/ GODINA XIV - BROJ 79 / www.monopollist.com

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, april 2012.

SERVIS SLANJA NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE VELIKOG BROJA EMAIL PORUKA

www.prosend.net

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dušan VOJNOVIĆFAKULTET: Katarina SAVIĆEKONOMIJA: Stefan ĐERASIMOVIĆDRUŠTVO: Katarina ILIĆMOZAIK: Iva KOLUNDŽIJAFOTOGRAFIJA: Svetozar KARADŽIN, Miloš BEKIĆ

DIZAJN & PrePress: Damjan DOBRILAVladan MILOSAVLJEVIĆtriD studio, Beogradwww.studiotrid.net

ČLANOVI REDAKCIJE: Nikola ŠKONDRIĆ, Bojan ČALIJA, Tatjana RAIČEVIĆ, Branka SENIĆ, Milanka VASILJEVIĆ, Ivana MANDIĆ, Ana KONDIĆ, Ivana VUKOVIĆ, Đoko BODIROGA, Iva KOLUNDŽIJA, Ivana MILOŠEVIĆ, Dušan VOJNOVIĆ, Stefan ĐERASIMOVIĆ, Luka KOVAČEVIĆ, Bojana KRIVČEVIĆ, Miloš BEKIĆ, Katarina ILIĆ, Katarina SAVIĆ, Teodora ĐORĐEVIĆ, Bojana MARKOVINOVIĆ, Bojana ANDRIĆ, Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ, Ivana MITROVIĆ, Igor IVAŠKOVIĆ, Stefan RADOJČIĆ, Nenad KRSTIĆ, Nenad RUŽIĆ, Andrea KRIZMANIĆ, Selena IVANOVIĆ, Jelena JANKOVIĆ, Sandra BALI, Jelena MALETIĆ, Nela MILOŠEVIĆ, Ivana KOVAČEVIĆ, Tamara BEOČANIN, Srboljub ŠOŠIĆ, Mira OBRENIĆ

LEKTORI: Sofija VULIĆEVIĆ, Maja ILIĆ

„MonopolList” časopis Studentske unije Ekonomskog fakultetaKamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.com

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Dušan VOJNOVIĆTelefon: +381(0)63 732 98 29dusanvoj@gmail.com

MARKETING: Bojan ČALIJA+381(0)64 848 15 66bojancalija@gmail.com

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA.

ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA

UVODNIKm

embe

r of:

SADRŽAJ

CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.SR-ID 117255180

FAKU

LTET

EKON

OMIJA

DRUŠ

TVO

MOZA

IK

Znam, znam, naslovnicu prethodnog broja upropastih idejom da na nju postavim fotografiju snega i leda koji se povlače pred prolećnim suncem (ovo počinje da liči na sastav desetogodišnjaka...). Tako je ispalo

da pored standardnog kašnjenja sa nekim temama zbog tempa izlaska časopisa iz štampe ovaj put zakasnimo čitavo godišnje doba! Izvinjavam se svima kojima sam proleće zagorčao tom odlukom, i

obećavam da ću, što se aktuelnosti tiče, u buduće bar godišnja doba da pogodim. Ostvarivo obećanje, rekli biste, zar ne? Pogotovo ako ga uporedimo sa nekim drugim koja je proleće donelo sa sobom. Drugi

vid ispravljanja pomenute greške su dinamične teme u ovom broju koje idu od biznis foruma i razmatranja privredne situacije, preko obnovljivih izvora energije pa sve do epske fantastike. Nadam se da je to dovoljno za iskupljenje i unapređenje. Vaše (ne)zadovoljstvo će svedočiti o tome. Ipak, dok ono ne dopre do mene, mogu Vam poželeti samo jedno – UŽIVAJTE!

Dušan VOJNOVIĆ

SERVIS SLANJA NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE VELIKOG BROJA EMAIL PORUKA

www.prosend.net

5. BIZIS FORUM EKONOMSKOG FAKULTETA6. INTERVJU SA PREDSEDNIKOM SUSA7. PUBLIKACIJA SVETSKE BANKE8. DVOUGAO 9. RASPRAVA O NEOLIBERALIZMU10. BUDI U TOKU12. SASVIM OBICNE VECERI SMEHA13. REUNION I LASTA + DEBATNI KLUB EKONOMSKOG FAKULTETA 15. VELIKANI EKONOMIJE – MILTON FRIDMAN16. BRAZIL – OBECANA ZEMLJA17. ETIKA U MARKETINGU18. USPEŠNA PREDUZEĆA – METALAC GORNJI MILANOVAC19. IKEA

21. KRIZA FARMACEUTSKE INDUSTRIJE23. ACTA25. ANDREA JUNG26. EKO KUTAK27. POKRET SUND28. MISLI VELIKO UCINI BAR MALO29. ENDI VORHOL

30. OVO JE PRIČA O NJOJ31. INTERVJU SLAVKO BELESLIN32. KAĆE PREPORUČUJU34. ATELJE 21235. GRADIVO36. DEEP WEB37. IGRA PRESTOLA38. ZABAVNA STRANA

4

FAKULTET

EKONOMSKO PROPAGANDNI PROGRAM

PLATIŠ TRI

– DOBIJEŠ ČETIRI

„Tri para sto dinara! Navali narode! ’Ajmo, još malo pa nestalo!’’ , odzvanja u podze-mnom prolazu na Zelenom vencu. „Nema školarine za ovogodišnje brucoše’’, odzva-nja na Megatrend univerzitetu. Ko šta voli nek’ izvoli, čarape ili diploma. A i ne morate da birate, možete da imate i jedno i drugo. Zamislite koliko pari čarapa možete da ku-pite ako uštedite pare za školarinu! Verujem da su svi bili šokirani kada su čuli da Megatrend univerzitet ove godine besplatno upisuje 2.500 brucoša. Ko još u ovoj krizi nešto daje besplatno? Rektor ovog univerziteta, profesor Mića Jovano-vić, svoju odluku objašnjava ovako: „ Me-gatrend je odlučio da ove godine pomogne u naporima da se kriza lakše prebrodi inve-sticijom od 3.750.000 evra. Naime, ako je kvota upisa na prvu godinu 2.500 studena-ta, lako se dolazi do pomenutog broja. I to je naša direktna investicija u naporima da Srbija što pre izađe iz krize.’’ I dodaje da im je u ovom trenutku društvena odgovornost važnija od profita. Reagovanja javnosti na ovakav potez su različita. Neki kažu da je prof. Jovanović „promućuran preduzetnik’’, drugi da je „ovo bolji marketinški trik nego da je platio bilbordel i promašio temu kao prošle godine („Završi Megatrend I pali!’’) i da bi trebalo da časti tri generacije brucoša jer je uopšte akreditovan kao univerzitet’’. Svako čudo za tri dana, pa tako i ovo. Mar-ketinški trik ili investicija u obrazovanje? Procenite sami.

