30динарашаБац, 01.септемБар 2011. Година V Број 193-194

Стр. 10

Сениорски прваци Србије,по трећи пут за редом!

КККК ””ЗЗооррккаа ккооллоорр””Уз „Хајдук Станка“,српска свадба и„љута“ освојилиЕнглезе

2 www. podrinske.com 01.септембар 2011.ЗабЕЛЕшКЕ

Лични Став: ХанибаЛ Ковач

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

иако једна од највећих и

најуспешнијих градских школа

ош “николај Велимировић“, а

бивша “милева Косовац“ , све

до недавно таворила је у насле-

ђеним условима и простору.

матична школа имала је десетак

учионица, а након исељења бив-

шег шУп-а добила је мању

зграду и салу за физичко вас-

питање. али, услови за наставу

нису били у складу са савреме-

ним потребама, а довољно је по-

менути да је око 750 ђака кори-

стило неусловне WC-e.

За нову школску годину ова

школа итекако има шта да по-

каже и како да дочека ученике.

Завршена је прва фаза анекса

школе, са три нове учионице и

комплетним савременим сани-

тарним чвором. Укупно ће анекс

имати 650 квадрата, са спратом

и поткровљем, а у ову дуго че-

кану доградњу Градска управа

шапца уложила је више од 30

милиона динара. Значајно је

што ће анексом биоти решен и

велики проблем са равним кро-

вом. Уз то, са новим простором

решиће се и питање кабинета, а

већ сада по опремању може се

рећи да је то школа која заиста

репрезентује 21. век. током ра-

супста, уз помоћ донатора, уре-

ђена је мултимедијална учио-

ница, која може да одговори

свим захтевима новог времена.

такође, растерећена је и ранија

тзв.“мала школа“ где ће од

сада на спрату бити продужени

боравак за кога све бише има ин-

тересовања.

директорка школе Весна

Живановић истиче да је најзнач-

није имати визију за ново време,

да ученици добијају садржаје

које им одговарају, и да је то ова

школа заслужила по ономе што

представља за град. одавде су

потекли многи који су дали свој

пуни допринос не само развоју

града већ и шире заједице.

поред новог анекса ученици

седмог и осмог разреда биће у

прилици да користе и нову фис-

културну салу, заједно са уче-

ницима економске и музичке

школе. млађи разреди кори-

стиће и даље постојећи салу, али

је важно да се најталентова-

нијим ученицима омогуће ква-

литени услови за бављење спор-

том. на крају, када све буде за-

вршено, срушиће се и зид који

је још давне 1971. био подигнут,

а ученици користили постојеће

терене. такође, многима смета

што у овом комплексу нема зе-

лених површина, али ће и то

бити решено након завршетка

анекса као и хале за спортове.

иначе, ош ,,николај Велими-

ровић“ од почетка рада , 17.

јануара 1956. године, углав-

ном је користила објекте који су

раније припадали Учитељској

односно шУп-у, има око хи-

љаду ученика, заједно са из-

двојеним одељењима у добри-

ћу, радовашници, цуљковићу...

и у овим истуреним одељенима

урађени су санитарни чворо-

ви, окречене учионице, као и

спортски терени. после више од

пола века ученици и наставни-

ци ове чувене шабачке школе,

као и шира заједница, добијају

школу која је била сан за бројне

пређашње генерације. Д.Е.

прва велика иНвестиЦија у ОШ “НикОлај велимирОвић“пОсле пОла века

Школа за 21. век

република србија миНистарствО уНутраШЊиХ пОслОвапОлиЦијска управа у ШапЦу

СаопштењеУ руднику “Виногради”,

24.8.2011., око 10,30 часова у ме-

сту рујевац, општина Љубо-

вија, услед одрона земље, живот

је изгубио рудар р.м. (1953) из

Зворника.

приликом санације и из-

градње подземних просторија

дошло је до обрушавања кровне

конструкције и одрона јаловине

која је затрпала рудара р.м. који

је од стране колега одмах изву-

чен на површину, али је од за-

добијених повреда преминуо.

Увиђај је извршио истражни

судија основног суда у Лозни-

ци, у присуству припадника по-

лиције, а узроци се утврђују.

=========

припадници полиције ли-

шили су слободе и одредили

меру задржавања до 48 сати

огњену Г. (1993) из шапца,

због постојања основа сумње да

је извршио кривично дело не-

овлашћена производња и став-

љање у промет опојних дрога.

полицајци су личним пре-

гледом, у торбици осумњиченог

пронашли пет кесица са зеља-

стом биљном материјом за коју

се сумња да је опојна дрога

“марихуана”, укупне тежине 5,8

грама.

након задржавања осум-

њичени ће уз кривичну пријаву

бити приведен истражном си-

дији.

=========

припадници полиције су на-

кон полицијског задржавања,

уз кривичну пријаву привели

истражном судији основног

суда у шапцу, саву а. (1985) из

шапца, због постојања основа

сумње да је извршио кривично

дело разбојништво.

сумња се да је кривично

дело извршио 26. августа ове го-

дине око 15,30 часова у шапцу,

у Улици Вука Караџића, тако

што је маскиран чарапом ушао

у трговинску радњу, где је уз

претњу ножа од раднице отео

8.500 динара. непосредно по из-

вршеном кривичном делу по-

лиција га је пронашла и лиши-

ла слободе.

након саслушања истражни

судија му је одредио притвор.

=========

У месту Грнчара код Лоз-

нице, на локалном путу руњани

– Брадић догодила се тешка са-

обраћајна незгода у којој су жи-

вот изгубила два лица.

незгода се догодила када је

путничко возило “опел кадет”,

београдских регистарских озна-

ка, слетело са коловоза у леву

страну у правцу кретања и уда-

рило у бетонски стуб. од задо-

бијених повреда, на лицу места

су преминули возач предраг п.

(1983) из Београда и путник у

возилу милан п. (1983) из око-

лине Лознице.

Увиђај је извршио истражни

судија основног суда у Лозни-

ци, у присуству заменика јавног

тужиоца и припадника саобра-

ћајне полиције. Узроци ове теш-

ке саобраћајне незгоде се ут-

врђују.

прође! ту, пре свега, мислим на школски распуст који је био

кратак као трептај ока и све због штрајка просветара. шабац је у

ове и оне вреле дане био врло занимљив, без обзира на велику фјаку

и на „криве дрине“ које се имају исправити! наравано, да сам скло-

нији да се присетим лепих ствари у нашем граду, попут добрих кон-

церата на шЛФ, гужве на улицама због фестивала фолклора, смот-

ре извиђача или великих успеха кајакаша и гостовања „Хајдук стан-

ка“ у енглеској!

плашим се да ми новинари, понекад мало више једемо г...., пи-

шући о лошим стварима, па се потом стекне утисак да у шапцу

ама баш ништа не ваља. пун ми је кофер, исправљања „кривих дри-

на“ због којих се лепе и добре ствари стављају на медијску мар-

гину! признајем, можда сам баш ја један од највећих криваца, ал`

шта ћу када неправда уме да заболи.

ево сад` ће и вашар, Чивијада и нова лепа догађања у нашем

граду, тако да ми је жао да сада својим писанијем загадим и зга-

дим живот у нашем маконду који некада уме и бити леп.

но, немојте да мислите да сам добио уместо вештачких, млеч-

не зубе, поново, него вам фино и уз осмех најављујем врућу јесен

пуну раскринкавања лопова, бандита, хохштаплера и друге разне

гамади. а дотле ајд` мало да уживамо у лепотама нашега града!

„овде поток, онде цвет...“

Дуготоплолето

Још један доказ, да и ста-рост може бити активна икреативна, свакако је Олим-пијада спорта, здравља икултуре трећег доба. У скла-ду је и са остварењем На-ционалне стратегије о ста-рењу Владе РепубликеСрбије, а „уклопљена“ је и уобележавање 1.октобра –Међународног дана старих. Уприлог масовности и орга-низованости и Олимпијскогпокрета трећег доба Србије,су и претходне три олим-пијаде, уз пуну подршку ипокровитељство државе, алии присуство многих личностииз јавног, културног и спорт-ског живота... Покровитељ4. Олимпијаде спорта, здрав-ља и културе трећег доба –Сокобања 2011, је др ЈованКркобабић, потпредседникВладе Републике Србије...

Из већ поодавно пристиг-лог позива и програма Олим-

пијаде, у Градску организа-цију пензионера Шапца, бе-лежимо да је то пре свега ху-мана манифестација, олим-пијски програм је у шест ла-ких спортских дисциплина, аучесници су углавном особестарије од шездесет година.Све прати богат пратећи про-грам...

Милена Ћорилић, пред-седница Градске организа-ције пензионера Шапца, оче-кује да ће Шабац и ове годи-не имати и своје „пензионере– олимпијце“, на четвртојОлимпијади спорта, здрављаи културе трећег доба, наразмеђи септембра и октоб-ра, у Соко Бањи (од 28.09. до2.10.). Упутили су захтев Гра-ду за помоћ, и очекују пози-тиван одговор, јер је Град ипретходне три године помо-гао учешће својих најста-ријих суграђана на олим-пијади. Ц.Љ.

4. Олимпијада спОрта, здравља и културе трећег дОба

И пензионери Шапцаимају своје олимпијце

301.септембар 2011. www. podrinske.comшабац

имајући у виду обимне из-

датке за припрему ученика пред

почетак школске године, Град

шабац је додатно издвојио

1.200.000 динара за ученике из

социјално угрожених породица

и ромску децу. За дистрибуцију

средстава намењених куповини

школског прибора и опреме за-

дужен је центар за социјални

рад. поред тога, Град издваја

1.300.000 динара за куповину

месечних карата за ученике

средњих школа који са сеоског

путују на градско подручје.

За смештај, превоз и исхра-

ну ученика у интернатима у

Београду, који похађају спе-

цијализоване школе за ђаке ош-

тећеног слуха и вида, годишње

се издваја 1.100.000 динара.

Заменица градоначелника

шапца јасминка ристивојевић

наглашава да ове мере Град

шабац реализује у сарадњи са

центром за социјални рад, а

њихов циљ је побољшање со-

цијалне заштите и услова обра-

зовања деце и омладине из со-

цијално угрожених породица.

представници ад “млекара

шабац”, поштанске штедио-

нице и 49 пољопривредних про-

извођача из србије данас су у

Градској кући потписали Уговор

о куповини 120 високо квали-

тетних стеоних јуница симен-

талске расе увезених из немач-

ке. посао се обавља према Уред-

би о утврђивању програма кре-

дитне подршке за развој сто-

чарства у 2011. години кроз

субвенционисање дела каматне

стопе, коју је средином године

донело министарство пољо-

привреде, трговине, водопри-

вреде и шумарства.

од 49 фармера који су данас

потписали уговоре, 14 је са под-

ручја Града шапца, а до краја

седмице у исту процедуру ку-

повине јуница ући ће још 60

произвођача. У претходном пе-

риоду за 84 фармера увезено је

229 јуница.

Уз жеље за успех у послу,

присутне су поздравили заме-

ница градоначелника шапца

јасминка ристивојевић, Зоран

матић, директор шабачке мле-

каре, предраг срдановић, ди-

ректор дирекције за пољопри-

вреду, као и представници по-

штанске штедионице.

- млекара као спона између

министарства пољопривреде и

пољопривредника, и Град ша-

бац чија је дирекција за пољо-

привреду контактирала са фар-

мерима, пружала им стручне

савете и спроводила админи-

стративне поступке за реализа-

цију ове мере, на овај начин пру-

жају подршку сточарској про-

изводњи. наши произвођачи су

сада у прилици да побољшају

састав сточног фонда и буду

конкурентнији на тржишту, што

ће резултирати квалитетнијим

животом на пољопривредним

газдинствима, истакла је заме-

ница градоначелника шапца.

Подршка сточарској производњи вече купОвиНе и дОбре забаве 2. септембра у ШапЦу

Попусти од 10-70 постоманифестација „Вече ку-

повине и добре забаве“ биће

одржана у петак 2. септембра у

шапцу, речено је данас на кон-

ференцији за новинаре у про-

сторијама Градске управе Града

шапца. У времену од 16 до 24

часа у 107 шабачких продавни-

ца грађани ће моћи да купују

робу уз попуст од 10 до 70 од-

сто. према речима драгојла Ла-

зића, директора туристичке ор-

ганизације шапца, једног од

организатора манифестације,

идеја је преузета из светских

метропола и великих градова, а

циљ је да сви који учествују у

њеној реализацији имају ко-

рист: они који продају да зара-

де, а они који купују да уштеде.

манифестација нема само

модни карактер. Како истиче

Зоран Кикић (шабац Fashion

day), такође организатор,

спојени су комерцијални и умет-

нички садржаји, што гарантује

квалитетан провод и добру за-

баву. он је такође напоменуо да

се читав догађај може пратити

уживо, путем интернета:

www.vecekupovine.sabactur-

izam.org; www.gromnet.net.

- ангажовани су бројни

спортски и плесни клубови,

школа страних језика, музичке

групе, аниматори... дуж пе-

шачке зоне планирани су раз-

личити перфоманси, модне ре-

вије, изложбе, промоције,

најавила је Катарина јокано-

вић, пр манифестације.

организоване су и наградне

игре, а за учешће је потребан

„Чивијашки трговачки пасош“

који ће сваки посетилац добити

бесплатно.

За најсиромашније ученике Град издвојио 3.600.000 динара

4 www. podrinske.com 01.септембар 2011.дрУштво

У прошлом броју „подрин-

ских“ наведено је да су дугова-

ња опште болнице нарасла на

117 милиона динара. и тај рачун

су урадиле стручне службе Бол-

нице за прошлу и прва три ме-

сеца ове године, а о начину

како је до тог дуга дошло веро-

ватно би надлежне инспекције

утврдиле да ли је ту било неза-

конитости. наравно, у овим но-

винама наводили смо како су

прекрајани уговори, и то на

штету болнице, како су падали

тендери за лекове, како је гра-

ђено и уређивано без тендера, па

како је приликом деобног би-

ланса тадашње ново руковод-

ство закинуло знатну суму до-

мовима здравља у шапцу, Ко-

цељеви и Владимирцима. но, те

2007. године на рачуну тада

мц “др Лаза Лазаревић“ је

било и око 60 милиона динара.

на волшебан начин нестало је

неких пет-шест милиона дина-

ра, па неки приљежни новина-

ри о томе, и још о много чему

сличном, обавестили мУп, са

све потребном документацијом.

елем, до пред долазак тих

нових руководилаца, пре свега

др милорада мићића и др Го-

рана малетића, у општој бол-

ници неболничко особље чи-

нило је 15 одсто запослених.

