Poglavlje 14Poglavlje 14

Devizna tržišta i devizni Devizna tržišta i devizni kursevikursevi

drugi kolokvijum drugi kolokvijum

25 i 25 i 26. maja26. maja

8,9,10,12, 13, 8,9,10,12, 13, 14,1514,15

Funkcije deviznog tržišta

1. transfer novčanih fondova2. kreditna funkcija3. logistika za hedžing i za špekulacije

– 90 odsto prometa - čisto finansijske transakcije

– svega desetak procenata za finansiranje spoljnotrgovinske razmene.

četiri učesnika u razmeni

1. tradicionalni korisnici -turisti, uvoznici, izvoznici, investitori, itd.

2. komercijalne banke, koje su obračunska mesta

3. brokeri (takozvano međubankarsko ili velikoprodajno tržište).

4. centralna banka - koja se javlja kao krajnji kupac ili krajnji prodavac

Dolar-evroDolar-evro

Šta je to noseća valuta – vehicle Šta je to noseća valuta – vehicle currency?currency?

Ekonomska snaga zemalja GNI = GDP

United States

evro-zona

Japan

Germ

any

Kina

United Kingdom

France

Italy

Spain

Russian Federation

Indija

Netherlands

Switzerland

Belgium

Sweden

Poland

Austria

Greece

Denmark

Portugal

Czech Republic

Romania

Hungary

Slovak Republic

Slovenia

Luxembourg

Bulgaria

Serbia

GNI - GDP pc, 2007 atlas

Luxembourg

Sw

itzerland

Denm

ark

Sw

eden

United S

tates

Netherlands

United K

ingdom

Austria

Belgium

Germ

any

France

Japan

Italy

Greece

Spain

Slovenia

Portugal

Czech R

epublic

Slovak R

epublic

Hungary

Poland

Russian Federation

Rom

ania

Serbia

Bulgaria

Da li će evro istisnuti Da li će evro istisnuti dolar?dolar?

DA

(1)EU je velika privredna i trgovinska sila

(2)ima dobro razvijeno i rastuće finansijsko tržište

(3) Evropa ima malu inflaciju, što evru daje stabilnost.

NE

(1) najveći broj primarnih proizvoda ima dolarsku cenu

(2) oni koji nisu članice EMU će verovatno nastaviti da koriste dolar

(3) inercija radi u korist dolara.

Da li će evro istisnuti Da li će evro istisnuti dolar?dolar?

Emisiona dobitEmisiona dobit

SAD dobija emisionu dobit (senjoraž) onda kada se dolar koristi kao noseća valuta.

Više od 60 odsto američke valute nalazi se u inostranstvu.

To je kao da SAD dobija beskamatni kredit u tom iznosu

Ravnotežni devizni kurs

Ako postoje samo dve privrede, jedna je SAD, a druga je Evropska monetarna unija (EMU), dolar (US$) je domaća, a evro (€) je strana valuta.

Devizni kurs između dolara i evra

R = US$/€.

Ovo je tzv. evropska konvencija, kao 100 din/ €

Nestašica evra

Višak €

ravnotežnidevizni kurs je R = 1, ponuda i tražnja evra izjednačavaju na nivou od 200 miliona evra

dnevno.

Kada bi se američka kriva tražnje za evrima pomerila naviše te bi se onda sekla sa krivom ponude u tački G (vidi Sliku 14.1), ravnotežni kurs bi bio R=1.50, a ravnotežna količina evra bila bi 300 miliona dnevno.

Višak €

Tada bi dolar trajno ...Tada bi dolar trajno ...

a. depresiraob. Apresiraoc. Devalviraod. RevalviraoOdgovor je a. Depresirao, pošto je

sada potrebno dati 1,5 (umesto 1 dolara, kao ranije) da bi se kupio jedan evro

U praksi se obično jasno naznačava

o kojoj definiciji kursa se radi, da bi se izbegla zabuna.

