I rukovet ( Iz moje domovine )

Bojo mi, Bojo,draga dušo moja,u kitu te kitim,za fesom te nosim.Dođi, draga, sedi, draga, haj, haj, haj!Dođi draga, do mene.

Jarko sunce odskočilo,sele, žetva je,haj, haj, haj!Ustaj, ne spavaj!

Bojo mi, Bojo,draga dušo moja,u kitu te kitim,za fesom te nosim.Dođi, draga, sedi, draga, haj, haj, haj!Dođi draga, do mene.

Što ti je, Stano, mori,što ti je, Stano?Ej, dostum Stančice,mlada, zelena!

Karavilje!Karavilje, lane moj,kara li te majka?Haj, haj, lane moj,kara li te majka?Nit me kara, nit me kara, lane moj,nit me razgovara.Haj, haj, lane moj,nit me razgovara.Već me šalje, već me šalje, lane moj,na Dunav, na vodu.Haj, haj, lane moj,na Dunav, na vodu.

Oj! ---- Igrali se vrani konji

Reče čiča da me ženi,dudu, redu, redu! (pripev)Sinoć reče, jutros neće,dudu, redu, redu!

Protužila Pembe Ajša:Dertlija sam nego paša!Kako neću dertli biti,kad me silna tuga mori:Što je volim, ne dadu mi,a što neću, nameću mi!

Imala majka, jado,dve devojke, lado,Ibar voda, lane moj,nosi ludo maleno! Oj!Obadve se, jado,razbolele, lado,Ibar voda, lane moj,nosi ludo maleno!

Nasloni glavu, Stano, na mene!Ej, dostum Stančice, mlada, zelena!

Imala baba jedno momiče -Daj mi ga, babo, daj, daj, daj.Ej, da ga kitim I da ga ljubim,Da mu kupim svilen fustan, srmali jelenče!Daj mi ga, babičko, daj mi ga, babo, daj!0

II rukovet ( Iz moje domovine )

Osu se nebo zvezdama.Zvezdane dane, moj mio brale!I ravno polje ovcama.Zvezdama nema Danice,Zvezdane dane, moj mio brale!Ovcama nema čobana.

Smilj Smiljana pokraj vode brala.

Jesam li ti, Jelane,govorio, divna Jelo,da ne rasteš, Jelane,pokraj druma, divna Jelo,gde prolaze, Jelane,četovođe, divna Jelo,i provode, Jelane,

svoje čete, divna Jelo!

Maro Resavkinjo,jesi l vidla, Maro, resavske junake?

U Budimu gradu čudno čudo kažu,hm, hm, je l istina, čudno čudo kažu!Miš poseja proju po ježevu polju,hm, hm, je l istina, po ježevu polju!Narasla je proja mišu do kolena,hm, hm, je l istina, mišu do kolena!Mišu do kolena, žabi do ramena,hm, hm, je l istina, žabi do ramena!

III rukovet ( Iz moje domovine )

Zaspala devojka, more,bregu na kamenu, more,more, momak devu budi.

Urani, bela, urani,urani, bela, na vodu,hajde, bela, urani,urani, bela, na vodu.

Lepo ti je javor urodio.

Tekla voda Tekelija -da stanem, da s' odmorim,da malo dušom danem ja!Kraj nje rasla šeftelija -da stanem, da s' odmorim,da malo dušom danem ja!Pod njom sedi Anđelija -da stanem, da s' odmorim,da malo dušom danem ja!

Oj! - Razbolela se Grivna mamina,avaj, Grivna mamina.

Pije li se Tekelija -da stanem, da s' odmorim,da malo dušom danem ja!

Razbolela se, pa će da umre,

avaj, Grivna mamina.

Ljubi li se Anđelija -da stanem, da s' odmorim,da malo dušom danem ja!

Aoj, Neno, lepa ti si,željo moja, pusta li si,igram, pevam, milo mi je,niko ne zna kako mi je!

