оШ „јевремобреновић“ школа помери ученика

30динарашаБац, 12.авГуст 2010. Година IV Број 137-138

стр. 10

стр. 8

PENZIONERMOJA [KOLAстр. 13

стр. 15

стр. 9

ШШааББааЧЧККии ллЕЕТТЊЊии ФФЕЕссТТииВВаалл

у црној Бари уМачви одржане„Хајдучке вечери“

МиНисТаРпРосВЕТЕу Шапцу

са слиКаРиМа

у МаЧВаНсКоМ

пРЊаВоРу

ККооннццеерртт ззаа 1155..000000 љљууддии

јјооссииппаа ллииссаацц

2 www. podrinske.com 12.август 2010.заБЕлЕШКЕ

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Економија - Мирјана Чворић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт,

лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер

Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

у ноћи између 2. и 3. авгу-ста 2010 год. уулици Хиландар-ска на згради укојој се налазистан г-дина Мило-ша Милошевићаградоначелникаграда шапца, ис-писани су графитиувредљиве садр-жине.

П о ч и н и л а цили починиоци тогпростачког чина суизмеђу осталогставили потписсрпска радикална странка.

општински одбор срс ушапцу најоштрије осуђује овајпростачки чин.

овакав начин „изражава-ња“ је непримерен деловању

срс и општински одбор срсу шапцу очекујеод надлежнихоргана да от-крију починио-це.

своје поли-тичке ставове иоцену рада вла-дајуће коалицијеу граду шапцусрс износи уградском парла-менту, онакокако доликујевишепартијскомсистему у једној

цивилизованој држави и срскао највећој опозиционојстранци у нашем граду.

ОПШТИНСКИ ОДБОР СРС ШАБАЦ

Председник Јован Лазић

сРПсКа РаДИКаЛНа сТРаНКа

Саопштење за јавност

изненада, за многепријатеље и познанике, у 64.години умро је ивица Магдић.ако може бити утехе умро јекао риболовац, на сави, саудицом. и тек на сахрани од-мотава се читава животнаприча са појединостима којесе често не знају. ивица је за-вршио вишуелектротех-ничку школуу сплиту.После тогадао је изузе-тан допри-нос обуцимладих кад-рова у шко-ли ученика уп р и в р е д и“Коста абра-шевић“ изобласти основа радио техни-ке. Као млад инжењер елек-тронике изузетно се залагао дапренесе што више практичнихзнања младим генерацијамарадиотелевизијских меха-ничара и аутоматичара. уче-ствовао је у техничком опре-мању најсавременјом опре-мом радио шапца у његовом„златном периоду“ . успевао

је са својим техничарима даизгради нови студио од по-стојећих резервних уређаја, даомогући, на пример, преноспливачког маратона са тешкодоступних локација. радио јеи у„Зорки“, и то на аутомати-ци, а тада је са производнихтрака силазило на стотине хи-

љаде тона тра-жених роба.

Као инже-њерски изазовсхватао је и па-т е н т и р а њ епојединих прак-тичних уређаја.они мало ста-рији шапчанисећају га се каоједног од првихрокера, претечебројних кас-

нијих шабачких бендова. сви-рао је бас гитару. наравно утом фаху помагао је све онекоји су од њега тражили по-моћ а поправљао је и оно „не-могуће“.

сахрањен је на доњо-шорском гробљу у шапцу,достојно испраћен од поро-дице, родбине и пријатеља.

Д.Е.

У сећањУ

Ивица Магдић„оснивањем предузећа које

би објединило наплату услугасвих јавних предузећа чији је ос-нивач град шабац, значајно бисе рационализовало њихово по-словање“, истакла је на конфе-ренцији за новинаре ЉиљанаМилошевић, члан општинскогодбора нове србије.

- нова србија активно пра-ти стамбено-комуналну областу граду, као један од најважнијихсегмената живота грађана.обједињена наплата на једномместу, била би и ефикаснија ирационалнија, за грађане и јеф-тинија, јер би се плаћањем наједноим месту, у предузећу гра-да, могле избећи и не баш јеф-тине провизије поште и бана-ка.Мислимо да би то и за пред-узећа и за грађане био рацио-налнији систем – указала јеЉиљана Милошевић. Подсети-ла је да се већ дуже времеобједињена наплата примењујеу Београду, и још неколико гра-дова србије, и да су код свих ис-

куства позитивна: „ Мислим даби обједињавање наплате далодобре резултате. Фигурирајуподаци да су огромна потражи-вања јавних предузећа заста-рела (као и да она у овом тре-

нутку износе око 500 милионадинара). обједињеним систе-мом наплате, активније би се свемогло пратити и благовремено

утуживати корисници који су не-уредно измирују своје обавезе;такав систем би олакшао радјавних предузећа.“

нова србија ће, по речимаМилошевићеве, наставити са

предлозима у циљу побољшањакомуналне ситуације у граду,живота грађана и бољег посло-вања јавних предузећа.

Нова Србија у Шапцу предлаже

Обједињену наплату комуналних услуга

упркос захтева агенције заборбу протув корупције и ста-вова еминентих личности на-родни посланици усвојилимогућност обављања вишефункција. иако се владајућавећина правда да то буде самодок се не заврше постојећимандати јавност је огорченанагомилавањем функција ипривилегија. довољна опо-мена било је одбацивање но-вог Закона о информисањукоји се показао неуставан.овде је слична прича у пита-њу али сада је то директностављање прста у око тзв.обичном народу и пракси уЕвропској унији. у држависа најмањим зарадама у Ев-ропи и окружењу, са просекомнешто вишим од 300 евра, саармијом незапослених као ивеликом већином пензинеракоји једва преживљавају, омо-гућавање ионако привилего-ванима да зараде још и више,прелази се дозвољена морал-на па и уставна граница. ако

народни посланици не делесудбину народа са зарадамавишим од сто хиљада динараза тзв. рад и понашање које јемета оправданих критика, акосе у јавним предузећимакрчми преко мере а дубоко суу губицима тако да појединидиректори зарађују на стоти-не хиљада динара месечно,плус друге принадлежности ууправним и иним одборима,онда се стварно треба упита-ти коме је србија мајка акоме маћеха.

само једном јавност али ивајни политичари устали супротив бонуса и зарада не-сретног Бојана Кришта у, ваљ-да, јП»аеродром». Мало јету кобајаги нешто урађено дасе скрешу прекомерне плате ипримања у управним одбори-ма, али после тога опет је, из-гледа, све по старом. но нијесве ни у зарадама, које нарав-но иритирају ширу јавност,већ и у принципима. ако јевећ крајем 18. века прокла-

мована подела власти на за-конодавну, извршну и судску,а то у пракси потврђено у де-мократским земљама, непри-мерено је да се код нас јошувеке мешају бабе и жабе, за-конодавна и извршна власт.Појединци, наравно, то веомадобро користе, ништа од чи-стог образа и свега онога штоје било у предизборним кам-пањама. не тако давно наовим просторима владало је иправило»имаш кућу-вратистан», и обратно, али и то јебило неодрживо. дошао је ка-питализам, али нажалост онајпрвобитни, па ће се правепоследице друштвене распо-деле и имовинских односа ви-дети у скорој будућности а бо-гами већ и сада. Можда занеку утеху како кажу у Град-ској управи шапца ниједановдашњи функционер није усукобу интереса и не обављадве или више неспојивихфункција. Путуј србијо!

Д.Ераковић

Презасићен раствор привилегија

312.август 2010. www. podrinske.comШаБац

На путу успона

Шапца, ово је мали

допринос Поште Србије,

која ове године слави

170 година рада,

поручио је генерални

директор тог јавног

предузећа Горан Ћирић.

Реновирану, Главну

шабачку пошту,

симболично је отворио

слањем писма ресорној

министарки за

телекомуникације Јасни

Матић

Зоран Јокић, директор рад-не јединице у шапцу, поздрав-љајући бројне госте на свеча-ности отварања реконструисанепоште, истакао је да је то зна-чајан посао и за град, али и заПошту србије, која ове годинеслави вредан јубилеј, 170 годи-на постојања:

- Можемо слободно рећи даје Пошта србије, што се тичеГрада шапца спојила лепо икорисно, а сведоци смо, да от-варамо, слободно можемо рећинову пошту, која је и лепша ифункционалнија. ја бих захва-лио господину Ћирићу што једонео одлуку о реконструкцијиовог објекта после тридесет го-дина. Захвалио бих и Грађе-винском предузећу „Задужби-нар“, које је у року извело ра-дове чија је вредност двадесетмилиона динара“.

- наравно да сам срећанкада уђем у ове просторије, којепосле тридесет година без јасногобележја нашег поштанског си-стема, изгледају овако лепо. По-

казује то и јасну амбицију По-ште србије да подигне укупан иестетски и пословни, и свакидруги ниво пословања. ја самсигуран да ће и наше колеге којесу у директном контакту са гра-ђанима, а које су под највећимпритиском (чули смо дневноовде пружају тридесетак хиља-да услуга, укупно тридесет ми-лиона у читавој србији), пока-зати још бољи однос премасвом раду јер се налазе у раднимпросторијама са високим естет-ским статусом, не само за нашеуслове – истакао је генералнидиректор јавног предузећа Пттсаобраћаја србије, Горан Ћи-

рић. Подсетио је и на великијубилеј Поште србије, и чиње-ницу да је јако мало институцијакоје толико трају: „Поштанска

служба је успостављена 1840.го-дине, преживела је све стресо-ве ових простора, и очигледнода управо то трајање говори овредности једног система који

ће наравно трајати вековима, исигуран сам да ће наредне ге-нерације доприносити даљемуспону овог система“.

Конкретни послови Поштесрбије, у наредном периоду, поречима директора Ћирића, окре-нути су, пре свега, ка корисни-цима и свим грађанима србије:„наш посао је да будемо при-сутни на сваком квадратномметру у србији, и наша је одго-ворност да ниво и квалитетуслуга подигнемо на приближ-но једнак ниво на читавој тери-торији и у свим крајевима.“

уз леп повод посете шапцу,генерални директор Поштесрбије, Горан Ћирић, симпа-тично је подсетио да је, веро-

ватно, и оне, из песме, толикознане пољупце, Мона Лиза изПариза у шабац послала по-штом. Посебно је поздравионекадашње рукометаше Мета-лопластике, као симболе шап-ца („људе које препознајемо, а ишабац и србију, препознајемопо ниима, и толико су намспортских задовољстава при-редили“):

- сигуран сам да је шабацуправо на путу тог успона, а овоје мали допринос Поште србиједа шабац и данас, и сутра, иубудуће, изгледа боље, лепше,одговорније за све грађане овогграда, али, наравно, и читавесрбије“. а Главну пошту ушапцу отворио је слањем пис-ма ресорној министарки и узречи: „Мислим да преко писмаипак неће стећи праве утиске отоме како ово изгледа, па ћемоје позвати да дође и увери секако заиста то функционише“.

о изгледу Главне поште ушапцу, иако је у питању ре-конструкција, довољно говориподатак да су на свечаностипрошлог петка (6.августа), свиговорили нова пошта.у то ће сеуверити и суграђани већ припрвом уласку. Лепши изглед ибољи услови сигурно треба дадопринесу и бржем обављањубројних свакодневних пословамногих шапчана.

Ц.Љубић

отвореНа реНовираНа ГлавНа Шабачка поШта

И Мона Лизини пољупци из Париза у Шабац су стигли поштом

- у име Градске управеи грађана шапца захва-љујем јавном предузећуПтт саобраћаја србије, инаравно, јединици у шапцу,што је урадила реконструк-цију овог објекта и обезбе-дила боље и савременијеуслове. наравно, очекујемода поштанска јединица ушапцу даље, у овако са-временој инфраструктурии са савременом опремомнастави и са осавремењи-вањем својих услуга, са ино-вирањем постојећих, са до-давањем нових поштанскихсервиса, како би грађанишапца били што задовољ-нији услугама - пожелела језаменица градоначелникашапца Јасминка Ристи-

војевић.

- Пошта србије има1.500 поштанских јединица.на жалост деведесетих го-дина је мало улагано у ин-фраструктуру. наш циљ једа подигнемо ниво и енте-ријера и екстеријера свихнаших пошта, које се, свизнамо налазе на најбољимлокацијама, увек у центруградова или општина... нис-мо се такмичили у уградњискупих материјала, већ же-лимо да што већи број по-шта реконструишемо. Чи-нимо то јефтиним мате-ријалима, са добром идејоми добрим дизајном, модер-ним приступом, и, мислимда смо достигли тај нивокоји може да се назове и ев-ропски и светски – истакаоје генерални директор јав-ног предузећа Птт саобра-ћаја србије, Горан Ћирић.

- дуго смо чекали да сенаша Главна пошта рено-вира, и, као што видите,амбијент је заиста на једномзавидном нивоу, и могу дакажем, у своје и име својихколега, да смо презадовољ-ни што је предузеће од-војило средства да се урадиовако велика реконструк-ција – каже управница По-ште шабац, Слађана Ри-

становић.

низом пригодних активности, обележен је 6. август - данречних јединица и дан речне флотиле војске србије. на свеча-ности, у новом саду, за најбољу јединицу речне флотиле - про-глашена је - 1. понтонирска чета, Првог понтонирског батаљона,из Гарнизона шабац, којим командује потпуковник Зоран ста-нић.

Б.П.

Уз 6. авгУсТ - ДаН РечНе фЛоТИЛе вс

НајбоЉа једиНица иЗ Шапца

послаТо пРВо писМо

4 www. podrinske.com 12.август 2010.полиТиКа

Градски одбородбор Шабац- изборна скупштина одр-

жана 31.07.2010.год, са почеткому 17 часова, у сали шабачког на-родног позоришта.

- од 157 било је присутно134 делегата.

- За председника Градскогодбора изабран је Александар

Перановић – апсолвент меди-цинског факултета

- За сектетара изабран јеникола томић – дипломираниекономиста

- За подпредседнике иза-брани су: Милан Матић – пред-узетник, Блажа Кнежевић – еко-номиста, дејан јовановић –дипломирани економиста, ГоранПолић – машински инжењер

Градски одборлозница

- изборна скупштина одр-жана 31.07.2010. год, са почет-ком у 11 часова, у дому култу-ре ”вук Караџић”.

- од 125 било је присутно113 делегата.

- За председника Градскогодбора изабран је др Јездимир

– Дако Вучетић – хирург ма-гистар медицинских наука

- За секретара изабран јестефановић Милан – економи-ста

- За подпредседника иза-бран је: Милан илић – саобра-ћајни инжењер

општинскиодбор Љубовија

- изборна скупштина одр-жана 29.07.2010. год, са почет-ком у 13 часова у сали рП”трепча” Љубовија.

- од 29 изборној скупшти-ни присуствовало 27 делегата.

- За председника општин-ског округа Љубовија изабран јеПредраг Марковић – инже-њер агрономије.

- За секретара изабран јеПетровић Милан – лаборато-ријски техничар.

- За подпредседнике иза-брани су: игњатовић иван – кврадник, недењковић Зоран –пољопривредни техничар, јова-новић душан – кв радник

општинскиодбор Мали

Зворник- изборна скупштина одр-

жана 29.07.2010. год, са почет-ком у 17 часова, дом културеМали Зворник.

- од 32 било је присутно 29делегата.

- За председника општин-ског одбора изабран је Зоран

Јевтић – дип.инг. рударства- За секретара изабран је

драган јовић – ссс- За подпредседнике иза-

брани су: Миломир јовановић –ссс, Бошко атанацковић –ссс, јела врачевић – ош

општинскиодбор крупањ- изборна скупштина одр-

жана 30.07.2010. год, са почет-ком у 12 часова, у конферен-цијској сали хотела «Гранд» уКрупњу.

- од 45 било је присутно 36делегата.

- За председника општин-ског одбора изабран је Милоје

Лукић – текстилни инжењер

- За секретара изабран јеЉубомир Петковић – пољо-привредни техничар

- За подпредседнике иза-брани су:

1. Мирослав станић –дип.машински инжењер

2. Ђорђе Ђукић – поли-цијски службеник

општинскиодбор коцељева

- изборна скупштина одр-жана 01.08.2010.год, у салискупштине општине Коцељева.

- од 29 присутно 17 делега-та.

- За председника општин-ског одбора изабран је Бранко

Ранковић – ссс металостругар

- За секретара изабрана јеЗорица Гојковић – ветеринарскитехничар

- За подпредседника избранје: ранко ивановић – машинскитехничар

општинскиодбор

владимирци- изборна скупштина одр-

жана 01.08.2010. год, са почет-ком у 17 часова, у сали домакултуре скупљен

- од 56 присутно 49 делега-та.

- За председника општин-ског одбора изабран је Владан

Милошевић – инжењер пољо-привреде

- За секретара изабран јеГоран савић – дипломираниправник

- За подпредседника иза-бран је: Бранислав Пантелић –ссс трговац

ФОРМИРАНИ ОПШТИНСКИ И ГРАДСКИОДБОРИ У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ

СрпСка НапредНа СтраНка

512.август 2010. www. podrinske.comдРуШТВо

По традицији, и овог августа(у суботу, седмог), обележавање204. годишњице Мишарске бит-ке почело је свечаношћу утрбушцу, код историјских хра-стова, где је, пред велику битку,поп Пантелија из уроваца, ос-вештао оружје и унапред одр-жао опело за оне који се нећевратити из боја...

у име домаћина, Меснезаједнице трбушац, и органи-затора свечаности, био је по-здрав проф. др Марка тодоро-вића... Посебно челницима оп-штине, некадашњем председ-нику јанку Ђурићу, који је првипомогао манифестацију у

трбушцу, гостима из републикесрпске, Привредне коморе...речима да су Мишар и Мишар-ска битка, исто што и Бородини Бородинска битка за русију,указао је колико су ти тренуциу историји српског народа зна-чајни, и стога обавеза и жеља дасе сваке године светкује и сећа...

историчар Богдан секен-дек, подсетио је најпре на нештовише од деценије уназад, када је13. августа 1999.године, фор-мирано Задужбинско друштво„Први српски устанак“ Мишар,са циљем да првенствено намлађе генерације преноси тра-диционалне вредности исто-рије, патриотизма, културе иуметности... обележавајућизначајна места везана за Ми-шарску битку, стигло се и дотрбушца, а уз обележавање иподсећање на славне данесрпске историје и храстови по-

стадоше „историјски“... уз крат-ко подсећање на догађања предМишарску битку, и овом при-ликом указао је на далекосежнизначај победе Карађорђа и ми-шарских јунака, као прекрет-нице у нашој националној ре-волуцији...

уз прве поздравне речи,председник општине влади-мирци владица Марковић,најпре је упутио хвала члано-вима Месне заједница трбушацкоји су покренули иницијативуда се ово место достојно обе-лежи. и пријатељима из исто-ријског Мишара, и општинскојБиблиотеци, и бројним поједин-цима, „због којих се осећамо до-стојни својих предака и њихове

заклетве на овом месту поло-жене пред вождом“.

- док заједно стојим са вамапод овим историјским храсто-вима, осећам задовољство штоу своме окружењу препознајемљуде који су ово место учинилидостојним историје која се на

овом месту одвијала ... По чи-тавом нашем крају чекају насоваква места на којима су нашипрадедови сејали дух буне ислободе, проливали своју крв иостављали своје кости, а која мињихови потомци још нисмо ипосле 200 година достојно обе-лежили. од Гомилице, прекоКрнића и Бељина, до ових хра-стова, разасуте су кости и про-ливена је српска крв која насопомиње колико је скупа нашаслобода и упозорава да су ко-рени ропства у забораву. Збогтога још једном захваљујемсвим чуварима наше историјекоји су сложно и ово местосачували од заборава и позивамсве присутне да следе њиховпример – поручио је владицаМарковић, на свечаности утрбушцу. Текст: Ц.Љубић

Фотографије: Б.Станић

у трбуШцу - Хвала карађорђу и МиШарСкиМ јуНациМа

ХХ вв аа ллаа чч уу вв аа ррии мм аа ннаа шшее иисс тт оо ррии јј ее

својеврсно подсећање на славно Карађорђево војевање биоје и уметнички програм. стихове из „Мишарских елегија“ и дра-ме „Мишарска битка“ Крстивоја илића, говорили су глумци ша-бачког позоришта Зоран Карајић и Петар Лазић, омладинка изМишара весна вујатовић, и глумци аматерског позоришта ду-шан симић, Филип рајковић и слободан Петровић. стихове, пес-мом „Божурева туга“, даровао је Љубиша ивановић, а ненад сте-пановић Кићула, „историју српску славну“, мишарску, прето-чио је у песму, „која на времена сећа давна“... све су, у лепомамбијенту већ мини комплекса у трбушцу, заокружили игром,чланови Куд „диша атић“ из скупљена.

наступом група Елевен и Земља грува, и атрактивне јосипеЛисац, у тврђави на сави почела фестивалска недеља у оквирушЛФ. Прво вече привукло је велики број посетилаца, по оцениизвештача, било је више од петнаест хиљада.

друге вечери наступили су бендова Siempre Peligroso, сви напод и владе дивљана. шабачкој публици сутра ће се представи-ти SickSoul, дубиоза колектив и Хладно пиво, а у четвртак Psy-box, аутопарк и Електрични оргазам. Последње фестивалске вече-ри наступиће демо бендови, атхеист рап и Гоблини. Концерти по-чињу од 20.45 а улаз је слободан.

свакога дана, од 18 часова, Позориштанце диже завесу занајмлађе. одигране су представа Екошок, Мишица Мица, и За-чарано краљевство, вечерас, четвртак, приказаће се Пиратска ака-демија и у петак цврчак и мрав.

ове године, за посетиоце који су намеравали да уз концертешЛФ проведу неколико дана у шапцу, на простору комплекса „ста-ри град“ организован је бесплатан камп.

Јосипа одушевила

ШлФ

� www. podrinske.com 12.август 2010.ШаБац

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић приредио је уГрадској кући свечани пријем заизвиђаче из велике Британијекоји су крајем јула допутовалиу шабац. око четрдесетак мла-дих Британаца, у оквиру изви-ђачко скаутске акције „истражисрбију“, до 17. августа борави-ће на простору шабачког, ва-љевског и сремског региона.циљ је да самосталним снала-жењем у природи и сусретимаса локалним становништвомупознају културу, традицију иобичаје српског народа, да саз-нају како живе њихови вршња-ци у србији... Пратктично, то јепретходница великој смотри из-виђача, која ће, како је плани-рано, наредног августа у шап-цу окупити неколико хиљадаучесника из целог света.

истичући задовољство збогсусрета, градоначелник Мило-шевић подсетио је на вишего-дишњу изолацију србије и зна-чај оваквих дружења.