NASTAVAK KAMPANJE

„DESETKA ZA SRBIJU’’

Četvrti april, Dan studenata je obeležen tako što su studenti, u okviru kampanje „Desetka za Srbiju’’, predali 50.000 pot-pisa ministru prosvete i nauke, Žarku Obradoviću, zahtevajući reformu visokog obrazovanja i bolje uslove studiranja. Stu-denti su ministru predali indeks sa nje-govom fotografijom u kojem su, umesto predmeta, upisani studentski zahtevi koje bi trebalo da ispuni da bi dobio budžet-sko studiranje. Ministar se složio sa pred-lozima da se broj bodova za upis nared-ne godine o trošku države ne povećava i rekao da će od fakulteta zatražiti da se u narednoj godini ne povećavaju školarine. Još uvek se ne zna da li će fakulteti poslu-šati taj predlog, a konačna odluka biće doneta na sednici Senata Beogradskog univerziteta, koja će biti održana krajem aprila. Prema predlogu koji su dostavili Univerzitetu, povećanje školarina zatražili su FON, FPN, Šumarski, Učiteljski, Geo-grafski, Tehnološko – metalurški fakultet. Stomatološki fakultet je jedini predložio smanjenje školarina.Ministar je najavio i da će biti formirana radna grupa od predstavnika Ministarstva i studenata koja bi trebalo da radi na izmena-ma Zakona o visokom obrazovanju.

Katarina SAVIĆ

5

FAKULTET

ATMOSFERAVeć nakon nakon ulaska u A1 bilo je jasno da veliki broj prisutnih koleginica i kolega želi da čuje šta nas čeka kada amfiteatar zame-nimo kacelarijama i salama za sastanke. Sve studentske organizacije na fakultetu dobile su određeni broj rezervisanih mesta, dok je za govornike i njihove goste, razume se, bio rezervisan prvi red sedišta u amfiteatru. Na sreću nas, „monopollista“, prisustvo velikih imena iz sveta biznisa nije omelo prisutne da, manje ili više, diskretno bace pogled na novi broj časopisa koji smo delili pre počet-ka foruma. Organizaciju je upotpunilo ve-što vođenje dijaloga i najavljivanje sadržaja od strane naše koleginice Ive Smiljanić.

TOKNa početku se studentima i učesnicima foruma obratio prodekan za nastavu Eko-nomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branislav Boričić. Profesor Boričić je na-glasio značaj održavnja ovakvog događaja na fakultetu, što zbog činjenice da studente zanimaju iskustva ljudi potvrđenih u „kor-porativnom ringu“, što zbog okolnosti da je svaki od učesnika na određeni način pove-zan sa našim fakultetom. Nakon govora dobrodošlice usledilo je izla-ganje profesora Đuričina o konkurentskim prednostima Srbije i konkurentskoj poziciji koju Srbija, u skladu sa rangiranjem po me-todologiji Svetskog ekonomskog foruma, zauzima. Profesor Đuričin istakao je neop-hodnost stvaranja konteksta ekonomske politike koji bi omogućio kompanijama i preduzetnicima da posluju bez nepotrebnih

prepreka i u stabilnom okruženju. U skladu sa tim, profesor je naveo da su ekonomski rast po održivoj stopi, izbegavanje i isprav-ljanje tržišne imperfekcije, kao i obazriva analiza efekata liberalne ekonomije samo neki od načina za uspostavljanje stabilnog privrednog okruženja na nacionalnom nivou. Na kraju svog izlaganja profesor je ukazao na neophodnost učestvovanja na-dolazeće generacije mladih ekonomista u popravljanju konkurentske pozicije Srbije. Mesto za katedrom je, potom, zauzela Ana Malešević Drašković, direktorka javnog sektora u Telenoru. Pre no što je počela izlaganje o svom bogatom poslovnom iskustvu, gospođa Malešević Drašković je istakla da je nekadašnji student EKOF– a, i što je nama bilo posebno drago da čujemo, jedan od osnivača Monopollista. Nakon toga, prisutni su mogli da upozaju razvoj-ni put njene karijere, koja je od kompanije Tetra Pak i funkcije šefa kabineta guvernera Radovana Jelašića stigla do mesta portfolio menadžera projekata Svetske banke u Srbi-ji. Pored toga, Ana Malešević Drašković je pričala o iskustvima u finansijskom gigantu JP Morganu, gde se bavila strukturiranjem derivata, kao i o vremenu koje je provela u američkoj kompaniji Citibank, u vreme kada je ova kompanija pokušavala da izgra-di infrastrukturu i bazu klijenata u Srbiji. Gospođa Malešević Drašković je na kraju posavetovala sve koji u perspektivi žele da napreduju na radnom mestu i u životu da uvek planiraju nekoliko koraka unapred.

Sledeći govornik bio Miodrag Kostić, vlasnik MK Grupe. Gospodin Kostić je svoje izlaga-nje započeo konstatacijom da je za uspešnu realizaciju lukrativne ideje neophodno uvek znati šta je cilj, kako se ne bismo rasplinuli i trošili energiju tamo gde efekti ne služe ispu-njenju zacrtanog cilja. Svoje izlaganje vlasnik MK grupe je prožeo porukom da je diploma fakulteta samo ključ za ulazak u svet biznisa, ali da opstanak i napredak u tom svetu zavi-se od upornog rada, rezultata rada i ambicije koju pojedinac teži da ostvari. Forum je zaključen izlaganjem dr Alek-sandra Markovića, predsednika upravnog odbora Elektroprivrede Srbije. Gospodin Marković je, u svom obraćanju studenti-ma, akcenat stavio na potrebu obnavljanja kapaciteta za proizvodnju električne ene-regije i infrastrukture za njenu distribuciju. Sama činjenica da je pomenuo nekoliko vremešnih, čak stogodišnih, elektrana do-voljno govori o nezavidnoj situaciji u kojoj se nalazi naš energetski gigant.

POUKAIz ovoliko bogate diskusije može se izvući mnogo zaključaka, ali ipak se dva ističu kao posebno vredna pomena. Prvi je odlična organizacija foruma od strane Saveza stu-denata Ekonomskog fakulteta, a drugi va-žan zakjlučak je da uvek treba imati na umu kako je diploma samo jedan stepenik,ali ne i vrh našeg životnog uspona, nakon kojeg se ključ uspeha otrkiva sam po sebi.

Dušan VOJNOVIĆ

Biznis forum Ekonomskog fakulteta u organizaciji Saveza studenata Ekonomskog fakulteta

DIPLOMA JE PREDUSLOV

U petak 23. marta, na našem fakultetu je održan prvi biznis forum. U ovom događaju su ucestvovali: prof. dr Dragan Đuričin, Miodrag Kostić, vla-snik MK Grupe, Ana Malešević Drašković, direktor javnog sek-tora u Telenoru i Aleksandar Marković, predsednik uprav-nog odbora Elektroprivrede Srbije.

(SAMO)

6

FAKULTET

BUDI U TOKUVOLONTIRAJ - ISWIB 012International Students Week in Belgrade je međunarodni festival u kome učestvuju stu-denti svih evropskih univerz-iteta. Šesti ISWIB po redu, ove godine održaće se od 15. do 22. jula, pod sloganom „Mladi menjaju svet“. Festival će oku-piti oko 150 studenata iz cele Evrope, koji će učestvovati u raznim radionicama, panelima i predavanjima. Tokom ove nedelje studenti imaju priliku da razmene mišljenja i stavove o temama sa kojima moderno društvo mora da se suoči, up-oznaju ljude sa drugačijim kul-turnim pozadinama, steknu

nova prijateljstva.Ukoliko želite da postanete deo Međunarodne studentske nedelje u Beogradu, steknete prijateljstva sa studentima iz inostranstva, steknete radno iskustvo, a pritom se i zabavite, prijavite se da volontirate.

