

прека децентрализацији и рав-

номерном развоју србије. Пре-

тпремијера је била у Крагујев-

цу, а премијера дан касније у

Лозници када је урс у најјачем

саставу поручио да неће оду-

стати од те намере. више од

10.000 Лозничана ставило је

потпис на петицију, а месец

дана касније градоначелник и

високи функционер урс-а ви-

доје Петровић тражио је и добио

подршку одборника скупшти-

не Града за промену Закона о

финансирању локалне само-

управе, Закона о локалним из-

борима како би се директно би-

рали градоначелници и пред-

седници општина и Закона о

својини. Коалициони партнери

дс и дсс остали су уздржани.

дсс - јер нису имали став цент-

1�www. podrinske.comПрОјЕкТи11. август 2011.

деЦентрАЛизАЦиЈА у срБиЈи: ЛОзниЦА

Вратите нам наше парерале странке, а дс јер је “ини-

цијатива класично политичко

питање”. Касније, у републич-

ком парламенту народни по-

сланик Михаило Пурић (дс),

гласао је за измену Закона о фи-

нансирању локалне самоуправе.

- одборничка група дс била

је уздржана јер то није тема

којом треба да се бави Градска

скупштина. ово је у старту по-

стављено као политичко, а не

као суштинско питање. истина,

за измену закона о финансира-

њу локалних самоуправа нису

гласали сви посланици дс, ја

јесам јер знам да је Лозници сва-

ки динар добродошао. ипак,

питање финансирања локалне

самоуправе је веома комплекс-

но и није везано само за из-

двајање из пореза на зараде.

неравномерну неразвијеност

србије не можемо поправити на

овакав начин. ако овим допун-

ским средствима Лозница до-

бије 332 милиона, а Београд 17

милијарди, из којих средстава ће

држава моћи да помогне да Лоз-

ница сустигне развој суседних

шапца и ваљева. Потребни су

и механизми солидарности са

још неразвијенијим општинама.

Зато и даље тврдим да питање

децентрализације или региона-

лизације није ствар једне поли-

тичке организације или наме-

тања теме, него добро утеме-

љених процена које надлежно-

сти треба пренети на локалне са-

моуправе, јер не би било добро

да се испостави да оне нису кад-

ре да их спроводе боље од цент-

ралних власти - каже Пурић.

видоје Петровић, градона-

челник и члан Председништва

урс, каже да нема ни говора о

политизацији јер је данас сви-

ма јасно да србија не третира

све своје општине и градове на

једнак начин и да је управо због

тога њихова иницијатива доби-

ла широку подршку.

- иако чак 80 процената ста-

новништва србије живи у ма-

њим местима и мада се највећи

део пореза прикупља у тим ис-

тим срединама, плате су најве-

ће у Београду, а незапосленост

вишеструко мања него у остат-

ку србије. Због тога је на де-

сетине хиљада младих људи

напустило своја родна места

јер тамо за њих нема ни посла

ни шанси. садашња организа-

ција система чини да богати

буду још богатији, а сиромашни

још сиромашнији.

општине без новца, без ов-

лашћења и без имовине су по-

тпуно зависне од Београда и

често су његови таоци. За бржи

развој србије неопходна су нова

системска решења која ће омо-

гућити да сви њени региони, од-

носно градови и општине, имају

једнаке шансе. то подразумева

деконцентрацију извршне вла-

сти, успостављање средњег ни-

воа власти, односно региона-

лизацију и директан избор гра-

доначелника и председника оп-

штина - каже Петровић ис-

тичући чврсто уверење да се по-

кренути точак децентрализа-

ције више не може зауставити.

кад је наше - вашеПетровић је на челу Лозни-

це од 2004. године, најпре као

непосредно бирани председник

општине, а затим и као градо-

начелник. иако би му многе

колеге из србије могле позави-

дети управо на инвестицијама

које су дошле из државне касе,

он каже да Лозница дели суд-

бину свих других градова који

су далеко од централне власти.

- Ми смо још пре седам го-

дина решили да “узмемо ствар

у своје руке”, а не само да се-

димо, кукамо и чекамо да ли ће

нам централне власти “уделити”

који динар за пројекте који су од

виталне важности за град. ре-

формисали смо градску управу

у сервис грађана, професиона-

лизовали кадар, дали шансу

младим и образованим људима.

данас имамо све потребне стра-

тешке планове развоја и изгра-

ђене партнерске односе са сви-

ма који могу да нам помогну јер

су препознали наш труд. дошли

су и страни инвеститори, за-

вршили смо или смо на путу да

завршимо све капиталне ин-

фрастуктурне пројекте, не спа-

дамо више у девастиране него у

средњеразвијене градове, а мог-

ли смо и много више да нас нису

успоравали апсурдним зако-

нима као што је Закон о својини

из 1995. и непотребим биро-

кратским процедурама - каже.

Милојка смиљанић, начел-

ница градске управе, показује

писмо које је упутила Кошту-

ничиној влади, а које би данас

са малим изменама могла да

адресира и на кабинет Мирка

цветковића.

- Локална самоуправа че-

сто има везане руке пред

бројним проблемима са којима

се свакодневно сусреће јер нису

у њеној надлежности, нарочито

када је у питању рад инспек-

цијских служби. још половином

2005. године Лозница је остала

без водопривредног инспектора,

сада надзор у целом округу

спроводи само један инспектор

чије је седиште у шапцу. уз то,

сви смо сведоци разних зло-

употреба речног богатства дри-

не, а један човек не може да сам

све држи под контролом. ус-

краћено нам је и седиште сани-

тарног инспектора па морамо да

чекамо када ће да доћи инспек-

тор из шапца, тако је, да не на-

брајам, и са свим другим, или их

овде нема или их нема довољно

- каже.

и Михаило Пурић, такође,

указује на исте проблеме, али

истиче да Лозница полако вра-

ћа надлежности које су јој оду-

зете као у случају “Електроди-

стрибуције”, правосуђа, порес-

ке управе, фондова пензијског и

здравственог осигурања.

- Међутим, будимо свесни

чињенице да држава мора за-

држати суверенитет над стра-

тешким питањима као што је

безбедност, заштита животне

средине, водотокова, регионал-

них депонија или неким другим,

а озбиљна анализа тек треба да

укаже које послове држава може

да повери општинама и градо-

вима, а да буде сигурна да је то

боље за грађане.

наши саговорници се, пак,

потпуно слажу о питању

својине, односно права локал-

них самоуправа да одлучују и

располажу имовином која сада

и јесте и није њихова.

- Лозница има око 500 хек-

тара обради-

вог пољо-

привредног

земљишта

које је у

д р ж а в н о ј

својини, а о

њему се ста-

ра локална

самоуправа.

да бисмо га

издали под

закуп, мора-

мо најпре да

направимо

елаборат, па

да тражимо

сагласност

р е с о р н о г

министарст-

ва, затим да

спроведемо

п о с т у п а к

лицитације и опет да тражимо

сагласност, а на крају приход де-

лимо 60:40 у корист државе -

каже смиљанићка.

После силних процедура и

четири месеца чекања на са-

гласност, Лозница је ових дана

коначно расписала јавни позив

за издавање под закуп, под по-

вољнијим условима од тржиш-

них, парцеле у индустријској

зони, што би требало да смањи

листу незапослених на којој се

налази више од 11.000 људи.

али, има и примера за које

је тешко наћи било какво ло-

гично објашњење.

- Ми већ више од годину

дана не можемо да почнемо

градњу омладинског центра за

који је новац обезбеђен у са-

радњи са регијом Емилио ро-

мања из италије јер све време

чекамо сагласност дирекције

за адаптацију простора у гим-

назији - каже градоначелник

Петровић, наводећи и разне

друге примере. Међу њима су

свакако и примери како локал-

на самоуправа тешко остварује

право на избор образовних про-

фила, па тако не мали број деце

после осмогодишње школе од-

лази из града јер се у Мини-

старству просвете годинама та-

ложи прашина на захтевима да

се у Лозници отворе одељења

због којих деца иду у шабац,

Београд или још даље од куће.

на муку су добијена одељења

информатике, медицинске, фар-

мацеутске струке или нека ог-

ледна економска. од како су

отворена, ту је сваке године и

најјача конкуренција за упис.

Међутим, отварање средње му-

зичке школе је за Лозницу не-

могућа мисија.

- уз помоћ локалне само-

управе учинили смо све што је

било до нас да докажемо Ми-

нистарству да наша основна

музичка школа, која постоји од

педесетих прошлог века, испу-

њава све услове да може да ор-

ганизује и средњи ниво образо-

вања са веома малим улагањи-

ма, али не наилазимо на одоб-

равање. успех наших ученика,

награде које доносе са државних

такмичења, заинтересованост

да наставе музичко образовање,

кадрови, све је на нашој страни,

а најпре чињеница да многи

таленти овако остају ускраћени

- каже драган Ђедовић, дирекор

оМш “вук Караџић”.

у прилог заговорницима де-

централизације, ево једног ба-

налнијег примера. Проверили

смо, још увек је на снази пропис

из деведесетих по којем грађа-

ни не могу самостално да од-

ређују називе својих улица и

тргова. Могу да предлажу, али

њихов избор мора да се допад-

не и комисији у надлежном ми-

нистарству.

Зорица Вишњић

не треба се плашити видоје Петровић указује да је фискална децентрализација

важан први корак и да ће Лозница после усвајања измена За-

кона о финансирању локалних самоуправа то добро искористити

јер нема кредитних задужења нити оптерећења грађана кроз са-

модоприносе, на шта су неке општине биле присиљене због сма-

њења трансферних средстава из републичког буџета и то две

године заредом. иако у недавним изменама Закона о локалним

изборима није предвиђено директно бирање градоначелника и

председника општина, он верује да ће и то питање морати брзо

да дође на дневни ред, јер грађани треба да одлучују о томе коме

ће поверити решавање локалних проблема.

- Ми сада треба да радимо на томе да се део надлежности

локалне самоуправе пренесе на месне заједнице, односно да њих

подстакнемо да покрећу и решавају питања која су за њих од

животне важности – каже он и наглашава да се не треба пла-

шити никаквих замки на путу децентрализације јер ће широ-

ка јавна расправа и доношење нових закона кроз демократску

процедуру показати шта је најбоље за нас.

и зА НАзивЕ ТргОвА ТрЕбА САгЛАСНОСТ

1� www. podrinske.com 11. август 2011.СПОрТ

По 42. пут за редом, први ви-

кенд у августу био је резервисан

за традиционални пливачки ма-

ратон између сремског села

јарак и градске плаже у шапцу.

трка која се од 1970. године одр-

жава у знак сећања на трагичне

догађаје од пре седамдесет го-

дина, и крвави марш неколико

хиљада шапчана, Мачвана, По-

савотамнаваца и Поцераца до

логора у сремском селу јарак, од

2004. године налази се у зва-

ничном календару светске пли-

вачке федерације, Фина, а ове

године поново се нашао у елит-

ном, Гран при календару, са

свега 10 трка у свету које имају

тај, Гран при предзнак.

учесници овогодишње трке

почели су да пристижу у шабац

још током претходне седмице, а

промотер овогодишње трке, 49-

огодишња такмичарка из јапа-

на, јуко Мацузаки, у петак 5. ав-

густа посетила је дечје одељење

опште болнице у шапцу, и ма-

лишанима који се налазе на ста-

ционарном лечењу у овој уста-

нови, као мали знак пажње, по-

клонила играчке, како би што

лакше пребродили болничке

дане, који, свакако нису пријат-

ни никоме.

субота, 6. август била је

предвиђена за посету и пријем

учесника трке у сремској Мит-

ровици, где је за такмичаре,

њихове тренере, новинаре и ви-

соке функционере Фина при-

ређен пријем у Градској кући,

након чега је у дому за учени-

ке у граду који је био и једна од

престоница римског царства за

све госте приређен ручак. ово-

га пута, сви ми који смо нешто

мало мање млади, могли смо да

се подсетимо неких старих вре-

мена, и одлазака на летовања са

вршњацима у, помало архаичној

организацији основних нам

школа, те оброковања у великим

трпезаријама, где нико никад

није правио питање око тога

шта има за јело. а сремци, к'о

сремци, ни овога пута нису из-

неверили, када су у питању

асортиман и количина при-

премљене хране. Баш као што

није изостала ни одлична му-

зика Митровачких тамбураша,

која је још више појачала апетит.

док су пливачио били у

сремској Митровици, на град-

ској плажи одвијао се ништа

мање занимљив програм. ре-

вија фолксвагенових олдтајме-

ра, популарних „Буба“ које се

већ више деценија не произво-

де окупила је седамдесетак љу-

битеља свих врста овог возила,

који са великом пажњом и сен-

тименталношћу још увек успе-

вају да одрже у животу своје че-

твороточкаше, које, како већина

вели, не би продала ни за какве

паре. Баш као и претходних де-

сет пута, дружење „Бубаџија“

није могло да прође без тради-

ционалног, бубаџијског гулаша

из казана, који је, из године у го-

дину све бољи, и све укуснији.