Čimbirčice, čimbir mi dala;Imaš kose, šinula te guja!Daj da mrsim ja,tvoje, Kato, tvoje, ašik-zlato,i te do tebe!

Ala imaš oči, morske trnjinice!"Boga mi, Bog mi ih dade,duše mi, majka mi ih rodi.Ostav' se, ludo mlado,ne davaj sevda'(ha) golema!"

Ou, ou, ou! Ovako se kuća teče,u mehani svako veče.Aoj, Neno, lepa ti si,željo moja, pusta li si.Igram, pevam, milo mije,niko ne zna kako mi je!

IV rukovet ( Mirjana )

Mirjano, oj, Mirjano,imaš ruse kose, Mirjano,daj, daj, da ih mrsim ja!Izgoreh, Mirjano, za tebe!Mirjano, oj, Mirjano,imaš čarne oči, Mirjano,daj, daj, da ih pijem ja!Izgoreh, Mirjano, za tebe!Mirjano, oj, Mirjano,imaš belo grlo, Mirjano,daj, daj, da ga grizem ja!Izgoreh, za tebe!

V rukovet ( Iz moje domovine )

Šta to miče kroz šibljiče? Stoj, doro, stoj, dobro,stan', stan', stan', devojko, dušo moja,stoj, ne begaj!

A što si se, Jano, rosom orosila?

... Da l' je srna ja l' košuta? Stoj, doro, stoj, dobro, stan', stan', stan', devojko, dušo moja,stoj, ne begaj!

"Konja sedlaš, kud se spremaš, ah, moj Kojo, ime moje, ah, moj Kojo, Kokane?" "Ja se spremam Beogradu, moja Fato, moje zlato, moja dilber-gospođo!"

Povela je Jela dva konja na vodu, jedno bratovoga, drugo vojnovoga. Bratovoga konja mutnom vodom poji,vojnovoga konja bistrom vodom poji.

Moj se dragi na put sprema, i peva, zlato moje, i peva -a ja, jadna, konja sedlam, i plačem, sunce moje, i plačem.

Lele, Stano, mori, malka Stano! Iha!Za Stana se, mori, Budim bije,Bile, bile, mori, tri godineBudim grada, mori, bezistena.Najmeli se, mori, kleti Turci,pa razbile, mori, Budim-grada bezistena!Zarobile, mori, malka Stana!Lele Stano, mori, malka Stano!

Oj, za gorom, za zelenom,nešto jasno podvriskuje,baš ko grlo devojačko.Ode momče da obiđe, al' devojče savezano

tankom žicom ibrišima, pak se moli mladu momku: "Odreši me, mlad junače, ja ću tebi seja biti!" "Imam seju i kod kuće!" "Odreši me, mlad junače, ja ću tebi ljuba biti!" Odreši je mlado momče, odvede je belu dvoru.

Oj, đevojko, dušo moja...

Višnjičica rod rodila...

... Đe 'no sinoć s tobom stoja', ostade mi sablja moja!

... Nema višnju koj da bere...

Ajde, more, momičeto, da igrame, da pevame! "Kak' će, ludo, mlado, da igrame, da pevame? Jošte nisam kokoškite nahranila, nakrmila!" Ajde, more momičeto, da igrame, da pevame! Haj, haj, ludo, mlado, da igrame, da pevame!

VI rukovet ( Hajduk Veljko )

Knjigu piše Mula-paša, haj, haj, haj!Mula-paša iz Vidina, pa gu šalje u Negotin, u Negotin, Ajduk-Veljku."Ču li mene, Ajduk-Veljko, Da mi dadeš Negotina, Negotina od Krajina! Ako li mi ti ne dadeš, popritegni logorete, logorete, topovete -

jer ti ide silna vojska, silna vojska, do tri paše."Odgovara Ajduk-Veljko: "I ja imam silnu vojsku, silnu vojsku: tri nahije. Glavu dajem, Kraj'nu ne dajem!"