Aplikacije za volontere su otvorene od 1. aprila do 1. maja, prijavne formulare popunite na http://iswib.org/volunteers.php

PRAKSA INSTITUTA ZA PRAVO I FINANSIJEInstitut za pravo i finansije d.o.o., Beograd je privredno društvo čija je delatnost konsultantska aktivnost u vezi sa poslovnim i ostalim upravljanjem, pravnim i ekonomskim istraživanjima, edukacijom i izdavaštvom. Sedište privrednog društva je ul. Klare Cetkin 12, Novi Beograd.

Ovim putem, Institut za pravo i finansije poziva sve studente druge i viših godi-na, apsolvente, svršene studente, mastere, a iz domena prava ili finansija sa svih Univerziteta Srbije, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Hrvatske, Slovenije i Crne Gore, da pošalju aplikaciju za praksu u Institutu tako što će po-slati popunjen aplikacioni formular (www.ipf.rs/praksa) na e-mail office@ipf.rs. Praktikanti će raditi na pisanju pravnih ili ekonomskih tekstova za sajt Instituta za pravo i finansije, a u skladu sa svojim interesovanjima i dogovorom sa Institutom, a u vezi sa istraživanjem određenih tema, pojava i kompanija, kako u domaćem, tako i u inostranom domenu.

Praksa će trajati najmanje jedan, a najviše tri meseca, u zavisnosti od dogovo-ra sa Institutom za pravo I finansije.

SPORTSKE EKIPE EKONOMSKOG FAKULTETAU ovom broju nastavljamo izveštaj o sportskom društvu Ekonomist. Dok smo se u prošlom upoznali sa uspesima ekipa u malom fudbalu i rukometu, ovog meseca vas podsećamo na, ne manje važne, rezultate muških i ženskih ekipa u odbojci i košarci koji su ostvareni tokom 2011. godine.

Rezultati muške odbojke:- I mesto Ekonomijada Sunčev Breg 2011.

- III mesto Internacionalni turnir EURO VALENCIA 2011.

Rezultati ženske odbojke:- II mesto Univerzitetske lige Beograda

- IV mesto Internacionalni turnir EURO VALENCIA 2011.

Rezultati muške košarke:- I mesto Ekonomijada Sunčev Breg 2011.- I mesto Kup Studenata Beograda 2011.

- III mesto Internacionalni turnir EURO VALENCIA 2011.- III mesto Univerzitetska liga Beograda 2011.

Rezultati ženske košarke:- II mesto Ekonomijada Sunčev Breg 2011.

Ukoliko ste zainteresovani da postanete deo velikog sportkog tima na našem fakultetu, sve potrebne informacije možete dobiti u prostorijama Saveza studenata Ekonomskog fakulteta.

7

CENTAR ZA KARIJERNO VOĐENJE I SAVETOVANJETRIBINA : „KAKO VAM NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLJAVA-NJE MOŽE POMOĆI KAD ZAVRŠITE FAKULTET”Centar za karijerno vođenje i savetovanje Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Be-ogradu i Nacionalna služba za zapošljavanje Republike Srbije organizovali su tribi-nu pod naslovom: „Kako vam nacionalna služba za zapošljavanje može pomoći kad završite fakultet?”Gostujući tim Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije bio je: Dejan Jo-vanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije, Dragan Đu-kić, direktor Sektora za posredovanje u zapošljavanja, Ivana Grbić, načelnik Cen-tra za informisanje, i Aleksandra Bačević, novinar. Tribini je prisutvovala i prof.dr Mirjana Petković, direktor Centar za karijerno vođenje i savetovanje Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dejan Jovanović je istakao kako se na tržištu rada pri zapošljavanju, pored visokog proseka na studijama i znanja stranih jezika, visoko kotiraju veštine komunikacije i način na koji ćete sebe predstaviti poslodavcu.Nacionalna služba je tu da pruži pomoć kroz uključivanje u programe za osposoblja-vanje za samostalni rad u struci - Stručna praksa 2012. Da biste se uključili u neki od programa koje organizuje NSZ, neophodno je da ste na evidenciji. „Važna je student-ska praksa za vreme studija, jer se na taj način, osim sticanja iskustva, poslodavcu šalje jasna poruka - da ste vi proaktivna osoba, da ste nešto radili, a ne samo studirali”, re-kao je g. Jovanović i podsetio studente da su im na raspolaganju i studentske prakse u kompanijama, kao i odlazak u studijske posete kompanijama u zemlji i inostranstvu. Takođe, predložio je studentima da se priključe radionicama ili klubovima za aktiv-no traženje posla koje će, svakako, pomoći da se što bolje snađu na tržištu rada.

CAREER DAYS 2012Career Days je ove godine, pored praksi i poslova, stavio poseban akcenat na radi-onice. Prepoznavši značaj kontinuiranog obrazovanja, kompanije su studentima pružile priliku da svoje teorijsko znanje stečeno na fakultetu dopune brojnim veštinama. Učesnici na radionicama su ostvarili značajne prednosti, a jedna od najvažnijih je prvenstvo ubacivanja poda-taka u bazu CV-ja. Ove godine, radioni-ce su bile selektivnog karaktera, čime su najbolji studenti dobili priliku da usavrše svoje veštine, od prezentacionih sposob-nosti, do ovladavanja Excel programom. Tri vikenda zaredom studenti su prisu-stvovali brojnim predavanjima koje su samo za njih pripremile kompanije iz različitih oblasti privrede.Tako je, na primer, Coca Cola Hellenic već na samom početku edukovala studen-te kako da upravljaju sopstvenom karije-rom kroz radionicu Manage your career, a ostale kompanije su im pomogle kako da se predstave poslodavcu i da izbegnu zamke u radnom odnosu kroz upoznava-nje sa pravnim aspektom traženja posla. Posebno se ističe predavanje Ja sam not OK da bi ti bio OK , koje je ukazalo na to koliko znamo efektivno da komuniciramo sa drugim ljudima u okruženju. Vodeća kompanija u svojoj oblasti Proctor & Gamble je kroz radionicu Market your-self pokazala studentima kako da napišu svoj CV i da predstave sopstveni proizvod (sebe) na najbolji mogući način. Sve u svemu, jedno motivišuće predavanje, koje je imalo za cilj da podstakne studente na akciju. Imajući u vidu da je priprema za posao pola odrađenog posla, polaznici su naučili kako da ostave dobar utisak na razgovoru za posao, a stekli su i uvid o mitovima i zabludama u procesu selekcije. S obzirom na nepovoljnu ekonomsku situaciju u zemlji, na radionicama se diskutovalo i o tome da li je kriza šansa ili opasnost i šta znači biti mladi preduzet-nik u Srbiji. Za one kojima kompjuterske veštine nisu jača strana, a imajući u vidu značaj rada na računaru u našem budućem poslu, organizovano je predavanje o Excel-u, koje pruža osnovna znanja o poslovnom odlučivanju i finansijskoj analizi. Ne planirati znači planirati neuspeh. Pre-ma tome, počnite da mislite o svojoj ka-rijeri na vreme jer se pred studentima Eko-nomskog fakulteta otvaraju brojna vrata, a na vama je da izaberete kroz koja ćete od njih proći.

FAKULTET

Neonski provod kakav ste čekali eonima!

Sve je počelo tako što smo želeli da bacimo svetlo na muzeje i upriličimo vam festivalski doživljaj umetnosti, pun zabave i uzbuđenja. Nekima nerasvetljen teren, poseta muze-

jima, za proteklih osam godina postao je vaša godišnja navika i sada ste već našti-movani da nas očekujete u maju.

