Ukratko o tritu kapitala

Potrebe za dugoronim sredstvima ekonomskih subjekata mogu se zadovoljavati generisanjem sopstvene akumulacije ili korienjem sredstava drugih uesnika u reprodukciji. U prvom sluaju re je o samofinansiranju - ulaganju zadrane dobiti. U drugom sluaju ekonomski subjekti pribavljaju kapital emitovanjem dunikih ili vlasnikih finansijskih instrumenata investitorima, vlasnicima vikova kapitala, neposredno ili posredstvom finansijskih institucija.Transfernu funkciju, vezanu za korienje dugoronih sredstava, obezbedjuje segment finansijskog trita - trite kapitala. Ovo trite svoje ime duguje shvatanju da su sredstva koja se vraaju ulagau u duem vremenskom periodu kapital, jer se koriste uglavnom za realno investiranje, koje obezbedjuje poveanje dohotka, odnosno poveanje drutvenog bogatstva na dui rok.Trite kapitala omoguava i olakava ekonomskim subjektima proces investiranja. Ali ono predstavlja institucionalni osnov i za dezinvestiranje ekonomskih subjekata. Razlikovanje procesa investiranja i dezinvestiranja daje osnovu za podelu trita kapitala na:Primarno trite- ekonomski subjekti mobiliu kapital izdavanjem dugoronih hartija od vrednostiSekundarno trite- obavlja se promet dugoronih hartija od vrednostiZa osnovu trita kapitala se uzima dugorona finansijska aktiva, odnosno, ako se analizira kao trite finansijskih instrumenata emisija i trgovina dugoronim finansijskim instrumentima. Re je o finansijskoj aktivi koja proistie iz zadovoljavanja akumulativnih potreba proizvodnih, odnosno dugorone potronje neproizvodnih sektora. Poto zadovoljavanje ovih potreba doprinosi formiranju drutvenog kapitala, dugorone finansijske instrumente moemo smatrati i za instrumente trita kapitala.Trite kapitala se moe definisati kao mesto povezivanja ponude i tranje za kapitalom -predmet kupoprodaje, gde se pod kapitalom smatraju novana sredstva dugoronog karaktera (osnovni rok dospea im je dui od jedne godine).Moemo rei da je trite kapitala finansijsko trite na kome se trguje dugoronim dunikim i vlasnikim finansijskim instrumentima, pre svega obveznicama i akcijama.Transakcije koje se odvijaju na ovom tritu nazivaju se kapitalne transakcije a hartije od vrednosti kojima se trguje na ovom tritu nazivaju se dugorone hartije od vrednosti ili efekti.

Izvori kapitalaU svakoj nacionalnoj privredi postoje tri osnovna izvora kapitala:a)Domaa tednjab)Transfer inostrane tednjec)Pretvaranje novca u kapital posredstvom finansijskih institucijaDelovi trita kapitalaTrite kapitala se sastoji iz tri segmenta:1.Kreditno trite- trguje se dugoronim instrumentima duga2.Hipotekarno trite nastalo tokovima sekjuritizacije3.Trite instrumenata akcijskog kapitala berza akcija

Funkcije trita kapitalaOsnovne funkcije trita kapitalasu:Transfer kapitala- funkcija povezivanjaMobilizacija sredstavaSelekcije projekata preko cene kapitalaEfikasnostTransfer rizikaIzgradnja poverenjaTrite kapitala kod nasKada je re o tritu kapitala kod nas, moemo rei da ono praktino jo ne funkcionoe. Uzroci takvog stanja su brojni:

- nizak nivo proizvodnje- nedovrena svojinska transformacija- nelikvidnost i nesolventnost finansijskog sektora- izgubljeno poverenje u finansijski sistem- veliki spoljni dug- nesigurna klima za strana ulaganja...Svi ovi faktori uzrokuju nedostatak kapitala iz domaih izvora, odsustvo stranog kapitala i nedovoljnost kvalitetnog trinog materijala, pa iz toga proizilazi nizak nivo razvijenosti transakcija na naem tritu kapitala.EFEKTI NA TRITU KAPITA

