Kontaktiraj nas naindeksredakcija@gmail.comNe dozvoli da ostane{ nedore~en!

POSTANI DEO REDAKCIJE!

KOLIKO KO[TA STUDIRAWE U KRAGUJEVCU?!

Radomir Mihailovi} TO^AK

KUSTENDORF 2011

Montevideo: MO[A i TIRKE

Franc List SUPERSTAR

Драги студенти,

Са задовољством вам представљамо наш нови број часописа Индекс. У овом броју ћете се сусрести са мало другачијом концепцијом од претходног, насталу услед добијања ваших коментара, који су нам доста помогли. Имајући у виду да се завршио испитни рок и да су неки из њега изашли растерећенији и хладније главе, а неки још узаврелије, концепт часописа је у овом броју мало више окренут занимљивијим и опуштајућим темама. Оно што је такође новина јесте , у новинарском погледу, стављање акцента на краћу новинарску форму- вест, с тим циљем да вам актуелне и корисне информације буду што више доступне, а и ради лакшег читања. Када поменемо лакше читање, мислимо на тренутну временску преоријентисаност на глобалном нивоу у којој смо све више бомбардовани краћим и јаснијим информацијама. То је можда и најутицајнија промена која се десила у нашем постиндустријском друштву. То вам је исто као када поредите www и књигу. На вебу читате и фрагментирате како се вама свиђа, прескачући непотребне ствари, а у књизи, хтели, не хтели идете од почетка до краја. Консолидујући се са временом у коме живимо, свидело се то нама или не, увек смо спремни да уважимо захтеве читалаца и винемо се у нове висине.

Уживајте и до следећег виђења!

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK

Katarina Lazarevi}

TEHNI^KI UREDNIK

Bojan Todorovi}

SEKRETAR REDAKCIJE

Jelica Miladinovi}

REDAKCIJA

Katarina Lazarevi}Uro{ Jovanovi}Jelica Vugdeli}Ana Arsenovi}

SARADNICI

Bela Radenovi}Milo{ Markovi}Vi{wa Milosavqevi}Branko An}elkovi}

LEKTURA

Jelena Stanisavqevi}

MARKETING

Uro{ Jovanovi}

DIREKTOR

Goran Tomovi}

GRAFI^KI DIZAJN

Uro{ Obradovi}

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI

Мишо Филиповац

RE^ UREDNIKA

godina I / broj 3besplatan primerakfebruar 2011. godineU ovom broju:

04

UNIVERZITETSKI ^ASOPIS

18

24

20

IZDAVA^

Studentska Asocijacija Kragujevac

AKO IMA[ SUPER IDEJEJAVI SE!!!

DAN ZAQUBQENIH26

Ivo ANDRI]15

PROFESOR DOKTOR PETAR VESELINOVI]

10

GRAFI^KE NOVELE28

30

50 GODINA EKONOMSKOG FAKULTETA09

DANAS SE STIDI[SUTRA JE VE] KASNO

06

/ FEBRUAR 2011.

SVE U SVEMU, JEDNA GODINA STUDIJA STUDENTA KOJI NIJE IZ KRAGUJEVCA A STUDIRA U OVOM GRADU, KO[TA]E 201.500 DINARA :/

Крагујевац вероватно има најјефтинији такси у Србији, а ни школарине нису најскупље. По просечној цени школарина Крагујевац је иза Београда, Новог Сада и Ниша, а испод просека на нивоу целе Србије. Просечна школарина у Србији је 85.000 динара, а у Крагујевцу „мизерних“ 70.000 динара. Уколико нисте из Крагујевца и нисте били те среће да добијете место у Дому, мораћете неком газди, или у бољем случају газдарици, сваког месеца да дате цркавицу у износу од 100 еврића. Можда будете у оних 0,1 одсто чији се станодавац неће бунити када вам друштво сврати на кафу, или мало јаче пустите музику. Треба сваког дана да захваљујете Богу, Алаху, Буди, Јехови… ако професор не захтева да купите његову књигу или ЦД да бисте изашли на испит. У супротном, то ће вас папрено коштати - у просеку 5.000 динара. И таман кад сте помислили да сте оним ђаволима на факултету све платили и да сада треба да се посветите учењу, на врата куца

[KOLARINA 70.000

STANARINA 115.500

(10 meseci*10500 + 2

meseca*5000)

ISPITI 5.000

KWIGE 5.000

PREVOZ 6.000

UKUPNO 201.500

јануарски и фебруарски испитни рок и нови харач по џепу ваших родитеља. Испитна пријава – права ситница, у зависности од факултета и статуса студента, кошта од 160 до 1.000 динара, па ако сте добар студент, заједно са семинарским радовима, мораћете да платите бар још 5.000 динара по години.

Наравно, ту је и превоз до родног места, бар једном месечно, дакле, још 600 динара. И то ако сте спремни да упознате сваку рупу на путу до куће са разноразним XY превозницима.

Све у свему, једна година студија студента који није из Крагујевца а студира у овом граду, коштаће 201.500 динара. То је више од 6 просечних плата. Најгоре од свега је то што сте могли и горе да прођете.

Uro{ Jovanovi}

KOLIKO KO[TASTUDIRAWE U KRAGUJEVCU?!

6

/ FEBRUAR 2011.

BORBOM PROTIVDUVANSKOG DIMA

DO BESPLATNOG [KOLOVAWADA LI JE U SRBIJI MOGU]E

BESPLATNO STUDIRAWE?

Бесплатно студирање није само себи сврха, већ оно треба да подстакне на рад, залагање и труд. Примарни циљ бесплатног основног и средњег образовања је стварање једнаких шанси за сваког појединца. Да ли је могуће то применити и на високо образовање? У члану 71. Устава Републике Србије каже се: “Сви грађани имају, под једнаким условима, приступ високошколском образовању. Република Србија омогућује успешним и надареним ученицима слабијег имовног стања бесплатно високошколско образовање у складу са законом“. Иако сви имамо једнаке услове, ипак немамо сви једнак приступ високом образовању. Наравно, проблем је у цени високог образовања. Србија је „лидер у региону“ по трошковима студија. Тако су школарине у Загребу у просеку за око 40 одсто ниже од београдских, гледано по сродним факултетима. Недавно смо имали прилику да видимо реакцију холандских студената на одлуку да им се школарине повећају на 3000 евра. Главни аргумент холандске владе био је да високообразовани грађани имају далеко бољи положај на тржишту рада, у смислу цене рада и услова за рад, па за тако нешто треба и да плате. Просечна плата у Холандији је око 3000 евра, тако да они са високим образовањем имају око 4000 евра месечно. Незапосленост је мања од 8 одсто, па свршени дипломци не морају много да брину или чекају запослење. Они за месец дана могу да отплате једну годину студија коју су сами финансирали.

Пре 3 године сам смо упознали једног Француза који је студирао економију у Паризу. Показао нам је картицу на чијој је полеђини стајао износ од 170 евра. Рекао нам је да толико годишње плаћа студије, дом и библиотеку, а при томе није у статусу буџетског студента. Уколико се од тада ништа није променило, просечни Француз који се школује из свог џепа, петогодишње школовање отплати за десетак дана рада.

У Србији је просечна школарина 85.000 динара, тј. 810 евра, а просечна плата 330 евра. Пошто је незапосленост у Србији 2,5 пута већа него у поменутим државама, јасно је да школарина која је у апсолутном износу мања не осликава право стање, јер гледано у односу према просечној плати и могућностима за запослење, ми смо у много неповољнијем положају.

У Србији је у школској 2010/2011 уписано 20.674 бруцоша који се финансирају из буџета и око 12.000 самофинансирајућих нових студената на свим државним универзитетима. Како је просечна школарина 85.000 динара, државу би финансирање

поменутих 12.000 бруцоша коштало око 10 милиона евра. Сви знамо да држава никада нема новца, али увек може да дође до њега. Тако се у Србији свакога дана попуши 2 милиона паклица цигарета, тј. годишње 730 милиона. Ако би се цена цигарета повећала за 1,43 динара по паклици, држава би могла да финансира прву годину студија за све бруцоше. Наравно, ово не би важило за све године. Финансирање сваке наредне године би зависило од резултата, тј. од броја датих испита у претходној години. Дакле, само они студенти који редовно дају испите би задржали овај статус, док би студенти који обнављају годину(е) плаћали економску цену школарине.

Значајан број земаља има проблем са одласком младих високообразованих људи у друге земље. У Србији је тај проблем познат под називом „одлив мозгова“. Нпр. сваки трећи студент ЕТФ-а оде из Србије. Грађани Србије на тај начин финансирају сопственим средствима даљи развој земаља Западне Европе, истовремено успоравајући сопствени напредак. Ово можда може да се реши на следећи начин: за сваку годину студија проведених о трошку буџета, свршени студент је дужан да ради 3 године у Србији по завршетку студија.

Ово је један од предлога за решење студентског питања у Србији. Ако Ви имате неке идеје или предлоге, обратите нам се на indeksredakcija@gmail.com.

Katarina Lazarevi}Uro{ Jovanovi}

MATEMATIKA STATISTIKA INFORMATIKA

telefon 064 156 91 75e-mail danijelaz@gmail.com

/ FEBRUAR 2011.

DANAS SE STIDI[, SUTRA JE VE] KASNOСтудентска асоцијација Медицинског факултета Универзитета у Крагујевцу уз aпсолутну подшку свих чланица Студентске асоцијације Универзитета у Крагујевцу, покренула је 2009. године пројекат под називом „Данас се стидиш, сутра је већ касно“. Циљ овог пројекта је био: сагледавање нивоа знања студенткиња о факторима ризика за настанак карцинома грлића материце, али и свеобухватна борба против ове болести популаризацијом гинеколошких прегледа и превентивних (тзв. „scrining”) тестова за рано откривање малигнитета.

ZAPO^ELI SMO BORBU!!!

Сви ови подаци указују на алармантност проблема са којим се непосредно сусреће популација жена у нашој земљи, а посредно и целокупно друштво. У ишчекивању адекватне реакције државе, која је по мишљењу аутора пројекта сувише каснила и била неадекватна, група ентузијаста се окупила око заједничког циља: борбе против карцинома грлића материце!!!

Студент Медицинског факултета у Крагујевцу, Бранко Анђелковић, који је уједно и аутор овог текста, осмислио је акцију под називом “Данас се стидиш, сутра је већ касно“. Акција је реализована под покровитељством Министарства омладине и спорта Републике Србије, Медицинског факултета и Универзитета у Крагујевцу, као и Студентске асоцијације Универзитета у Крагујевцу (САКУ) и Српске асоцијације студента медицине (СрМСА-е).

Основни циљеви овог пројекта су: популаризација превентивних гинеколошких прегледа, промена свести студенткиња континуираним едукативним акцијама и петиција о увођење обавезног гинеколошког прегледа за све

студенткиње при упису у наредну годину студија на Универзитету у Крагујевцу. Поред основних, овај пројекат има за циљ и да едукује студенткиње о самом чину извођења гинеколошког прегледа и Папаниколау теста, као и о самопрегледу дојке, да произведе ефекат непрекидног указивања на наведени проблем, да прикупи адекватне и непосредне податке о тренутним навикама и свести студенткиња када су у питању превентивни гинеколошки прегледи, да на локалном и глобалном нивоу скрене пажњу јавности на хитност и неопходност решавања овог проблема и да покаже да је проблем решив.

Акција је реализована у више етапа. У првој етапи студенткињама је подељено 5000 едукативних брошура. У другој етапи је анонимно анкетирано 2000 студенткиња, што представља репрезентатину бројку па чак и за простор читаве Републике Србије. Целу акцију је пратио едукативни филм емитован на локалним, регионалним и националним електронским медијима. Због великог интересовања шире популације, подељено је и 2000 едукативних флајера грађанима града Крагујевца.

Резултати анкете спроведене међу 2000 студенткиња Универзитета у Крагујевцу показали су да постоји низак ниво здравствене културе, те се стога приступило акцији добровољних, бесплатних, превентивних гинеколошких прегледа.