Када је недавно долазио мини-

стар здравља др Зоран станко-

вић испоставило се да је дупло

више неболничког особља, и

гле- за њих 53-је исплаћено је

2,7 милиона динара више него

што им припада по коефи-

цијентима. па то је та сума по-

требна да се опреми тако по-

требна сала за дијализу, око

200.000 евра. али, гле чуда, за

ових 2,7 милиона плус допри-

носи, то изађе више од три ми-

лиона динара, и за толико ће

бити мање исплаћено за плате

запослених из републичког

фонда. подсећања ради за пла-

те се годишње издваја око 900

милиона динара, а укупан буџет

опште болнице је нешто већи од

1,3 милијарде динара. тзв. ин-

директни трошкови износе 147

милиона динара, а ту су разне

поправке, опрема и слично,

што говори да има довљно ме-

ста и за неке незаконите радње,

о чему смо указивали, а опет

они који о томе треба да брину,

чланови Управног и надзорног

одбора, и то листом из Г-17

плус, нису радили. Било би

дегутантно опет навести њи-

хова имена, јер једноставно ни

најпреча служба- полиција и

тужилашптво не раде свој по-

сао. Уосталом, шта је то за ових

десетак па и више година, пред

транзицију и у самој транзицији,

пронашла полиција надлежна за

финансијски криминал? танко

за постојање ове службе, кад и

ми аматери за финансијске мал-

верзације указујемо, барем на

примеру болнице, па то опет ни-

кога из тих „плавих“ служби не

интересује.

индикативно је да се мало

шта променило у раду опште

болнице, изузев да нема оних

насртаја и мобинга на запосле-

не сада већ бивших директора,

нису уочљиви бели лабудови,

али се фасаде добро држе а и

травњаци се редовно шишају.

додуше, они који су принуђени

да траже лекарску помоћ до-

брано ће се помучити. од редова

код свог изабраног лекара, до

праве битке за лабораторијске

налазе, па онда код специјали-

сте, и тако укруг. нисмо хтели,

не баш да нисмо смели али би

по неком бон-тону требало пи-

тати руководство за то, да фо-

тографишемо, гужве у чекао-

ницама на хирургији, ортопе-

дији и неким другим одељењи-

ма, на пример у уторак пре под-

не. Верујте на реч-тешко бо-

лесницима!

добро је што ће болница

носити име др Лазе Лазаревића.

али, ако је министар најавио да

треба вратити углед лекара, пи-

тање је колико је таквих у белим

мантилима достојних. а било их

је у прошлости: др Бакић, др Ва-

совић, др Бандовић, др мила-

новић... а после свега што се де-

сило, а и сада дешава, у ша-

бачкој болници, сем часних изу-

зетака, питање је како вратити

образ ове угледне професије.

Д.Е.

замеШатељства у ШабачкОј бОлНиЦи(Н-ти пут-НОва серија)

Кречење споља-јадац унутра

У складу са чл. 63. Закона о планирању и изградњи („сл. гласник рс“ , бр.

72/09, 24/11), правилника о начину јавне презентације урбанистичког

пројекта(„сл. гласник рс“, бр.43/10), одељење за урбанизам Градске управе

шабац оглашава:

ЈАВНУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУУрбанистичког пројекта за изградњу пословног комлекса“YU REAL ESтATE“

на к.п. бр. 3337/132 К.о. мајур у мајуру-ивеститор“YU REаL ESтATE“ д.о.о.

Београд

јавна презентација ће се обавити од 09.09.20011. год. до 15.09.2011. год.,

закључно , у просторијама одељења за урбанизам Градске управе шабац, улица

масарикова бр. 10. службено лице одељења за урбанизам даваће основне

информације о урбанистичком пројекту заинтересованим лицима, сваког радног

дана у времену од 10 до 12 часова.

сва заинтересована, правна и физичка лица, могу да изврше увид у

урбанистички пројекат као и да у току трајања јавне презентације доставе своје

примедбе и сугестије у писаном облику одељењу за урбанизам Градске управе

шабац, ул.масарикова бр. 10.ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ

ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

Уклањање амброзије – обавеза свихпоследња декада лета је време појачане осетљивости људи на

амброзију. ова коровска биљка расте практично свуда – на при-

ватним и јавним површинама, пољопривредном, шумском и гра-

ђевинском земљишту, па је одговор на питање „ко треба да

уништава амброзију“ једноставан – сви.

према уредби Владе србије, сви власници и корисници по-

менутих површина дужни су да у току вегетационе сезоне униш-

те амброзију применом агротехничких, механичких и хемијских

мера. Градови и општине су задужени за јавне површине. Влас-

ници или корисници дворишта, парцела и грађевинског земљишта

имају обавезу да сами униште коров са својих имања.

Почела берба кукуруза и сојеБерба кукуруза и жетва соје почела је ових дана на мањем броју

парцела у шабачком крају. Високе дневне температуре протеклих

дана утицале су на стање ових пољопривредних култура па се оче-

кује умањење приноса – кукуруза до 30 и соје око 50 одсто од оче-

киваног.

У Дебрцу стиже јесењи парадајзУ пластеникау пољопривредно-индустријског комбината „7.

јули” у дебрцу, који послује у саставу шабачког Концерна „Фар-

маком мБ” ових оЧеКУје се јесењи род парадајза. У овој фир-

ми профит очекују управо од ове производње, јер је пролећна про-

изводња, због појаве ешерихије у европи пласирана искључиво

на домаће тржиште. највећи пласман производа из пластеника обез-

беђује се за русију, где Фармаком извози производе годинама у на-

зад.

501.септембар 2011. www. podrinske.comдрУштво

шапчанима се, у галерији

Културног центра, у периоду

од 10. до 19. августа, представио

Филип миразовић, академски

сликар из шапца, који живи и

ради у паризу. до сада је имао

неколико самосталних и колек-

тивних изложби у иностран-

ству (бави се и декоратерст-

вом), а по први пут се предста-

вио у родном граду...

Како је, отварајући изложбу,

истакла соња петровић, задо-

вољство је било те вечери бити

у галерији центра, „која је први

пут угостила уметника, ака-

демског сликара из париза-

шапца, талентованог младог

уметника, грађанина европе,

србина који живи и ради у свет-

ској престоници уметности, у

граду светлости који је сан сва-

ког уметника, сликара који је за-

вршио академију ликовних

уметности у класи још једног

србина, Владе Величковића, а

специјализацију у кабинету

Кристијана Болтанског“.

-ови основни подаци о Фи-

липу, показују да је реч о шко-

лованом уметнику, сликару који

озбиљно приступа слици, му-

ралу, великој композицији, умет-

нику чије је основно полазиш-

те у стваралаштву истраживач-

ко посматрање света око себе.

мада, дубоки корени, основни

ликовни постулати са којима се

упознао везани су за његов род-

ни град, за атеље свог оца, ра-

дована, и атељее свих оних

уметника са чијим се радом као

дете сусретао Филип. и сам

одабир ове наше галерије, ипак

није случајан. овај релативно

мали простор за ове велике фор-

мате, значајно је место и исхо-

диште свих тих уметника, сада

већ средње генерације који су

били пријатељи и сарадници

мог колеге радована миразо-

вића и сви ти утицаји, мислим

да су дубоко укорењени у свести

младог уметника – истакла је

соња петровић. све је заси-

гурно испреплетано са ути-

цајима из студенстских дана, и

касније, и данас, када се као

зрео уметник пробија у далеком

свету, тражећи своје место под

сунцем у граду у коме вероват-

но живи највећи број сликара на

свету. подсетила је и на речи

иве андрића који је за уметност

рекао да је слична стварном

животу – „изгледа као игра, а, у

ствари је ђаволски озбиљна

ствар, и у толико је озбиљнија

уколико више личи на игру“

-Филипова креативност као

да се поиграва, отварајући про-

стор за још неслућене изра-

жајне могућности. он уме да за-

пази, да пронађе нешто сасвим

безначајно и да од тога направи

причу – рекла је соња петро-

вић, назвавши изложбу малом-

великом ретроспективом („све

оно кроз чега је прошао и про-

лази Филип, сциле и Харибде

сликарске“): „У опусу овог мла-

дог уметника присутно је ин-

систирање на фигуративном мо-

тиву и експресивном изразу.

Филип на својим сликама гради

чврсту композицију, колори-

стички богату; суверено влада

хроматским односима, ликовна

средства која користи су јасна и

једноставна, а ликовни језик је

изграђен. ова изложба показује

само део могућих варијација

на већ виђене теме, а како су

стваралачка иницијатива и не-

обичне идеје само део личности

Филипа миразовића, очекујемо

да ће се у том правцу и даље

развијати“. и пожелела је Фи-

липу „много среће на том путу,

у нади да ће свој сликарски

брод још који пут зауставити у

овој нашој луци. У свом родном

шапцу и галерији Културног

центра“.

свако представљање умет-

нику је важно, ово, додатно – јер

се ради о родном граду.

-Често понављам једну јако

битну чињеницу, а то је да сам

ја отишао из овог града, негде

тамо почетком деведесетих, када

се у мене већ уградило све што

постоји квалитетно овде од сли-

карског медија, од сликара, од

уметника који овде битишу. на-

равно, ту су сви наши познати

сликари, Глиша, станкеља, мар-

тин, милић, наравно, и можда

некоме делује безмало и конт-

радикторно, желим да поменем

некога попут слободана пела-

дића, који је са својом радикал-

ношћу и једним одбијањем ком-

промиса такође деловао да се и

у том правцу некако еволуира та

моја сликарска сензибилност и

сензибилитет. и то што видите

то је нека еволуција, од неког

мог почетка па све до данас...“

„ово је једна мала ретроспек-

тива која је ту да би приказала

оно кроз шта сам све прошао и

да добро укаже на правац којим

сам кренуо. и мислим да је ме-

сто, где се све дешава, нека-

дашњи дом омладине, данашњи

Културни центар, једноставно

право место, и ниједно друго ме-

сто није ми се учинило тако ле-

гитимно и тако природно“ –

поручио је Филип миразовић,

на отварању изложбе, захва-

љујући свим актерима за њега

изузетно важне манифестације:

„ту су и емоције свакако, а мож-

да је ово за мене и једна рене-

санса, један нови почетак, и

хвала свима на подршци“. Ц.Љ

Филип миразОвић

Освојио Париз, али и родни Шабац

„... У свет сликарства, ушао је у својој осмој години, у ате-

љеу свог оца радована миразовића, сликара(члана УЛУс-а),

теоретичара уметности. и музеолога, тада кустоса и управника

народног музеја у шапцу – установе која, уз УЛсш и Културни

центар, има највећу репутацију у афирмацији ликовног ства-

ралаштва од највишег друштвеног значаја. Захваљујући тој чи-

њеници, Филип миразовић је, уз свог оца, још као дечак, про-

шао кроз атељее готово свих наших најважнијих шабачких, и

српских ликовних уметника: од академика миће поповића (и

његовог чудесног атељеа у поткровљу санУ, у Београду), до

родоначелника мачванске наиве и фантастике – милића од мач-

ве (и његовог београдског замка на седам ветрова, на Звезда-

ри)...

... напустивши (само физички) србију, и настанивши се у

паризу, - фебруара 1992.године – Филип миразовић је конач-

но добио прилику да се сусретне с оригиналним делима

највећих мајстора сликарства... „ – само је део записаног у пра-

тећем каталогу изложбе... Филп се, уз све виђено и речено, већ

изборио за своје место...

Словеначка фирма "Rial anerdži"ускоро отвара погон у Штитару

словеначка фирма за производњу палета и огревног дрвета

„риал енерџи“, ускоро ће почети са радом у мачванском штита-

ру. шабачкој служби за запошљавање ово словеначко предузеће

изразило је потребу за близу 30 радника. са заинтересованим кан-

дидатима са евиденције незапослених, обављени су разговори.

Сређивање Богатићасређивањем тротоара и уређењем зелених површина, Богатић

ће до краја ове године добити другачији, лепши изглед. и спорт-

ска хала која ће красити ово место биће завршена такође до краја

године а оптинско руководство најављује још бројне пројекте који

ће побољстати свакодневни зивот грађана.

Грађани - сами своји докторипрема подацима републичког Завода за здравствено осигура-

ње, у последње време бележи се прекомерна потрошња лекова, на-

рочито антибиотика. пацијенти их, и поред упозорења о не-

опходности прописане медицинске терапије, обично узимају на

сопстВенУ одГоВорност и без рецепта, тврде шабачки фар-

мацеути и доктори.

� www. podrinske.com 01.септембар 2011.дрУштво

„дошли смо да вас поздра-

вимо, да вас подржимо, и да вам

кажемо да је дивно то што ра-

дите“, рекао је радош Бајић,

обраћајући се актерима „сео-

ских прича“, видно обрадован

затеченим у мишару: „Без об-

зира чиме се будете бавили, то

што радите биће велики запис и

документ о једном времену“.

међу бројним издвојио се

позив младости из мишара...

-морам да кажем да сам

стварно лепо и пријатно изне-

нађен затеченим овде. пре тога

сам био врло изненађен позивом

који смо добили, негде око Бо-

жића. наша продукцијска кућа

Контраст студио добија велики

број писама, мејлова, различи-

тих видова реакција, то су сто-

тине хиљада стварно, то су

наши гледаоци, људи који нама

поклањају своје поверење и ми

то ценимо. ми имамо службу

која то све гледа, прави селек-

цију. издвојио се позив душа-

нов, ове младости, ових момака

и девојака. мени су то показа-

ли, ја сам то видео, све је било

симпатично, врло лепо, изнад

свега културно... прво што сам

данас питао кад сам дошао било

је: „душане, јеси ли ти писао

она писма или ти је неко пома-

гао?“. и још ми је овај долазак

дражи, кад сам добио потврду

да је то он сам писао – истакао

је радош Бајић. додајући: „јед-

ном речју, ово је изванредна

једна ствар. У времену у коме

живимо, у времену једне мо-

ралне дисперзије, једне де-

струкције велике. Великог при-

тиска на све што је нормално,

традиционално, лепо, да се ова-

ко окупи младост ова, ови пре-

лепи млади људи, ученици, сту-

денти, у једном селу поред шап-

ца, то је једна јако лепа ствар. то

нас је и обавезало, и ево нас да-

нас овде. мирко је у Београд до-

шао из Крагујевца, иван из Ве-

лике плане, и више би нас било

да није сезона одмора. поздра-

вили су вас сви, и ненад ока-

новић, и манда, и недељко

Бајић, и јелена, и олга одано-

вић, и сви су желели да дођу, и

Љиљана стјепановић...“

Упорност и труд душана

симића, и дружине, исплатили

су се. Како радош рече: „да би

се некоме животни снови оства-

рили, он мора да се труди, ниш-

та не пада с неба“ а душан уз-

врати: „Желели смо да вас до-

ведемо, да видите шта радимо,

а везује нас та љубав према на-

шем селу и традицији“.