Pojam i vrste efekata

Efekti su hartije od vrednostikoje kao predmet investicionog ulaganja pismeno potvrdjuju pravo potraivanja ili uea, sadre bezuslovno, odnosno uslovno pravo na stalni prihod i unutar jedne vrste odlikuju se medjusobnim pravom zastupanja.Pojmovi hartije od vrednosti i efekti se u teoriji i praksi esto poistoveuju to je pogreno, jer je pojam hartija od vrednosti mnogo iri i sadrajniji od pojma efekata.Efekti predstavljaju samo onaj deo hartija od vrednosti sa kojima se posluje na tritu kapitala bez obzira na formu njegovog organizovanja. Osim toga, za razliku od ostalih hartija od vrednosti, efekti su jedina vrsta dugoronih hartija od vrednosti.Efekti se sastoje od:Omota- pismeno potvrdjuje pravo potraivanja ili ueaUloka

- kod efekata sa fiksnom kamatom uloak sadri i kamatne kupone koji glase na fiksni novani iznos i koji se mogu smatrati kao samostalne hartije od vrednosti- kod efekata sa dividendom uloak sadri kupone za dividende (na kojima se obino ispisuje nominalni iznos na koji dotina HOV i glasi) koji ne glase na jedan odredjeni novani iznos ve samo obezbedjuju pravo na nastalu dobit koja je odlukom skuptine akcionara odobrena za isplatu

Vrste efekataEfekti se prema vrsti prihoda mogu podeliti u tri velike grupe:1.Efekti sa fiksnim prihodom u formi kamate2.Efekti sa varijabilnim prihodom u formi dividende3.Efekti sa meovitim prihodom u formi kamate i dividende

Efekti sa fiksnim prihodomEfekti sa fiksnim prihodom pismeno potvrdjuju jednu obligaciono-pravnu obavezu i daju vlasniku pravo potraivanja u odnosu na izdavaoca. Za razliku od prava potraivanja iz efekata sa varijabilnim prihodom, pravo efekata sa fiksnim prihodom moe se ostvariti i u sluaju steaja izdavaoca.Efekti sa fiksnom kamatom imaju karakter dugoronih zajmova kredita, to znai da dunik, izdavaoc efekta mora svoje obaveze izviti uredno i na vreme.Pomou fiksno ukamaenih efekata sve vrste privrednih subjekata pribavljaju sebi dugoroan tudji kapital koji se:- ukamauje sa unapred utvrdjenom kamatnom stopom- u odredjenim momentima isplauje uz podnoenje kupona za kamatu- vraa na dan dospea najmanje po nominalnoj vrednostiKod veine fiksno ukamaenih efekata kamata se isplauje polugodinje, a redje godinje.Rok trajanja dugoronih zajmova kredita uzetih emisijom efekata sa fiksnom kamatom je razliit. Kod takozvanih javnih zajmova sa dravnim obveznicama on iznosi od 1 do 25 godina (uobiajeno od 3 do 8 godina), dok kod hipotekarnih zalonica obveznica taj rok moe biti od 5 do 99 godina (uobiajeno od 8 do 30 godina).Efekte sa fiksnom kamatnom stopom prema izdavaocu-emitentu moemo podeliti na tri grupe:I Efekti sa fiksnim prihodom koje izdaje javni sektorII Efekti sa fiksnim prihodom koje izdaje privatni sektorIII Efekti sa fiksnim prihodom javnog i privatnog sektora