Као крајњи циљ постављена је свеобухватна петиција међу студенткињама Универзитета у Каргујевцу ради увођења: ОБАВЕЗНОГ, НЕИНВАЗИВНОГ и БЕЗБОЛНОГ теста за рано откривање карцинома грлића материце за све студенткиње Универзитета у Крагујевцу, једном годишње – при упису у наредну годину студија, а све у циљу инвестирања у здравију будућност.

8

KORAK PO KORAK

Etapa 1. - Edukacija putem bro{ureИдеја аутора пројекта је била да на што непосреднији начин започне лепезу активности усмерених ка борби против опаке болести. Преко матичних студентских организација, чланица Студентске асоцијације Универзитета у Крагујевцу, на свим факултетима Универзитета подељено је укупно 5000 брошура које су саджале битне информације о самој болести али и о чину гинеколошког прегледа и Папа-теста. Циљ је био да што више младих жена, студенткиња, добије адекватну информацију независно од степена индивидуалног интересовања. Сам број одштампаних брошура у односу на укупан број студенткиња (око 70%) представља довољан показатељ озбиљности са којом се приступило реализацији овог пројекта.

Etapa 2. - Anonimna anketaДа би пројекат био квалитетно спроведен било је неопходно прикупити информације од студенткиња о тренутном познавању свих релевантних чињеница о карциному грлића материце, а пре свега о факторима ризика за настанак болести и свесности излагању овим факторима.

У анонимној анкети је учествовало 2000 студенткиња што представља репрезентативну бројку чак и за целу Републику Србију. Анкете су спроводиле наше активисткиње које су носиле препознатљиве мајице са поруком пројекта. Анкетирање је обухватило студенткиње: Медицинског факултета у Крагујевцу (4 студијска програма), Природно-математичког факултета у Крагујевцу, Економског факултета у Крагујевцу, Правног факултета у Крагујевцу, Машинског факултета у Крагујевцу, Филолошко – уметничког факултета у Крагујевцу и Учитељског факултет у Ужицу. Остали факултети су због ограничених финансијских средстава и техничких проблема били изостављени из анкетирања.

Резултати који су били фрапантни биће презентовани у инфо-брошури пројекта која се налази у штампи, а електронско издање резултата анкете можете преузети на www.studentskaasoci-jacija.com.

Etapa 3. - Edukativni film i medijiНашу акцију нисмо желели да задржимо само на студенткињама, иако су финансијска средства

којима смо располагали била веома оскудна. Одлучили смо се да акцију проширимо и на ширу популацију жена, односно грађанке града Крагујевца и да им се за почетак обратимо путем једноминутног едукативног филма. Први корак у тој замисли је био да укључимо што већи број електронских али и штампаних медија који ће преносити нашу поруку и на тај начин дати свој допринос у борби против карцинома грлића материце. У нашој идеји су нас подржали телевизијске станице: „B92“, „RTK“, „In“, „Канал 9“ ; штампани медији: “Блиц“; web сајтови: www.blog.rs, www.medf.kg.ac.rs, www. kg.ac.rs.

Etapa 4. - Edukativni flajeriКао наставак наше иницијативе да акцију пренесемо на што ширу популацију, уз техничку подршку Медицинског факултета, израдили смо и поделили 3000 едукативних флајера. Наши активисти, студенти медицине обучени у беле мантиле, у време када се обележава „Светски дан борбе против малигних болести“, на више локација у граду су делили флајере са битним информацијама везаним за ову болест.

Интересовање грађана је било изузетно велико тако да су све брошуре подељене за мање од 1 сата.

Etapa 5. - Ginekolo{ki preglediОва етапа представљала је најважнији сегмент читавог пројекта. Без помоћи Министарстав здравља били смо приморани да помоћ за реализацију ове етапе потражимо на локалном нивоу водећи се паролом друштвене одговорности појединаца. Огромну помоћ су нам пружиле гинеколошке амбуланте: „Диспанзер за жене Крагујевац” – др Ивица Магдић, „Др Везмар” – др Славица Везмар, „Др Матовић” – др Мирјана Матовић, „ДЕМЕТРА” – др Зорица Прокић и „МЕДИКУС” – др Богољуб Вељковић. Ови добротвори су омогућили студенткињама да добију БЕСПЛАТНЕ гинеколошке прегледе са Папа тестом.

Студенткиње су се добровољно пријављивале за прегледе у студенстким службама својих факултета, преко матичних студентских организација или преко facebook групе. Заказивање је вршено на основу пријавних спискова, телефонским путем и у термину који одговара студенткињи. Сви резултати прегледа су уписивани у истоветни евиденциони лист.

Са стрепњом смо очекивали резултате и потајно се надали најбољем обзиром на то да никада у нашој земљи на популацији студенткиња није рађено једно овакво, слободно можемо рећи, комплексно истаживање. Резултати анкете су нас упозоравали да на прегледима можемо очекивати лошу ситуацију. Нажалост, тако је и било.

Резултати, који су били изузетно лоши, биће презентовани у инфо-брошури пројекта која се налази у штампи, а електронско издање резултата гинеколошких прегледа можете преузети на www.studentskaasocijacija.com. Резултати су већ презентовани на 51. „Конгресу студената медицине и сродних наука са интернационалним учешћем у Охриду“.

Напоменућемо само пар поражавајућих резултата:

• Иако је било обезбеђено преко 700 бесплатних прегледа, пријавило се само 194 студенткиње, а на Универзитету у Крагујевцу их има око 7000.

• Од 194 прегледане студенткиње чак 61,39 % је имало неуредан налаз.

• Постојале су појединачне, али и удружене болести.

• Папа тестом је откривена једна студенкиња која је имала развијен карцином. Иста је оперисана и третирана зрачном терапијом.

Три студенткиње су имале преканцерозне лезије, оперисане су и успешно се опорављају јер је вероватноћа излечења у овом стадијуму болести 100%-тна. Ово ипак сматрамо неким видом успеха пројекта јер су сада поменуте студенткиње здраве.

Ова етапа нам је показала да је неопходно што пре започети што ширу друштену борбу против карцинома грлића материце. Време нам није савезник. Сваки појединац треба да осмисли и да свој допринос заједничкој борби. У супротном, битку ћемо изгубити.

Etapa 6. - Info-bro{ura rezultata projetka Сви резултати анонимног анкетирања и гинеколошких прегледа биће објављени у инфо-брошури која се налази у штампи и питање је дана када ће бити доступна јавности у писаном облику. Електронски облик можете преузети на www.stu-dentskaasocijacija.com.

Etapa 7. - PeticijaУ оквиру анонимног анкетирања постављено је питање: „Да ли бисте подржали акцију увођења ОБАВЕЗНОГ, НЕИНВАЗИВНОГ и БЕЗБОЛНОГ теста за рано откривање карцинома грлића материце за све студенткиње Универзитета у Крагујевцу, једном годишње, при упису у наредну годину студија, а све у циљу Вашег здравља у будућности?”

Од 2000 анкетираних, 1963 је одговорило са ДА, 29 са МОЖДА и 8 са НЕ.

Наше студенткиње су апеловале да им помогнемо. Тражиле су помоћ у борби против карцинома грлића материце.

Ускоро ћемо започети петицију међу студенткињама. Не желимо било шта наметати већ желимо да саме студенткиње, путем петиције, затраже од свога Универзитета да им омогући здраву будућност.

Ако успемо у овој замисли, ако прикупимо 50% + 1 потпис студенткиња на Универзитету у Крагујевцу, наш заједнички захтев ћемо проследити Савету Универзитета и затражити да делују на основу апела својих студенткиња.

Можда постанемо и први Универзитет и први град у Србији који се озбиљно упустио у борбу против опаке болести која свакодневно однесе 1 живот, док 4 нове жене оболе.

Branko An|elkovi}

10

Под слоганом Педесет година знања, у амфитеатру Илија Росић, свечано је обележена педесета годишњица од оснивања Економског факултета у Крагујевцу. Свој развојни пут Економски факултет у Крагујевцу отпочео је као Одељење Економског факултета у Београду, у јесен 1960. године, када уписује прву генерацију студената. Од 16. децембра 1975. године факултет се развија као самостална научно-образовна институција. У прву годину студија уписана су 142 редовна и 489 ванредних студената. Прво предавање, из предмета Основи политичке економије, одржао је др Миладин Кораћ, професор београдског Економског факултета. У тим првим годинама, целокупну наставу изводили су професори и сарадници са Економског факултета у Београду. Међутим, након петнаестогодишњег успешног рада и велике посвећености, приступило се мењању статута Одељења Економског факултета у Крагујевцу. Тада су се стекли реални услови за осамостаљивање и прерастање Одељења у самосталну високошколску установу. О томе су се запослени

ZA PET DECENIJA POSTOJAWA EKONOMSKI FAKULTET JE IZNEDRIO

7.000 DIPLOMACA, 125 MAGISTARA I 45 DOKTORA NAUKA

50GODINA ZNAWA

изјаснили на референдуму који је одржан 16. децембра 1975. године. Тада су одлучили да наставе рад као Економски факултет, који је већ 21. маја 1976. године ушао у састав новооснованог Универзитета у Крагујевцу. У знак сећања на те значајне датуме, Економски факултет обележава 16. децембар као свој Дан, а Универзитет у Крагујевцу 21. мај као датум свога конституисања.

За пет деценија постојања, Економски факултет је изнедрио 7.000 дипломаца, 125 магистара и 45 доктора наука. Свечаности су присуствовали гости са факултета у Кракову, Удинама, Марибору, представници Града Крагујевца и Скупштине Србије, играчи Економца, а овај догађај су употпунили и оркестар Боре Дугића, као и соло наступ Оливера Њега који је отпевао националну химну. Дипломци економског факултета су први пут били обучени у плаве одоре по узору на западне универзитете. Најбољи студенти су награђени вредним новчаним поклонима које су даровали Фонд Проф. др Илија Росић, банка Интеза, Удружење банака Србије, Таково осигурање… За најбоље студенте у својој генерацији равноправно су проглашене Марија Лековић и Ивана Бугарић.

Група српских студената је боравила у Москви у периоду од 15-26..новембра у циљу да науче или усаврше руски језик, упознају руску културу и систем образовања ове земље. Студенти су бесплатно похађали курс руског језика у сарадњи са московским Схолокхов државним универзитетом. Курс се одвијао у рекреативном центру “Волгински”, на 80 км од руске престонице. У њему су се српски студенти могли опустити уз бројне садржаје које пружа центар, попут базена, сауне, па је уједно ово била и нека врста одмора и релаксације. У оквиру програма, студенти су боравили у Москви, Санкт Петерсбургу и Покрову. Имали су прилику да упознају руске студенте који су им приредили концерт добродошлице. И наши студенти су припремили културни програм за своје домаћине, и том приликом су показали изузетну креативност. У групи је било 11 полазника, међу којима је и једна представница из Црне Горе. Eastern European Education у сарадњи са Државним програмом „The International Summer School for European Non-language University Students“ је креатор и иницијатор овог великог пројекта, који ће се одрзавати и у будућности. Посебна захвалност иде Prestige Education из Београда, без кога овај програм и реализација саме идеје не би била овако успешна.

SRPSKI STUDENTI U MOSKVI

INDEKS: На Економском факултету се од 2006. године спроводи закон о Високом образовању који је донет 2005. године. Са те временске дистанце, који су по Вама позитивни, а који негативни резултати Болоњског процеса?