- ваш боравак на овим про-сторима има изузетан значај.истраживање и поређење на-чина живота у србији и великојБританији је озбиљно проуча-вање и предмет културолош-ких и социолошких анализа. с

обзиром на то да дуги низ го-дина нисмо били у прилици дана овакав начин комуницирамо,за нас је размена информацијадрагоцена, нагласио је градона-челник шапца.

интересовања британскихизвиђача односе се на друшт-вени живот заједница у србији,медицинске установе, спортскецентре, манастире, традицио-налне верске манифестације,улогу породице, српску храну,друштвени и културни животмладих од 16 до 25 година ста-рости, начин образовања и мо-гућност запошљавања. осимупознавања, истраживање под-разумева и поређење са начиномживота у великој Британији.

Како је истакао Крис нобл,комесар извиђача града девона,њихова намера је да што бољеупознају територију на којој ћенаредне године боравити и људеса којима ће комуницирати. из-виђачи су подељени у три гру-пе са задатком да након по-вратка у домовину организујупрезентацију онога што су ви-дели у србији.

Британске извиђаче поздра-вио је и члан Градског већа за-дужен за културу и спорт со-враније Чоњагић.

ББ ррии тт аа ннсс ккии ии зз ввии ђђ аачч ии уу ШШаа пп цц уу

реконструкција дела „Ма-сарикове“ у шапцу, од рас-крснице са улицом „војводеМишића“ до ракрснице са ули-цом „ослобођења“, завршена јекрајем прошле седмице. рад-ници дирекције за путеве Гра-

да шапца прошлог понедељкапоставили су хоризонталну сиг-нализацију на овој саобра-ћајници.

реконструкција „Масарико-ве“ коштала је пет милиона ди-нара.

„„ ММ аа сс аа рриикк оовв аа ““ пуштена у саобраћај

након безмало деценијурада, у неусловном простору,који је Месна заједница усту-пила дому здравља, амбулантау „јевремовој“ добила је адек-ватан, изузетно леп простор.

- Званично, 2.августа пре-узели смо кључеве од извођача„тине“, и амбуланта већ ради уновом простору. изграђена је посвим нормативима, а површинеје 120 метара квадратних (по ве-личини овог подручја вероват-но је требала још једна ордина-ција, али простора на локацијинија било више) – истиче ди-ректорка шабачког дома здрав-ља, прим. др весна Ђурић. до-даје да је изградња амбулан-те коштала 6.850.000 динара, ида је комплетну изградњу фи-нансирао Град (амбуланта је ивласништво Града, који је ос-нивач дома здравља). још 650хиљада динара утрошено је заопремање (набавку новог на-мештаја, медицинске и неме-дицинске опреме). у току јекомплетирање и документације,

па званично отварање најав-љује за крај месеца, али су же-лели, да чим је то било могућеамбуланту преселе и рад започ-ну на новој локацији, у заисталепим условима.

о готово неупоредивом, ста-рог и новог, сведочи и др сла-војка васић, која већ четиригодине ради у амбуланти на Ча-вићу.

- Мислим да преко десетхиљада грађана има ова месназаједница и изузетно великиброј гравитира управо овој ам-буланти. наравно, уз институ-цију изабраног лекара, грађанисе опредељују где ће се и кодкога лечити, код нас је тренут-но 3.400 картона, а свакодневно

се отвара по неколико нових.“иначе, лекар на Чавићу ради у

две смене, а уз докторку васић,ту је и др весна николић алија,

специјалиста опште медицине.део тима, сестре србијанка

Митрић, споменка спајић ислободанка спасојевић, као испремачица драгица јовановић.

Затичемо ту и десанкујаковљевић, пензионерку из су-седства. на Чавићу је стални па-цијент, и тога дана дошла је порецепте за лекове. и сама, до-датно као некадашњи здрав-ствени радник, обрадована је ле-пим простором:

„оно је био привременисмештај, скучен, чекаоница безваздуха, претрпана, овде је, ви-дите и сами неупоредиво,пријатно је“. а, уз све похвале

за запослене, уз осмех каже(пошто и живи тик уз нову ам-буланту): „драго нам је штосмо у комшилуку добили оваколеп објекат“. „и лепо је што по-стајемо центар периферије“.

а Град, као оснивач, фи-нансијском подршком, и руко-водство дома здравља, доброморганизацијом, све чине да све,од укупно 32 амбуланте (28 те-ренских, у селима, и четириградске) изгледају слично но-воотвореној на Чавићу.

Ц.Љубић

од илиНдаНа

Нова амбуланта на Чавићу

Од 32 амбуланте шабачког Дома здравља 28 је на сеос-

ком подручју. Како би се квалитет здравствених услуга по-

дигао на виши ниво, многе од њих, у протеклих неколико

година, комплетно су реконструисане. Овог лета, по речи-

ма директорке Ђурић, завршава се потпуно уређење ам-

буланте у Липолисту, а значајни радови су и на објектима

у Заблаћу, Змињаку. Уз ове три, и амбуланта у Дреновцу од

јесени имаће централно грејање. У амбуланти у Горњој

Врањској урађена је и рампа за инвалиде.

У току је и реконструкција највеће градске амбуланте

– треће здравствене, у кругу Дома здравља.

Значајно се унапређује

и возни парк, а приводи се

крају и умрежавање сео-

ских амбуланти, па ће врло

брзо и оне имати такозва-

ни „електронски картон“.

Као изузетно значајну ак-

тивност директорка Ђу-

рић истиче акредитацију

установе: „Већ су биле две

акредитационе посете, тре-

нутно се ради на изради

процедура, а следећа посе-

та очекује се у септембру.

Надам се да ћемо задово-

љити критеријуме и да ће

Дом здравља врло брзо до-

бити акредитацију“.

�12.август 2010. www. podrinske.comдРуШТВо

у дивној атмосфери про-текла је и овогодишња, тради-ционална акција... и са изузет-ним резултатом... имала је два„полувремена“. у „Завеслајувише“, учесници регате (али иони који нису стигли на саву),у служби трансфузије, започе-ли су акцију, 30.јула, уз дарова-них 20 јединица крви... орга-низовано дошли хуманисти „Га-

леба“ и Казнено-поправног за-вода... Четрдесет шест јединицадаровано у Културном центру,2.августа... Поруке саше Пет-ровића, владана васића, ра-денка Мијатовића, владимираМарковића, славише Ђекића,слободана обрића ( са њимасмо разговарали, а сигурни смо

и осталих), „да је то хумангест“, „да је леп осећај уз са-знање да некоме твоја крв спа-шава живот“, „да је лепо доћи садругарима“, „што нас је више, тобоље“, „уз позив свима који суздрави и који могу да се при-друже у великој хуманој ми-сији“... увек је лепа атмосфера,„упознају се нови људи, стварајусе пријатељства која трају“... и

успешно се преброди летњи пе-риод када су потребе за крвљујош веће... организација акције,у име шабачког црвеног крстаи реализација од стране служ-бе трансфузије, уобичајено нависини... у Културном центруувек отворена врата за хумани-сте... Ц.Љ.

ИЛИНДаНсКа гРаДсКа аКЦИја

ХХуу ммаа нноо сс тт краси Шапчане

Међу 28 предавача су и

чланови „златне“ Олимпијске

екипе Србије – Шапчани Ду-

шан Милијанчевић и Раде

Шпегар. Током седам дана

106 предавања за 73 полазни-

ка из целе Србије

Министар просвете у владирепублике србије Жарко обра-довић посетио је прошле средеЛетњи математички камп у ос-

новној школи „николај вели-мировић“ у шапцу. Полазнициовог кампа, који се оџава петугодину заредом, су талентованиученици основних и средњихшкола из целе србије, а ове го-дине придружили су им се учи-тељи и наставници који желе до-датну едукацију. осим профе-сора математике са различитихфакултета, предавачи су и чла-нови „златне“ олимпијске еки-пе србије – шапчани душанМилијанчевић и раде шпегар.Поред популаризације матема-тике, један од циљева Кампа јеусавршавање знања и припремаученика за домаћа и међуна-родна такмичења.

Министар обрадовић је ис-такао част и задовољство збогдружења са, како је рекао,најквалитетнијим продуктомнашег образовног система.

- таленат је једна од особи-на која помаже да се постигнудобри резултати, али се само ра-дом долази до успеха. овихлетњих дана, када су школе за-творене а ученици се одмарају,у овој шабачкој школи се вред-но ради и стичу нова знања. тоговори о озбиљности Кампа ивашој темељној припреми завреме које долази. верујем да ћевам се то исплатити и помоћи да

на најбољи начин промовишетесебе, школу, град и земљу, дабоље живите, ви и ваше поро-дице, поручио је министар об-радовић полазницима Летњегматематичког кампа.

душан Милијанчевић за-хвалио је министру на посети иподршци, и изразио срећу штосу се најбољи математичарисрбије окупили у његовом род-ном граду.

- током седам дана 28 пре-давача одржаће 106 предавањакроз 212 школских часова. Пре-давања су намењена ученицимаод четвртог разреда основне додругог разреда средње школе.од 73 ученика, 35 су из другихградова србије: врања, Лес-ковца, ниша, Крагујевца, Чачка,Лознице, новог сада... ту је идесетак учитеља и наставникаспремних за усавршавање зна-ња. највише полазника долазииз Математичке гимназије, а јасам нарочито поносан на чи-њеницу да је у њој, после Бео-

грађана, највише шапчана, на-гласио је душан Милијанче-вић.

Миољуб исаиловић, на-ставник математике у школи„николај велимировић“, под-сетио је на време од пре пет го-дина, када је са душаном ос-новао Летњи математичкикамп.

- тада сам знао да ће битиовако, а сада знам да ће за пет

година ово прерасти у научнискуп, рекао је исаиловић.

Комплетна предавања, за-даци и решења биће објављениу електронској форми и посла-ти свим учесницима кампа. тоће практично бити такмичарскиуџбеник на 500 страна, доступансвима на интернету.

Камп траје до 15. августа, аполазници ће посетити и ре-зерват природе „Засавица“. свисадржаји су бесплатни. Боравакза ученике из других градовасрбије обезбедила је Канцела-рија за младе града шапца.

МИНИсТаР ПРосвеТе ПосеТИо ЛеТњУ МаТеМаТИчКУ ШКоЛУ У ШаПЦУ

Од кампа до научног скупа

� www. podrinske.com 12.август 2010.оБРазоВаЊЕ

оШ „јевРеМ обРеНовИћ“ ШабаЦ

ош „јеврем обреновић“ усарадњи са Градском управомграда шапца и Министарствомпросвете републике србије ус-пела је да реализује неколикопројеката на задовољство свих,а највише на задовољство ко-рисника тих пројеката – учени-ка. Први пројекат који је носионазив „Компјутери и у мојој

школи“ обезбедио је овој школи12 нових компјутера. један однајзначајнијих пројеката подназивом „Мој избор је спорт“имао је за резултат изградњу са-времене спортске сале, а средт-ва су обезбеђена из донација„IRD-а“ и општине шабац.

- уочили смо неправилносту развоју деце која су опте-рећена тешким школским тор-бама, могуће деформитете кич-ме, стопала, склоност ка гојаз-ности, статичност деце испредкомпјутера, а узрок свега тогабила је недовољна физичка ак-тивност проузрокована недо-статком сале за физичко васпи-тање. с пројектом смо добилисавремену спортску салу за фи-зичко васпитање, али ту нијекрај – каже светлана смиљанић,директор ош „јеврем обрено-вић“.

ош „јеврем обреновић“ јепрва изашла с пројектом пре-венције болести зависности ибила центар за едукацију о бо-лестима зависности свих ос-новних школа у шапцу, а кас-није се пројекат проширио и наМачвански округ. свака школаје суботом слала своје ђаке (20-25 ученика) на едукацију ујевремову школу, где су учени-ци препознавали и решавали

проблеме и учили како рећи„нЕ“ ризичним облицима по-нашања, а истовремено какоизабрати здраве стилове живо-та. у овом пројекту је учество-вало око хиљаду ученика изМачванског округа, у периодуод 2004. до 2007. године.

- све школе укључивши се уовај пројекат добиле су флип-

чарт табле, а наша школа је до-била разглас, тв пријемник,видео плејер, музичку линију,фото апарат и две флип-чарттабле. то је један од реткихпројеката где су едукатори омо-гућили да школе добију тех-ничка помагала ради осавре-мењавања наставе. у оквируовог пројекта настављена јеедукација наших ученика јерсмо препознали добит за децу.Проширили смо едукацију и народитеље ученика седмог раз-реда кроз родитељске састанке,а од ове године кренућемо саедукацијом од шестог разредајер се уочава потреба инфор-мисања ученика млађег узраста– каже светлана смиљанић.

следећи пројекат који је ус-пешно реализован је опремањефискултуне сале, а средства суобезбеђена из донација светскебанке. на тај начин је спортскасала комплетно опремљена и да-нас је поред ученика користе испортисти нашег града.

ош „јеврем обреновић“ јепрва школа у шапцу која јеотворила продужени боравакгде се ради на савремен, ос-мишљен и креативан начин игде се поштују жеље деце. тре-нутно се у продуженом боравкуналази 45 ученика. они ту имају

могућности да уче, пишу дома-ће задатке, користе школскубиблиотеку, имају страни језикпо жељи, школу математике,школу лепог говора, физичковаспитање, могу да гледају тв,дечје емисије, могу да се дружеи играју, као и да посећују своједругаре у вртићима и на тај на-чин промовишу школу. обезбе-ђена им је правилна исхранакроз два оброка од чега је до-ручак бесплатан, а ручан сеплаћа по симболичној цени.

- наша школа је прва у гра-ду по много чему. Први смо уве-ли у програм три страна језика(енглески, немачки и италијан-ски језик) и деца у петом раз-реду бирају који ће језик учити.Први смо урадили санитарничвор у централној школи на за-довољство свих. Ми смо школакоја нема проблема са бројемученика јер се сваке године по-већава број првака. Представ-љамо прву школу која је ушла уинклузивно образовање, а првисмо започели нову организа-цију рада формирајући струч-не тимове укључивањем колегау што више активности, као ипреузимањем одговорности.Преко 90% колега имају преко100 сати стручног усавршавања,а све захваљујући градској упра-ви која је препознала да ће се-минари помоћи просветним рад-ницима да организују што ква-литетнију наставу – не кријесвоје задовољство светланасмиљанић, директор ош„јеврем обреновић“.

унутрашњост матичне шко-ле уређена је средствима школе,као и школско двориште, док јепромену столарије финансира-ло Министарство просвете, аограду школе градска управашабац. што се тиче издвојенихшколских јединица у селима иту се доста радило. реновиранаје школа у Мишару средствимаградске управе шабац и Мини-старства просвете, изграђена јенова школа у Корману из дона-ција „IRD-а“ и градске управешабац, а школа је опремљенасопственим средствима. новашкола је изграђена и у Миоку-су средствима града шапца, аопремљена од стране градскеуправе. у орашцу је школасвојим средствима урадила са-нитарни чвор и опремила унут-

рашњост. Министарство про-свете дало је средства за део ста-ре школе у ориду за столарију.у Мрђеновцу је урађен сани-тарни чвор, ограда и санирандео крова, а опрему је школа фи-нансирала из својих средстава.школа у Предворици је опрем-љена новим клупама, а у изгле-ду је санирање школе.

деци у издвојеним школ-ским јединицама у селима обез-беђен је бесплатни превоз до ма-тичне школе у шапцу уколикосе одлуче да узму информатику

за изборни предмет. школскабиблиотека је одлично опрем-љена како у граду, тако и у се-лима где деца имају комплетнелектире.

- школа је препознатљива поредовном одржавању додатнеи допунске наставе, припремиученика за такмичења, а битнаставка је припрема за полагањепријемног испита. у оквирупројекта „шабац-град знања“,

наши ученици су изашли из ок-вира школе и своје умеће пред-ставили у јавним установама. ипоред свега, школи недостајепростор. Приоритет у школос-ком развојном плану за нареднетри године је доградња намен-ског простора. такође, потреб-на је расвета у школском дво-ришту – рекла је за наш листсветлана смиљанић, директорош „јеврем обреновић“.

ове године у ош „јевремобреновић“ уписало се у првиразред 91 ученик у матичну

школу, а у издвојеним школ-ским јединицама уписало се 44првака. ученици који су ове го-дине изашли из осмог разреда иуписали средње школе одлучи-ли су се највише за следећешколе: Економско трговинскушколу (35 ученика), техничкушколу (25 ученика) и Гимназију(20 ученика). трогодишњу сред-њу школу уписало је 29 учени-ка. А. Јовановић

уНапређеЊе и раЗвој Школе уНаредНоМ периоду

- унапређивање и осавремењавање;- доградња и проширивање школског простора

као и отварање кухиње;- опремање кабинета (првенство кабинета за хе-

мију);- реконструкција школе на ориду, изградња те-

рена и опремање поткровља како би се ту изводи-ла настава физичког васпитања;

- опремање кабинета за информатику у школи наориду што би извођење наставе овог предмета вео-ма олакшало јер ученици више не би морали да пу-тују до матичне школе;

- извођење предшколског програма у нашојшколи;

- куповина минибуса за превоз деце по граду;- рад на инклузивном образовању;- унапређивање сарадње са родитељима, месном

заједницом и значајним установама културе;- подстицање стручног усавршавања колега;- афирмација позитивних вредности и, у сарад-

њи са колегама, креирање позитивне и пријатне ат-мосфере за рад;

- рад на промоцији и угледу школе;- изградња базена у школском дворишту а све у

сарадњи са Месном заједницом доњи шор, а надамосе и уз подршку Министарства просвете;

ОШ „Јеврем Обреновић“ школа по мери ученика

сВЕТлаНа сМиљаНић, диРЕКТоР оШ „јЕВРЕМ оБРЕНоВић“

�12.август 2010. www. podrinske.comКулТуРа

слободарски МачванскиПрњавор, од 3. до 9. августа биоје по девети пут домаћин умет-ницима из десет градова србије,Бугарске и републике српске.Презадовољне атмосфером, го-стопримством, смештајем и дру-жењем, прошлог четвтка про-нашли смо их на шестом кило-метру од центра села, у ресто-рану „Принцеза“ који је смеш-тен у оази зеленила на тристаметара од обале плаховите реке.тринаест сликара је на платнапреносило дрински пејзаж иимпресије, спајали реалност исликарске снове, док су до-маћини распаљивали ватру иприпремали сач и месо за ве-черње дружење са извиђачимаиз Енглеске, који кампују у бли-зини.

Мало је познато да Мачван-ски Прњавор има 7,5 киломе-тара дринске обале, а нималоније случајно што Ликовна ко-лонија чији је организатор се-оски дом културе носи имереке. на живим водама дринеодржан је и први сусрет умет-ника, а овога августа директораманифестације Михаила Гли-горића дочекао је запис: „ди-ректор дринске ајдучије арам-баша Глиша“.

сликање, купање, сунчање ипецање, свакодневица је не-обичних дринских ајдука, авечери су им у знаку дружења узватру и фрулу свестраног БатеЂокића из Пожеге. Комарци имне сметају, успешно их терајуфењерима, објасни нам сликариз Бугарске Петар Борђошки.

он је из Перника четврти путдошао на дрину, откри нам наодличном српском језику, а ондаи без питања исприча да је тригодине, до 1956, живео у новомсаду. „Мој отац кренуо у аме-рику па застао у сремским Кар-ловцима“, смеје се и прича, докпоказује два већ завршена плат-на. Његов експресионистичкирукопис добро је познат љуби-тељима сликарства у шапцу,јер је учествовао у раду и Ко-лоније „Мишар“ а већ десет го-

дина је члан удружења ликов-них стваралаца шапца.

из Бугарске у Прњавор јестигао и Људмил веселинов, аинспирацију први пут ту је про-нашао и Бањалучанин Зоран

Сувајац Зограф. не престајућида слика, он рече:

-Кад знате да сте у слобо-дарској Мачви, у којој је свако-ме неко страдао, онда је то ве-лика и част, задовољство али и

обавеза. Зато на мом платнувидите ову прелепу природу,близину реке и - сећање на про-шлост. Можда је мало морбид-но али, морам генерацијама дакажем шта се овде збило. штосе Колоније тиче, размењујемомишљења, коментаришемо сли-ке, учимо и на млађе члановепреносимо знања. Поетике сунам различите, од фантастике илирске апстракције до реалног,а управо то је лепота.

у Колонији, која је основа-на да би окупљала само мач-ванске сликаре па прерасла у ин-тернационалну, први пут је иСтанимир Бато Ђокић. до-шао је из Пожеге, да слика и„очас орасположи колеге“. Про-шле године је звуцима фруле истаре србије отворио Чивијаду,запослен је у предузећи „Путе-

ви – Пожега“, а последњих не-колико година је вајар, сликар,фрулаш, етно-градитељ и ка-лемар. „све овде функционишеу правом уметничком и људскомреду а вино и фрула веселедушу“, рече, и узе свој инстру-мент.

Први пут у прњаворској ко-лонији је и шапчанин Душан

Бујишић, који се сликартвом

бави већ 35 година. рече да мусе свиђају друштво и сусрет са

новим сликарским поетикама, апосебно познанство са обрадомјовановићем са којим је излагаона неколико међунардних из-ложби.

Маскота дружења на дриниМарија Исаиловић, најмлађа јемеђу уметницима. и лане јеучествовала, а завршила је шко-

лу за уметничке занате у шап-цу и студира ликовни смер Пе-дагошког факултета у Београду.слика иконе, али нам показаплатно са папагајем. „Почеласам серију прица, рече, а оводружење је за мене добро иску-ство јер много могу да научимод старијих колега“. учи Маријаи од мр Обрада Јовановића,професора на учитељском фа-култету у ужицу, који 40 годи-на слика и има 80 самосталнихи групних изложби у земљи иинопстранству.

-Био сам у 150 колонија –рече јовановић – а то значи дасам бар 300 слика оставио у раз-ним местима. имам атеље у Бе-

лој Земљи надомак Златибора,али волим колоније јер у њимаимам више енергије за рад. дри-на ме посебно одмара, а волими сусрете са новим и младимљудима. инспирацију пронала-зим свуда, иако сам везан за ис-торијске садржаје, за универ-зално у уметности.

Као гост проф. јовановића уМачвански Прњавор по другипут је стигао ужичанин Бра-

нимир Ћировић. довезао свогсликарског учитеља и понео

штафелај, јер се аликарствомаматерски бави већ дведесетакгодина. Затекли смо га како у ду-бокој мачванској хладовини сли-ка залатиборски пејзаж. „Зла-тибор у Мачви, зар се и томоже?“, питамо, а Ћировић сесмеје и каже да је он ту - „не-званично“.