уследило је и паљење више

од 20 ватри за кување рибље

чорбе, и, баш свака од њих има-

ла је неки свој специфичан

шмек и укус, нешто што је раз-

ликовало од осталих, тако да је

жири за оцењивање квалитета

заиста имао незахвалан задатак,

да у том мноштву одличних

укуса и арома, прогласи најбо-

љи.

уз целовечерњи концерт ша-

бачког бенда табу, присутнима

на градској плажи су представ-

љени и учесници главне трке,

наредног дана, а већ тада су по-

челе да падају опкладе и про-

гнозе по питању победника, од-

носно победнице трке.

Програм на градској плажи

на дан главне трке започео је

отвореним првенством државе

у рвању на песку, а своје умеће

у овом спорту, новом на овим

просторима, одмеравало је пре-

ко 50 такмичара и такмичарки

из целе србије. Чак ни изузет-

но велика врућина на обали

саве није била препрека за пар

стотина шапчана и иних го-

стију, да гласним навијањем

дају подршку такмичарима, који

би, након сваке борбе, изгледа-

ли као да су управо добачени из

сахаре, или Гобија.

а док су учесници маратона

полако освајали прве километ-

ре, најмлађи шапчани су одме-

равали своје вештине у Поли-

гону спретности. у овој дис-

циплини која представља ос-

нову каснијег развоја свих мо-

торичких способности најус-

пешнији су били дуња алексић

и Марко Лазић, ученици првог

разреда шабачке основне шко-

ле „јеврем обреновић“, као и

годину дана старији никола Ба-

бић и Катарина новаковић из

основне школе „стојан нова-

ковић“.

одржана су и такмичења у

кајаку за

најмлађе так-

мичаре, а

најбржи су

били никола

Кузмановић,

у категорији

млађих пио-

нира, испред

стефана Чам-

џића и сте-

фана васића,

као и Бојан

Милинковић,

у категорији

старијих пио-

нира, који је

био бржи од

немање ви-

даковића и

Марка Лази-

ћа.

За то вре-

ме, таласи

саве просто су кључали под

завеслајима пливача маратона-

ца. трка је била неизвесна од са-

мог старта, а чак десеторица

такмичара пливали су на рас-

тојању од педесетак метара.

спора и топла вода, уз низак во-

достај саве већ на самом по-

четку одагнала је сваку наду да

би евентуално могао бити обо-

рен рекорд стазе. већ од самог

почетка, трку је повео такмичар

из русије иван афаневич, а

њему уз раме били су његови

земљаци Михаил семјонов и

антон Филипас, док су арген-

тинци дамјан Блам и Гиљермо

Бертола, као и цветан јорданов

из Бугарске, те словенац рок Ке-

рин вребали прилику из поза-

дине. на тринаестом километру,

такмичар из аргентине Бертола

преузео је вођство, појачао тем-

по, и избио на чело. до краја

трке, рутински је одржавао

предност, и кроз циљ прошао у

времену 2:43,59. други у циљу,

са временом 2:44,17 био је си-

ријац Мохамед салех, а само се-

кунд спорији од салеха, рус

иван афаневич (2:44,18). ар-

гентинац дамјан Блам стазу је

испливао у времену 2:45,32,

италијан родолфо валенти

остварио је време 2:45,43, а

словенац рок Керин 2:47,55.

седми кроз циљ прошао је Ми-

лан Марин из Хрватске

(2:49,00), док је осмо место ос-

војио Михаил семјонов из ру-

сије, који је остварио време

2:49,42. деветопласирани је био

рус антон Пилипас (2:49,48), а

десети Бразилац Матеус Еван-

гелиста (2:53,50). Потом је кроз

циљ прошла и победница у кон-

куренцији такмичарки, Карла

шитић, из сплита у Хрватској,

која се са таласима саве избо-

рила у времену 2:55,52. након

ње, у циљ је упливао Милош

Милановић, представник србије

(2:56,11), а одмах потом и ана

Гусева, такмичарка из русије

(2:56,37). далеко иза Гусеве, на

циљ је стигла италијанка але-

сандра ромити, а потом и Бел-

гијанка Фран вотерс, Чехиња

Магда окуркова, потом и ни-

колета симонази из ита-

лијесплићанке ивана шитић и

дина Левачић, те Бугарка де-

ОвОгОдиШњи пЛивАчКи МАрАтОн „ЈАрАК- ШАБАЦ“ испуниО, А у неКиМ сегМентиМА и нАдМАШиО ОчеКивАњА

Остаће забележено и то да легенда маратонског плива-

ња у Шапцу, родоначелник овог спорта у нашем граду, Ми-

лорад Рајшић није издржао да буде само пасивни посмат-

рач и пратилац трке. Негде поред археолошког насеља Го-

молава у Срему, и сам је ускочио у воду, и пливао скоро 16

километара, без проблема, као да се налази у пуној живот-

ној снази, а не у седмој деценији живота, чиме је потврдио

да још увек није за „старо гвожђе“

Најбоље до сада - легенда шабачког пливања Милорад Рајшић пливао “за своју душу”

ЕкиПА Мз “дОњи ШОр”ОСвОјиЛА 3. МЕСТО У кУвАњУ рибљЕ ЧОрбЕ

ПОбЕдНици ТркЕ НА 1.200 М - АПСОЛУТНА кАТЕгОријА

1�11. август 2011. www. podrinske.comСПОрТ

ОвОгОдиШњи пЛивАчКи МАрАтОн „ЈАрАК- ШАБАЦ“ испуниО, А у неКиМ сегМентиМА и нАдМАШиО ОчеКивАњА

сислава стојанова. у времену

предвиђеном за трку , кроз циљ

су прошли и Чех јан штабл,

Македонац дејан Младенов-

ски, Бугарин цветан јорданов,

и себасстијан сабо, представ-

ник србије. дуже од предвиђе-

ног времена пливали су, и оста-

ли без пласмана у трци, васо

вулин- представник Хрватске,

Чехиња тереза скурова, Бојана

дедић- србија, Мексиканка Ма-

риа аида Понсе дел Кастиљо,

Бразилка Маријана Мело, јуко

Мацузаки из јапана и никол Ко-

жедијска из Бугарске.

остаће забележено и то да

легенда маратонског пливања у

шапцу, родоначелник овог спор-

та у нашем граду, Милорад

рајшић није издржао да буде

само пасивни посматрач и пра-

тилац трке. негде поред архео-

лошког насеља Гомолава у сре-

му, и сам је ускочио у воду, и

пливао скоро 16 километара,

без проблема, као да се налази

у пуној животној снази, а не у

седмој деценији живота, чиме је

потврдио да још увек није за

„старо гвожђе“

Победник трке, Бертола, ка-

зао је непосредно по изласку из

реке:

„трка је

била бржа

него што сам

очекивао, по-

себно у по-

следњих сат

времена. у

почетку, пли-

вали смо спо-

рије, а ја сам

из позадине

чекао прили-

ку. уз аси-

стенцију мог

в о д и ч а ,

појачао сам

темпо, и из-

био на чело

трке. Када сам

угледао циљ,

још више сам

повећао број

завеслаја, и стигао до победе.

Проблем ми је, као и већини так-

мичара, представљала спора и

топла вода. овом победом ја сам

практично већ почео припреме

за учешће на олимпијади у

Лондону наредне године“

и док је победа Бертоле у

мушкој конкуренцији можда и

била изненађење, тријумф Кар-

ле шитић био је и најављиван

као реална могућност:

„трка је била доста тешка и

исцрпљујућа. најбитније је да

сам успјела да забележим

тријумф. Побједу нисам оче-

кивала, прије свега јер је кон-

куренција била одвијећ јака и

квалитетна, а све цуре су имале

шансу да стигну до првог

мјеста, па сам утолико прије за-

довољна овим успјехом“.

сви учесници и учеснице

трке добили су плакете, дипло-

ме и признања, као успомену и

знак сећања на учешће, а најбо-

љепласиранима припале су и

новчане награде.

сама организација ового-

дишњег маратона била је на

изузетно високом нивоу, а то се

посебно односи на безбедност и

сигурност свих учесника ма-

нифестације. Град шабац, као

покровитељ, и туристичка ор-

ганизација шапца, као органи-

затор, пружили су свој макси-

мум, како би све протекло у

најбољем реду, и на највишем

могућем нивоу. и сами учесни-

ци и гости били су посебно им-

пресионирани свим оним што су

видели и доживели током ових

неколико дана боравка у шапцу,

и већ су најавили да ће доћи и на

следећи, 43. по реду пливачки

маратон наредне године. све

ово ставља пред шабац, тури-

стичку организацију шапца,

али и све шапчане нову, ни

најмање једноставну и лаку оба-

везу, да наредни, 43. Маратон

буде још бољи, квалитетнији и

садржајнији од овог, управо за-

вршеног.

Слободан Д. Кашиковић

Најбоље до сада - легенда шабачког пливања Милорад Рајшић пливао “за своју душу”

у склопу манифестације

одржана су и такмичења у пли-

вању на 1.200 и 50 метара у

којима је учествовало преко 80

дечака и девојчица.

највише медаља узели су

пливачи из Кеније, од њих осам

пет је добило медаљу а један

учесник и пехар. Кенијску еки-

пу довела је на шабачки маратон

тренер пливња у тој земљи Ки-

кинђанка славица Латиновић.

“Кенијци су у србији други пут

а ово им је први долазак на ша-

бачки маратон. успех није био

на првом месту али су деца

ипак показала да су талентова-

на”, појаснила је славица Ла-

тиновић која је у тој далекој аф-

ричкој земљи инструктор и пе-

дагог.

у трци девојчица на 1.200

метара у категорији 1999 го-

диште и млађи победила је Кира

Еванс из Кеније.

у трци девојчица на 1.200

метара у категорији 97-98 го-

диште победила је теодора Ко-

вачевић из Кикинде, друга је

била Мина овук из Кикинде док

је треће место заузела огот Гер

из Кненије.

у трци девојчица на 1.200

метара у категорији 95-96 го-

диште победила је Марина Ма-

тић из Бечеја друга је била со-

нија Геге а трећа Мубиа Кирару

обе из Кеније

у трци дечака на 1.200 ме-

тара у категорији 1999 годиште

и млађи победио је Марко данев

из Крушевца други је био Лазар

дедић из сомбора а треће место

припало је Луки Познановићу из

шапца.

у трци дечака на 1.200 ме-

тара у категорији 97-98 годиш-

те победио је оливер Мухохо из

Кеније, други је био његов су-

народник томас тавк док је тре-

ће место заузео Бојан Милино-

вић из шапца.

у трци дечака на 1.200 ме-

тара у категорији 95-96 годиш-

те победио је сегедин Милош

други је био иван Богићевић а

трећи Ђорђе јездић.

у трци дечака на 1.200 ме-

тара у апсолутној категорији

1999 годиште и млађи победио

је вељко јанковић други је био

драган Ковачевић, оба из шап-

ца, док је треће мести заузео

иван сегедин из инђије.

у трци дечака на 50 метара

у категорији 1996 годиште и

млађи победио је огњен нико-

лић други је био никола ракић

а трећи стефан Лукић, сви из

шапца.

у трци дечака на 50 метара

у категорији 1995 годиште и

старији победио је Михаило

окиљевић из шапца

у трцидевојчица на 50 ме-

тара у категорији 1996 го-

диште и млађи победила је

сара Мијаиловић друга је

била Катарина цвејић док је

треће место заузела Милица

Чоњагић.

технички организатор и по-

кровитељ ових такмичења био

је Пливачки клуб “делфин” из

шапца.

трке на 50 и 1.200 метара

ПЛивАЧи из кЕНијЕ

ПОбЕдНици ТркЕ НА 1.200 М - 99 гОдиШТЕ

ПОбЕдНици ТркЕ НА 1.200 М - 95-96 гОдиШТЕ

СПОрТwww. podrinske.com1� 11. август 2011.

традиционална, четврта по

реду атлетска трка „шабац- Ми-

шар“ биће одржана сутра., пе-

так-12. август, на стази дугој

6.600 метара. старт трке биће

испред шабачког позоришта, а

циљ испред споменика Ми-

шарским јунацима. старт трке

биће у 18 часова, а очекује се да

би најбржи учесници могли да

стигну на циљ већ око 18:20. ор-

ганизатор трке је атлетски клуб

цер из шапца, уз подршку гра-

да шапца и спортског савеза

шапца. За десет најуспешнијих

такмичара у сениорској конку-

ренцији обезбеђене су вредне

новчане награде у укупном из-

носу од 90.000 динара, док ће

тројица најбржих у ветеранској

категорији поделити 13.000 ди-

нара. очекује се учешће преко

100 такмичара, међу којима ће

вероватно бити и учесника осме

смотре извиђача србије „100

година млади“ која се ових дана

одржава у шапцу. С. К.

са припремама за нову так-

мичарску сезону, и деби у Првој

Б лиги за кошаркаше, кренули

ду и кошаркаши оКК шабац,

који су претходне сезоне убед-

љиво освојили птрво место у ре-

публичкој лиги, група Запад.