Raslo mi je badem drvo tanko visoko, pod njim sedi Ajduk-Veljko s lepom devojkom.

Ajduk-Veljko po ordiji šeće,ej, pa doziva Čarapića Vasu.

Kad Beograd Srbi uzimaše,ej, Emin-Kadu bastisaše,bastisa je tužnu jadnu,Ajduk-Veljko.

Bolan mi leži, more, Kara-Mustafa,Bolan mi leži, more, hoće da umre,Bre, đidi, deli, Kara-Mustafa."Koj' da ti paše, more, ta britka đorda?"Bre, đidi, deli, Kara-Mustafa."Neka gu paše, more, taj Ajduk-Veljko, jerbo je bolji junak od mene!""Koj' da ti ljubi, more ta verna ljuba?" Bre, đidi, deli, Kara-Mustafa."Neka gu ljubi, more, taj Ajduk-Veljko, jerbo je bolji junak od mene!"

VII rukovet ( Pesme iz Srbije i Makedonije )

More, izvor voda izvirala, of, more, of!More, nad izvorom moma stoje, Na izvor se ogledala, sas lice se razgovara: "More, lele, lice, belo lice, Kak' sam bela i rumena, ošte da sam crnooka!More, pusta slika na Stojanku, zemala bi' ja Stojana".

Ajde, koj' ti kupi kulančeto;haj, haj, haj, kulančeto,de, đidi, de, kulančeto! "Ajde mi go kupi ludo, mlado,ludo, mlado, neženjeno."Ajde, koj' ti kupi svilen fustan?...

Što li mi je, mila-le, majko, i drago, mlad aramija, stara majko, da odam.

Poseja dedo golemata njiva Iha! Danga, langa, golemata njiva. Ej, gorom dinje, dolom lubenice. Danga, langa, dolom lubenice. Ej, navadi se ergen-momče mlado. Danga, langa, ergen-momče mlado. Ej, gledala ga dedova (v)unuka. Danga, langa, dedova (v)unuka.

"Varaj, Danke, gizdava devojko!" Sedi Danka na visoki čardak, u rući vu šimšir jogledalo: načešlja se Danka, jogleda se. Izgovara Dankina strina: "Varaj, Danke, gizdava devojko! Varaj, Danke, varaj!"

VIII rukovet ( Pesme sa Kosova )

Džanum, na gred selo šarena češmatečaše, ago, tečaše.Džanum, na taj češma dve do tri momeseđaju, ago, seđaju."Džanum, dajte mene ta mutna voda,da pijem, ago, da prođem!""Džanum, tebe ima ta bistra vodada piješ, ago, da spiješ."

Što Morava mutno teče, mutno teče i krvava? Žalosti moja! Banjale se tri devojke, banjale se, tužne, jadne. Žalosti moja!

Razgrana se grana jorgovana.Of, neka, neka, neka,granajorgovana.Pod njom sedi lepa Julijana.Of, neka, neka, neka,lepa Julijana."Komu vezeš svilenu maramu? Of, neka, neka, neka, svilenu maramu?"

Skoč', kolo, da skočimo koj' može, da ne može, mi drugi, da možemo! Sve do puta pravovita, sve do reke Oblanove, skoč', kolo, kolo, skoč!

IX rukovet ( Pesme iz Crne Gore )

Poljem se njija, oj, zor-delija, po polju ravnu, na konju vranu. Ej, gledala ga Ajka sa čardaka...

Rosa plete ruse kose,dede, Role, Role,dede, janje moje!Rosa majci govorila:"Udaji me, majko moja!""Udaćeš se, kajaćeš se!"

Lov lovili građani, Biser-rosa, magla pala, građani, građani...

U Ivana gospodara, Sadi jelu u planinu, posadi je žutom dunjom, žutom dunjom i nerandžom. Navrnuo žubor vodu, stavi stražu mladu momu.