Крај њега, Лешничанин Го-

ран Кулезић длетом резбариовећи комад дрвета. „радим вер-ску композицију, србију у ма-лом, сажетак правослаља“,објасни самоуки вајар који усвет уметностиу укорачи 2003.

године а већ има 18 икона ши-ром Европе, неколико скулпту-ра и композиција. док паперјеиверја лети, прича нам да дрвообожава јер има душу и омогу-ћује да се са шкрипом длета ме-шају сени светаца, сенке пре-дака и завичајни предели.

у Ликовној колонији „дри-на“ инспирацију је овога авгу-ста пронашло још неколико сли-кара: драгиша Марсенић Мар-со из шапца, Жељко драгиће-вић из совљака, Мина Мило-сављевић из Београда и јованавасић из новог сада.

Ж. Војиновић

са сЛИКаРИМа У МачваНсКоМ ПРњавоРУ

Ликовна академија на ДринидоМаЋиНи о колоНији

МихаилоГлигорић Глиша,

директор Ликовне коло-

није „Дрина“:

- Прњаворска колонија имаелементе еколошке и права јеакадемија на отвореном. Фундусјој је већ богат, јер сваке годинеостане слика за једну изложбу.намера нам је да у шабачком

Музјеу покажемо какве су та-козване мале сеоске колоније.овде се исписују стваралачкирукописи, а млади сликари сти-чу невероватно искуство и увиду право сликање. они ту деми-стификују сликарство правихмајстора и тиме су осокољени задаљи рад. За маладе ово је пра-ви сликарски сипозијум на којемразоткривају велику тајну. ина-чем праве колоније су са правимљудима јер, лоше јаје покварипиту. овде се нико није посва-ђао, нико напио.

Зоран калабић, директор Дома културе у

Прњавору:

-Када смо 2002. године ос-новали Ликовну колонију „дри-на“, желело смо да у њој будумачвански сликари, али је она

већ четири године интернацио-нална. По статуту уметницимогу два пута за редом да уче-ствују у раду, па сад имамо про-блем јер би сви да стално дола-зе. нама је то знак да смо доб-ри и због тога смо поносни.

Зоран ђорђевић, члан Управног одбора:

- Ликовну колонију „дринапочели смо другарски, када јепрњаворски дом културе при-

хватио предлог Божидара Пан-товића, Миливоја тарлановићаи мој. сликари су почели да сеокупљају у викендицама настројице, на живој дрини. ово једевета година од тада, а ја сампрезадовољан. рецимо, угости-ли смо до сада око сто сликара.

�� www. podrinske.com 12.август 2010.дРуШТВо

ББРРааШШННоо иизз ММааЧЧВВЕЕ ооББРРаађђЕЕННоо ННааШШииММ РРууККааММаа

1155000000 ШШааББаацц ККННЕЕззаа ММииллооШШаа 77.. ппЕЕККааРРаа ММиићћаа –– ММ..

све је почело у у Богатићу,али не како је то налагала до-садашња традиција, полазаксватова са Хиподрома другесуботе августа. ове године попрви пут од 1966. године, сва-тови су се окупили у јокићашору, у дому Ковића. Мачванскасвадба, први пут права и правовенчање под столетним липамау совљаку, /етно кућа/. сватовии фијакери, из куће младожењевладимира Ковића, пошли су помладу јелену Паунић у сов-

љак. уз пут по традицији одр-жано је кратко весеље на цент-ру Богатића, одекле су кићенисватови наставили пут ка сов-љаку и црној Бари. уз пут, пуноје посматрача уз аплаузе прати-ло и поздрављало кићене сва-тове, што до сада није билатрадиција, а имало се шта и ви-дети и поздравити. не пропустасе ни један детаљ уобичајени.на пола пута из шуме, појави-ше се хајдуци и пресретоше ко-чије. Пушке су биле ту да упот-пуне атмосверу али подсете и настара времена, па је логично даје до изражаја дошла ракија самедом и погачом за добродош-лицу. непотраја дуго, запреге исватови стигоше у двориштемладе. Фијакери се зуставишепред авлијом етно куће сов-љачке, јер је на капији ваљалопогодити јабуку, па онда у дво-риште. Запрашташе пушке веш-тих и невештих стрелаца и јабу-ка би оборена. Пут у авлијубио је слободан, ознојени хато-ви немирно поскакиваше међумногобројним посетиоцима исватовима. Мали је то етно паркса кућом који много пружа зна-тижељном оку.на једном ме-сту је старо сеоско мачванскодвориште са столетним стабли-ма, запреге старе неколико ве-кова... али ту су и памуклије,прегаче, либаде, копорани, пре-дива и слично. По обављеној це-

ремонији, по први пут у исто-рији те културно туристичкеманифестације у хладу столет-них липа брак су склопили јеле-на Паунић и владимир Ковић.По обављеној свечаности у де-војачкој кући сватови настави-ше пут ка кући младожење уцрној Бари, на дрини. раван путоивичен густом шумом, уз реку,одмориште за очи и крај путасвадбенога. то је «васин шиб»,који је близу самога ушћа дри-не у саву. уз пут су се могле

чути старе песме из Мачве исрбије, јер је у кочијама билодоста и добрих певача. Чула сеи песма «Коње тера Мита раба-џија», која је у хорском певањумладих из ансамла «Ђидо»,звучала лепше и свечаније одсамог оргинала. један од одфијакериста у колони сватова

био је и сам унук Мите рабџије,по коме песма и носи име. токомвожње и извођења песме у окуунука, драгана трифуновића,виделе су се и сузе јер традицијаи љубав према коњима за тогмомка више су од обичног жи-вота. По доласку у шиб, где сунекада боравиле хајдучке чете,одакле се су се Зека и његови«Голаћи» хајдук станко, деваводеничар и остала дружина попотреби могли брзо пребацити

у Босну и вратити натраг на-стављено је народно весеље иодржано је такмичење за мач-ванског харамбашу. снага иприпремљеност јаких момакадошла је до изражаја али нештобољи од осталих био је Милоштодић, из салаша црнобарског,а и одакле би, друго место при-пало је прошлогодишњем по-беднику, Милошу Пелићу, којије из истог места. још једноммомци из салаша , показали суслогу борбеност а пре свега ви-

тештво и припадност тради-цији. на крају неможемо се от-ети недостатку филигранскогкоментара Љубинка јефтића, уетно авлији у совљаку, који јеове године недостајао. За од-личну изведбу, фијакера и за-прегнутих коња који су возилисватове побринуо се ново ос-

новани клуб «Еромачва» на челуса владиом радовановићем. не-може се заобићи и Милош, ру-ководилац ансамбла, «Ђидо»,из Богатића, који је у ходу успеода све грешке у организацији ицеремонији у совљаку, исправии ток догађања усмери ка најви-шем нивоу. Мачва та лепотица,понекада делује као туђинка.Ко хоће да зна њене лепоте,традицију и дух тај мора жи-вети у ној... Б.П

у црНој бари у Мачви одржаНе «Хајдучке вечери»

Све су знале некада јанкове руке

оНи су Возили ФијаКЕРЕ и сВаТоВЕ

Болно питање градског ба-зена највероватније ће се ре-шити реконструкцијом по-стојећег затвореног базена »Зор-ка». више пута одлагана из-градња новог комплекса базенана старом граду показала се каопревелики залогај који би ло-калну самоуправу коштао не-колико милиона евра. овакоочекује се да «Фармаком МБ»поклони граду затворени базенкоји је играђен још 1977. годи-не и који не ради већ пет годи-на. основни проблем је грејањеводе а уградња нових инстала-ција као и свих потребних еле-мената стајаће више од милионевра. Постоји могућност иград-

ње пратећих базена, великоготвореног као и оног за децу,али то у догледно време кадаекономске прилике дозволе. Засада шапчани могу да користебазене тц»Крсмановача» гдесу цене снижене са некадашњих400 динара на прихватљивијиниво, као и базене у церовцу иЛиполисту.

с обзиром да постоји пли-вачки као и ватерполо клуб тре-бало би очекивати да водениспортови добију потребне усло-ве за рад а наравно да и грађа-ни, пре свега школарци, имајуместо за рекреацију и пливач-ку обуку.

Д.Е.

Реконструкција базена

у трансфузиолошком – „мобил - аутобусу“, који је, у уторак,боравио на градском тргу у шапцу, прикупљено је 39 јединица крви,а 16 наших суграђана је одбијено из здравствених разлога. Међухуманистима били су и: стојиша Гаврић, из рибара, који је крв дао81. пут, као и тамара танасић, из обреновца, која је, шетајући гра-дом са сестром,видевши „мобил-аутобус“ на тргу, дошла и далакрв. Било је и страних држављана, из аустралије и аустрије.Медјутим, како нису понели лична документа – нису могли да дајукрв. више младих младих волонтера шабачког црвеног крста, из„Клуба 25“, је помогло реализацију акције и дало крв. иначе, ову,шесту по реду хуманитарну акцију, организовали су: институт затрансфузију из Београда и шабачки црвени крст. све прикуљенеколичине крви намењене су за болеснике из нашег краја, који

На ГрадСкоМ трГу у Шапцу

Хуманост на делу

��12.август 2010. www. podrinske.comпРојЕКТи

Ништа није исто као

пре, нити је много боље

као што се очекивало –

општа је оцена већине

грађана Велике Плане

који из било којих

разлога, упитани да

прокоментаришу

промене, или изазвани

животним токовима на

које не могу да утичу.

Ипак, град се шири и

лепше изгледа, а

грађани коначно пију

здраву воду

демократска србија јошчека пред вратима Европе. не-призната, неприхваћена, распо-лућена.. више од пола милионанезапослених, затворене фаб-рике, пропала индустрија, ма-фије, афере сваке врсте, еко-номска криза, пад стандарда,колебљив динар, нестабилнецене, неизвесно тржиште - сли-ка су и прилика државе на којунико није рачунао од 18 опози-ционих странака решених дарушењем омраженог режимадонесу добро народу.

Када су са надвожњака наКоридору 10, 5. октобра ус-хићени Плањани отпоздравља-ли конвоју аутобуса, аутомоби-ла и грађевинских машина усме-рених са југа србије ка Београ-ду, били су убеђени да ће свепосле тога бити другачије. адругачије је, глобално посмат-рано, само понешто, неко би ре-као ништа. Проблем је, изгледа,више у превеликим очекивањи-ма, него у реалним процесима.

корак напред,па два уназад

- Чини ми се да стално чи-нимо корак напред, па два уна-зад, због чега више нисмо си-гурни да помака уопште има.највећа промена је функциони-сање вишепартијског система.оно што видим је мултиплико-ван начин некадашњег функ-ционисања једнопартијског си-стема, што ће рећи, по мом лич-ном суду, да је све партизовано,партикуларизовано, па и фе-удализовано, у зависности одтога која странка држи које ми-нистарство на националном ни-воу, на локалном нивоу у за-висности од доминантне поли-тичке групације у владајућојкоалицији – промене комента-рише јованка Бркић, из невла-

диног сектора, координаторкаудружења „Жене у акцији“ и до-даје:

- не видим конзистентностни визију. видим функциони-сање од данас до сутра, не ви-дим вредносно опредељење иплашим се шта доноси будућ-ност, шта мисле млади, какве суим вредности, ко их у школамаваспитава и како. Повољно јешто је локална власт схватиланевладин сектор као могућегпартнера добрих корака и охраб-рујућих резултата, али се свепреспоро одвија и иде необаве-зујуће јер се, како на државном,тако и на локалном нивоу, недржи много до потписаног про-токола. недостаје договор оприоритетима, одређивање ин-тереса свих партија уједиње-них у владајућој коалицији.

Знатну скупину незадовољ-ника променама, уз неколико хи-љада радника осталих без послазатварањем фабрика и банака,чине и пољопривредници чијесу машине добро послужиле набарикадама оне јесени када јетребало убирати плодове радана њиви. Приморани да се ре-гиструју немају тржиште, суб-венције су им недовољне, цененегарантоване, пензије мале,летина незаштићена од града,надокнаде од штете неприме-рене. дична снага отпора јошчека на посао. школарине сускупе, од Болоње боли глава,провод и путовања по роди-тељском џепу, свадбено весељеблизу четрдесете...

Прилагођавању новим усло-вима, не својом вољом, приво-лели су се и новинари. Борећисе за слободу медија, борци заслободу мисли нису трасирали

пут приватизованим гласилимачија будућност зависи од рас-положења моћника.

- наша професија је до-стигла врхунац баш у демо-кратским променама. десет го-дина после још увек има табутема и притисака на медије, по-готову у унутрашњости србијегде различите интересне група-ције покушавају да утичу нановинаре да би остварили ус-

косопственичке политичке, еко-номске, криминалистичке идруге интересе. Полемика седуго водила да ли је државанајгори власник медија, алипојавом прљавог капитала уприватизованим медијима ис-поставило се да приватизацијаније добро урађена. Притисну-ти економским проблемима иборбом да обезбеде плате, влас-ници подлежу притисцима ко давише – анализира преомене умедијима Бранко вучковић, до-писник словодне Европе зацентралну србију.

урбанизована варошЕвидентно је да су се у ве-

ликој Плани догодиле променена боље. варош се урбанизује,шири, прати корак са време-ном. износећи листу реализо-ваних пројеката у првој деце-нији новог века, Златко Пешићдиректор јП „Плана“, истиче давелика Плана предњачи по томеколико је успела да у кратком

временском периоду савладасве тешкоће које су биле у пре-тходним годинама и да у про-теклој деценији направи снажанпомак у изградњи инфраструк-туре у граду и сеоским насе-љима. Препознатљива је по томешто је водила равнромерни раз-вој села и града.

- урадили смо више негошто смо мислили да можемо.недостајало је много комунал-не инфраструктуре. Коначнограђани пију исправну воду.упоредо су реализовани пројек-ти водоснабдевања, гасифика-ције и телекомуникације.

Пројекти су реализовани сред-ствима из буџета општине, оддонатора, министарстава, ниП-а и међународних фондова. из-грађено је 30 километара ма-гистралног водовода, 150 кило-метара гасоводне мреже, гас једоведен до 70 одсто домаћин-става територије општине. ин-дустријска зона је комплетноопремљена инфраструктурно исаобраћајно и добрим деломнасељена домаћим и страниминвеститорима.

улагања уинфраструктуру

Листу реализованих пројека-та у претходној деценији допу-њује градска топлана са савре-меним системом управљања иприменом новог тарифног си-стема мерења потрошње енер-гије. асфалтирано је и рекон-струисано више од 50 киломе-тара путева и улица, урађено 20километара нових саобраћајни-ца. регулисани су водотокови,приобаље заштићено од попла-ва. дограђен је централни де-чији вртић, по селима отвореназабавишта, обезбеђени спортскитерени за сва насеља. уређеноминдустријском зоном уз Кори-дор 10 створени су услови за ин-дустријски развој и страна ула-гања.

оно што садашња властволи да истакне у резултате ми-нулог рада су збринуте избе-глице и расељена лица. Пуну де-ценију без прекида ради народ-на кухиња, а за категорије со-цијално најугроженијих грађа-на уведени су бенефити за пре-воз, лечење, школовање...

овако идиличну сликумале вароши квари незапос-леност (3.800 на евиденцији),примања испод републичкогпросека, низак стандард, рангнеразвијених општина. не по-стоје више предузећа која суупошљавала хиљаде радника –у стечају су или ликвидацији„Перкон“ Кланица „Плана“,Живинска кланица, Грађевин-ско предузеће „света Младе-новић“, земљорадничке за-друге... Годишње се склопи 25одсто бракова мање него упретходној деценији и родисамо 350 беба. сваке годинепо један разред је мање у ђач-ким клупама, а све је вишесела са старачким домаћин-ствима.

Јадранка Мићовић „Морава прес“

Србија, деСет ГодиНа НакоН проМеНа: велика плаНа

Ни вук сит, ни све овце на бројуВЕлиКа плаНа уРБаНисТиЧКиМ РЕШЕЊиМа сВЕ ВиШЕ лиЧи На гРад

РЕдоВи НЕзапослЕНиХ

�2 www. podrinske.com 12.август 2010.дРуШТВо

у Културном центру шапцаодржано је вече колажног про-грама „и Ми то МоЖЕМо“ уорганизацији глувих и наглувих,удружења дистрофичара,дрштва за церебралну и дечијупарализу шабац и Културногцентра.

Програм је био састављен изчетири дела: вече фолклора, ре-цитала, плеса и комедије деларте „трнова руЖица“

у фолклору су учествовалеособе оштећеног слуха: МилкаЖакић, Љиљана самарџић,анка Милошевић, душанка та-насић, Фатима савић, ЂорђеЖакић, александар спасић,дејан вонасек, Бранислав Ма-кевић и владимир игњатовић.

рецитовала је сања Ђорђ-евић чланица удружења дис-трофичара.

у модерном плесу су уче-ствовале чланице глувих и на-глувих Фатима савић, Љиљанасамарџић, Милка Жакић, ЂорђеЖакић, владимир игњатовић,дејан вонасек и александарспасић.

у комедији дел арте „трно-ва руЖица“ учествовали сучланови глувих и наглувих,удружења дистрофичара и

друштва за церебралну пара-лизу: Милка Жакић, Ђорђе Жа-кић, Фатима савић, сузана Жи-вановић, сања Ђорђевић, Ми-лош арнаутовић, драган Баћа-новић, ранко анђелковић, не-над јовић и душанка танасић.

За реализацију програма за-служни су: Љубиша Баровић –глумац, сценарио и режија, Гор-дана Баровић – костимограф ишминкер, Бранка тодоровић –реализатор, стеван тодоровић –тонац и расвета, Златомир Лес-ковац– кореограф народних ига-

ра, ибрахим ахметовић и ор-кестар Куд абрашевић, Ма-рија Лазић – кореограф модер-них игара, драгана арсеновић– секретар глувих и наглувих,драгица тодоровић – секретарудружења дистрофичара идруштва за церебралну и дечјупарализу и Културни центаршабац

Покровитељиприредбе билису Министарство рада и со-цијалне политике сектор особаса инвалидитетом и скупштинаопштине шабац.

И ми то можемоудружеЊа диСтроФичара, дрШтва За церебралНу и дечију паралиЗу Шабац

Ми, такозвани здрави тре-ба да учимо од ових људикако се живи живот пунимплућима. ја сам већ другипут са њима, радио сам ипрошле године, и научио самкако треба да се радује живо-ту. веома су вредни и одго-ворни и нема шта што немогу да ураде.

Љубиша Баровић – глумац

PENZIONERиНФоРМаТиВНи додаТаК за пЕНзиоНЕРЕ гРада ШапцаБРој 7 12.аВгусТ 2010.

Мере ригорозне штедњедржавних трошкова и могућиначини за њихово смањењеу последње време једно суод горућих питања европ-ских земаља, а у настојањуда се изборе са дефицитомбуџета, чланице Европскеуније прибегавају смањењу изамрзавању зарада, уводенове порезе, али и повећа-вају старосну границу за од-лазак у пензију. Планове опродужавању старосне гра-нице за пензију последња јенајавила Француска.

Мањак новца у буџетунеке земље, пре или кас-није, наводи на разговоре оповећању старосне границе,јер је пензиони систем једанод основних "потрошача" бу-џетских средстава. Изузетакнису ни земље еврозоне, чијаје задуженост порасла тек на-кон што је ЕУ пристала даобезбеди помоћ Грчкој да сеизбори са кредитном кризом.

Након што су европскеземље договориле помоћАтини, и заједно са међуна-родним монетарним фондом(ММФ) основале антикризнифонд од 750 милијарди евра

за стабилизацију финансијачланица ЕУ, једна за другомдржаве еврозоне су почеледа објављују своје мере бор-бе са буџетским дефицитом.Шпанија је, на пример, од-лучила да снизи зараде јав-ног сектора за пет одсто иодустане од усклађивањапензија са инфлацијом. Пор-тугалија је увела нови "криз-ни" порез за компаније и за-раде. У другим земљама су,поред осталог, одлучили да

што дуже спречавају запос-лени део становништва даодлази у пензију.

У Немачкој је још крајем2006. године усвојена ре-форма која предвиђа посте-пено продужавање староснегранице за одлазак у пен-зију са 65 на 67 година од2012. до 2019. године. Хо-ландија планира да до 2025.године повећа пензиону гра-ницу такоше за две године -на 65. Шпанска влада је по-

четком 2010. године објавиланамеру да повећа староснуграницу са 65 на 67 година.

Влада Аустрије планирада у периоду 2024-2033. го-дина повећа старосну грани-цу за жене и изједначи је самушкарцима (за сада жене од-лазе у пензију са 60 а муш-карци са 65 година). Исту"уравниловку" планира даспроведе Велика Британијадо 2020. године. У фебруаруове године планирану пен-зиону реформу најавила је иГрчка. Оштрим мерама штед-ње буџетских средстава (сма-њење зарада државним служ-беницима, пореска реформа,повећање цена) предвиђено јеи повећање старосне границеза пензионисање за најмањедве године, за жене на 62, а замушкарце на 67 година. По-четком овог месеца је обело-дањено да француска владау настојању да смањи буџет-ски дефицит и притисак напензиони систем, такође пла-нира повећање старосне гра-нице за пензију. Французи засада одлазе у пензију са на-

вршених 60 година што јемеђу најнижим границама уЕвропи. Иако коначна одлукао повећању старосне границеу Француској још није донета,према речима министра заиндустрију Кристијана Естро-зија, влада "нагиње" ка овомрешењу и у току су консулта-ције са синдикатима и феде-рацијама послодаваца. Суде-ћи по свему, анкетирани Фран-цузи који подржавају повећа-ње старосне границе, нису

чланови синдиката, јер су че-тири од пет водећих францу-ских синдиката већ изразилинезадовољство предложеномреформом. Крајње незадо-вољство због планираних из-мена изразили су и Грци иШпанци.

КаКо То ДРУгИ РаДе

Европске земље подижу старосну границу за пензију

Према процени Орга-низације Уједињених На-ција (ОУН), просечан жи-вотни век становника усвету биће 74 године, аудео људи старијих од60 година ће се повећатина 22 са 11 одсто. У поре-ђењу са почетком 21.века број старих људиће се за 40 година утро-стручити

Савез самосталних синди-ката Србије затражио је да серударима у Србији омогућида са 40 година радног стажаодлазе у пензију без испуња-вања старосних услова.

