Preostali materijali za II kolokvijum (.pdf)

MEĐUNARODNE FINANSIJE

Profesor: prof. dr Veroljub DugalićAsistent: mr Nenad Janković

MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA

� Opšta teorija međunarodnog kretanja kapitala – kapital se kreće iz zemlje gde je on relativno obilan (sa relativno niskom stopom relativno obilan (sa relativno niskom stopom oplodnje) u zemlju gde je on oskudan (stopa oplodnje je relativno visoka)

� Savremeni tokovi kapitala su drugačiji –objašnjavaju se pomoću nekih drugih teorija – mikro teorija firme (teorija lokacije, horizontalna i vertikalna integracija, životni ciklus proizvoda...)


� H-O-S teorema – do međunarodne specijalizacije i spoljnotrgovinskih tokova dolazi zato što među zemljama postoje razlike u snabdevenosti faktorima zemljama postoje razlike u snabdevenosti faktorima proizvodnje.

� Zemlje koje imaju obilje radne snage proizvodiće radno intenzivne proizvode, a uvoziti kapitalno intenzivne

� Zemlje koje imaju obilje kapitala proizvodiće kapitalno intenzivne proizvode, a uvoziti radno intenzivne.


� Cene faktora proizvodnje su različite, ali zahvaljujući specijalizaciji i spoljnoj trgovini dolazi do ujednačavanja cena faktora dolazi do ujednačavanja cena faktora proizvodnje i do smanjenja značaja postojećih razlika u snabdevenosti tim faktorima

� Spoljna trgovina predstavlja zamenu za seljenje faktora proizvodnje


Slobodna trgovina i seljenje faktora proizvodnje bi trebalo da dovedu do ujednačavanja cena i robe i faktora proizvodnje.faktora proizvodnje.

Zašto nije tako:� Zemlja se ne može uvek na adekvatan način uklopiti

u međunarodnu podelu rada,� Slobodna međunarodna trgovina ne postoji,� Postoje tzv. “domaća” dobra,� Ne postoji puna mobilnost faktora proizvodnje.

MOTIVI IZVOZA KAPITALA

� Veći profit (kamata, dividenda)� Jeftinija radna snaga� Niže cene sirovina i energije� Niže cene sirovina i energije� Kompletiranje proizvodnog procesa� Proširivanje tržišta (prilagođavanje potrebama,

zahtevima i ukusu lokalnog stanovništva, karakteristike proizvoda, visoki transportni troškovi...)

� Plasman kapitalnih dobara (mašine, oprema, brodovi) – odobravanje kredita stranim kupcima

� Izbegavanje plaćanja carina� Politički uticaj

VRSTE I OBLICI IZVOZA KAPITALA

� Javni i privatni� Autonomni i kompenzatorni� Kratkoročni, srednjeročni i dugoročni� Izvoz u novčanom i realnom obliku� Opšterazvojni i projektni zajmovi� Direktne i portfolio investicije


Direktne investicije:� Vlasnik kapitala zadržava punu kontrolu nad

plasiranim sredstvimaplasiranim sredstvima� Sam odlučuje gde će plasirati kapital, kako će

organizovati proizvodnju, plasirati gotove proizvode...

� Veličina prihoda nije unapred poznata� Zemlja u koju su sredstva uložena propisuje samo

opšte uslove poslovanja� U slučaju neuspešnog poslovanja, posledice snosi

stranac


� Direktne investicije – sredstva prikupljena na lokalnom tržištu trbeba uključiti u iznos direktnih investicija.direktnih investicija.

� Zašto – taj kapital je pod kontrolom stranog ulagača, od čije odluke će zavisiti način njegove upotrebe.

� Uticaj stranog ulagača na privredu date zemlje je određen veli činom kapitala kojom taj investitor upravlja.


Zajednička ulaganja (joint venture) – poseban oblik stranih direktnih investicija:

Dugoročan poslovni poduhvat partnera iz Dugoročan poslovni poduhvat partnera iz različitih zemalja koji zajedno:

� Ulažu sredstva,� Organizuju proizvodnju,� Snose rizik i� Dele profit.


Portfolio investicije: � Ulaganje kapitala posredstvom raznih hartija od

vrednosti (obaveznice)Vlasnik kapitala stiče pravo da u određenom roku � Vlasnik kapitala stiče pravo da u određenom roku dobije nazad uložena sredstva uvećana za odgovarajuću kamatu

� Kamata može biti fiksna ili u novije vreme varijabilna� Vlasnik kapitala ne može uticati na način upotrebe

uloženih sredstava� Bez obzira na uspešnost korišćenja prikupljenih

sredstava njemu pripada unapred određen iznos� Emitent obaveznica odlučuje o upotrebi kapitala i

snosi rizik

POZITIVNI EFEKTI NA ZEMLJU UVOZNICU

� Uvoz dodajne akumulacije-investicije veće od domaće akumulacije-veća stopa privrednog rasta

� Porast zaposlenostiPozitivan uticaj na trgovinski bilans (kretanje kapitala � Pozitivan uticaj na trgovinski bilans (kretanje kapitala umesto kretanja robe)

� Finansiranje deficita platnog bilansa-štiti zemlju od pogoršanja odnosa razmene

� Bolja snabdevenost domaćeg tržišta (količina, asortiman, kvalitet)

� Rastu budžetski prihodi (naplata poreza)� Prenos nove tehnologije� Efekat ugledanja

NEGATIVNI EFEKTI NA ZEMLJU UVOZNICU

� Privreda se razvija prema potrebama i interesima stranaca

� Iscrpljivanje domaćih prirodnih resursaOdliva se deo domaće akumulacije, deo nacionalnog � Odliva se deo domaće akumulacije, deo nacionalnog dohotka

� Deo domaće akumulacije odlazi u neesencijalne sektore privrede

� Iskorišćavanje domaće infrastrukture� Povećava se tehnološka zavisnost� Formiranje pogrešnog modela potrošnje� Razbijanje jedinstva raadničke klase� Ugrožavanje nacionalnog suvereniteta –

ekonomskog i političkog

POZITIVNI EFEKTI NA ZEMLJU IZVOZNICU

� Priliv profita, kamata...� Bolje funkcionisanje nacionalne privrede� Širi se tržište za plasman sopstvenih

proizvoda� “izvoz” radnih mesta� Politički uticaj

NEGATIVNI EFEKTI NA ZEMLJU IZVOZNICU

� Ciljevi vlasnika kapitala se ne podudaraju sa ciljevima nacionalne privredeNarušavanje tehnološkog monopola� Narušavanje tehnološkog monopola

DRŽAVNA INTERVENCIJA NA SEKTORU UVOZA I IZVOZA KAPITALA

� Nacionalna vlast je više zainteresovana za međunarodne poslovne aktivnostiVreme ratnih sukoba i ekonomskih kriza � Vreme ratnih sukoba i ekonomskih kriza karakteriše državni intervencionizam

� “mirno vreme” – liberalizam (definisanje opštih uslova poslovanja)

DRŽAVNA REGULATIVA U OBLASTI UVOZA KAPITALA

Kontrolom uvoza kapitala država nastoji da:� Očuva političku nezavisnost� Očuva političku nezavisnost� Smanji ekonomsku zavisnost� Poveća nacionalno učešće u odlučivanju o

upotrebi stranog kapitala� Maksimira pozitivne i umanji negativne

efekte na privredu.