X rukovet ( Pesme sa Ohrida )

Biljana platno beleše na ohridskite izvori, mi pominaha vinari, vinari Belograđani. "Vinari, Belograđani, krotko terajte karvanot, da ne mi platno zgazite, ot mi je platno darovsko." "Biljano, momo ubava, ako ti platno zgazime, so vino će go platime!" "Vinari, Belograđani, ne vi go sakam vinono: tok vi go sakam ludono, što napred tera karvanot, što nosi fesot nad oko, Biljanu gleda pod oko!"

Do tri mi puški puknale, lele, tugo,do tri junaci padnale, lele, tugo, do tri mi majke, lele, tugo, plakale!

Dinka dvori mete, drobni solzi roni; Dinka popova, Ikonomova, of! Drobni solzi roni, tanki prsti krši -Dinka popova, Ikonomova.

Pušči me, majko-le mila, do na dvor, da vidim: mi vrvi, majko-le mila, no ludo, i mlado... Za nego, majko-le mila, ja sakam!...

Niknalo, niknalo cvekje šareno,vo momi... vo mominoto pendžerče,Denje go, denje go moma vardeše,Nokje go, nokje go bekjar kradeše."De, gidi, de, gidi, bekjar budala:Ne znaješ, ne znaješ Fanče da ljubiš -sam' znaješ, sam' znaješ - cvekje da kradeš!

XI rukovet ( Pesme iz Stare Srbije )

"Pisaše mi, Stano, mori, u nizam da idem!Da l' d' idem, Stano, da li da ne idem; da l' d' idem, dušo, da li da ne idem?" "Bedelja mu prati, more, ti mi doma sedi; ne idi, bato, doma mi ostani, ne idi, ludo, doma mi ostani!" "Bedelja mi nekje, Stano, tok mi mene okje.Da l' d' idem, Stano, da li da ne idem; da l' d' idem, dušo, da li da ne idem?" "Konja vrana prati, more, ti mi doma sedi!" "Konja vrana nekje, mori, tolko mene okje!Da l' d' idem, dušo, da li da ne idem?" "Oj, idi, ludo, ni da mi ne dojdeš!"

Crni goro, crni sestro,nije da crnime:ti za tvoja lista, sestro,ja za moja mlados'!Tvoja lista, goro, sestro,nazad kje se vrakja,moja mlados', goro, sestro,nikad, ni do veka!

Oj, Lenko, Lenko, Stavrova kjerko! "Oj, Mano, Mano, Mano, Mano, budalo!"Jas kje ti kupim taj širok fustan, ti da ga nosiš, jas da te gledam! "Jaze si imam brata terziju,toj kje mi skroji taj širok fustan." Kje ti nanižem ta žolta reska, ti da gu nosiš, jaz da te gledam! Oj, Lenko, Lenko, lele, Stavrova kjerko! "Jaze si imam brata trgovca, toj kje mi kupi ta žolta reska! Oj, Mano, Mano,

Mano, budalo!"

Crni goro, crni sestro!

"Kalugere, crna dušo, ajde, de! Ne najde li kovan kolan?" Kaluger se luto kl'ne: "Ako sam zel 'kovan kolan, Kako kolan da se vijem Oko tvojta tanka snaga." "Kalugere, crna dušo - ajde, de! Ne najde li droben đerdan?" Kaluger se luto kl'ne: "Ako sam zel droben đerdan, Kako đerdan da se svijem - ajde, de! Oko tvoj'to belo grlo!"

XII rukovet ( Pesme sa Kosova )

Deka si bila danaske, Cveto, vazdan ti oči ne vidov, vazdan ti oči ne vidov, ludo, ni zalog leba ne jadov. "Naše sam lojze čuvala, Jovo, i zlatan đerdan zatrla!" Ne plači, Cveto, ne tuži, ludo, ja sam ti đerdan našao: na bister, laden kladenec, deka si ovce pojila, Cveto, i mene mlado gledala!