Председник Самосталногсиндиката металаца СрбијеЗоран Вујовић је на обележа-вању Дана рудара у Србији, 6.августа, казао да је неопходноизменити Закон о пензијском иинвалидском осигурању какоби се решио тај проблем ру-дара. Вујовић је навео да ру-

дари на годину дана радаимају шест месеци бенефи-цираног радног стажа збогтешких услова у којима раде изапошљавају се млади, такода би требало да иду у пензијукада испуне услов по стажуиако немају године старости запензионисање.

Услови рада рудара уСрбији, оценио је он, веома сутешки. "Политичари се рударасете само пред изборе, а у ме-ђувремену се тешко ради", ка-зао је Вујовић

Синдикат тражи да рудари иду у пензију са 40 година рада

Нове здравствене књижи-це, које ће се увести за две го-дине, омогућиће бржи пре-глед код лекара и подизањелекова у апотекама без ад-министрирања.

Чекање у реду на шалте-рима биће замењено аутома-тима који ће изгледати каобанкомати и у њима ће грађа-ни књижице да оверавају.

Аутомати ће бити постав-љени у свим филијалама За-вода за здравствено осигура-ње, али и у болницама, где ћепацијенти моћи да провере дали им је послодавац уплатиодопринос, каже Светлана Ву-кајловић, директорка РЗЗО.

Електронске здравственекњижице биће уведене најесен прво у Ваљевском окру-гу, а до 2013. године и у оста-лим деловима Србије. Елек-тронска књижица изгледаћекао банковна картица. Бићеурађена по стандардима Ев-ропске уније, од квалитетногполикарбоната, због чега ћерок трајања бити десет годи-на. Књижице-картице напра-

виће Завод за израду новча-ница и грађане ће коштати 2,4евра. Картица ће имати најса-временије елементе заштите,како не би била фалсифико-вана. Имаће чип који ће усеби садржати матичне по-датке осигураника. Ови по-даци већ се налазе на папир-ним књижицама, а то су ма-тични број, име и презиме, ад-реса, шифра осигурања. Има-ће свој број, тако да ће битипознато коме је издата, а бићеподређена и особама са ин-валидитетом, односно слепи-ма и слабовидима.

Међутим, нова здравстве-на књижица неће садржатиниједан здравствени податако осигуранику, зато што типодаци не би могли да стануу картицу. Добар пример јеСловенија, која је картицеувела 2001. године. Они суздравствене податке осигу-раника уносили у картице ибрзо су свима картице билепребукиране. Због тога су севратили на систем који ћебити уведен у Србији.

Здравствене књижице каокартице с чипом

Породични пензионе-ри у Немачкој, Францускоји Аустрији могу додатнода раде без бојазни да ћеим пензија бити обустав-љена. Простом логикомзакључује се да у Србијиосим социјалног неманиједног ваљаног еко-номског разлога да се по-родичним пензионеримаускрати ово право на до-пунски рад. Према стати-стици Фонда, у Србији уовом часу има око354.010 пензионера којипримају породичну пен-зију, а која у просеку непрелази 15.948 динара.

У републикама бившеЈугославије прописи каоу Србији.

www. podrinske.com пЕНзиоНЕР 12.август 2010.2

пиШЕ: сТЕВаН МаТић

Министар економијеСрбије Млађан Динкић оце-нио је да би било примеренода се плате и пензије пове-ћају за четири одсто у октоб-ру, уколико се о томе постиг-не договор. Динкић је у ин-тервјуу за издање "Политике"од 4. августа казао да ће оодмрзавању плата и пензијаразговарати и са представ-ницима Међународног моне-тарног фонда (ММФ).

- Повећање зарада за че-тири одсто коштало би 3,5милијарде динара до краја го-дине. Сасвим је сигурно да јето безначајна сума за буџеткоји износи 800 милијардидинара, а у бруто домаћемпроизводу (БДП) би та сума

чинила 0,1 одсто - казао јеДинкић, који је и потпред-седник Владе Србије. Ако се

неограничено држе замрзну-тим плате и пензије, оцениоје, само би, због инфлације,даље опадала куповна моћстановништва, људи би јошмање трошили и то би води-ло новом затварању раднихместа што би довело до ак-тивирања социјалне бомбе.

плате и пензије би требало повећати 4 одстоДИНКИћ:

Министар рада и со-цијалне политике РасимЉајић је 8. августа изјавио дане види реалне изворе за по-већање плата и пензија иуказао да се противи заду-живању и повећању буџет-ског дефицита за те сврхе.

- Ако буде остварен еко-номски раст који ће то омо-гућити, онда нико у власти неможе бити против тога - ре-као је Љајић. Министар је ре-као да ће дефицит државногбуџета Србије бити у грани-цама планираног, посебнопосле ревизије договора сМеђународним монетарним

фондом (ММФ) који је доз-волио да дефицит износи4,8 одсто бруто друштвеног

производа (БДП). Врло јеважан Закон о фискалној од-говорности о којем ћемо раз-говарати с ММФ-ом, јер ће тајзакон ову и све будуће владеограничити у задуживању,указао је министар.

ЉајИћ: Не видим извор за повећање плата и пензија

Плате и пензије не битребало одмрзавати ове го-дине јер постоји велика шан-са да у том случају дође дораста спољнотрговинског де-фицита и инфлације, оце-нио економски саветник пре-мијера Милојко Арсић, аобјавиле "Вечерње новости"9. августа. Он је казао да биодмрзавање плата и пензијадодатно повећало фискалнидефицит и јавни дуг, а и мак-роекономске последице бибиле претежно негативне,укључујући притисак на курс.Србија треба да се при-држава договора с Међуна-родним монетарним фондоми да стварањем повољнихуслова за стране инвести-торе превазиђе последицепривредне кризе. Домаћа по-трошња требало би да растеспорије од бруто домаћег

производа јер ће у супротномспољни дуг Србије прећикритичну границу, каже Ар-сић.

- Мада је спољни дугСрбије близу критичне гра-

нице, а јавни убрзано расте,још постоји доста просторада се избегне платноби-лансна криза или криза јав-ног дуга у Србији. У томекључну улогу имају контроладомаће тражње, политикакурса, привлачење странихинвестиција - казао је Ар-сић.

аРсИћ:

Не одмрзавати плате и пензије ове године

РЕКли су:

Влада РепубликеСрбије одредила лимитза новчану помоћ од 5000динара, али није утврђено ко ће је примити. Помоћ у правовреме. Пензије ће битиодмрзнуте када и плате ујавном

Док се срећници брчкајуу Јадранском и другим мо-рима и топлим водама Ат-лантског и осталих океана изаклон од врелине авгу-стовског сунца налазе у хла-довини сунцобрана, и ис-под крошњи густих маслина,смокви, кипариса и осталогприморског дрвећа, хиљаде,чак и стотине хиљада пен-зионера, и готово још толи-ко оних који су изгубили илиникада нису добили посао,заклон налазе у густим пар-ковима, на обалама оближ-њих река (ако их има), не-проветреним пензионерскимсалама! Свакодневицанаша, шабачка, подринска,планетарна.

Тако је било у прошло-сти, тако је сада и неће се,вероватно, променити ни убудућности! Никада свинеће и не могу бити „срећ-ници“ и никада, ма у којемсистему и ма где живели,свима потаман бити неће.Такав је живот, таква јестварност на такозваном,тобож, богатом западу, такоје и на пренасељеном исто-ку, тако је на Планети.Стварност, без обзира ко-лико она била сурова, теш-ко је променити. Али нијенемогуће. Кад би било дру-гачије, живот би стао, све бикренуло натрашке.

Ово пишемо због де-структивних, рекли бисмочак и малициозних, истинаретких, појединаца који лан-сирају вести да ће већ најесен, а то ће рећи у сеп-тембру или месец дана кас-није, пензије бити смањене!И куну се да су ову вест про-читали, али не могу да сесете када, где и у којим но-винама. Наравно да о билокаквом смањењу пензија

нема ни говора. То је јасно игласно рекао недавно и по-тпредседник Владе Србије ипредседник Партије уједи-њених пензионера Србије(која једина брани интерессвоје популације, али и свихнезбринутих, незаштићенихи нејаких), др Јован Кркоба-бић, одговарајући на питањеда ли је потребно још да седоговара са Међународниммонетарним фондом: „О до-говореном се више немашта договарати“. Тиме јестављена тачка и на свемогуће манипулације којимасу засути, не само пензио-нери, да „још увек није сверешено“.

Наравно, све је, за ову ипочетак идуће године ре-шено. Пензије ће пратитипромену плата у јавном сек-тору, као и пораст трошковаживота. У овом тренутку,оцена је стручњака, боље ивише није могуће. Ако икада дође до одмрзавања иповећања плата, то ће седогодити и са пензијама.Али, само док Партија уједи-њених пензионера Србијеима представнике (посла-нике) у Народној скупштинии Влади. Наравно, има ихсада, имаће их до редовнихизбора у пролеће 2012. го-дине (ванредне очекују самоопозиционе партије), а безсумње имаће их и касније. Ито знатно већи број посла-ника него сада. Ово нијеничија појединачна жељанего стварност на коју упу-ћује све веће интересовањеза учлањење у ПУПС, али ирезултати у локалним из-борима у више места уСрбији. ПУПСУ приступајуне само пензионери, него имноги млади, факултетскиобразовани који су се, на-жалост, заситили обећања.Схватају да је ова Партијачасних намера једина оства-рила своје предизборнообећање: пензије су по-већане за 10 одсто и даглавни регулатор финан-сија, ММФ, није затражиозамрзавање, већ ове годинебиле би за толико увећане.

Какав је углед ПУПС ународу говори и податак даје у једном шабачком селуод 114 пензионера чланскукарту узело, и принципеПартије прихватило, чак 52!Али, да читаоци не би схва-тили да овим чланком же-лимо да остваримо пропа-гандно-популистички циљ,неопходно је подсетити дасу представници Међуна-родног монетарног фондаотворено потврдили да јесадашњи пензиони систем уСрбији без двоумљењанајбољи у свету. Пензије ћерасти у складу са растом за-рада и повећањем трошко-ва живота. Што су многимамале, недовољне за норма-лан, рекли бисмо грубо, голиживот у овом часу неупутноје писати и говорити. Ако уследећим изборима ПУПСдобије минимум 500.000 гла-сова, што је потпуно реално,„кока“ ће пензионерима исвим незбринутим, незаш-тићеним, нејаким, незапос-леним и немоћним друга-чије певати. Ко ово не схва-та, помоћи му нема и некасе и даље бави „странчаре-њем“, али и помоћ са тестране очекује.

Помоћ пензионерима,пред наступајућу јесен,биће додељена како је идоговорено. Неће је доби-ти, наравно, сви него самоони којима је најнеопход-нија. По 5000 динара бићедодељено ове јесени си-гурно пензионерима санајнижим пензијама, а так-вих је око 400.000, алистварни лимит тек ће битиутврђен на једној од пред-стојећих седница Владе.Најкасније у септембру.Зато потпредседник Владедр Јован Кркобабић годиш-њи одмор уместо на мору, убањи или некој другој де-стинацији, свакодневнопроводи у свом кабинету. Аотуда пензионери и свидруги који од њиховог ди-нара живе, с нестрпљењемочекују повољне вести. Ма-кар то било и у ово врелоавгустовско лето.

ДоДеЛа јеДНоКРаТНе НовчаНе ПоМоћИ ПеНзИоНеРИМа ИзвесНа

Необавештениуносе забуну

www. podrinske.comпЕНзиоНЕР12.август 2010. 3

Редакција „Подринских“повукла је прави потез кадаје увела подлистак „Пензио-нер“. Тим пре што ову областмноги занемарују, јер само натериторији Шапца, уз 500војних пензионера, живи и22.000 осталих. И свако одњих има своју животну причу,често потресну и жалосну,па ако не може да је потпу-но реши на овај начин, макарможе да олакша својој души.Зато, у име свих пензионера– хвала „Подринским“.

Од укупног броја војнихпензионера на територијиШапца, Богатића, Владими-раца и Коцељеве, у Удруже-њу војних пензионера у Шап-цу (УВПС) учлањено је око300. Наше седиште је у Шап-цу, у Касарни „Церски јунаци“,где се сваког четвртка оку-пља чланство, са основнимзадатком да својим члано-вима пружимо неопходну по-моћ око остваривања праваиз здравствене заштите, пен-зионерских принадлежности,остваривање права на јед-нократну новчану помоћ,бањско лечење, посете бо-лесним и изнемоглим чла-новима, да организујемо из-лете и друге видове забаве,али и пружимо помоћ окоостваривања права на по-гребне трошкове.

Удружење чини коликоможе на решавању свих овихпитања, али је немоћно урешавању стамбених пита-ња. То је у надлежности Ми-нистарства народне одбране.На територији коју „покрива“наше Удружење има око 50бескућника, који живе каоподстанари! Како, то самоони знају. Да би решили стам-бени проблем, војни пензио-нери у Шапцу чекају просеч-но 18 до 30 година! Нажа-лост, за сада се не назире

могућност да ће неко од бес-кућника решити свој про-блем. Ово истичемо и збогтога што Министарство од-бране Републике Србије упоследње време не показујенеку намеру ни вољу да овомпроблему војних пензионерапосвети већу пажњу. Овакавутисак се стиче и из неких ин-формативних гласила, укојима су објављене чак и не-разум(љи)не(ве) изјаве, пачак и одрицање Мини-старства одбране од билокаквих обавеза према војнимпензионерима. Нама се чинида се више брине о некаквимприсним војничким односимаса Националном гардом уОхају-САД, него о својим пен-зионерима, који су, истина,тај статус стекли у бившојЈНА.

Према многим нереше-ним материјалним питањима,одуговлачење са судскимпроцесима, где војни пен-зионери траже своја права,увођење многих „степена“решавања ових проблема,са циљем да захтеви заста-ре – држава Србија и њеноМинистарство одбране свес-но гурају војне пензионере намаргину друштва, одакле сењихов глас може чути самоза време избора, када их свивуку за рукав.

Шабачки војни пензионе-ри за свој статус и услове укојима раде, за сада јединомогу да се захвале КомандиГарнизона Шабац, на људ-ском и војничком односу и по-штовању личности свакогвојног пензионера, без обзи-ра који је чин стекао у актив-ној служби. Зато, хвала иКоманди Гарнизона Шабац,као и „Подринским“ што намуступа простор да се чује (ипрочита) наш глас.

Стеван Стојановић

НаШа сваКоДНевИЦа

Војни пензионерина маргиниСокобања, најстарија

бања у Србији, са тради-цијом 175 година организо-ваног туризма, је и најпо-сећенија бања у Србији. УСокобању долазе претежномлади људи јер Сокобањапружа добар провод а уједноје и оаза здравог ваздуха паприја и особама оболелим одплућних болести а поготовудеци.

Соко Бања или БањаСоко се налази у југоисточнојСрбији и водећа је бања штосе тиче бањског туризма уСрбији. Чист планински ваз-дух са ружом ветрова, Соко-бању сврстава у најквали-тетније бање за лечењебронхитиса, бронхијалне аст-ме и уопштено све врстеплућних болести. Осим чи-стог ваздуха, Сокобања јепозната по термалним изво-рима и испаравању гаса (ра-дона). Велики број зеленихповршина, паркова, изле-тишта, старих средњевеков-них градова, језера и плани-на у свом окружењу, Соко-бању чини јединственом уСрбији а и шире.

Сокобања је смештена укотлини између четири пла-нине: Ртањ, Озрен, Девица иБуковик, од који је Ртањнајвиша планина од 1560 мнадморске висине а највишатачка планине Озрен је 1117метара. Од Београда је СокоБања удаљена 220 км, одНиша 60 км, од Зајечара 80км и од Бора преко Ртња 65км. Од Београда се у Соко-бањи стиже ауто-путем Бео-град-Ниш где се искључујетена Алексинац и до бање вамтреба још пола сата вожње(око 30 км) кроз Бованскуклисуру и поред Бованскогјезера.

Сокобања прати све трен-дове из области туризма,тако да је у последњих де-сетак година, захваљујућиприватним станодавцима,приватни смештај довела досавршенства и поделила унеколико група и то: Апарт-мани, Студија, Собе са купа-тилом, Куће за одмор, Вилеи Пансиони.

Хотелски смештај је оду-век красио бању, где се одр-жавају разни семинари и рад-ничко-спортске игре. Од хо-тела, хотел Здрављак јенајкомплетнији што се тичекомплекса и пратеће спорт-ске терене, тако да само тајхотел у својој понуди има те-ниске терене, фудбалски те-рен за мали и велики фуд-

бал, кошаркашки терен, те-рен за одбојку и рукомет, ку-глану, теретану и два базенаод којих је један полуотворени полуолимпијски. Хотел Мо-равица, хотел Сунце и хотелТурист се разликују једни оддругих и сваки је леп и ква-литетан на свој сопствениначин и сваки од њих имасвој изграђени бренд који го-сти са укусом лако препоз-нају и одлучују се где ће даодседну.

Сокобању красе изле-тишта, а најпосећенији су:Калиновица, Лептерија,Очно, Баруџије, Озрен, ИзворМоравице, Сесалачка пећи-

на, Врмџанско језеро и Бо-ванско језеро.

Амам - Једини амам уфункцији на овим простори-

ма. Налази се у централномбањском парку. Купатиловоди порекло још из периодаРимљана, о чему сведочестари темељи и фрагментиантичких опека који су билипронађени приликом рекон-струкције централног базена.Мања купатила, која се данасналазе у склопу комплексацентралног бањског купатиласу из периода владавине Ту-рака. Купатило је више путаје обнављано како би за-држало своју веома значајнуисторијску вредност, тури-стичку атрактивност и здрав-ствено-рекреативну функ-ционалност. Последњи путје , под надзором нишког За-вода за заштиту споменикакултуре, реконструисано2005. године.

Црква Св Илије, сагра-ђена у другој половини XIXвека, на иницијативу кнегиње

Персиде Карађорђевић, којаје донирала златнике за из-градњу храма, налази се унепосредној близини Врела -извора реке Моравице у ис-тоименом насељу. Други на-зив за овај крај је Истоци. То-рањ храма доминира околи-ном и видљив је са било когместа источног дела општи-не. Звона цркве чују се на це-лој територији општине Со-кобања. 2006. године храм јеозбиљније реконструисан иосветљен рефлекторима.

Милошева чесма - Не-посредно поред археолошкоглокалитета Требич налазисе чесма Књаза Милоша Об-

реновића. Подигнута је 1860.године. Више пута је обнав-љана, али је ипак задржаласвој аутентични облик.

До Бованског језера сти-жете регионалним путем каАлексинцу. Језеро се налазис десне стране пута кадакренете из Сокобање. Токомлетњих месеци на плажамајезера окупи се више хиљадакупача, риболоваца и кам-пера. Вода је на појединимместима дубока и до 50 ме-тара. Неискуснијим пливачи-ма препоручујемо приоба-ље. Теснац је плажа узводнодесетак метара од Жупана.Ако желите да сакријете одочију јавности своју белу боју,док не добијете прве бакар-не тонове - Теснац је правоместо! Наставите стазом крозстене уз реку Моравицу и задесетак минута сте стиглина одредиште. Овде је за ис-кусне право место за скоко-ве у воду. Жупан се налазиу Сокобањи. Најбоље инајбрже ћете стићи ако се одцентра запутите ка парку наБањици. Парк се завршавауправо плажом Жупан. Збогвелике свежине воде Мора-вице и неколико дубљих ви-рова, слабијим пливачимасаветује се пратња искус-них.

сРПсКе бање

Сокобања оаза здравог ваздуха

4 www. podrinske.com пЕНзиоНЕР 12.август 2010.

За привлачне усне - гово-рите речи љубазности и доб-роте.

За лепе очи - тражитесамо добро у људима.

За изазовну, танку фигуру- поделите своју храну сагладнима.

За сјајну косу - нека детепровуче своје прсте кроз њуједном дневно.

За добро телесно држање- ходајте са знањем, јер онданикада нећете ходати сами.

Људи, чак више него ства-ри, траже да буду обновље-ни, оживљени, поново дока-зани; никад немојте олакоодбацити неког.

Упамти, ако ти икада за-требају руке које ће ти помо-ћи, потражи их испод својихрамена.

Када будеш старио, от-крићеш да имаш две руке -једну да помогнеш себи, адругу да помогнеш другима.

Лепота једне жене није уодећи коју носи,

-Фигури коју има,Нити у начину на који

чешља косу.

Лепота једне жене можесе видети само у њеним очи-ма, јер су оне пут до њеногсрца - места где њена љубавпочива.

Лепота жене није у фи-зичкој лепоти, већ је њена ле-пота рефлексија њене душе.

То је брига коју она са љу-бављу даје и страст за којузна.

Како године пролазе,жена само добија на лепоти.

(Sem Levenson: "Time Tested Beauty Tips")

Ева Рас до скора је жи-вела од веома скромне по-родичне пензије коју је до-била после смрти свог су-пруга Радомира СтевићаРаса, и од новца који је за-рађивала играјући у пред-ставама или од свог списа-тељског рада. Ипак, збогтога што жели да ради и за-ради да би имала за најос-новније животне потребе,остала је без пензије.

На кућну адресу, 25. јулаје глумици Еви Рас стигаоковерат из Социјалног саобавештењем да од 10. ав-густа не рачуна на поро-дичну пензију од око 18 500динара, јер зарађује и мимотога.

- И сад као немате пра-ва да радите. Постоји ли

болесна држава која здра-вим грађанима који хоћеда раде забрањује дараде? Хоће да праве новенародне кухиње, хоће дасви будемо социјални про-блеми. Па, зар моја државане треба да се поноси мно-ме што ја бринем о себи?пита се позната глумица.Ева Рас објашњава да од 1.јануара не ради за “Поли-тику”, и да у овом тренуткуне ради ниједан хонорарнипосао нити има уговор оделу.

- Ја сам одмах отишла иодмах сам извадила те па-пире и деловала сам такоагресивно, ја која сам иначепитома, да сам ја те папиредобила у року од два и посата и однела у социјалнода неком тамо судији не бипало на памет да мени нијестало до тога да живим уСрбији, која је моја земља ине дозвољавам да немамграђански статус.

Према закону из 2003.године, породична пензијасе по аутоматизму укидауколико корисник има до-датне приходе, за које по-слодавац уплаћује допри-нос. Како је објашњено уПИО Фонду, пензија се неукида дефинитивно, већсамо у периоду док корис-ник ради. Смисао породич-не пензије јесте да се обез-беде чланови породице којинису обезбеђени на другиначин, као што је стицањеправа на сопствену пензијуили остваривање приходаод било које врсте радногангажовања - навели су уфонду.