� Početna faza privrednog razvoja –spremnost za prihvatanje inostranog kapitala

� Srednji nivo razvijenosti – inostrani kapital je � Srednji nivo razvijenosti – inostrani kapital je u velikoj meri konkurent domaćem kapitalu

� Viši nivo razvijenosti – domaća privreda više nije tako osetljiva, dozvoljava se slobodnije kretanje kapitala


Najvažniji propisi za regulisanje uvoza kapitala:� Mogućnost repatrijacije kapitala� Obaveza reinvestiranja� Uslovi transfera profita� Visina poreza (što bliža visini poreza u zemlji

stranog ulagača)


� Minimalno učešće domaćeg partnera, zapošljavanje domaće radne snage u određenom procentu...određenom procentu...

� Posebno pitanje – korišćenje nacionalnih prirodnih bogatstava

� Nabavka sirovina i delova sa domaćeg tržišta� Usklađivanje režima za uvoz kapitala među

zemljama u razvoju� Podsticanje uvoza kapitala od strane države

DRŽAVNA REGULATIVA U OBLASTI IZVOZA KAPITALA

Stimulisanje izvoza kapitala:� Smanjenje poreza na dohodak stečen u inostranstvu� Osiguranje plasmana od komercijalnih i � Osiguranje plasmana od komercijalnih i

nekomercijalnih rizika� Odobravanje kredita� Pomoć za izgradnju infrastrukture� Pomoć u razvijanju aktivnosti vezanih za

naučnoistraživački rad, prikupljanje i obradu podataka...

� Politička podrška

DRŽAVNA REGULATIVA U OBLASTI IZVOZA KAPITALA

� Stimulacije se primenjuju prema pojedinim zemljama (grupama zemalja) ili prema vrstama plasmana...vrstama plasmana...

� Javne finansijske korporacije za razvoj –podsticaj izvoza privatnog kapitala u zemlje u razvoju

RAZVOJ MEĐUNARODNOG TRŽIŠTA KAPITALA

� Značajniji izvoz kapitala iz V. Britanije počinje u prvoj polovini 19. veka

� Od prve polovine 19. veka Francuska i � Od prve polovine 19. veka Francuska i Nemačka postaju značajniji izvoznici kapitala

� Izvoz uglavnom iz privatnih izvora i u obliku portfolio investicija (do I svetskog rata)

� Za vreme I svetskog rata SAD postaju neto izvoznik kapitala


� Ratovi i ekonomska kriza su u velikoj meri uticala na kretanje kapitalaNemačka je dugovala ratne reparacije i vrlo � Nemačka je dugovala ratne reparacije i vrlo malo ratne štete je stvarno nadoknadila

� Drugi svetski rat donosi Zakon o zajmu i najmu – vojna i ekonomska pomoć SAD (još uvek neutralne) zemljama koje su se borile protiv Sila osovine (49 milijardi dolara)

� Dug je ostao na snazi samo SSSR-u


Maršalov plan(1947. godine) – Program evropske obnove, pomoć zemljama Zapadne evrope kako bi se ovom području:evrope kako bi se ovom području:

� Olakšao privredni oporavak� Podstakao dalji privredni rast i � Sprečio prodor komunističkih ideja

Posle rata – izvoz kapitala iz javnih izvora u vidu pomoći, međudržavnih kredita i zajmova međunarodnih finansijskih organizacija.


� Portfolio investicije oživljavaju tek nakon proglašavanja konvertibilnosti evropskih valuta

� Do kraja 50-ih SAD su predstavljale glavnog � Do kraja 50-ih SAD su predstavljale glavnog izvoznika kapitala

� 60-ih godina na značaju dobijaju zemlje Zapadne Evrope i Japan

� Tokom 70-ih godina dolazi do razvoja evrotržišta� Tokom 80-ih godina dolazi do krize prezaduženosti

zemalja u razvoju.� Značajno je povećanje priliva kapitala u zemlje u

razvoju u vidu direktnih investicija

ZAJEDNIČKA ULAGANJA

Zajednička ulaganja (joint venture) – poseban oblik stranih direktnih investicija:

Dugoročan poslovni poduhvat partnera iz Dugoročan poslovni poduhvat partnera iz različitih zemalja koji zajedno:

� Ulažu sredstva,� Organizuju proizvodnju,� Snose rizik i� Dele profit.


� Vlasnik kapitala ne nastupa samostalno� Zajednička ulaganja podsećaju na akcionarska

društvadruštva� Ovakav oblik investiranja dobija na značaju od

šezdesetih godina prošlog veka� Osnovni cilj je obezbediti što više prednosti koje

sa sobom nosi uvoz kapitala i istovremeno sprečiti što je moguće više negativnih uticaja na zemlju uvoznicu.


Prednosti zajedničkih ulaganja:� Prenos i primena savremene tehnologije,� Obuka kadrova,� Mogućnost proboja na strana tržišta,� Korišćenje imena stranog partnera,� Korišćenje njegovog iskustva u organizaciji

proizvodnje i prodaje,� Korišćenje njegove servisne mreže� Nema fiksnih finansijskih obaveza


� Nedostaci zajedničkih ulaganja:� Stranci ulažu u one sektore gde očekuju

veliki profit,veliki profit,� Ulaže se u razvijenije regione,� Stranci često precenjuju vrednost svojih

uloga,� Ne vodi se računa o nacionalnim interesima,� Izigravanje propisa o transferu profita i

izbegavanje plaćanja poreza


� Potrebno je imati jasne i precizno definisane propise za regulisanje ovakvog vida ulaganjaNe menjati uslove suviše često,� Ne menjati uslove suviše često,

� Garantovati da neće doći do pogoršanja uslova


Stranci se odlučuju za ovakav vid ulaganja zato što:Jedino im je to omogućeno,� Jedino im je to omogućeno,

� Obezbeđuje se više sredstava za finansiranje određenog projekta,

� Deli se rizik� Aktivno se uključuje domaći partner� Imaju strah od nacionalizacije.

IZBOR PARTNERA ZA ZAJEDNIČKO ULAGANJE

Izbor partnera je uslovljen:

� Prirodom poslovne aktivnosti,� Ciljevima koji se žele postići i � Propisima koji regulišu saradnju.