Ima mnogo kurseva...Ima mnogo kurseva...

ako je kurs dolara i funte (R) bio 2, a kurs dolara i evra 1,25, tada će kurs funte i evra biti

Efektivni i realni Efektivni i realni kursevikursevi Može da apresira prema jedonoj, a Može da apresira prema jedonoj, a

depresira prema nekoj drugoj depresira prema nekoj drugoj valutivaluti

efektivni kurs – efektivni kurs – ponderisani prosek kurseva najvažnijih trgovinskih partnera

Šta su ponderi? Šta je realni kurs?

Arbitraža

Devizni kurs između bilo koje dve valute se u svim zemljama održava na istom nivou zahvaljujući arbitraži.

Kupuje se valuta tamo gde je jeftinija, a zatim trenutno preprodaje

U procesu arbitraže devizni kursevi u U procesu arbitraže devizni kursevi u oba monetarna centra postaju istioba monetarna centra postaju isti..

Ako jedan evro košta...Ako jedan evro košta...

u Njujorku 0,99US$/€ a u Frankfurtu iznosi 1,01US$,

arbitražer kupuje Šta - evre Gde - u Njujorku po ceni - od 0,99US$

Prodaje ih u Frankfurtu za 1,01US$ što bi rezultiralo profitom od 0,02 US$

po evru.

jedinični profit izgleda mali, ali... ako diler u ovu transakciju

ubaci milion dolara, za svega nekoliko minuta će zaraditi 20000 US$.

Od ove zarade moraju se odbiti troškovi – elektronskog transfera – i ostali troškovi vezani za arbitražu– Zanemarljivi su .

Poenta je u tome štoPoenta je u tome što

arbitraža povećava tražnju za evrima u Njujorku

Zašto?

Zato što je u Njujorku evro jeftin u Njujorku 0,99US$/€ a u Frankfurtu iznosi 1,01US$,

Tijangularna arbitražaTijangularna arbitraža

Iako triangularna arbitraža nijeIako triangularna arbitraža nije u uobičajenaobičajena ona funkcioniše na isti način, ona funkcioniše na isti način, Na primer,Na primer, 1 US$= 1 € u Njujorku1 US$= 1 € u Njujorku 1 € = £0,64 u Frankfurtu1 € = £0,64 u Frankfurtu 0,64£ =1 US$ u Londonu0,64£ =1 US$ u Londonu – ovo je ravnoteža – ovo je ravnoteža

Ali ako dolarska cena evra u Njujorku bude 1,04?Ali ako dolarska cena evra u Njujorku bude 1,04? Isplatilo bi se da se u Londonu za dolare kupe funte Isplatilo bi se da se u Londonu za dolare kupe funte

po kursu po kursu 1US$=0,64£1US$=0,64£ da se onda u Frankfurtu za 0,64£ kupi 1€, te da se da se onda u Frankfurtu za 0,64£ kupi 1€, te da se

onda u Njujorkuonda u Njujorku evri razmene u dolareevri razmene u dolare

Ali ako dolarska cena Ali ako dolarska cena evra u Njujorku bude evra u Njujorku bude 1,04?1,04? Isplatilo bi se da se u Londonu za Isplatilo bi se da se u Londonu za

dolare kupe funte po kursu dolare kupe funte po kursu 1US$=0,64£1US$=0,64£

da se onda u Frankfurtu za 0,64£ da se onda u Frankfurtu za 0,64£ kupi 1€, te da se onda u Njujorkukupi 1€, te da se onda u Njujorku evri razmene u dolareevri razmene u dolare

Zarada bi bila - Zarada bi bila - 0,04 US$0,04 US$//€€

Devizni kurs i platni bilans

Raste tražnja za evrima, evro poskupljuje, tj.

Dolar depresira

Devizni kurs i platni bilans

Ako se odluče za kurs 1.25$/€

Onda će morati da prodaju devizne rezerve

Fiksni, fluktuirajućiFiksni, fluktuirajući

Od 1973, rukovođeno fluktuirajućiOd 1973, rukovođeno fluktuirajući Ako je fluktuirajući nema potrebe Ako je fluktuirajući nema potrebe

za deviznim rezervama.za deviznim rezervama. Zašto?Zašto?

Fiksni kurs 1:1,ako ga branimoonda FED mora da prodaje 250 mil € dnevno

na računu deviznih rezervi SAD biće deficit od 250 miliona US$ po kursu od R = 1)

Od kako je fleksibilni Od kako je fleksibilni kurskurs

ne možemo da merimo deficit tako što ćemo utvrditi koliki je gubitak deviznih rezervi

Jer se deo deficita finansira se iz deviznih rezervi

a deo se odrazi na depresijaciju dolara.