Aj! Aman, šetnala si, more, Jano, aman, šetnala si, more, dobre -aman, po ti tesni sokaci, aman, po ti visoki čardaci! Dušo, Jano, tugo moja, srce kje mi zvadiš! Aj! Aman, sitan biser beraše, Aman, pod grlo ga nosaše, Aman, al bajader na pojas, aman, džam šalvare od pojas.Dušo, Jano, tugo moja, srce kje mi zvadiš!

Da l' nemam, canum, da l' nemam

ruse kose, majko-le, de?Tvoj ti je, sin ti je, čifteli čapk'n,al' da ga najde, zlo da ga najde,što behane najdo ja!Po mehane pije,po mahala spije,nikaddoma nije,majko-le!Da l' nemam, džanum, da l' nemam crne oči, majko-le, de? Tvoj ti je, sin...Da l' nemam, džanum, da l' nemam, belo lice, majko-le, de? Tvoj ti je, sin...

Cveće cafnalo, nine,u naša gradina.Kak da kajdišem, male,da ga odkasnem.Žauno me, miuno, male moj,da ga odkasnem.

Sedi moma na pendžeru,svilu veze na đerđevu,svilu veze, gajtan plete."Da ja znadem, moj gajtane,da će tebe star nositi,likom bi te ja oplela,a koprivom nakitila.Da ja znadem, moj gajtane,da će tebe mlad nositi,zlatom bi te ja oplela,a biserom nakitila.Da ja znadem, moj gajtane!"

XIII rukovet ( Iz moje domovine )

Devojka junaku prsten povraćala: "Naj ti prsten, momče, moj te rod ne ljubi. Al' me nemoj mladu na glas iznositi, jer sam ja devojka u svačem nesretna. Gde bosiljak sejem, tu mi pelen niče. Oj, pelen - pelenče, moje gorko cveće! Tobom će se moji svati zakititi, kad me stanu mladu do groba nositi."

Oj, ubava, mala momo, dos, dos!Kose su ti ibrišimi, oči su ti trnjinice,oj, ubava, mala momo, usta su ti kutijica, sitni zubi - niz bisera, lice ti je artijica, oj, ubava, mala momo, veđe su ti pijavice, oj, ubava, mala momo.

Slavuj - pile, more, ne poj rano, oj, Nedeljo, more, dilbero!Ne budi mi, more, gospodara. Sama sam ga, more, uspavala, Sama ću ga, more, probuditi.

Krce, krce, nova kola,ej, tuge, tuge njene,ej, tugetužice!A koj' mi se u njim' vozi?Lenka mi se u njim' vozi.Ako joj je rabadžija?Mika joj je rabadžija.Na volove podvikuje,a na Lenku namiguje,Krce, krce, a na Lenku namiguje,krc, krc, krc.

XIV rukovet ( Pesme iz Bosne )

Kara majka Aliju, ej, i nevjestu Ajriju; ej, nećeAjrada radi, ej, već se s' majkom inadi. Kad to čuo Alija, ej, on poćera Ajriju, ej, pa poteže on svoj nož, ej, da ubijeAjriju. Moli mu se Ajrija: "Ej, ne ubij me, Alija!" "Ej, naj ti majko, jabuku, ej, nema višeAjrije."

Svaka tica u šumici ej, pjeva pjesmu veselo, a ja tužan, u tavnici, ej, pjevam pjesmu žalosno.

Djevojka viče iz tanka grla, aman! - s visoka brda: "More li biti, što bit' ne more, riba bez vode, tica bez gore, a ja djevojka, bez mlada momka?"

Što no mi se Travnik zamaglio; ej, da li gori, da l' ga kuga mori? Djevojka ga okom zapalila, ej, čarnim okom, kroz srčali pendžer!