Када је играчки састав у питању,

екипа је претрпела знатне из-

мене у односу на прошлого-

дишњу. активну играчку ка-

ријеру завршио је Љубомир Ми-

лошевић, док је искусни срђан

Ђурић отишао у КК Грађански

из Бијељине. управа оКК ша-

бац одлучила је и да се не на-

стави сарадња са тројицом ко-

шаркаша, Ђорђићем, вукови-

ћем и јовановићем, који су пре-

тходног лета стигли у оКК ша-

бац, ик њих тројица су слобод-

ни у избору нове клупске сре-

дине. након неколико година

паузе, у шабачку кошарку вра-

тили су се центар Живојин сте-

фановић и крилни центар алек-

сандар тодоровић, док је чети

Предрага Мушицког приступио

иван тртић, бек који је пре-

тходну сезону играо у екипи

нове вароши. Поред њега, за

оКК шабац у наредној сезони

наступаће и млади, деветнае-

стогодишњи немања Перић,

који стиже из ваљевског Ме-

талца. Првој екипи бићепри-

кључено и неколико млађих ко-

шаркаша, из јуниорског погона

оКК шабац.

С. К.

након неколико квалитет-

них новајлија који ће покуша-

ти да изборе дрес првотимца у

ФК Мачва, дошло је и до појача-

ња у тренерском кадру српско-

лигашаа из шапца. асистент

шефу стручног штаба Мачве,

јанету Гаваловском у наредном

периоду биће дејан вилотић,

четрдесетогодишњи тренер,

иначе бивши фудбалер који је

током своје активне играчке ка-

ријере наступао за Мачву, спар-

так из суботице, као и за неко-

лико прволигашких екипа из

Мађарске. Поред тога, вило-

тић ће бити укључен и у рад

млађих селекција оФК шабац.

С. К.

са припремама за деби-

тантску сезону у Првој а лиги

за кошаркашице почетком ав-

густа кренуле су и сениорке

оКК шабац. већ на старту, еки-

па тренера дејана Поповића

знатно се појачала у односу на

прошлогодишњи састав. тако ће

дрес оКК шабац у наредном

првенству носити Маја адамо-

вић и рената Ћосић, које су

претходне сезоне наступале за

Колубару из Лазаревца, као и

повратница у шабац, искусна

Мирјана велисављевић. вели-

сављевићева, поникла у редо-

вима оКК шабац, током своје

каријере играла је и за ЖКК

Мачва из шапца, Хемофарм из

вршца, екипу ЖКК Ковин, не-

колико тимова из немачке и из-

раела, да би након повратка у

српску кошарку, последњих го-

дину ипо дана провела у екипи

Партизана из Београда, акту-

елног шампиона србије. С. К.

кОШАркА - жЕНЕ

кОШАркА - МУШкАрци

ФУдбАЛ

Шапчанке се појачале

Шапчани упалили моторе

Вилотић помоћникГаваловском

АТЛЕТикА

У славу мишарскихјунака

на Хиподрому, у шапцу,

завршен је упис - за седми

тркачки дан који ће бити одржан

у недељу. централни догађај

дана је, Груп један трка, под на-

зивом «Меморијал Краља алек-

сандра», на стази дугој 2.400 ме-

тара,где је уписано 15 грла.

ништа мање, неће бити заним-

љиво надметање у трци «Ме-

моријал Миомире - Миње Кне-

жевић», где ће се такмичити

седам најбољих двогода грла, на

стази од 1.400 метара.

По пропозицијама, било

је предвиђено да се одржи

пет трка, због великог инте-

ресовања власника, биће

одржано још једно такмиче-

ње галопера. на седмом га-

лопском дану, у нашем граду,

такмичи ће се и десет гало-

пера упрегнутих у сулке.уз

програм од шест трка биће

одржано и једно такмучење

галопера на дистанци од 400

метара.

Б.П.

нА ХипОдрОМу, у ШАпЦу, у недељу,Биће ОдржАнА нАЈКвАЛитетиниЈАтрКА у срБиЈи.

Меморијал Краља Александра

1911. август 2011. www. podrinske.comдрУШТвО

уговор о изградњи колекто-

ра од новог шабачког моста до

будућег централног постројења

за пречишћавање отпадних вода

данас су у Београду потписали

градоначелник шапца Милош

Милошевић, помоћница мини-

стра за економију и регионални

развој весна Чојбашић и ди-

ректор „Пројектомонтаже“ си-

ниша Зорић. вредност пројекта

је 197.860.824,82 динара, а но-

вац је обезбедио национални

инвестициони план (ниП).

Капитални објекти кому-

налне инфраструктуре као што

су регионална депонија и По-

стројење за пречишћавање от-

падних вода, према оцени гра-

доначелника Милошевића,

имају стратешки значај и пред-

стављају нови замах у развоју

Града.

- у име грађана шапца и

своје лично име захваљујем

Министарству што је из ниП-

а издвојило велику суму новца

за градњу колектора у шапцу и

тиме наставило традицију зна-

чајног улагања у инфраструк-

туру шапца. Колектор је пред-

услов да се градска канализација

која се у саву улива код новог

моста, измести код будућег по-

стројења иза „Белих лимова“. у

реку ће се тако изливати прера-

ђене и филтриране отпадне воде

које неће представљати опас-

ност по здравље људи, биљног

и животињског света и биће у

складу са највишим еколош-

ким стандардима, истако је гра-

доначелник шапца Милош Ми-

лошевић.

Помоћница министра весна

Чојбашић подсетила је да је

Министарство економије и ре-

гионалног развоја из средстава

ниП-а ове године определило

не само новац за решавање еко-

лошких проблема, већ и 150

милиона динара за реализацију

пројеката у области економије и

образовања, као и за градњу

објеката комуналне инфра-

структуре.

- уз спремност локалне са-

моуправе за сарадњу и припре-

му пројектне документације на

начин на који то чини Град ша-

бац, и у наредним годинама

може се очекивати учешће

ниП-а у изградњи објеката ко-

муналне инфраструктуре,

најавила је весна Чојбашић.

изградња колектора пове-

рена је београдској фирми

„Пројектомонтажа“ која је у

шапцу присутна од 1995. годи-

не.

- до сада смо изградили де-

сетине километара инфра-

структурне мреже: канализа-

ционе, водоводне, топловодне,

гасовода, а градили смо и мно-

ге објекте високоградње у шап-

цу, навео је синиша Зорић, ди-

ректор „Пројектомонтаже“ која

овога пута наступа као конзор-

цијум са београдском фирмом

„Хидропромет инжењеринг“ и

шабачким предузећем „Маши-

нокоп“.

Почетак радова очекује се у

августу а рок за завршетак је

шест месеци.

Потписан уговор о изградњи колектора

изабрани извођачирадова на изградњи

обалоутврде окопостројења за

пречишћавање отпаднихвода

Поред изградње Колектора кроз шабачку фабрику „Зор-

ка“, услов за реализацију пројекта Постројења за пре-

чишћавање отпадних вода, је градња обалоутврде у дужини

од 600 метара. извођачи радова биће регулација из срем-

ске Митровице и водопривредно предузеће „сава“ ша-

бац. у шабачком водоводу се надају да ће посао изград-

ње обалоутврде на месту где ће се градити Постројење за

пречишћавање отпадних вода, почети до краја септембра,

односно, до момента пораста нивоа подземних вода. из-

вођач радова за овај посао је познат.

шабачки водовод наставио је посао склапања угово-

ра о испоруци воде са потрошачима. По речима директора

драгорада Мијатовића до сада је склопљено око 6.500 хи-

љада уговора.

Посао склапања уговора са потрошачима о испоруци

воде биће настављен и у наредној години, а у јавном пред-

узећу водовод се надају да ће током 2012.-е године, бити

склопљено свих 25.000 уговора.

www. podrinske.com 11. август 2011.20 www. podrinske.com зАбЕЛЕШкЕ

у уторак 26. јула на празник

светих апостола Михаила и

Гаврила у селу радовашница

под планином цер, удаљеном од

шапца двадесетак километара,

епископ шабачки Лаврентије

служио је свету архијерејску

Литургију у цркви светих апо-

стола Михаила и Гаврила уз

саслужење свештеника и мо-

наха шабачке епахије. По за-

вршетку свете Литургије епи-

скоп Лаврентије освештао је

темеље манастира, из 14. века

задужбине краља драгутина

немањића, којег је немачка

војска у другом светском рату

13. октобра 1941. године, за

време окупације,

опљачкала, спали-

ла и до темеља по-

рушила а на којем

је увелико почела

обнова.

По освећењу

манастирских те-

меља Епископ Ла-

вентије се обратио

присутним грађа-

нима, било их је

више од 1.000, и

благословио радо-

ве обнове мана-

стира.

- Када страда

један народ стра-

дају и његове све-

тиње. Хвала Богу

почели смо да об-

нављамо наше све-

тиње а дужнст нам је да обно-

вимо и нашу душу, наше пове-

рење и љуба међу људима. овај

храм зида се у славу Божију и у

корист српскога народа и на-

рода целог православног. ако да

Бог за годину дана биће велико

освећење овог храма коме ће

присуствовати патријарх

српски иринеј и многи позва-

ни хришћани и они који желе да

дођу да увеличају то свето слав-

ље. Захвални смо свевишњем

господу што смо добили ктито-

ра манастира који се обнавља,

сестру Милицу абт, која је ро-

ђена у бившој БиХ и која је дуго

година радила и живла у

швајцарској. Њена драгоцена

помоћ допринела је почетку об-

нове манастира нагласио је епи-

скоп Лаврентие.

Миладин. МалишићСнимио: М. Малишић

у сеЛу рАдОвАШниЦи пОдну ЦерА

кТиТОрСЕСТрА МиЛицА АбТ

ЕПиСкОП ЛАврЕНТијЕ При ОСвЕћЕњУ МАНАСТирСкОг ТЕМЕљА

У рАдОвАШНици

Овећени темељи манастира

2111. август 2011. www. podrinske.comзАбЕЛЕШкЕ

015/355-001

НОвО! НОвО! НОвО! НОвО!проф. др Бранко Станков

СтРаБОлОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

соКоГрад – у манастиру

светог николаја српског у со-

кограду код Љубовије одржава

се традиционална, 11. по реду

манифестација „Моба“ која оку-

пља младе српског порекла из

земље и дијаспоре. већ 15 дана

у сокограду млади се друже уз

учење и рад. онима који слабје

говоре српски језик ово је била

добра приликада га науче.

- ја сам први пут на „Моби“

и веома ми се допада. оваквих

окупљања на којима се ради и

дружи млади могу нешто да

науче. у аустрији, у којој жи-

вим, овако нешто не постоји –

каже тамара срећковић, из Беча,

која је у сокоград стигла са се-

стом тањом.

Милош Филман (25), дошао

је из Берна, главног града

швајцарске. и раније је био у

србији, јер му мајка води по-

рекло из изнаше

земље. други пут

је на „Моби“ и

добро је обновио

српски језик.

Каже да ће и иду-

ће године доћи у

сокоград да у ма-

настиру светог

николаја српског

буде учесник

„Мобе“.

- на „Моби“,

која траје од 20

јула до 20 авгу-

ста, борави 150

младих и они по-

мажу у радовима

на изградњи но-

вог манастирског

конака, на уређе-

њу зелених по-

вршина и у свим

другим послови-

ма којих у манастиру светог ни-

колаја има на претек. За њих је

организована радионица кали-

графије и иконописа. Посетили

су манастир троношу, родну

кућу вука Караџића, у тршићу,

Мачков Камен, Лозницу, а оби-

ћиће и неколико места у којима

су српске светиње и историјске

и културне знаменитости. ина-

че, млади су вредни, хвала Богу

здрави, чили и весели. раде

онолико колико могу - каже

господин Лаврентије епископ

шабачки, и додаје:

- ове година на „Моби“ је

30 младих из русије и Белору-

сије као и деца српског порекла

из Македоније, републике

српске, са Косова, из швајцар-

ске, италије, немачке и ау-

стрије.

- Лепо ми је на „Моби“. из

Београда сам и најмлађи сам на

њој. По први пут сам у мана-

стирској цркви светог нико-

лаја српског био „чтец“ на ли-

тургији и то је за мене нешто

најлепше чега ћу се сећати у жи-

воту – вели београђанин Бран-

ко опачић стар 11 година.

Миладин Малишић

MЛАди из диЈАспОре нА „МОБи“ у сОКОгрАду КОд љуБОвиЈе

Уз рад уче језик својјии хх пп рр еедд аа кк аа

грУПА УЧЕСНикА „МОбЕ“

ТАМАрА и САњА

СрЕћкОвић

вЛАдАН ПЕТрОШЕвић

и кАТАриНА МиЛОШЕвић

Бициклистичко – планинар-

ска турнеја „Путевима Босне и

Херцеговине, Хрватске, црне

Горе и србије“

Члан Псд „цер“ шабац,

светомир тошић, кренуо је

08.07.2011. год. у три сата ноћу,

на бициклистичку туру дугу

2066 км. исти дан је стигао већ

до сарајева, а онда преко Мо-

стара, неума у дубровник, Ко-

тор, Подгорицу. испењао је

врхове дурмитора, Комова, Про-

клетија. од укупне дужине ста-

зе, 180 км су планинарски ус-

пони.