-Желео сам прво да видим да

ли су ти људи заиста такви да

хоће да учине, да дођу, да ли су

они заиста тако једноставни,

као што изгледају?! и уверио

сам се да јесу. јер, стварно, до-

шао нам је човек који је скинуо

мрак са српског села, онај ружан

мрак, човек који је рекао: „Људи,

село је наше лепо, вратимо се

селу, не морамо да живимо у

селу, али, ајде бар да обиђемо и

дедину кућу, и гроб, и све, јер,

ако погледамо колено уназад,

преци су нам са села...“ и мени

стварно много значи ваш дола-

зак, нама је то заиста велика

подршка. мислим да смо ми на-

шим радом, позориштем, фил-

мом, успели да склонимо вели-

ки број младих људи са улице,

и не само из мишара, већ и из

шапца. сви су одвојили своје

време да волонтерски овде раде,

да направе нешто лепо, нешто

чиме ће моћи да се поносе и да

кажу: „ја нисам лето провео за

џабе. ја сам нешто урадио“. и

рече душан, да је овај трећи на-

ставак, завршница „сеоских

прича“. „ако будемо развлачи-

ли, онда то није то. а хоћу да за-

вршим кад је и нама најзаним-

љивије, али и публици.“ „мис-

лим да ће овај трећи део заиста

бити успешан, а задња клапа

пада у уторак“... иза су остале

три године сјајног дружења и

лепа сећања, а „ко каже да не-

ћемо радити нешто ново!“

-ја сам стварно, на известан

начин и фасциниран, могу да ка-

жем, кад сагледам свој живот, да

сам можда баш исти, или сличан

пут имао као душан и ови мла-

ди људи. рођен сам у једном

селу поред мораве, које, сем

поетике и лепоте, које носи

српско село, није баш пружало

никакву шансу; ја нисам имао

ниједног далеког рођака у гра-

ду... и онда видите тај животни

пут, упорност, рад, љубав, енер-

гија, шта се догоди, не мислим

да је то сад опет бог зна шта, и

не говорим о себи, него говорим

о душану и осталима... ми не

журимо, ми смо данас дошли ту

да стварно видимо њих; то је ова

екипу миШарскиХ „сеОскиХ прича“ пОсетили радаШиН, драгОјлО и пОп ЂОрЂе

Радујемо се вашем заносу, и вашој игри из којих ће да произиђе све само добро

-нама је било врло пријатно што смо стали, видели смо му-

зеј, па смо видели споменик наравно, споменика има и на чи-

танкама. али, шта мене, на пример, сад овде задовољава. Ви-

дим споменик, видим ограду, белу, на њој нема графита, зна-

чи неко води рачуна о томе. Видим да нема бачених пет боца,

ја све то видим, значи да неко овде има жив, да неко брине овде,

да неко има однос према нашој тој прошлости, историји. јер,

ако немамо исправан однос према томе, не можемо имати ни

квалитетан однос према будућности – поручио је радош Бајић.

-Веома ми је драго да сам овде, и из свег срца, веома и ду-

боко, и искрено, подржавам ове младе људе. и радујем се њи-

ховом заносу, и њиховој игри из које ће да произиђе све само

добро. много је добро да буду ту, да буду са камером, у ко-

стимима, да пусте своју машту да се развија, а не да седе по ка-

фићима, или 24 сата за интернетом или фејзбуком... једна врло

охрабрујућа слика коју смо овде затекли, и ја поздрављам и све

вас из медија, и веома је лепо што их афирмишете и подржа-

вате. Велико хвала домаћинима где смо данас, и наше хвала и

велика подршка и похвала и родитељима који налазе снагу да

у овим тешким временима помогну иницијативи своје деце. јер,

без обзира што је све то волонтерски, и нећу рећи аматерски,

то је скоро професионално („је л тако колега душане?“), све

то и кошта... једном речју, све је веома лепо и пријатно – ис-

такао је радош Бајић.

Мирко Бабић, сјајни

тумач лика Драгојла, о фе-

номену серије „Село гори а

баба се чешља“:

-ми смо тако насађени да

у старту, кад се нешто ново јав-

лај имамо скепсу. тако мислим

да је било и према екипе серије

„шта они то

раде“... међу-

тим, мало, по

мало, како су

осмицале епи-

зоде, више од

пола србије от-

казивало је по-

слове суботом

увече да би нас

гледали. шта

то значи? да

смо у серији

постигли више

нивоа правог смисла упући-

вања на прави пут, од људ-

скости па надаље. нашим по-

рукама о превенцији рака

дојке, чак и у министарству су

рекли, више је урађено на еду-

кацији, него што су они успе-

ли да ураде... нисмо показали

само српског селајак, већ и

докторе, попове, показали смо

да има људи

који се својим

послом баве на

прави начин; а

стално по нови-

нама и свуда се

говори о корум-

пираности, овде

тога није било,

није било чак

ни псовки...

мислим да је

највећи фено-

мен серије

„село гори а баба се чешља“

то што су је гледали сви...“

-мени је јако драго што су господа радош Бајић, мирко Ба-

бић и иван Вучковић, дошли да нас посете. јако смо били упор-

ни, желели смо да их доведемо овде, да им покажемо да упра-

во са младим људима, са нама овде, са нашим осмесима, ле-

потом, добротом, село може да опстане и да живи. јер, ако се

нешто ради на селу, онда ће село опстати и живети – био је део

поздрава иницијатора свега, млађаног душана симића.

�01.септембар 2011. www. podrinske.comдрУштво

прича о којој је и душан гово-

рио, то је заправо једна линија,

један контекст и филозофија

нечега што смо ми у „селу

гори“ отворили. а отворили

смо тај облик самопоштовања

нашега народа, у смислу да се

окренемо самима себи, да по-

кушамо да пронађемо те ос-

новне вредности које су наше

аутентичне, а које при томе ни-

кога не морају да вређају – део

је поруке младима мишара ра-

доша Бајића...

дан великих глумаца, 26.ав-

густ, без журбе био је посвећен

младима мишара (шапца и око-

лине)... од кратког задржавања

и предаха у симићима (искрене

добродошлице душана и њего-

вих родитеља, професора Љу-

бице и Ђорђа), преко посете

музеју и споменику Карађорђу

и мишарским јунацима, до пре-

пуног дворишта у петровићи-

ма... разговори, снимање, гош-

ћење, сликање... нешто што ће

и једни и други памтити... За-

служили су актери „сеоских,

мишарских, прича“ овакву под-

ршку... и већ су најавили пре-

мијеру трећег дела филма за

Радујемо се вашем заносу, и вашој игри из којих ће да произиђе све само доброУ сјајној атмосфери, уз

поздраве од целе екипе, раз-

мењени су и дарови... У име

екипе серије и продукцијске

куће, Контраст студија, радош

Бајић уручио је истоимени

филм и двадесетак мајица са

симболима „село гори, а баба

се чешља“ и петловца, али и

препознатљивим речима јуна-

ка: „Волим да шоферирам“,

„пропала ствар начисто“,

„Зајебало век“, „немој да се

љутиш“, „Браћа по бабине

линије“... Како гости реко-

ше, почасно место, у лепом

простору где све чувају, „као

драгоценост, и да подсећа на

овај дан“ чуваће мишарске да-

рове... Уз „Читанку мишарског

боја“ Задужбинског друштва

„први српски устанак“ из

мишара, књиге Богдана се-

кендека „мишарска битка“ и

„Којекуде, његовим трагом“,

посебно их је обрадовала у

дрвету исклесана порука (уз

пријатељски стисак две руке)

– „село гори“ – „сеоске при-

че“ (дело Филипа рајкови-

ћа)... Како радош Бајић са

осмехом преведе – „ сјајно,

два пројекта, спој „село гори“

и „сеоских прича“... а као

дуг остаде, да проследе цд на

коме чувену песму Филипа

Вишњића „Бој на мишару“

изводе „индекси“...

-то је нешто невероватно, апсолутно их подржавам, не же-

лећи да умањимо време у коме живимо, и све цивилизацијске

тековине, наравно, али, мислим да је сјајно све што раде, овде

је једна велика природност, и заиста им желим све најбоље, у

овим њиховим наумима – и за ивана Вучковића, попа Ђорђа у

популарној серији, прича о деци у мишару је фасцинантна.

а велики је поштовалац и често тумач великог српског вож-

да; отуда и слика у музеју у мишару, али и порука: „мишарска

битка је велика прича. мислим да ми апсолутно нисмо свесни

вредности те битке, вредности великог вожда који је нашао на-

чин да зада такав ударац највећој сили онога доба; то је била

прекретница, од тог тренутка су срби били свесни да је слобода

могућа.“

иван вУчКовић

Мирко Бабић о мла-

дима Мишара:

-сигурно су сви они,

од душана па надаље, ове де-

војке, дечаци, претпостав-

љам да и на њих гледају, или

су гледали мало чудно, док

раде ово што раде. Зато мис-

лим да би много шира јав-

ност морала да види ово што

они раде... јер кад виде ова-

ко нешто, неко ће да батали

кафић, интернет, фејзбук, и

шта све не... сјајно је видети

да може да се ради у овако

малој средини, као што је

мишар, нешто племенито,

нешто лепо, нешто квали-

тетно и нешто културно“.

шабачка сликарка драгослава – драгица станковић, 20. и 21.

августа, у пасажу дворишта у коме живи (где јој је и атеље), у са-

мом центру града, организовала је ликовну колонију. речено у

најави колоније, утисак је и после њеног одржавања - уз урађено,

дводневно дружење уметника је највећа драгоценост.

ненамерно, међу учесницима колоније изостављено је име ша-

бачке сликарке Весне смиљанић. искрено извињење, и Весни, и

драгици, као организаторки и домаћици колоније. Ц.Љ.

кОлОНија у пасажу гОспОдар јевремОве 47

Драгоценост дружења уметника

Часопис Центра за социјални радса циљем информисања и едуковања јавности, али и потен-

цијалних корисника, шабачки центар за социјални рад објављује

часопис „мрежа“. Часопис обрађује актуелне теме везане за област

социјалне заштите, а као аутори у другом броју се појављују и пред-

ставници институција које су на разне начине укључене у ове ак-

тивности.

� www. podrinske.com 01.септембар 2011.пројЕКти

општина нови Кнежевац

се налази у северноисточном

делу војвођанске равнице, на

тромеђи србије, мађарске и

румуније, поред питоме, и не

баш увек чисте реке тисе. про-

стире се на 305 квадратних ки-

лометара и има девет насељених

места, са пољопривредном по-

вршином од 26.764 хетара, док

је под шумом само 161 хектар.

најближа је географски ев-

ропској унији, а удаљена неко-

лико светлосних година. тако

близу, а тако далеко.

сада већ далеке 1991. годи-

не општина је имала 13.816 ста-

новника, а највеће место, нови

Кнежевац, имало је 8225 ста-

новника. индустријски капа-

цитети су били развијени, од

прехрамбене индустрије пап-

рике ”алева”, индустрије па-

пира ”Лепенка”, великог транс-

портног предузећа, грађевин-

ског предузећа, трговинског

предузећа “тиса”, фабрике руч-

но чворованих тепиха “Бана-

ћанка”, пољопривредног ком-

бината “спасоје стејић” са 13

јединица (оУр-а), јКп “7. ок-

тобар”, погона ливнице “Че-

лик”, угоститељске радне орга-

низације “Угопром”, новокне-

жевачког “млина”, Културно

образовног центра (Коц), ос-

новне и средње школе, дома

здравља, специјалне болнице за

неупопсихијатриске болести,

до молерског предузећа и укуп-

но је било запослено 3.946 рад-

ника.

тада се писало да је општи-

на нови Кнежевац одавно изаш-

ла из круга неразвијених оп-

штина и у наредном периоду су

се очекивали још већи резулта-

ти, просперитет и напредак. да

је то модерна варошица, са свим

карактеристикама равничарског

насеља, урбано сређеним ули-

цама, пратећом инфраструкту-

ром, путевима регионалног зна-

чаја, великим старим парком

непосредно уз реку тису, који је

под заштитом државе, и многим

другим садржајима.

Крупним корацима – у

неразвијене

Већ 2001. године, по стати-

стичким подацима општина има

12.975 становника, са просеч-

ном старошћу од 51,5 година, и

до данас је једна од најстаријих

општина у србији. после 10 го-

дина раде само две велике фаб-

рике (“Лепенка” и “алева”),

“млин“ почиње лоше да по-

слује, пољопривредни комбинат

се распао и животаре само три

оУр-а, угоститељство и трго-

вина се гасе, јер су се прве не-

успешно приватизовале. тада

је већ у општини било запосле-

но мање људи, тј. било је 2.968

радника.

У 2011. години слика је по-

ражавајућа. друштвени сектор

упошљава око 900 људи, а у

привреди је запослено у сталном

радном односу само 400 радни-

ка, док је 500 њих запослено на

одеђено време, што значи да је

до марта 2011. било 1.917 за-

послених, у односу на 11.361

становника, од којих су њих

9.814 пунолетни, уз негативни

прираштај од 9,2 одсто.

између “транспарентности”,

транзиције и европе, нови Кне-

жевац је „прерастао“ у нераз-

вијену општину. Већина улага-

ња у инфраструктуру и у било

какав развој постижу се сред-

ствима из ипа пројеката, сред-

ствима из покрајине, а радници

се запошљавају преко јавних

радова и све зависи од државног

трансфера.

У међувремену су се у јед-

ном месецу затвориле две бан-

ке, чије услуге је користило 95

посто становништва, а ради се

о “Војвођанској банци” и “нЛБ

банци”. ту нам је суседна Ка-

њижа, само преко реке тисе,

која одваја Банат и Бачку, а како

кажу мултикултурали, светски

признати уметници из сусед-

ног нам места, да она одваја ев-

ропу и азију, е, па ми ћемо у

“европу здај”, да би подигли

своје плате, дигли чекове, или

потврде о пензији. а, међу више

од 11 хиљада становника, 2.643

њих су пензионери. срећа, па

има ко да издржава наше младе

који су, наравно, незапослени.

Шта ће нам донети

децентрализација?

Кад се новац од закупа ора-

ница које су до сада у влас-

ништву државе врати општини,

народ ће распоређивати имаги-

нарне паре оних који су 700 до

1.000 хектара узели у закуп,

добили 14.000 динара субвен-

ције по хектару, а нису засејали,

нити узорали ораницу. а

најчешће нису ни измирили

аренду.

да видимо шта ћемо радити

са порезом од уплате привреде?

Колико беше запослено у при-

вреди у општини, заборавих. а

како ћемо исплатити запослене

у здравству, школству, судству

(додуше имамо од пре шест ме-

сеци само судску јединицу, не

више суд, те ту ради 10 људи) и

остале из јавног сектора? то ће

малим општинама донети де-

централизација србије. а по-

граничних и неразвијених оп-

штина је поприлично у нашој

драгој држави. само општина

Чока, која се географски насла-

ња на општину нови Кнежевац

има истоветну судбину, али за-

почету осам-девет година ра-

није, па су уморнији и за нијан-

су апатичнији од новокнежев-

чана, које више ништа не изне-

нађује, а чини ми се, више ниш-

та и неинтересује. нема ни ве-

ликих очију, ни великих ушију

када је децентрализација у пи-

тању у нашој средини. Значи,

нема страха. Влада општа апа-

тија. понеко гунђање, углав-

ном незаинтересованост. раз-

мишља се како доћи до радног

места, јер је сада по подацима

националне службе за запош-

љавање 1.190 незапослених

пријављено на тржиште рада,

мада их је реално, два пута

више.