� Vrlo bitno je sagledati privrednu i društvenu situaciju u potencijalnim zemljama partnerimapartnerima

� Mnoge međunarodne organizacije izdaju određene publikacije o razvoju zemalja (OUN, IBRD, IMF, UNCTAD, GATT...)

� Problem je uporedivost podataka i � Ponekad se namerno daju netačni podaci


Najvažniji makroekonomski indikatori su:� Veličina privrede,

Stepen razvijenosti,� Stepen razvijenosti,� Tempo rasta,� Privredna struktura,� Trgovinski i platni bilans,� Spoljna zaduženost,� Nivo zaposlenosti,� Kretanje cena.


Privredni planovi:

� Direktivni ili planovi sa kontrolom (zemlje Istočne Evrope)

� Indikativni planovi (zemlje Zapadne Evrope)� Privredni planovi zemalja u razvoju


Prilagođavanje inflatornim uslovima:� Voditi računa o devalvaciji(depresijaciji) nacionalne

valute,valute,� Odlagati što je moguće više kupovinu te valute,� Prilagoditi strukturu uvoza,� Profit što pre pretvarati u stabilniju valutu,� Držanje većeg nivoa zaliha sirovina i gotovih

proizvoda,� Kupovati na kredit i zaduživati se na takvom tržištu


Zainteresovanost firmi sa Zapada za ulaganje na Istok:Dobra infrastruktura,� Dobra infrastruktura,

� Dobra snabdevenost sirovinama i energijom,� Jeftina i kvalifikovana radna snaga,� Male opasnosti od štrajkova,� Tržište veliko i nedovoljno snabdeveno� Inflacija niska.


Problemi koji nastaju investiranjem na Istoku:� Plaše se preteranog mešanja države,� Da li je maksimiranje dobiti glavni cilj,� Neslaganje oko izbora tržišta za izvoz

zajedničkih proizvoda,� Želja da se što većim izvozom rešavaju

platnobilansni problemi,� Nedovoljno dobro sprovedena privatizacija.

STRANA ULAGANJA U SFR JUGOSLAVIJI

� Period posle II svetskog rata karakteriše nedostatak sredstava za investiciona ulaganjaulaganja

� Znatan deo pomoći nakon II svetskog rata nije bio od velikog efekta na privredni razvoj

� Privredna reforma 1965. godine – otvaranje prema svetu i uključivanje u međunarodnu podelu rada.


� Izmene zakona su vršene u cilju obezbeđivanja savremenije tehnologije, povećanja izvoza i smanjenja uvoza, bolje povećanja izvoza i smanjenja uvoza, bolje snabdevenosti domaćeg tržišta i unapređenja rada i poslovanja domaćih preduzeća.


� Pored svega obim ulaganja nije bio na očekivanom nivou,Prosečno učešće stranih partnera je iznosilo � Prosečno učešće stranih partnera je iznosilo 25%,

� Najveći broj ugovora je sklopljen sa SR Nemačkom,

� Po iznosu uloga na prvom mestu su SAD,� Najviše se ulagalo u Hrvatsku, Srbiju i

Sloveniju


Jugoslavija je bila zahvalno područje za ulaganje stranog kapitala zbog:

� Visoke stope rasta,� Visoke stope rasta,� Predstavljala je srednje razvijenu zemlju,� Relativno dobro razvijene infrastrukture,� Mnogo jeftine i kvalifikovane radne snage,� Povoljnog gegrafskog položaja,� Solidne saobraćajne veze sa svetom i � Svestrane saradnje sa velikim brojem zemalja.


Nakon toga 80-te godine karakteriše:� Veliki dug, � Stagnacija privrede,� Razbijeno jedinstvo jugoslovenskog tržišta,� Regionalno zatvaranje,� Slaba efikasnost u proizvodnji,� Niska produktivnost rada,� Visoka inflacija.


� Do 1988. godine ulaganje je bilo jedino moguće u vidu zajedničkih ulaganjaUdeo stranca je mogao biti u vidu deviza, � Udeo stranca je mogao biti u vidu deviza, prava industrijske svojine, sredstava za rad i predmeta rada.

� Da bi bio punovažan i registrovan ugovor je morao biti odobren od strane Saveznog komiteta za energetiku i industriju.


Ugovor se nije odobravao ukoliko se:� Bitno narušava ravnopravnost domaće

organizacije udruženog rada i stranog lica,organizacije udruženog rada i stranog lica,� Ograničava izvoz zajedničkog proizvoda,� Narušavaju interesi odbrane i bezbednosti

zemlje,� Protivne društvenom planu Jugoslavije,� Protivne utvrđenoj strategiji tehnološkog

razvoja zemlje.


� Nakon 1988. godine Jugoslavija se uvrstila u zemlje sa liberalnijim propisima za plasman stranog kapitala.stranog kapitala.

� Rezultati su opet bili ispod očekivanja.� Malo ulaganja u proizvodnju� Uglavnom se ulagalo u trgovinu, uslužne

delatnosti, ugostiteljstvo...� Cilj je bio iskoristiti povlastice.

STRANA ULAGANJA U SR JUGOSLAVIJI

Novi zakon o stranim ulaganjima je usvojen 2002. godine.

Stranim ulagačem se smatra:Stranim ulagačem se smatra:� Strano pravno lice sa sedištem u

inostranstvu,� Strano fizičko lice,� Jugoslovenski državljanin sa prebivalištem

odnosno boravištem u inostranstvu dužim od godinu dana.


� Strani ulagač može osnovati preduzeće ili kupiti akcije već postojećeg preduzeća.Može mu biti data dozvola (koncesija) za � Može mu biti data dozvola (koncesija) za korišćenje prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi ili za obavljanje delatnosti od opšteg interesa.

� Mogućnost ulaganja po sistemu BOT (build-operate-transfer)

� Koncesija i BOT sistem se izdaju na 30 god.


� Ulog stranca može biti u konvertbilnoj valuti, stvarima, pravima intelektualne svojine, hartijama od vrednosti i drugim imovinskim pravima.

� Zakon predviđa nacionalni tretman stranih ulagača-preduzeće � Zakon predviđa nacionalni tretman stranih ulagača-preduzeće sa stranim ulogom uživa jednak pravni položaj i posluje pod jednakim uslovima i na jednak način kao i jugoslovenska preduzeća bez stranog uloga.

� Obezbeđena je pravna sigurnost stranog ulagača� Ograničenja se odnose na proizvodnju i promet oružja i

ulaganja u područja koja su zakonom određena kao zabranjene zone.

� Princip uzajamnosti-reciprocitata-položaj stranih ulagača će zavisiti od položaja jugoslovenskih ulagača u dotičnoj zemlji.

RAZVOJ EVROTRŽIŠTA

� Evrotržište - kreditno tržište na kome se poslovi kreditiranja obavljaju uz upotrebu strane valute.strane valute.