вратио се преко вишеграда,

ужица, авале и после 26 дана

исцрпљујуће вожње, стигао око

17 часова, 02.08.2011. на саста-

нак друштва у великом парку

где су га дочекали остали чла-

нови.

изражавамо искрено див-

љење за овај подухват и понос

што је наш члан. свету, осим

храбрости и издржљивости,

красе и високи морални ква-

литети.

Председник ПСД Михајловић. М.

ПиСМА ЧиТАЛАцА

награда удружењу жена„Вила“

ЉуБовија – на „данима купине“, одржаним у ставама

код ваљева, специјалну награду за спремање јела од купине

добило је Љубовијско удружење „вила“ из Љубовије. Поред

етно трпезе жене из Љубовије су представиле и сувенире из аз-

буковице и радове деце из дневног боравка „осмех“ у Љубо-

вији.

М.Мaлишћ

www. podrinske.com 11. август 2011.22 www. podrinske.com рЕгиОН

ЉуБовија - на подручју

општине Љубовија, на којем

ведни сељаци имају плантаже

купина на више од 400 хектара,

увелико је почела берба овог

јагодичарског воћа које је изу-

зетно добро родило па се очекује

се даће род бити 11 до 12 тона

по хектару. Квалитет плодова је

добар, а откупна цена је 40 ди-

нара за килограм и са њом уз-

гајивачи купина нису задовољ-

ни. Међутим, и поред ниске от-

купне цене, берачи купина су од

раног јутра па до касно увече на

плантажама, беру зреле плодо-

ве.

- са откупном ценом купи-

на и малина нико од нас, који их

узгајамо, није задовољан, и из

године у годину све је нижа. Ево

погледајте моју плантажу која се

простире на 30 ари, на којој су

се саднице купина од доброг

рода повиле. Плодови су круп-

ни, прве класе су. не могу да

дозволим да их због мале от-

купне цене не берем. штета је

да овакав бирећетан род про-

падне. убраћу више од четири

тоне, и за ту количину када је

испоручим откупљивачима, но-

вац који добијем више од поло-

вине утрошио сам га на при-

прему садница да донесу добар

и квалитетан род, а зарада је та-

корећи никаква – Каже Лазар

дрлачић, домаћин из села Чит-

лука код Љубовије.

Миладин Малишић

нА пОдручЈу љувиЈсКе ОпШтине КупинАри незАдОвОљни ОтКупнОМЦенОМ

Штета је да род пропадне

ЛАзАр дрЛАЧић, СА СУПрУгОМ зОрицОМУ СвОМ МАЛињАкУ

СНиМиО: М.МАЛиШић

лопови украли oсамкошница

радовашница – Лопови за којима полиција трага, украли

су из пчелињака манастира светог Михаила и Гаврила у селу ра-

довашница подну цера код шапца 8 кошница са пчелама у

којима је било и више од 180 килограма ливадског меда.

– Пчелињак се налази недалеко од манастира. на њега су под

окриљем ноћи и по месечини крадљивци дошли аутомобилом

„Комбијем“ или трактором, утоарили кошнице и однели. вредност

кошница са пчелама, медом и воском у њима већа је од 180.000 ди-

нара – каже архимндрит хаџи николај Малишић, старешина ма-

настира у радовашници.

М.Малишић

није страшно, неки људи

су само вукли за уши неког чо-

века и некако га вређали што

носи наочаре - 7 диоптрије и

зато га звали „ћором“ и онако,

мало, му рекли: „Ћоро, бедниче

ћорави, немој да нам више узи-

маши имена у уста и шта ти

имаш да питаш...“. дешава се

сваки дан, али не у србији и не

у шапцу а ипак се све то деси-

ло у селу Мишар, у предве-

черје прославе најважније уста-

ничке победе Мишарског боја.

актери-један мишарац и један

скоро мишарац - иначе пред-

узимач са тазе бизнисом.

тика М. је искористо своје

грађанско право да пита власт на

најнижем нивоу, чланове саве-

та месне заједнице на званичном

састанку, када ће улица Филипа

вишњића добити уличну рас-

вету и изразио сумњу да се

заједнички проблеми решавају

„по бабу и по стричевима“. уме-

сто одговора или објашњења

добио је напредне увреде због

наочара које носи, малтретира-

ња и шиканирања. обратио се и

полицији али сем месне зајед-

нице изгледа да је и полиција

„напредна“ па „напредњак“ још

шета слободан и вероватно чека

погодан моменат да мотиком

утера памет у главу човеку који

је имао храбрости да постави

питање о нечем што спада у те-

ковине цивилизације: светло!.

Филип вишњић још није про-

гледао а није ни локална власт

у чијој је надлежности и рад

месних заједница а сведоци не-

милог догађаја ће колико сутра

глумити поштење и част у ло-

калној самоуправи. тики остаје

да се нада светлу и да ће избе-

ћи теже батине или да се на Ми-

шарском пољу појави нови Ка-

рађорђе у предизборној кампа-

њи за градоначелника Ев-

роПсКоГ шапца. Када се та-

кав појави неће бити увреда за

слабовиде. М.Ж.

Напредни прст у око Филипу Вишњићу

Поштовани (а)!

дана 16.07.2011. год. у кас-

ним поподневним сатима су-

пруга је у „INTEREX-u“ у шап-

цу купила прехрамбени про-

извод (џем од кајсије), за који

смо након пробања установили

да је неисправан. тада смо на

амбалажи видели да је датум

трајања мењан: са 05.2010. на

05.2011.! у покушају да

пријавим по здравље неиспра-

ван призвод за исхрану, кренуо

сам од „тржишне инспекције“.

Господин који се јавио, љубаз-

но ме је упутио на „санитарну

инспек-цију“. одатле ме, тако-

ђе љубазно, упућују на Г-ђу

Миладинку. не знајући да је

дотична руководилац у „тржиш-

ној инспекцији“, зовем је и саз-

најем да та врста инспекцијских

послова није у њиховој над-

лежности, већ да покушам или

у „санитарној инспекцији“ или

преко „регионалног саветова-

лишта за заштиту потрошача“!

одговорно лице саветника

за заштиту потрошача за шу-

мадију и Западну србију, дипл.

правник Г-дин Зоран дукић

(069/234-34-00), иначе са се-

диштем у јагодини, упућује ме

на „управу за аграрна плаћања“

у шапцу, тј. на пољопривредног

инспектора Г-дина владана,

који ме преко секретарице упу-

ћује на фитосанитарног ин-

спектора (бар ми је накнадно

тако речено), из Малог Зворни-

ка Г-ђу весну веловић (064/88-

18-559) која ми је најљубазније

могуће објаснила да „по новом

Закону они нису надлежни за ту

врсту послова, већ „тржишна

инспекција“ из шапца“.

Круг је затворен!

додуше, нисам чуо да је

неко отрован неисправним пре-

храмбеним производима куп-

љеним у наведеном објекту, а

када ће, не зна се!

„Call center“ за заштиту по-

трошача (0800 103 104) је фор-

ма за глупе народне масе, пошто

се сем наснимљених гласова, од

84 упућена позива нико није

јавио.

важно је да је форма задо-

вољена.

суштина: како преживети

у оваквој држави, никада неће.

у очекивању одговора са

поштовањем

Дејан Васиљевићл.к 255875 СУП Шабацмобтел. 064/821-75-06

15000 ШабацЈ. Веселиновића 54

Планинар и бициклиста

МАркЕТиНг - ТЕЛ: 066/347-136

ЧиТУљЕ

ЧЕТврТАк 11.08.08:00 јутрење

09:30 водимо вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10: 00 амор Латино ®

10:40 Животињска антологија-

документарни програм

11:15 Познати екстремно

12:30 Биографије

13.00 велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Медикус

15:00 вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

17:45 репортажа са шабачког

летњег фестивала

18:00 освета

19:00 вести

20:05 Пут хране

21:00 Лек из природе

22:00 вести

22:30 велика руска колекција

23:15 освета ®

ПЕТАк 12.08.08:00 јутрење

09:30 водимо вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:30 радим градим

11:15 рукомет плус

12:10 спортска галаксија

13.00 велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Пут хране

15:00 вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

17:45 45 репортажа са шабач-

ког летњег фестивала

18:00 освета

19:00 вести

20:05 Филм ренџер на задатку

21.15 Моувиланд

22.00 вести

22.30 велика руска колекција

23.15 освета

СУбОТА 13.08.10:00 Кроз прозор маште

10:30 цртани филм: Џумбус

11:00 Животињска антологија-

документарни програм

11:30 амор Латино(5 епизода)®

15:15 Медикус

16:00 Биљана за вас

17:00 Кућица у цвећу

18:00 Биографије –House of Ver-

sace

19:00 вести

20:05 цртани филм: Чаробни мач

21:00 Познати екстремно

22:00 вести

22:30 Филм: скандал

НЕдЕљА 14.08.10:00 водич за родитеље

10.30 цртани филм Џумбус

11:00 Животињска антологија

11:35 освета ( 5 епизода) ®

15:15 цртани филм: Чаробни мач

16:15 филм: ренџер на задатку

18:00 цртани филм Џумбус

19:00 вести

20:05 Биљана за вас

21:00 Познати екстремно

22:00 вести

22:30 Филм: Чудесни четвртак

ПОНЕдЕљАк 15.08.09:30 водимо вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:40 водич за родитеље

11.15 Филм скандал

13:00 велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Лек из природе

15:00 вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

17:45 водимо вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 вести

20:05 Мењамо навике

20:30 Пети тркачки дан

21:00 иза сцене

22:00 вести

22:30 велика руска колекција

23:15 освета (р)

УТОрАк 16.08.09:30 водимо вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10.30 Кроз прозор маште

11:15 Филм: Чудесни четвртак

13.00велика руска колекција (р)

13:30 Пети тркачки дан

14:00 Мењамо навике

14:30 Лек из природе

15:00 вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

17:45 водимо вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 вести

20:05 Животињска антологија

21:00 Биографије

22:00 вести

22:30 велика руска колекција

23:15 освета

СрЕдА 17.08.08:00 јутрење

09:30 водимо вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:30 Животињска антологија-

документарни програм

11:15 Познати екстремно-(р)

12:15 Кућица у цвећу

13.00 велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 иза сцене

15:00 вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

17:45 водимо вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 вести

20:05 Животињска антологија-

документарни програм

21:00 Медикус

22:00 вести

22:30 велика руска колекција (р)

23:15 освета

2311. август 2011. www. podrinske.comдрУШТвО

ПрОгрАМ Тв ШАбАцУ СТАЛНиМ ТЕрМиНиМА: МАЛи ОгЛАСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОћНи ОгЛАСи 00:00 - 08.00 вЕСТи У 3: рАдНиМ дАНиМА У 15:00

СКАНДАЛ

режија: акира Куросаwа

ичиро аоје, млади сли-

кар, среће познату певачицу

Мијако саијо за време лето-

вања у планинама. Примио је

у своја кола и сасвим случајно

се испоставља да су одсели у

истом хотелу. овај случајни су-

срет злоупотребљава табло-

идни магазин специјализован

за скандале који жели ово да

искористи и понизи Мијако

која није показивала жељу да

са њима сарађује. ичиро тужи

магазин, али његов адвокат

коме је новац потребан за лече-

ње болесне ћерке, прима мито

како би изгубио спор.

ЧУДЕСНИ ЧЕТВРТАК

Карен и тод су младенци

који очекују бебу, а њихов кум

на вен-

чању је

Е в е н .

све би

б и л о

и д и -

л и ч н о

да Евен

није за-

љ у б -

љен у

Карен. Када тод због посла

мора да отпутује у синга-

пур,он ће замолити Евена да се

“надје” Карен уколико јој не-

што затреба…..

ФиЛМОви

Заувек ће нам остати у срцима и сећањима.

ожалошћени: супруга цеца и синови

владимир и Бранимир са породицама.

4. августа преминуо је наш драги

Слободан т. иветић – тривин1944 - 2011

време пролази, а туга и бол за тобом никада неће

престати. Постојиш и трајеш кроз најлепше

успомене које болно подсећају на све што смо

изгубили твојим одласком.

Заувек ћеш остати у нашим срцима.

твоји најмилији: брат Горан

и сестра сузана са породицама.

обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо у суботу,

13. августа 2011, у 11 часова, на гробљу у Мајуру

давати годишњи помен нашем драгом брату, стрицу,

ујаку и шураку

Зорану Гарићу1977-2010.

PENZIONERиНФОрМАТивНи дОдАТАк зА ПЕНзиОНЕрЕ грАдА ШАПцАбрОј 27 11. АвгУСТ 2011.

Међу најбројнијим, инајактивнијим секцијама, сва-како је Шаховска, за коју,како каже председник Дра-гољуб Кузмановић, постојивелико интересовање и ре-довни су бројни турнири.