нараво да је све централи-

зовано, па и подаци који су не-

опходни за писање овог текста

се тешко добијају, јер мора да се

пита “центррала” и без саглас-

ности се ништа не саопштава.

и нашу средину је посетио

караван Уједињених региона

србије (Урс) у два наврата,

објашњавајући значај децент-

рализације и сакупљајући по-

тписе грађана. повереник

Уједињених региона србије,

Катарина николин, је рекла да

је сакупљено 1.000 потписа у на-

шој средини и да ће децентра-

лизација донети бољитак оп-

штини.

- модерне државе еУ функ-

ционишу на принципу децент-

рализованих региона и мањих

средина, где врло добро функ-

ционишу општине величине по-

пут наше, и које се као такве не

сврставају у мале. свака ре-

форма, као и децентализација

носи и добре и лоше стране.

Урс заступа став да је она пре-

ко потребна нашем друштву и

да је неопходно урадити про-

мену законских регулатива и

омогућити њихову реалну при-

мену.

николина је нагласила да

ће усвојена измена Закона о

финансирању локалних само-

управа, донета јуна ове године,

повећати општински буџет за 40

милиона динара, и да ће оп-

штина моћи да финансира низ

пројеката значајних за локално

становништво, те да неће мо-

рати да се лобира у централи.

- децентрализација је не-

опходна јер су мале локалне

самоуправе препуштене на ми-

лост централе, месне заједнице

су изгубиле потпуно на значају

и становници малих средина

не виде сврху опстанка на селу

и у малој средини. циљ је да се

млади задрже у малим среди-

нама, да ту раде и живе - исти-

че Катарина николин - треба

јачати општину, а не давати јој

само обавезе. она треба сама да

одлучује шта ће и како ће фи-

нансирати и шта развијати и

који су јој приоритети.

радован попов, један од во-

дећих интелектуалаца из ове

средине, за децентрализацију

каже да је добра, да се не своди

све на новац.

- то није више пара за оп-

штину, него боља распосела

средстава. децентрализацијом

се не праве нови центри, него је

то укључивање свих организо-

ваних сегмената друштва у рас-

поделу средстава. децентрали-

зација није самоуправљање, али

је близу.

Колико смо спремни?многи интелектуалци не

желећи да се именују, наглаша-

вају да сваки пут пред изборе,

млађан динкић проналази нове

начине да би се, политички ина-

че мртав, поново убацио у из-

борну трку, оснивајући Уједи-

њене регионе србије и потен-

цирајући децентрализацију, која

примамљиво звучи, али у више

развијеним срединама, а у прак-

си није остварива. народ лако

наседа на приче са хепиендом,

какав нуди Урс.

сматрају да је децентрали-

зација сложен процес који не

може стихијски да се спроводи,

а како финансијски савет Владе

србије каже да то не може да се

оствари, коме треба веровати?

са централизацијом, или са

де (може француски, да би

звучало отменије) остаје само да

жалимо за прохујалим време-

нима у којима нас је јосип Броз

убеђивао у исправност само-

управљања, када је чистачица

одлучивала о начину образова-

ња, на пример на универзите-

тима. а, с обзиром на квалитет

образовања који постоји у држа-

ви србији у последњих 20 го-

дина, оправдано се поставља

питање како се и на који начин

поставља питање децентрали-

зације, а сумирање и анализа мо-

гућих остварења и последица ће

вероватно бити један у низу по-

кушаја и промашаја у држави. а

било их је, било их је много...

Колико ли нам их још пред-

стоји?

још једно у низу питања је

колико смо ми као заједница

(мислим на целу србију) спрем-

ни да размишљамо другојачије,

не као самоуправљање, али бли-

зу?

Даница Кнежевић Попов

дeЦеНтрализаЦија у србији: НОви кНежеваЦ

Није самоуправљање, али је близуИз речникапрошлости*самоуправљање је кон-

цепт који налаже управља-

ње друштва самим собом,

без спољашње принуде.

идеју самоураве су прихва-

тиле многе политичке тео-

рије и друштевни покрети.

радничко самоуправља-

ње је друштвени и при-

вредни модел који је створен

у југославији и трајао је од

1950. године, па до краја ње-

ног постојања. основна

идеја се сводила на преба-

цивање управљања пред-

узећа у руке радника и од-

вајање државе од привреде,

што никад није до краја

спроведено.

* оУр - организација

удруженог рада

www. podrinske.comдрУштво01.септембар 2011. 9

Пензионери из три округа, Златиборског, Колубарског иМачванског, Семберије и Бирче у Републици Српској, најма-ње њих око 600, наћи ће се на окупу у Бијељини крајем сеп-тембра. Реч је о сусретима чија је традиција дуга тачно де-ценију и по.

У Градској организацији пензионера Шапца, исти;у да суСусрети, део традиције и ове организације, да ће на „јуби-ларном“ дружењу, 28.септембра, бити и педесет Шапчана,и да је, као и увек велико интересовање. Јер виде се старии упознају нови пријатељи, размене приче и искуства, а по-штено се и провеселе...

Домаћини, Општинско удружење пензионера Бијељине,госте ће примити у Бањи Дворови, а планиране су и посетеманастиру Василије Острошки у Бијељини и Етно селу Ста-нишићи. Сусрете ће улепшати и делегација из Хрватске -Удружења пензионера Вуковар, Борово, Негославци.

Ц.Љ.

припреме за сусрете у бијељиНи

Дружења која се памте

на Б - првенству србије,

клубове који немају затворен ба-

зен, одржаном 26.08.2011. го-

дине у ади пливачки клуб “дел-

фин” остварио је одличне ре-

зултате. најуспешнији такмичар

је, као и обично, била Кристина

тешановић са осам освојених

медаља (3 златне, 4 сребрне и 1

бронзану).

У трци на 50м краул за мла-

ђе пионире: 13. игњат Берић,

(49.14); 14. михајло илић,

(51.31).

У трци на 50м краул за пио-

нире: 13. никола пауновић (98),

(38.18); 16. Богдан сојић (98),

(41.94).

У трци на 50м краул за ка-

дете: 8. александар Веселино-

вић(96), (32.97); 13. Ђорђе јез-

дић (95), (34.59); 18. никола

Васић (96), (35.56).

У трци на 50м краул за

јуниор: 6. срећко Лукић (93),

(31.42).

У трци на 100м краул за ка-

дете: 10. александар Весели-

новић (96), (1:20.74).

У трци на 100м краул за

јуниоре: 5. срећко Лукић (93),

(1:18.09).

У трци на 50м прсно за ка-

дете: 8. Ђорђе јездић, (42.29).

У трци 50м леђно за јуниор:

5. срећко Лукић (93), (44. 97).

штафета 4 X 50м краул, ап-

солутна категорија, у саставу:

Ђорђе јездић, никола пауновић,

александар Веселиновић, срећ-

ко Лукић, освојила је 4. место

(2:19.59).

У трци на 50м краул за пио-

нирке: 4. драгана Видојевић

(97), (35.49).

У трци на 50м краул за ка-

деткиње: 1. тесановић Кристи-

на (95), (33.01).

У апсолутној категорији

на 50м краул Кристина те-

сановић је заузела 2. место а

драгана Видојевић је била

осма.

У трци на 100м краул за

пионирке: 7. сара јовановић

(97), (1:27.85).

У трци на 100м краул за ка-

деткиње: 2. Кристина тешано-

вић (95), (1:18.83).

У трци на 200м краул за ка-

деткиње: 2. Кристина тешано-

вић (95), (2:53.84).

У апсолутној категорији

на 200м краул Кристина те-

шановиц је заузела 2. ме-

сто.

У трци на 50м леђно за пио-

нирке: 3. драгана Видојевић

(97), (42.32); 5. јовановић сара

(97), (44.85).

У трци на 50м леђно за пио-

нирке у апсолутној категорији:

5. драгана Видојевић је заузела

5. место а сара јовановић је

била осма.

У трци на 50м прсно за ка-

деткиње: 6. јелена пауновић

(95), (48.61).

У трци на 100м прсно за

пионирке: 3. сара јовановић

(97), (1:47.75).

У трци на 50м делфин за

пионирке: 3. драгана Видојевић

(97), (39.99).

У трци на 50м делфин за ка-

деткиње: 1. Кристина тешано-

вић (95), (36.39).

У апсолутној категорији на

50м делфин за кадеткиње: Кри-

стина тешановић је заузела 2.

место а драгана Видојевић 6.

место

У трци на 100м делфин за

пионирке: 1. драгана Видојевић

(97), (1:38.48).

У трци на 100м делфин за

кадеткиње: 1. Кристина теша-

новић (95), (1:28.(95).

У апсолутној категорији на

100м делфин за кадеткиње: Кри-

стина тешановић је заузела 3.

место а драгана Видојевић 5.

место

У трци на 200м мешовито за

пионирке: 4. драгана Видојевић

(97), (3:36.27)

штафета 4 X 50м мешови-

то, апсолутна категорија: у

сасраву: сара јовановић (97),

Кристина тешановић (95),

јелена пауновић (95), драга-

на Видојевић (97), (2:47.69) за-

узела је 1. место.

тренер пК “делфин”, не-

бојша познановић сенка, рекао

је за подринске да је веома за-

довољан залагањем својих пли-

вача као и постигнутим резул-

татима тим пре што их је у при-

премном преиоду пратило изу-

зетно лоше време које им је от-

ежавало тенинге.

Кика опет заблистала

пЛивањЕ

Истиче рок за "лекара по жељи"пацијенти који у наредних шест месеци не изаберу лекара, мог-

ли би, на основу измена Закона о здравственој заштити, остати без

превентивне медицинске помоћи. Закон предвиђа да је њима и даље

доступна хитна медицинска помоћ, потврђују у шабачком дому

здравља. У овој установи, за протекле четири године, изјаву о из-

бору лекара до сада је потписало више од 70 одсто пацијената.

Еко фест“ у ШапцуЗаштита животне средине била је главна тема „еко феста“ који

је данас на шабачком старом Граду одржала неформална група арт

патрола. У току феста биле су обезбеђене канте и кесе за селек-

цију отпада са упутством за употребу. Кроз три врсте радионице,

сликањем,плесом и вајањем, млади из арт патроле су изражава-

ли и властиту креативност, а данашњи догадјај је обогаћен видео

презентацијом и музиком.

�� www. podrinske.com 01.септембар 2011.ЗабЕЛЕшКЕ

Чланови шабачког ансамб-

ла народних игара „Хајдук

станко“ прву половину августа

обележили су учешћем на јед-

ном од најпрестижнијих свет-

ских фестивала, у Билингему у

енглеској. током наступа у не-

колико градова на острву, оста-

вили су изванредан утисак, и, за-

сигурно да су, таквом презен-

тацијом наше културе и тради-

ције, широм отворили врата и

осталим друштвима из србије за

наступе на овом фестивалу.

Вођа пута, играч, кореограф,

директор, и још тога, на турнеји

је био александар андрић. Уз

његову причу, за читаоце под-

ринских, бележимо детаље и

утиске.

У енглеској, у Билингему (уз

наступе и у градовима мидл-

сброу и стоктону), боравио је

први извођачки састав „Хајдук

станка“ – дружина од двадесет

играча и шест чланова орке-

стра. Уз њих и домаћине, уче-

ствовале су још групе из пор-

тугала, Грузије, Белорусије, па-

наме, Костарике, мађарске, ита-

лије и шкотске.

-сигурно је ово наш, до

сада, најзначајнији фестивал на

коме смо учествовали, а имали

смо укупно 12 концерата, плус

две радионице, по једна са де-

цом и одраслима. интересантно

је да су месец дана пре фести-

вала концерти најављивани, пуб-

лика је куповала карте (чија је

цена била од 12 до 25 фунти) и

сви су били јако посећени. ми

смо већину наступа имали са

групама из Белорусије и Грузије.

родитељи и деца, такође су се

изјашњавали које ансамбле и

земље хоће да боље упознају –

присећа се александар... шест

концерата је било „на отворе-

ном“, у такозваној „арени“, која

прима око 500 посетилаца, а

одржане су и две гала вечери,

концерти у Билингему и мидл-

сброу, у препуним позоришти-

ма. публика је, од наших девет

кореографија, најбурније реа-

говала на Врањанску и шопску

свиту (игране су на бис), затим,

на колаж игара из србије и

Влашке игре...

памте се и бројни детаљи са

пута дугог две и по хиљаде ки-

лометара, у путу за енглеску, за-

државање је било у Бриселу, фе-

риботом је савладан Ламанш...

напорно, али лепо.

-Кад смо дошли у Билингем,

имали смо јако чудан осећај, јер

све куће су потпуно исте (тако

је законом уређено), и изгледом,

и бојом (браон беле су), чак и

унутрашњим распоредом. има-

ли смо проблема да се оријен-

тишемо, па смо памтили сијали-

це, дрвеће ... иначе, били смо

смештени у колеџу норд скул –

прича нам аца. посебно из-

дваја вече „Хајдук станка“ (сва-

ко вече друга земља била је до-

маћин): „За српско вече, поде-

лили смо свима позивнице. а

централно догађање било нам је

српска свадба. Госте смо доче-

кали уз погачу и со, ракију

(„углавном су узимали по две

чашице“) ... младенци су били

Катарина петић и душан Вра-

голић, нисмо заборавили ни

лажну младу (био је то никола

Зарић)... Како би сви заиграли,

кад млада поведе коло, све смо

их научили наше коло, са-са, ма-

казице и качерац... пуштали

смо трубаче и Балканику, и ути-

сак је да је на нашој вечери било

највише присутних – набраја де-

таље из енглеске александар

андрић, а, уз њему својствен и

препознатљив осмех, вели да се

утисци још нису слегли... из-

дваја и домаћицу, сузан тејлор,

задужену за „Хајдук станка“,

њену изузетну љубазност, „за

све је излазила у сусрет“.

Фестивал је, иначе, тако ор-

ганизован, да је „време испла-

нирано у минут“.