РЕцЕпТизаНиМљиВосТи

Приредила:Снежана Ковачевић

КаФаНа ЕВРопа

из сТаРог Шапца

Одузета пензијаглумици Еви Рас

Савети о лепотиРЕКлаМа из 1931. годиНЕ

МуСака одМеШаНоГ

поврЋа½ кг млевеног меса2 плава парадајза2 црвена парадајза2 тиквице1 главица црног лука¼ купуса1 чаша павлаке2 чена белог лукасо, бибер, уљена уљу пропржити месо са

сецканим белим луком. По-врће исећи на колутиће, а ку-пус на коцке. у подмазанупосуду ређати плави парадајз,лук, црвени парадјз купус итиквице а затим месо, па по-новити поступак. сваки слојзачинити по укусу. Мусакупрелити уљем и павлаком ипећи.

СоМовиНа упавлаци

1 кг сомовине2 чаше киселе павлакеМало брашнауље, алева паприка, со и

першунсомовину исећи на кома-

де, посолити, уваљати у браш-но и испржити на уљу. Поре-ђати у ватросталну чинију ипрелити умућеном павлакому коју је додана алева паприкаи сецкан першун. динстати де-сетак минута. служити узкромпир салату.

кНедле СаШЉиваМа ½ л воде1 кафена шољица уљаМало соли300 г брашна2 јајета1 прашак за пецивошљиве½ л воде, уље, со, проку-

вати. скинути са ватре, дода-ти брашно и закувати. оста-вити да се добро охлади па до-дати 2 јајета и прашак за пе-циво. у већу шерпу сипативоде, мало соли и оставити дапроври. од теста кидати ко-мадиће у које треба увијатишљиве. уваљати у брашно испуштати у кипућу воду. Кадаиспливају на површину вади-ти решеткастом кашиком. намало уља пропржити презле иуваљати кнедле.

Пензионери-Људи којима су пен-

зије толико мале да не-мају пара шта да једу ионда се на њихов рачунпричају вицеви.

-Два пензионара седена клупи у парку. Први:Јеси ли понео хлеб за го-лубове. Други: Ја сам мис-лио да ћемо да их једемобез хлеба.

-И ти ћеш једном битипензионер, ако се запос-лиш.

Izlazi jednom mese~no7

Avgust 2010.MOJA {KOLA

Подлистак „Моја школа“ и током летњег распуста по-

пуларише успешне, вредне и талентоване шабачке пред-

школце, основце, средњошколце и студенте, а у августу у

новинарској школи „Подринских“ окупља младе заљуб-

љенике у писану реч.

Успешни и креативни ђаци могу да се искажу кроз текс-

тове и тинејџерске приче, записе о музици и спортовима

које воле, кроз препоруке књига и филмова, литерарне и

ликовне радове, стрипове и фотографије.

Радове слати на мејл info@podrinske.com.

Марија драгојевићје као ђак генерације ујуну завршила тех-ничку школу у шап-цу, смер електротех-ничар рачунара. ујулу се уписала наЕлектротехнички фа-култет у Београду, каобуџетски студент, аод сто могућих бо-дова на пријем-ном имала је93,4 бода.неколикогрешчицанаправи-ла је самозбог жур-бе, знамто јер јеМ а р и ј ам о ј анајбољадругари-ца и мојузор усвему.

Елек-тротехни-ка је веомапривлачи, афизика јој јеувек била омиљени предмет. уVII и VIII разреду основне шко-ле била је прва у региону из фи-зике, а у средњој се два путапласирала на регионално изелектротехнике. успешна јебила и у математици: прва на ре-гиопналном такмичењу а на„архимедесу“ као члан школс-ке екипе. Поносна сам на њу избог тога што не би да иде изсрбије, што себе види на некојнашој хордоелектрани. Фасци-нира је снага воде, каже да јејача од ума јер памет пропадаако се човек не потруди. такваје моја Марија.

Грешите ако мислите да јеона све своје време трошила напетице. уопште није. изабралаје профил који воли и разуме паје најбоље оцене добијала узмало континуинираног рада. За-хваљујући томе, имала је вре-мена и за велике шаховске ус-пехе. шах је научила да игракада је имала само пет година,од маме јелице.

Први тур-нир имала је

у V разреду, каочлан мушке екипеош „стојан но-ваковић“, када језабележила светри победе. тада

јој је подстрек бионаставник игњат

М а т и ћ ,

који је водио шаховску секцију.на појединачном такмичењу

Марија је први пут наступила уVIII разреду и то захваљујућипрофесору Љубиши Поповићу,који је створио Клуб „техичар“,што је био разлог више да сеупише у техничку школу. Првивелики успех постигла је пре двегодине, победивши на првенствусрбије за шахисте до 18 година.

титулу је лане одбра-нила, а пре месец данаје освојила и првен-ство србије за так-мичаре до 20 година.ових дана, од 2. до16. августа, моја Ма-

рија покушава да буденајбоља и у Пољској, насветском првенству за

шахисте до 20 година.верујем да ће освојитимедаљу. она то може,

поготово уз припремукоју има уз сашу Панте-

лића и подршку професораМирољуба Мердовића.држим јој палчеве, као иувек до сада.

Ивана Косанић, матуранткиња

Техничке школе

УсПеШНа ШаПчаНКа: МаРИја ДРагојевИћ

шапчани душан Милијан-чевић и раде шпегар, ученициМтематичке гимназије у Бео-граду, освојили су срeбрну ибронзану медаљу на Међуна-родној математичкој олимпијадикоја је у јулу одржана у астануу Казахстану. изузетни шабач-ки таленти су били део шесто-чланог српског тима, који јеосвајањем десетог места у укуп-ном пласману постигао најбољиолимпијски резултат .

Математичари из србије суна такмичењу у Казахстану за-радили једну златну, три сребр-не и две бронзане медаље.

од 9. августа двадесетак ус-пешних математичара, на челу садушан Милијанчевићем и радомшпегаром, математику предајеосновцима од IV до VIII разреда,средњошколцима, учитељима инаставницима. Летњи матема-тички камп, у организацији Кан-целарије за младе, организује се уосновној школи „николај вели-мировић“ у шапцу.

у шабачкој школи матема-тике, која траје до 15. августа,има много заинтересованих заоткривање тајни које су одго-нетали и највећи умови света иза развијање можданих вијуга.

ЛеТњИ МаТеМаТИчКИ КаМП У оШ „НИКоЛај веЛИМИРовИћ“

Математичке играрије

Љубав једне уметницеЕх, заиста ово је дивно!увео си ме у твој сан!видим, видим будућност, ено тамо!Погледи нам се сретоше, дођи овамо...

Хоћу кад смо овде бар,на кратко да ти покажем моју синфонију љубави!видиш ове речи и ноте су само за тебе,саткане од љубави и слатких чари!

Почни да свираш, знај, ако погрешиш, не мари!Љубав јаку, нашу, не може ништа да квари!Моје срце куца Allegro!Моје срце, кад с тобом сам, ведро је!

и да знаш да ми не требају крилада бих анђео била....само да те видим од горе,како пружаш доброту свима!јер, таква сам и ја била,таква сам с тобом била.....

Милица Матић, 8/2, ОШ „Ната Јеличић“

Шаховска првакиња и ђак генерације

алЕКсаНдРа сРдаНоВић, 8/1оШ “КРаљ алЕКсаНдаР КаРађоРђЕВић”

МаЧВаНсКи пРЊаВоР(НасТаВиК БожидаР паНТоВић)

II www. podrinske.com Моја ШКола 12.август 2010.

Предшколска установа„наше дете“ у шапцу, башти-ник првог шабачког забавиштакоје је отворено 28. новембра1899. године, има око 3.000 ма-лишана у 13 објеката у граду и47 припремних предшколскихгрупа у селима. са децом радивише од 200 васпитача, а одечјим потребама брине 360 за-послених.

Због годишњих одмора,граја у шабачким вртићима сестишава, а током јула чула се издесет објеката: „слободе“, „сне-жане“, „Бамбија“, „сунцокрета“,„Бубамаре“, „радости“, „веве-рице“, „шврће“ , „Ђурђевка“ и„Пролећа“. у августу раде:„Младост“, „Пчелица“, „Поле-тарац“, „Ђурђевак“ на Летњи-ковцу, као и „Пролеће“ које је ујуну отворено у реновираномобјекту при ош „стојан нова-ковић“.

ЛеТо У ПРеДШКоЛсКој УсТаНовИ „НаШе ДеТе“пЧЕлица

ђуРђЕВаК

РадосТ КоМплЕКс На лЕТЊиКоВцу

пРолЕћЕ

Граја из три хиљаде грла

IIIwww. podrinske.comМоја ШКола12.август 2010.

ЛеТо У ПРеДШКоЛсКој УсТаНовИ „НаШе ДеТе“

август у вртићу „Младост“Предшколска установа „наше дете“, од 2001. године, за све ша-

бачке малишане од четири до седам година старости, током летаорганизује „отворени вртић“. најмлађи шапчани су се овога јуладружили у играоницима и ликовним и спортским радионицама, којесу приређиване у вртићима „снежана“ и „слобода“.

„отворени вртић“ се у августу преселио у „Младост“. игра-оница се организује уторком од 18 до 19 часова, а у исто време сре-дом су спортске радионице. Четвртак је резервисан за мале ли-ковњаке, који се такође од 18 до 19 часова окупљају, друже и сли-кају

полЕТаРац

МладосТ

КоМплЕКс На лЕТЊиКоВцу

Запослени у „предшколскојустанови лето користе и за ства-рање бољих и безбеднијих усло-ва за смештај деце о којој брину. ујулу је „Бамби“ добио металнуограду, а „Младост“ је окречена,делимично су замењени паркетии сређено купатило у беби-блоку.и део вртића „Пчелица“ је окре-чен и санирана су два купатила, ацентрална кухиња је такођеокречена. све радови су обавилимајстори и радници установе„наше дете“.

Помоћница директорке оли-вера Павловић, истиче да сесви труде да током лета задово-ље потребе деце и родитеља, авећ се радују завршетку објек-та који се гради на триангли.тамо ће на јесен бити смеште-но око 300 шабачких клинаца иклинцеза и тиме знатно скраће-на листа чекања, на којој је тре-нутно око 900 имена.

Граја из три хиљаде грла

IV www. podrinske.com Моја ШКола 12.август 2010.

MOJA {KOLA аутор и уредник подлистка Живана војиновићE-mail: info@podrinske.com; www.podrinske.com

их, ти дечаци,само се туку и непрестано бореза девојчицину руку!

станимировић Милошмало се смирио,али са Костићемјош се није помирио.

Милош Костић једа Мају воли престаои из њеног животаједноставно заувек нестао!

Милош Михаиловићважан се правикада торбуна једно раме стави.

Милован стефановиоћмиран је и ћутљив,није као остали дечаци,није љутљив!

Ирена Докмановић, IV разред,

ОШ „Јеврем Обреновић“ -Орид

Када сам тужна све се око мене рушиосећам велики бол у души.

сузе ми лију, као капи кишеи теку све више и више.

тад ми клону рукеод превелике и јаке муке.

Хиљаду мисли у глави ми се вртеи никако да се смире и ућуте.

туга савлада цело телои више није као некад весело.

не мили ми се да живимКао кад неком нешто скривим.

и више ми ништа није милосавлада неко туге крило.

сузе ми саме лијуи још већу горчину срца шију.

стално се нижу туга за тугомједна за другом.

Када ће више престати онеда ми у ушима звоне?

али туга постаје све већа,и негде се губи моја срећа.

Можда је то само део животаали је пролазна као лепота.

Тамара Мандић VI-2, ОШ „Војвода Степа“

Липолист

једне летње, тихе вечери,легла сам, зажмурила и сањала...

ја сам мали, црвени, изгуб-љени балон. Лутам ипод облакагде ми је лепо, где сам безбриж-на и слободна. тражинм де-војчицу која би ме чувала, пази-ла и играла се са мном. овако саммного тужна и усамљена. али, глечуда! неки ме гађају каменом,неки праћком, а ветар ме њише иодноси далеко, далеко. исподмене су планине, реке, солитери.Летела сам изнад дворишта јед-не сиромашне породице.

Брат и сестра су се игралималом, плавом, крпеном лоптом.Било ми их је жао. о, како сам

хтела да постанем њихова иг-рачка! одједном сам доспела уруке девојчице. на њеном лицусе појавио осмех. назвалки суме „једина“, јер сам била њи-хова једина играчка. Била самсрећна јер су ме пазили и игра-ли се са мном. Бацали су ме јед-но другом у загрљај. сви тројесмо били срећни и весели, алине задуго.

трн беле руже упропастио јесве. убод је био болан, а све јенестало. тргла сам се из сна. ис-тог дана сам отишла да купимцрвени балон.

Марина Мишић VI/2, ОШ „Јеврем Обреновић“

Млађи братнисам ја татада чувам брата.

не могу брата чуватиморам учити.

Морам у школу да идемне могу око брата да бринем.

Немања Ружић, III/4, ОШ „Јанко Веселиновић“

Јеленча (учитељица Јованка Андрић)

МедаБио једном један медаволео је да једе меда.Кушку кад је тражиоловац га је пратио.

Ловац га нанишанио,али га промашио.Кад га опет нашао,меда се снашао, у први жбун је зашао.

Степан Ивановић, III/4, ОШ„Јанко Веселиновић“

Јеленча (учитељицаЈованка Андрић)

Љубавшта је то љубавпитање је тешко,да ли је то стварно,или друго нешто.

Љубав је радосна ствар,која ти учини све чаробно,кад се заљубиштотално пошашавиш.

Љубав то је шашава стваршто ђаке из школе тера,ха, ха, ха...Љубав има више теорија.Милица Марковић, 5/2,

ОШ „Ната Јеличић“

драги другу трећој клупи трећега реда,у учионици петог једаннекада је седео наш драги друг,увек насмејан, ведар и чедан.

сада та клупа празна стоји,ћути и жали нашега друга,јер су за његов кратак жиовотнајвише криви воз и пруга.

у дневнику сада његово име прецртано стоји,...он .... више не постоји.....

Милица Јовичић, 5/1, ОШ „Ната Јеличић“

Необичан сан четворица дечака

туГа

ЗвеЗдаГледала сам тако звездеКако небом језде.сад сам видела, и то чисто,Право чудо:једна звезда мала са неба је пала.слетела је на моју рукуи задала ми велику муку.шта сад да пожелим јаКад у мом срцу постоји толико жеља?ипак сам се одлучила за овуда имам љубав своју.

Наташа Јаковљевић, VI-2, ОШ „Војвода Степа“ Липолист

заНИМЉИвосТИ:НајвећИ свеТсКИ ТобогаНИ

Луда вожњаово је рубрика за љубитеље

страха, за сваког ко воли брзи-не и висине, луду вожњу и за-окрете од 360 степени.

обожаваоцима ролер костервожњи, у овом и следећом броју,„Моја школа“ представља за-мимљиве и најбоље светске де-стинације.

најдужи ролер костер насвету је даидарасаурус, који једугачак 2.340 метара.

Парк са највише ролер ко-стера је „сикс флегс меџик ма-унтајн“, са 17 вожњи.

Лажећи најбољи ролер ко-стер у Европи налази се у дан-ској.

највиши и најбржи костерна свету ке „Кингда ка“. нала-

зи се у америчкој држави ЊуЏерси, у забавном парку „сиксфлегс адвенчер“. висок је 140метара и види се са удаљеностиод 20 километара. највећи падса њега је 127 метара, низ којисе јури фантастичном брзономод 206 километара на час. нагибпада је 90 степени. уживање љу-битеља страха траје 28 секунди,колико траје вожња. За његовуизградњу потрошено је неверо-ватних 25 милоиона долара, акапацитет му је 1.400 путника насат.

„Кингда ка“ је у рад пуштену мају 2005. године.

два нешто старија амаерич-ка тобогана, представљамо сре-дином марта.

аНдРЕа НиКолић, 8/3

оШ “НаТа јЕлиЧић”

(НасТаВНиК МиТаР Бајић)

�312.август 2010. www. podrinske.comдРуШТВо

Љубовија

Миодраг Бојић-Миjо, когајош зову „Паганини“, од малихногу бави се свирањем на вио-лини, и један је од најталенто-ванијих свирача на том истру-менту не само у Подрињу негои шире. Живи у селу алин Грмкод Љубовије. од доброчини-тељке Љубинке „Бубе“ авра-

мовић, која живи и ради у Ха-милтону, граду који се налази уКанади, добио је на поклоннову виолину на поклон.

Миодрагу је у прошлу суб-оту на скромној свечаности, уугоститељском објекту „Зеленивенац“ у Љубовији, којој суприсуствали бројни Мијини по-штоваоци, другови, пријатељи ињегове кошије виолину уручиорадоје степановић, отац Љу-бинкин.

Миодраг је по национално-сти ром сиромах је, инвлид уједну ног а и здравње му је оро-нуло. имао је он веома старувиолину која је била похабана,напукла на неколико места, и нањој су постајале само две жице.на тој виолини свирао је све допре две године и онда ју је мо-рао окачити о клин јер су се то-нови са ње једва распознавали азвуци једва чујни долазили доушију слушалаца.

инцијатор акције „Помози-мо Мији да набави волину“ биоје љубовијанин драган Мали-шић, радник дома здравља уЉубовији, који је на интернету– „Фејс буку“ припремио про-грам којем су се за веома крат-ко време одазвало око 500 људииз србије а који живе у многимзељама широм света.

По пријему поклона, вио-лине, Мијо се од свег срца за-хвалио дародавцу Буби, рекав-ши да он нигде не ради а бав-љење музиком је једино његвозанимање. сада ће са овим ин-струментом моћи на свечано-стима да забавља мештане аз-буковице и да заради новац заживот.

- и ја сам неизмерно за-хвалан Љубинци – Буби ро-ђеној у Љубовији која је учи-нила добро дело. Љубовија јебез висоравни немић, Кика иреке дрине исто је што и Мијобез виолине – рекао је при-сутнима драган Малишић, по-кретач акције да Миодраг до-бије толико жељењу нову искупоцену виолину.

Миладин Малишић

10. 08. Мисица Мица Писац и режија вера Леон18 х шЛФ

12.08. Цар Влаја и аждаја

Писац Живомир стојано-вић Жорж.редитељ Зоран Ка-рајић

20х тешњарске вечериваљево

12.08. Клара догодило се

несто неочекивано

сцена Маска. Писац и ре-дитељ иван томашевић

20 х Плевља

12.08. Састанак на врху

Писац роберт Мекдона. ре-дитељ воја солдатовић

23х тешњарске вечериваљево

14.08. Омер и Мерима

Градско позориште талијаБијељина, сцена Маска и ша-бачко позориште. адаптацијаи режија иван томашевић

20х Барски љетопис

14.08. Љубави Џорџа

Вашингтона

Писац Миро Гавран. ре-дитељ Лилијана ивановић.

23х тешњарске вечериваљево

28.08. Протуве пију чај

Писац драгослав Михаи-ловић. редитељ југ ради-војевић.

20х Бојчинска шума сур-чин

ШабачкопоЗориШте

традиционална, а уз то овегодине и јубиларна, десета пореду ревија фолксвагенових во-зила, популарних „буба“ ималаје претходног викенда својејубиларно, десето по реду, из-дање. Мада унапред најављен,овога пута изостао је долазаквласника са подручја бившенам заједничке државе. Еко-номска криза, и још понешто,утицали су на то да се ове го-дине појави свега седамдесетаквозила направљених у немачкојфабрици Фолксваген, а каконије било представника из ино-странства, изостала је и награ-да за возило из најудаљенијегместа. сад, шта је ту је, влас-ници „буба“ пристизали су ушабац још од петка после под-не, а за све госте био је обезбе-ђен смештај у кампу на градскојплажи „стари Град“, у кампукоји је овим поводом специјал-но уређен и доведен у оквирекакве захтева манифестацијапопут „Бубијаде“.

највећи број учесника у ша-бац је стигао у преподневнимсатима у суботу, а након оку-пљања на градској плажи. ко-лона се упутила до центра шап-ца, и пешачке зоне у Карађорђ-евој улици, где су многобројни,а истовремено и знатижељни,пролазници и ини грађани шап-ца имали прилику да погледају,али и фотографишу за успоме-ну нека од возила која су пре-стала да се производе још преохохо времена, али успевају дасе држе у животу понајвише за-хваљујући суманутој љубави ипажњи својих власника. награ-да за возача који је у шабац сти-гао из најудаљенијег места овегодине изостала је, али су затододељене награде за најстаријегвозача на овогодишњој „Бу-бијади“, као и за најстарије во-зило. игром случаја, обе на-граде припале су николи обре-новићу, из Бање Ковиљаче, којии поред тога што увелико газидевету деценију живота, јошувек вози, а његов „Бугати“ си-шао је са фабричке траке прескоро шест деценија, тачније1952. године.

након повратка на комплексградске плаже, додељене су испецијалне награде, а добиле суих две младе даме, ана аничићкао најмлађи учесник „Бубијаде2010“, стара свега 3 месеца,која је сањиво посматрала гуж-ву, камере и фотоапарате који суовековечили њено прво учешћена овој манифестацији, као и пе-тогодишња теодора из обре-новца која је и пети рођендан,

баш као и претходна четирипрославила у шапцу, а на овојманифестацији.

непосредно пре сервирањатрадиционалног гулаша, којиове године, по слободном миш-љењу аутора овог текста нијебио ни БрЕ, ни БрЕ, БрЕ, негоБрЕ, БрЕ, БрЕ, а што ће рећи за-иста феноменалан, алфа и оме-га „Чивијашке Бубијаде“, и

највећи „кривац“ за ово дога-ђање, Зоран Гвозденовић, алијасренџа изненадио је представ-нике средстава јавног инфор-мисања својом одлуком да овобуде уједно и задња „Бубијада“коју је он организовао. не по-следња, како су новинари и инипосленици јавне речи, навик-нути на ренџине чивије и дос-

кочице у први мах помислили,већ баш и буквално задња, штоће рећи да ће у наредним авгу-стима изостати ово окупљањељубитеља фолксвагенових олд-тајмера који су постали исвојеврстан туристички симболшапца.

П. с. „Кривци“ за онај БрЕ,БрЕ, БрЕ специјалитет били суокац и његови пајтоси, махом

запослени у Пу „наше дете“ ушапцу.

П. П. с. ренџо, још нијекасно да се предомислиш по пи-тању појмова последња и задња.верујемо да си мислио, и био оз-биљан, као и претходних пет,шест пута.