Izaberite muzeje i ovog, 19. maja i zasijajte jačinom neona! Pripremili smo vam sjajan pro-

vod kakav ste čekali eonima, u kome umetnost postaje zabavnija nego ikad. Pripre-mite se za blistavi sjaj muzeja, ali i za manje poznate lokacije: kuće velikana, legate, biblioteke i utvrđenja koji će posebno za neonsku noć otvoriti svoja vrata. Pored klasične umetnosti, uživajte u modernim performansima, koncertima, radionicama i modnim revijama. Umetnost prosvetljuje, a tradicionalne Noći muzeja osvetlja-vaju institucije u kojima se umetnost čuva. Neizostavnan deo našeg sjaja ste i vi, posetioci, koji ne prestajete da nas iznenađujete vašom brojnošću. Simbol Noći muzeja nisu samo kulturne institucije, već ulice grada koje te noći isijavaju posebnom energijom. Ulično osvetljenje pojačano je i vašom ozarenošću, a do sada smo primetili da baš umete da zablistate! Nepobitno i veoma bitno – broj posetilaca raste brzinom svetlosti. Prošlogodišnja Noć muzeja održana je u 65 me-sta u Srbiji, na 315 lokacija i ponudila je 429 dešavanja. Ove godine očekujemo novi rekord, makar po cenu pregorevanja lampica.

Vidimo se u bliskoj i neonski svetloj budnućnosti! Vaša Noć muzeja

Andrea KRIZMANIĆ, Ivana MITROVIĆ, Bojana MARKOVINOVIĆ

8

FAKULTET Rasprava o neoliberalizmu u organizaciji Naučnog društva ekonomista Srbije

KONTEKSTSigurno je da posledice Svetske eko-nomske krize jasno upućuju na potrebu da se uzročnici detaljno i objektivno raz-motre, a zaključci izvedu iz priloženog i sve u cilju sprečavanje ponovne manife-stacije uočenih slabosti. Rasprava u neo-liberalizmu pokrila je vrlo širok spektar tema koje se tiču ove ekonomsko – poli-tikološke doktrine. Trinaest prijavljenih i predstavljenih radova, kao i debata koja je pratila sva izlaganja, jasno su prikazali dihotomiju stavova koja je očita po pi-tanju doktrine liberalizma. Tako su, na primer, autori koji su izlagali sa pozicija održivosti ideje liberalizma zauzeli sta-novište po kojem je ova doktrina svo-jevrsna mešavina ideja čije tumačenje i primena zavise od pristupa. Autori čiji su se radovi i izlaganja odnosili na kriti-ku liberalizma su, iznošenjem činjenica koje svedoče o destruktivnim manife-stacijama nesavršenosti ove doktrine, pokušali da ukažu na potrebu relaksacije težnji ka nekontrolisanoj liberalizaciji ekonomije.

UČESNICIU agendi rasprave naznačena su imena trinaest učesnika. U nastavku su prika-zani učesnici pri čemu su njihovi radovi predstavljeni u zagradama, istim redo-sledom kao i u agedni skupa. Učesnici rasprave bili su: Blagoje Babić („Trijumf eklektike: Azijska privredna čuda“); Marinko Bošnjak („Globalna socioeko-nomska kriza 2008–2012“); Jovan Du-šanić („Neoliberalizam“); Đorđe Đukić („Neefikasna regulativa finansijskih trži-šta“); Nataša Golubović i Srđan Marin-ković („O teorijskoj i empirijskoj uteme-ljenosti kritika neoliberalizma“); Miomir Jakšić („Tržišni fundamentalizam i pore-klo demokratije“); Mlađen Kovačević

(„Katastrofalne posledice najveće zablu-de ekonomske nauke– neoliberalizma“); Ljubomir Madžar („Antiliberalizam u 22 slike“); Boško Mijatović („O tzv. neoli-beralizmu“); Vuk Ognjanović („Globa-lizacija, neoliberalizam, i sloboda izbora međunarodne integracije“); Miroslav Prokopijević („Liberalizam“); Radovan Pešikan („Liberali i antiliberali – stvar-na ili lažna dilema?“); Marko Sekulović („O sudbini neoliberalizma“). Program rasprave su vodili akademik prof. dr Bra-nimir Šoškić i prof. dr Ljubomir Madžar. Za tok rasprave i tehničku organizaciju bio je zadužen izvršni sekretar Naučnog društva ekonomista Srbije- Milija Miha-ilović.

RASPRAVAZakljuci autora koji su polazili od ra-zličtih stanovišta kretali su se od pomir-ljivih preko skeptičnih do oštrih. Kako god, argumenti protiv liberalizma uglav-nom su se ticali njegovog brzog i pone-kad čak usiljenog uvođenja u zemlje u tranziciji. Pored toga, slabosti regulative u domenu finansijskih tržita i institucija isticane su kao ključni problemi u pret-hodnih nekoliko godina, ali i u ovom tre-nutku. U vezi sa poslednjim je i tvrdnja

da slobodna ruka tržišta ne produkuje mane sistema, već na njih ukazuje ano-malijama koje se javljaju. Kao argument za pozitivnu ulogu drža-ve u funkcionisanju privrede naveden je uspeh u pojedinim zemljama Azije, ali i nekim drugim državama poput Fran-cuske. Izražene su i određene sumnje u pogledu statističkih informacija, kojima se raspolaže prilikom donošenja zaklju-čaka o stanju u kojem se nalazi svetska ekonomija, što je naišlo na različite re-akcije prisutnih. Iznesena je i tvrdnja da je neoliberalizam zapravo samo pogrdan način da se nazove liberalizam, o čemu je izneseno nekoliko stanovišta.

ZAKLJUČAKS obzirom na značajnu posećenost skupa može se zaključiti da je tema autorima bila izazovna iz ugla naučnog razmatranja i analize suštine liberalizma i pozitivnih/negativnih implikacija ove doktrine na stanje svetske ekonomije. Broj prijavlje-nih radova, pitanja postavljena u njima, ali i obimnost nekih ukazuju na širinu i važnost teme kako na nacionalnom, tako i na svetskom nivou.

Dušan VOJNOVIĆ

PRETRESANJE LIBERALIZMANa Ekonomskom fakultetu u Beogradu je 16. marta održan naučni skup na kojem su svoje mišljenje o liberalizmu izneli članovi Naučnog društva ekonomista Srbije i eminentni stručni gosti

9

FAKULTET

9

FAKULTET

ML: Које su tvоје оbаvеzе u SUS-u?ND: Biti predsednik Studentske unije Sr-bije јеste obaveza, ali ja bih to pre nazvao privilegijom i prilikom da se usavršavam u nečemu što volim. ML: Kako je nastao SUS?ND: Koreni ove organizacije stvoreni su na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je 1992. godine osnovana prva studentska unija. Zajedno sa stvaranjem ove unije rođena je i ideja nezavisnog studentskog sindikalnog organizovanja. Nakon 1992. godine broj unija rapidno raste, pa se jav-lja potreba za saradnjom i koordinacijom. U novembru 1998. stvorena je Studentska unija Srbije (SUS). Krajem 90-ih, SUS postaje stožer studnetskog i omladinskog organizovanja u borbi protiv tadašnjeg autoritarnog režima: učestvuje u stvaranju pokreta OTPOR, organizuje studente na univerzitetima i staje u odbranu profesora, koje u to vreme, zbog političke nepodob-nosti, režim izbacuje sa fakulteta. Danas SUS predstavlja krovnu organizaciju 4 univerzitetske i 36 fakultetskih student-skih unija šriom Srbije. Članica je ESU-a (Evropske studentske unije) i jedna od osnivača Southeast Initiatives (Mreža naci-onalnih studentskih organizacija iz zemalja Jugoistočne Evrope). ML: Koji su aktuelni projekti SUS-a?ND: U SUS-u sе stаlno radi tако dа imamo vеliki brој аktivnih projekata. Trenutno, jedan od najvažnijih projekata je „10-ka za Srbiju” koja predstavlja zahtev za ostvaren-je 48 bodova za budžet, ali i mnogo više od toga. Ova akcija predstavlja suštinske i formalne reforme visokog obrazovanja u zemlji. Još jedan veliki projekat je projekat „1000 praksi“ koji ima za cilj podsticanje studentskih praksi i zapošljavanje mladih. Postoji i razmena studenata „ReUnion“ ko-jom se bavi lokalna unija (SUEF) na našem fakultetu. Tu su još i „Tempus“, „Trening za karijering“, „Korak napred“, „Case fight“ i mnogi drugi. ML: Možeš li nam reći nešto više o projektu „Trening za karijering“?ND: To je jedan od aktivnih projekata