� Početak – transakcije dve sovjetske banke.

� Razvoju evrotržišta su doprinele dve novine u bankarskom poslovanju: Varijabilne kamatne stope i sindikalizovani zajmovi


� Zbog velikih oscilacija u stopama inflacije problem je odrediti kamatnu stopu za dugoročne plasmane.

� Rešenje – varijabilna kamatna stopa – fiksni iznos � Rešenje – varijabilna kamatna stopa – fiksni iznos marže + kamatna stopa na tržištu novca (kamata na tržištu kratkoročnih sredstava, bolje se prilagođava stopi inflacije)

� Kao osnovica – LIBOR (međubankarska kamatna stopa na londonskom tržištu novca) ili prime rate (kamatna stopa za prvoklasne zajmotražioce na američkom finansijskom tržištu)


� Sindikalizovani zajmovi – krediti koje odobravaju grupe banaka na srednji rok (3-10 godina)10 godina)

� Banke međusobno dele rizik i nude velike iznose kredita (preko milijardu dolara)

� Dolar je i dalje najznačajnija valuta. Pored dolara izdvajaju se evro, japanski jen, britanska funta, švajcarski franak...


Faktori koji su doprineli širenju evrotržišta:� Kamatne stope su bile više u Evropi nego u

SAD,SAD,� Stvaranje širokog privrednog prostora� Povećanje ponude sredstava na evrotržištu

zbog povećanja cene nafte,� Povećanje tražnje na evrotržištu zbog

povećanja cene nafte.

VRSTE POSLOVA NA EVROTRŽIŠTU

Četiri segmenta evrotržišta:

� Tržište evronovca,� Tržište evrokredita� Tržište evroobaveznica i � Tržište evrozapisa


Tržište obaveznica se deli na:

� Tržište evroobaveznica – glase na jednu valutu a plasiraju se u više zemalja i

� Tržište stranih obaveznica – plasiraju se u zemlji na čiju valutu glase.


Pri izdavanju, distribuciji i prodaji stranih obaveznica javljaju se banke samo jedne zemlje.zemlje.

Za plasman stranih obaveznica najznačajnije je tržište Švajcarske (oko 40%)

U slučaju evroobaveznica javljaju se konzorcijumi banaka.


Konzorcijumi banaka:Veći broj banaka iz različitih zemaljaJedna ili više banaka rukovodi poslom, druga

grupa banaka su garanti, a treća grupa banaka predstavlja mrežu banaka preko koje se obaveznice plasiraju

Za ovu uslugu se naplaćuje provizija (oko 2,5% od vrednosti emitovanih obaveznica –0,5%+0,5%+1,5%)

UTICAJ EVROTRŽIŠTA NA SVETSKU PRIVREDU

� Bolja povezanost finansijskih tržišta i olakšana cirkulacija sredstava u međunarodnim razmerama

� Dovelo je do internacionalizacije privrednog života, � Dovelo je do internacionalizacije privrednog života, razvoja međunarodne trgovine,

� Transferiše sredstva od suficitarnih ka deficitarnim zemljama (postavlja se pitanje da li tu ulogu obavlja dobro)

� U nekim situacijama evrotržište širi prostor za neravnotežu

� Najveću korist imaju SAD – stranci drže dolare i ne troše ih za kupovinu američke robe.

ZNAČAJ KREDITIRANJA IZVOZNIH POSLOVA

� Izvoz kapitalnih dobara u velikoj meri zavisi od uslova plaćanja,U najvećem problemu su zemlje u razvoju –� U najvećem problemu su zemlje u razvoju –nemaju sopstvenu proizvodnju, moraju da uvoze, nemaju dovoljno sredstava za uvoz

� Kupovina na kredit – plaćanje iz buduće akumulacije

� Za kreditiranje zainteresovani i proizvođači da bi obezbedili što veći plasman


Za kreditiranje zainteresovana i država zato što koristi ima privreda u celini:

� Bolje korišćenje domaćih kapaciteta,� Bolje korišćenje domaćih kapaciteta,� Raste zaposlenost,� Povećava se devizni priliv,� Popravlja se robna struktura izvoza,� Popravlja se nivo kvalifikovanosti radne snage,� Podstiče se naučno – istraživački rad,� Podstiče se primena savremene tehnologije,� Poboljšava proizvodna struktura privrede.


� Udeo kapitalnih dobara u ukupnom svetskom izvozu – 20%.Udeo kapitalnih dobara u izvozu razvijenih � Udeo kapitalnih dobara u izvozu razvijenih zemalja – 35%.

� Krediti ove vrste koje dobijaju zemlje u razvoju su povoljniji od kredita koji se dobijaju na međunarodnom finansijskom tržištu


Kreditna podrška se daje ne samo za prodaju robe već i za razne druge prateće aktivnosti:Istraživanje tržišta,� Istraživanje tržišta,

� Izrada projekta,� Priprema proizvodnje za izvoz,� Uvoz neophodnih sirovina i delova,� Držanje zaliha� Organizovanje servisne mreže.


Uslovi kreditiranja zavise od:� Vrste izvoznog posla,� Zemlje u koju se izvozi,� Stanja na tržištu datih proizvoda,� Uslova pod kojim konkurenti nude kredite.


� Kamatna stopa je niža nego na finansijskom tržištu,Rok je od 2 do 7 ili 10 godina,� Rok je od 2 do 7 ili 10 godina,

� Predviđa se učešće izvoznika od 10 do 30% i određeni avans stranog kupca,

� Postoje agencije za kreditiranje izvoznih poslova koje su pod kontrolom države,

� Kredit se može odobriti domaćem izvozniku ili stranom kupcu.


� Na razvijenijim finansijskim tržištima postoji faktoring – mogućnost prodaje potraživanja po izvoznim kreditima pre roka dospeća, uz po izvoznim kreditima pre roka dospeća, uz određeni diskont.

� Krediti stranom kupcu se odobravaju u formi vezanih kredita čime se smanjuju efekti pomoći.


Na predlog američke Exim banke 1976. godine sklopljen je Dogovor o smernicama za izvozne kredite (“Džentlmenski sporazum”). izvozne kredite (“Džentlmenski sporazum”). Cilj je bio sprečiti međusobnu konkurenciju u odobravanju izvoznih kredita,

Utvrđene su:� Minimalne kamatne stope,� Maksimalni rokovi kreditiranja,� Uplata u gotovom treba da bude najmanje 15%

vrednosti izvoznog posla.


“plati kad zaradiš” (pay as you earn) - jedan od načina kupovine i plaćanja kapitalnih dobara - kupac otplaćuje kredit delom zarade koju ostvaruje kupljenim dobrom

OSIGURANJE IZVOZNIH KREDITA

Prodaja robe na kredit stranom kupcu nosi sa sobom veći rizik.sobom veći rizik.