PROF. DR PETAR

VESELINOVI]: Када би ставили на тас све позитивне и негативне стране тог Закона, свакако је да позитивних има више. Најзначајнији резултат је свакако скраћивање дужине студирања. Други резултат је тај што је градиво које је било преобимно у највећој мери преполовљено, а неке “непотребне” ствари су избачене. Такође је олакшан начин комуникације између

KVALITET ISPRED KVANTITETA

наставног особља и студената и већа посећеност предавањима и вежбама што је један од битних услова приликом стицања бодова за коначну оцену.Негативан резултат је што основна мисија Болоњске декларације, односно већ поменутог закона, која се односи на рад у мањим групама, услед недостатка простора и кадрова није у потпуности испоштована. Истовремено, јединствен систем студирања тј. студијских програма и модула, није уједначен чак ни на нивоу државних факултета у Србији, а још мање са приватним факултетима и факултетима из ЕУ, што прилично отежава проходност, тј. транспарентност студирања. Темпус пројектима то је делимично ублажено, али још увек има доста

простора за напредовање у овом сегменту студирања.

INDEKS: Шта се десило са звањима и дипломама генерације која је уписана 2006. године ?

PROF. DR PETAR

VESELINOVI]: Студентима који су због административних ствари, пре свега, због измена и допуна Закона о високом образовању у јулу 2010. године и чињенице да је промењено њихово звање након дипломирања од економисте у дипломирани економиста или дипломирани менаџер, делимично је пролонгирано додељивање диплома, али ће сви они који дипломирају до маја 2011. године дипломе добити у термину прославе Дана Универзитета.

INDEKS: Зашто је генерацији 2006. укинут јануарско/фебруарски и априлски испитни рок?

PROSLAVA 50 GODINA POSTOJAWA EKONOMSKOG FAKULTETA U KRAGUJEVCU JE BIO JEDAN OD POVODA DA RAZGOVARAMO SA PROFESOROM EKONOMSKOG FAKULTETA I PRODEKANOM ZA NASTAVU DR PETROM VESELINOVI]EM.

12

PROF. DR PETAR

VESELINOVI]: Генерација 2006. и раније генерације, имају право на коришћење јануарско/фебруарског и априлског испитног рока, али по следећим условима:

- Наставне предмете које су одслушали у зимском семестру могу да полажу у два термина (од којих бирају један), у јануарско/фебруарском испитном року и у једном термину у априлском року.

- Наставне предмете које су одслушали у летњем семестру, сада већ прошле 2009/2010 школске године, могу да полажу само првом термину у јануарско/фебруарском испитном року и у априлском испитном року.

Сви студенти имају право по Закону да један наставни предмет у току школске године полажу највише шест пута.

INDEKS: Економски факултет је недавно прославио 50 година постојања, и за то време је изнедрио 7.000 дипломираних економиста. Која су најзначајнија имена која су данас присутна у економском животу Србије, а који су студирали на Економском факултету у Крагујевцу?

PROF. DR PETAR

VESELINOVI]: Најпознатије представник у свету бизниса у Србији који је дипломирао на Економском факултету у Крагујевцу свакако је Мирослав Мишковић (већински власник Делта Холдинг компаније), али и највећи део успешних привредника и предузетника на територији Централне Србије и шире, такође је дипломирао на Економском факултету у Крагујевцу.

INDEKS: Знамо да Економски факултет има сарадњу са великим бројем иностраних факултета, пре свих са Универзитетима у Кракову и Зсову (Пољска), Удинама (Италија) и Марибору (Словенија). У чему се огледа та сарадња?

PROF. DR PETAR

VESELINOVI]: Сарадња се, пре свега, огледа у организовању међународних научних скупова и учествовању на одређеним пројектима које финансира Европска унија. Сарадња се такође огледа и у размени професора и једног дела студената у наставном процесу.

INDEKS: На који ће начин Економски факултет побољшати свој квалитет у наредним годинама?

PROF. DR PETAR

VESELINOVI]: Побољшање квалитета рада Економског факултета у наредном периоду биће усмерено на усавршавање и делимичну промену већ акредитованих студијских програма у оквиру процеса реакредитације који предстоји, као и на укључивање нових студијских програма у сарадњи са другим факултетима у оквиру Универзитета у Крагујевцу и шире. Такође, биће учињен значајан напор за изналажење могућности за организовање праксе на вишим годинама студија и унапређење система потпуног квалитета кроз интерну и екстерну контролу вредновања студијских програма, наставника и сарадника.

INDEKS: Да ли факултет има уговор са неким компанијама за праксу студената у њима?

PROF. DR PETAR

VESELINOVI]: Нажалост, не постоји ни један конкретан уговор који би подразумевао класичан облик праксе студената са одређеним предузећима и установама, али постоји неколико уговора о сарадњи. Пре свега, то су уговори са Бизнис иновационим центром и компанијом Таково осигурање. Постоји и сада већ устаљена сарадња са Београдском берзом кроз посету и упознавање са радом студената са овом институцијом.

INDEKS: Да ли Економски факултет планира да у наредној години коригује цену школарина?

PROF. DR PETAR

VESELINOVI]: Неких драстичних корекција надам се да неће бити. Свакако, биће уважене препоруке Министарства просвете у овој области, а евентуалне корекције ће бити за проценат инфлације на годишњем нивоу.

INDEKS: Шта треба урадити да се наредне године не понови ситуација са буџетским мастер местима на крагујевачком Универзитету?

PROF. DR PETAR

VESELINOVI]: Потребно је предочити Министарству просвете све потенцијале којима факултети, у склопу крагујевачког Универзитета располажу, имајући у виду акредитоване студијске програме на мастер и докторским студијама и квалитетан наставни кадар, као и потенцијални број заинтересованих студената који се из године у годину повећава.

INDEKS: Знамо да у Србији има 6,5 одсто високообразованих, док је у Европској унији тај просек око 30 одсто. Један од главних циљева је да се у наредној деценији достигне та цифра. Да ли мислите да ће Србија то успети и да ли ће то бити само пуко “штампање” диплома, или ће квалитет да испрати квантитет?

PROF. DR PETAR

VESELINOVI]: Тај циљ је могуће постићи, али дугорочно, уз осмишљено стратешко определење које ће потећи од државе када су у питању и приватни и државни факултети, уз једно правило да квантитет не сме угрозити квалитет. Дакле, то је дугорочан посао јер је и у Европској унији постепено дошло до повећања учешћа високообразованих кадрова у структури укупног становништва.

Uro{ Jovanovi}

13

/ FEBRUAR 2011.

NELOGI^NA I NELEGALNA DESETKAСтудент је пао на испиту из логике и организације. Ево шта је том приликом разговарао са професором:STUDENT: Ви мене кажњавате, разумете ли ви уопште нешто о томе?PROFESOR: Наравно, иначе не бих био професор.STUDENT: Добро, питаћу вас нешто. Ако знате тачан одговор, узимам петицу и одлазим. Ако не знате дајете ми десетку.PROFESOR (након краћег оклевања): У реду, прихватам.STUDENT: Шта је легално, законито, а није логично; логично а није легално, а шта није ни логично ни легално?PROFESOR је дуго размишљао, али није нашао прави одговор и дао је студенту десетку. Након тога га је питао за одговор.STUDENT одмах одговара:Ви имате 63 године и ожењени сте једном тридесетпетогодишњакињом; то је легално, али није логично. Ваша жена има двадесетпетогодишњака за љубавника,што је логично, али није легално. Ви дајете десетку љубавнику своје жене, упркос томе што је требао да падне на испиту, што није логично, ни легално.

Izvor: www.puskice.org

DONATOR: FRANKOFONSKI UNIVERZITET U LIONU

Рок за пријаву: 25. FEBRUAR 2011.

Област: Друштвене, природне, техничке наукеОпис: Франкофонски Универзитет у Лиону додељује укупно 20 стипендија, у вредности од 1.000 евра. Могу конкурисати кандидати из свих земаља рођени пре 25.02.1985. године.

DONATOR: FEJSBUK

Рок за пријаву: 28. FEBRUAR 2011.

Област: Природне и техничке наукеОпис: Фејсбук стипендија укључује 30.000 долара за школарину, 5.000 долара за путовања и конференције, и 2.500 долара за рачунар.

DONATOR: BALKANSKA ISTRA@IVA^KA MRE@A

Рок за пријаву: 01. MART 2011.

Област: Друштвене науке, медији, музика, култураОпис: „Балканска истраживачка мрежа” расписује нови конкурс за доделу Балканских стипендија за новинарску изузетност. Тема овогодишњег конкурса је правда.

DONATOR: AMBASADA FRANCUSKE

Рок за пријаву: 06. MART 2011.

1. Област: Природне науке, техничке наукеОпис: Мотивисани студенти који су завршили студије или су на последњој години четворогодишњих студија. Неопходан је добар ниво француског (или енглеског) језика.2. Област: Друштвене науке, економија, финансије, језици, књижевност, медицина, стоматологија,…Опис: У жељи да унапреди сарадњу између Француске и Србије и да подстакне мобилност студената из Србије, Амбасада Француске у Србији обновила је конкурс за доделу стипендија за 2010/2011 годину за студенте из Србије који желе да наставе школовање у Француској за ниво мастер 2 и докторате.Биће додељено око двадесет стипендија које ће покрити трошкове школарине, живота у Француској, као и социјалног осигурања. Студенти који буду изабрани имаће статус стипендисте Француске Владе.

DONATOR: [KOLA MENAXMENTA U GENTU

Рок за пријаву: 12. APRIL 2011.

Област: Друштвене наукеОпис: Школа менаџмента Влерик из Гента додељује једну пуну стипендију у износу од 12.000 евра.

Aktuelni konkursi za dodelu stipendija na univerzitetima u Srbiji IZVOR: WWW.STIPENDIJE.RS

/ FEBRUAR 2011.

IVO

AND

RI

]

U VI[EGRADU, GRADU DETIWSTVA I RODNOM MESTU ANDRI]EVE KWI@EVNOSTI PO^ELA JE PROSLAVA

JUBILEJA - POLA VEKA OD KADA JE OVAJ PISAC DOBIO NOBELOVU NAGRADU ZA KWI@EVNOST.

Баш као и мостови којима је био фасциниран, и Андрићево стваралаштво представља не само мајсторство приповедачке уметности, већ и културно наслеђе које везује народе и државе. Јубилеј ће се обележавати током читаве године у свим градовима региона али и у Немачкој и Аустрији и то ће бити увод у прославу 120-годишњице Андрићевог рођења. Редитељ Емир Кустурица најављује изградњу Каменграда који ће првенствено послужити као сценографија за његов филм На Дрини ћуприја а потом,

Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторску дисертацију Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине Андрић је одбранио на Универзитету у Грацу 1924. године.Био је борац за ослобођење јужнословенских народа од аустроугарске власти. По избијању рата враћа се у земљу. Одмах по доласку у Сплит, аустријска полиција га хапси и одводи у шибенску а потом у мариборску тамницу у којој ће, као политички затвореник, остати до марта 1915. године. Међу зидовима мариборске тамнице Андрић интензивно пише песме у прози. У периоду између Првог и Другог светског рата налазио се на функцији опуномоћеног министра и изванредног посланика југословенске владе у Берлину (1939.). По избијању II светског рата, због неслагања са властима у Београду , подноси оставку на место амбасадора и враћа се у Београд. За време II светског рата живи повучено у свом стану у Београду (на Зеленом венцу, за који је рекао да је најружније место на свету) не дозвољавајући било какво штампање и објављивање својих дела. У исто време пише своја најбоља дела која ће касније доживети светску славу. 1961. године у Стокхолму, Иво Андрић добија Нобелову награду за књижевност за роман На Дрини ћуприја. Роман приповеда о грађењу моста преко реке Дрине у босанском граду Вишеграду. Грађење моста наручио је Мехмед паша Соколовић, чувени званичник Османског царства који је био рођени Србин али је још као дечак одведен са осталом децом као данак у крви у Цариград. Радња романа траје четири века и скуп је више прича повезаних са мостом на Дрини. Сам мост представља, на неки начин, супротност људској судбини која је пролазна у односу на камену грађевину која је вечна. Иво Андрић је умро 13. марта 1975. године у Београду.