I Efekti sa fiksnim prihodom koje izdaje javni sektorOsnovni oblik mobilizacije kapitala u zemljama sa razvijenim tritem kapitala i osnovni oblik zaduivanja na svim nivoima vlasti je emisija efekata sa fiksnom kamatnom stopom.Svrha ovih dravnih zajmova je obezbedjenje dravnog kapitala iz realnih izvora potrebnog svakoj dravi za ostvarivanje ciljeva ekonomske i razvojne politike.Eekti sa fiksnim prihodom koje izdaje dravaSa aspekta boniteta i kvaliteta se smatraju najboljim i prvorazrednim. Zbog ovoga su emisije ovih efekata bez dodatnih trokova garantovanja to ih ini konkurentnijim na tritu kapitala u odnosu na druge efekte sa fiksnim prihodom. Pored toga drava je kao emitent u daleko povoljnijem poloaju od drugih emitenata, jer svojim efektima obezbedjuje prednost u formi raznih poreskih olakica.Efekti sa fiksnim prihodom koje izdaju paradravne institucijeOsim drave, kao emitenti efekata sa fiksnim prihodom iz javnog sektora mogu se pojaviti i takozvane paradravne institucije. Takav karakter imaju nacionalizovana drutva koja svoju ulogu ostvaruju na podruju javnih usluga koje su od opteg i posebnog drutvenog znaaja. Zbog takve uloge ovi subjekti esto imaju nedostatak kapitala zbog ega su prinudjeni da budu uesnici trita kapitala.Osnovne vrste efekata sa fiksnim prihodom koje izdaje javni sektor:1. Obveznice koje emituju organi centralne vlasti obveznice trezora2. Obveznice lokalnih organa vlasti municipalne obveznice3. Obveznice koje emituju dravne agencije na bazi hipoteka- hipotekarne obveznice1. OBVEZNICE DRAVNOG TREZORADravne obveznice emituje drava ili pojedini njeni delovi. Ovi efekti za kupce sadre najmanji stepen rizika, jer su osigurani snagom emitenta to je u ovom sluaju drava. Plasmanom svojih obveznica drava mobilie ogroman slobodni kapital kojim finansira svoje investicione potrebe na kreditnoj osnovi.Ukoliko je plasman izvren u zemlji u domaoj valuti, onda se radi o unutranjem dugu drave, a ukoliko je taj plasman izvren u inostranstrvu i glasi na strane valute onda se radi o spoljnom dugu drave. Dravni dugovi su sa aspekta rizika osigurani, a potraivanje po osnovu duga moe se u svako vreme naplatiti.Osnovni razlog za emisiju dravnih obveznica se sastoji u tome to se na taj nain moe sakupiti mnogo vie sredstava nego putem klasinog kreditiranja.Dravne obveznice su vrlo atraktivne za investitore iz vie razloga:

- poseduju izuzetno visok kreditni rejting smatraju se najsigurnijim finansijskim instrumentima jer izvrenje obaveze garantuju vlada- visoka likvidnost - u veini zemalja sveta trita dravnih hartija od vrednosti spadaju u najlikvidnija, to omoguava brzo pretvaranje uloenih sredstava u gotovinu- mali rasponi izmedju kupovnih i prodajnih cena to je direktna posledica visokog stepena likvidnost- transparentne cene visok stepen likvidnosti dovodi do brzog odredjivanja cena koje postaju javne i svima dostupne, vlade poseduju niz mera kako to da ostvare (poveanje poreza, smanjivanje budetskih trokova, itd)- dematerijalizacija gotovo u svim zemljama trgovanje dravnim obveznicama je postalo elektronsko, elektronsko trgovanje donosi niz pogodnosti kao to su: nepostojanje opasnosti od gubitka, kradje, unitenja- visok nivo leverida u sluaju da se dravne hartije koriste kao kolateralno osiguranje za emisiju drugih hartija mogu se dobiti vrlo visoki iznosi ak do 90% od nominalne vrednosti- ostalo kao to su relativno povoljni poreski tretmani, nisu opozive tj. ne postoji opasnost da ih drava otkupi pre krajnjeg roka dospea2. MUNICIPALNE OBVEZNICEMunicipalne obveznice su posebna kategorija dravnih hartija od vrednosti koje emituju nii organi vlasti kao to su republike lanice federacije, okruzi, gradovi, optine i tome slino. Municipalne obveznice imaju dugu tradiciju i predstavljale su nain na koji su lokalne samouprave prikupljale sredstva za finansiranje razliitih potreba.Dve osnovne vrste: Optih obligacija (general obligation) koje nude nie nivo rizika investitorima poto se lokalni organ vlasti obavezuje u potpunosti da e svim moguim sredstvima izvriti isplatu preuzetih obaveza Prihodne obveznice (revenue bonds) gde se isplata kamate i glavnice investitorima vezuje samo za prihode koji e se ostvariti od ulaganja u specifian projekat (na primer vodovod, most, put, itd). Ova vrsta obveznica nosi vei rizik od prethodne, jer je odgovornost lokalnog organa-emitenta ograniena uspenou realizacije odredjenog projekta3. HIPOTEKARNE OBVEZNICENastale su na osnovama duge tradicije korienja klasinih hipotekarnih kredita odobravanih za kupovinu razliitih nekretnina (stanova, kua, zemlje). Ovi krediti u zemljama zapadnog sveta, posebno u Velikoj Britaniji i SAD, imaju jako dugu tradiciju.Sutina upotrebe ovih hartija je u tome to se korisnik obraa banci ili nekoj drugoj depozitnoj instituciji (tedionici, tedno-kreditnoj zadruzi) da mu odobri kredit radi reavanja stambenog pitanja. Korisnik polae odredjenu sumu novca na ime uea, finansijska institucija mu odobrava kredit, korisnik kupuje nekretninu, ali mu se na nju stavlja hipoteka kao obezbedjenje da e uzeti kredit uredno vraati u predvidjenom roku. Ukoliko nije u stanju da izmiri mesenu ratu, posebno par meseci uzastopno, postoji velika opasnost da banka aktivira hipoteku, prinudnim putem oduzme nekretninu ijom prodajom e namiriti svoja potraivanja. Hipotekarni krediti mogu biti razliitih rokova, sa razliitim kamatnim stopama i razliitim nainom obrauna kamate (fiksna i varijabilna).Problem hipotekarnih kredita je nelikvidnost finansijska institucija koja ih odobrava zarobljava svoja sredstva na dui rok ime smanjuje mogunost njihovog efikasnijeg korienja. Da bi se ovaj problem reio dolo je do pojave sekjuritizacije.Sekjuritizacija se sastojala u udruivanju individualnih kredita, odnosno njihovom prepakivanju u tzv. pul u kome su se nalazili krediti sa istim rokovima dospea, na istu vrstu nekretnina i pod istim kamatnim stopama. Tako kreirani pulovi posluili su kao osnova na bazi koje je izvrena emisija novih hartija od vrednosti instrumenata duga, gde su pojedinani krediti i periodine uplate anuiteta njihovih korisnika, sluile kao obezbedjenje izvrenja obaveze.U naoj zemlji dravne hartije od vrednosti emituje Narodna banka Srbije. Dugoronih hartija jo uvek nema puno. Najkvalitetnije su svakako obveznice po osnovu izmirenja obaveza prema staroj deviznoj tednji.