Слободан Д. Кашиковић

Ренџа одсвирао крај

неумитна и изненадна смрт истргла је из планинарских ре-дова на дан 31. јула ове године нама драгог и изузетно анга-жованог члана у редовима планинарског друштва „цЕр“ ша-бац, Мишка Живановића, познатог по надимку Мишко регал,непосредно по завршетку спремања рибљег котлића у органи-зацији туристичког савеза града шапца, везано за спортско –туристичку манифестацију „Четрдесет први пливачки маратонјарак – шабац 2010“.

изненадна смрт није дозволила да Мишко чује проглаше-ње победника у спремању „рибљег котлића 2010“.

Планинарски котлић проглашен је за другопласирани, заштасу планинари добили одговарајућа признања, захваљујућипосебно Мишку, који се изузетно ангажовао у спремању кот-лића. очекивао је награду па је својим другарицама и друговима,као и пријатељима, већ најављивао да ће наредног одласка нањему омиљену планину цер спремати рибљу чорбу у добијеномкотлићу...

Мишко је био активан риболовац као и ловац. у младостибио је боксер, члан Б.К. „Мачва“ из шапца...

Губитком активног члана из својих редова планинари„цер-а“ наћи ће утеху у Мишковим наследницима унуку ву-кашину (5) и унуци јовани (3) односно сину ивици, ћеки сне-жани и супрузи Мирјани, који су такође чланови Псд „цЕр“.

ПСД „ЦЕР“ ШАБАЦ

IN MEMORIAM

МиШко живаНовиЋ1948 – 2010

бУбИјаДа

Виолина на поклон

�4 www. podrinske.com 12.август 2010.РЕагоВаЊа

ML MOBiLMOBILNI TELEFONI I OPREMA

NEMAČKI APARATI ZAMERENJE KRVNOG PRITISKA

A E G

APARATI ZA MERENJE ŠEĆERA U KRVI

R O S H E

ŠALJEMO POUZEĆEM

Miloša Pocerca 50, ŠabacTel. 015/342-985 065/22 62 181

Cena: 2000 dinara

Cena: 2000 dinara

у складу са чланом 63. Закона о планирању и изградњи („сл.Гласник рс“, бр. 72/09), одељење за урбанизам Градскеуправе шабац оглашава:

јавНу преЗеНтацију

1.урбанистичког пројекта за изградњу фекалне канализацијеу улици Продужетак цара душана у Мајуру

2.урбанистички пројекат за изградњу фекалне канализацијеи водовода у блоку улица: Поцерска-Поцерска 2-нова 160-вука Караџића-доситејева –радничка у К.о. Мајур

3. урбанистички пројекат за изградњу водовода и фекалнеканализације у блоку улица школска, солунска иКајмакчаланска у Мајуру

јавна презентација ће се обавити од 12.08.2010. год. до18.08.2010. год. закључно, у просторијама одељења заурбанизам Градске управе шабац, улица Масарикова бе.10.

службено лице одељења за урбанизам даваће основнеинформације о урбанистичким пројектима заинтересованимлицима, сваког радног дана у времену од 10 до 12 часова.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

друмско – железнички мост( на жалост, сада само желез-нички) израђен пре осамдесетакгодина на име ратних репарацијанемачке, данас је у лошем ста-њу: пре свега, већ одавно њего-ва челична решеткаста кон-струкција није прописно пре-фарбана одговарајућим за-штитним премазима, тако даполако пропада од корозије. наоснову ове констатације, одмахсе поставља питање: Ко је влас-ник моста?.. ако кажемо да је тодржава (србија), то можда још неозначава правог титулара на жа-лост немају за сада интереса дага „ревитализују“. уосталом нијени чудо: уколико се држава бри-не о одржавању пловног токасаве и улагања у речни саобра-ћај (у предратној краљевини има-ли смо највећу флотилу у поду-нављу) толико се брине и о пред-метном мосту, дакле никако!

Говори се о изградњи, ина-че неопходног аутопута новисад – рума – шабац (Лозница)са вероватно, новим мостомпреко саве... Међутим, миш-љења сам да од овог пројекта у

ближој будућности нема ништа,јер ова земља има већ много за-почетих а незавршених инфра-структурних објеката, који на-равно имају приоритет итд...

дакле морала би се наћисредства за детаљну заштитустарог савског моста од коро-зије, враћање и његове саобра-ћајно – друмске функције, ин-сталацију осветљења целокуп-не реконструкције, итед...

П.С.

Челична конструкцијадрумско – железничког моста

је из немачке почела да при-стиже шлеперима 1923. године;мост је био завршен 1932. го-дине, да би први воз са краљемалександром 1 Карађорђеви-

ћем, преко њега прешао по-четком јуна 1934, када је ша-бац коначно повезан „са оста-лом Европом“.

у другом светском рату ру-шен је 1941. и 1944., да би одмахпо завршетку истог био обнов-љен и пуштену саобраћај крајем1946. године.

Арх. Милутин Јовановић

Чији је стари мост на СавиЛето почиње. навикли смо:

топло, вруће лето, купање, ста-ри град, викендица на сави,где ко и како ко, да се освежи ирасхлади, али све се мења па ивреме, ваљда планета Земљабрани сбе и све регулише.

овога пролећа, многа местапоби град и киша. Мокро инебо и земља, реке надошле,бујице носе све пред собом.одронио због пресечених токо-ва река и потока. двоје деце сеудавише у великој реци, у по-точићу ,који је надошао, нијебило ни мостића да пређу, кодонолико шуме около. и такоредом. Град поби: воће и поврће.

Пшеница је једва држала, де-телина трула.. Канали и пропу-сти су затрпани (шутом). Мно-го је боље у шабачком атарунего у другим крајевима.

има воде и киша али немаграда, макар како га ми памти-мо из приповедака јанка весе-линовића.

Можда за то можемо да за-хвалимо Милу Лелићу (тако гаљуди зову) и његовој слобо-

данки који живе у скромној се-оској кући у Китогу, на свомимању поред великог забрана,ни у Мајуру, ни у Ливадама, ниу богосавцу, ни у слепчевићу икако Миле понекада каже ушали – ја сам ничији и свачији.али Миле не спава годинама,јер је он задужен за испаљива-ње против-градних ракета, каданаиђу градоносни облаци. тајпосао није баш никако плаћен,јер је то толоко мало, да не вре-ди спомињати, али Миле тообавља деценијама и то можемослободно рећи: врло врло ус-пешно. Лепо то рече ЖивкоЂурђевић из Маова, када се на-двију дрни облаци, „сада ћенаш Миле“. он је будан и ноћуи дању, када год затреба, он јеспреман.

и зато вам Миле и слобо-данка свака част, у име оних чијесте њиве, поља и усеве, углав-ном одбранили од града, а бра-нити Мачву од цера до дрине исаве.

Ђурић Душан, Шабац

Човек који неспава годинама!

�512.август 2010. www. podrinske.comРЕагоВаЊа

данима већ иде џингл натв шабац Културни центар„Мој Културни центар“. ди-ректор Милош тојић отворено ијавно поручује свима, да је тоЛдП Културни центар, њиховаприватна установа. али изгледада то никоме не смета, ни токада једну радницу после три го-дине, отерају речима “Покупи-

те Ваше ствари или ћемо ми

тај Ваш сто распремити“

или када тој истој мајци и маломдетету исти директор опаснозапрети „Хоћете да изађете из

простора или да зовем поли-

цију“. ваљда мисли да му је идете претња.

Параноја, али ваљда то ЛдПтако ради, да се одржи. а одр-жавају га и даље, на апаратима,а има и вештачка плућа. Пре-живеће они и ово лето са чак дваодборника. али „фрулаши“ су идаље у својој фотељи, а мени ниони нису понудили неки дру-ги посао. али како ће? имамсамо завршен Филозофски фа-

култет, а то није довољно забило какав посао. не смета ни-коме то, што су мом детету нанајпрљавији начин одузета једи-на средства за живот, што ми јерешење о отказу уручио човеккоме је ово прво радно место,који забавља викендом широкенародне масе песмама “Еј ка-

фано нећу више, друг ми ниси

био...“, који често касни поне-дељком, јер је свирао под шат-ром до касно у ноћ, који отварабутике у Башти Културног цент-ра, на место приправника дово-ди члана ЛдП са завршеним ал-банским језиком, а на место накоме сам ја радила припремајош једну „свежу“ чланицуЛдП. Koме смета то што издржавне касе плаћа и ангажујеволонтере ЛдП за урМ, и до-води Биљану цинцаревић, чла-на ЛдП која ће скромно радитиза „минималан хонорар“... аако оде у сурвивор, радиће онакао „продуцент“ и из Панаме.нека се зна кад ЛдП кадрира.Зар све ово није довољно да он

поднесе оставку из моралних

обзира према себи, овом гра-

ду и људима који доживља-

вају Културни центар на један

други начин?

Зар је опстанак „њихових

договора“ једина битна ствар изар и овакви људи, без емоцијаи моралних норми могу други-ма да мирно уништавају живо-те? имамо ли ми обични грађа-ни, заштиту овог града или јесве ствар њиховог „договора“?Моје дете не зна за те договоре,када ме пита ујутру “Мама, дали ћеш се вратити на посао и пи-тај твог директора од чега ћемоми сад живети?

Зар се овај град тако бринео самохраним мајкама? Зашто сепо томе не угледамо на Европу?

дошла сам у ову установу,преко Завода за запошљавање (очему постоји документација),дакле не преко неке партије, аотказ ми је уручен из партијскихразлога. има ли у овом градујош храбрих људи који бранесвоје достојанство? то ме под-сети на, знате оно „царево оде-ло“, сви храбри а нико да га по-гледа у лице и да му каже, да ди-ректори Културних установа несвирају свадбе, да би било по-жељно да буду елоквентни, дазнају понешто о нечему, да сепојаве више од два пута на тв

и да бар једном знају да саста-ве просту реченицу. али то суони, „стручност“ је њиховосредње име, они не запошљавајусвоје чланове, што се види гореиз свега наведеног а и директорбез радног стажа је сининим за„стручност“.

време комунизма никаданије ни прошло, изгледа да смосамо сањали 5.октобар.

ово је после свега, порукаовог града његовим грађанима“Обављајте свој посао што

неодговорније, не размишљајте

о томе што немате радни

стаж, свирајте фрулу викен-

дом и ништа не брините, јер

увек чувају Вас „ОНИ“, ма

пиШЕ: гоРдаНа пЕТРоВић

Држи водудок мајстори

не оду

Моја раЗМиШЉаЊа (14)

РЕгиоНалНи КоРдиНаТоРи eLta-e

саЊа ЧоЊагић МилЕНа зЕЧЕВић

Животни стандард који је завећину становника ове нашекризом напаћене државе на ми-нимуму минимума а нешто малопреко границе беде, онемо-гућава нам да мењамо дотрајалеуређаје новим, већ нас примо-рава да крпимо и поправљамо.Е,ту на сцену ступају мајстори.у експанзији су Квази мајстори-енергетски вампири насталимутацијом човека као последи-ца таласа немаштине и безпа-рице са безнадежном визијомбудућности зачињене очајем,јадом, горчином, бесом, надах-нути нагоном за опстанком, под-храњени безобзирношћу, бе-зобразношћу, јавашлуком сасујетом која поручује Бог нанебу Мајстор на земљи. тако ре-шени и приучени крећу у похо-де. сви остали упућују низ по-зива њему-мајстору, када следимољакање које прелази у кук-њаву, која прети да прерасте усамоубиство. тада наступа он.Препознаћете га по осећају бла-женства и небеске лакоће којавас обузме када га угледате ашто је у суштини последицаспонтаног испирања мозга. осе-ћај немоћи и беса се јављајукасније као резултат извртањаџепова на поставу и низа по-новљених позива истом, радирекламације изведених радова.

ако сте одлучили да зидатекућу, чека вас дуготрајна иисцрпна борба са администра-цијом као последица прибав-

љања потребне документације ијаки новчани шокови, али тоније ништа у поређењу са онимшто вас чека када дођу они. тектада почиње рат у којем ћете си-гурно изгубити неку битку. Затосе наоружајте стрпљењем и доб-ро поткујте знањем из свихобласти почевши од зидања,малтерисања, изолације, стола-рије, а када дођу водоинсталатери керамичар ту у помоћ позо-вите неког искусног тазе куће-власника који је прошао голго-ту, јер сами тешко да ћете ит-рајати. супротставите им се уциљу остварења сопственихжеља и у сваком моменту имајтена уму да ви плаћате њих и дасу они ту због вас. Последицеизгубљених битака осетићете ускоријој будућности када ћетеморати да прођете кроз истеужасе који ће вас пратити докраја живота, са ефектима фе-номена - дежа ву и флеш бека.

у зависности од броја гре-шака које направитe у горе на-веденим радњама, осуђени стетолико и толико на Њих. Мојвам је савет да у циљу спреча-вања прединфарктног стања из-бегавате мајсторе који су старијиод 40 год. јер су поред свих не-даћа које доносе, склонији по-треби да праве паузе у којима ћепити кафу, пиво, ракију и свевреме необавезно ћаскати сати-ма по некад и данима јер они ни-где не журе, а за вас, па и нијеих баш брига.

... да су Филипини јединадржава на свету која има раз-личит распоред боја на за-стави у рату и миру?

… да су 23. априла 1616.године умрла два велика пис-ца, вилијем шекспир и Ми-гел де сервантес, и да је тајдатум установљен као свет-ски дан књиге и ауторскихправа?

... да рим називају „веч-ним градом“ јер је од свог по-станка главни град?

... да све венецијанске гон-доле у италији морају дабуду офарбане у црно, осимако припадају неком држав-ном званичнику?

... да се текила прави одкорена једне врсте плавогкактуса? ово је грешка јер сетекила прави од биљке агавекоја не спада у породицу как-туса иако личи на кактус?

... да су сви лабудови уЕнглеској власништво кра-љице?

... да осушене бананеимају четири пута већу енер-гетску вредност од свежих?

... да су венецијанери из-мишљени у јапану?

... да је први проданипредмет са бар-код ознаком

био пакетић жвакаћих гума1974?

... да је ролан Гарос пилоткоји је први прелетео средо-земно море?

… да је персијски владардарије I први увео принципштафете?

... да је интернет претра-живач јаху добио име полику из књиге Гуливеровапутовања Џонатана свиф-та?

... да је прва српска му-зичка група чији је спот еми-тован на MTV-ju обојенипрограм?

... да је клонирана овцадоли добила име по певачи-ци доли Партон?

... да је модна кућа ХугоБос шила и дизајнирала на-цистичке униформе вер-махта?

... да је право име Кокошанел Габриела, а да је на-димак Коко добила по фран-цуској речи за петла, јер је во-лела да устаје рано?

… да је грчка игра сирта-ки настала 1964. године за по-требе филма Грк Зорба?

... да је глумац Енди Гар-сија рођен као сијамски бли-занац.

Да ли сте знали

ЛДП „Мој Културни центар“

овај дан обележава се од 1999.год.када га је Генерална скуп-штина ун уврстила у званичан календар међународних датума.став социјалдемократске партије србије је да се младима мораомогућити веће учешће у јавном и политичком животу србије.

у четвртак 12.08. у Карађорђевој улици (испред старе робнекуће) од12-14 час. омладинци чланови сдП делиће мајце,олов-ке,упаљаче и разговарати са заинтересованим суграђанима о ак-туелним проблемима младих у шапцу а то су:

-незапосленост- насиље,алкохолизам,наркоманија- Загађеност животне средине- Пад моралних вредностинамера оваквих акција је да се скрене пажња на актуалне про-

блеме који највише погађају младе и тежња да се омладина укљу-чи у политички живот нашег града и србије, самим тим у реша-вање ових проблема.

соЦИјаЛДеМоКРаТсКа ПаРТИја сРбИје го ШабаЦ

Обележавање Дана младих

�� www. podrinske.com 12.август 2010.дРуШТВо

Град шабац као покровитељи Куд „абрашевић“ као орга-низатор Првог српског летњегфестивала фолклора, омогући-ли су шапчанима и житељимапет села да уживају у игри пле-сача из израела, Грузије, туни-са, Мађарске, Македоније, ре-публике српске и србије. Го-стима из седам земаља успеш-ни домаћини били су слепче-вић, Мачвански Прњавор, Кри-ваја, синишевић, шабац иМајур. на четири фестивалскевечери било је између пет ишест хиљада гледалаца, оду-шевљених ношњама, кореогра-фијама и умећем играча, а по-себна вредност свих наступабило је заједничко коло публи-ке и извођача.

шапчани су 27. јула ужива-ли у дефилеу играча у пешачкојзони, а централни концерт при-ређен је на отвореној сцени по-стављеној иза „Кифле“. Готоводве хиљаде људи без даха је пра-тило „ратничке игре“ ансамбла

„Баграти из Грузије. Програм јеводила новинарка радио шапцасветлана Љубић, обучена у на-родну ношњу, а публика јеаплаузима наставила да награ-ђује све учеснике и када је киша

запретила. шта се присутниманајвише свидело, сведоче бисе-ви, а једино су их имали Гри-зијци и чланови Куд-а „абра-шевић“ .

Част да затвори шабачкидео првог међународног фолк-лорног фестивала, чији су су-организатори влашка, шабац иугљевик, имао је Мајур. наспортском терену ош „Мајур“28. јула је све саставе мајурскогфолклора, секције Куд-а„Хајдук станко“ из шапца, чла-нове Куд-а „абрашевић“ ифолклорну групу „јасмин“ изтуниса, поздравио је председникМесне заједнице драгомир дес-потовић. школско двориште сепотом два сата орило од музике,а на изненађење свих завршноколо повела је тунижанка вафа,обучена у српску ношњу. до њесу биле градоначелникова су-пруга весна Милошевић и пред-седница управног одбора „аб-рашевића“ Љиљана јанковић. удуги ланац играча, гошћа из

туниса је буквално увлачилапублику, па Мајурци дуго пам-тити то вече и причати да су иг-рали у српско-туниском колу.

и шапчани ће препричава-ти све виђено на свом концерту,

али не само они. рецимо, угле-дни лекари са клинике у на-родног фронта у Београду,пријатељи Младена Михаило-вића, члана управног одбораКуд-а „абрашевић“ из јавногпредузећа за управљање грађе-винским земљиштем, нису кри-ли одушевљење оним што су ви-дели на дефилеу. опчинили ихнепосредност и веома близакконтакт са непознатим култу-рама, посебно са плесачима изтуниса, израела и Грузије. ре-коше да то у Београду нисуимали прилеке да виде. Њиховдомаћин Младен Михаиловић,као један од организатора био јепоносан, а о Фестивалу нам јерекао:

- осећам велико задовољ-ство што сам био део припремеи организације Првог српскоглетњег фестивала фолклора.Поносим се што сам део „аб-рашевића“, а надам се да је иград шабац поносан на свој„абрашевић“. одрадили смовелики и сложен посао. нијебило лако, јер је то био посао самного детаља, само наизгледситних јер, ако би се направиопропуст они би имали крупнеразмере. није било лако на јед-ном месту окупити људе по-тпуно различитих религија икултура, бринути о сваком де-таљу, а ништа не пропустити,почев од организације превоза и

смештаја, до компликованог ре-жима исхране. сада, када је свепрошло, све ми изгледа симпа-тично, али је захтевало многотруда. Мислим да смо све нанајбољи могући начин заврши-ли. и гости су то потврдили иодали нам признање за органи-зацију. очекујем да ће Фестивалпостати традиционалан, а саовим искуством следеће годинебићемо још бољи, и граду ћемо

пружити још већи спектакл.Морам да истакнем да, када начелу Куд-а имате некога са то-лико искуства, знања и љубавипрема „абрашевићу“, онда свеи мора да буде успешно и ефект-но. речју, изражавам лично див-љење енергији председницеуправног одбора Љиљане јан-ковић.

Ж. Војиновић

Тунижанка повела српско колосРПсКИ фесТИваЛ фоЛКЛоРа У ШаПЦУ И МајУРУ

пријемГрадоначелник шапца Милош Милошевић, у Градској кући

приредио је 27. јула пријем за учеснике Првог српског летњегфестивала. Представнике пет фолклорних група, Грузије, Ма-ђарске, израела, Македоније и туниса, дочекала је и поздрави-ла и заменица градоначелника јасминка ристивојевић. По-здравивши госте, градоначелник је рекао:

-Захваљујем вам што сте дошли у наш град и омогућили намда упознамо вашу културу и обичаје. Посебно ми је драго штосте гостовали и у селима, која имају мало прилике да присуствујукултурним дешавањима. Хвала вам што сте обогатили наш ду-ховни свет, и желим да се следеће године обавезно видимо.

Представници ансамбала су, потом, градоначелнику шапцаукратко представили своје групе и изразили захвалност за го-стопримство, као и наду да су допринели зближавању народа.

на крају пријема, сомаћин и гости су измењали симболич-не поклоне и наздравили песми и игри. Ж.В

Хвала за подршкуШабачко Културно-уметничко друштво „Абрашевић“,

уз покровитељство Града Шапца, од 25.до 28.јула орга-

низовало је први Српски летњи фестивал фолклора. У

име друштва, велико хвала свима који су на било који

начин помогли овај први међународни фестивал у Шап-

цу... Хвала Градској управи, месним заједницама Слеп-

чевић, Прњавор, Криваја, Мајур и Скупљен, домовима

културе, школама, фолклорним ансамблима из ових ме-

ста... Бројним колективима и појединцима који су на било

који начин помогли, а учинили су то (да не замере, ако

смо - ненамерно неког изоставили): Новитас, Концерн

Фармаком МБ – Млекара Шабац, Пекара Душана Ми-

лошевића, Еликсир Натура, Електровод, Вум, Дисконт

Џавић, Основна школа „Вук Караџић“, Полицијска

управа Шабац, Синд, Пецивара Драгице Маринковић,

Ресторан Гејак, Месна заједница „Доњи шор“, Култур-

ни центар Шабац, Пунто колачи, Расадник Ивановић,

Јавно предузеће за управљање грађевинским земљиш-

тем, Ловачко удружење „Селе Јевтић“, Манастир Тро-

ноша, Предузеће Спектар Поцерски Причиновић, Про-

мекс, Трансвер Мишар.КУД „Абрашевић“

Први српски летњи фести-вал фолклора, који је 21. јула по-чео у селу влашка код Младе-новца а настављен на терито-рији града шапца, 30. јула за-творен је у угљевику.

Лепи градић у републицисрпској био је достојан домаћинмеђународне смотре. од 28. до30. јула угостио је 250 фолкло-риста из четири државе, јер суфолклорне групе из Грузије итуниса због виза последњи плесодиграле пред шапчанима.више од половине житеља уг-љевика, а има их око 4.000,присуствовало је 29. јула кон-церту на којем су се осим до-

маћег фолклора представилиансамбли из израела, Мађарске,Македоније и два из србије.