Rizici se dele na komercijalne i nekomercijalne.


Komercijalni:� Bankrotstvo,� Nesolventnost stranog kupca,� Nesolventnost stranog kupca,� Stečaj,� Odbijanje da izmiri obaveze,� Nepreuzimanje robe...Ovi rizici su u određenoj meri pod kontrolom stranog

partnera.Osiguranje od komercijalnih rizika se prepušta običnim

osiguravajućim zavodima.


Nekomercijalni – politički i katastrofalniPolitički:� Ratovi,� Demonstracije,� Štrajkovi,� Nacionalizacija,� Konfiskacija,� Embargo na uvoz neke robe,� Zabrana pojedinih vrsta plaćanja


Katastrofalni:� Zemljotresi, � Poplave,� Poplave,� Suše...Veći problem predstavljaju nekomercijalni rizici zato što

su u velikoj meri van kontrole stranog partnera,Procenat naknade štete je veći kod nekomercijalnih

rizika,Kod osiguranja od nekomercijalnih rizika i država se

javlja kao pomoć.


� Međunarodna unija za osiguranje izvoza i investicija – Bernska unija, osnovana je 1934. godine kako bi se obezbedila saradnja 1934. godine kako bi se obezbedila saradnja u oblasti kreditiranja izvoznih poslova.

� Međunarodno udruženje za osiguranje kredita, osnovano je 1946. godine – svaki član je dužan da posredstvom ovog udruženja dostavlja informacije o kreditnoj sposobnosti firmi sa svog područja.

AGENCIJE ZA KREDITIRANJE IZVOZA

� Exim banka – najvažnija agencija za kreditiranje izvoza u SAD (Izvozno-uvozna banka Sjedinjenih Država)banka Sjedinjenih Država)

� Osnovana kao javna korporacija 1934. godine

� Upravlja Savet direktora koje postavlja predsednik SAD, uz saglasnost Senata


� Exim banka odobrava kredite za izvoz američke opreme i uslugaRok za odobravanje kredita je od 5 do 15 � Rok za odobravanje kredita je od 5 do 15 godina

� Kamatna stopa je fiksna� Kupac plaća avans od 20%� Izvoznik učestvuje sa 20%� Učešće Exim banke je od 40 do 60%


� Za kreditiranje u socijalističke zelje je bila potrebna dozvola predsednika SADBavi se osiguranjem izvoznih kredita od � Bavi se osiguranjem izvoznih kredita od komercijalnih rizika za svoj račun, od nekomercijalnih za račun države

� Daje garancije za izvozne kredite� Oko 12 milijardi dolara godišnje obezbeđuje� Do kraja 2007. godine ukupno 400 milijardi

dolara

KREDITIRANJE IZVOZNIH POSLOVA U JUGOSLAVIJI

� Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES) osnovana je 1978.godine1978.godine

� Najznačajnija izmena u radu JUBMES banke je napravljena 1989. godine kada je omogućeno odobravanje kredita i stranim kupcima.


Najvažniji poslovi JUBMES banke:� Refinansiranje banaka� Kreditiranje inostranih kupaca i banaka� Kreditiranje domaćih preduzeća� Osiguranje izvoznih poslova od

nekomercijalnih rizika


� Za kreditiranje ili refinansiranje izvoznih poslova od strane JUBMES neophodno je određeno učešće inostranog kupca određeno učešće inostranog kupca (najmanje 10%)

� Ukoliko je uvozni sadržaj iznad 40%, JUBMES može odbiti kreditiranje ili refinansiranje

� Dužina roka kreditiranja zavisi od vrste izvoznog posla (od 5 do 12 godina)


� Od 1990. godine JUBMES ima status posmatrača u Bernskoj uniji.

� Raspad SFRJ i uvođenje sankcija je doprinelo tome da se banka transformiše

MEĐUNARODNI MONETARNI FOND

Međunarodni monetarni sistem – konferencija u Breton-Vudsu 1944. godine

Formirane dve odganizacije za monetarnu i Formirane dve odganizacije za monetarnu i finansijsku saradnju:

� Međunarodni monetarni fond i � Međunarodna banka za obnovu i razvojSporazum o osnivanju MMF-a je stupio na

snagu 27.12.1945.godine, a poslovanje je započelo 1.3.1947. godine


� MMF – saradnja u oblasti međunarodnih plaćanja i politike deviznih kurseva i odobravanje kredita za kratkoročno odobravanje kredita za kratkoročno uravnoteženje platnog bilansa.

� IBRD – dugoročni krediti za obnovu i razvoj zemalja članica.

� Postojala su četiri plana za organizaciju međunarodne monetarne saradnje: britanski, američki, francuski i kanadski.


Ciljevi MMF-a:� Unapređenje međunarodne saradnje,� Proširivanje međunarodne trgovine, rast � Proširivanje međunarodne trgovine, rast

zaposlenosti, dohotka i proizvodnje,� Stabilizacija deviznih kurseva i sprečavanje

konkurenskih depresijacija,� Multilateralizam u međunarodnim plaćanjima za

tekuće transakcije i uklanjanje deviznih ograničenja� Obezbeđenje finansijskih sredstava za pomoć

zemljama članicama u uravnoteženju pl.bilansa� Smanjenje platnobilansnih neravnoteža


� Svaka zemlja članica ima određenu kvotu koju uplaćuje u MMF (25% u SDR ili konvertibilnim valutama (ranije bilo u zlatu ili konvertibilnim valutama (ranije bilo u zlatu ili dolarima) i 75% u nacionalnoj valuti)

� Po broju glasova u februaru 2008. godine na prvom mestu su SAD (16,79% glasova)

� Najvažniji organi Fonda su: Odbor guvernera i Odbor izvršnih direktora.

� Na čelu Odbora izvršnih direktora je Direktor (uvek je neko iz Zapadne Evrope)


� Odbor izvršnih direktora čine 24 direktora (8 zemalja sa najvećom kvotom ima sopstvenog predstavnika dok ostalih 16 sopstvenog predstavnika dok ostalih 16 biraju druge zemlje članice po grupama (tzv.konstituencama))

� Svaka zemlja ima 250 osnovnih glasova + još po jedan glas na svakih 100 000 SDR uplaćenih na osnovu kvote.


� Zaduživanje na osnovu kreditne tranše može biti do 100% kvote date zemlje-četiri tranše po 25%.po 25%.

� Prva kreditna tranša se lako dobija za pokrivanje deficita platnog bilansa – u suštini su to sredstva koja je zemlja uplatila u fond.

� Ostale tri kreditne tranše (više kreditne tranše) su uslovljene programom prilagođavanja koji obuhvata mere fiskalne, monetarne, devizne i trgovinske politike


� Pismo o namerama je formalno akt koji suvereno donosi zemlja članica, ali u suštini ono sadrži “sugestije” Fonda o ekonomskoj ono sadrži “sugestije” Fonda o ekonomskoj politici koju data zemlja treba da sprovodi ako želi podršku Fonda.