Jelica Vugdeli}

попут Дрвенграда на Мећавнику наставити да живи. Кустурица је оценио да је Андрић „једина права комуникација књижевности овог региона са светом“. Иво Андрић је рођен 9. октобра 1892. године у Долцу поред Травника у тадашњој Аустро-Угарској. Детињство је провео у Вишеграду где је завршио основну школу. 1903. године уписује сарајевску Велику гимназију, најстарију босанско-херцеговачку средњу школу, а словенску књижевност и историју студира на филозофским факултетима у

/ FEBRUAR 2011.

Програмски пакет Мајкрософт Математикс 4, који је скоро у потпуности развијен у Мајкрософт Развојном центру у Београду, доступан је за бесплатно преузимање. Овај програмски пакет помаже у решавању математичких проблема, а намењен је ученицима и студентима.

Ради се о систему који омогућава да се на врло једноставан начин дође до веома комплексних решења из различитих области математике (алгебре, тригонометрије, интегралног рачуна...), али се решавају и математички проблеми који су у вези са другим природним наукама, попут физике или хемије. Посебно је значајно што систем представља све кораке у проналажењу решења и на тај начин олакшава разумевање логике решавања проблема ученицима и студентима.

Унос података у апликацију могућ је како преко класичне тастатуре, тако и користећи алат за препознавање рукописа и математичких формула који је такође развијен у Београду.

Апликација се може бесплатно преузети на http://www.microsoft.com/downloads

Izvor: www.studentskisvet.com

PROGRAMSKI PAKET

PARIZ - Недавна анкета коју су спровела двојица француских социолога показала је да су мушкарци склонији варању на испитима од девојака, пише париски “Фигаро”.Истраживање, којим је обухваћено 1.815 испитаника, имало је за циљ да открије уобичајене методе којим средњошколци и студенти прибегавају приликом варања на тестовима и испитима.

Студија “Индивидуални и контекстуални фактори варања на испитима”, чији су аутори социолози Паскал Гибер и Кристоф Мишо, показала је да у варању предњаче мушкарци, посебно ученици природног смера који имају добре оцене.Испоставило се да су најбољи ученици уједно и најокорелије варалице.

Више од 70 одсто студената признало је да је варало барем једном током студија.Истраживање наводи и да су са појавом нових видова комуникација узнапредовале и технике варања тако да је професорима данас теже него икада да открију преваранте.

Izvor: Tanjug

MU[KARCI VARAJU VI[E NEGO DEVOJKE NA ISPITIMA

Istra`ivawe francuskih sociologa imalo je za ciq da otkrije uobi~ajene metode kojima sredwo{kolci i studenti pribegavaju prilikom varawa na testovima i ispitima.

ZATVOREN BAZEN NA VIDIKU

Министарка омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић и градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, положили су 21. децембра камен темељац за затворени базен, који ће бити изграђен у комплексу отворених базена у Крагујевцу. Реч је о најсавременијем олимпијском базену површине 5.643 квадратних метара, који ће имати подрумски део, приземље и спратни део.

На нивоу приземља налазиће се улаз и простор са кабинама за пресвлачење, базенски део са олимпијским базеном димензија 50x25x2.1м, док ће се на спратном делу налазити централне трибине оријентисане ка базену, капацитета око 300 посетилаца, кафе ресторан и новинарска ложа.

Процењена вредност затвореног базена је око 364 милиона динара, а инвестицију заједнички реализују Министарство омладине и спорта и град Крагујевац у односу 50-50 Рок за завршетак радова је 10 месеци. Izvor: www.mos.gov.rs

Првенство Балкана у кросу одржаће се у Крагујевцу, одлучено је од стране АСС. Слободан Бранковић , генерални секретар АСС, рекао је да је веома тешка одлука била на комисији изабрати град домаћина. Заинтересовани градови поред Крагујевца били су Аранђеловац, Зрењанин и Ниш. Ипак, како каже, услови, гаранције, и инфраструктура били су на страни Крагујевца. Градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић је истакао да је ово одлична прилика да се афирмише Крагујевац и да се одржавање Балканског првенства поклапа са амбицијама града да се акценат промоције стави управо на овај део који може да се користи за такмичења и припреме многих спортиста и екипа. У град ће доћи такмичари из 10 земаља. У плану је сређивање Хиподрома који ће после тога бити један од најлепших и најбољих у Србији.

KROS BALKANA 12. MARTA U KRAGUJEVCU

HOLANDIJA - Више хиљада студената протествовало је 21. јануара због предложених мера Владе за смањење буџета намењеног високошколским установама и повећања школарина.

У Хагу се окупило око 11.000 студената. На многим холандским универзитетима нису била одржана предавања, студентима је омогућен превоз на протестне скупове, док су професори, одевени у црне огртаче, изразили негодовање испред зграде Парламента у Хагу. Влада смањење буџетских издвајања правда предвиђеним мерама штедње и повезује са инвестицијама у побољшање квалитета образовања.

Према новом предлогу, студенти који у року од две године од одслушаних предавања не дипломирају, мораће да плате школарину у износу од 3.000 евра за сваку наредну годину док не окончају студије.

ATINA - Око 1.000 студената учествовало је почетком децембра у протестном маршу центром Атине до зграде Парламента, исказујући неслагање са владиним мерама штедње које укључују смањење издвајања за универзитетско образовање.

STUDENTSKI

IZVOR: TANJUG

[IROM

EVROPEPROTESTI

ENGLESKA - У Лондону и Манчестеру су 29. јануара одржани протести поводом

повећавања студентских школарина. Више хиљада људи учествовало је у протестним

поворкама у ова два града, које су организовали студенти и синдикати. Влада тврди да су нове

мере неопходне како би се обезбедила будућност универзитета. Демонстранти у Лондону, носећи плакате са натписом “Још увек бесни, још увек

ту”, желели су да пошаљу јасну поруку да кампања против повећања школарине и смањења

факултетских буџета не посустаје, мада овог пута није било насиља које је обележило раније

протесте.

17

Beograd, Bra Grim 20a, Tel\fax: (011) 2762-790; 2083-963, Novi Sad, Laz T 9, Tel\fax: (021) 6612-999e-mail: aravan@ .rs, www.karavantravel.org

JEDINSTVENA PRILIKAKOJA VAM SE

STUDIRATERADI I ZARADIUPOZNAJ NOVE PRIJATELJE I KULTURE

PROVEDI SE

STUDENTSKIPOSLOVI

U SAD

NEW YORK

BEOGRAD

KARAVANT R A V E L

2011

Листов животни пут је веома узбудљив и разноврстан. Таленат за музику показао је још у својој шестој години, а први јавни наступ имао је са девет година. Неодољиво свирајући клавир, подстакао је неколико мађарских „спонзора“ да му понуде новчану помоћ, како би наставио школовање у Бечу. После Беча, одлази у Париз, где постаје миљеник салона високог француског друштва. У Паризу је упознао многе познате уметнике - Берлиоза, Паганинија, Шопена, Игоа и веома брзо приступио широком кругу уметника. Прегршт концертних турнеја које су га водиле са једног на други крај Европе допринеле су томе да га упозна цео свет. Ниједан уметник до тада није доживео да га толико фотографишу, вајају и сликају његове портрете као што је то био случај са Францом Листом.

Сви су били одушевљени Листовим свирањем, а нарочито даме. Биле су опседнуте њиме: носиле су брошеве и сатове који су били украшени његовим

портретима, крале су му џепне марамице, са његовог капута су одсецале крпице, молиле су и клечале пред њим . Ако желимо да упоредимо Листову популарност са популарношћу неких нама временски ближим музичарима, свакако би Битлси били најбољи пример. Међутим, шесдесетих година прошлог. века помама за музичарима је свакако била у много екстремнија него у 19. столећу.

За разлику од својих претходника, Лист се сасвим другачије односио према свом инструменту. Он је био први извођач који је приредио реситал - наступ без учешћа других пијаниста; настојао је да изгради нови однос између солисте и оркестра и бирао репертоар тако што је, спремајући посебно дело за одређену публику, желео да тиме управо укаже тој публици посебну част. На Листовом репертоару налазиле су се парафразе класичних мелодија, теме из опера, клавирске транскрипције оркестарсих дела. На тај начин Лист је учинио оркестарску музику приступачнијом ширим друштвеним слојевима и клавиру дао нову улогу у промовисању музике. Такође, на концертима није изводио само своја дела, већ и Бахова, Бетовенова, Шопенова .... Овим поступком је направио отклон од јефтиног виртуозитета, коме су били склони просечни музичари и тако подигао уметничку вредност клавирске литературе.

Овај популарни пијаниста био је и велики хуманиста свога времена.Стално је приређивао добротворне концерте, како би могао да помогне материјално угроженима. Када би чуо да су чланови неког оркестра мало плаћени, одмах биприредио концерт и сав приход препуштао њима. Када је поклонио радницима из Тулуза новац са једног концерта, један од њих му је рекао да је желео да га чује како свира, али није имао новца да плати карту. Тада је Лист одлучио да радницима поклони 600 бесплатних карата. Приређивао је концерте како би помогао поплављеној Мађарској, затим је у Хамбург после пожара послао 50.000 фрс, иницирао и финансирао подизање Бетовеновог споменика у Бону...

Франц Лист је, дакле, у времену у коме је живео, био сасвим изузетна личност, али су највише његова дела оставила дубок траг и до данашљих дана. Био је човек кога с првом можемо назвати највећим пијанистом свога времена, али и претечом онога што данас називамо суперстар. Многима је управо Листов начин живота био модел за изграђивање имиџа и грађења каријере.

Katarina Lazarevi}

U OVOJ GODINI NA SVETSKOJ MUZI^KOJ SCENI OBELE@AVA SE 200 GODINA

OD RO\EWA OVOG POZNATOG KOMPOZITORA, PIJANISTE, DIRIGENTA, PEDAGOGA, ORGANIZATORA I KRITI^ARA.

FRANC LIST

Драги еколози, читали смо у прошлом броју о климатским променама; шта су, како настају, како се манифестују и научили да је данас то једна велика глобална машина, коју покреће 7 милијарди малих точкића, са мало оних који заправо желе, могу и знају како да је зауставе. Озбиљност овом проблему даје и чињеница да су еколошки фактори који одређују климу неке области променљиви, да делују здружено и да их је веома тешко пратити. Зато је и немогуће из ове позиције дати коначну предпоставку какав ће глобални утицај на планету имати промена климе, али досадашња испитивања и резултати нису ни мало охрабрујући. Оно што јесте могуће учинити је заокрет у свеукупном мишљењу да су узроци бројних еколошких проблема негде тамо, да се то нас не тиче и да ми за то нисмо криви. Данас је апсолутно свима јасно да је сваки појединац (сваки точкић у машини) подједнако важан, и да само заједно, сви, сопственим малим доприносом можемо направити велики корак у исправљању грешака које смо чинили. Предузимају се озбиљни кораци у решавању овог проблема. Једно од решења лежи и у подизању индивидуалне свести, едукацији, као и мотивацији сваког појединца да пође најпре од себе. Поставља се питање на који начин? Срж лежи у фрази: „Ко, ако не ја...када, ако не сада?“. Ево и неколико практичних савета како помажући себи, помажете и другима:

Избегавај модус stand-by и гаси светла. Угаси телевизор, двд, компјутер када их не користиш. Они могу да потроше између 10 и 60% струје коју користе када су на stand-by! Када напуниш телефон и скинеш га са пуњача, не остављај пуњач у зиду. Угаси светло када ти не треба- тако се енергија штеди већ после минут или два. Искључи монитор компјутера када си на паузи или код куће када га не користиш;

Користи сијалице за уштеду енергије. Скупље су од обичних сијалица, али на крају уштедиш новац, јер користе само око четвртину струје да би давале исту количину светлости. А и трају четири пута дуже од обичних сијалица;

Када кренеш у продавницу, понеси торбу, цегер и тиме допринеси смањењу употребе пластичних кеса, јер да би се једна пластична кеса распала потребно је око 100 година;

Користи уређаје који штеде енергију. Ако купујеш веш машину, фрижидер, машину за прање судова или рерну, купи модел који највише штеди енергију, а који можеш да приуштиш. Можда је моментално скупље, али се временом исплати кроз мање рачуне за струју. Исто важи за канцеларијску опрему као што су компјутери, фотокопир машине, штампачи;

Угради добру топлотну изолацију у својој кући. Ово је један од најефикаснијих начина да се уштеди енергија и новац. 50% топлоте може изаћи кроз зидове, прозоре, кровове и подове са лошом изолацијом;

Пери економично. Веш и машину за прање судова користи само када се напуне. Користи прашак за прање који одговара прању на ниским температурама и економичне програме. Смањи коришћење топле воде туширањем уместо купања (бањања);

Када куваш, стави поклопац! Можеш ушедети и до 30% енергије стављањем поклопца на шерпу док куваш;

Не држи врата фрижидера отворена дуже него што је то неопходно, храна коју стављаш у фрижидер или замрзивач нека се потпуно охлади, отапај храну природно и држи на правој температури. Ако је могуће не стављај шпорет и фрижидер (замрзивач) један до другог;

Иди пешака, бициклом или користи јавни превоз. Гориво које сагори у мотору твог аутомобила ствара просечно 2,5 кг угљен-диоксида емисије по литру горива. У Крагујевцу је то бар изводљиво.