SUS-a. Održava se jednom u semestru u svim univerzitet-skim gradovima u Sr-biji. Ovo omogućava studentu da stekne neophodne veštine i znanja kako bi, po završetku studiranja, mogao da ih primeni u praksi. Trening je potpuno besplatan. Ono što nas raduje je konstantno povećanje broja zainteresovanih studenata za učešće u treninzima. ML: Kakav je, po tvom mišljenju, kvalitet studiranja na EKOF-u?ND: Kada govorimo o kvalitetu znanja koje studenti stiču za vreme studija, kao i o kvalitetu uslova studiranja na njemu, rekao bih da je naš fakultet vodeći u odnosu na druge. Sve ovo potvrđuje činjenica da naši studenti po završetku studija relativno brzo dolaze do dobrih radnih mesta, osvajaju nagrade na mnogim takmičenjima, društveno su ak-tivni kroz studentske i druge organizacije. Naravno, nijedan sistem nije savršen i uvek postoji prostor za napredak.ML: Koji su osnovni problemi stu-denata?ND: Godinama unazad studenti u Srbiji završavaju fakultet bez dovoljno praktič-nog znanja i nisu osposobljeni za rad u real-nom radnom okruženju, na pravim radnim zadacima u oblastima za koje su se školo-vali. Većina svršenih studenata, uključujući i one sa izuzetnim akademskim uspehom, prvi put se sa realnim poslovnim problemi-ma susreće tek po prvom zaposlenju.ML: Kaži nam nesto o EXIT-u, kao projektu SUS-a?ND: Studentska unija Srbije je organizo-vala tzv. „Nulti EXIT“ kako bi se podrža-la kampanja za izlazak na izbore. Tokom

prve tri godine EXIT-a, SUS je pripremala akademski deo – otvorene studije koje su direktno sa festivala emitovane na progra-mima nacionalne televizije. Ideja EXIT-ovih otvorenih studija bila je da pokaže spremnost mladih ljudi da pokrenu dija-log između ex-YU zemalja. Pokrenute su diskusije na različite društvene teme poput „odliva mozgova“, civilne službe, propa-danja kulture... Tih godina EXIT se izdvaja iz SUS i postaje subjekat za sebe.ML: Šta želiš da ostvariš za vreme svog mandata?ND: Želim da završim sve započete pro-jekte i da pokrenem neke nove. Takođe, želim da učinim studentski život što je više moguće kvalitetnijim i lakšim za sve stu-dente u Srbiji. ML: Da li čitaš Monopollist?ND: Da! Monopollist čitam od prve godi-ne i smatram ga jednim od najboljih ako ne i najboljim studentskim časopisom.

Bojana KRIVČEVIČFoto: Svetozar KARADŽIN

Intervju sa predsednikom Studentske unije Srbije, Nikolom Damljanovićem

UPOZNAJTE SUS!U razgovoru sa Nikolom Damljanovićem saznali smo nešto više o Studentskoj uniji Srbije, njihovim aktuelnim projektima i o osnovnim problemima studenata.

10

FAKULTET Prezentacija publikacije Svetske banke

P rezentacija je održana povodom pro-mocije publikacije grupe stručnjaka Svetske banke, na čelu sa Indermitom Gilom, u njoj je razmatran dostignu-

ti nivo razvoja Evrope tokom poslednjih 50 godina. U njenoj izradi učestvovao je i naš ekonomista Lazar Šestović. Naziv publikacije je inspirisan „zlatnim pravilom akumulacije” poznatog ekonomiste i Nobelovca E. Felpsa, ali i činjenicom da su evropske zemlje nakon Drugog svetskog rata doživele impresivan ra-zvoj, koji je praćen velikim povećanjem život-nog standarda. Međutim, poslednje dve decenije dolaze do izražaja i određene slabosti evropskog razvo-jnog modela, koje se ogledaju u povećanju ja-vne potrošnje, snižavanju produktivnosti rad-nika i relativnom zaostatku u konkurentnosti za največim rivalima- SAD-om i Japanom. Up-ravo je zbog toga nastala potreba za jednom opsežnom studijom, u kojoj će se razmot-riti prednosti evropske ekonomije, ali i njene mane u poređenju sa ostatkom sveta, kao i moguće smernice za njihovo prevazilaženje.Oblasti ekonomskog modela Evrope koje su obrađene su: trgovina, finansije, radna snaga, korporacije, inovacije i država. Kao najslabije karike izdvojene su oblasti radne snage i države. Trgovina i finansije ocenjene su kao pokretač moderne evropske privrede, zasnovane na dominaciji uslužnog sektora. Dovoljno je istaći da skoro polovina međunarodne trgov-ine uključuje evropske zemlje. Za zemlje stare članice je veoma važna saradnja i ulaganje u zemlje Centralne i Istočne Evrope. Međutim, moguće je jasno uočiti polarizaciju evropskih zemalja po ekonomskim kretanjima. Grčka i ostale južnoevropske zemlje od 1990. godine beleže pad produktivnosti, dok zemlje seve-ra, poput Švedske, Finske i Norveške, beleže rast. Razlike u nivou produktivnosti postaju sve drastičnije, tako da Belgija ima dva puta produktivnije radnike od Grčke, koja ima dva puta produktivnije radnike od Mađarske,

čiji su radnici dva puta produktivniji od bu-garskih. Zbog toga se i govori o Evropi u tri brzine, gde imamo prvu grupu zemalja koje imaju stabilan spori rast (zrele privrede po-put Nemačke, Francuske, i Holandije), drugu grupu koja beleži pad (stare članice EU sa juga Evrope: Italija, Španija, Portugal i Grčka), kao i zemlje Istočne i Jugoistočne Evrope, koje ostvaruju više stope rasta.Evropa je označena kao super sila životnog standarda, za razliku od SAD, koje su označene kao vojna super sila. Zemlje Evrope učestvuju u svetskoj potrošnji socijalne zaštite i osigu-ranja sa čak 58%, iako imaju 10% svetskog stanovništva i stvaraju 30% svetskog BDP-a. Ovako visok nivo javne potrošnje dovodi do povećanja budžetskih deficita i javnog duga u mnogim zemljama Evrope. U isto vreme, ponuda radne snage opada, pre svega zbog starenja evropskog stanovništva. Na primer, Francuzi se penzionišu devet godina ranije