Uzrast'o je zelen bor,- ajde mi, ajde, vaj! -Uzrast'o je zelen bor, uz Alagin bjeli dvor,- šibajde, šibajde, šibajde,var!Tu je kmetstvo i divor,i u kmetstvu Niko moj. Milij' mi je Niko moj, no sve selo i vas rod!

XV rukovet ( Pesme iz Makedonije )

"Marije, bela Marije, što si tol'ko rasplakana?" Nanana, nana, nanana... "Da li si granka zgrešila, ili si igla skršila?" Nesum ni granka zgrešila, nesum ni igla skršila. Tolko me majka ne dava, za mlado komšičeto.

Ej obasjala mesečina,- vaj, vaj, ajde! Dvojca brakja večeraja,ej, večeraja, zbor zborvaja: "Da go kradem Marušeto,

Marušeto popovoto, najličnoto, najmiloto!"

Bog da go ubije, mamo, Bog da go ubije,- vajde, vaj, vaj! Komšičeto, mamo, terzičeto, što mi ga uskroji, mamo, tesno to jeleče,jelečeto, mamo, džamadančeto. Mnogo me stegaja, mamo, pod miškite.Oh, glava! - Oh, srce! - Oh, džiger! -Oh, tanka polovina, mamo, za bekjara!Oh, što pomina, mamo, kraj pendžera!

Prošeta' devet, majko, godini, Kazandisav deset, majko, iljadi. Vo jedna večer, majko, i dadov sve za jedno mome, majko, ubavo!

Sejala Dinka bosiljak, na beli kamen mramoren. Ne mi iznikna bosiljak, tolko iznikna žolt margarit. Pisnala Dinka da plače: "O, lele, Bože, do boga!"

Stevan Stojanovic MOKRANJAC

Stevan Mokranjac je jedan od najznacajnijih srpskih kompozitora do danas. Roden je u Negotinu 1856. godine, umro u Skoplju 1914. Njegove svetovne i duhovne horske kompozicije utkane su u kulturno i muzicko naslede naše zemlje i postale su deo istorije ali i svakodnevne muzicke prakse, inspirativan za mlade stvaraoce i izvodace. Stevan Stojanovic Mokranjac je bio horovodja i pedagog. Uzdizao i organizovao muzicki zivot u Beogradu posle uspešnih studija muzike u Rimu i Lajpcigu; Osnovao muzicku školu Mokranjac 1899. koja i danas postoji i bio njen prvi direktor i profesor teorijskih predmeta. Iskljucivo je vokalni kompozitor i stvarao je na podrucju svetovne i crkvene horske muzike. (najpoznatija dela 15 rukoveti koje su nastale u rasponu od 26 godina od 1883-1909.) Rukoveti predstavljaju vrstu horskih svita inspirisanih folklorom razlicitih krajeva juznoslovenskog podneblja. Na melodijama i ritmovima iz Srbije i Makedonije nastale su najlepse rukoveti od kojih Deseta, sa temom" Biljana platno belese" predstavlja sam vrhunac Mokranjcevog stvaralastva. Rukoveti sa Kosova , iz Crne Gore i iz Bosne, zajedno sa Primorskim napjevima i originalnom horskom kompozicijom (minijaturom) "Kozar" cine osnovu njegovog svetovnog horskog stvaralastva. Od duhovnih dela pisanih u pravoslavnoj tradiciji i danas su deo koncertnog repertoara Opelo u fis molu, Liturgija i dr. Postavivši temelje etnomuzikologije beleženjem preko 300 narodnih melodija iz raznih krajeva zemlje, Mokranjac je otvorio puteve i drugim raznovrsnim delatnostima: bio je istaknuti dirigent Beogradskog pevackog drustva sa kojim je putovao po zemlji i inostranstvu (Rusija, Turska, Bugarska), osnovao je Gudacki kvartet u kome je i sam svirao (1889) i zajedno sa Cvetkom Manojlovicem i Stanislavom Binickim postavio je temelje srpskoj muzickoj pedagogiji, osnivajuži Srpsku muzicku skolu (1899.)