Ако мораш да возиш, вози се са неколико људи у истом аутомобилу или користи аутомобил који штеди енергију ако је то могуће. Вози се са колегама или пријатељима у једном аутомобилу-чак трећина вожњи је вожња на посао.

Ако би смо се придржавали бар неких од ових савета, допринели би смо бољем квалитету животне средине, а и лепше би се осећали. Мудар човек је једном рекао: „Нисмо наследили Земљу од својих предака, позајмили смо је од својих потомака“. Ово нас тако обавезује да Земљу чувамо и унапређујемо за генерације које долазе. За оне неверне Томе којима ова прича звучи неуверљиво, помислите бар на чињеницу да се ово исплати, ако ни због чега другог, оно бар због далеко мањег рачуна за утрошену енергију.

Jelica Vugdeli}Milo{ Markovi}

DELUJ LOKALNO, RAZMI[QAJ GLOBALNO!DANAS JE APSOLUTNO SVIMA JASNO DA JE SVAKI POJEDINAC (SVAKI TO^KI] U MA[INI) PODJEDNAKO VA@AN I DA SVI ZAJEDNO SOPSTVENIM MALIM DOPRINOSOM MO@EMO NAPRAVITI VELIKI KORAK U ISPRAVQAWU GRE[AKA KOJE SMO ^INILI.

/ FEBRUAR 2011.

Легендарни гитариста и композитор рођен је 1950. године у Чачку. Оснивач је рок групе Смак са којом је снимио четрнаест албума на којма се налазе његови многобројни хитови као што су: Даире, Шумадијски блуз, Црна дама, Улазак у харем... Такође, иза себе има и четири соло албума, на стотине концерата, наступа и много музичког искуства. Данас, Точак живи и ради у Бограду, где има своју школу гитаре.

INDEKS: Када се помене Ваше име сви прво помисле на препознатљив звук гитаре. Какав је Ваш однос према гитари?

TO^AK: Мој однос према гитари је готово митски. Имао сам гитаре кроз разне фазе живота. Као дете, волео сам да низ жице пустим кликере који се тако утркују, гитара ми је практично била једина играчка. Али, у прво време нисам имао баш праву гитару. Био је то очев бас-прим, тамбурашки инструмент са пет жица. Он је имао отворени дурски штим и показивао

NE MO@E SE GOVORITI O GITARI I ROK MUZICI A DA SE NE SPOMENE IME NAJBOQEG ROK GITARISTE SA

PROSTORA BIV[E JUGOSLAVIJE

IZNAD SVEGA MUZIKU TREBA VOLETI

Radomir Mihailovi}

TO^AK:сам старијем брату где да притисне све жице јер ја нисам имао снаге за то. Имао сам две, три године тада. Тек са својих девет година отац ми је купио праву гитару. Била је то огромна Arch Top или Cello гитара, заправо акустична Јаzz гитара. Сви су је звали Џипсонка јер је прављена по угледу на познате Гибсон гитаре. Учио сам да свирам на, тада популарном, руском штиму. Касније сам прешао на италијански штим или, како га сви данас знамо, као стандардни штим. Прва гитара ми је нестала у неком пожару. Касније сам у Белгији купио прву електричну гитару марке Аria (отуд Аria Diamond, назив за моју инструменталну композицију). Она је само подсећала на прави Фендер стратокастер али је мени због тога била ружна. Много сам чезнуо за правом Фендер гитаром и због тога сам своју гитару исекао у оригинални облик на једном градилишту у Крагујевцу. Тек 1976. у Чикагу, мој брат је купио Фендер гитару на којој и данас свирам.

INDEKS:: Данас и сами правите гитаре?

TO^AK: Моје интересовање је ишло дотле да сам набавио сав потребни алат за градњу класичне гитаре. Копкало ме је да од самог почетка сазнам како настаје инструмент на коме стварам. Успео сам и направио пар комада од дивље трешње. Сматрам да је то дрво веома добро за класичну гитару. Само је предња плоча од смреке. У ствари, био сам јако радознао да чујем звук. Мислим да ми је то успело. Остале компоненте (функција, модел, естетски изглед) сам некако занемарио журећи да чујем трешњу и право туткало.Моја гитара (Аria) је сама по себи имала чудан звук. То је била уствари јефтина гитара са керамичким магнетима, што и данас имају баш најјефтиније гитаре. Али, сви кажу да сам стварао посебан звук и на било којој другој гитари. Нисам пуно свестан тога и мислим да је десна рука добрим делом нагонска, посебно због тога што често свирам и прстима. Дужим бављењем гитаром човек стекне тзв. touch (додир).

22

INDEKS: Током свих ових година ретко сте се појављивали у медијима, али Вас публика никад није заборавила. Како је могуће одржати медијску пажњу без учесталог појављивања у медијима?

TO^AK: Пре свега, моје медијско деловање је почело сасвим случајно. Године 1967. мој другар, хармоникаш, замолио ме је да га на неком концерту отпратим за једно колце. Упозоравао сам га да то не чини, јер ће ме препознати бројни другари на том концерту који се организовао при скуповима техничких школа (Технијаде). Није ме послушао и њега су буквално отерали са бине. Морао сам да забављам публику следећих сат времена. То се десило у мом родном Чачку, у сали Дома ЈНА (садашњи Дом војске). Већ следеће недеље, иста манифестација се одржавала и у Крушевцу и било је сличних реакција. Све је било спонтано. Мој однос са публиком је од тада увек био исти. Доживљавао сам људе као своје другаре и они су мене тако доживљавали. Правио сам музику коју су они волели да чују а која се свиђала и мени. Ја лично нисам гледао много туђих концерата. Увек ми је сметала намештеност, форма уместо суштине. То може да делује фасцинантно док су људи у сали свешћу фокусирани и концентрисани на само тај моменат. Ако изостане суштински аспект, све се врло брзо заборавља. Зато у историји музике има мало концерата који ће људи памтити и препричавати. На концертима групе Смак није увек било тако, али неколико наших наступа јесу нешто непоновљиво што се десило само између нас и публике, што микрофони и камере никада нису могли да забележе. Заиста не знам како да објасним о чему је реч. Флуид који се ствара између људи у публици и мене као музичара јесте неизмерно занимљив јер се заснива на нечему исконском. Мислим да то људе увек изнова копка да осете, јер стварно се ради о емотивно-духовном осећају. Слушао сам

неке приче на ту тему од других музичара. Неко тврди да осећа љубав док свира. Ја заједно са публиком слушам шта свирам и као неки диригент утичем на све њих, као да су и они субјект у тој спрези јер од мене то траже и очекују.

INDEKS: Ко су Ваши музички узори?

TO^AK: Први мој велики музички и гитарски узор је био Хендрикс. Постоје и музички и филозофски разлози који ме увек упућују на њега. Наиме, Џими је био и остао јединствен по звуцима и музици која може да се створи само на гитари и на лицу места изводи. Ја следим његов пример у делу где се импровизује. То заиста највише волим да радим. Он је певао: “Hey Joe, where you going with gun in your hand?”, дајући тиме до знања да се више ствари не могу решавати силом и ратовима, да је дошло цивилизацијско време мира, али и време дрогирања (gun = шприц за дрогирање). Он је практично једини црни амерички човек који се прославио са својим свирањем и певањем у Европи и широм света. Ја га доживљавам као стварног Исуса који се жртвовао за наш спас у еволутивном смислу. Мислим да ће њега свака нова генерација да прихвати без икаквих проблема у слушању.

Наравно да имам велико поштовање према Италији, колевци музике, према Вивалдију, Скарлатију, Салиерију, немачким и аустријским музичарима, од Хајдна, Баха, Бетовена, Менделсона, Вагнера, Шумана, Брамса те посебно према Шопену. На мене су велики утицај извршили амерички Јаzz музичари, Лестер Јанг, Колман Хокинс, Чарли Паркер, Вордел Греј, Џон Колтрејн, Каунт Бези, Мајлс Дејвис, Бад Пауел и многи други. Наравно и комплетно рок збивање од Beatles-a, Rolling Stones-a, preko Led Zep-pelin, Black Sabath, Jethro Tull, Yes, Emerson Like and Palmer, Grand Funk Railroad, Red Bone, Free,

Cream. Сви знају да нисам волео глам и поп-рок. Изнад свега, своју музичку инспирацију увек вучем из традиционалне музике бивше Југославије и Балкана уопште.

Постоје још неки моји узори који се крију у традиционалној музици Марока, Египта, Сирије, затим, музике читаве латинске Америке, посебно Кубе и Бразила. Треба свакако поменути музичке утицаје древне Индије и древне Кине.

INDEKS: Да ли пратите данашњу рок сцену у Србији? Можете ли упоредити рок сцену Србије пре двадесет, тридесет година са данашњом?

TO^AK: Тешко је рећи да пратим данашњу рок сцену Србије (2010), јер ми се чини да она заправо и не постоји. У некој мери постоји јер има доста група средње и млађе генерације. Проблем у музици чији се стил назива рок-ом је што у Србији не постоје рок клубови као што је случај углавном по Америци, Енглеској и још неким земљама, што ће рећи да је рок музика развијенијих земаља. Као музика, она је присутна у читавом свету, али без поменутих објеката рок није толико стваран. Као нпр. што глумци имају позоришта, тако и рок музичари у сваком граду треба да имају прави рок клуб у виду бивших биоскопских дворана, конгресних дворана и сл. Тада би прорадила српска рок сцена, долазили би и бендови светског реномеа. Раније су постојали годишњи фестивали великог обима где су наступале готово све групе из целе бивше Југославије. Било је публике, медијски простор није био толико исцепкан као данашњи.Треба ипак истаћи да су видљиви трагови музике шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. У моди су групе или бендови који свирају туђе нумере, ређе ауторске материјале. Као да се мода враћа у педесете. Само што свирка није игранка него је облик наступа најразличитијих врста,

23

/ FEBRUAR 2011.

заправо више је забава него сто је раније био, рок-покрет.Дружим се са младим музичарима, посебно гитаристима, својим бившим и садашњим ученицима. Мислим да је проблематично живети од рок музике, издржавати породицу. То могу само ретки појединци. Све је некад било лакше, другачије, зарађивало се на игранкама, па чак и на појединим концертима. Мода је била свирати и слушати рок.

INDEKS: Како сте се осећали у тренуцима највеће популарности групе Смак?