-Занимљиво ми је било, а

што сам у позоришту ретко до-

живео, публика је осветљена, и

врло је близу бине. невероватан

је осећај док видите дивљење у

очима док вас гледају – истиче

аца. а уз дванаесточасовна за-

државања у Лондону и паризу,

памтиће се и повратак (чланови

ансамбла „буквално су се пре-

пирали која је метропола леп-

ша“). аци, лично, париз са

више утисака, „лепше су те ста-

ре грађевине“, „Лондон модер-

нији, више урбан“... Лепи детаљ,

готово невероватан: „У центру

париза, на прелепом мосту Кра-

ља александра, шетамо, и само

се чује.“ацо, јесте то на тур-

неји“... наша млада чланица са

мајком...“ „У енглеску, ишле

су млађе генерације, за шесто-

ро чланова то је била прва тур-

неја...“ Лично, александар из-

дваја доживљено пре три годи-

не, турнеју на азорска острва, „у

атлантику, португалска коло-

нија, између африке и јужне

америке. наравно, и ова је била

лепа, видео сам две метрополе

где до сада нисам био...“

„Заокружио је александар“

европу... све захваљујући

„Хајдук станку“, у коме је од

почетка... и предаха нема; дечји

састав у међувремену био је у

охриду, на међународном фе-

стивалу, а специјално изнена-

ђење припремају за традицо-

нални годишњи концерт. Биће то

у част деценије рада...

Ц.Љубић

уз „Хајдук стаНка“, српска свадба и „љута“ ОсвОјили еНглезе

Недостајао само Новак Ђоковић

„У радионици, имали смо

тридесеторо деце, учили смо

их наша кола, цртали су нашу

заставу, испричали смо им

причу о нама, где се налази

србија, који је главни град,

колико је шабац од њега уда-

љен... интересантно да се

међу родитељима, само једна

жена јавила и рекла да је

србија негде у југоисточној

европи... али зато су многи

питали да ли смо са собом по-

вели новака Ђоковића, рекли

су да нам девојке личе на

ану и јелену (дајана стани-

шић и јелена поповић), а

рекли су нам и да су нам све

девојке прелепе... и градо-

начелник Билингема, на

пријему за све учеснике, шап-

нуо је да су наше девојке

најлепше...“

„на крају фестивала, одржан је округли сто, уз све вође гру-

па и кореографе. Џон малон, директор фестивала, у незванич-

ној оцени концерата, наступа, кореографија, као две најбоље из-

двојио је групе из Грузије и србије...“

Први у Шапцуосновна школа „свети

сава“ прва је образовна уста-

нова у шапцу која ће користи-

ти софтвер за распоред часова и

организовање наставе. реч је

донацији једне београдске фир-

ме захваљујући којој ће рад у

школи бити још савременији.

софтвер „Унтис“ је импленти-

ран у 17 хиљада образовних

установа широм европе. осим

прављења распореда часова даје

и друге шире могућности а сада

је захваљујући фирми „интегра“

из Београда стигао и у основну

школу „свети сава“ у шапцу.

ова образовна установа је прва

у шапцу која ће од сада наста-

ву организовати према овом

софтверу. очекивања су да ће и

осталим школама послужити

као добар пример.

У основној школи „свети

сава“ образују се деца са по-

себним потребама. Запослени се

труде да прате трендове у по-

бољшању наставе у прилог чему

говори и успешан упис њихових

матураната у шабачке средње

школе.

�2 www. podrinske.com 01.септембар 2011.ЗабЕЛЕшКЕ

пишЕ: браниСЛав СЕКУЛовић, адвоКат

драги моји,

прошле недеље су нам мно-

ги делили лекције, иако школс-

ка година почиње нешто кас-

није. пример први: анђелина

меркел је очитовала да се у

еуропу не може, ако се не при-

зна Косово (па то је знао чак и

Коштуњави, зар не), а онда су

нам лекције из фудбалске текме

очитавали она 3-4 Француза

плус остали обојени, али и чи-

стокрвни ирци. ове три лекције

нису једине. они што су већма

црногорци, а матерњи им стра-

ни, српски језик, такође нас

лекционишу, а ми опет ћутари-

мо... и тако. док српска нација

тугује, не видим да се ико због

тога радује, а и што би...

Германска одлучност да од-

брани United Europe почива на

простој политичкој матрици, да

ова нација, појачана са пар ми-

лиона турака и иних, има на-

меру да овлада Europom кроз

посрнули еуро... Бирајући пут

на раскршћу, као и сваки пут,

очекујемо помоћ мајчице русије,

али авај, кад је тешко, путин и

медведев роне негде по неким

увалама у Волги, а и наш Човић

је заузет спашавањем кошар-

кашке петокраке... и шта онда?

ништа, исто као када је слобо-

леон губио све што је могло да

се изгуби,а нама представљао да

смо победници... Узалуф је наш

Боки бацао своје чувене коске

према анђи, ова је кренула ша-

марима... Васпитним и болним...

Без савезника, овакви какви

смо, никуда нећемо стићи, а из-

губисмо и оног, верног им Га-

дафија... сада треба покренути

унутрашњу пропаганду и срби-

ма приказати да је све масло ал-

банске мафије, оног шарића и

светске завере Ватикана и Ко-

минтерне... препознатљиво, зар

не, и од европе далеко, много,

много далеко. Чини се даље но

икада...

Ко је крив што нам фудба-

лери играју као цурице, па им

навијачи тепају да су пикице.

нико није крив. ни Ђура (му-

тави) фризура, ни петар први

од руског Гаспрома, мислим да

је шкундрић... нико није крив.

наравно да није исто изгубити

од француске легије странаца, и

ирских полупијаних конобара и

бармена, али је суштина у ис-

том, у европи нас нема, а како

ствари стоје, неће нас дуго

бити...но, нашим фудбалским

манекенима је важно да им се

опет прича она причица о огле-

далцету и томе ко је најлепши на

свету... они су најлепши и најбо-

љи када играју између себе...

председник тенисера

србије рече неки дан да ономе

коме је Косорка пријатељ, не

треба непријатељ и оста човек

министар иноземних послова.

то има само у србистану... јер

тако посматрано сви пријатељи

наших непријатеља су наши не-

пријатељи, а онда се питам как-

ва је природа наших државних

односа са, примера ради, зем-

љом којом иста та Косорка

управља.... Личи ми на лице-

мерје... или нешто још горе... али

то је ваљда политика малих...

делитељи лекција су се на-

множили и у „другом оку у

главу“, па сада убеђују своје

пучанство да је језичка већина

која говори српски, добробит за

етничку већину што се зове

црногорцима, пошто ето, већи-

на говори страним језиком, што

мора, по дефиницији, бити доб-

ро за већину... и то је логика...

накарадна,али логика...

има ли делитеља лекција у

нашем граду? нема. ако Ви

мислите да их има,молим Вас да

ме обавестите ко су... ја сам по-

кушавао да се сетим макар јед-

ног и како год окренем увек до-

лазим до истог,нема га... или се

можда сакрио у неком другом

граду, па нам није у видокругу...

Ко ће га знати, није немогуће...

све Вас волим и поздрав-

љам.

Где је

дно?

- издајем велики једнособан стан у центру шапца,

44 квадрата. јевремова 9, трећи спрат, централнмо

грејање, кабловска.

Тел. 063-7501705

МаЛи оГЛаС

Браћо и сестре, на највеће

Господње празнике, треба се

највише замислити. Знамо ко

смо: хришћани. али, да ли жи-

вимо хришћански? шта значи до-

стојанствен живот, поштен живот,

достојан Хртиста, који се пре-

образио и показао да је истина,

да је пример, да је наш циљ,

центар, пут, истина и Живот.

ја ћу данас тражити одговор

шта би за наш народ, у ствари,

био преображај? то би, пре све-

га, било покајање, сагледава-

ње, признавање грешака и

спремност да се поправимо, са-

ставимо, исправимо, заузмемо

курс и као народ формирамо

српски корпус. на данашње

преображење мора се рећи да

уместо да испуњавамо прву Бо-

жију заповест, да се рађамо и

множимо и напунимо земљу и

на најбољи начин владамо

њоме, ми владамо њоме на

најгори начин, и ми срби смо

ближи крају него почетку.

све звони на узбуну и пре-

ображај, а ми смо постали

друштвене животиње, где су

беда, подаништво, понижење,

али и глад, највећа и најдаља до-

стигнућа савременог српског

друштва.

можемо ли се преобразити,

питање је као и: има ли спаса за

нас?!

У овој српској ноћи са

убијеном правдом и убијеном

надом да може бити боље, мо-

жемо ли понети бар мало до-

стојанства? Хоћемо ли се овог

преображења наоружати надом

у вечно спасење, а одустати од

пројекта да кроз живот идемо

као пас кроз росу, хоћемо ли

смоћи храбрости да зауставимо

оне који владају нама, а они су

зауставили живот српског се-

љака и српског грађанина? мо-

жемо ли подићи главу као не-

када док смо били народ и на-

ција? можемо ли зауставити

власт која лаје и режи на нас,

брани критичко мишљење, не

враћа отето и мисли да ко није

њихов у памети и страху не

треба да постоји?

Хоћемо ли зауставити још,

не знам које по реду, одизимање

памети, и хоћемо ли научити

своју „ЗаБраЊенУ исто-

ријУ“?

ево, решио сам данас да

причам и о највећој српској по-

беди, на преображење пре 97 го-

дина, победи без сумње! да

причам о најзабрањенијој пла-

нини цер, као највећој државној

и националној срамоти. ево,

како су се наши дивни сељаци

и врсни интелектуалци пре 97

година, на преображење и око

преображења, претворили у

јунаке „без мане и страха“, и по

храбрости превазишли јунаке

свих времена, а можда и храб-

рост неких светитеља.

данас, на преображење, мо-

рам поставити и ово питање: За-

што су стара и нова власт де-

валвирали значај цера, посебно

церских јунака(17,500 их је изи-

нуло, а шабац је бројао 15.000

у то време). Зашто су церске

њиве и шуме у невиђеном ко-

рову? Зашто цер као најпозна-

тија наша планина нема садр-

жаје које заслужује? ако су

краљ александар Карађорђевић

и срби тог времена у текеришу

1928. подигли најлепши спо-

меник у србији, зашто ми не

мислимо шта треба да учинимо

за стогодишњицу церске битке?

Заштои црква слави церску по-

беду једног дана а држава дру-

гог? шта би било да су у цер-

ској бици једног дана ратовали

свештеници а другог војници?

Зашто су због бриљантне

церске битке и тројанов и Ко-

санин град „криви“ старој и

новој власти, па чаме у тами, у

остругама и багрењацима, и че-

кају да се већ једном појави

часна и одговорна управа која ће

бринути и развијати нашу

најзначајнију планину? јер само

развој цера спасава наша села

од сигурне пропасти!

Зашто наше генерације не

поштују нашу славну историју,

сјајне победе, сјајну веру и сјајне

празнике? победоносне праз-

нике! и када то питање поста-

вити, ако не на преображење?

Браћо и сестре! данас при-

чам о најзначајнијој победи по-

беди на најзначајнијој српској

планини, на једном од највећих

хришћанских празника, јер та

битка је по много чему одреди-

ла победу савезника у првом

свеском рату, и наши савезници

ту битку, за једно са мишар-

ском, изучавају на престижним

војним академијама као при-

мер изванредне вештине и храб-

рости, коју су срби показали и

доказали.

споменик победнику на Ка-

лемегдану, као споменик побе-

де и слободе, окренут је управо

према церу!

ево, браћо, на примеру цера

видећемо да ли смо спремни да

се преобразимо, и, видећемо ко

брани развој цера и наших, за

историју, најзначајнијих крајева

србије?

рекао бих, пре свега, свест

која још детитоизирана, није

покајана.

поновићу, све звони на уз-

буну и преображај!

шта нама треба на пре-

ображење Господње?

прво: преображај!

друго:Чување од оних про-

фесионалних срба, којима ниш-

та није свето.

треће: поштено, истинито,

радно, штедљиво, европско,

хришћанско, културно космо-

политско и људско српство!

нама треба српство са умом

и душом!

преображено српство које

ће победити друге својом доб-

ротом и духовношћу.

амин!

прОпОвед прОтОјереја вОјислава петрОвића у ШабачкОјсабОрНОј Цркви На преОбражеЊе

Света планина Цер у корову и немару

�3www. podrinske.comСпорт01.септембар 2011.

фУдбаЛ

Као и претходне године у

Липолисту, и овог пута мани-

фестацију олимпијске сеоске

игре шапца, која је одржана у

рибарима од 19. до 21. августа

својим присуством увеличао је

милутин николић, генерални

секретар савеза за рекреативни

спорт србије. током протеклих

12 месеци, од претходног су-

срета са господином николи-

ћем, српски спорт коначно је до-

био свој „Устав“, дуго очеки-

вани и дуго прижељкивани За-

кон о спорту.

„ја сам презадовољан када

могу да видим сву ову младост и

лепоту села из шабачког краја на

једном месту. Без намере да дајем

оцену о овом Закону, који је ве-

рификован и у скупштини

србије, као највишем законо-

давном телу, и од стране легално

и легитимно изабраних пред-

ставника народа, могу да кажем

да је Закон неке ствари прециз-

није уредио, отворио могућност

да се финансирају активности у

области спорта, као појма који

обухвата дечји, школски, масов-

ни и врхунски спорт, посебно ме

радује чињеница да су сада отво-

рени и омогућени процеси за

финансирање рекреативног спор-

та, који обухвата највећи део

људске популације“.

- Један од највећих про-

блема, када је спорт у Србији

у питању је спортска инфра-

структура, без које нема ни

врхунског, а ни рекреативног

спорта. Стање спортских

објеката у Србији је у при-

лично лошем, да не кажемо

катастрофалном стању. Да ли

се и на овом пољу могу оче-

кивати помаци на боље у на-

редном периоду?

- не бих се усудио да било

шта коментаришем на ту тему,

пошто по том питању србију не

познајем довољно добро. пре

свега, зато што, за разлику од не-

ких пређашњих времена, сада не

постоје прецизни статистички

подаци о стању у спортској ин-

фраструктури, а све информа-

ције које добијамо из медија

не могу да дају праву слику, јер

су ограничене тачности и важ-

ности. а све, имајући у виду да

не постоји снимак стања и цент-

рализована база података, која

би нам, као раније, пружила

реалан увид у стварно стање на

терену, као што је било некад кад

смо имали Завод за физичку кул-

туру на нивоу југославије, који је

располагао подацима о стању

објеката намењених развоју про-

фесионалног, али и аматерског

спорта у свим срединама.

- Колики је значај оваквих

такмичења и манифестација

за развој неких будућих шам-

пиона, посебно у мањим спор-

товима, који су тренутно у

другом плану, и тек треба да се

изборе за своје место под

спортским Сунцем?

- мислим да нисам баш

најбољи саговорник на ту тему,

пошто ја имам посебан при-

ступ када је у питању селекција

у спорту. У данашње време,

спорт треба да се определи на

квалитетну селекцију спортиста,

препознавање њихових могућ-

ности и потенцијала у правом

тренутку, и да оду у праву „шко-

лу“ за одређене врсте спорта.

такође сматрам и да је не-

опходно да се развоју одређеног

спорта правилно и у потпуности

посвете педагози и стручњаци за

ту грану и област спорта, као и

да се створе материјални усло-

ви, како би се могло очекивати

да у тим и таквим околностима

добијемо и врхунска спортска

остварења. са друге стране, ни-

како не смемо дозволити да изо-

стану квалитет и резултати ни на

пољу врхунског, али ни у обла-

сти рекреативног спорта, пошто

су у овом другом та питања још

осетљивија и рањивија.