II Efekti sa fiksnim prihodom koje izdaje privatni sektorU zemljama sa razvijenim tritem kapitala, mobilizaciju slobodnog kapitala neophodnog za razvoj, privatni sektor ostvaruje emitujui svoje efekte sa fiksnom kamatom.Privatni sektor obuhvata sve privredne subjekte koji nemaju javno-pravni karakter. To su pre svega banke i druge finansijske institucije koje refinansiraju odobrene zajmove emitujui obveznice, zalonice i druge efekte sa fiksnom kamatom. Zatim tu spada veliki broj korporacija, kompanija, akcionarskih drutava.Sa aspekta obezbedjenja emisija efekata sa fiksnom kamatom moe biti:- garantovana- realnim obezbedjenjem (mortgage) koje se odnosi na celokupnu aktivu preduzea, ili na odredjeni procenat imovine, ili samo na odredjena dobra- negarantovanaObveznice preduzea kao instrument duga predstavljaju jedan od dva osnovna elementa strukture kapitala.One imaju sledee karakteristike:- finansiranje putem obveznica predstavlja dug za emitenta, tj. uzimanje tudjih sredstava na korienje, a to automatski znai obavezu izdavaoca da pozajmljena sredstva vrati uz kamatu u predvidjenom roku,- isplata obaveza po osnovu emitovanih obveznica predstavlja prioritet za emitenta (preduzee mora prvo da izmiruje obaveze po osnovu emitovanih obveznica, pa tek onda po osnovu emitovanih preferencijalnih i obinih akcija),- plaanje kamate po osnovu emitovanih obveznica se tretira kao troak poslovanja, to donosi emitentima odredjene poreske olakice,- isplata obaveza po osnovu emitovanih obveznica je ograniena obaveza na iznos kamata i glavnice, to je regulisano ugovorom o kreditu,- u sluaju likvidacije emitenta vlasnici obveznica imaju povlaeni tretman jer naplata njihovih potraivanja ima prioritet u odnosu na vlasnike obinih i preferencijalnih akcija.Prednosti korienje obveznica kao instrumenata duga:- emisija obveznica omoguava da se kapital pribavi iz vie izvora to olakava prikupljanje neophodnog kapitala,- trokovi po osnovu duga ogranieni su na iznos glavnice i kamate koja se isplauje vlasnicima obveznica,- visina trokova po osnovu emitovanih obveznica znaajno je nia od trokova akcijskog kapitala, uobiajeno je da kamatna stopa na obveznice bude nia od dividende stope poto finansiranje putem akcija nosi vei rizik- vlasnici preduzea dolaze do kapitala bez promene strukture sopstvenog kapitala,- korienje obveznica uz uvodjenje call odredbe (odredbe o reotkupu) u ugovoru o kreditu unosi veliki stepen fleksibilnosti u finansijskoj strukturiNedostaci korienja dugoronih obveznica kao instrumenata duga:- obveznice povlae postojanje fiksnih obaveza ukoliko emitent ostvari loe poslovne rezultate i nema dovoljan nivo prihoda moe se nai u situaciji da nije sposoban da izvri obaveze po osnovu emitovanih obveznica,- vei obim korienja obveznica kao izvora finansiranja dovodi do poveanja finansijskog leverida to ima za posledicu poveanje trokova kapitala (vee korienje duga u finansiranju zahteva vie stope prinosa na ukupan kapital, poto sa porastom zaduenosti raste i rizik),- obveznice imaju fiksni rok dospea kada treba isplatiti iznos glavnice, a esto se radi o velikim iznosima o emu treba voditi rauna,- dugorone obveznice preduzea predstavljaju dugoronu obavezu koja sa sobom uvek nosi visok nivo rizika,- emisija dugoronih obveznica zahteva stroije uslove od emisije kratkoronih finansijskih instrumenata ili instrumenata akcijskog kapitala,- postoje objektivne granice dokle preduzea mogu koristiti finansiranje putem duga i ona to sama odredjuju te granice.Primarna emisija obveznica preduzeaSagledavanje pozitivnih i negativnih strana finansiranja putem emisije obveznica je neophodno kako bi preduzea mogla da donesu pravilne odluke o nainima svog finansiranja.Postavlja se pitanje kada ui u emitovanje nove serije obveznica? Najbolje vreme bi bilo kada su cene postojeih obveznica na visokom nivou i kada je kamatna stopa relativno niska, a poeljno je da u tom trenutku cene akcija preduzea budu na niskom nivou. U sluaju visokih cena akcija i visokog nivoa kamatnih stopa preporuuje se da se preduzea opredele za finansiranje putem emisije akcija.Primarna emisija obveznica se vri na osnovu ugovora o kreditu. Re je o pisanom sporazumu izmedju emitenta (firme ili nekog drugog), kao korisnika sredstava (uzimaoca kredita) sa jedne strane i kreditora, to jest poverioca sa druge strane. Kreditore moe predstavljati jedna ili vie veih finanijskih institucija ili banaka i oni se nazivaju poverenikom. Poverenik predstavlja odredjenu finansijsku instituciju koja reprezentuje vlasnike obveznica i zastupa njihove interese.