nego što je pre bio slučaj, a žive šest godina duže. U isto vreme, sve je manje mladih koji bi činili priliv sveže radne snage, tako da privrede evropskih zemalja postaju sve manje sposob-ne da podnesu tolike izdatke države. Naime, čak 90% razlike u javnoj potrošnji Evrope u odnosu na ostatak sveta potiče od povećanih izdataka za penzije, socijalnu pomoć i sl. Zbog toga je jasno da je u evropskim zemlja-ma neophodna ekspanzija realnog sektora privrede podržanog većim ulaganjima u inovacije i razvoj proizvoda. Relativno zaost-ajanje u konkurentnosti, produktivnosti, ino-vacionoj aktivnosti i problem javnih rashoda jasan su pokazatelj da evropske zemlje moraju ojačati svoje privrede, koje se ne smeju zasni-vati samo na uslugama, već i na jakoj industriji i poljoprivredi. Ako pogledamo pojedinačne zemlje, situacija je kristalno jasna. Grčka i Špa-nija, zemlje koje žive uglavnom od turizma, su u velikim problemima zbog nagomilanog ja-vnog duga, dok su sa druge strane, Nemačka i Holandija prilično otporne na ekonomsku krizu, kao zemlje sa jakom industrijom i veli-kim izvozom. Jaka privreda može da obezbedi i visoku javnu potrošnju i životni standard za svoje građane, što je jasan putokaz za nastavak zlatnog perioda evropskog rasta i poboljšanja životnog standarda njenih građana.

Stefan ĐERASIMOVIĆFoto: Svetozar KARADŽIN

ZLATNI RAST EVROPE I KAKO GA SAČUVATINaš fakultet i Fondacija za razvoj ekonomske nauke organizovali su prezentaciju publikacije Svetske banke pod nazivom „Golden Growth: Restoring the luster of the Europen economic model”, koju je 19. marta u amfiteatru A4 održao glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju, Indermit Gil.

Indermit Gil je doktorirao na Univerzitetu u Čikagu.

Tokom karijere bio je zadužen za pitanja privreda

Argentine, Brazila, Egipta, Istočne Azije i Pacifika, itd.

Antrfile 2: Evropa učestvuje u svetskoj potrošnji socijalne

zaštite sa čak 58%, iako ima 10% svetske populacije i

stvara 30% svetskog BDP-a.

FAKULTETFAKULTETRazmena studenata Ekonomskog fakulteta

SAOPŠTENJE DEKOF – ADebatni klub Ekonomskog fakulteta održao je svoj prvi i pravi debatni turnir pod sloganom ‘’ Da li i ti učestvuješ na Monopolu?’’ 24. i 25. marta na Ekonom-skom fakultetu. Turnir je okupio više od 120 najboljih debatera iz zemlje i regiona koji će tokom 2 dana staviti na test svoje veština logičkog, kritičkog i kreativnog razmišljanja, javnog nastupa i retoričkih sposobnosti.U osnovi debata je strukturno argumentova-na rasprava na zadatu temu. To podrazumeva da je broj govornika, redosled i vreme izla-ganja unapred odre-

đeno. Za razliku od rasprava sa kojima se svakodnevno susrećemo, debata se razlikuje po tome što sagovornici jedni drugima ne upadaju u reč, ne drže duge monologe, ne menjaju temu o kojoj go-vore i slično. S toga nam debata omogu-ćava da na organizovan i civilizovan na-čin raspravljamo o određenim idejama i stavovima koje zastupamo.

Veliki broj aktivnih studenata čla-nova debatnih klubova po Beogradu kao i činjenica da se u svaku novu

akademsku godinu uđe sa nekim novootvorenim debatnim klu-bom, govori o tome da su i studenti sami shvatili koje su

prednosti debate i zašto je za njih same korisno da rade na ra-

zvoju veština koje karakterišu dobrog debatera. DeKof je među mlađim debat-

nim klubovima ali uprkos tome beleži-mo značajne rezultate na takmičenjima u zemlji i inostranstvu.

Više informacija na:www.dekof.weebly.com,

dekog.bg@gmail.com

Ivana Lazarević, Miloš Janjić060-719-16-98, 064-414-83-77

U protekle dve nedelje studenti Ekonomskog fakulteta u Beo-gradu bili su gosti studenata iz regiona i time je okončana prva

faza velikog projekta u okviru SUEF-a. ReUnion je projekat rađen po uzoru na prošlogodišnji SEP (Satelite Exchange Programe), koji je održan između Eko-nomskog fakulteta u Zagrebu i Ekonom-skog fakulteta Beograda. Kordinatori izabranih gradova, na čelu sa Nikolom Damljanovićem, predsednikom SUS-a i nosiocem projekta, radili su na organiza-ciji i selekciji učesnika u razmeni. Ove godine saradnja je proširena na još nekoliko zemalja regiona, tako da smo ponosni što su studenti ovaj put bili gosti Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, Sko-plju i Banjaluci. Za sedam dana boravka u jednom od gradova studenti su imali

bogat sadržaj, koji uz podršku fakulteta i preduzeća Lasta, pripremaju i naši stu-denti za vreme Beogradske nedelje. Stu-denti su imali program sa akcenatom na edukativnom karakteru, obilazak samih fakulteta kako bi se upoznali sa načinom studiranja u drugim gradovima i informa-cijama u vezi sa odlaskom na master stu-dije, posetu privrednih subjekata, kako bi shvatili funkcionisanje organizacija u praksi. Upoznali su se sa kulturom i tra-dicijom svake zemlje, nacionalnim atrak-cijama, i naravno, nezaobilaznim noćnim provodom. Svaki student je bio smešten na nedelju dana kod svog partnera u pe-riodu od 31.03 do 6.04. kada je i održana Beogradska nedelja, za koju je planirano učešće sva tri grada istovremeno. U vreme Beogradske nedelje studen-tima iz regiona je pripremljen bogat sa-

držaj, koji se sastojao iz obilaska Belog dvora, Doma Narodne Skupštine, tornja na Avali, Narodne Banke i mnogih dru-gih. Takođe, pripremljene su kreativne edukativne radionice, kao i stručna pre-davanja na temu ekonomske povezano-sti regiona, na Ekonomskom fakutetu. Uz studentsko zalaganje i kolegijalnost SUEF-a, veliku podršku rektorata Eko-nomskog fakultetu i spremnosti sponzo-ra na saradnju, pre svega Laste, koja je imala sluha za potrebe studenata i obe-zbedila prevoz studenata, još jedan pro-jekat iz kancelarije SUEF-a je realizovan bez poteškoća.