центар општине која живиод рудника и термоелектране, на

дан завршног концерта доче-као је чланове Куд-а „шума-дија“ из влашке и Куд-а „аб-рашевић“ из шапца. изузетнлеп и уредан градић, над којимсе уздижу брда Мајевице, на са-дашњем месту почео је да сеплански гради 1984. године,када је угљенокоп угрозио ста-ри угљевик и претворио га умесну заједницу. данас је томесто које има све неопходно законфоран урбани живот. Пленидрворедима, великим поплоча-ним тргом, на којем је мону-ментални споменик посвећенпалима у отаџбинском рату1991- 1996. године, зграде уред-

них фасада, реплику некадашњеуправе рудника, огроман хо-тел, базене, спортске терене,велику цркву посвећену зашти-тиници града св. Петки. Поно-

си се и центром за културу„Филип вишњић“ и Куд-ом„рудар“, који годинама успеш-но сарађује са шабачким „аб-рашевићем“, а у летопису чувашест гостовања у иностранствуи једну велику европску турнеју.Његови чланови гостовали су уиталији, Француској, Чешкој исрбији, а српску културу и оби-чаје три пута су представили унемачкој и два пута у Бугарској.

Концерту на градском тргупретходио је дефиле улицамаграда, уз улазак у православнисаборни храм. осим фолкло-риста и пола угљевика, прису-ствовали су му свештеници и

представници општинске упра-ве, а публику и госте и из њима„најдраже државе србије“ по-здравио је начелник општиневасилије Перић. истакао је за-хвалност „рудару“, који чува инегује српску културу и обичаје,и нагласио да је Фесривал ре-зултат велике жеље да упркосекономској кризи учествују умеђукултурној размени.

двочасовно надигравањепод ведрим небом у угљевикупочели су чланови Куд-а „шу-мадија“ из влашке. Фолклори-сти „абрашевића“ чији је умет-нички руководилац стојић Ма-шић, у пратњи великог народ-ног оркестра под управом иб-рахима ахметовића, „врањан-ску свиту“ играо је на бис.аплаузима су награђени насту-пи и осталих учесника. домаћифолклор је наступио послед-

њи, како би ефектно представионове ношње вредне 5.500 евра,које је добио на дар од своје оп-штине. на крају концерта пред-ставници свих ансамбала доби-ли су захвалнице за учешће наПрвом српском летњем фести-валу фолклора. Међународнасмотра игре и музике у угље-вику затворена је уз ватромет, адок је на небу горела ватра боја,на бини и у публици пламтела јеватра осећања!

уморни, али испуњени десе-тодневном лепотом и мешањемкултура, обичаја и вера из седамдржава са три континента, шап-чани и влашчани су из републикесрпске кренули око поноћи.остале фолклорне групе до-маћини су испратили сутрадан, узискрену жељу да догодине опетдођу и буду у српском колу љу-бави и пријатељства, и да опет го-воре језиком плеса и музике.

Ж. Војиновић

��12.август 2010. www. podrinske.comдРуШТВо

У УгЉевИКУ завРШеН ПРвИ сРПсКИ фесТИваЛ фоЛКЛоРа

Поносни на „Рудар“ и говор плеса и музике

пријем у угљевикуначелник општине угљевик василије Перић, у присуству

председника скупштине општине слободана Зарића, као по-кровитељ и суорганизатор Првог српског летњег фестивалафолклора, 29. јула приредио је пријем за представнике свих ан-самбала. Гостима је пожелео добродошлицу и преставио БиХи свој крај, познат по шљивовици и производњи угља и елек-тричне енергије.

-деведесетих година смо имали тежак период, ратне сукобеи промену система. и сада имамо проблема, незапосленост ре-цимо, али је код нас боље него у другим деловима републикесрпске. отворени смо и очекујемо стране инвестиције, какобисмо поправили нашу економску ситуацију. упркос кризи, има-мо потребу да упознамо културе других народа и да покаже-мо лепоту своје, а то можемо захваљујући „рудару“ који го-динама негује обичаје нашег краја. очекујем да ће овај фестивалпостати традиција и надам се и да ћемо бити тако добри до-маћини да ћете одавде понети само лепе утиске – рекао је на-челник Перић.

Гост из влашке дејан тодоровић, потом, домаћину је са-општио да га угљевик лепотом и чистоћом подсећа нашвајцарску или град у некој другој европској земљи. „у жељида створимо десетодневно дружење фолклориста, химну и за-ставу свог међународног фестивала који организујемо већ 20година уступили смо шапцу, а неизмерно смо срећни што јевећ први овако успешан“, рекао је тодоровић. да ће пријатељ-ство започето овога јула трајати дуго, исказали су и пред-ставници ансамбала из израела, Мекедоније и Мађарске. Пред-седница управног одбора „абрашевића“ Љиљана јанковић,прво је истакла понос на својих 600 чланова.

-Посао везан за Фестивал одрадили смо на беспрекоран, ев-ропски начин. у шапцу смо угостили играче из седам држа-ва, са три континента. с поносом радимо праве ствари. Чујемда су угљевичани поносни на свој „рудар“, а ја морам да ка-жем да сам поносна на градоначелника шапца који је стао изанас и ове манифестације. нека нам свима Бог да човека са так-вим разумевањем – рекла је председница шабачког Куд-а, којиброји већ 105. лето. Ж.В.

„абрашевић“ - у Мишару илиполисту, али и италији

у оквиру прославе 204.годишњице славне битке из Првогсрпског устанка, први фолклорни ансамбл и народни оркестарса солистима, сутра ће, у Мишару, у оквиру културно-умет-ничког програма, од 20 сати приредити концерт. „абрашевић“,у истом саставу, наступиће и 20.августа, у Липолисту, а цело-вечерњи концерт биће на дар учесницима и домаћинима сео-ских олимпијских игара.

Крај месеца обележиће седмодневна турнеја. двадесет пе-тог августа, на Међународни фестивал фолклора, који сеодржава у италијанском граду суса, код торина, одлазе народниоркестар и први фолклорни ансамбл. уз увек лепо дружење,биће то прилика и за посете торину, венецији, верони и јошнеким местима у италији. Ц.Љ.

пуТописwww. podrinske.com�� 12.август 2010.

на тродневно путовање посеверној Мађарској, Будим-пешти, Естергому, вишеграду исентандреји, у организацијишабачког друштва пријатељаХиландара и логистичку под-

ршку агенције „делфин“, са 43-чланом екипом шапчана кре-нули смо 16. јула. након краткогзадржавања на граничном пре-лазу Хоргош, у Мађарској наспоздравила житна поља, углав-ном пожњевена, шуме и па-шњаци, и зелена змија живеограде која је раздвајала двасмера аутопута. у Будимпештинас дочекали облаци и особљехотела смештеног у непосреднојблизини источне жељезничкестанице, једној од најлепшихзграда у мађарској престоници.

Будимпешта данас има окодва милиона становника, а про-стире се на 525 километараквадратних и чува раскош и па-тину векова. има 23 кварта,шест у Будиму, и права је архи-тектонска лепотица. убрзаногради четврту линију метроа, нањеним чистим улицама немаконтејнера а бицилистичке истазе за инвалиде су свуда. имадоста бициклиста и бескућникакоји у алкохолу утапају убо-гост, која је кажу резултат тран-зиције и приватизације.

док се већина шабачке екс-педиције одмарала, у жељи дауживамо у архитектури мађар-ске престонице и лепоти здањакоја сведоче о богатству првихвласника и несебичној бризипотомака, кренули смо у шетњупо VI и VII кварту. Међу ви-шеспратницама, високих пар-тера и богато украшених фаса-да, у очи нам пала једна која јеимала несвакидашњу декора-цију, уз сокл уграђене округлекерамичке ликове, баш као наспоменицима по гробљима усрбији. сутрадан смо, у току па-норамског разгледања града, са-знали да је у том здању музеј

жртава комунистичког терора ида су у подрумима кућа у тојулици били заточени против-ници режима, од чијих се јауканије могло спавати ни у сусед-ном кварту.

исте вечери упознајемо иБудимпешту у ноћи, док се наддунавом уздизао млад месец абродом „рубин“ ширили се зву-ци најпознатијег валцера „на ле-пом плавом дунаву“ јоханаштрауса Млађег, композиторакоји је прву турнеју са својиморкестром имао у Београду патек после постао краљ балова уЕвропи и америци. опијенимузиком и мирисом реке, диви-ли смо се лепоти девет мостовакоји спајају равну Пешту сабрдовитим Будимом. Посебнимнам се, да ли због ноћи, учиниоонај најстарији - Ланчани мост.у даљини, крај њега, бљештаоје Хотел „Грешен“ у којем јеславни италијан Карло Понтиоженио виолинисткињу из Ма-ђарске. Лепотом нас освојила,такође осветљена, зграда Пар-ламента.

Миленијумскесвечаности

на 38 степени у девет сатисутрадан изјутра, загледани уалегорије саобраћаја на врхулепог здања Жељезничке ста-нице, аутобусом смо кренули узаједничко упознавање Будим-пеште. имали смо среће, јернаш водич стојанка јурковићКрзман, српкиња чији су прециу Мађарску стигли под пат-ријархом арсенијем III Чар-нојевићем, српски говори као даје са нама стигла из шапца а ис-торију своје две домовине по-знаје као прави експерт. Пажњунам прво скренула на нЕП ста-дион, који сада носи име чуве-ног фудбалера Пушкаша, пока-зала нам куће мађарске аристо-кратије а онда нас одвела на

„миленијумски трг“, сав у зна-ку хиљадугодишњице доласкаМађара у Панонску низију.

велики јубилеј је прослав-љен 1896. године а тада је по-дигнут и монументални „миле-нијумски споменик“, дело салаЂерђа. Чини га коринтски стуб,на чијем је врху архангел Гав-рило са круним у руци, који јепо легенди папи силвестеру Iсаветовао да не крунише пољ-ског него мађарског краља ишт-вана. целину са њим чине двеполуколонаде: у једној су фи-гуре седам мађарских краљева,први међу њима је иштван саспуштеним мачем и издигнутимкрстом, а у другој је први јаношХуњади, гувернер Мађарске,кога срби зову сибињанин јан-ко и који је у бици код Београ-да сломио турску војску.

ту је и Музеј лепих уметно-сти, а у непосредној близини јеамбасада србије, зграда коју јена поклон од заљубљене гро-фице штефани Бетлем добио

јован дучић. ту је и градскипарк, са четири целине: шета-лиштем, тргом за свечаности,простором са споменикомжртвама револуције из 1956. иогромним пешчаним сатом којије подигнут да би „бројао“ вре-ме до уласка Мађарске у Ев-ропску унију.

на раскошном булевару гро-фа андрашија разгледасмо пре-лепе виле окружене зеленилом,крај којих су некада возилифијакри а данас јуре аутомоби-ли. одлазимо потом до најлеп-ше мађарске базилике посвеће-не иштвану, краљу који је Ма-ђарима донео хришћанство. ис-под њене куполе је сала у којојје круна са главе првог краља,која је током другог светскограта нестала и након дугих пре-говора у јануару 1970. враћенаиз америке. црква је у стилуекликтике грађена од 1860. до1905. године, а украшена је са

365 купола и куполица, латин-ским записом, и грбовима зе-маља које су биле у саставуМађарске. у њој се чува деснарука светог краља иштвана, асву раскош те базилике сагле-давамо тек кроз сјај мермера,витража, позлата, икона и свећа.

брдо мађарскихкраљева

Преко моста из 1847. годи-не, праћени каменим погледимаогромних лавова који леже нањеговим крилима, из Пеште од-лазимо у Будим. на брду ма-ђарских краљева, у тврђави којује подигао краљ Бела IV, у бли-зини острва на којем је у само-стану са седам монахиња оста-вио своју кћер Маргиту и узнак захвалности што се накондугог заточеништва вратио издубровника посветио је Богу,сударамо се са групама Кинеза.и они, као ми, откривају Бу-димпешту.

Пешта и Будим су се уједи-нили 1883. године, а будимскоутврђење има седам купола уоблику мађарског шатора - јур-те, у спомен на седам племена

која су стигла у Панонију.најстарија црква сећа на краљаМатијаша, у њој су се венчава-ли мађарски краљеви, а нека-дашњи самостан крај ње данасје хотел Хилтон. Примећујемода се по тврђави не мора пешке,ако сте спремни да за вожњу че-зама платите 2.000 а фијакаром1.000 форинти. (Еуре нико неприма, а један вреди 270-277 фо-ринти.)

на тргу свечаности наш во-дич нам скреће пажњу на згра-ду коју је краљ сигисмунд по-клонио свом савезнику ипријатељу деспоту стефану Ла-заревићу. Застајемо и крај са-мостана претвореног у кон-цертну дворану, у којој је свираоБетовен, а крај ње је резиренцијапредседника републике Мађар-ске. разгледамо потом жичару,на којој вожња кошта 840 фо-ринти а карта за метро је 320.онда се фотографишемо крајспоменика Еугена савојског,који је наручио град сента алига није исплатио па је постављену Будиму да упорно гледа у ду-нав. уморне ноге, потом, многихладе у фонтани краља Ма-тијаша који је по легенди у ловунанишанио срну а она се пре-творила у прелепу девојку.

сазнајемо да је српскачетврт у Будиму срушена и да јепреживела само кафана „Кодзлатног јелена“, где је основанаМатица српска и у којој су од-седали вук Караџић и јованХаџић. шетњу краљевским Бу-димом завршавамо на цитадели,утврђењу подигнутом након ре-волуције из 1848. године.

(У следећем, електронском

броју „Подринских“: Две пре-

стонице мађарских краљева )

Живана Војиновић

Са пута по СеверНој МађарСкој (1)

Патина и раскош Будимпеште

заБЕлЕШКЕ www. podrinske.com12.август 2010. ��

Први састав уметничког ан-самбла „Чивија“, од 2.до 6.ав-густа, учествовао је на Међу-народном фестивалу фолклора„Кунуна мурешана“ у румун-ском граду тргу Муреш. укуп-но је на фестивалу учествовалодевет земаља – уз домаћине иансамбли из србије, Бугарске,русије, израела, турске, Чешке,Хрватске и државе Мајото.

„одлична организација,смештај, утисци сјајни“, унајкраћем је „рапорт“ председ-ника „Чивије“ Жељка Пајића. апосебно ће деца памтити дру-жење и упознавање својихвршњака из целог света, што јеи првенствени циљ сваког фе-стивала.

- уз дефиле градом, ималисмо три наступа, а примио насје и градоначелник тргу Муре-ша. истакао је да му је посебнодраго да види насмејану децу, ида је увек прелепа слика која по-

казује да музика и игра не по-знају границе“.

нижу се и детаљи, овеко-вечени на бројним фотогра-фијама... Чланови „Чивије“ ис-користили су прилику, када сувећ боравили у трансилванији,да посете дворце у сигишоарии Бран, поред Брашова, истин-ске светске туристичке атрак-ције. и зиста ће се и по томепамтити турнеја и учешће нафестивалу, истиче Пајић. додаје,и по позивима за одлазак нанове фестивале... „а то је најбо-ља потврда да је утисак који сунаша деца оставила упечат-љив“. и неизбежна захвалностГрадској управи, за помоћ, какоуопште у раду овог шабачкогуметничког ансамбла, тако и заово путовање... оно што следи,мало одмора, а од септембра„Чивија“ позива и нове члановеда се придруже ...

Ц.Љ.

УМеТНИчКИ аНсаМбЛ „чИвИја“

Сјајни утисци из Румуније

Књигу издала шабачка

штампарско-издавачка

кућа "Чивија-принт".

Заборављени заслужни

Подринци враћени "у

живот". Књигу уредио

Стеван Матићнедавно је из штампе изаш-

ла нова књига доајена шабачкоги српског новинарства, дугого-дишњег директора седмоднев-ног листа „Глас Подриња“ ирадио шапца витомираБујишића, под насловом „Под-ринци за незаборав“. Књигаје, као и претходна „новинари ипублицисти Подриња“ (напи-сао је са стеваном Матићем), утврдом, колор повезу, штампа-на на квалитетном мат-кунсдрукпапиру и садржи 214 биографија(са фотографијама) људи који су,како у уводном тексту ауторпише, давали снажан печат сво-ме времену у култури, књижев-ности, медицини, привреди, а неналазе се међу живима. овопоследње био је и један од кри-теријума за извлачење биогра-фија из заборава.

аутор није писао о оним,знаменитим, Подринцима окојима је писао публицистаБранко шашић у књизи „Зна-менити Подринци“. а таквих је75. новинар, публициста и пи-сац витомир Бујишић овимсвојим новим делом, 17. пореду, на најбољи начин доказаоје, макар и не потврдио прави-ло, да се са стваралачким зано-сом може радити и писати и у93. години живота! и да за пра-ви почетак време није лимити-рано и никада није касно, макар

неки, прави и други „научници“и злобници, другачије мислили,писали и говорили!

Бујишић је прву своју књигу(„штампа и радио у Подрињу“)написао у својој 57. години, кадаје изненада отишао у превреме-ну пензију. али, није мировао.Писао је, објављивао у новинама,али је другу књигу „седамдесетбесаних ноћи“ написао тек усвојој 82. години (после бом-бардовања, 1999). и од тада, јед-на за другом, некада и три го-дишње, стижу његове књиге,публицистичко-литерарног про-седеа. и свака од њих има својупосебну вредност и свака је дру-гачија од претходне.

Књига „Подринци за неза-борав“ на 272 стране, доносибиографије личности Подрињакоје су „свој рад и стваралашт-во несебично поклонили мла-ђим генерацијама“. ту су епи-скоп шабачки димитрије Пав-ловић, који је 1920. године иза-бран за Патријарха српског, паМилош илић, први шабачкишколовани пилот који је авио-ном надлетао положаје окоскадра у време српско-турскограта 1913. године. ристаМарјановић је био ратни ре-портер чији су снимци са со-лунског фронта и о злочинимаокупатора у Мачви 1914. годи-не обишли свет. димитрије цин-цар Марковић био је председникМинистарског савета владеКраљевине србије, до преврата3. маја 1903. године. докторјосиф винавер је још 1897. го-дине у Бечу набавио рендгенапарат и донео у шабац, а такавапарат једва су имали велики

градови. слободан-Лале јањићје пројектовао авалски торањ(срушен 29. априла 1999), и поистом пројекту обновљен 2010.године. тихомир алексић изравнаје код Крупња пројектоваоје први домаћи дигитални рачу-нар, а Панта Михаиловић изБогатића је 1882. године увеопрве телефонске линије у шап-цу (и србији).

Биографије се ређају. Замноге заслужне чак ни великиброј интелектуалаца није чуо нисазнао, па је познати новинар ибивши уредник (за културу) ра-дио-телевизије србије, шап-чанин Петар савковић, оду-шевљен књигом, аутору напи-сао: „Књига је драгоцена. ивише од тога, очито је твоје делонепроцењива шкриња, јер некесмо заборавили, о некима нис-мо довољно знали, поједини субили изван наших видика. сто-га је велика корист не само под-ринској баштини, него и насле-ђено духовно и културно добросрпског народа. допринос јевелики. и зато ти хвала, јертвој новинарски нерв није ниовога пута изневерио. доказаоси то и када си у књизи, када јепрактично била завршена, про-нашао место и за професораМедицинског факултета дралександра ивановића, драгогчовека, који је изненада отишаоиз живота“.

Књигу је уредио новинар иписац стеван Матић, а за штам-пу припремио шапчанин сло-бодан Благојевић. Може са ку-пити, по популарној цени, кодаутора и уредника.

И. Ковачевић

иЗ ШтаМпе иЗаШла Нова кЊиГа витоМира бујиШиЋа

Подринци за незаборав

ансамбл народних игара„Хајдук станко“ вратио се садвонедељне турнеје по Грчкојгде је учествовао на два великафестивала: на Халкидикију ина Пелопонесу, и био гост оп-штине Хераклион на Криту. удевет фестивалских дана ан-самбл се представио са цело-купним играчким репертоа-ром и то не само у неа Меха-ниони и диакопту већ и на ар-госу, дервени и Коринту. сву-да је игра „Хајдук станка“остављала дубок утисак а мно-гобројна публика је истинскиуживала у игри шабачког ан-самбла. За своје умеће ансамблнародних игара освојио је спе-цијалну награду организатора

фестивала у Еликију за високиниво квалитета изведеног про-грама. специјална награда овогпрестижног фестивала додеље-

на је по први пут од његовог ос-нивања. Бројни аплаузи, препу-на гледалишта, добро органи-зоване сцене, луксузан смештај,

предивне плаже Халкидикија иПелопонеса, нескривено задо-вољство организатора, добијенипозиви за наступе следеће го-

дине у солуну и Кадрици,остали су као надјачан утисаку моменту ступања на пу-тујући Лас вегас superfastferibot Пиреј – Хераклион.Заиста је овај 222 метра ду-гачак и 30 метара високи„Holiday in“ на води и обиљењегове екставаганције нештошто ће чланови ансамблапамтити дуго.

и као најлепши заврше-так, остао је изведени цело-вечерњи концерт у оквируманифестације „Културневечери ираклиона“ пред

2.000 људи на прелепом Hy-poteatru „никос Казаџакис“, ис-том оном који је пре две годинеугостио Горана Бреговића и ње-гов оркестар. атрактивним про-грамом и срцем остављеним насцени, одужио се „Хајдук стан-ко“ препуном гледалишту и ор-ганизатору на сцени старо-Грчког театра, а „врање“ се иг-рало три пута на бис.

у најлепшој и најуспеш-нијој турнеји ове генерације„Хајдук станка“ било је време-на и за одмор, купање нарајским плажама палмама об-хрваног Крита, сабирање ути-сака у прелепом хотелу „Princeof Lilis“ и понека дискотекаувече.