� Stand-by aranžmani – krediti u pripravnosti –odobravanje okvirnog iznosa kredita koji zemlja može da koristi u određenom periodu u zavisnosti od potreba,ali i od toga da li sprovodi dogovoreni stabilizacioni program.


� Otplata običnih i stand-by kredita počinje 3 godine i tri meseca posle podizanja sredstava, u 8 kvartalnih rata, i završava se u roku od 5 godina.rata, i završava se u roku od 5 godina.

� Potražni saldo (rezervna tranša) se javlja kada Fond koristi deo kvote zemlje u nacionalnoj valuti.

� Dodajna sredstva za pozajmnice Fond je obezbeđivao prvo preko Opštih dogovora o pozajmljivanju i Novog aranžmana o zaduživanju.


� Fond se zalagao za čvrste, stabilne i jedinstvene devizne kurseve, konvertibilnost nacionalnih valuta i multilateralizam u nacionalnih valuta i multilateralizam u međunarodnim plaćanjima.

� Fond je bio protiv devizne kontrole, diskriminacije u međunarodnim plaćanjima i primene višestrukih devinih kurseva.


� Utvrđivanje pariteta valuta prema zlatu ili SAD dolarimaDevizni kurs je mogao da oscilira samo 1% � Devizni kurs je mogao da oscilira samo 1% na gore ili dole od pariteta

� Paritet se mogao menjati samo zbog otklanjanja “fundamentalne neravnoteže” u pl.bilansu i to posle konsultacija sa Fondom.


� U avgustu 1971. godine SADukidaju spoljnu konvertibilnost dolara u zlato

� U decembru 1971. godine dolar po prvi put posle 34 � U decembru 1971. godine dolar po prvi put posle 34 godine devalvira (cena fine unce zlata je promenjena sa 35 na 38 dolara – devalvacija dolara od 7,89%)

� Omogućeno je prijavljivanje centralnih kurseva i oscilacije +/-2,25%

� U februaru 1973. godine dolar po drugi put devalvira i to za 10% (cena fine unce zlata je povećana na 42,2222 dolara)


� MMF je tek u aprilu 1976. godine usvojio II amandman na Statut koji je stupio na snagu u aprilu 1978. godine čime je i zvanično u aprilu 1978. godine čime je i zvanično međunarodni monetarni sistem koji je nastao posle II svetskog rata prestao da postoji.

� Zlatno-devizni (zlatno-dolarski) standard


� Reforma međunarodnog monetarnog sistema iz 1967. godine dovela je do usvajanja I amandmana na Statut MMF-a –usvajanja I amandmana na Statut MMF-a –stvoren je novi oblik međunarodnog sredstva plaćanja (specijalna prava vučenja – SDR (special drawing rights).

� Veštački stvorena aktiva koja bi mogla da se koristi u međunarodnim plaćanjima


Stvaranjem SDR trebalo je ispuniti dva cilja:� Obezbediti uvećanje obima međunarodne likvidnosti� Osigurati pouzdan zajednički denominator� Osigurati pouzdan zajednički denominatorSDR se mogu koristiti za finansiranje platnobilansne

neravnoteže, za kupovinu neophodne valute, za terminske poslove, odobravanje kredita, izmirivanje finansijskih obaveza, kao obračunska jedinica pri sklapanju ugovora, odobravanju kredita, emitovanju hartija od vrednosti...


� Udeo SDR u ukupnim svetskim monetarnim rezervama, uključujući i zlato, početkom 2008. godine iznosi manje od pola procenta.2008. godine iznosi manje od pola procenta.

� Početkom 2008. godine samo Libija je definisala vrednost svoje valute u SDR.


Zemlje u razvoju su se zalagale za primenu tzv. Link projekta:

� Da se raspodela vrši prema revidiranim ključevima,� Da se raspodela vrši prema postojećim kvotama, ali

da razvijene zemlje jedan deo svojih sredstava ustupe međunarodnim razvojnim institucijama,

� Da se deo novostvorenih sredstava prethodno izdvoji za potrebe međunarodnih institucija, a ostatak da se deli prema postojećim kvotama.

EVROPSKI MONETARNI SISTEM

� Evropska platna unija – EPU( European Payments Union) – stvorena 1950.godineCilj je bio multilateralni kliring zemalja članica� Cilj je bio multilateralni kliring zemalja članica

� Dugovanja su obračunavana mesečno i zemlja sa deficitom je automatski dobijala kredit u određenom procentu svoje kvote

� Banka za međunarodne obračune (BIS) banka je obavljala poslove za račun EPU


� Evropski monetarni sporazum – EMA (European Monetary Agreement) je počeo da funkcioniše nakon EPUfunkcioniše nakon EPU

� Deficitarnim zemljama su odobravani krediti, ali ne automatski

� BIS banka je obavljala poslove i za račun EMA


� Aprila 1972.godine u Bazelu potpisan sporazum o tzv. Evropskoj monetarnoj zmiji

� Marta 1973.godine doneta odluka o zajedničkom plivanju njihovih valuta u odnosu na dolarnjihovih valuta u odnosu na dolar

� Devizni kursevi su održavani u uskim granicama od +/-2,25% od dogovorenih pariteta

� Aprila 1973.godine počinje sa radom Evropski fond za monetarnu saradnju

� Evropska obračunska jedinica (EUA) je stvorena 1974.godine i služila je za iskazivanje transakcija u određenim organizacijama, a kasnije i za iskazivanje budžeta Zajednice


� Evropski monetarni sistem je u okviru Zajednice stvoren 1979.godine

� Cilj je bio stvoriti monetarnu saradnju i stabilnost zemalja članicačlanica

� Devizni kursevi su održavani u granicama +/-2,25% (za slabije valute +/-6%)

� Mogućnost kratkoročnih pozajmnica i povremenih revizija centralnih kurseva

� ERM – Exchange Rate Mechanism – mehanizam održavanja utvrđenih deviznih kurseva u okviru EMS

� Avgusta 1993.godine granice oscilacije deviznih kurseva su proširene na +/-15%


� Stvorena je i evropska novčana jedinica ECU (European Currency Unit) – kompozitna novčana jedinica valuta zemalja članica EUnovčana jedinica valuta zemalja članica EU

� Koristila se za iskazivanje centralnih kurseva, kao obračunska jedinica za poslovanje i odobravanje pozajmnica i za iskazivanje budžeta pojedinih organizacija

Ekonomska i monetarna unija

� Šumanov plan 1952.godine je podrazumevao stvaranje Zajednice za ugalj i čelik

� Potpisivanjem Rimskih ugovora 1957.godine � Potpisivanjem Rimskih ugovora 1957.godine stvorena je Evropska ekonomska zajednica