- Колико је значајно да у

области рекреативног спорта,

као и у школском спорту, те у

такозваним школицама спор-

та са децом раде опробани,

проверени и искусни струч-

њаци и педагози, који ће уме-

ти да правилно дозирају нор-

му и темпо рада?

-ауторитет бившег позна-

тог, доказаног и признатог спор-

тисте, небитно о којој грани

спорта се ради, представља ви-

сок степен мотивације и сти-

мулације за учешће младих у

спорту. Уколико врхунски спор-

тисти и након завршетка ак-

тивне каријере наставе са својим

стручним усавршавањем, што

подразумева све аспекте, укљу-

чујући и педагошке, ја бих им

пружио пуну подршку, и био

спреман да им поверим да раде

чак и са мојим најближим рођа-

цима.

Слободан Д. Кашиковић

разгОвОр са пОвОдОм: милутиН НикОлић, геНералНи секретар савеза за рекреативНи спОрт србије

Презадовољан када видимсву ову младост и лепоту

ФК МАЧВА (Шабац) -ЈАСЕНИЦА 1911

(Смедеревска Паланка)3:0

стадион ФК мачва, гледа-

лаца 700. Главни судија:сте-

фан јевремовић (Горњи мила-

новац) 8. Жути картони: Гаврић,

милинковић (мачва), петро-

вић, мишић (јасеница 1911).

стрелци: 1:0 тарабић у 39, 2:0

радованиовић у 45, 3:0 Гаврић

у 47. минуту из једанаестерца.

мачва: радукић-, пејовић

7,5, ристивојевић 7,5, радова-

новић 8, Ђукановић 7,5, Жива-

новић 8 (милинковић 7), Зарић

8,5, самуровић 8, Гајић 7,5 (Ву-

ковић 7,5), Гаврић 8, тарабић 8

(тодоровић -)

јасеница 1911: мишић 6,

антић 5,5, петровић 5,5, шу-

лејић 5,5, илић 5,5, Ђокић 5,5,

Вићентијевић 5,5 (павловић

5,5), туфегџић 5,5 (јанковић

5,5), настасић 5,5 (Властић 5,5)

максимовић 5,5.

играч утакмице: славиша

Зарић (мачва)

шабац, 28. августа. пре по-

четка сусрета, минутом ћутања

одата је пошта слободану пет-

ровићу, бившем фудбалеру мач-

ве и више шабачких екипа. од

самог почетка, шапчани су кре-

нули силовито ка голу гостију. У

10. минуту, Гаврић је убацио

лопту у петерац јасенице, а

Гајић био непрецизан. Гости су

били тотално подређени ривал,

и први шут ка голу мачве упу-

тили су тек у 26. минуту. У 39.

минуту досуђен је слободан

ударац за мачву на ивици каз-

неног простора јасенице, а си-

ловит шут тарабића завршио је

у мрежи гостију. У самом фи-

нишу првог дела, Зарић је сјајно

упослио радовановића, који је

дуплирао предност шапчана.

а да на голу јасенице није

стајао одлични мишић, пред-

ност мачве била би већ на по-

лувремену барем двоструко

већа. на почетку другог полу-

времена, досуђен је једанаесте-

рац за мачву, након што је гол-

ман гостију мишић оборио пред

својим голом Живановића. си-

гуран извођач најстроже казне

био је ненад Гаврић. Голман

мачве немања радукић тек у 61.

минуту имао је први контакт са

лоптом, да би гости тек у самом

финишу сусрета упутили други

озбиљнији шут ка голу мачве.

С. Кашиковић

Паланчани одлично прошли

Обавештење

Фудбалски клуб Мачва из Шапца у овој

првенственој сезони поново уводи претплатне

карте за своју верну публику. Цена годишње

претплатне карте, уз коју ће заинтересовани

моћи да присуствују свим првенственим и куп

сусретима у сезони 2011/12 кошта 1.500 динара,

док ће пензионери моћи исту да набаве по цени

од 1.000 динара. Претплатне карте могу се

купити у клупским просторијама, у Поцерској

улици у Шапцу.

фУдбаЛ - КваЛитЕтна пионирСКа ЛиГа СрбијЕ

ПАЛИЛУЛАЦ (Београд)

- ПОФК САВАЦИЈУМ

(Шабац) 2:2

игралиште ФК палилулац,

Гледалаца: 150. Главни судија:

јован Грујић (ниш) 8

Жути картон: раонић (сава-

цијум). стрелци: 0:1 рудеж у 15,

1:1 Бранковић у 42, 1:2 рудеж у 48,

2:2 р. стојановић у 79. минуту

палилулац: митровић 6

(михајловић-), с. станковић

6,5 (н. стојановић -), ј. стан-

ковић 6,5, сулејмани 6, Глиго-

ријевић 6 (спасојевић 6), Л.

јовановић 7, Бранковић 7, р.

стојановић 7. Ђ. стојановић 7,

митић 6 (Ђ. јовановић 7), ми-

лошевић 7.

поФК савацијум: петро-

вић 6,5, Ћирковић 6, раонић 6,5,

и. јовановић 6,5, Васић 7, ма-

ринковић 6,5, миловановић 7

(андрић -), Богићевић 7, рудеж

8, Ђурић 7 (мањенчић -), радо-

вановић 7 (Ђ. јовановић 7)

играч утакмице: никола ру-

деж (поФК савацијум)

Београд, 28. августа. након

три одиграна кола, пионирска

екипа поФК савацијум налази

се тик уз великане, црвену Звез-

ду и партизан који нису осетили

горчину пораза у новом првен-

ству. на гостовању солидној еки-

пи палилулца у Београду, шап-

чани су приказали допадљиву

игру, и били надомак трећег

тријумфа ове јесени. У 15. ми-

нуту7, никола рудеж отео је лоп-

ту Глигоријевићу на средини те-

рена, и матирао немоћног мит-

ровића. Београђани су изјед-

начили ефектним волеј ударцем

Бранковића, на почетку другог

полувремена. само 6 минута

касније никола рудеж се поново

уписао у листу стрелаца, да би ко-

начан резултат овог сусрета по-

ставио нападач палилулца растко

стојановић у самом финишу

меча. С. Кашиковић

Реми у Београду

ЕКСКЛУЗивна понУдаСтанови и поСЛовни проСтор

064/64-67-689

015/355-001

ново! ново! ново! ново!проф. др Бранко Станков

СТРАБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

01.септембар 2011.

�5www. podrinske.comпројЕКти01.септембар 2011.

проГраМ тв шабацУ СтаЛниМ тЕрМиниМа: МаЛи оГЛаСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , ноћни оГЛаСи 00:00 - 08.00 вЕСти У 3: радниМ даниМа У 15:00шта се у овом тужном тренутку може ново рећи о нови-

ци, поред до сада познатог или оног што је речено на данашњој

комеморацији? може ипак, да би схватили димензије нови-

циног бића, мора се поћи од општег да би се стигло до његовог

личног. наиме, човек у потрази за смислом живљења, од ро-

ђења до упокојења, прилагођава се животним околностима да

нађе меру. меру односа са другима, меру радости, туге, рада,

задовољства, чињења и нечињења. новица је на себи својствен

начин нашао праву меру и постао мера за ЉУдсКУ мерУ.

предуслов за новицино откровење ЉУдсКе мере лежи

у његовом животу. рођен у Западној славонији од оца тодо-

ра, Херцеговца, солунског добровољца, колонизованом по ос-

нови ратних заслуга и личног избора. други светски рат, на

таласу бешчашћа, затекао је новицу на крају прве године жи-

вота. ратни талас га је понео у изгнанство у мајку србију, уто-

чиште српским изгнаницима свих минулих векова, као и да-

нас. изгнанство му је изгледа ударило печат издржљивости,

трпељивости, скромности, радиности и разумевање за све и

сваког. У њега је усађена принципијелност и никле моралне

врлине предака, да у њему створе лествицу животних вред-

ности у потоњем трајању. све преузето решавао је између тих

оквира, али оплемењено узвишеним емоцијама, које сви

нису могли видети. Била је то привилегија само њему најбли-

жих.

У шапцу је провео 55 година, као ђак, новинар, публициста

и књижевник, заволео га целим бићем као свој завичај, пошто

родни није ни запамтио. Као хроничар шапца отео је од за-

борава цицвариће, шабачке трговце, војводу Луку Лазаревића

и многе друге. Љубав према шапцу делатно је показивао, мож-

да више од многих у њему рођених. ретка оспоравања додатно

су га стимулисала., као и породица која му је била светиња.

породица му је била место спокоја, мира и стваралаштва, по-

готову унуци Вук и Лазар.

сада, на опроштају од његовог земног живота, на путу у

неки нови духовни свет, којим ћемо сви отићи, пожелимо му

мир у рајским насељима и Господњи опроштај. оставши на

овом свету су му све опростили, ако су шта за праштање и има-

ли – рекао је у опроштајној беседи на новом гробљу y шап-

цу прим. др предраг тојић.

чЕтвртаК 01.09. 08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10: 00 амор Латино ®

10:40 Животињска антологија-

документарни програм

11:15 пасош за јужну америку

12:30 Биографије

13.00 Велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 медикус

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 пут хране

21:00 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција

23:15 освета ®

пЕтаК 02.09.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:30 радим градим

11:15 рукомет плус

12:10 спортска галаксија

13.00 Велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 пут хране

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Филм

21.15 моувиланд

22.00 Вести

22.30 Велика руска колекција

23.15 освета

СУбота 03.09.10:00 Кроз прозор маште

10:30 цртани филм: Џумбус

11:00 све о животињама- доку-

ментарни програм

11:30 амор Латино (5 епизода) ®

15:15 медикус

16:00 Биљана за Вас

17:00 Кућица у цвећу

18:00 Биографије –Кирк даглас

19:00 Вести

20:05 цртани филм:

21:00 пасош за јужну америку

22:00 Вести

22:30 Филм: Школа за завод-

нице

нЕдЕЉа 04.09.10:00 Водич за родитеље

10.30 цртани филм Џумбус

11:00 све о животињама

11:35 освета ( 5 епизода) ®

15:15 цртани филм:

16:15 Филм:

18:00 цртани филм Џумбус

19:00 Вести

20:05 Биљана за вас

21:00 пасош за јужну америку

22:00 Вести

22:30 Филм: догвил

понЕдЕЉаК 05.09.09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:40 Водич за родитеље

11.15 Филм Школа за завод-

нице

13:00 Велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Лек из природе

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 мењамо навике

21:00 иза сцене

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција

23:15 освета (р)

УтораК 06.09. 09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10.30 Кроз прозор маште

11:15 Филм : догвил

13.00 Велика руска колекција (р)

13.30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 мењамо навике

14:30 Лек из природе

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Животињска антологија

21:00 Биографије

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција

23:15 освета

СрЕда 07.09. 08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:30 све о животињама-доку-

ментарни програм

11:15 пасош за јужну аме-

рику-(р)

12:15 Кућица у цвећу

13.00 Велика руска колекција (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 иза сцене

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 све о животињама-доку-

ментарни програм

21:00 медикус

22:00 Вести

22:30 Велика руска колекција (р)

23:15 освета

Догвил

радња је смештена у месту

догвил у америци 1930-те

године. миран живот малог

места промениће долазак лепе

Грејс. Како грејсина рањи-

в о с т

расте,

тако су

станов-

н и ц и

п о -

стајали

с в е

м а њ е

хумани

док ко-

н ач н о

не схвати природу њиховог од-

носа према њој. Главна улога:

никол Кидмен

Школа за заводнице

У животе 4 незадовољне

жене стиже силвија. она је све

оно сто оне нису- тајанствена

и заводљива. у жељи да по-

ново упале угасени плам у

брачном животу, оне прихва-

тају силвијину понуду да им

открије тајне заводјења.

последњи поздрав колеги

Новици Прстојевићу1940-2011.

редакција „подринских“

IN MeMORIAM

Новицa Прстојевић1940-2011.

на првенству света у сеге-

дину као и државном првенству

у Бачкој паланци кајакаши и ка-

нуисти КК „Зорка колор“ оства-

рили су велики успех. српски

четверац који чине: миленко Зо-

рић из Бачке паланке, шапча-

нин александар алексић, ервин

Холперт и дејан терзић сви из

КК „Зорка колор“ остварио је

сан сваког спортисте – пласман

на олимписке игре. КК „Зорка

колор“ је по трећи пут, уза-

стопно, постао сениорки првак

србије а скоро сви такмичари

окитили су се неким од одличја.

многи млади веслачи насту-

пају за неку од репрезентатив-

них селекција на међународ-

ним такмичењима. КК „Зорка

колор“ важи за најбоље орга-

низован веслачки колектив у

србији а, од стране спортског

савеза шапца, проглашен је за

најуспешнији спортски колектив

у 2010. години, дејан пајић и

душко станојевић за најбоље

спортисте града док је титула

најбољег младог спортисте, та-

кође, припала веслачу алек-

сандру алексићу. драган Гајић,

председник КК „Зорка колор“

проглашен је за најбољег спорт-

ског радника.

све ово што смо до сада на-

бројали добар су разлог да о

спорту, кајаку и још по нечем

разговарамо, управо са драга-

ном Гајићем, председником КК

„Зорка колор“.

КК „Зорка колор“ из го-

дине у годину постиже све

боље резултате. У чему је

тајна успеха?

иза сваког успеха, пре све-

га, стоје људи. ево, као што

видите, склопиле су се све коц-

кице: велики број веома тален-

тованих кајакаша и кануиста, од

пионира до сениора, који су

спремни на велика одрицања и

напоран рад на тренинзима,

веома стручан рад тренера у

клубу, мирослава алексића,

Велимира алексића аље и Зо-

рана јевтића, подршка Градске

управе шапца, Кајакашког са-

веза србије и олимпијског ко-

митета, одлична организација

Клуба и помоћ нас из управе

створили су од КК „Зорка ко-

лор“ модерну спортску инсти-

туцију са великом перспекти-

вом. резултати су дошли само

као последица свега овога.

Да ли сте, у потпуности, за-

довољни овогодишњим успе-

сима шабачких кајакаша?

Веома сам задовољан. на

почетку сезоне зацртали смо

веома амбициозне планове и

сада сам срећан што нам се

скоро све остварило. сама чи-

њеница да ће се на олимписким

играма у Лондону 2012. године

наћи најмање три кајакаша из

нашег клуба, што се до сада ни-

кад није десило, да смо глатко,

по трећи пут узастопно, ос-

војили титулу сениорског прва-

ка државе разлози су за велику

радост и задовољство?

На овогодишњим так-

мичењима појавио се велики

број младих кајакаша и ка-

нуиста који су остварили за-

пажене успехе.