Promptni i terminski kursevi, svopovi, fjučersi i opcije

transakcija je promptna ako se obavi u roku od dva radna dana

promptni kurs.

Terminska transakcija je o poslu nekom trenutku u budućnosti po kursu koji se određuje danas (terminski kurs).

Terminski ugovorTerminski ugovor

Na primer, pravimo ugovor da za tri meseca od danas kupimo 100 evra po kursu 1,01 US$ = 1€.

– nikakav novac se ne isplaćuje u trenutku potpisivanja ugovora

– (osim uobičajene sigurnosne margine od 10 odsto).

Nakon tri meseca, ja za 101 dolar dobijam 100 evra, bez obzira na to koliki će tada biti promptni devizni

kurs.

najčešći su tromesečni terminski ugovori za duže periode nisu uobičajeni zbog velike

nesigurnosti

Terminski diskont

Ako terminski kurs bude ispod promptnog, onda je to diskont strane valute

ako terminski bude iznad promptnog strana valuta će imati terminsku premiju u odnosu na domaću valutu

Kako se računa Kako se računa – je diskont, + je – je diskont, + je premijapremija

Na primer, ako je promptni kurs 1 US$ = 1 €a tromesečni terminski kurs bude bio 0,99US$ = 1€

javlja se tromesečni terminski diskont u odnosu u vrednosti od 1 centa ili jednog procenta (ili na 4-procentnom diskontu za godinu dana).

S druge strane, ako bi promptni kurs bio još uvek 1 US$ = 1 €, alida terminski kurs bude 1,01 US$ = 1 €,

kaže se da evro ima terminsku premiju od 1 centa ili od 1 procenta za tri meseca, odnosno od 4 odsto godišnje.

1.01

ako bi promptni kurs bio 1 US$/€,

Ali da terminski kurs bude 1,01 US$ = 1 €,

kaže se da evro ima terminsku premiju od 1 centa, ili od 1 procenta za tri meseca, odnosno od 4 odsto godišnje

depresijacija:depresijacija: Domaća valuta Domaća valuta

ima terminski ima terminski diskontdiskont

Strana ima Strana ima terminsku terminsku premijupremiju

Ako očekujem da će Ako očekujem da će dinar da depresiradinar da depresira

Sa 100 na 120Sa 100 na 120

Ja se štitim tako što Ja se štitim tako što ću da definišem ću da definišem terminski kurs koji terminski kurs koji MANJE depresira MANJE depresira nego tržišni, npr 110nego tržišni, npr 110

Onda evro ima Onda evro ima terminsku premiju terminsku premiju od 40% na od 40% na godišnjem nivougodišnjem nivou

Tj. toliko sam Tj. toliko sam uštedelauštedela

Diskont – ako ce Diskont – ako ce biti apresijacijabiti apresijacija

110 din/€ - 100 din/€ 10 din/€

100 din/€ 100 din/€

0,10x 4 x 100 = 40%

TP

Valutni svopovi

promptna prodaja i terminska kupovina valute U jednoj jedinoj transakciji.

u Citibanku pristigne uplata od 1 miliona $

koja će biti potrebna tek za tri meseca

A banka želi da obavi neki investicioni posao u evrima

Danas prodaje dolare i kupuje evre na promptnom tržištu,

a za tri meseca u posebnoj transakciji ponovo kupuje dolare.

Svop stopa (obično se iskazuje na godišnjem nivou) je

razlika između promptnog i terminskog deviznog kursa u datom poslu valutnog svopa.