TO^AK: Имао сам одређене проблеме кад нас је задесила огромна популарност. Нисам имао свој стан у Крагујевцу, стално смо се сељакали, нисам имао пуно времена за породицу, много смо путовали, свирали, наступали, снимали, читавих десетак година и онда је све некако стало, као да смо се уморили. Можда је било и лепих тренутака, али је све тако брзо прошло, нисмо ни стигли да их региструјемо. Знам само да су сви причали да смо најбоља група у Југославији. Често нисам веровао у ту причу. Били смо скромни, волели смех и добро расположење, а највише од свега, само да свирамо. Једва смо чекали да се

медијски доста помињало. Била су тешка времена, живели смо под санкцијама читавог света, није било новца, а самим тим ни нових понуда за снимање филмова, па ни музике за филмове. Једно време сам имао жељу да се опробам у још којем филму, али, сем у Божићној песми (филм у продукцији Православне цркве), нисам имао прилике да компонујем. Сада практично немам жељу за тим.

INDEKS: Годинама држите школу гитаре. Пуно Ваших ученика отишло је из Србије у свет. Неки од њих студирају или се баве на разне начине музиком. Знам да Ви то зовете својеврсним модерним данком у крви. Шта мислите да ли ће се неки од њих вратити?

TO^AK:: Готово једино занимање којим се бавим јесте држање часова. Тај посао иначе радим од своје петнаесте године. Ишао сам по кућама и становима, држао часове деци и старијима од себе. Зарађивао сам тако за џепарац. У време рада групе Смак нисам имао времена, али пред крај мог боравка у Крагујевцу, Дом омладине је организовао моју школу гитаре. То је била прва, јавна, групна школа за гитару. Касније сам у Београду имао више таквих школа. На крају сам поново одлучио да држим појединачне часове.Кроз моју праксу је заиста прошло доста младих гитариста и одређени број њих је отишао одавде, а скоро нико од њих се до сад није враћао. Они би живели и радили у својој земљи кад би имали основне услове да негде свирају и да живе од педагошког рада. Нити постоје горе поменути клубови, нити школе у којима би могли да раде као професори за модерну рок музику. Мислим да ће потребе за њима у будућности бити веће него што су данас.

INDEKS: Како по Вашем мишљењу треба да тече развојни пут рок музичара?

покажемо и докажемо. Мислим да смо уживали подршку и публике и критике. Заправо, рок критика је само тада и постојала, бавила се и другим групама што је доказ да је заиста било квалитетног рока. Чак мислим да је и данашња Србија феномен по питању фанатизма у рок музици. Тако мала земља а толико много група, појединаца. Није свугде тако.

INDEKS: Године 1994. сте добили Кристалну призму, награду за музику за филм Византијско плаво редитеља Драгана Маринковића, коју су и публика и критика са одушевљењем прихватиле. Да ли бисте поново писали филмску музику?

TO^AK: Случај је хтео да сам у то време (‘93-‘94) боравио у Крагујевцу и да смо Слободан Стојановић Кепа (бубњар), Милан Милосављевић Микица (гитариста) и ја свирали репертоар са инструменталном музиком која као да је била створена за потребе филма Византијско плаво. Микица, иако гитариста, морао је да пређе на бас гитару коју није свирао до тада. Урађена је музика и снимци у студију. Сам филм је одисао неком, до тада непознатом атмосфером. Све се некако уклопило и заиста сам лично доживео још један успех на плану музике, јер се

24

TO^AK: Наравно да је пре свега потребна младост, жеља за доказивањем и врста енергије неопходна за сва чудна искушења. Нико не може да претпостави шта све може да очекује од рок музичара. Оно за чим он трага јесу сталне похвале, запажања од стране публике и колега. Рок музичари ретко када сами наступају. Они су део целине, део бенда у коме свирају или певају. Рок музика није имала медијску пажњу, тј. била је део неких догађања и увек сакривена у кругу својих поклоника, тзв. фанова. Рок музичар мора да прође кроз дуготрајну и компликовану школу, мешавину улице, музичке школе, кафанске атмосфере, клупске атмосфере, малих просторија за вежбу, студија. Многи музичари на западу прво буду roadie, раде све послове концертних продукција проводећи пуно времена у возилима, камионима, у разним дворанама, радећи све послове везане за наступ неке познате групе. Потребно је пуно вежбати у слободном времену, а затим и покушати са сопственим бендом, који ће, као предгрупа, покушати да скрене пажњу на свој наступ. Већина рок музичара тако памти своје почетке. Изнад свега треба волети музику, волети људе и сва жива бића.

INDEKS: Иза себе имате богату дискографију. Ваше песме су веома популарне и данас, нарочито међу

млађим генерацијама, бавите се педагошким радом. Који су Вам даљи планови?

TO^AK: Одувек сам имао жељу да уђем у тајну која се зове чиста музика. Као музичар и педагог, желео бих да у Србији постоји институт који ће се бавити музиком на развојни начин. Мислим да то недостаје, мени лично, а рекао бих и многима који ће, надам се, доћи до сличних жеља. Питагора је поручио да су геометрија, алгебра, аритметика и музика највеће духовне науке, он их је сматрао једнаким. Ваља успут споменути да је управо Питагора са својим ученицима створио дванаестотонски систем који и данас користимо са мањим изменама. Имам известан број идеја везаних за развој и аутоматизацију неких музичких процеса. Што се тиче гитаре, сваког дана одржим један час, прво себи. Тако се заправо спремам за часове са ученицима који од мене увек могу нешто ново да очекују.

Најпре желим да Смак поново држи своје концерте, да наша зрелост и искуство дођу до пуног изражаја, из пуно разлога које сам већ навео у овом осврту. Музика се воли,она представља духовну лепоту. То је мој коначни циљ.

Vi{wa Milosavqevi}

USKORO!!!MUZI^KI

ALMANAHEMISIJA

STUDENATA FILUM-a

SA ODSEKA MUZIKA U

MEDIJIMA!

За оне који гаје страст према филму и музици једна од светлих тачака ове зиме била је четврта ‘реинкарнација’ Кустендорф фестивала. Дешава се првих дана јануара у етно селу Емира Кустурице на Мокрој Гори, локацији која је заштићена моћним и високим планинама које одвајају Србију од Босне и једном годишње пружају добродошлицу инспиративним искусним уметницима и филмаџијама почетницима.

Кустендорф заступа старији интелектуални и иновативни филм као и пројекције радова истакнутих редитеља данашњице.Ове године фестивал је био посвећен раду светски признатог иранског филмског мајстора Абаса Кјаростамија који је село почастио својом посетом и спровођењем више студентских радионица. Пројекције Укуса трешања, Где је кућа мога пријатеља? и Кроз маслињаке је оставила публику затеченом ретидељевим упечатљивим стилом, ритмом који гради суптилну илузију реалног и ноншалантну једноставност, карактеристичност његовог стваралаштва. У свету брзог ритма и краткорочних задовољстава, Кјаростами нам указује на значај тишине и одсутности, радије него на дијалог и обилатост догађајима. Његови филмови захтевају умни напор и публику склону размишљању, чиме уздижу улогу посматрача од анонимног потрошача до оног који и сам доприноси.

Гледање филма Рим, Федерика Фелинија, са импресионистом анализом метаморфоза

Рима и још битније човечности, је било друго освежавајуће искуство које је навело публику да се замисли над улогама творца филма и гледалаца. Домаћин фестивала, професор Кустурица, је направио задивљујућу радионицу о овом филму где је говорио о довитљивости и манипулацији које китњаст, сложен и слојевит филм као овај захтева. Такође је са нама поделио своје искуство схватања филма док је још био студент и испричао нам духовиту анегдоту о томе како је осам пута покушавао да не заспи у току гледања Фелинијевог Амаркорда, филма који ће у даљој каријери на његов стил остварити највећи утицај.

Главни циљ фестивала, међутим, није се односио на филмове признатих редитеља као што су Елија Казан, чији је Источно од раја приказан тек четвртог дана или Отакар Вавре, једног од оснивача Академије сценских уметности у Прагу и Кустуричиног ментора. Сврха Кустендорфа је да помогне студентима филма да процветају као уметници и да промовише њихова дела. Такмичарски програм ове године је обухватио двадесет кратких филмова из тринаест земаља који су приказивани сваког дана у биоскопу Проклета авлија и оцењивани од стране жирија на крају фестивала. Крхкост и краткотрајност живота су најучесталији мотиви дубоко преиспитивани у Старој Планини Горана Станковића, Карзан Кадеровом Куану и Хвала, добро Матијаса Приклера. Жеља за бекством, раскидањем окова и почињањем изнова су централне теме у Златној лиги Огњена Исаиловића, Сутра ћу отићи Џулије Колбергер, у Меденом месецу Грзегорца Кракјеца и у Шанси Соње Карпунине која је добила главну награду фествала, Златно јаје. Један од мојих личних фаворита је кратак српски документарац

JEDNOM GODI[WE, KUSTENDORF PRU@A DOBRODO[LICU ISKUSNIM REDITEQIMA I FILMAXIJAMA PO^ETNICIMA.

KUS

TEN

DO

RF

201

1

26

Огњена Главонића који прати живот несвакидашњег Живана Пујића, познатог и као Џими, чије су амбиције и снови изнад његових могућности док се бори да дипломира или да заради од фестивала који организује у Панчеву (уз одобрење редитеља филм можете погледати на http://www.filmske-radosti.com/video/Zi-van-Pujic-Jimmy-Ognjen-Glavonic-2009.html).

Пројекције кратких студентских филмова праћене су виртуозним музичким перформансама. Музичари су представљали три континента и скоро сваки музички стил који можемо замислити од жестоког српског репа Београдског Синдиката до танзанијске комбинације бонго плеса и Свахили румбе. Андре Вилијамс и његов бенд пружили су нам један од несвакидашњих и изванредних наступа, да чак и Гарсија Гел Бернар није могао да одоли а да не приђе бини да би заплесао и одао признање 74-годишњем америчком пан-блуз музичару.

BAROKNI TREPTAJI @EQKA \UROVI]A

SVAKIH PET MINUTA VOJINA VASOVI]A

Пред нову годину у Првој крагујевачкој гимназији изведена је премијера краткометражног цртаног филма Војина Васовића Сваких пет минута. Главни аниматор је Никола Степковић, без чијег цртежа може се слободно рећи овог филмића не би ни било. Поред свих осталих бесплатних манифестација које се одржавају у Свечаној сали Прве гимназије за ову се улаз неоправдано плаћао а иако су у току премијере константно форсирали то да је ово Први крагујевачки анимирани филм (после наравно Првог крагујевачког играног филма од истог аутора), мислим да нису били свесни оне наше старе да се први мачићи у воду бацају.

Поред уживања у интелектуалним стимулансима и инспиративној атмосфери изгађеној од филмова и музичких наступа, могли сте да посетите и изложбу фотографија које су убрајале радове италијанског фотографа Артура Цаватинија које је он урадио током снимања Слатког живота Федерика Фелинија.

Време током недеље које проведете на фестивалу је ипуњено и динамично, сваки дан вас приближава невероватним људима, као и извесним откровењима о људском постојању и доживљају стварања. Кустендорф је јединствен и скоро па утопијски свет где можеш наћи себе како гледаш филм који ће променити начин на који перципираш живот и уметност а онда ћеш завршити испијајући дуњу и играјући са човеком који га је направио.

Bela Radenovi}

Од 1. децембра до 9. јануара у галерији Народног музеја

одржана је изложба слика, цртежа и графика Жељка Ђуровића,

сликара и графичара под називом Барокни трептаји. Незаобилазна

инпирација његовом стваралаштву је жена али не она коју виђамо

у свакодневном животу већ узвишенија, изграђена од

фантазија, вођена непојмљивим, тајанствена али привлачна, налик

божанству које својом појавом креира нове светове и отвара

нам пут у димензије непојмљиве обичним људским оком.

Жељко Ђуровић је рођен је 1956. године у Даниловграду у Црној

Гори. Дипломске и постдипломске студије је завршио на Факултету

примењених уметности у Београду. Члан је УЛУС-а и Београдске

Еклибрис асоцијације.Ради као професор на ФИЛУМ-у

на предмету цртање и сликање.