Jelena JANKOVIĆ

REUNION PONOVO NA OKUPUEkonomski fakultet će ove godine ugostiti studente iz čak tri susedne države

11

DEBATNI KLUB EKONOMSKOG FAKULTETA

FAKULTET

12

Dejan Molnar

ML: Koji je Vaš najveći životni san?Vreme je ograničen resurs, a naš život ko-načan. Zbog toga smatram da je najbitnije da čovek u što većem broju trenutaka bude ispunjen i zadovoljan. Prema mom uvere-nju tome ponajviše doprinosi ostvarenje i ravnoteža kako na privatnom (porodica i zdravlje), tako i na poslovnom planu (po-sao koji volim). Time se rukovodim i tome težim. ML: Da li cilj opravdava sredstva? „Makijavelistički” pristup može biti efika-san. Bliži sam stavu da ovom pitanju treba da prethodi kvalitetan proces izbora legi-timnih ciljeva. Ako se za nešto jasno opre-delite, onda realizacija treba da bude što efikasnija. Mislim da bi trebalo poći od toga šta je cilj i u kojoj meri je on društveno prihvatljiv. ML: Najlepši grad na svetu?Sankt Peterburg.ML: Šta biste uradili da imate čizme od sedam milja?Ne nosim čizme, pokušaću sa cipelama:) Jedna milja iznosi oko 1,6 km, tako da bi te cipele imale dužinu od oko 11 km. Dužina čovekovog koraka jednaka je, otprilike, tro-

strukoj dužini njegove obuće. Zaključujem da bih imao korak dugačak 33 km. Bio bih u prilici da iz nepuna 3 koraka dođem od kuće (Zrenjanin) i do posla (Ekonomski fa-kultet). Zvuči zanimljivo i racionalno! :)ML:Najpametniji način da se potroši milion dolara?Nisam siguran da postoji jedan najpametni-ji način. Lično, preferiram nekretnine, tako da bih, pretpostavljam, ulaganje pomenute svote novca tako opredelio. Ako bi trebalo da (po)savetujem nekog drugog imaoca tog iznosa novca, onda bi to zavisilo od većeg broja faktora.ML: Maraton ili sprint?Težak izbor za mene, budući da su dve stva-ri, koje (po)najviše ne volim, trčanje i kiša. No, ako već moram da biram, „glasam” za maraton. Doduše, prvenstveno rukovođen njegovim metaforičkim značanjem u pore-đenju sa sprintom. ML: Da postoji berza vrlina, koja bi od njih bila najtraženija?Pošao bih od pretpostavke da najveću vrednost za korisnike ima ono dobro kojeg ima najmanje (naravno, uz uslov da postoji tražnja za tim dobrom). Mislim da bi se, u tom slučaju, drastično povećala tražnja za mnogim vrlinama. Pošto sada treba da na-vedem samo jednu, izdvajam pravičnost. Pravičnost je zahtevna. Da biste bili pra-vični morate posedovati i niz drugih vrlina i morate biti podjednako strogi prema sebi, kao i prema ljudima iz okruženja. Sa druge strane, mislim da bi se intenzivnija primena pravičnosti pokazala delotvornijom – ima-la bi i mnoge pozitivne uticaje na društvo kao celinu.

Marija Jovović

ML: Koji je Vaš najveći životni san?Ljubav i zdravlje u porodici udruženo sa us-pehom na poslu, jednako je: sreća u životu.ML: Da li cilj opravdava sredstva?

Da, dok god su sredstva u skladu sa ljud-skom etikom i moralom. Kao što je sve u životu relativno, tako je i ova tvrdnja rela-tivno tačna.ML: Najlepši grad na svetu?Od do sada viđenih – Barselona.ML: Šta biste uradili da imate čizme od sedam milja?Otišla u njima na put oko sveta u sopstve-noj režiji. A u međuremenu, 1 korak do po-sla i grada, 40 koraka do maminog ručka... Takve čizme bih uvek nosila.ML: Najpametniji način da se potro-ši milion dolara?Odmah kupiti brdo zlata, a zatim razmišljati šta raditi dalje sa tim.ML: Maraton ili sprint?Uvek maraton. Rezultati koji su zasnovani na akumuliranju postepenih napora zahte-vaju više vremena, ali mogu da pruže veću ličnu satisfakciju kada se ostvare. ML: Da postoji berza vrlina, koja bi od njih bila najtraženija?U idealnom svetu vrlinama ne bi moglo da se trguje. Ali, ako bi berza vrlina ipak posto-jala, neka na ceni prvenstveno budu marlji-vost i vrednoća.

DVOUGAO ASISTENATAU levom uglu: Dejan Molnar - asistent na predmetu Nacionalna ekonomija. Završio je diplomske, postdiplomske i magistarske studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U desnom uglu: Marija Jovović – asistent na predmetima Osiguranje, Penzijsko i zdravstveno osiguranje i Tarife u osiguranju. Diplomirala je, završila master i trenutno je student doktorskih studija, studijski program Statistika, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U ovom „meču’’ neće odmeriti snage, već će nam, odgovarajući na naša pitanja, pružiti priliku da ih malo bolje upoznamo privatno.

13

FAKULTET

13

FAKULTET

O vo veče je sjajno prošlo! Ceo amfi-teatar je odzvanjao smehom, a utis-ci nakon Lanetovog izvođenja bili su veoma pozitivni. Sa savršenom

profesionalnošću preneo nam je zanimljiva životna iskustva i dočarao muke svog tinej-džerskog perioda. Dlanovi su nam i sutradan brideli od gromoglasnog tapšanja. Posle predstave iskoristili smo priliku i oba-vili kratak razgovor sa Lanetom. Budući da je u pitanju duhovit i elokventan sagovornik, upitali smo ga kako se udvarao devojkama, na šta smo dobili odgovor u tipično njego-vom stilu: „Lako!“ Pošto nas je zabavljao na 8. mart, Dan žena, zamolili smo ga da nešto poruči ženama i muškarcima. Međutim, on nam je rekao da je za njega taj dan kao i svaki drugi, kao i da ne vidi njegov smisao. I na kraju, pitali smo ga koje su prednosti studenata glume, a koje studenata ekonomije, na šta smo do-bili sledeći odgovor: „Mislim da je najveća prednost glumaca što stvari mogu da rade

sa entuzijazmom. Vi ekonomisti ste u tom smislu uskraćeni. Reći to za vas bilo bi kao da kažete da nosite daske sa e nt u z i j a z m o m . “ Zahvalili smo se gospodinu Gutoviću sa željom da ostane ovako originalan, kako na sceni, tako i van nje. Milan Lane Gutović definitivno je st-voren za glumačku profesiju! Sa savršenom koncentracijom i genijalnom sposobnošću transformacije uspeva da dočara komične i zanimljive situa-cije. Upravo takav talenat obezbedio mu je veliku popularnost, a upamćen je i po ulozi luckastog Šojića. Pokupio je gomilu nagrad-nih priznanja, ali čini se da ga slava nije pro-

menila. Dosledan u svojim veštinama, per-fektno komunicira sa publikom, a ona mu uzvraća velikim osmehom i aplauzima koji su glumicma najveća nagrada.

Bojana ANDRIĆ Stefan ĐERASIMOVIĆ

FOTOGRAFIJA: Svetozar KARADŽIN

SASVIM OBIČNE VEČERI SMEHADa smeh čini čuda uverili smo se pri poseti dva sjajna glumačka maestra: Laneta Gutovića i Zijaha Sokolovića. Uživanje je bilo neprocenjivo, a uspeli smo i na kratko da izmamimo par reči od samog Laneta.

P rvo izvođenje „Cabares Cabarei“ bilo je na sceni „Interkultteatra“ u Beču 1993. godine. Dve decenije je izvo-đena u bivšoj Jugoslaviji. Kabare je

žestok odgovor na dve institucije koje čine čovekov život - brak i država.Zijah Sokolović rođen je 22. decembra 1950. godine u Sarajevu. Glumac, pisac, profesor glume, direktor dečijeg pozorišta, umetnički direktor iza koga stoji mnogo poznatih fil-mova: „Otac’’, „Konjanik’’, „Ledina’’, „Gluvi

barut’’, „Karneval’’, „Anđeo i prah’’, „Sile u vazduhu’’ i TV serija poput „Ljubav, navika, panika“ je samo deo njegovih uspešnih ostva-renja.