Najveći broj terminskih transakcija obavlja se putem valutnog svopa.

valutni svop - 50%

Promptne (spot) 33

Terminski (forward) ugovori

11

ostaloostalo 66

100100

Šta NIJE funkcija Šta NIJE funkcija deviznog tržištadeviznog tržišta

a.a. ttransfer fransfer foondndova ova

b.b. Finansiranje razmene Finansiranje razmene

c.c. Diversfikacija rizikaDiversfikacija rizika

d.d. Stvaranje logistike za hedžingStvaranje logistike za hedžing

Rast vrednosti dinara Rast vrednosti dinara u odnosu na evro je u odnosu na evro je

a. Aprea. Apresijacija dinara sijacija dinara b. b. DDepreepresijacija dinara sijacija dinara a. Aprea. Apresijacija evrasijacija evra b. b. Ništa nije tačnoNišta nije tačno

Promena sa Promena sa 1100 din00 din==1 1 € € na 101 dinna 101 din==1 1 € € predstavljapredstavlja a. Deprea. Depresijaciju dinarasijaciju dinara b. b. Apresijacijiu dinaraApresijacijiu dinara c. c. Depresijaciju evraDepresijaciju evra d. d. Ništa od navedenog nije tačnoNišta od navedenog nije tačno

Nestašica evra pri Nestašica evra pri fleksibilnom kursu fleksibilnom kursu izazivaizaziva

a. a. Depresijaciju evra Depresijaciju evra b. b. Depresijaciju Depresijaciju

dolara dolara c. c. Apresijaciju dolara Apresijaciju dolara d. d. Neće biti promenaNeće biti promena Nestašica evra

Višak €

Efektivni devizni kurs Efektivni devizni kurs jeje a. a. Promptni kursPromptni kurs b. b. Terminski kursTerminski kurs c. c. Fleksibilni kursFleksibilni kurs d. d. Ponderisani prosek kurseva Ponderisani prosek kurseva

jedne zemlje sa njenim najvažnijim jedne zemlje sa njenim najvažnijim trgovinskim partnerimatrgovinskim partnerima

E. Sve navedeno je tačnoE. Sve navedeno je tačno

Devizni kurs varira u Devizni kurs varira u minimalnim intervalima minimalnim intervalima zahvaljujućizahvaljujući a. Heda. Hedžovanjužovanju b. b. Deviznoj arbitražiDeviznoj arbitraži c. c. Kamatnoj arbitražiKamatnoj arbitraži d. d. špekulacijamašpekulacijama

7. 7. Ako je PKAko je PK=$1/€1 a=$1/€1 a tromesečni TKtromesečni TK=$0.99/€1:=$0.99/€1:

a. a. Evro ima tromesečni terminski Evro ima tromesečni terminski diskont od diskont od 1%1%

c. c. Evro ima tromesečnu premiju Evro ima tromesečnu premiju od od 1% 1%

d. d. Dolar ima premiju od Dolar ima premiju od of 1%of 1%

Hedžovanje jeHedžovanje je

a. a. Prihvatanje deviznog rizikaPrihvatanje deviznog rizika b. b. Pokrivanje deviznog rizikaPokrivanje deviznog rizika c. c. Devizna špekulacijaDevizna špekulacija d. d. Devizna arbitražaDevizna arbitraža

uprkos upozorenjima centralne uprkos upozorenjima centralne banke, mnogi privrednici i dalje ne banke, mnogi privrednici i dalje ne koriste nikakve instrumente zaštite koriste nikakve instrumente zaštite od kursnih razlika. od kursnih razlika.

Kad su jednom prilikom Kad su jednom prilikom Branislava Grujića, predsednika Branislava Grujića, predsednika kluba „Privrednik”, upitali zašto to kluba „Privrednik”, upitali zašto to ne radi, odgovorio je:ne radi, odgovorio je:

– – Ko se hedžuje, može da se ubije Ko se hedžuje, može da se ubije – misleći na stručan naziv za – misleći na stručan naziv za terminsku kupovinu deviza.terminsku kupovinu deviza.

promptni kursevi vremenom variraju.

Hedžing (heging) je termin kojim se opisuje izbegavanje deviznog rizika, ili zatvaranje neke otvorene pozicije.

Poglavlje 14-Poglavlje 14-nastavaknastavak

Devizna tržišta i devizni Devizna tržišta i devizni kursevikursevi

Za drugi kolokvijum biće poglavljaZa drugi kolokvijum biće poglavlja

8, 9, 13, 14 i 158, 9, 13, 14 i 15Seminarski radoviSeminarski radovi

- Od 0 do -10 bodova!!!- Od 0 do -10 bodova!!!