посебну пажњу, у клубу,

посвећујемо омасовљењу члан-

ства и стручном раду са млади-

ма. из године у годину број

чланова се повећава, ове године

смо на такмичењима имали и

четири девојчице, са њима се

поступно и стручно ради па

није ни чудо што, поред првака

у сениорској конкуренцији, има-

мо и прваке и освајаче медаља

и у пионирској, кадетској и

јуниорској конкуренцији. наши

младићи су бранили боје ре-

презентације србије на мно-

гим међународним такмичењи-

ма и оставили су одличан ути-

сак. све ово нас уверава да КК

„Зорка колор“ има велику пер-

спективу и да ће у блиској бу-

дућности кајак бити спорт број

један у нашем граду по оства-

реним резултатима.

За кајак се сматра да је се-

зонски спорт и да се он тре-

нира само у пролећном и лет-

њем периоду па је и то један од

разлога што се, до сада, мали

број Шапчана одлучивао за

бављење овим спортом.

да, тако је било. али, на сву

срећу, од пре годину дана све се

променило. У клупским про-

сторијама, које се налазе на

„старом граду“, направљен је

модеран тренажни центар (те-

ретана са свим пратећим про-

сторијама) који ради преко целе

године тако да наши такмичари

више не прекидају са тренин-

зима. Вежба се преко целе го-

дине. У зимском периоду раде

се такозване базичне припрема

а када отопли излази се на

воду и весла. то је и допринело

да се постигну добри резултати.

наши чланови су изузетно доб-

ро физички припремљени а и у

граду се лако препознају – пра-

ве су атлете.

Како се КК „Зорка колор“

финансира?

Велику подршку имамо од

локалне самоуправе. направили

смо аранжман и са олим-

пијским комитетом за олим-

пијски циклус 2008-2012. го-

дина и то добро функционише.

овим средствима покривамо

око 20 процената трошкова

функционисања клуба. остала

средства су од спонзора. то су,

углавно, фирме из нашег града

које су препознале добру атмо-

сверу у клубу и желе да помог-

ну да се клуб даље развија.

највећи појединачни спонзор

је „Зорка колор“. из ових сред-

става, до сада, успевамо да по-

кријемо све трошкове. један

део средстава добијамо и од

чларина. млађе селекције пла-

ћају чланарину а од тих сред-

става финансирамо режијске

трошкове одржавања наших

просторија на „старом граду“.

Повећање броја чланова,

што је и приоритет клуба,

аутоматски повећава и трош-

кове. како то ускладити?

да, то је веома занимљив

проблем. са већим бројем деце,

а очекујемо да ће се број деце,

након ових добрих резултата, из

дана у дан повећавати, дра-

стично се повећавају и трошко-

ви. ово је специфичан спорт од-

вија се у посебним условима, на

води, а потребна је и посебна

опрема: чамци, весла, шпиц

деке, клечке а почетници морају

да имају и специјалне прслуке.

поред опреме са повећањем

броја деце мора се повећати и

број тренера који раде са њима

јер један тренер не може да

изађе на воду са више од 6-7 ма-

лишана. такође, клуб плаћа и

све трошкове везане за так-

мичења: превоз, смештај, ко-

тизације. максимално се тру-

димо да финансијски не опте-

рећујемо родитеље а да при

томе сви чланови клуба имају

најбоље услове за рад и напре-

дак.

Планови?

очекујемо да успешно за-

вримо овај олимпијски циклус.

на олимијаду ће, за сада, отићи

наша три члана а ја се искрено

надам да ће идуће године и наш

двосед, пајић-станојевић, ус-

пети да обезбеди олимпијску

норму. Верујем и да ћемо успе-

ти да буџет клуба повећамо са

садашњих десет на дванаест

милиона динара и тиме створи-

мо још боље услове за рад и так-

мичења.

Р.П.

разгОвОр с пОвОдОм: драгаН гајић, председНик кк „зОрка кОлОр“

Успех какав се само пожелети можеККаајјаакк ккллуубб ““ЗЗооррккаа ккооллоорр””

КанУwww. podrinske.com2 01.септембар 2011.

шапчанин александар

алексић, члан Кајак клуба „Зор-

ка Колор“, и репрезентативац

србије у дисциплини К-4 на

1000 метара, изборио је визу за

учешће на највећој светској

спортској смотри, олимпијским

играма које ће наредног лета

бити одржане у Лондону. овај

успех алексић је остварио као

члан четверца у коме су, поред

њега били и његови клупски

другови едвин Холперт и дејан

терзић, као и миленко Зорић из

Бачке паланке. тако ће шабац,

након 24 године, и сјајних ру-

кометаша ванземаљаца, поново

имати представника на олим-

пијским играма. скроман, као

и увек, александар је при-

хватио разговор за наше но-

вине.

- Какав је осећај био јут-

ро након одвеслане полуфи-

налне трке на Светском

првенству у Сегедину, и оства-

рења пласмана на Олим-

пијаду у Лондону?

-Било је сјајно.

Било ми је драго

што то нисам

сањао, већ се

стварно деси-

ло. Био сам

пре срећан,

јер сам

о с т в а р и о

највећи сан

сваког спорти-

сте. а овај ус-

пех дао је

нову димен-

зију и мом

б а в љ е њ у

спортом, али и српском, а по-

себно шабачком кајаку.

- У међувремену, Кајак

клуб „Зорка Колор“ успешно

је одбранио и титулу првака

државе у сениорској конку-

ренцији?

- да, био је то други циљ,

који смо пред себе поставили у

овој години. након светског

првенства у мађарској, макси-

мално смо се посветили и овом

такмичењу, иако су нам мотив и

воља знатно опали након сеге-

дина. то је и разумљиво, јер на-

кон првенства света, које је било

најважније у целој сезони, на-

ступа и пауза, али смо ми на-

ставили да радимо максимално

предано и ангажовано. првен-

ству државе пришли смо врло

професионално и озбиљно, и ре-

зултат није изостао.

- Већ неколико година за

редом Кајак клуб „Зорка Ко-

лор“ је сениорски шампион

Србије у екипној конкурен-

цији. У чему је тајна ових ус-

пеха који трају годинама?

- то је и дефинитивно доказ

да се у нашем клубу ради доб-

ро, као и да се уз максималну

посвећеност спорту, те уз врхун-

ске услове које имамо, може

стићи и до највиших резултата.

- Ти си успешно наставио

стопама свог деде Велимира,

који је практично био пионир

кајакашког спорта у Шапцу,

као и оца Мирослава, који је

зачетник неке оз-

б и љ н и ј е

к а ј а к а ш к е

приче у на-

шем граду.

- надам

се да ћу

о п р а вд ат и

њихову репу-

тацију, и наста-

вити са добрим

резултатима

јер је њи-

х о в

утицај на моју досадашњу ка-

ријеру огроман. они су већ про-

шли кроз ово кроз шта ја сада

пролазим, имају пуно разуме-

вања и жеље да ми помогну,

како бих остварио своје амби-

ције. пружају ми максималну

подршку, баш као и остатак по-

родице, мајка и сестра. а без

њих, све би било много теже.

- За врхунске резултате,

поред општих физичких пре-

диспозиција, те чињенице да

је потребно да се поклопе мно-

ге коцкице, неопходно је и да

сам спортиста буде јака и ста-

билна личност. Ти си раз-

мишљао и о образовању, па си

након завршене средње шко-

ле решио и да се факултетски

усавршаваш. Уписао си сту-

дије на Мегатренд универзи-

тету у Београду?

- трудио сам се да не запо-

ставим ни школске обавезе због

бављења спортом. имао сам то-

ком средње школе велику под-

ршку професора, која ми је мно-

го значила. Без честих изо-

стајања са наставе, сигурно не

бих успео да остварим ове ре-

зултате. након завршетка сред-

ње школе, пре пар месеци, по-

лагао сам пријемни испит на

мегатренд Универзитету, и из

прве положио. “

- Како си се осећао јутро

након пласмана у финале трке

у Сегедину, и пласмана на

ОИ у Лондону?

- Било је помало чудно.

један терет и оптерећење су

пали са срца и душе, замењени

су огромном радости и срећом.

прославио сам успех, најпре

са друговима који су заједно са

мном веслали у чамцу. након

трке, отишли смо до наших на-

вијача, са којима смо провели

дивне тренутке, испуњене ра-

дошћу и срећом .

- Изборио си олимпијску

визу, након тога са својим

клубом успешно одбранио и

титулу клупског првака

државе. На реду су Олим-

пијске игре наредног

лета. Какве су амбиције

и планови када је „Лон-

дон 2012“ у питању?

- тамо ћемо дати све

од себе. могу да обећам

да ћемо тренирати још

више него ове годи-

не, а када је крајњи

домет у питању, то у

овом тренутку не могу

да проценим. пре све-

га, зато што не знам у

каквом ће саставу оста-

ле репрезентације доћи на ои у

Лондон. обећавам да ћемо ми

бити бољи, бржи и спремнији

него сада, те да неки запаженији

резултат неће изостати.

- А да ли можеш да обећаш

да ћете дати све од себе да се

након финалне трке у Лондо-

ну нађете на победничком по-

стољу, а онда, након дочека

пред Скупштином у Београду,

и овде, на централном град-

ском тргу у Шапцу, буде при-

ређено оно што освајачи ме-

даља на великим такмиче-

њима и заслужују, незабора-

ван догађај за памћење, какав

и доликује оним, најбољим

на планети?

- надам се да ће тако и бити.

а онда, видимо се у августу на-

редне године, да сви заједно

прославимо тај успех.

Са олимпијцем Александром Алексићем

разговарао Слободан Д. Кашиковић

разгОвОр са пОвОдОм: алексаНдар алексић

Остварен највећи спортски сандржавно првЕнСтво У СЛици

СУдијЕ ниСУ биЛЕ на виСини ЗадатКа

301.септембар 2011. www. podrinske.comКајаК

појединачно и екипно

првенство државе у кајаку и

кануу одржано је протеклог ви-

кенда на језеру тиквара у Бач-

кој паланци. Учествовало је

преко 300 такмичара из преко 20

клубова који су се надметати за

пехаре и медаље у четири кате-

горије: пионирској, кадетској,

јуниорској и сениорској. ре-

презенативци србије су били у

првом плану, пре свих олим-

пијци који су недавно на сп у

сегедину изборили визе за Лон-

дон: марко томићевић, сестаре

молдован, оливера и николина,

антонија нађ, антонија панда

као и шабачка посада олим-

пијског четверца александар

алексић, дејан терзић, ервин

Холперт са миленком Зорићем.

првог дана, субота, по вет-

ровитом и спарном времену, на

програму су била надметања

пионира и јуниора на деоница-

ма од 1000, 500 и 200м. прва

трка почела је у 9 часова, а по-

следња у 18 часова, након чега

су уследиле квалификције се-

ниора на 200 метара.

другог дана, у недељу, над-

метати су се кадети и сениори,

такмичења су почела око 8, а за-

вршена су после19 часова. Због

великог броја такмичара Ве-

слано је укупно 137 трка од

чега је 71 из финалног програ-

ма.

Резултатипионири

У трци К-1 на 1.000 метара

Бојан милинковић је заузео 4.

место.

У трци К-2 на 1.000 метара

двосед у саставу милинковић –

трајковић, такође, је заузео 4.

место.

У трци ц-2 на 1.000 метара

шабачки двоклек у саставу са-

вић – трајковић освојио је 1. ме-

сто.

У трци К-4 на 1.000 метара

четворосед у саставу милинко-

вић – трајковић – Лазић Вида-

ковић освоји је 3. место.

У трци К-2 на 1.000 метара

пионирке сара јовановић – сара

Видаковић освојиле су 5. место.

Резултати кадетиУ трци ц-1 на 1.000 метара

никола ракић је освојио треће а

марко савић 8. место.

У трци ц-2 на 1.000 метара

шабачки двоклек у саставу са-

вић - радосављевић освојио је 2.

место.

У трци ц-1 на 500 метара

никола ракић је освојио друго

а растко радосављевић 8. место.

У трци К-2 на 500 метара

двосед у саставу милинковић –

трајковић освојио је 7. место.

У трци ц-2 на 500 метара

двоклек у саставу ракић – Ку-

шић био ке четврти док су ра-

досављевић и савић заузели 5.

место.

У трци К-4 на 500 метара че-

творосед у саставу сушић –

симић - милинковић – трајко-

вић заузео је 7. место.

У трци К-2 на 500 метара

свосед у саставу сара јовановић

– сара Видаковић освојиле су 8.

место.

Резултатијуниори

У трци ц-1 на 1.000 метара

драган Ковачевић је освојио 1.

место а марко Бијеловић чет-

врто.

У трци К-2 на 1.000 метара

двосед у саставу симић - мар-

тић освојио је 6. место.

У трци ц-2 на 1.000 метара

двоклек у саставу: Бијеловић -

ракић освојио је 1. место док су

радосављевић и Берић били

трећи.

У трци К-1 на 1.000 метара

Урош митјев је освојио 3. ме-

сто.

У трци ц-1 на 500 метара

драган Ковачевић је освојио 2.

место а никола ракић је био

пети.

У трци ц-2 на 500 метара

Бјеловић и ракић су били дру-

ги а радосављевић и Берић чет-

врти.

У трци К-4 на 500 метара

четверац у саставу: митјев –

мартић – диклић – симић ос-

војио је 2. место.

У трци К-1 на 200 метара

Урош митјев је освојио 2. ме-

сто.

У трци ц-1 на 200 метара

драган Ковачевић је освојио 3.

место док је огњен Берић био

седми.

У трци К-2 на 200 метара

симић и диклић су били осми.

Резултатисениори

У трци К-1 на 1.000 метара

ервин Холперт је био други а

Вељко јанковић седми.

У трци ц-1 на 1.000 метара

драган Ковачевић је заузео 5.

место.

У трци К-4 на 1.000 метара

четворосрд у саставу: ста-

нојевић – пајић – алексић –

Холперт освојио је 1. место док

су рајиновић – павловић – јан-

ковић – митјев били трећи.

У трци ц-2 на 1.000 метара

двоклек Вујић – Ковачевић ос-

војио је 2. место док су Бијело-

вић и николић били пети.

У трци К-2 на 1.000 метара

пајић и станојевић су били

први а алексић и терзић други.

У трци ц-4 на 1.000 метара

Вујић – Бијеловић – николић –

Кнежевић заузели су 3. место.

У трци К-1 на 500 метара

дејан терзић је победио марка

томићевића и заузео 1. место

док је немања рајиновић био

четврти.

У трци К-2 на 500 метара

пајић и станојевић су били

други а алексић и Холперт тре-

ћи.

У трци ц-2 на 500 метара

Вукић и Ковачевић освојили су

4. место док су сандић и ми-

ловановић били девети.

У трци К-4 на 500 метара че-

творосед алексић – Холперт –

терзић – Грујић освојио је 1. ме-

сто док су пајић – станојевић –

рајиновић – митјев били други.

У трци ц-4 на 500 метара че-

твороклек у саставу Вујић –

Бјеловић – николић – Кнежевић

освојио је 1. место.