-То је на неки начин и за-бава и релаксација пензио-нерима. Сваког месеца,првог уторка, имамо турнир,и сусрете шахиста по убрза-ном темпу; другог уторка јебрзопотезни турнир, на петминута. Имамо и годишњетакмичење на пола сата, којеје и квалификационо, за ства-

рање и избор екипе којапредставља нашу секцију.Такмичимо се и са околнимместима – Лозницом,Бијељином, Богатићем, с тимшто се мењају домаћини, иове године је домаћин Лоз-ница.“

„Личну карту“ секције, бе-лежимо подацима секретара,Момчила Гајића. Број члано-ва варира, али та бројка секреће око 80 пензионера.Свакодневно (сем суботе),су у њиховом дому у БенскојБари, уз шаховске табле (не-где од 11 до 17 сати, неде-

љом од 9 до 14)... Сазнајемода међу члановима има имајсторских кандидата, попутДрагољуба Бојичића и Анд-рије Стојанца, па првокате-горника – Бошка Николића,Воје Теодоровића; ту су ипредседник и секретар – Дра-гољуб Кузмановић и Мом-чило Гајић...

По први пут, ове године,организовали су Илиндан-ски турнир (погодио се сапрвим уторком у месецу).Окупио је 13 такмичара, а са

10,5 поена најуспешнији јебио Војо Теодоровић; друго-пласирани, са 10 - био јеДрагољуб Бојичић, трећи, са9,5 – Станимир Пантелић.Четврто и пето место припа-ли су Спасоју Вукашиновићу,са осам и Драгољубу Кузма-новићу, са седам бодова.Следе Момчило Гајић, са

шест и Веселин Дамњано-вић, са пет и по поена. Запрвих пет, Градска организа-ција обезбедила је и симбо-личне новчане награде...

грАдсКА ОргАнизАЦиЈА пензиОнерА ШАпЦА

Шах највећа разонода

клуб и шах им пуно значеМомчило Гајић:-За мене као пензионера, како бих рекао, то је једна

веома корисна активност коју ја годинама, са својимпријатељима упражњавам.“

Милан Ристић:-За мене је шах игра, као и све остале игре, надме-

тање; један вло леп спорт. Ја се бавим и другим спор-товима, тако да ми је ово један од хобија. Овде нисам башуредан, али долазим.“

Селим Селими:-Много нам значи. Овде се лепо разонодимо, играмо,

попричамо мало, изменимо мишљења; тако, добро намдође.“

Драшко Љубишић:-Многи од нас пензионера овако проводимо време,

и шах нам је највећа разонода. Резултат није битан, ни-кад не размишљамо много о резултату, важно је то нашедружење и пријатељство.“

Спасоје Вукашиновић:-Неко воли риболов, неко лов, а ми смо се определили

за шах и тако проводимо време. Уз шах нам лепше и лак-ше пролазе дани, интересантније је, мање досаде, манаје што нема физичке активности приликом шаха. Буде не-кад, да се мало и посвађамо око шаха, али то очас по-сла заборавимо.“

Мирослав Перић:-Ми нисмо пензионери. Али, овде нам је лепо, добар

део свог живота проводимо овде, лепо је и друштво, иамбијент, лепа припрема за пензионерске дане.“

Ацо Симић:-Значи ми, ето, све живо. Ту се окупљамо, забавља-

мо, проводимо слободно време, колико ко може и имавремена. Не знам шта бих вам друго рекао. Ја сам до-шао из Сарајева. Овде је друштво лепо.“

Витомир Бошковић:-Дођемо ту, шта ћемо, мало играмо шаха, потроши-

мо време...“

Нису замерили на накратко прекинутим шаховскимпартијама...

Забележила Цеца Љубић

Уобичајено, другогуторка у месецу, 9. авгу-ста, одржан је нови брзо-потезни турнир, на коме јеучествовало десет пен-зионера. Са 15, 5 поена,први је Драгољуб Бојичић,други Станимир Пантелић– са 14, трећи Војо Тео-доровић – са 12; следеСлободан Леонтић са 10 иМомчило Гајић са 9 ос-војених поена.

Иако је до редовних, про-лећних, парламентарних из-бора преостало више одосам месеци, лидери и чла-нови уских политичких руко-водстава, партија у властиили опозицији, растрчали сепо Србији. Готово сви и не-скривено нуде привредни исваки други преокрет ако узпомоћ њихових, бирачких,гласова дођу на власт! Каода је баш у рукама тих лиде-ра и њихових странака ча-робни штапић и довољно једа њим три пута прекрсте уваздуху и изговоре чаробнеречи: хокус, покус, препа-рантус, и ето - препород сти-же!

У говорима и празнимобећањима ретко се ко до-тиче економске рецесије усвету. Тако рећи нико не по-миње (а било би и узалудно)да су индустријски објекти, наовај или онај начин, униште-ни. Да су некада економскијака привредна предузећаили нестала или продата убесцење, па је њихова де-латност, ако је има, потпунобезначајна.

Лидерима и странкамаосвајање власти идеја је во-диља. Њој су све подредили,а да би је освојили, бирачи-ма нуде брда и долине,тврдећи да власт хоће збогСрбије и народа који у њојживи! Тако је данас, било јеи јуче и сигурно ће бити докчовек постоји. Јер, није не-познато, власт свакоме пру-жа нескривене могућностиза брзо богаћење!

Богатство, кроз историју,са заиста ретким изузецима,никада нису стицали нитиму тежили само људи такозваног „трећег доба“. Пен-зионери. У овом времену по-себно. Њима је једини циљда не скапају од глади и дапомогну, колико год је могуће,своме потомству, деци иунучадима, а често и срод-ницима. И, наравно, да при-мају заслужену пензију у за-конски утврђеној висининајмање онолико временаколико им је Бог, судбина, ге-

нетика или природа пред-одредила. А издвајали су одсвојих плата у пензионо-ин-валидски фонд по тридесетили четрдесет година, најма-ње онолико колико су при-мали месечно на благајни.

С обзиром да сваки законвласт актуелна у датом тре-нутку лако може да измени,пензионери су и основалисвоју политичку партију(ПУПС) да би се одбранилиод пошасти „новопечених“лидера и гласноговорникакојима су пензије „кост у грлу“па би их они укинули или то-

лико смањили да би тобожмлади могли боље да живе!

А сада, када је ПУПС,после шест година по-стојања, постао значајна по-литичка партија без чијегучешћа је власт постала не-замислива, како садашња,тако и будућа, овој Партијисве чешће „намигују“ готовосви лидери парламентар-них странака, а председникСрпске напредне странкеТомислав Николић чак је,недавно, отворено у једномдневном листу дао интервјуи позвао ПУПС у коалицио-но партнерство, нудећи ру-ководству да „бира пози-ције у власти које му одго-варају“!

Неуки и неопрезни, не-промишљено би могли дазакључе да би можда треба-ло „кокетирати“, па чак и при-хватити понуду, без обзирашто би то изазвало или бимогло да изазове могућуљутњу код садашњих коа-лиционих партнера, из ужеили шире коалиције. Одговорна такву понуду чуо се не-давно од потпредседникаПУПС и заменика градона-

челника Београда МиланаКркобабића: „Није нам циљда будемо на овој или онојизборној листи, да би смо увласти сместили два три чо-века, или неколико људи.Немамо политичких пријате-ља, ни непријатеља, негохоћемо да реализујемо нашпрограм социјалне правде,како у Београду и још два тривелика центра, тако и целојСрбији. Сви пензионери пре-ко 65 година требало би, каоу Београду, да имају беспла-тан градски превоз, да свудапензионери са најмањимпримањима добијају троме-сечно по три хиљаде, да раз-вијемо тако звано социјалнопредузетништво. Да не уво-зимо чачкалице и спајалице,на пример, него да их про-изводимо у Србији. Леп при-мер је Сирогојно. Запослилису 200 плетиља и њиховиџемпери су познати у свету. Ито је наш бренд, а не само те-нисер Новак Ђоковић“.

Због социјалног програмаПУПС, који би сада, неколи-ко месеци пред изборе, даприграби већина политичкихстранака, Партија уједиње-них пензионера Србије ћесе, најверованије, пред би-рачима на пролеће појавитибез коалиције. У садашњемчасу процене су да сама лакоможе да оствари изборницензус (5 одсто), а истражи-вачи Факултета политичкихнаука у Београду, још у де-цембру утврдили су да јерејтинг ПУПС преко 6,1 од-сто. За неколико протеклихмесеци, међутим, знатно јепорастао, што потврђује ипојачано интересовање заову Партију, и не само пен-зионера и формирање мес-них организација где до саданису постојале. Илустрацијеради, у једном невеликомпоцерском селу за седамдана у ПУПС се учланило 45људи и жена, а у другом, уМачви, од стотинак пољо-привредних и пензионера израдног односа, 58 је платилочланарину ПУПС! Као и по-менути Поцерци.

- Само пензионера уСрбији има милион и 650.000и наше потенцијално бирач-

ко тело бројније је од најјачеполитичке партије. На сле-дећим изборима за ПУПС битребало да гласа најмање500.000 бирача, и ни једнаполитичка странка, без об-зира на рејтинг, не може безнас да формира власт. А тозначи да ће пензионери инаредне четири године, аваљда и касније, моћи без-брижније да очекују сут-рашњи дан, јер нико, безПУПС, неће моћи да мењаЗакон који сада гарантује дапросечна пензија не можебити мања од 60 одсто про-сечне плате – каже председ-ник ПУПС др Јован Кркоба-бић, истичући да су у овуПартију упрли очи подједна-ко они који никада нису има-ли посао, као и они који су га, на овај или онај начин, из-губили, а не само пензионе-ри. Јер, ПУПС је, није рекла-ма, једина политичка пар-тија која је испунила сва своја(и не само предизборна) обе-ћања и млади му верују.

Отуда чуди, али не изне-нађује, да поједини политич-ки аналитичари испред чијихимена стоје звучне титуле,паушално закључују даПУПС не може сам да оства-ри више од 3,5 највише 4процента у изборима. Чак јеједан од њих, оседео по-грешно процењујући, напи-сао у престижном листу даће ПУПС „изумрети“, забо-рављајући да захваљујућиовој Партији прима неума-њену пензију, али и да ћепензионера бити док на зем-љи постоје људи! Али, свакоима право на своју заблудупа и речени аналитичар којипроцене даје из удобне фо-теље и, што би рекао Срећ-ко Шојић, „не треба се узбу-ђавати“. Јер, није непознатода су ти политички анали-тичари наручени и своје „про-гнозе“ дају највероватније залепе паре.

А да ли ће поцрвенети акоим буде фалш аналитика,оставимо времену.

2 www. podrinske.com 11. август 2011.ПЕНзиОНЕр

дО редОвниХ пАрЛАМентАрниХ изБОрА иМА виШе Од пОЛА гОдине, А пОЛитичАри се рАстрчАЛи пО срБиЈи

Напредњаци зову ПУПС у коалицију

Аутор овог текста јечлан Извршног одбораПУПС (председник је Дра-ги Видојевић) и посебно језадужен за развој и ту-мачење програмских за-датака и статутарних од-редби у Мачванском и Ко-лубарском округу. Исто-времено је и председникГрадског одбора ПУПСШабац.

лидер најјаче опозиционе партије нуди важне мандате партији уједињенихпензионера србије Социјални програм творевина ПуПС, без кога нико неможе формирати власт Пензионери без коалиције у наредним изборима?

ПиШЕ: СТЕвАН МАТић

Просечна зарада у

јуну 39.322 динараПросеч на нето зарада у Срби ји, исплаћена у јуну,

износила је 39.322 динара и у односу на просечну за-раду у мају била је номинално виша за 11,2 одсто, аре ал но за 11,5, са оп штио је Републички завод застатистику.

Јунска зарада била је номинално виша за 15,1 одсто, а реално за 2,1 одсто него у истом месецу 2010.године. Просечна нето зарада, исплаћена у периодујануар–јун ове године, номинално је виша за 10,6 од-сто, ареално нижа за 2,2 одсто него у истом периодупрошле године.

Просечна бруто зарада исплаћена у јуну износи лаје 54.616 динара и у односу на мајски просек номи-нално је виша за 11,3, а реално за 11,6 од сто. Јунскабруто зарада била је номинално виша за 15 одсто, ареално за два, у односу на бруто зараду исплаћенуу јуну 2010. годи е.

Просечна бруто зарада исплаћена у периоду јану-ар–јун ове го дине била је номинал нови ша за 10,6одсто, а реал нонижа за 2,2 од сто него просеч на бруто зарада исплаћена у периоду јануар–јун 2010. го дине.

311. август 2011. www. podrinske.comПЕНзиОНЕр

рЕцЕПТи

ПалаЧинке Са МеСОМ500 г јунећег меса18 до 20 палачинки1 главица лука5 свежих паприка1 павлакаЛук исецкати и здинстати. Додати исецкане паприке

а затим и млевено месо. Додати 2 кашике павлаке, по-солити и зачинити по укусу. Све добро измешти. Пред-хоно припремљене палачинке премазати смесом иувијати. Слагати у ватросталну посуду, прелити павла-ком и запећи у рерни.