Naini izvravanja primarne emisije1. Putem javne emisije - gde se obveznice nude putem javne ponude velikom broju unapred nepoznatih kupaca2. Putem metoda privatnih plasmana - gde se obveznice prodaju unapred poznatim kupcima najee iz reda institucionalnih investitora.Javna emisija je visoko standardizovan proces koji podrazumeva potovanje odredjene uhodane procedure. Proces javne emisije obveznica ukljuuje vie faza:

1) fazu donoenja odluka2) fazu pripreme gde se vri registracija kod odgoovarajuih organa3) fazu realizacije povezana sa distibucijom obveznicaJavna emisija podrazumeva prodaju obveznica javno, velikom broju investitora koji emitentu nisu poznati unapred. Kod ove metode za emitenta je posebno vano da pronadje dobrog investicionog bankara.Emitent moze unapred prodati celokupnu emisiju investicionom bankaru, koji u tom sluaju na sebe preuzima dalje posao i rizik u vezi distribucije obveznica. Na ovaj nain emitent dolazi do sredstava brzo, dok investicioni bankar ostvaruje profit na bazi razlike u ceni izmedju prodajne i kupovne cene. Problem u ovom sluaju mogu biti trokovi emisije koji mogu biti prilino visoki za emitenta.Drugi nain javne ponude je putem metoda najboljeg napora ili zalaganja u kome investicioni bankar ne otkupljuju obveznice od firme, ve se trudi da ih plasira po najpovoljnijim uslovima, tj. po najvioj ceni.Emisija obveznica putem privatnih plasmana podrazumeva da emitenti direktno prodaju svoje instrumente duga manjem broju unapred poznatih investitora. Orijentacija emitenta je uglavnom ka velikim investitorima iz reda institucionalnih investitora-penzionih fondova, osiguravaluih kompanija, banaka.Razlike privatnih plasmana u odnosu na javnu emisiju su sledee:a) Privatno plasiranje obveznica ne zahteva registracionu proceduru kod nadlenih organa, to utie na smanjenje trokova to ovaj nain emitovanja moe uiniti atraktivnijim,b) Privatni plasmani podrazumevaju dogovor sa jednom ili vie finansijskih institucija, odnosi se reguliu prostim ugovorom,c) Javna emisija je visoko standardizovan proces, ugovori o privatnim plasmanima to nisu,d) Nepovoljnost privatnih plasmana se moe pojaviti ukoliko investitori zahtevaju otrije uslove nego prilikom javne emisije.III Efekti javnog i privatnog sektora u savremenim trinim uslovimaInovacije na tritu obveznica su esto bile podsticane raznim poreskim olakicama ili regulatornim reformama, a veina tih inovacija je nastala kako bi se poveao i proirio broj investicionih alternativa za potencijalne investitore. Pojedine inovacije su nastale usled nesavrenosti samih finansijskih trita ili privrednih struktura. Tako je stvoren itav niz novih HOV koje u osnovi imaju obveznicu.Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom- razvile su se u zemljama sa visokom stopom inflacije. Kreirala ih je i prvi put emitovala amerika CityCorp banka 1974. Kamatna stopa im je promenljiva i prilagodljiva u zavisnosti od kretanja na tritu. Njeno pomeranje se moe povezati sa kretanjem indeksa kamatne stope (npr. LIBOR +1%), mada se najee povezuje sa kretanjem kamatne stope na dravne hartije od vrednosti.Prihodne obveznice (income bonds)- naziv su dobile po tome to je plaanje kamate povezano sa poslovnim rezultatima i ostvarenim prihodom emitenta, pre svega preduzea. Kamata na ove obveznice se plaa u zavisnosti od visine prihoda