Devizni fjučers

je terminski ugovor na deviznom tržištu sa stANDardizovanim datumima izvršenja i obimom posla.

Tales iz MiletaTales iz Mileta

Siromašni filozof Siromašni filozof Tales iz Mileta smatra iz Mileta smatra se izumiteljem fjučersa.se izumiteljem fjučersa.

Očekujući odličan rod maslina, on je Očekujući odličan rod maslina, on je još u toku zime otkupio ekskluzivno još u toku zime otkupio ekskluzivno pravo na korišćenje presa za cedjenjepravo na korišćenje presa za cedjenje

A vlasnici presa su bili voljni da A vlasnici presa su bili voljni da hedžuju rizikhedžuju rizik

Kada je došla žetva, čovek se obogatio Kada je došla žetva, čovek se obogatio izdavanjem presa za velike pare!izdavanjem presa za velike pare!

Tržište fjučersa- terminsko tržište: razlike

1. trguje samo sa nekolicinom valuta; 2. trgovina se odvija samo kroz

stANDardizovane ugovore,3. svega u nekoliko dana tokom godine 4. postoji limit na fluktucije deviznog kursa, 5. samo na nekoliko lokacija u svetu - Čikago,

Njujork, London, Frankfurt i Singapur. 6. Fjučersi glase na manji iznos od terminskih

ugovora 7. te su stoga korisniji malim firmama nego

velikim, mada su nešto skuplji

Jedni su na berzi, drugi Jedni su na berzi, drugi su OTC- over the su OTC- over the countercounter Fjučers ugovori se na tržištu

mogu prodati u bilo koje doba do trenutka dospeća, što nije slučaj sa terminskim ugovorom.

devizne opcije

Devizna opcija je ugovor koji kupcu daje pravo, ali ne i obavezu da kupi (call ili da proda (put) valutu – nekog utvrđenog datuma (to je evropska

opcija) – ili bilo kada pre toga (to je američka opcija), – po dogovorenoj ceni (strike ili exercise price).

Kupac opcija može da bira hoće li da kupi ili da propusti

kupovinu ako oceni da nije profitabilna.

Prodavac opcije mora da ispuni ugovornu obavezu, ukoliko to kupac zatraži.

cena opcije

Kupac prodavcu isplaćuje premiju 1−5% vrednosti, čime u stvari kupuje privilegiju da može da bira trenutak realizacije ugovora.

Kod terminskih ugovora i Kod terminskih ugovora i fjučersa ne može da se fjučersa ne može da se birabira

Na primer, ako neka američka firma učestvuje na tenderu za preuzimanje neke firme iz EMU i od nje se traži da se obaveže da će isplatiti određenu sumu u evrima.

Pošto američka firma ne zna da li će pobediti na tenderu, ona će kupiti opciju da kupi evre koji će joj eventualno biti potrebni ako se posao okonča na željeni način.

Rizici deviznog kursa

izmene preferencija potrošača tako i zbog različitih stopa

privrednog rasta različitih stopa inflacije, promena u relativnim kamatnim

stopama, zbog izmenjenih očekivanja, itd.

rizik deviznog kursa

Postoji uvek kada se buduća plaćanja obavljaju u stranoj valuti

To je takozvana otvorena pozicija, jer promptni kursevi vremenom

variraju.

Devizni rizik nastaje

transakciona izloženost – transakcije koje uključuju buduća plaćanja u

stranoj valuti računovodstvena izloženost

– promena kursa dovodi do promene vrednosti zaliha i aktive koja se drži u inostranstvu

ekonomska izloženost – domaća procena buduće profitabilnosti poslovanja

neke firme

U nastavku ćemo se koncentrisati na transakcionu izloženost riziku.

Hedžing (heging)

je termin kojim se opisuje izbegavanje deviznog rizika

Odnosno zatvaranje neke otvorene pozicije.

Špekulacije

špekulanti ne samo da prihvataju i čak preferiraju devizni rizik

ili otvorenu poziciju, u nadi da će iz toga izvući profit.

duga pozicijaduga pozicija

Kada špekulant kupuje stranu valutu – na promptnom, – terminskom – ili na tržištu fjučersa, – ili kada kupuje opciju

kaže se da on ili ona zauzima dugu poziciju.