У трци К-1 на 200 метара

милан Ђенадић је био трећи а

Урош павловић осми.

У трци К-2 на 200 метара

двосед Ђенадић – Грујић је ос-

војио 2. место а павловић и

терзић су били трећи.

У трци ц-2 на 200 метара

двоклек миловановић – сандић

освојио је 7. место.

У трци К-4 на 200 метара

алексић – Холперт – терзић –

Грујић су освојили 1. место.

У трци ц-4 на 200 метара

Вујић – николић – миловано-

вић – сандић су освојили 3. ме-

сто.

У укупном пласману сениор-

ска екипа КК “Зорка колор” убед-

љиво је освојила пево место.

Поново освојена титулапОједиНачНО и екипНО првеНствО државе у кајаку и каНуу

www. podrinske.com 01.септембар 2011.4 www. podrinske.com КанУ

они СУ оСвајаЛи МЕдаЉЕ

вУјић - КовачЕвић,

раКић - бијЕЛовић

вУјић - бијЕЛовић - ниКоЛић - КнЕжЕвић

Урош МитјЕв СтанојЕвић - пајић

ниКоЛа раКић

радоСавЉЕвић - бЕрић

501.септембар 2011. www. podrinske.comКајаК

они СУ оСвајаЛи МЕдаЉЕ

вУјић - бијЕЛовић - КнЕжЕвић - ниКоЛићпрваци државЕ У ц-4, СЕниори

тЕрЗић - ГрУјић - ХоЛпЕрт - аЛЕКСић МитјЕв - пајић - СтанојЕвић - рајиновић

драГан КовачЕвић, јУниорКи прваК државЕ У ц-1 на 1.000 МЕтара

Савић - трајКовић, пионирСКи прваци државЕ У ц-2 на 1.000 МЕтара

раКић - бијЕЛовић, јУниорСКи прваци државЕ У ц-2 на 1.000 МЕтара

дЕјан тЕрЗић, СЕниорСКи прваК државЕ У К-1 на 500 МЕтара

пЕХар јЕ отишао У правЕ рУКЕ

www. podrinske.com 01.септембар 2011.� www. podrinske.com КанУ

За дечаке и девојчице рођене 1998-2001.године одржан је у Бачкчкој Паланци од 06.

август 2011. године

1. колоУ трци мК-1, 1.000 м дечаци 1999. годиште: никола Куз-

мановић је заузео 9., стефан Васић 18 а јовановић Жарко 24.

место.

У трци мК 1.000 м дечаци 1998. годиште: милош трајко-

вић је освојио 1. место, немања Видаковић је био 17. а мар-

ко Лазић 18.

У трци мК-2, 500 м дечаци 1999. годиште: двосед Куз-

мановић – Васић заузео је 6. место

У трци мК-1, 1.000 м девојчице 1998. годиште: сара Ви-

даковић освојила је 6. место

У трци мК-2, 500 м дечаци 1998. годиште: двосед Лазић

– трајковић заузео је 2. место.

2. коло одржано је 11.јуна.2011. у новом Кнежевцу. Кајакаши КК

„Зорка колор“ нису учествовали

3. колоУ трци мК-1, 1.000 м дечаци 2001. годиште: Војин јова-

новић је зузео 19. место.

У трци мК-1, 1.000 м дечаци 1998. годиште: милош трајко-

вић је освојио 3. место; немања Видаковић, 21. а марко Ла-

зић, 25. место.

У трци мК-2, 500 м девојчице 1998. годиште: двосед Ка-

тарина цвејић – сара Видаковић освојио је 4. место.

У трци мК-1, 1.000 м девојчице 2000. годиште: Катарина

цвејић је заузела 13. место.

У трци мК-1, 1.000 м девојчице 1998. годиште: сара Ви-

даковић је освојила 5. место

У трци мК-2, 500 м дечаци 1998. годиште: двосед м. Ла-

зић – м. трајковић заузео је 2. место.

4. колоУ трци мК-1 1000м дечаци 1999. годиште: никола Куз-

мановић је био 8 а Жарко јовановић 15-ти.

У трци мК-1 1000м дечаци 1998. годиште: милош трајко-

вић је освојио 3. а немања Видаковић 17. место

У трци мК-2 500м девојчице 1998. годиште: двосед у са-

ставу м.Ђенадић - н.Ђенадић освојио је 4. место.

У трци мК-2 на 500 м дечаци 1999. годиште: двосед с. Чам-

џић - н.Кузмановић заузео је 3. место.

У трци мК-1 на 1.000 м девојчице 1998. годиште: сара Ви-

даковић је освојила 4. место

У трци мК-2 на 500 м дечаци 1998. годиште: двосед у са-

ставу м. трајковић - н.Видаковић освојио је 3. место.

ОтвОреНО првеНствО вОјвОдиНе 2011.

У трци мК-1, 1.000 м деча-

ци 2001. годиште: андреј нин-

ковић заузео је 21. а Војин јова-

новић 24. место.

У трци мК-1, 1.000 м деча-

ци 2000. годиште: никола пајић

је био 15-ти.

У трци мК-1, 1.000 м

дечаци 1999. годиште: нико-

ла Кузмановић је заузео 8.

стефан Чамџић 12., Жарко

јовановић 16. а стефан Васић

20. место.

У трци мК-1 на 1.000 м

дечаци 1998. годиште: немања

Видаковић је освојио17. а мар-

ко Лазић 19. место.

У трци мК-2 на 500 м де-

војчице 1998. годиште: сестре

м. Ђенадић – н. Ђенадић ос-

војиле су 9. место.

У трци мК-2, на 500 м деча-

ци 2001. годиште: двосед јова-

новић-нинковић био је 6-ти.

У трци мК-2 на 500 м деча-

ци 2000. годиште: двосед пајић-

јовановић заузео је 11. место.

У трци мК-2 на 500 м деча-

ци 1999. годиште: двосед Куз-

мановић-Чамџић оавојио је 4. а

јовановић-Васић 7. место.

У трци мК-2 на 500 м деча-

ци 1998. годиште: двосед Ви-

даковић-Лазић био је 7.

сјајни успеси шабачких

кајакаша, како на домаћој тако

и на међународној сцени при-

вукли су, овог лета, велики

број малишана жељних да се

опоробају у овом, прес свега,

здравом и атрактивном спорту.

добар стручни рад тренера у КК

“Зорка колор” као и велики та-

ленат ових малишана резулти-

рали су добрим резултатима и

великим бројем освојених ме-

даља на бројним овогодишњим

такмичењима . оно што је обе-

лежило ову сезону, када су у

питању веслачи млађег узраста,

је чињеница да су после много

година и девојчице почеле да вес-

лају. сестре милица и наташа

Ђенадић, сара Видаковић, сара

јовановић, ања петровић и Ка-

тарина цвејић показале су да по-

седују велики таленат и да ће

ускоро КК “Зорка колор” јури-

шати и на титулу првака србије

у укупном пласману. да ово није

само празна прича показују ре-

зултати остварени, и поред лошег

времена - дувао је јак ветар, на

међународној регати “Забрежје”

У трци мК-2 на 500 м, дво-

сед у саставу милица Ђена-

дић-наташа Ђенадић (1998.

год.) освојио је 2.место.

У трци мК-2 на 500 м, дво-

сед у саставу милош трајковић-

марко Лазић (1998. год.) ос-

војио је 2. место.

У трци мК-2 на 500 м,

двосед у саставу никола Куз-

мановић-немања Видаковић

(1998. год.) освојио је 4. место.

У трци мК-1 на 500 м, ни-

кола пајић (2000. год.) освојио

је 4. место.

У трци мК-1 на 500 м, сара

Видаковић (1998. год.) освојила

је 2. место.

У трци мК-2 на 500 м, дво-

сед у саставу Војин јовановић-

никола пајић (2000. год.) ос-

војио је 3.место.

У трци мК-1 на 500 м, ми-

лош трајковић (1998. год.) ос-

војио је 2. место.

У трци К-1 на 500 м, Бојан

милинковић (пионир) освојио је

2.место.

У трци К-2 на 500 м, двосед

у саставу сара јовановић-сара

Видаковић (пионирке) освојио

је 2. место.

У трци ц-2 на 500 м, двок-

лек у саставу марко савић-

Бојан милинковић (пионири)

освојио је 2. место.

У трци К-1 на 500 м, сара

јовановић (пионирка) освојила

је 2.место.

У трци ц-1 на 500 м, нико-

ла ракћ (кадет) освојио је 2.ме-

сто.

У трци ц-2 на 500 м. двок-

лек у саставу растко радосав-

љевић-драгорад тодоровић (ка-

дети) освојио је 1.место.

У трци ц-1 на 500 м. драган

Ковачевић (јуниор) освојио је

1.место.

У екипи су били још и ања

петровић, Катарина цвејић, сте-

фан Васић, стефан Чамџић, Жар-

ко јовановић, саша мартић, дејан

симић (ови такмичари и поред ве-

ликог залагања нису успели да ос-

воје медаље) и тренери Велимир

алексић и Зоран јевтић.

Неки нови клинци и клинцезе

МИНИ КАЈАК - ЛИГАмеЂуНарОдНа регата "забрежје"

трајКовић - МиЛинКовић

�01.септембар 2011. www. podrinske.comКајаК

Резултатифиналних тркаУ трци К-1 пионири на 1.000

м Бојан милинковић је заузео 8.

место

У трци К-1 пионири на 500

м милош трајковић је био 6-ти.

У трци К-1 пионирке на 500

м сара јовановић је заузела 9.

место.

У трци К-2 пионири на 500

м двосед милинковић-трајко-

вић освојио је 3. место.

У трци К-2 пионирке на 500

м двосед Видаковић-јовановић

био је 5-ти.

У трци ц-1 кадети на 1.000

м никола ракић је освојио 2. ме-

сто.

У трци ц-2 кадети на 1.000

м двоклек у саставу тодоро-

вић-радосављевић освојио је 1.

место.

У трци К-2 кадеткиње на

1.000 м двосед Видаковић-јова-

новић је био 8-ми.

У трци ц-1 кадети на 500 м

никола ракић је заузео 2. а рас-

тко радосављевић 5. место.

У трци К-2 кадети на 500 м

двосед милинковић-трајковић

заузео је 5. а Крсмановић-сушић

8. место.

У трци К-2 кадеткиње на 500

м, двосед Видаковић-јовано-

вић заузео је 8. место.

У трци ц-2 кадети на 500 м

двоклек у саставу ракић-тодо-

ровић освојио је 2. место.

У трци ц-1 јуниори на 1.000

м драган Ковачевић је освојио

2. место.

У трци К-2 јуниори на 1.000

м двосед мартић-симић је био

5-ти.

У трци ц-2 јуниори на 1. 000

м двоклек Бјеловић-ракић ос-

војио је 1. место.

У трци К-1 јуниори на 500 м

Урош митјев је био други.

У трци ц-1 јуниори на 500 м

драган Ковачевић је, такође,

освојио 2. место.

У трци ц-2 јуниори на 500 м

двоклек у саставу Бјеловић-ра-

кић освојио је 2. место.

У трци К-4 јуниори на 500 м

четворосед у саставу: мартић-

симић-диклић-митјев оавојио

је 1. место.

У трци ц-1 јуниори на 200 м

драган Ковачевић је био други

а огњен Берић 5-ти.

У трци ц-2 јуниори на 200 м

двоклек Бјеловић-ракић освојио

је 2. а тодоровић-радосављевић

3. место.

У трци К-1 сениори на 1.000

м прво место освојио је немања

рајиновић док је Вељко јанко-

вић био други.

У трци ц-1 сениори на 1.000

м драган Ковачевић је освојио

3. место.

У трци К-4 сениори на 1.000

м четверац у саставу: рајиновић-

јанковић-мартић-митјев ос-

војио је 4-то место.

У трци К-1 сениори на 500

м немања рајиновић је био пети

а Вељко јанковић осми.

У трци ц-1 сениори на 500

м драган Ковачевић је зузео 3.

место.

У трци К-1 сениори на 200

м Урош павловић је био пети а

милан Ђенадић девети.

обЕЗбЕдиЛи виЗУ За оЛиМпијадУ

светскО првеНствО у сегедиНупрвеНствО вОјвОдиНе

Загревање за државно

диКЛић - МитјЕв - Мартић - СиМић

Урош МитјЕв

бУдУћЕ шаМпионКЕ:ЂЕнадић - јовановић - ЂЕнадић - видаКовић

државно првЕнСтво У СЛици

www. podrinske.com 01.септембар 2011.� www. podrinske.com КанУ

игром судбине мирослав

микица алексић ће на олим-

пијске игре, ипак, отићи али

као тренер. низ, могло би се

речи, чудних околности спречи-

ле су га да на олимпијаду оде

много раније и то као такмичар.

а било је прилика. те, сада да-

леке, 1984. године успео је да са

својим клупским дугом ива-

ном исаковићем тандом побе-

ди, у двоседу на 500 метара,

тада олимпијској дисциплини

јањића и његовог партнера и

стекне право наступа на олим-

пијским играма. али, исако-

вић, је изненада напустио кајак

и отишао да ради на брод. по-

кушај да, на олимијаду, оде у

једноседу није успео јер је у то

време јањић, један од најбо-

љих кајакаша света, био непри-

косновен. са јованом Ђорићем,

1985. године победио је на Бал-

канијади на 500 и 1.000 метара.

то су уједно биле и прве побе-

де, тада југословенских кајака-

ша, на Балкансим играма. на ос-

нову тих резултата одлази на

светско првенство у Белгију

где заузима 8. место у двоседу

на 1.000 метара. следеће годи-

не и Ђорић напушта кајак и

одлази за италију па алексић

поново остаје без партера. Упа-

ла плућа, коју је те године до-

био, удаљила га је извесно вре-

ме из овог спорта. ипак 1987.

године враћа се на велика вра-

та, победом над јањићем. јанић

после те победе пристаје да са

алексићем весла двосед, одла-

зе на такмичење у париз и

освајају четврто место. тим

резултатом стекли су услов да

наступе на првенству света

али због сукоба јањића и

Кајакашког савеза нису доби-

ли дозволу да учествују на том

такмичњу. долази 1988. годи-

на. У тандему са мариловићем

из панчева, после добрих ре-

зултата на светским такмиче-

њима, добија дозволу олим-

пијског комитета да учествује

на олимпијским играма у сеу-

лу. али судбина се опет по-

играла са њим. на завршним

припремама у јајцу пуца му

леђни мишић и тако се, у 22.

години завршила његова так-

мичарска каријера. остале су,

како каже, олимпијске акре-

дитације које и дан данас чува.

спОртске судбиНе

Мирослав АлексићУ следећем броју објавићемо

интервју са тренерима КК “Зоркаколор”: Мирославом Алексићем

Велимиром Алексићеми Зораном Јевтићем

МиКица и аЛЕКСандар аЛЕКСић