� Počelo se sa 6 zemalja članica, danas ih ima 27� Ciljevi: stvaranje - povoljnijih uslova za razvoj crne

metalurgije – zajedničkog tržišta (1968) –jedinstvenog tržišta (1992) – monetarne unije (1999)

� Dolazak Žaka Delora na čelo Evropske komisije 1985.godine je bio od velikog značaja za evrointegracije


� Tri faze u stvaranju monetarne unije� Stvaranje Evropskog monetarnog instituta i

Evropske centralne bankeEvropske centralne banke� Predviđeno je bilo da monetarna unija počne

da funkcioniše 1999.godine� Evropa u dve brzine� Ugovor iz Mastrihta (decembar 1991)


Kriterijumi konvergencije:� Ukupan javni dug ne sme biti veći od 60% društvenog

proizvoda date zemlje� Godišnji fiskalni deficit ne sme biti veći od 3% društvenog

proizvoda� Inflacija ne sme biti veća od 1,5 procentnih poena iznad stope u

tri zemlje EU sa najnižom inflacijom� Kamatna stopa na dugoročne državne hartije od vrednosti ne

sme biti viša od 2 procentna poena iznad stope u tri zemlje sa najnižom kamatom

� Zemlja treba da ima dve godine članstva u EMS bez sprovođenja devalvacije


� Samo četiri zemlje su ispunile sve kriterijume –Luksemburg, Finska, Francuska i V. Britanija

� Od tada 15 zemalja članica u EMU se uključilo njih � Od tada 15 zemalja članica u EMU se uključilo njih 11

� Velika Britanija i Danska nisu želele da uđu u EMU� Grčka i Švedska nisu ispunjavale kriterijume� Evroentuzijasti i evroskeptici� ERM II – veza između valuta zemalja EU koje ne

učestvuju u EMU i evra – granice oscilacije su ostale +/-15%

MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ

Sporazum o osnivanju IBRD-a je stupio na snagu 27.12.1945. godine, a Banka je počela sa radom 26.6.1946. godine.26.6.1946. godine.

Grupu Svetske banke čine:� Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD)� Međunarodna finansijska korporacija (IFC)� Međunarodno udruženje za razvoj (IDA) i � Multilateralna agencija za garantovanje investicija

(MIGA)Pod Svetskom bankom se podrazumevaju IBRD i IDA.


Osnovni cilj IBRD je finansiranje onih projekata koji su značajni za nacionalnu privredu a za koje nije zainteresovan privatni kapital zato koje nije zainteresovan privatni kapital zato što:

� Nisu neposredno profitonosni� Potrebni su veći iznosi za ulaganje i � Prisutan je veći rizik.


� Organizovana u vidu akcionarskog društva –osnivački kapital 10 milijardi dolara.

� Udeo zemalja (kvota) zavisi od njihove ekonomske � Udeo zemalja (kvota) zavisi od njihove ekonomske snage.

� Uplaćivalo se samo 20% od kvote (2% u zlatu ili dolarima, a 18% u nacionalnoj valuti)

� Preostalih 80% je činilo sigurnosnu rezervu (sredstva se u nacionalnoj valuti drže na posebnom računu kod svoje centralne banke)

� Posle 1988. godine se uplaćuje 3% ukupne kvote (97% predstavlja sigurnosnu rezervu)


� Svaka zemlja ima 250 osnovnih glasova + još jedan glas na svaku akciju upisanog kapitalakapitala

� U 2007. godini SAD raspolažu sa 16,39% ukupnog broja glasova.

� Najveći uticaj na poslovanje i politiku IBRD ima SAD.


� Najvažniji organi Banke su: Odbor guvernera i Odbor izvršnih direktora.Odbor izvršnih direktora čine 24 direktora � Odbor izvršnih direktora čine 24 direktora (pet imeniju zemlje sa najvećom kvotom, a ostalih 19 biraju “izborna tela” (konstituence).

� Na čelu Odbora izvršnih direktora je predsednik Banke koji je uvek državljanin SAD.


Sredstva Banke potiču iz četiri izvora:� Uplaćeni deo kvota zemalja članica,� Zaduživanje na međunarodnom finansijskom

tržištu,� Povraćaj ranije datih kredita i � Ostvareni dohodak.


Hartije od vrednosti koje emituje IBRD su atraktivne zbog toga što:

� Zemlje članice za obaveze Banke garantuju celokupnim upisanim(ne samo uplaćenim) kvotama i

� Banka koristeći svoj brojan i stručan aparat vrši strogu selekciju projekata.


IBRD je i razvojna i finansijska institucija:� Razvojna – vodi računa da projekat doprinosi

razvoju konkretne zemljerazvoju konkretne zemlje� Finansijska – vodi računa da projekat obezbeđuje

urednu otplatu pozajmljenih sredstava.Banka učestvuje samo u finansiranju onih projekata za

koje nije moguće obezbediti sredstva iz privatnih izvora pod “razumnim”uslovima

Može se postaviti pitanje da li Banka daje zajmove pod tržišnim uslovima ili ne.


� Zajmovi IBRD su namenjeni ka razvijenijim zemljama među zemljama u razvoju.

� Banka odobrava srednjeročne i dugoročne zajmove � Banka odobrava srednjeročne i dugoročne zajmove sa rokom povraćaja od 20 godina i grace periodom od 5 godina.

� Proces graduacije se koristi da zemlje koje su dostigle određeni stepen razvoja prestanu da dobijaju zajmove IBRD

� Proces graduacije je postepen i traje oko 5 godina, a kao granica se koristi društveni proizvod po stanovniku.


� Projekti koje finansira IBRD prolaze kroz faze: identifikovanja, pripreme, ocene pregovora, usvajanja, izvršenja i nadzora i pregovora, usvajanja, izvršenja i nadzora i naknadne ocene.

� Faza ocene projekta podrazumeva sagledavanje tehničkih, institucionalnih, ekonomskih i finansijskih aspekata projekta.


� Najviše zajmova su dobili Brazil, Indija, Indonezija, Kina, Turska, Argentina i J. Koreja (ukupno 433 milijarde dolara).Koreja (ukupno 433 milijarde dolara).

� Od ukupnog iznosa zajma 58% se koristi za plaćanje u inostranstvu a 42% za plaćanje u zemlji.

� Od onog iznosa koji je korišćen za plaćanje u inostranstvu čak 83% je otišlo u razvijene zemlje


� Ranije je najveći deo zajmova bio za izgradnju infrastrukture, dok u novije vreme raste udeo zajmova namenjen razvoju poljoprivrede i sela, zajmova namenjen razvoju poljoprivrede i sela, uređenju gradova i unapređenju ishrane stanovništva...