италијанСка Салата ОДкРОМПиРа

1 кг кромпира2 главице црног лука1 конзерва сардине4 кувана јајета1 кашичица сенфаУље, сирће, со, биберСкувати кромпир, оставити да се охлади и исећи на

коцкице. Додати исецкан лук, сардине, на колутовеисечена јаја. Посолити, и зачинити по укусу. Украсити пер-шуновим лишћем.

кРОкети ОД СПанаЋа500 г спанаћа150 г пиринча1 куван кромпир2 кашике павлаке2 кашике брашна1 јајеУље, сирће, соСпанаћ очистити, опрати и скувати. Посебно скувати

пиринач. Оцеђен спанаћ помешати са оцеђеним пирин-чем, испасираним кромпиром, павлаком, јајетом браш-ном и зачинима. Формирати крокете и пржити на вреломуљу.

киФлиЦе БеЗ јаја250 г масти2 шољице млека1 кашичица соде бикарбоне500 г брашнаПекмезПрах шећерУмутити маст па додати млеко, соду бикарбону и

брашно. Тесто израдити, правити кифлице и пећи. Пече-не уваљати у прах шећер.

Мак МиЊОни7 јаја250 г прах шећера200 г млевеног мака100 г крупно млевених бадемаМало млекаПрезле, суво грожђеКандирано воћеШећер ушпиновати са мало млека. У то сипати мак

и прокувати. Кад се охлади измешати са пенасто умуће-ним маслацем, жуманцима и бадемима. На крају умешатиснег од беланаца. Додати мало презли, лимуна, сувоггрожђа и кандираног воћа. Добро измешати и пећи у под-мазаном плеху. Охлађен колач премазати чоколадномглазуром.

Особе које воде здравживот, физички су активне,правилно се хране и не пуше- под знатно мањим ризи-ком су од појаве жуте мрљеу оку као последице старо-сти, закључили су америчкистручњаци. Ако сад размис-лите како живите и како сехраните, касније ће вам битилакше у животу

Телесна активност и здра-ва исхрана смањују ризик,али у комбинацији са избе-гавањем пушења, тај ризиксе умање и за више од 70 од-сто.

Жута мрља у окуПојава жуте мрље у оку

има за последицу губитаквида у центру визуелногпоља, због чега може да от-ежа читање и препознавањелица, али често преостаједовољно периферног видада би се обављале осталеживотне активности. Довољ-но је десет сати недељнобити врло скромно физичкиактиван - спремати кућу, ба-вити се баштом или ходатиили осам сати недељно битиумерено физички активан.Мада је утврђено да пушењесамо за себе не представљафактор ризика, у комбина-цији са здравом исхраном ифизичком активношћу, избе-гавање пушења знатно сма-њује ризик од последица ста-рости. Амерички стручњациобјашњавају да здрав начинживота можда смањује ризикод старачке жуте мрље у окутако што снижава крвни при-тисак, па тиме штити очи оддегенерације или што сма-њује ниво слободних ради-кала у организму, чиме се до-приноси редукција запаљен-ских процеса.

лоше навике Склоност ка четири честе

лоше навике - пушењу, пре-више алкохола, недостаткуфизичке активности и лошојисхрани - човека може даучини и 12 година старијим,показују резултати до којих судошли норвешки научници.Лоше навике подразумевајупушење, више од три алко-холна пића дневно за муш-карце, односно два за жене,мање од два сата вежбањанедељно и узимање воћа иповрћа мање од три путадневно. Најчешћи узроцисмрти су болести срца и рак,обољења која се доводе удиректну везу са нездравим

начином живота. Неће свакоко се придржава здравих на-вика живети дуже од онихкоји то не чине, али имаћевеће изгледе за то.

Пример лакевежбе

Многима је већ досадилото колико се често помињеда је вежбање изузетно ко-рисно. Физичка активностјесте корисна, а ако вас мрзида је упражњавате, ево некихвежбица које могу да радечак и веома лење особе. Бок-совање с ваздухом звучи не-обично, али може да будевеома забавно, а шансе дасе повредите су минимал-не. Пет минута снажно уда-рајте рукама по ваздуху итрудите се да се брзо креће-те у месту док то радите. Тоби требало да буде довољнода вам ојача мишиће руку.

Ходајте што вишеВеома давно човек је го-

тово све своје време прово-дио на ногама, одмарајући сесамо док спава, а што је по-стајао разумнији и памет-нији, његова мобилност сесмањивала, јер је увидео дане мора да ради по цео дан

да би преживео. Ходање јенајлакши и најбезбеднији путдо доброг здравља тела идуха, а предности ходањасу у томе што цео организамбоље функционише, ефек-тивније обавља своје функ-ције, релаксира се и поредфизичког оптерећења ногу, аомогућује и да се физичкаснага брже поврати када јетело у кондицији. Ходање иредовна шетња добро утичуна срце и смањују ризик оддобијања готово свих боле-сти. Гојазним људима хода-ње се посебно препоручујејер сагорева масти, ублажа-ва токсине и смањује нивохолестерола. Ходање не де-лује позитивно само на фи-зичко, већ и на психичко ста-ње организма - отклањастрес, ублажава депресију ипомаже нервном систему дасе смири. Лекари константнопрепоручују што више хода-ња и шетања, без обзира нато у ком добу се особа нала-зи, а препорука је да се днев-но хода око један сат. Струч-њаци указују да је шетњапре спавања изузетно ко-рисна јер омогућава да селакше заспи у пријатномосећању тела.

Иван Ковачевић

Здраве навике витална старостдруги пиШу: АЛО

www. podrinske.com ПЕНзиОНЕр 11. август 2011.�

Летња жега никоме неприја, па тропске врућинемогу да изазову озбиљне те-гобе и код потпуно здравихособа. Главни непријатељинашег организма су сунча-ница и топлотни удар. Коли-ко је наш организам спреманда се аклиматизује, прилаго-ди новим климатским усло-вима? За 10-15 дана борав-ка на мору трудимо се да штовише уживамо у чаримамора, река, језера. Коликоје наш метаболизам спре-ман да то прати? Шта чини-ти када претерамо?

Шта јесунчаница?

Дуже излагање главе су-нцу доводи до сунчанице,посебно када је потиљак ди-ректно на високој темпера-тури и под утицајем сунчеветоплоте. Наше тело се хладирадом кардиоваскуларног си-стема и знојењем. Како бизнојење било ефикасније завреме великих врућина крозкожу протиче знатно већаколичина крви која хладитело и тако штити својенајважније органе, посебномозак. Ако несмотрено изла-жемо главу утицају сунца,температура у глави се знат-но повећава. Тело настојида расхлади мозак тако штовише хладне крви упућује углаву. Тиме долази до шире-ња крвних судова мозга и донаглог поваћања његове за-премине. То утиче на појавусимптома који су јако сличнипотресу мозга и нису нималобезазлени. Озбиљни слу-чајеви сунчанице се могу за-вршити несвестицом па и ко-матозним стањем.

Симптоми- јака главобоља- сува кожа- стално повећање телес-

не температуре- вртоглавица, немир, по-

спаност и повраћање- зујање у ушима, поре-

мећај вида, па и несвестица- пулс је убрзан, а дисање

плитко и убрзано- могуће и повећано

знојење путем ког се губизнатна количина течности иминерала, нарочито ка-лијума, који је веома важан

за све биохемијске процесе уорганизму, пре свега у мозгу

Шта учинити?Особу са оваквим симп-

томима треба одмах смести-ти у хладовину или у рас-хлађену, затамњену просто-рију и раскомотити је. Важноје постепено расхлађивањелаганим поливањем водом истављањем хладних облогаса ледом на потиљак и главусве док се температура неврати у нормалу. Телеснутемпературу треба сталноконтолисати. Човеку погође-ном сунчаницом треба дава-ти хладне напитке, али ни-како кафу и алкохол. У тежимслучајевима губитка свести,појаве конфузије и поспано-сти потребно је што пре по-звати лекара.

Шта је топлотниудар?

Сличан је сунчаници и немора настати као последицадиректног излагања сунцу.Топлотни удар могу добитирадници у пекари или у ин-дустрији крај високих пећи,као и неопрезни возачи упрегрејаном аутомобилу,кампери који спавју у лошеопремљеном шатору илиморнари крај прегрејаногбродског мотора.

Топлотни удар настаје каорезултат наглог, прекомер-ног повећања телесне тем-пературе и немогућности ор-ганизма да температуру одр-жи у нормалним границама.Обично се јавља када је по-већана влажност ваздуха увреме летњих спарина, јер јеу таквим условима отежанознојење. У таквим условиматемпература тела сталнорасте и досеже вредности идо 40. подеока Целзијусовескале. Овако висока темпе-ратура доводи до дисфунк-ције централног нервног си-стема која разултује дели-ријумом, конвулзијама, па икомом. Уколико овакво стањепотраје може доћи до трајнихоштећења и неуролошких по-ремећаја. Организам се уоваквој ситуацији брани си-стемском реакцијом, којаможе проузроковати стањешока.

Симптоми- малаксалост и грчеви- вртоглавица- жеђ- слабост- престанак знојења- јака главобоља- зујање у ушима, пулси-

рање у грудима- кожа је сува и црвена- пулс је слаб и јако убр-

зан

Топлотни удар настаје на-гло и без најаве – изненад-ним колапсом и падом крвногпритиска. Ово је тежак акут-ни поремећај, који настајезбог престанка терморегула-ције организма, а у најтежимслучајевима може узрокова-ти кому и смрт унесрећеног.Зато је неопходна интервен-ција лекара.

Прва помоћУ случају топлотног удара

као и код сунчанице мора сеинтервенисати и одмах по-чети са расхлађивањем. Осо-бу треба склонити у хладо-вину, скинути му одећу иобилно га расхлађиватихладном водом. Обавезнопозовите хитну помоћ!

За време топлотног ударатело губи способност термо-регулације тако да се можепрегрејати или у неким слу-чајевима расхладити. Збогтога је у тежим случајевиманеопходно стално мерити те-

лесну температуру и, нарав-но, сходно томе унесрећеногхладити или утопљавати.

Јако је важно надокнади-ти изгубљену течност и ми-нерале.

ПревенцијаДа не би добили сунча-

ницу, добро заштитите главу.Носите качкете или шешире

са ободом, чија калота је одпроздрачних материјала.Одећа мора одговарати кли-матским условима, важно једа је од природних тканина исветлијих боја. Због високихтемпература организам губиводу, па је важно узиматишто више течности. Исхранатакође мора бити уравноте-жена и лагана, богата вита-минима и минералима. Мо-рате надокнађивати калијуми магнезијум, које уз натрујуми хлор организам нарочитогуби. Просторије у којима себорави морају се редовнопроветравати, а уколико секористе расхладни уређајитемпературе у односу на спо-љашњу средину не би тре-

бало да се знатно разликују.

Склоните дете са јакогсунца

На високе температурепосебно су осетљива деца, анарочито бебе између шестогмесеца и прве године живо-та, јер немају довољно раз-вијен терморегулациони си-стем. Зато у данима када јетемпература изразито висо-

ка бебе шетајте само у ранимјутарњим или касним после-подневним сатима. Децу нетреба утопљавати, али јеважно да им дајете што вишетечности. Пратите понашањесвог детета, јер раздражљи-вост или плачљивост честоуказују на то да је жедно.

Ни старија деца не битребало да се излажу сунцуизмеђу 10 и 18 часова, по-себно на бетонским и ас-фалтним површинама. Уко-лико дете у том периоду,ипак, борави напољу, главутреба да му заштитите ше-ширићем или качкетом, атело намажете кремом за су-нчање с високим заштитнимфактором.

сАвети ЛеКАрА

Сунчаница и топлотни удар

Izlazi jednom mese~no19

Август 2011.MOJA {KOLA

јубиларни, десети, Летњи

математички камп, у шабачкој

основној школи „николај ве-

лимировић“, од 8. до 14.августа,

окупиће више од сто младих

математичара из србије, црне

Горе и републике српске. ос-

новни циљ кампа је, како је ис-

такнуто на конференцији за но-

винаре одржаној 2.августа - на-

доградња стечених знања

вршњачком едукацијом. Пуна

подржка математичком кампу и

ове године је од Града шапца,

Министарства просвете, а ге-

нерални покровитељ и главни

донатор је телеком србија.

-Ми смо пре пар година под-

ржали идеју колеге Миољуба и

ових младих људи који су за сва-

ку похвалу, јер у време док се

други одмарају, они вредно раде,

и желе да све оно што су стек-

ли великим радом и трудом по-

деле са својим другарима не

само из нашег града, већ из целе

земље, па и шире – истакла је

директорка школе весна Жива-

новић. Захвалила је за подршку

Граду шапцу, и од ове године

телекому србије, у школи, у

још бољим условима, уз догра-

ђени део, уз мултимедијалну

учионицу, седам дана све ће

бити подређено заљубљеници-

ма у математику. „и сигурно ће

то, и ове године, бити стециш-

те, не само знања већ и истин-

ског дружења младих“.

„вредност је препозната, а

основни циљ је да млади који

воле, желе и имају могућности

своја знања унапреде на специ-

фичан начин“, истакао је ини-

цијатор настанка кампа профе-

сор математике у основној шко-

ли „николај велимировић“

Миољуб исаиловић. Захвалио је

свима који дају подршку идеји

да су млади, рад и знање осно-

ва наше будућности.