Најлепша и најуспешнија турнеји ове генерације

www. podrinske.com 12.август 2010.2� www. podrinske.com споРТ

плиВаЊЕ

традиционални, међуна-родни пливачки маратон изме-ђу сремског села јарак и плаже„стари Град“ у шапцу одржанје у недељу, 1. августа. По ше-сти пут, ова трка нашла се и узваничном календару светскепливачке организације, Фина,и у оквиру Фина Купа 2010. го-дине. Програм манифестацијепочео је и неколико дана уочисаме трке, доласком такмичараи такмичарки са четири конти-нента и из 17 држава, који су посамом доласку у шабац одла-зили до реке, и кроз тренинге сеупознавали са стазом и услови-ма у којима ће пливати. дануочи маратонске трке, так-мичаре и госте примио је у

градској кући у сремској Ми-товици градоначелник Брани-слав недимовић, који је изразиозадовољство што има приликуда поздрави светску елиту кадаје даљинско пливање на реци упитању. Потом су гости и до-маћини отишли до ђачког дома,где је приређен ручак за свеприсутне, а они, нешто мањемлади, имали су прилику да сеприсете некадашњих летовањана јадрану, те ручкова и вечерауз послужење из великих чи-нија. у попоодневним сатима,одржан је технички састанак ибрифинг такмичара са органи-заторима, где је делегат трке, ва-леријус Беловас упознао учес-нике са променама у пропози-

цијама, које су пооштрене у од-носу на оне које су важиле не-ких ранијих година. вече јебило предвиђено за такмичењеу припреми рибљих чорби ипаприкаша, као и представљањеучесника грађанима шапца, алије ово последње изостало, по-што се последње јулске вечерина шабац спустило невреме,које је растерало многе љуби-теље реке и боравка на њој.

наредног дана, тачно у 11часова, из јарка пут шапца ре-ком је запливало 19 пливача умушкој и 13 такмичарки у кон-куренцији дама. од самог по-четка, водила се борба за свакизавеслај, за сваки педаљ пред-

ности. након велике борбе, дотријумфа је стигао рок Керин,такмичар из словеније, који јевећ имао прилику да се попне нанајвише постоље на овој трци.рок је стазу препливао у вре-мену 2:44,33, а само 19 секундиспорији (2:44,52) био је, по мно-гима главни фаворит трке КајХарст из аустралије, који је ве-ћим делом трке био на водећојпозицији. треће место освојиоје италијан андреа волпини,шест секунди спорији од Харста(2:44,58), а недуго затим крозциљ је прошло још неколикотакмичара у мушкој конкурен-цији.

Победник трке, рок Керин,није скривао задовољство наконпобеде пред шабачком публи-ком:

„нисам очекивао победу,пошто је конкуренција ове го-дине била веома јака. вероваосам у себе и своје могућности,

и знао сам да ћу ако издржим дабудем у водећој тројци до ки-лометар ипо пре циља, иматишансу и за победу. Пресрећансам и због тога што је ово тркау Фина гран при календару, санајбољим такмичарима из целогсвета, а посебно ме поноснимчини то што сам победио у трциу којој је својевремено и мој тре-нер, наце Мајцен побеђивао“,казао је непосредно по изласкуиз воде рок Керин.

у конкуренцији дама, ви-ђена је занимљива завршница,али и драма након трке, и пре-гледаних снимака. Четири так-мичарке, међу којима и побед-ница из русије, у циљ су упли-вале мимо правила, односнонису прошле између бова које суозначавале улазак у левак, па судисквалификоване. сходнострогим правилима, оне су оста-ле без пласмана, а победа јеприпала ники Козамерник, так-

Двострука победа Словенаца

МЕМоРијал “љупЧЕ КосТић”

поБЕдНици: РоК КЕРиН и НиКа КозаМЕРНиК

додЕла пРизНаЊа за ТРКу На 50 МЕТаРа

Меморијал “Љупче костић”За трку на 1.200 метара,

која је уједно била и мемо-ријална трка “Љупче Костић”,пријавио се изненађујуће ве-лики број пливача из: суботи-це, Београда, Кањиже, новогсада и шапца.

у конкуренцији девојчицадо четрнаест година прво ме-сто заузела је драгана ви-дојевић, док је друга била сарајовановић.

у конкуренцији девојакапреко четрнаест година првоместо заузела је, тренутнонајбоља шаљбачка пливачицаКристина тешановић.

у конкуренцији дечакамлађих од четрнаест годинапрви кроз циљ је прошаоалекса Крсмановић иначекајакаш КК “Зорка колор”,друго место освојио је ЛукаПознановић, члан ПК “дел-фин” из шапца док је трећикроз циљ прошао радован Чи-кић из новог сада.

најжешћа борба водила сеу комкуремцији младића ста-ријих од 14 година. Први крозциљ је прошао норберт Хеге-диш из суботице, други је

био, такође, суботичанин Зол-тан Какоња, док је образ шап-чана осветлао вељко јанковић,кајакаш КК “Зорка колор” изшапца, освојивши треће ме-сто.

велики број дечака и девојчица пливао је на 50 метара сло-бодним стилом. Конкуренција је била веома јака а пливачи супоказали завидну борбеност.

у категорији девојчица до четрнаест година прво место за-узела је драгана видојевић, друга је била јелена Петровић а тре-ћа Катарина цвејић, пливачице ПК “делфин” из шапца.

у категорији дечака до 14 година прво место заузео је радованЧикић из новог сада, други је био шапчанин александар ве-селиновић а трећи Лука Познановић.

у категорији дечака преко 14 година прво место заузео је иванјанковић, други је био Ђорђе јездић а трећи Милан Ђурђевић.

2�12.август 2010. www. podrinske.comдРуШТВо

плиВаЊЕ

лЕгЕНда ШаБаЧКог

плиВаЊа - пРоМоТЕР

МилоРад РајШић

такмичење за најбољи риб-љи котлић, традиционално јепратећа манифестација Пли-вачког маратона „јарак-шабац“.ове године, тридесет први јул-ски дан, са пуно кише, није бионаклоњен организаторима, али,лоше време, барем по ономешто смо забележили на ста-ром граду, око 20 сати, нијеумањило ни лепоту прављењакотлића, ни дружење... изоста-ла је само бројнија посета шап-чана...

„Помало кишно, али доб-ро“. на све се спремно, ту су икабанице... „у оранији – солид-но“ – каже дарко слобода, у име„Бистроа“... и у шали додаје дасу публику комарци растера-ли... „Бистро“ је имао и другуекипу.у име њих, Петарстојадиновић, поручује да је„важно дружење“, „ и уопште,све приредбе су лепе због дру-жења“. „и зато ми и долазимо,поготово ми пецароши“, „саваје наша и ми је волимо“...

Код шабачких планинара,увек добро дружење, и какоданка Павловић поручи „фено-менална чорба“... вукица Ко-привица све опевала стихом:„у сави риба брчка, планинар-ски котлић крчка, такмичењапокрај саве, да шапчане све за-баве...“ „Пецароше“, питасмошта су по киши упецали... ајовица Максимовић одговара:„упецали смо велико задовољ-ство. Киша не може да поквари

добро расположење“...„речи су мале, за ово дело

овде“, каже да ли дејан илиБојан, углавном; Гајић, из еки-пе „Хилти Гајић“. и неизбе-жан позив да се чорба проба...„Киша је мала ствар која можеда поквари наше расположење,ми смо увек овде, може да пада

не знам шта“... слично раз-мишља и Мија јовановић, узпредстављање екипе, како каже

драгице јовановић и унукаМарка: „тајна је у овој природи,кува се крај саве... Мора битидобра свака чорба...“ ако доб-ро забележисмо још један Мар-ко главни је, у још једној екипи– станковића. а Љубинка нампотврђује да киша није поква-рила расположење, да је чорбаодлична, и да се сви, наравно,надају и победи...

Код „Чивијашког котлића“,веле „газдарица главна“... а тоје Милка Мушкиновић ( било јеи доста награда)... Мањка пуб-лике, расположење на висини:„Ко има срце и душу, место мује на сави, у природи... а уз тоиде и чорба... Па важно је даимамо лепо друштво...“

Међу најбројнијим и најве-селијим, екипа „новитаса“.

иван дамњановић, делегиран запричу вели: „увек смо такви“,„Чорбу кувамо сви“, „ а дваде-сет нас је овде“... „најбољисмо, најјачи смо, киша намуопште не смета, сад идемо накупање, само чекамо да се ди-ректорица спреми...“ и дочеканас, и испрати - смех и добро

расположење... а од екипе „стодевети“ „паде“ и песма... саз-најемо – сами спортисти... „наш

велики пријатељ Фуца, орга-низатор... „ Па редом, ... свебивши фудбалери Мачве и рад-ничког, рукометаши Метало-пластике - драган јошић, дра-ган Чворић, Лукија, Љубан,

Ђорђе срндачевић, стевицаМишић... ваљда добро забеле-жисмо представљање иванаисаковића... одговор на питањео спортском рецепту за чорбу,условише пробањем... Па оста-досмо без рецепта...

распевано и весело и даљеобалом саве... две екипе скупа– „вампири су међу нама“ исервис мотоцикала трифуно-вић. сава нам каже да је рибљикотлић актуелан десетину го-дина заредом... а друштво сесамо проширује... расположење

је супер... весело и расположе-но и код екипе „Промекса“, асаша, школској другарици, напитање о рецепту за добру чор-бу вели: „Мале тајне великихмајстора“... другарица пише - удуху рецепта и кувар...

Месна заједница „доњишор“, вели председник ГоранМарковић, поново у акцији:„учествујемо са два котлића,жао ми је што је време овакво,било би и више наших гостију,али лепо се дружимо, и гости-мо“... Како и не би, кад је глав-ни кувар био, довољно је рећиГвозденац... и само ћемо рећидео одговора на питање како јебило... уз кишу – влажно... Мипитамо, каква је чивијачка, ма-ратонска чорба, а он контрира –босанска... а за озбиљно ће:„и поред кише сјајно је све, дру-жење, сава...“ а нешто се воли...додаје – Кутлача...

Жирију, уз мноштво котли-ћа није било лако... уз лоше вре-ме, део такмичара и отишао састарог града пре проглашења...у име трећепласиране екипетрфуновић, вероватно порука уиме свих учесника – да јенајважније добро дружење...Памтиће се Машанова плани-нарска чорба... а првопласира-ног не открисмо... доњошорции нови дан дочекаше на старомграду...

Текст: Ц.ЉубићФотографије: Б.Станић

Уз КИШУ, У сУсРеТ МаРаТоНУ, КРчКао се РИбЉИ КоТЛИћ

Сава је наша и ми је волимо

удружење параплегичара најбољеМикица вељовић уручио је награду за набољи котлић 2010.

радушку јанковићу

ТРЕћЕ МЕсТо

пРоглаШЕЊЕ поБЕдНиКа

ЕКипа Мз “доЊи ШоР”

мичарки из словеније, која јестазу дугу 19 километара исп-ливала у времену 2:57,10. дру-го место освојила је ања три-шић из Хрватске (3:05,25). тре-ће место освојила је италијан-ка николета симонети (2:57,13).

ника Козамерник, која је допобеде стигла након дисквали-фикације победнице софијеПетренко из русије, била је вид-но узбуђена, али и срећна:

„трка је била добра, оирга-низација фантастична, а ималисмо и срећу са временом. Билоје тешко, све до 15. километрапливале смо у групи, а онда смоми из водећег дела појачалетемпо, и одвојиле се.. сплетомоколности, стигла сам до побе-де, пошто је Петренко из русије,ри такмичарке дисквалифико-вана“. изјавила је ника Коза-мерник, победница у конкурен-цији дама.

делегат трке валеријус Бе-ловас појаснио је недоумицеоко дисквалификације неколикотакмичарки:

„Правила су строга, и морајусе поштовати. на техничкомсастанку вече уочи трке, мисмо предочили пропозиције, иупозорили да ће сви који их сене буду придржавали, бити дис-квалификовани, тако да са тестране нема недоумица. Похва-лио бих организацију трке, којаје ове године, по мом мишљењу,била најбоља, од како је ваш ма-ратон ушао у званични календарФина купа“.

Промотер трке, и засигурнонајбољи плиовач маратонацшапца свих времена Милорадрајшић ни сам није издржао, већсе придружио такмичарима уреци током трке, дајући и на тајначин свој допринос ового-дишњем пливачком маратону

најстарија учесница билаје јуко Мацузаки из јапана, ста-ра 48 година, а најмлађи МихаБернат, петнаестогодишњи так-мичар из словеније.

Завеса на овогодишњу ма-нифестацију „FINA OPEN WA-TER SWIMMING CUP ŠABAC2010“ спуштена је на свечанојвечери која је уприличена у хо-телу двор у недељу увече.

Слободан Д. Кашиковић

12.август 2010.22 www. podrinske.com споРТ

ФудБал аТлЕТиКа

На продајупословно-стамбени простороко 800 м2 у Мајуру /150м одцркве/. подрум, приземље

/локал + хала од 150 м2/спрат, поткровље.

РуКоМЕТ

Прозивком и првим тренин-гом коју су на Градском ста-диону у шапцу у понедељак 2.августа извршиле шеф стручногштаба шабачког суперлигашаЉиља Марковић и тренер тањаилић са припремама за нову се-зону кренуле су и рукомкета-шице Медицинара. деветнаеструкометашица које конкуришуза дрес сениорске екипе за садаради на стицању кондиције ифизичке снаге два пута дневно,на Градском стадиону и тримстази у близини градске плаже,а већ за две седмице почеће ирад у сали, на тактичко-тех-ничким детаљима, како би сешто спремније дочекао стартнове сезоне, 19. септембра. то-ком летње паузе у клуб се након

шестомесечне паузе вратила ис-кусна нада Гајић, док су свепрвотимке које су завршилепретходну сезону и даље у клу-бу. ових дана, у редове Меди-цинара требало би да пристиг-ну и две јуниорске репрезента-тивке, које су добиле још неко-лико дана одмора, након учеш-ћа на првенству света које је не-давно завршено у Кини. у ок-виру припрема за предстојећепрвенство суперлиге, шапчан-ке ће одиграти више пријатељ-ских утакмица са квалитетними јаким ривалима, а уочи самогстарта првенства биће одржан имеморијални турнир „су-зана станковић“, на ком ће на-ступити неколико квалитетнихекипа. С. Кашиковић

Медицинар кренуоса припремама

керамичари имали срећу у Бечу, у средишту европске рукометне федерације,

обављен је жреб за почетне фазе међународних клупскихтакмичења у сезони 2010/11. Могло би се рећи да је еки-па Металопластике имала срећу приликом жреба, поштосе у другој рунди квалификација за Куп ЕХФ, која ће битиодиграна почетком септембра састаје са представникомФарских острва, HC Neistin, а у наредној фази квали-фикација ривал шапчанима ће бити екипа HC Fivers изБеча. судећи по именима и репутацији ривала, шапча-ни не би тзребало да имају проблема у прве две рунденајмасовнијег европског клупског такмичења

На старту против шампионкиу четвртак, 5. августа, у Београду је одржана скуп-

штина Заједницe суперлиге у рукомету, на којој је обав-љен жреб такмичарских бројева за предстојеће првенствосуперлиге у мушкој и женској конкуренцији. на стартунове сезоне, која би требала да крене средином септем-бра екипа Металопластика Зорка Керанмике дочекујепред својом публиком тим војводине из новог сада, аженски представник из шапца у најквалитетнијем ран-гу такмичења, Медицинар, гостује у Зајечару, истоиме-ној екипи, актуелном шампиону србије, који представ-ља, малтене, репрезентацију србије. С. К.

овог викенда, креће и фуд-балска првенствена трка. ам-биције Мачве и у новој сезониостале су исте као и у претход-ној, освајање првог места ипласман у виши ранг. наконшто је по завршетку претходногпрвенства десетак фудбалеранапустило клуб, и прешло удруге средине, управа и струч-ни штаб ангажовали су токомпаузе неколико квалитетнихпојачања. тако су се на вер-ност Мачви у наредном перио-ду обавезали драган Павловић,у претходном првенству члан

шумадије из аранђеловца ивладимир туфегџић, који је биочлан Металца из Краљева. на-кон шест месеци које је провеоу редовима БсК из Борче уМачву се вратио иван оброваца у „црвено-црне“ редове поно-во је дошао иван Зизи радова-новић. Млади чувар мреже ни-кола Перић, поникао у Мачви,вратио се у матични клуб наконшто је претходне сезоне биочлан новосадске војводине, асениорском погону прикљученје и Марко николић, који је у ре-дове Мачве стигао из ПоФК

Летњиковца. нема сумње да сушапчани међу фаворитима запласман у виши ранг, а оно штоје занимљиво јесте податак да ћеМачва утакмице у којима је до-маћин током јесењег дела првен-ства играти суботом. већ за двадана, у премијерном сусретуновог првенства, изабраницитренера слободана Милинко-вића на свом терену дочекујуекипу слоге из Пожеге, а у дру-гом колу, 21. августа, Мачваиде у ваљево, где ће се састатиса екипом Будућности.

С. К.

Креће српсколигашка бубамара

на првенству Балкана - замлађе јуниоре, које је 7.августаодржано - у турском градуЕдирне, за репрезентацијусрбије, наступала је и атлети-чарка шабачког атлетског клу-ба „темпо“, виолета Марковић.

у дисциплини - на 1.500 мета-ра, у веома - јакој конкуренцији,виолета је трку храбро истрча-ла, заузевши треће место. ре-зултат је још вреднији, с обзи-ром на то, да је била најмлађиучесник у тој трци.

Трећа на првенствуБалкана

на градском Хиподрому шапцу,завршен је је упис за шести тркачкидан. у суботу, у пет галопских трка, на-ступиће око педесет грла из србије.

Главно надметање је - у трци под на-зивом «омице и ждрепци». та Груп дватрка, биће одржана на стази дугој2.000 метара. у машину ће ући осамгрла. Кид Фрст,Мили Wанили, скар-феис, смирна, Кентаки, Пантер тома,Фантастик Филинг, и Мелита. у з тутрку, биће одржан е још три галопскеи једна традиционална у којој ће се над-метати грла упрегнута у сулке. Почетакприредбе заказан је за 16. сати. Б.П

у Шапцу, у СуботуШеСти тркачки даН

Још један шабачки класик

ЧЕТВРТаК 12.08. 08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница ®10:30 Зивот у парковима аф-рике11:15 Пут за Ејвонли12:05 Бубамаром по селу ®13:00 Моја породица13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 Медикус15:00 вести15:20 трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16:00 Злобница16:30 Моја породица17:00 шабачка хроника18:00 тајанствена жена19:00 вести19.20 трагом знаменитих20:05 Пут хране21.00 де грасси21.20 Лек из природе22:00 вести22.20 трагом знаменитих22:30 Криминал у русији23:15 тајанствена жена ®

пЕТаК 13.08.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница10:30 радим градим11:15 Каравадјо12:10 спортска галаксија13:00 Моја породица13.30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 Пут хране15:00 вести15:20 трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16:00 Злобница16.30 Моја породица17:00 шабачка хроника18:00 тајанствена жена

19:00 вести19.20 трагом знаменитих20:05 Филм: девојка за све22:00 вести22:20 трагом знаменитих22:30 истрага је показала23:15 тајанствена жена

суБоТа 14.08.10:00 Кроз прозор маште10:30 Зозонци11:00 Живот у парковима аф-рике11:35 Злобница (5 епизода)® 14:10 Медикус15:00 Биљана за вас16:10 Први контакт ®17:00 у пролазу18:00 Главни осумњичени ®19:00 вести20:05 Женска страна света21:00 Пут за Ејвонли22:00 вести22:30 Филм:Лантана

у суботу филм:лаНтаНа Жена нестаје, четири брака

су увучена у замршену мрежу

љубави, преваре и смрти. Да

ли ће детектив, у покушају да

реши мистерију нестанка те-

рапеуткиње, успети да по-

врати и сопствени брак?

У недељу филм:МАНДЕР-

ЛЕЈ – Прошавши кроз че-

личне капије Мандерлеја,

млада Грејс се суочава са чи-

њеницом да иако је ропство

давно искорењено, још увек

има људи који живе по-

тлчаченим животом. Одлу-

чује да остане са њима, и

покуша им помоћи да се ос-

лободе

Суботом и недељом од 22

сата и 30 минута, на про-

граму Телевизије Шабац

НЕдЕља 15.08.10:00 водич за родитеље10.20 Зозонци10:50 Живот у парковима аф-рике11:35 тајанствена жена ( 5 епи-зода) ®15:30 Женска страна света®16.00 Филм: девојка за све17:40 де граси- нова генера-ција18:00 Зозонци ®19:00 вести20:05 Биљана за вас21:00 Пут за Ејвонли22:00 вести22:30 Филм: Мендерлеј

поНЕдЕљаК 16.08.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница 10:30 водич за родитеље11:15 Филм: Лантана13:30 Моја породица14:00 Кућица у цвећу15:00 вести15:20 трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16:00 Злобница16:30 Моја породица17:00 шабачка хроника18:00 тајанствена жена 19:00 вести19.20 трагом знаменитих20:05 Мењамо навике21:00 Први контакт22:00 вести22.20 трагом знаменитих22:30 истрага је показала23:15 тајанствена жена (р)

уТоРаК 17.08.2010.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница10.30 Кроз прозор Маште11:15 Филм: Мендерлеј13:00 Моја породица13:30 Гаме зоне13:45 Мобил Е14:00 Мењамо навике14:30 у пролазу15:00 вести15.20 трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16:00 Злобница

16:30 Моја породица17:00 шабачка хроника18:00 тајанствена жена19:00 вести19.20 трагом знаменитих20:05 Бубамаром по селу21:00 Главни осумњичени22:00 вести22.20 трагом знаменитих22:30 истрага је показала23:15 тајанствена жена - ре-приза

сРЕда 18.08.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница10:30 Зивот у парковима аф-рике11:15 Пут за Ејвонли-реприза12:15 Кућица у цвећу13:00 Моја породица13:30 Гаме зоне13:45 Мобил е14:00 Главни осумњичени15:00 вести15.20 трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16.00 Злобница16:30 Моја породица17:00 шабачка хроника18:00 тајанствена жена 19:00 вести20:05 Каравадјо21:00 Медикус22:00 вести22.20 трагом знаменитих22:30 истрага је показала23:15 тајанствена жена

2312.август 2010. www. podrinske.comТВ

пРогРаМ ТВ ШаБацу сТалНиМ ТЕРМиНиМа: Мали огласи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НоћНи огласи 00:00 - 08.00 ВЕсТи у 3: РадНиМ даНиМа у 15:00

ЦЕНОВНИК

1/32 стране (43/50) 300,00

1/16 стране (55/72) 500,00

1/8 стране (255/72) 900,00

1/4 стране (255/150) 2.000,00

1/2 стране (235/150) 4.000,00

1/1 стране (235/310) 6.000,00

МаРКЕТиНг - ТЕл: 066/149-760

Чи

Туљ

Е

с. Т. К. з. Р

М

продаја Скутера, СервиС За поправку Скутера,

делови и опреМа, врХуНСки МајСтор

15000 ШаБац

6.пуКа БР. 16 МоБ: 064/003-0-48

015/355-001

НоВо! НоВо! НоВо! НоВо!проф. др бранко Станков

СтраболоГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27