On poseduje akciju, ugovor ili robu

Kratka pozicijaKratka pozicija

To je kada se obavezuje bez To je kada se obavezuje bez ulaganjaulaganja

Špekulacija može biti stabilizujuća ili destabilizujuća

Stabilizujuća špekulacija se odnosi na kupovinu strane valute u trenutku kada je domaća cena strane valute u padu ili je niska, u očekivanju da će se uskoro povratiti,

destabilizujuća špekulacija odnosi se na prodaju strane valute u trenucima kada je kurs u padu, očekujući dalji pad u budućnosti, ili kupovina strane valute kada njen kurs raste, očekujući dalji rast u budućnosti.

Destabilizujuće špekulacije na taj način pojačavaju fluktuacije deviznog kursa i mogu biti veoma štetne za međunarodnu trgovinu i investicije.

Kamatna arbitraža

To su tokovi kratkoročnog likvidnog kapitala u cilju zarade većih prinosa u inostranstvu.

Kamatna arbitraža može biti pokrivena ili nepokrivena.

Pokrivena arbitražaPokrivena arbitraža

devizni rizik je prisutan zbog moguće depresijacije strane valute tokom perioda investiranja.

Zašto nije rizik da apresira???

Npr.

Kamatna arbitražaKamatna arbitraža

Ako je u Njujorku kamatni paritet na tromesečne obveznice trezora bude 6 odsto na godišnjem nivou, a 8 odsto u Frankfurtu.

Onda investitor iz SAD može da razmeni dolare za evre po tekućem promptnom kursu

i da kupi EMU obveznice trezora, i onda zaradi dodatna 2 odsto kamate na

godišnjem nivou.

Po dospeću EMUobveznica... ovaj investitor će verovatno hteti da konvertuje

uložena sredstva i kamatu nazad u dolare.

Ako evro za ova tri meseca depresira za 1 odsto na godišnjem nivou, američki investitor će zaraditi samo 1 odsto ( 2 odsto kamate minus 1 odsto gubitak usled depresijacije evra) na godišnjem nivou

Ako evro depresira za 2 odsto na godišnjem nivou, američki investitor ne zarađuje ni cent, a ako evro depresira za više od 2 odsto, investitor je na gubitku.

Naravno, ako evro apresira, investitor zarađuje ne samo na kamatnom paritetu, nego i na apresijaciji evra.

pokrivena kamatna arbitraža predstavlja promptnu kupovinu

strane valute i simultanu terminsku prodaju (dakle, svop) strane valute u cilju pokrića rizika deviznog kursa.

Kao da ne postoje dve, vec samo jedna valuta!!!

Pokrivena arbitražaPokrivena arbitraža

U trenutku dospeća, investitor će imati iznos investiranog novca uvećan za kamatu, i to u domaćoj valuti, bez rizika deviznog kursa

Kako se računa Kako se računa – je diskont, + je – je diskont, + je premijapremija

Na primer, ako je promptni kurs 1 $/€ a tromesečni terminski kurs bude bio 0,99$/€.

kaže se da evro ima tromesečni terminski diskont – depresijacija evra u odnosu u vrednosti od 1 centa ili jednog procenta (ili na 4-procentnom diskontu za godinu dana).

S druge strane, ako bi promptni kurs bio još uvek 1 US$ = 1 €, alida terminski kurs bude 1,01 US$ = 1 €,

kaže se da evro ima terminsku premiju od 1 centa ili od 1 procenta za tri meseca, odnosno od 4 odsto godišnje.

Pošto valuta sa većom kamatnom stopom obično ima terminski diskont

Tj teži da depresira, neto prinos na investicije grubo je jednak

kamatni diferencijal - terminski diskont

kamatna stopa na tromesečne obveznice trezora bila 6%u Njujorku i 8 odsto u Frankfurtu,

i pretpostavljamo da evro ima terminski diskont u vrednosti od 1 odsto godišnje.

verovatnoća ostvarenja dobitka se smanjuje

1. Prvo, dok se sredstva sele,kamatni diferencijal u korist Frankfurta nestaje

2. Drugo, kupovina evra na promptnom tržištu povećava promptni kurs, a prodaja evra na terminskom tržištu smanjuje terminski kurs.