-циљ нашег кампа је да оку-

пимо децу која воле, желе и

имају могућности да унапреде

своја математичка знања на

један посебан, специфичан на-

чин.Посебно је значајно што

им та знања углавном преносе

млади математичари, успешни

не само на домаћим такмиче-

њима, него и на светским.

Бројни су успеси које су по-

стигли наши душан Милијан-

чевић, раде шпегар, срђан сте-

фановић... и вероватно је и то

један од разлога што је изузет-

но интересовање за наш камп.

Посебно нам је задовољство

што су резултати нашег рада

видљиви, и што их препознају и

они који су задужени за обра-

зовање - прошле године нас је

министар Жарко обрадовић и

посетио, наравно, наш Град,

али и они други који мисле на

будућност наше земље. ове го-

дине нам је генерални покро-

витељ и главни донатор телеком

србија, и захвални смо за по-

моћ. рад предавача јесте во-

лонтерски, али, да би за учес-

нике све било бесплатно, за се-

дам дана рада, за смештај 36

младих са стране, да све функ-

ционише како треба, потребна

су немала сресдства.“

шабачки млади матема-

тичари– душан Милијанчевић,

раде шпегар, срђан стефано-

вић, истински понос града, глав-

ни и у организацији кампа.

-Прошла година по мени је

била најуспешнија, имали смо

осамдесетак учесника, од којих

33-оје из осталих градова

србије, 28 предавача (16 ван

шапца) одржало је 106 преда-

вања. сва предавања са реше-

њима, откуцана су, и та цела

књига, са око 600 страна, окаче-

на је на интернет где сви могу

бесплатно да је користе. Мини-

стар Жарко обрадовић, прили-

ком посете обећао је и публи-

ковање те књиге. изузетно ми је

драго што смо успевали свих

ових година, да сви садржаји

буду бесплатни, што такође овај

камп чини јединственим, јер се

овакве школе или кампови, до-

ста плаћају и код нас и у ино-

странству – истиче душан Ми-

лијанчевић, сјајни шабачки ма-

тематичар, данас студент Mas-

sachusetts Institute of Technology.

Подсетио је на историјат кампа,

од почетака уз Матему, матема-

тичку школу професора Мио-

љуба, до данас, и како је све до-

бијало и на квалитету, и на раз-

новрсности, броју и ученика и

предавача.

Камп ће окупити ученике уз-

раста од четвртог основне, до

завршног разреда средње шко-

ле, а укупно ће бити одржано

сто предавања, најавио је у име

организационог одбора раде

шпегар, млади шапчанин, уче-

ник трећег разреда Математич-

ке гимназије. Предавачи су

најуспешнији млади матема-

тичари из целе србије, затим,

студенти математике, електро-

технике и физике, и бројни про-

фесори.

-да покажемо да предавачи

нису тек тамо неки ученици,

подсетићу шта су наши преда-

вачи до сада освојили. на се-

ниорској математичкој олим-

пијади, која је најпрестижније

научно такмичење у свету, ос-

војили су осам сребрних и пет

бронзаних медаља, а на највећој

сениорској интернационалној

физичкој олипијади освојена је

једна сребрна и две бронзане ме-

даље – набројао је шпегар. ос-

новци ће даље проширивати

знања стечена у школи, посеб-

но из геометрије, а програм

средњошколаца обухвата „ба-

ратање неким сложенијим ма-

тематичким апаратима, али и

припремама за коришћење ис-

тих“... а да није све само учење,

најавио је и заједничку екскур-

зију свих учесника у четвртак,

11.августа, у тршић. ту су и дру-

жења ван предавања, одласци на

шЛФ и слично...

најављујући учеснике,

срђан стефановић (ученик дру-

гог разреда шабачке гимна-

зије), интересовање за камп у

шапцу, поткрепио је податком

да се за првих пет минута

пријављивања ( путем интер-

нета, пријављивање је било од

4.до 9. јула) јавило двадесет

троје младих. Као и да је међу

најављеним учесницима, њих

тридесетак, освајало неку од

награда на републичким так-

мичењима.

-нама су првенствени циљ,

ипак, ученици из нашег града.

Према искуствима са зимског

окупљања, очекујемо око 60

ученика из шапца, а четрдесе-

так са стране – рекао је срђан

позивајући све заинтересоване

да се придруже кампу. Подсетио

је да шабачки математичари већ

годинама уназад имају пред-

ставнике на најпрестижнијим

такмичењима, а да су душан и

раде постали узор младима, и то

не само математричарима, и не

само у шапцу него ишире...

додајемо, и срђан иде њиховим

стопама...

Ц.Љубић

ШАБАчКи МАтеМАтичКи КАМп

Професор Миољуб

Исаиловић:

-Лично ми све ово пуно

значи, посебно што смо од

нашег кампа направили пер-

петум мобиле, да су наши

некадашњи ученици, и даље

сјајни, било као ученици,

било као студенти, профе-

сори, да су данас и сјајни

предавачи, и да су омиљени

не само од наших шабачких

ученика, него и од ученика

са стране.

Математика је озбиљан

наука, није лака, ми овде не

тежимо да је спустимо на тај

ниво да је вулгаризујемо,

него да је прикажемо на пра-

ви начин, да прикажемо тај

научни приступ деци, да код

младих однегујемо тај на-

учни приступ проблемима,

не само математичким, већ и

друге природе. нама је циљ

да оспособимо ученике да

размишљају својом главом,

да буду инвентивни, да буду

ствараоци, без обзира којом

се професијом бавили.“

Душан Милијанчевић:

-Као „последица“ овога

што смо радили, мислимо

да је повећана заинтересо-

ваност ученика за матема-

тику у шапцу и околи-

ни.овај камп је препознат-

љив у србији, о њему се

чује на разне начине, на

разним скуповима младих

математичара, оних ста-

ријих добијамо мејлове под-

ршке, захвалности...

Поруке организатори-

ма:

-незаборавно! Хоћемо

још толико позитивне енер-

гије!

-Може ли боље од овога?

следеће године не смем да

пропустим ниједно преда-

вање.

-Захваљујем се свима на

изузетном гостопримству,

организованом учењу и дру-

жењу, а посебно тијани Бо-

жић, на одговорној бризи за

безбедност деце.“ с пошто-

вањем, анђелина мама. По-

здрав од анђеле која каже да

јој је ово најлепше путовање

за 14 година.

Стециште знања и другарства

Математички летњи камп у

основној школи „николај ве-

лимировић“,под покровитељ-

ством Града шапца и телекома

србије,окупио је 85 ученика,

23 предавача и десет организа-

тора

-дивно вас је видети у ово-

ликом броју, и што део свог

распуста посвећујете овој изу-

зетној науци.са наше стране

потрудили смо се да ваш бора-

вак у школи учинимо што

пријатнијим. што је најлепше

видети, ове бројне младе пре-

даваче, јер је та веза младости и

знања наша будућност. Будућ-

ност је пред вама децо, креи-

рајте је на најбољи могући на-

чин, искористите своје капаци-

тете, и, верујте да ће ваши труд

и залагање, знања која стекнете

имати резултате; биће од тога и

користи, а, пре свега личног за-

довољства, јер радите то што во-

лите – био је поздрав, у име до-

маћина, основне школе “нико-

лај велимировић“, директорке

весне Живановић. Хвала је упу-

тила Граду шапцу и телекому

србије, за подршку, а посебно

младима који су дане и дане

провели у школи да би све што

боље организовали.

учеснике, предаваче и ор-

ганизаторе шабачког Матема-

тичког кампа, по свему једин-

ственог, у име Града, поздра-

вила је заменица градоначел-

ника јасминка ристивојевић.

уз осмех, признала је да је на

почетку, пре пет-шест година,

било и скепсе и неверице, ко ће

доћи на распусту да бави ма-

тематиком!?

-на задовољство свих окуп-

љених око кампа, из године у го-

дину напредовао је и ширио се.

свима вам желим да прошири-

те своја знања из математике,

јер, зато и јесте овде. али, та-

кође, желим да се и лепо дру-

жите, да посетите манифеста-

ције у нашем граду. Град ће

увек подржавати овакве и слич-

не манифестације јер ви сте

наша будућност, и само градо-

ви и земље који имају добре кад-

рове могу да напредују“.

након сарадње, дужи низ

година, са Математичком гим-

назијом у Београду, телеком

србије се придружио и мате-

матичарима у шапцу. Главни је

покровитељ и донатор ового-

дишњег математичког кампа.

-велико ми је задовољство

што сам данас овде са вама.

ваш камп, као вид неформалног

образовања сматрамо изузетно

важним у процесу стицања зна-

ња, јер управо млади људи ва-

ших година, сада, у овом тре-

нутку, у том узрасту, развијају

нека своја интересовања и по-

чињу да размишљају о томе

чиме ће се бавити у животу.

управо је због тога важно да тај

ваш таленат, који постоји, а си-

гурна сам да постоји, сви зајед-

но подстакнемо – истакла је

директорка сектора за односе са

медијима, телекома србије, Ми-

лица Марковић.

-Могу да кажем, са задо-

вољством и поносом, да су се у

шапцу окупили заиста најбољи

математичари из целе србије, и

да је то стварно права ствар – са

препознатљивим осмехом, на

свечаности отварања кампа, у

име математичког дела, по-

здравио је душан Милијанче-

вић. и „заслуге“ за сигурни смо

добру организацију, одмах је

поделио – ту су професор Мио-

љуб исаиловић, другари и

пријатељи раде шпегар, срђан

стефановић, Лука ненадовић,

никола Марковић, Љуба рада-

ковић...

-радићемо кроз тачно сто

предавања, 75 је за основце и та

предавања су прилагођена школ-

ском градиву и додатној наста-

II www. podrinske.com МОјА ШкОЛА 11. август 2011.

сА свечАнОг ОтвАрАњА МАтеМАтичКОг КАМпА

Кад математика није баук, већ се воли

Филип Божић:

-долазим из бијељинске

гимназије, ученик сам првог

разреда; био сам прошле годи-

не овде. јако ми се свидјело, па

сам одлучио да дођем и ове,

стекао сам много знања, а на-

дам се да ће тако бити и овога

пута.

Био сам на изборним так-

мичењима за Балканско так-

мичење из математике, био сам

први на републичким такмиче-

њима из физике и освајао сам

прве и друге награде на так-

мичењима из математике и фи-

зике у републици српској.

Лука Павловић:

-долазим из Подгорице, из

подгоричке гимназије „слобо-

дан шкеровић“. Први пут сам

овде, професор из Крагујевца

Ђорђе Барелић ми је рекао да у

шапцу има камп који се бави

математиком, и дошао сам да

видим како је.

Код нас је другачији систем,

јер имамо само републичко так-

мичење и освајао сам прва ме-

ста.

Саво Укропина:

-долазим из никшића.

сад сам уписао први разред

гимназије „стојан церовић“,

први пут ми је да сам у шапцу

на овој љетњој школи. дошао

сам захваљујући Луки Павло-

вићу, мом другу из Подгорице,

који ми је предложио да се и ја

пријавим за ову љетњу школу.

По програму, рекло би се да ће

бити супер.

Марко Палангетић:

-долазим из власанице.

ученик сам средњошколског

центра „Милорад влачић“, за-

вршио сам други разред.овдје

сам већ други пут. Био сам про-

шле године и већ имам лијепо

искуство иза себе на овом кам-

пу. надам се да ће и ове године

бити веома лијепо.

Гости кампа из иностранства

IIIwww. podrinske.comМОјА ШкОЛА11. август 2011.

-Кренули смо са двадесе-

так ученика, данас је овде

више од сто учесникаи пре-

давача, из шапца, али и из

Београда – највише из Мате-

матичке гимназије, из новог

сада,Крагујевца, врбаса,

смедеревске Паланке, ниша,

али и из црне Горе – Подго-

рице и никшића и републи-

ке српске – власанице и

Бијељине – представио је

учеснике душан Милијанче-

вић.

-За сваку похвалу је што

је школа током распуста

отворила своја врата, вама и

предавачима, што су преда-

вачи одвојили своје слобод-

но време, што је ту и Град

шабац, као партнер, јер без

подршке институција овакве

ствари не би могле да се ор-

ганизују. у сваком смислу,

драго ми је да се телеком

србија прикључио вама. Же-

лим вам да камп буде успе-

шан, не сумњам да ће бити

успешан, и надам се да ће се

изродити неки нови матема-

тички геније. а ми се види-

мо и идуће године – пожеле-

ла је Милица Марковић у

име телекома србије.

-Град шабац подржава

све активности талентова-

них ученика, подстиче развој

њиховог талента. на годиш-

њем нивоу Град за ове наме-

не издваја око осам милиона

динара; та се средства кори-

сте и за овакве манифеста-

ције, затим, за организовање

такмичења ученика, за на-

грађивање ученика, за сти-

пендирање студената. и убу-

дуће Град ће увек подржа-

вати овакве и сличне мани-

фестације - поручила је за-

меница градоначелника јас-

минка ристивојевић.