/ FEBRUAR 2011.

Шта значи бити заљубљен? Да ли је то само почетна фаза љубави? Многи сматрају да је заљубљеност када ти се

неко много допада, када ти је та особа стално у мислима па заборављаш где си кренуо и шта си хтео да урадиш

и стално имаш осмех на лицу, иако ништа није смешно. Та фаза заљубљености кратко траје и онда прерасте у

љубав, а сви желе да тај осећај заљубљености што дуже траје. Љубав не зна за границе, као ни празник Дан

заљубљених, који се слави на свим континентима 14. фебруара. Верујем да велики број људи не зна

историјску подлогу овог празника или не мари много за њу, већ тај дан прихвата као величање најлепшег

осећања, осећања љубави и прославља га са вољеном особом. Постоји много легенди које се везују за

овај празник, али ни једна не почива на поузданим историјским чињеницама.

Kapi krvi `rtvenog jareta ili papiri}i sudbine?

Стари Римљани славили су бога Липеркуса, заштитника пастира и њихових стада од вукова, а као део ритуала прскали би заљубљени пар крвљу жртвеног јарета јер

су веровали да ће тако имати среће у љубави. Постоји и друга верзија легенде по којој Дан заљубљених

потиче од празника посвећеног римској богињи Јунони, заштитници жена и брака. У оквиру свечаности постојао је ритуал у коме су младићи извлачили из ћупа папириће

на којима су била исписана имена девојака. Веровали су да је младићу суђена девојка чије је име исписано на

папирићу.

Sve{tenik Valentin

Легенда која потиче из трећег века такође се везује за Рим, у време када је владао цар Клаудије II а хришћанство је још увек била млада религија. Цар је забранио свештеницима да венчавају парове, јер ће тада младићи радије остајати код куће са породицом него ићи у рат. Сви свештеници су се придржавали наредбе осим Валентина, који је у тајности венчавао младе заљубљене парове. Када је цар то сазнао наредио је да Валентина затворе у тамницу и истог дана увече је погубљен, а тај дан је био 14. фебруар.Постоји и друга верзија легенде по којој се Валентин, када је затворен у тамницу, заљубио у ћерку тамничара. Знао је да ће га погубити и није више имао шта да изгуби па јој је написао љубавно писмо са потписом од твог Валентина, што се и данас често пише на честиткама за Дан заљубљених. У историјским списима тога доба забележено је постојање два Валентина, али нема довољно података који би доказали да је ова легенда истинита. Из тог разлога је 1969. године, када је извршена ревизија католичког календара, дан Свети Валентин избрисан из календара.

Sveti Trifun

У православном календару, овај празник се слави као слава Свети Трифун, па наши родитељи често кажу: „Какав ви то Дан заљубљених славите 14. фебруара? То није по нашем календару. Ми хришћани славимо Светог Трифуна!“ Ко је био овај светац? Свети Трифун је живео у трећем веку после Христа. Он је био сиромашан младић који је чувао гуске у служби богаташа. О њему пише: „ Још од детињства на њему је била велика благодет Божија, тe je мoгao исцељивати болести и на људима и на стоци и изгонити зле духове.” Тадашњи римски император Гордијан имао је ћерку Гордијану која је била душевно болесна и ниједан лекар није могао да јој помогне, па је решио да се обрати за помоћ Трифуну. Девојку је запосео зли дух и нико није могао да изагна духа из ње осим Трифуна, доведен у Рим и успешно излечио девојку. Пресрећан цар је Трифуна богато наградио, али је он при повратку кући све дарове које је добио разделио сиротињи и вратио се своме селу и пређашњем животу. Међутим, нови цар Дакије био је изразити противник хришћанства и када је сазнао за Трифуна и велику божју милост којом је зрачио, наредио је да га затворе у тамницу и ставе на највеће муке. Ипак, његову веру никакве муке нису могле да поколебају и цар је наредио да га погубе. Пред сам чин погубљења „ Трифун се помоли Богу и предаде душу своју творцу своме, 250. године” написао je Свeти владика Николај. Према другој верзији црквеног предања Трифуна је прогањао и мучио један царски намесник, тако што је наредио

DAN ZAQUBQENIH

28

/ FEBRUAR 2011.

да га коњи босог вуку преко трња и камења, а Бог га је узео пред сам чин погубљења.

Kako je Dan zaqubqenih opstao kroz vek-ove?

Легенда о Дану заљубљених би вероватно била заборављена да тог дана једна жена из Америке није примила ручно израђену честитку. То јој је дало идеју да и она може да направи такве честитке и да их за ту прилику продаје у књижари свога оца. Уз мало среће и помоћи пријатеља посао је процветао и 1879. године основана је прва компанија за производњу oваквих честитки. Иако је овај празник оживео захваљујући доброј пословној идеји, оваква комерцијализација ставља у други план оно због чега је тако масовно прихваћен, a тo je љубав.

Svaki dan je idealna za qubav!

Свим силама се трудимо да Дан заљубљених проведемо са вољеном особом и да је изненадимо

На почетку 2011. године Фејсбук има преко 500 милиона активних чланова, тј.сваки 13. становник наше планете има регистрован Фејсбук налог. Половина њих Фејсбуку приступа сваки дан.48% популације између 18 и 34 године проверава Фејс чим устане, док 28% исте популације то чини преко смарт телефона пре него што устану из кревета. Више од 30% свих фејсбуковаца чине особе које имају преко 35 година.Студентска популација бележи најбржи раст од 74% у прошлој години. У Америци се налази 29% свих корисника Фејсбука. Чак 57% испитаника је признало да више разговарају са људима на Фејсбуку него у стварном животу.

неким гестом, да би тај дан био нешто посебно. Лепо је што постоји такав празник, јер они који по природи нису романтици потруде се свим силама да бар тај дан у години покажу вољеној особи колико им значи. Међутим, љубав је најлепше осећање које се не може показати у једном дану. Можда ми студенти морамо бити економични са новцем, али зато не и са исказивањем емоција јер је сваки дан идеалан за љубав! Ana Arsenovi}

U BROJKAMA

Просечан корисник има 130 пријатеља.Фирме из 190 земаља имају презентацију на Фејсу.На Фејсбуку се сваки дан постави 20 милиона апликација.У само 20 минута прихвати се 2 милиона захтева за пријатељство, пошаље се 2,7 милиона порука и остави преко 10 милиона коментара.У току недеље највећа активност је средом, док је у току дана највећа активност око 3 поподне.Најомиљенија личност на Фејсбуку је Лејди Гага.На првој оригиналној страници Фејсбука (хомепаге) било је лице Ал Паћина.Тржишна вредност компаније је преко 50 милијарди долара.

Најзад научно истраживање које ће стварно донети и неку корист, поред тога што којекакви штребери на факултетима могу да се забављају годинама на својим докторатима испитујући да ли су девојке зелених очују паметније од оних са плавим за 0.5 посто и слично...

Дакле, Михаел Осинскy са Универзитета Томас Џеферсон у Америци је пронашао одговор на питање које је свакога бар једном мучило. Он каже да је открио најбољи лек мамурлук.

OTKRIVEN LEK ZA MAMURLUK

Да ли вас занима шта је? Е па то вам је комбинација кафетина и аспирина. Он тврди да је то апсолунто најбољи лек који ће вам помоћи да се решите главобоље али и сморености. Све је проверио на јадним пацовима, а успут и додао да није тачно да ће кафетин само још више да дехидрира мозак као и да недостатак воде није прави разлог зашто се осећате лоше. Верујемо да није пропустио прилику да све испроба и на себи, и тако добије научни алиби за то што се опија сваког петка.

Izvor: Domino magazin

/ FEBRUAR 2011.

THE LOSERS

Овај стрип серијал има само 32 епизоде али то је серијал који је толико напумпан акцијом да, да је изашао само један број више, сигурно би експлодирао! Јурњаве аутомобилима, отмице хеликоптера, вулканске експлозије, трке мотора преко пустиње, Катарски емират, Њујорк, Лондон, Чернобил. Прича иде преко целог света пратећи 5 ратних јарана (и једну јаранку) које је ЦИА после једне извршене операције покушала да уклони, али они наравно преживљавају и вођени као погинули у акцији, крећу пут освете како би открили ко је мистериозни Макс, човек који званично не постоји, човек који је наручио њихово смакнуће, за кога се испоставља да из сенке контролише сам врх Централне обавештајне службе и америчке војске. Одличан цртеж и прича пуна обрта су оно што је и довело

до тога да се екранизује у истоимени филм који је пружио само делић акције коју стрип носи. Огранак DC Comics-a (творца Супермена) - Vertigo је издавач у Америци. Можете их наћи у већим књижарама или преко нета, али верујте ми, вреде кршења закона :)

FABLES

Мистериозни Непријатељ је освојио свако нама познато краљевство из бајке и ликови који су их настањивали су приморани да побегну у наш свет. Настанили су се у предграђу Њујорка замаскирани у обичне људе, носе се са стандардним животним проблемима али жеља да савладају непознатог тиранина који се прогласио Царем свих земљи бајки и да се врате у завичај је стално присутна. Ту су Велики Зли Вук, овде у људском обличју и не тако зао, сличан Вулверину из Иксмена, шарматна бакица која је бивша Зла Вештица а сада само Вештица, исфрустрирани Пинокио који је пожелео да буде прави дечак и вила му је то испунила али буквално, он је прави дечак већ 500 година и никако не може да порасте, Снежана, као млада малтретирана и силована од стране седам патуљака а тренутно разведена од Принца, љигавца који живи на рачун жена које са лакоћом заводи и многи други. У овом серијалу су нама одувек познати ликови доведени на један нови ниво, чија борба за слободу их чини стварнијим него икада и чини да их посматрамо са подједнаком озбиљношћу сада као кад смо били мали. Издаје их Vertigo а можете их наћи у већим књижарама (на енглеском наравно) или преко нета, пошто још увек не излазе код нас.

Bleksad (Blacksad)

Створили су га Шпанци који су радили за Дизнија, напустили га и решили да направе нешто своје. Може

POLICIJSKI PORU^NIK ROXER MURTOU (DENI GLOVER) IZ FILMSKOG SERIJALA SMRTONOSTNO ORU@JE^ESTO UPOTREBQAVA SLEDE]U RE^ENICU: "I'M TOO OLD FOR THIS STUFF" ILITI "PREVI[E SAM STAR ZA OVO". POSTOJE TOLIKO MNOGO STVARI KOJE DEFINITIVNO MORATE DA URADITE, VIDITE, PRO^ITATE, ODGLEDATE, ODSLU[ATE PRE NEGO [TO KRENETE DA KONSTANTNO CITIRATE MATOROG I UMORNOG PORU^NIKA. OVDE ]EMO SE BAVITI TIME, BILO DA SU TO FILMOVI, KWIGE ILI U OVOM SLU^AJU, STRIPOVI I GRAFI^KE NOVELE.

Prepo

ru~u

jemo!

се наћи у издању Белог пута, а епизоде су излазиле и у Политикином забавнику. Свет је смештен у педесете године прошлог века, насељавају га антропоморфне животиње а главни јунак је Џон Блексад, полицијски детектив. То што су ликови мачке (Блексад је црни мачак), пси, гуштери, мишеви, медведи и слично, уопште не одузима радњи на озбиљности и не доводи до тога да причу гледамо на комичан начин. Животиње су ту да нам још више окарактеришу ликове који насељавају овај ноар универзум а занимљиво је то што личности нису представљене по стандардном клишеу где су слатке и питоме животиње доброг карактера а предатори зли, већ све мало више подсећа на стварност, где не можеш знати који лик какву природу носи. Прича и занимљиви карактери одлично нацртани су оно што овај стрип чини обавезном литературом. Истакао бих црног коња који је персонификација афроамериканца и тужног орангутана блузера, који су пролазне личности али упадљиве колико и главни ликови.

The Umbrella Academy

43 специфицних беба су родиле широм света жене које нису показивале никакве знаке трудноће нити је било шансе да затрудне.