koje firma ostvari i to obino u sluaju kada on predje odredjeni minimalni iznos. U sluaju da emitent nije u stanju da ostvari dovoljan nivo prihoda kamata se ne plaa. Medjutim, u sluaju da emitent ostvari prihod koji prelazi minimalno definisani iznos investitorima e biti isplaena vea kamataPut obveznice- obveznice sa pravom prodaje njihovom emitentu. Sutina je u tome da investitor poseduje prodajnu (put) opciju koja mu daje pravo da ih proda emitentu pre roka dospea ukoliko to zaeli. Postoje dva razloga zbog kojih e investitor odluiti da iskoristi opciju:- bonitet i kreditni rejting emitenta poinju da opadaju to dovodi do rasta rizika od neizvrenja obaveza,- ukoliko dodje do porasta kamatne stope, moe doi do pada cena obveznica, ako se investitor odlui da ih proda emitentu moe izbei taj pad.Cena po kojoj investitor moe da proda put obveznicu emitentu najee predstavlja nominalnu vrednost ili je vea od nominalne vrednosti.Opozive obveznice (callable bonds)- daju pravo emitentu da ih otkupi od investitora pre roka dospea. Ovo je est sluaj ukoliko se u ulozi emitenta pojavljuju preduzea. Njihova sutina je da emitent poseduje kupovnu (call) opciju koja mu prua mogunosti da otkupom obveznica faktiki likvidira dug pre konanog roka dospea. Emitenti se na povlaenje obveznica mogu odluiti u sluaju kada dolazi do pada kamatne stope zato to u takvim sluajevima mogu izvriti zamenu skupljeg duga manje skupim.Industrijske razvojne obveznice (IBDs industrial development bonds)- tip obveznica koje emituju najee dravni ili organi lokalne uprave radi prikupljanja sredstava za finansiranje odredjenih atraktivnih projekata od kojih e kasnije korist imati iri krug korisnika. Kamatna stopa na ove obveznice je obino niska, poto su investitori preteno oslobodjeni plaanja poreza.LYON obveznice (liqid yield option note)- predstavljaju tip obveznica koje su opozive, konvertibilne i bez kupona. Lajonsi su neka vrsta kombinacije vie razliitih tipova obveznica. Za njih je karakteristino postojanje dvostruke opcije investitori imaju pravo da ih prodaju emitentu pre roka dospea, ali i emitenti imaju kupovnu (call) opciju koja im daje pravo da ih opzovu pre roka dospea.Konvertibilne ili zamenljive obveznicevlasnicima daju pravo da ih zamene za neke druge hartije od vrednosti. Emituju ih privredne organizacije i obino se mogu konvertovati u druge hartije od vrednosti preduzea, pre svega preferencijalne ili obine akcije.Zajednike obveznice (joint bonds)predstavljaju tip obveznica koje istovremeno emituju dva ili vie emitenata.Obveznice sa pravom glasa (voting bonds)- relatino redak tip obveznica koji investitorima daje pravo, samo u odredjenim situacijama, da uestvuju na Skuptini akcionara i glasaju. To pravo je uslovnog karaktera i najee se stie u sluaju da emitent u jednom duem periodu vremena ne isplauje kamatu investitorima.Garantovane obveznice (guaranteed bonds)- investitorima pruaju vii nivo sigurnosti i manji nivo rizika. Re je o instrumentima duga koji su garantovani od strane neke druge kompanije. Najee ih emituju zavisna preduzea, dok se u ulozi garanta pojavljuju roditeljske firme.Literatura

1. Osnovi finansijskog tita, prof dr Branko Vasiljevi

2. Monetarna ekonomija,bankarstvo i finansijska trita, Frederic S.Mishkin

3. Medjunarodno bankarstvo, prof dr Ivan Djurkovi

4. Internet izvori