Onda se za evro kaže da se nalazi na pokrivenom kamatnom arbitražnom paritetu (PKAP).

negativni kamatni diferencijal odgovara terminskom diskontu (TD)

pozitivni kamatni diferencijal odgovara terminskoj premiji (TP) na stranu valutu. To se može

izraziti ovako: i – i* = TD ako je i < i* ili i – i* = TP ako je i > i*

margina pokrivene kamatne arbitraže (PKAM)

Primenjujući formulu za PKAM, dobijamo

PKAM = (0,06 – 0,08)/(1+0,8) – (0,99 USD – 1,00 USD)/ 1,00 USD

= (- 0,02)/1,08 – (- 0,01 USD)/ 1,00 USD = - 0,01852 + 0,01 = - 0,00852 Negativni predznak u rezultatu pokazuje da se radi o

odlivu kapitala- da će se investirati u Frankfurtu. Apsolutna vrednost ovog izraza ukazuje da će ekstra

prinos za svaki investirani dolar u Frankfurtu biti 0,852 odsto godišnje,

Na investiciju od 10 miliona US$, to daje ekstra prinos od 21,300 US$, ako se investira u tromesečne obveznice trezora EMU sa pokrivenim deviznim rizikom.

U praksi se ponekad javljaju značajne margine u pokrivenoj kamatnoj arbitraži . veći porezi u inostranstvu mogu da prevaziđu

prinos PKAM investitori budu bojali da bi strana vlada

mogla da obustavi isplatu ili da uvede devizne restrikcije na repatrijaciju profita (i glavnice) velike i trajne margine mogu da se jave zbog

nedostatka informacija o investicionim pogodnostima na finansijskim tržištima u zemljama u razvoju.

Za tržište se kaže da je efikasno ako cene odražavaju sve raspoložive informacije.

ako terminski kursevi tačno predviđaju buduće...

Šta? promptne kurseve tako da investitori ne mogu

trajno da zarađuju velike profite na osnovu korišćenja bilo koje raspoložive informacije.

Zaključak:Zaključak:

terminski kurs je bio tačan, ali ne i efikasan prognozer budućeg promptnog kursa.

Evrovaluta ili ofšor finansijska tržišta

označava depozite jedne komercijalne banke van zemlje porekla

Inicijalno, samo se dolar koristio na ovaj način, te se ovo tržište zvalo tržište evrodolara.

depozit u američkim dolarima u britanskoj komercijalnoj bancinazivamo evrodolarom.

funta sterlinga deponovana u francuskoj komercijalnoj banci je evrosterling,

itd.

HedHedžing ježing je

a. a. Prihvatanje deviznog rizikaPrihvatanje deviznog rizika b. b. Pokrivanje deviznog rizikaPokrivanje deviznog rizika c. c. ŠpekulacijaŠpekulacija d. d. arbitražaarbitraža

Američki uvoznik koji treba da izvrši Američki uvoznik koji treba da izvrši isplatu od isplatu od €100,000 €100,000 za tri meseca može za tri meseca može da hedžuje rizik da hedžuje rizik ::

a. a. Kupovinom Kupovinom $100,000 $100,000 na terminskom na terminskom tržištutržištu

b. b. Prodajom Prodajom €100,000 €100,000 ma promptnom ma promptnom tržištutržištu

c.c. Kupovinom Kupovinom €100,000 €100,000 na terminskom na terminskom tržištutržištu

d.d. Prodajom $Prodajom $100,000 100,000 na promptnom na promptnom tržištutržištu

Ako je tromesečniAko je tromesečni TKTK=$1/€1 a=$1/€1 a špekulant predviđa da će PK za tri špekulant predviđa da će PK za tri meseca biti PKmeseca biti PK=$1.02/€1=$1.02/€1 on može on može da zaradi tako što ćeda zaradi tako što će

a. a. Terminski prodavati evreTerminski prodavati evre b. b. Terminski kupovati evreTerminski kupovati evre c. c. Terminski prodavati dolareTerminski prodavati dolare d. d. Terminski kupvati dolareTerminski kupvati dolare