НАСТАвАк из ПрОШЛОг брОјА

пОБедниЦи КвизА „МисЛи гЛОБАЛнО деЛуЈ ЛОКАЛнО“ нА нАгрАднОМ путОвАњу - II деО

Незаборавно пропутовањe кроз Словенијунакон неколико сати прове-

дених у лепом окружењу које

нам Блед пружа, запутили смо

се ка Бохињском језеру.

Бохињско језеро се налази

на надморској висини од 525 м,

а укупна површина му износи

3,18 км2. Бохињско језеро је

највеће стално природно језеро

у словенији. За разлику од Блед-

ског језера где је евидентан ути-

цај човека, које је много комер-

цијалнијег типа, о Бохињском

језеру можемо писати на са-

свим другачији начин. ово језе-

ро је укључено у састав три-

главског националног парка,

1981. године, те је с тога овде

природа нетакнута. овде мо-

жете уживати у потпуном миру.

Можете време проводити на

обали језера посматрајући јед-

рилице или се кајаком запутити

у самостално истраживање пре-

дела. свим љубитељима при-

роде Бохињ је место које ће се

дубоко утиснути у сећање.

неке од најлепших терми у

нашем регион налазе се управо

у словенији, а на нашу срећу,

имали смо прилику да цео један

дан проведемо у терми Лашко.

Прелеп комплекс модерног ди-

зајна који је у потпуности за-

окупио пажњу наших малишана.

неколико базена на отворе-

ном и два велика тобогана била

су места збора наших победни-

ка квиза из ос “јеврем обре-

новић”. целодневно дружење на

базенима било је испуњено раз-

личитим активностима, од вож-

ње на тобогану, уживања у ђа-

кузију до ватерполо утакмице из-

међу екипе из шапца и екипе из

словеније. иако су наши мали-

шани изгубили са једним поеном

разлике, нису клонули духом.

игре су се наставиле разним

такмичењима у другом базену. у

касним поподневним сатима од-

лучили смо да се опростимо са

базенима у терми Лашко до не-

ког наредног доласка.

нови дан, нови поход. овог

пута кренули смо ка приморју да

посетимо прелепи Копер и ур-

бани Порторож. ово је био мо-

мент за који обично кажу да су

се све коцкице сложиле, идеал-

но време, одлично расположење,

добра музика, смех и време је

прошло. Био је то прелеп призор

марине на самом уласку у Ко-

пер. Божанствен контраст пла-

ветнила мора, белих барки и зи-

дина старог Града у позадини,

нешто попут дубровника.

Копер је приморски град,

општина и највећа трговачка

лука у словенији, на обали

јадранског мора. Град Копер је

званично двојезичан, а зва-

нични језици су словеначки и

италијански. најпознатије зна-

менитости овог града су из 15.

века Преторијанац двор и Log-

gia у венецијанском стилу го-

тике, 12. века црква Karmine

Rotunde и катедрала светог

назариуса.

Копер је био додељен ита-

лији после Првог светског

рата, али на крају другог

светског рата то је био део

зоне Б слободне територије

трста, под контролом југо-

славије. од 1954. формално

постаје део социјалистичке

Федеративне републике југо-

славије.

Копер је једно заиста фас-

цинантно место где се сусрећу

савремено и античко, где вас об-

узимају позитивне емоције на

сваком ћошку јер сваки педаљ

тог места има причу за себе.

узане улице, препуне свакојаких

радњи, пуни излози, прелепе

баште кафића које излазе на

титов трг, заиста импресивно.

уколико сте расположени мо-

жете се провозати и фијакером

и доживети праву авантуру.

насупрот овом боемском

градићу, Порторож је конципи-

ран у другом руху. једно од

најпрестижнијих летовалишта у

словенији, урбано и модерно.

са прелепим пешчаним плажа-

ма, мноштвом кафића који су на

тик од обале, клубова који пуш-

тају урбану музику и у току

дана, можемо констатовати само

да вам у овом месту никако не

може бити досадно.

Порторож припада помор-

ској општини Пиран, који се на-

лази на југозападу тршћанског

залива (на северу највише тач-

ке јадранског мора) између гра-

нице италије на северу и Хрват-

ске на југу. Порторож је место

које има најтоплије дане на при-

морју а просечно има око 2.334

сунчаних сати.

у повратку из Порторожа

свратили смо у Постојно како

бисмо видели Постојнску јаму.

на нашу жалост, закаснили смо

да бисмо ишли у обилазак али

смо зато имали прилику да ужи-

вамо у прелепом амбијенту око

самог улаза у јаму.

Последњи дан наградног пу-

товања, ученици су се ближе

упознали са начином рада у

процесу рециклирања у фаб-

рици за рециклажу у цељу,

чиме су на конкретном приме-

ру проверили своја знања која су

показали током такмичења у

квизу. С.Ивановић

цЕљЕ - ФАбрикА зА рЕцикЛАжУ

ТЕрМЕ ЛАШкО

ПОрТОрОж

ви, док су предавања за сред-

њошколце мало озбиљнија, на

такмичарском нивоу, могу сло-

бодно да кажем, и нивоу мате-

матичких олимпијада а ми ћемо

се трудити да вам заиста што

више нашег знања пренесемо.

учитељима, професор Миољуб

пренеће више методичке савете

и оно што им из његовог бога-

тог искуства може да помогне –

поручио је Милијанчевић, уз

велико хвала школи „николај

велимировић“, Граду шапцу и

телекому србије (где је овог

лета провео месец дана) на изу-

зетној подршци. аплаузом су

испраћене његове речи, поздрав

учесницима: „надам се да ћете

понети лепе утиске из шапца, и

да се видимо наредне године у

још већем броју“.

Ц.Љубић

IV www. podrinske.com МОјА ШкОЛА 11. август 2011.

дА Ли сте знАЛи... да је деда Мраз у својој првобитној верзији из XIX века

био заправо одевен у комбинацију зелено-беле боје?

Почетком XX века, тачније 1916. Компанија Кока-Кола из-

бацује на тржиште свој препознатљиви облик флаше, да би исте

године маркетиншки стручњаци флашу стрпали у руке деда

Мраза одевеног у црвено-белу комбинацију, тј. у бојама

компаније, имајући децу за циљну групу. таквог деда Мраза

и дан данас дочекујемо на разним прославама и тговима, а све

захваљујући овој компанији.

... да је 1926. Године, на свету било само 100 тв уређаја?

... да неки Ескими користе фрижидере како би спречили по-

тпуно смрзавање хране?

... да за један килограм меда, пчеле морају посетити

4.000.000 цветова и прећи пут 4 пута дужи од земљиног оп-

сега?

... да се топла вода смрзава брже од хладне воде?

... да се морски пси никада не разбољевају, јер су имуни на

све познате врсте болести?

.. да постоје 92 позната случаја изгубљених нуклеарних бом-

би у мору?

... да је на аљасци дозвољено убијање медведа, али је бу-

ђење медведа због фотографисања забрањено?

... да Мексико сити тоне око 25 центиметара годишње?

... да шишмиши увек скрећу на лево када излазе из пећи-

не?

... да гром удара 7 пута чешће него жене?

... да пужеви могу спавати читаве 3 године?

... да зарез направљен на кори стабла увек остаје на истом

размаку од тла иако стабло константно расте?

- деца до седам година могу да дишу и гутају у исто вре-

ме, док одраслима то не полази за руком.

- већина снова траје тек 5 и 20 минута.

- једна четвртина костију које имамо налази се у стопалима.

- шапутањем се гласне жице више напрежу него нормал-

ним говором.

- Људи са плавим очима имају већу способност да виде у

мраку.

- у античко доба шаргарепа је била љубичасте боје.

-на свету се током дана роди више дечака, а током ноћи де-

војчица.

- нокти расту брже на оној руци коју више користите.

- током просечног животног века човеку израсте око хи-

љаду километара косе.

- у шпилу карата, од свих краљева једино краљ срца нема

бркове.

- Жабе могу да виде дсамо оно што се креће.

- Мачке могу да произведу око сто различитих звукова, а

пси само десет.

- у току свог живота човек проведе око пет година једући.

- сваки трећи човек на планети не може да пуцкета

прстима.

- Годишње на свету умире сто педесет људи тако што им

на главу падне кокосов орах.

- у јапану се могу купити лубенице у облику пирамиде.

- неки диносауруси су имали хиљаду зуба.

- Жирафе и пацови могу да издржа без воде дуже од камиле.

Понекад се чудим својим вршњацима. слушам их само како

се жале на старије, а толико силно желе да одрасту, да више не иду

у школу, да немају надзор родитеља, да постану војници армије

људи незадовољних својим местом под сунцем. Ех, да знају само

колико греше што журе да одрасту и изгубе оно највредније и

најлепше у себи.

Знам, једном морам одрасти. али нећу дозволити да ме река

живота понесе и да се утопим у виру незадовољства и безнађа. нећу

дозволити да се угаси искра рдости у мојим очима, да очај запо-

седне моје срце, да тама туге овлада мојим бићем.

Живот је кратак, али траг од живота може трајати дуго. Када

би одрасли успели у себио да пробуде бар мало дечије маштови-

тости, незлобивости и осећајности, свет би био другачији, а од-

расли задовољнији и срећнији.

најсрећнији су они људи који успеју да сачувају дете у себи.

Немања Јанковић, VII/2, ОШ „Јеврем Обреновић“

Моја соба је најомиљенији

кутак. у њој проводим највећи

део дана, јер она зна да чува све

моје тајне па чак и оне од најра-

нијег детињства.

у њој сам направио први ко-

рак, у њој сам изговорио прве

речи. Као мали, а и сада осећам

се најсигурније у своме кутку.

волим да седим сатима и гледам

сваку стварчицу у мојој соби, јер

желим да ми свака остане уре-

зана у сећање заувек. у мојој

соби има много ствари, али ми

се највише допада радни сто. са

њим се највише дружим. на

њему пишем домаће задатке,

читам и учим. он је светло сме-

ђе боје. испод њега се налази

помоћна клизећа плоча за блок,

а изнад су полице, отворене и за-

творене. Затворене су у комби-

нацији плаве и светло смеђе

боје. на тим полицама је све оно

што ми је драго и потрбно. у

мојој соби је и мој верни пра-

тилац, зидни сат. он је округлог

облика, плаве боје са ликом

спајдермена. рам је израђен од

светлоплаве пластике, са лепим

детаљима. у њему се налазе

три казаљке које су као три

„другарице“. оне се понекад

посвађају, јер мала казаљка мно-

го заостаје, а велика жури и

примора је да се помери са јед-

ног броја на други. између бе-

лих зидова и смеђег плафона од

ламината налази се удобан кре-

вет са далматинцима. са њима

се дружим, сањам и одмарам.

Поглед на двориште омо-

гућава ми прозор. Кроз њега

обично гледам залазак сунца.

волим своју собу, свој кутак и

сваку стварчицу у њој.

Младен Богдановић, 7/4,Ош „Јеврем Обреновић“

Моја радна соба

Кад сам био мали направио

сам велики број несташлука,

али један бих издвојио. имао

сам пет година када сам од тет-

ке добио енциклопедију. Било је

много прича, али једна ми се

јако свидела. Била је то прича о

мравима коју ми је мама про-

читала. Задивиле су ме те мале

животиње. свануло је јутро, ја

сам отишао у кухињу да пијем

воде. Приметио сам мрава како

шета ка судопери. док се он тако

шетао, упао је у судоперу. ја сам

почео да вриштим, трпао сам

виљушку у судоперу да га изву-

чем, али није успело. Пало ми је

напамет да извучем црево испод

судопере. одједном се мама

појавила на вратима. дојурила

је и заврнула славину. смири-

вала ме је и испричала како је

мрав ушао у судоперу да се

опере. После сат времена видео

сам мрава како шета по судопе-

ри.

и сада мислим да је тај мрав

заиста ушао да се окупа.

Немања Михаиловић,6/5, ОШ“Јеврем Обреновић“

Моји мали несташлуци

МОј куЋниЉуБиМаЦ

имам малу куцу,

Бубица се зове,

а сви је у кући

Много, много воле.

воли да се игра,

да трчи и скаче,

Па ми много личи

на малено паче.

Бела је и мала

ал` воли да лаје,

Када падне ноћ,

она не престаје.

а када се стиша,

и јутро осване,

спремна је за игру,

на ноге лагане!

Александра Бекић,5/3,ОШ“Николај Велимировић“

каД ЗаЖМуРиМ и каДЗаСПиМ

Кад зажмурим и кад заспим,

Моја машта ме понесе,

Чудесне се ствари десе.

и док траје тамна ноћ,

сан ми даје чудну моћ.

Могу одлетети у Праг или Беч,

Могу одиграти Ђоковићу смеч,

Могу измислити најчуднију реч,

Могу написати најбољи скеч.

Могу филозофу одржати говор,

Могу узгајати љубичасти ловор.

док планету са облака гледам,

сатна казаљка дотиче седам.

досадно звоно ми прекида сан,

и журно крећем у нови дан.

Никола Мишковић, 6/3, ОШ“Николај Велимировић“