Оне које су преживеле дате су на усвајање. Оне које је успео да пронађе усвојио је сер Реџиналд

Хергривс, светски познати милијардер и проналазач, који је иначе маскирани ванземаљац. Када су га новинари питали због чега је то урадио, одговорио је: “Да спасем свет, наравно.”

Када су га после тога питали: “Од чега?”, он им није дао одговор.

Сада су те бебе одрасле и окупиле су се на сахрани свог очуха. Чак и у смрти, нико га не сажаљева и не гаји према њему симпатије. Он их је припремио за опасност коју носи будућност, али у то није унео нимало љубави, био је строг и хладан и прорачунат што је довело до тога да седморо одрасте пуно фрустрација и потиснутог бола и беса и без нарочитих међусобних симпатија. Али и поред тога различити догађаји их спајају и доводе да не само да се боре против разних невоља заједно, већ и да разумеју, а можда и заволе, једно друго.

Једна од сцена које морам да поменем је појава Бога, у лику равнодушног шпагети каубоја који саветује једног од ликова да престане да буде млакоња и врати се из света мртвих да побије барабе које су га и послале код Творца лично.

Издавач је амерички Дарк Хорсе, измислио их је Џерард Беј, певач My Chemical Romance и иако не волим емо и њуметалце или шта су већ, овај човек има скроз кул мозак! Код нас се могу наћи у већим књижарама и наравно, могу се скинути преко нета ;)

Nadzira~i (WATCHMEN)

У свету Надзирача, година је 1985, Никсон је још увек председник а тензија хладног рата је на ивици пуцања. Суперхероји су обични људи, углавном без супермоћи, углавном пензионисани пошто је донешен закон о забрани ношења костима и сви пуни неуроза, страхова и сумњи, загледани у своју легендарну прошлост, уплашени шта ће им донети будућност. Прича почиње убиством Комедијаша, једног од пензионисаних јунака, тече даље као детективска прича, социјална и психолошка драма а завршава се скоро па уништењем света какав знамо. Све време преплићу се више животних истина које нам помажу да схватимо читав тај паралелни универзум где су суперхероји проблем, који играју улогу истеривача правде али чије, јер кроз читаву новелу једно питање је константно: “Ко надзире надзираче?”

Један савет за крај, не гледајте екранизацију Зека Снајдера ни под којим случајем!

Бели пут је издавач код нас, а у Америци DC Comics.

Uro{ Obradovi}

NEZAOBILAZNI TANDEM

Филм Драгана Бјелогрлића је за месец дана у биоскопима широм

земље видело више од 350.000 људи. Ово не би било ништа чудно да у

протеклим годинама нису затворени биоскопи у више десетина градова у Србији. Монтевидео, Бог те видео,

не само да је дао романтичарски приказ једног времена, већ је

Крагујевцу подарио и један биоскоп, додуше, импровизовани. Пошто

претпостављамо да сте филм већ одгледали (уколико нисте, правац

Дом Синдиката), овај текст ће бити посвећен стварним личностима

које су биле инспирација Срђану Драгојевићу и Драгану Бјелогрлићу.

На почетку филма говори се о ривалитету између ФК Југославија

и ФК БСК-а, а свака сличност са Звездом и Партизаном је намерна.

Благоје Моша Марјановић је фудбал почео да тренира у Југославији,

да би кроз неколико година преко ФК Олимпије из Београда дошао

у БСК. То је слична ситуација као са голманом наше репрезентације,

само без песница, псовки и читуља. Моша је играо на позицији

центарфора или десног крила и заједно са Александром Тирнанићем

чинио незаменљив део напада БСК-а и репрезентације Краљевине

Југославије. За репрезентацију је дебитовао са непуних 19 година

против Чехословачке. Прекретница

у његовој каријери је светско првенство у Уругвају 1930. године.

Због лоших односа у фудбалском савезу, репрезентацију су чинили

искључиво српски играчи. Тај први Мундијал је фудбалу и

фудбалерима донео велике промене.

MO[A I TIRKE

Најзначајнија и најдраматичнија је сама професионализација фудбала,

а њен весник у Југославији је био Моша Марјановић. После

Светског првенства, он је постао први играч који је зарађивао

и живео од фудбала. Најпре је новац добијао по постигнутом

голу, а касније је примао фиксну плату која је износила тадашњих

1.800 динара. Моша је веома брзо постао један од најпопуларнијих становника Београда. Готово да

није морао да плаћа рачуне, имао је личног берберина и сопственог парфимеристу који је специјално

за њега правио колоњску воду. Након БСК-а, Марјановић је играо

још и за Чукарички, Динамо из Панчева и Пролетер из Осјека.

Три пута је био најбољи стрелац првенства Југославије, 1930, 1936. и 1937. године. За репрезентацију

је одиграо 57 утакмица и дао 36 голова. Као тренер водио је БСК,

Торино и Катанију. У овој години се обележава век од оснивања ФК БСК.

Tirnani} u filmu

Marjanovi} na utakmici

/ FEBRUAR 2011.

Челници ОФК Београда, клуба који је наследник БСК-а, упутили

су предлог Граду Београду да се садашњи стадион ОФК-а назове

Благоје Моша Марјановић.Александар Тирнанић је такође почео

да тренира у ФК Југославија, да би после годину дана прешао у БСК

у којем је провео читав фудбалски век и одиграо преко 500 утакмица.

Дебитовао је са 17 година, и са Мошом чинио незаборавни тандем на десној страни. Већ у четвртој години

живота је остао без оца, који је погинуо у Првом светском рату, док му је мајка погинула у савезничком

бомбардовању Београда 1944. године. Као клинац јурио је за крпењачом

по чувеној Балканској улици и учио прве фудбалске трикове. У младости, на терену је био пргав, брз на језику,

али и ратоборан, док је ван терена био благ, ведар, духовит. Волео

је музику, друштво, кафану... Са деветнаест година је дебитовао за

репрезентацију, одиграо је укупно 50 утакмица за Краљевину Југославију и постигао 12 голова. Учествовао је

на Светском првенству у Уругвају и постигао гол против Бразила.

Тада је имао непуних 20 година, а и данас је један од најмлађих стрелаца

на Мундијалима. Након Уругваја и Тирке је почео да зарађује од

фудбала. Добијао је 1.500 динара месечно. Након Другог светског рата

посветио се тренерском послу. Био је први селектор друге Југославије, а са репрезентацијом је учествовао

на два светска првенства. Освојио је друго место на Европском првенству 1960. године и злато на Олимпијским

играма исте године.Прво светско првенство носи многе

анегдоте и занимљивости. Уругвај је организацију првог СП-а добио

јер је тада био двоструки узастопни олимпијски победник и јер је

држава Уругвај те године славила стогодишњицу независности.

Бесни, јер се Мундијал игра на другом крају света, прво светско

првенство су бојкотовали Италија, Шведска, Шпанија и Холандија,

док су од европских репрезентација учествовале Белгија, Румунија,

Француска и Југославија. У полуфиналној утакмици између

Југославије и Уругваја асистент за вођство Уругваја је био неки

полицајац који је лопту из аута додао једном уругвајском фудбалеру који је постигао гол, а на запрепашћење

југословенских фудбалера и уругвајске публике судија

је показао на центар. Како у финалној утакмици

фудбалери Аргентине и Уругваја нису могли да се договоре којом

ће лоптом играти, неправљен је компромис, па се у првом

полувремену играло лоптом коју су донели Аргентинци, а у другом лоптом коју су донели Уругвајци.

Утакмица за треће место није одиграна, али је раније

договорено да репрезентација која је у полуфиналу поражена

од будућег шампиона, буде проглашена за трећепласирану.

Тако је репрезентација Краљевине Југославије освојила треће место.

Uro{ Jovanovi}

Milo{ Bikovi} kao Tirke i Petar Strygar kao Mo{a

STADION ^IKA DA^A

FUDBAL

20.mart - 14:00

Раднички 1923 - Земун 03.april - 15:00 Раднички 1923 - Банат

HALA JEZERO

ODBOJKA

19.februar Раднички Креди банка – Ц. Звезда12.mart Раднички Креди банка – Партизан

KO[ARKA

19.februar Раднички Крагујевац – Цибона05.mart Раднички Крагујевац – Хемофарм12.mart Раднички Крагујевац – Цедевита

MALI FUDBAL

06.mart КМФ Економац – Ниш 9220.mart КМФ Економац – Колубара03.april КМФ Економац – Бечеј

SU[ICE

AMERI^KI FUDBAL

26/27.mart Wild boars – Сомбор Селтикс02/03.april Wild boars – Београд Вукови

RASPORED SPORTSKIH

DE[AVAWA U KRAGUJEVCU

U NAREDNA DVA MESECA

Слободан Боба Ковач поново је поднео оставку на место тренера актуелног шампиона Србије. Након утакмице у Мазеику и шестог пораза у Лиги шампиона, Ковач је одржао кратак састанак са играчима и саопштио им да је пуно труда уложио, али да не види резултата и да другог решења нема већ да место првог тренера препусти неком другом.Драган Ђорђевић, тренер одбојкашке универзитетске репрезентације Србије и некадашњи тренер краљевачке Рибнице, одлуком Управног одбора, нови је шеф стручног штаба одбојкашког клуба Раднички.

Играчи Економца који су до пре десетак дана имали обавезе у репрезентацији Србије окупили су се у дворани Језеро и започели припреме за други део првенства. Поред већ познатих лица на паркету су и репрезентативац Јањић који је приступио Економцу из редова зрењанинског Сас-а као и повратник Марковић Коста који се вратио са шестомесечне позајмице из Смедерева. У пролећном делу првенства неће се рачунати на Станојевића, који је слободан играч као и на Ивицу Маринковића који играчку каријеру мења са тренерском, то јест у наредном периоду предводиће другу екипу Економца.

Најбољи играч КК Раднички прошле сезоне Вукашин Алексић, вратио се у Крагујевац. На тај начин потврдило се оно о чему се причало по граду претходних дана. После раскида уговора са Њижнијем из Новогорода, бивши члан Партизана и Свислајона, одлучио је да поново обуче дрес Радничког. Вукашин Алексић је одиграо осам утакмица у руском шампионату, са просеком од 5.3 поена и 3 асистенције по мечу. У Еврочеленџу је бележио нешто боље партије, на осам утакмица имао је просек од 8 поена и 4 асистенције.Мирослав Николић је на неки начин и најавио Алексића, када је причао о појачању у виду плејмејкера, после победе над Задром. Долазак Алексића ће пуно значити крагујевачкој екипи у борбама у НЛБ, Супер лиги и Купу Србије који ће се играти у Железнику од 9-12.фебруара.

Тројица Американаца, који ће бранити боје Дивљих вепрова у наредној сезони, стигли су 28.1. 2011. године у Крагујевац. Стен Бедвел и близанци Брајан и Џереми Пејтон одрадили су и прве тренинге и веома су задовољни атмосфером у новом тиму.- Атмосфера на првом тренингу била је одлична и појавило се много више играча него што сам очекивао. Тренери су били веома захтевни и одлично су одрадили свој посао. Играчи су много крупнији него што сам их замишљао и верујем да наш тим може далеко да догура у овој сезони – рекао је Џереми Пејтон.

SPORTSKE VESTIIZVOR: WWW.KGSPORT.INFO

Првотимци ФК Раднички 1923 су на Бањици изгубили од екипе ФК Рад резултатом 4:1 (3:0). Наши сениори нису показали очекивану игру. Гол за нашу екипу је постигао Влада Радовановић у 70. минуту из слободног урадрца са 17 метара удаљености.

FK RADNI^KI

KK RADNI^KI

OK RADNI^KI

KMF EKONOMAC

ACF WILD BOARS

MATEMATIKA064 133 67 27

Finansijska i aktuarska math- Za rad u grupi cena po dogovoru

- Dolazim

/ FEBRUAR 2011.