� Od oktobra 1979. godine po prvi put se odobravaju i zajmovi za strukturno prilagođavanje – mogu se relativno brzo koristiti u periodu od 12 do 18 meseci po potpisivanju ugovora

� Ovi zajmovi na neki način popunjavaju prazninu između aktivnosti IBRD i MMF.


Od 1974. godine IBRD je počela poslove kofinansiranja – finansiranje projekata zajedno sa drugim zajmodavcima.zajedno sa drugim zajmodavcima.

Prisutne su tri vrste zajmodavaca:� Javne agencije za razvoj,� Institucije za kreditiranje izvoza i � Komercijalne banka.


Sve zanteresovane strane iz ovakvog načina finansiranja izvlače određenu korist:IBRD širi svoje poslovanje uz manje � IBRD širi svoje poslovanje uz manje angažovanje sopstvenih sredstava,

� Kofinansijeri obezbeđuju sigurniji plasman svojih sredstava

� Zajmoprimci dobijaju povoljnije uslove kreditiranja.


� U ovim poslovima postoje dve vrste finansiranja – paralelno i zajedničko.Kod paralelnog finansiranja roba i usluge � Kod paralelnog finansiranja roba i usluge potrebne za određeni projekat se dele na “pakete”, i svaki paket se može finansirati iz posebnog izvora uz posebne uslove. Veza između Banke i sufinansijera su labavije.

� Zajedničko finansiranje – Odgovornost Banke je veća, veze sa sufinansijerima su čvršće.


Od 1983. godine se javljaju novi oblici kofinansiranja:

� Banka direktno učestvuje u komercijalnom zajmu sa � Banka direktno učestvuje u komercijalnom zajmu sa 10-25% i time omogućava produžetak roka otplate,

� Banka garantuje otplatu dela zajma u produženom roku povraćaja bez sopstvenog učešća i

� Banka se obavezuje da obezbedi sredstva za produženje roka otplate ukoliko dođe do povećanja godišnjih anuiteta.


� Jugoslavija je učestvovala u radu Banke od njenog početka.Tokom pedesetih godina nije koristila � Tokom pedesetih godina nije koristila zajmove IBRD.

� Najveći deo zajmova je bio za razvoj saobraćaja (32%), zatim poljoprivrede (28%) industrije (21%), energetike (14%)...

� Jugoslaviji su odobrena i dva zajma za strukturno prilagođavanje ( SAL-1 i SAL -2)


� Osamdesetih godina je došlo da smanjenja iskorišćenih (ne odobrenih) zajmova zbog nepovoljne ekonomske situacije u zemlji i nepovoljne ekonomske situacije u zemlji i zbog velike depresijacije dinara.

� Osamdesetih godina Jugoslavija je bila blizu granice prestanka korišćenja zajmova IBRD

� Posle ponovnog prijema SR Jugoslavije zbog svih dešavanja za našu zemlju je bio predviđen tzv. IDA status na rok od tri godine

MEĐUNARODNO UDRUŽENJE ZA RAZVOJ - IDA

� IDA je osnovana 1960.godine za odobravanje kredita najnerazvijenijim zemljama

� Sredstva se dobijaju putem kvota zemalja članica, � Sredstva se dobijaju putem kvota zemalja članica, povremenih “popunjavanja”, poklona, transfera dela profita od IBRD, otplate ranijih kredita

� Razvijene zemlje celokupan iznos kvote uplaćuju u konvertibilnoj valuti

� Zemlje u razvoju uplaćuju 10% kvote u konvertibilnoj, a 90% u nacionalnoj valuti


� Pravo da koriste imaju zemlje u kojima je vrednost nacionalnog dohotka po stanovniku ispod određene granice (2006.godine je to ispod određene granice (2006.godine je to bilo 1065 dolara)

� Grace period je 10 godina dok je rok otplate prvo bio 50 godina, a kasnije smanjen na 40 godina za najmanje razvijene i 35 godina za ostale zemlje u razvoju


� Kamata na zajmove se ne plaća, ali se plaća određena provizija

� Učešće u finansiranju projekata je oko 40%� Učešće u finansiranju projekata je oko 40%� IDA učestvuje u poslovima kofinansiranja� Najviše sredstava je dobila Indija, zatim Vijetnam,

Bangladeš, Pakistan, Etiopija...� Oko 36% je uloženo u razvoj poljoprivrede, 13% u

saobraćaj, 11% u energiju, 7% u razvoj obrazovanja� Jugoslavija je bila član IDA od njenog osnivanja

MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA - IFC

� IFC je osnovana 1956.godine sa ciljem da se podstakne privredni razvoj kroz ulaganja u privatni sektorprivatni sektor

� Najznačajnija je katalizatorska uloga IFC –povezivanje privatnih preduzeća kojima je potreban kapital sa zainteresovanim ulagačima (na 1 uložen dolar od strane IFC dolazi još 5 dolara iz drugih izvora)

� Rok otplate kredita je od 7 do 12 godina (u nekim slučajevima i do 20)

MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA - IFC

� Od 1986.godine pri Korporaciji postoji i Savetodavni servis za strane investicije

� Jugoslavija je postala član IFC tek 1968.godine kada je prihvaćeno da naša preduzeća nisu bila državna, već prihvaćeno da naša preduzeća nisu bila državna, već društvena

� Do kraja 1989.godine Jugoslaviji je bilo odobreno 7% svih kredita Korporacije (odmah iza Brazila i Meksika)

� Na inicijativu IFC, 1969.godine je osnovana Međunarodna korporacija za investicije u Jugoslaviji čiji je zadatak bio da podstiče plasman privatnog kapitala u jugoslovenska preduzeća (pre svega zajednička ulaganja)

MULTILATERALNA AGENCIJA ZA GARANTOVANJE INVESTICIJA

� Sporazum o osnivanju MIGA je stupio na snagu aprila 1988.godine.MIGA je osnovana sa ciljem da se davanjem � MIGA je osnovana sa ciljem da se davanjem garancija za nekomercijalne rizike podstakne priliv privatnog kapitala u zemlje u razvoju

� Agencija treba da pruža informacije potencijalnim investitorima o mogućnostima ulaganja u zemlje u razvoju, pruža tehničku pomoć i da bude mesto na kome će izvoznici i uvoznici kapitala sarađivati

MULTILATERALNA AGENCIJA ZA GARANTOVANJE INVESTICIJA

Najznačajnije vrste rizika su:� Vladina ograničenja konvertovanja i prenosa deviza� Ograničenja vlasništva stranaca� Ograničenja vlasništva stranaca� Raskid ugovora od strane vlade na štetu investitora� Ratni konflikti i nemiriJugoslavija se septembra 1989.godine priključila ovoj

organizacijiU Srbiji MIGA se bavi davanjem garancija stranim

bankama za poslovanje u našoj zemlji

Documents

Preostali materijali za II kolokvijum (.pdf)