UTISCIŽivotna komedija Zijaha govori o uspehu, ne-uspehu, zdravom razumu i ljudskoj gluposti, braku i državi. Tekst duhovito i cinično daje sliku oženjenog muškarca srednjih godina koji je upao u krizu i uverava nas da je „do-

govor sa ženom u braku kao dva dana u Diznilendu, kao istorijska bitka, kao pokušaj da lava s leđa uhvatiš za jaja“. „Sve što ne znaš, pitaj ženu. Što ti ona kaže, ti uradi suprotno. To je ono pra-vo. Ne znaš šta je gore, da l’ kad je žena u kući ili kad nije? Gore je kad nije, jer znaš da će se vratiti.“Mimične, telesne i govorne varijacije na temu države i braka, karikiranje

morala, međusobnih bračnih odnosa, politič-ke banalnosti, svakodnevnih nebuloza i opo-mena da ljudi žive danas, a ne sutra, od samog početka su kod nas izazivala smeh i sponta-ne aplauze. Svojim izvanrednim glumačkim umećem držao je pažnju i koncentraciju pu-blike više od dva sata. Ispraćen je gromogla-snim aplauzom. Zapamtili smo broje citate poput: „Život nam nikad ne bi bio potreban kad bi bio jasan.“ Kao i: „Živi sad, ne sutra, ne juče - sad! Živi, ne spavaj, živi, jer starost dolazi! Probudi se, ti si najvažniji!“ Predstava predstavlja direktan poziv ljudima da stanu pred ogledalo, da razmisle, da se odreknu nekih opštih stvari i pronađu lični hedonizam i lepotu. Nameće se pitanje stari-joj generaciji da li je proživela onako kako je htela ili je popustila pod velom monotonije?

Ivana KOVAČEVIĆSandra BALI

CABARES CABAREI ŽIVOTNA MONODRAMAPovodom 75. godine postojanja fakulteta, u nedelju 02.04. održana je monodrama Zijaha A. Sokolovića CABAres CABArei u amfiteatru A1.

1414

Da, dobro ste pročitali. Kad ne može Muhamed bregu, onda će breg Muhamedu. Dok se metodom „dva koraka napred, jedan nazad“

polako, ali sigurno krećemo ka Evropskoj uniji, dotle ne sedimo skrštenih ruku, već vredno radimo na dovođenju stranih in-vestitora u Srbiju. Naročito pomahnitamo pred izbore. Tada nas uhvati toliki polet i elan, da od našeg optimizma ne mogu da se odbrane ni poljoprivrednici, koji poku-šavaju da nas otrezne objašnjavajući nam da njihova zemlja ipak nije toliko plodna koliko subvencija po hektaru dobija. Radi se vredno na svim nivoima društva: od otvaranja mostića u tamo nekom selu kraj Niša, pa sve do prego-vora sa Ukrajincima o učestvovanju u projektu izrade novog transportnog helikoptera za vojne potrebe.Negde između ova dva ekstrema, nalaze se i malo ozbiljnije priče o dolasku „Ikee“, koja bi trebalo da otvori pet tržnih centara u Srbiji i da u njih uloži 250 miliona evra. Da li je to predizborni trik, ili se Šveđani zaista spremaju za ozbiljnije ulaganje, pokazaće vreme. Međutim, ako smo išta mogli da naučimo u prošlosti, to je da ne prenagljujemo u zaključcima i ne slavimo unapred.Domaće veledrogerije i fabrike lekova ne mogu se pohvaliti uspešnom poslovnom politikom kao gore po-menuti švedski gigant. Zbog raznih mutnih radnji u vrhu ovih preduzeća, mnoga od njih su u stečaju ili imaju ozbiljnih problema sa likvidnošću. Kriza je zahvatila i zdravstveni sistem, koji doživljava nestašice sve većeg broja lekova i prinuđen je da povećava participacije za njih. Prema rečima samih lekara, stanje u bol-nicama i domovima zdravlja je katastrofalno, jer lekari moraju da vagaju čak i to da li će pacijentu prepisati brufen protiv bolova. Dokle će RZZO i budžet moći da podnesu ovakvo stanje, ostaje da se vidi.Brazilci nemaju sličnih problema sa javnim sektorom, jer će njihov budžet narednih godina puniti ogromni prihodi od turizma i opšteg poleta domaće privrede pred Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo u fudbalu, čiji će domaćin biti. Zahvaljujući levo orijentisanoj Vladi, u Brazilu je stasala znatna srednja klasa, što je osnov za povećanu potrošnju i reprodukciju. Kao jedna od BRIK zemalja sa obiljem resursa i radne snage, Brazil postaje jaka industrijska sila koja privlači sve više kvalifikovanih stručnjaka. Povrh svega toga, ističe se i kao značajan proizvođač mašina, opreme automobila i vojne opreme, udaljavajući se tako od imidža bivše kolonije i sirovinske baze razvijenih zemalja.I kod nas, naravno, ima svetlih primera kako treba poslovati. Jedan od njih je i kompanija „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca, koja u evropskim okvirima važi za sinonim kvalitetnog posuđa. Međutim, ono što je simptomatično jeste da je ovakvih industrijskih preduzeća u Srbiji jako malo. To nam, s jedne strane, go-vori da industrijalizaciji Srbije treba pristupiti veoma selektivno, pošto očigledno nemamo komparativnih prednosti ni izbliza u svim granama teške industrije, a sa druge da su neuspešne privatizacije i restruktu-riranja najviše pogodile upravo komplekse metalne i elektronske industrije. Dogmatski pristup veličanja teške industrije u socijalističkoj Jugoslaviji očigledno nije bio na mestu, jer u proizvodnji mnogih složenih proizvoda, poput raznih mašina, opreme i postrojenja jednostavno nismo imali nikakvog iskustva, tako da su izostali kvalitet i konkurentnost, što je našlo svog odraza u nezainteresovanosti stranih investitora za kupovinu tih preduzeća. Činjenica da su pogoni izrabovani tokom devedestih godina prošlog veka nije nikakvo opravdanje. Do nazadovanja je došlo i u preduzećima prehrambene i duvanske industrije, pa su opet ona vrlo uspešno privatizovana. Sa otvaranjem Srbije prema svetu i jačanjem tržišne ekonomije, došle su do izražaja i osnovne tržišne zakonitosti. Konkurentni i jaki ostaju, dok slabi i neprilagođeni propadaju. Srpska privatizacija je velika lekcija za domaće ekonomiste u kom pravcu treba razvijati domaću privredu.Milton Fridman bi se svakako složio sa činjenicom da Srbija ne treba da ima mnogo uspešnih industrijskih preduzeća, ako je to posledica delovanja tržišnih zakonitosti. Pitanje je da li će nam ova tranziciona čistka doneti nešto dobro. Ali, ako ništa drugo, bar znamo na čemu smo. Na novom početku. Amerikanci će ipak graditi rafineriju u Smederevu. Samo još nekoliko stotina takvih kompanija i na konju smo! Čeka nas dug put u ponovnoj izgradnji privrede. Dok ne dođemo do brega, nadajmo se da će barem neki kamenčić naći put do nas.

Stefan ĐERASIMOVIĆ

STIŽU DOLARI, EVRI, JUANI...EKONOMIJA

1515

EKONOMIJA

Ž ivimo u svetu u kome nadolazeće društvo predstavlja kaleidoskop potrošačkih slika koje hi-

pnotizuju građane i navode ih da prihvate moral kapitalizma. Moral pojedinca se zaboravlja, a dobar marketing predstavlja je-dini način izdvajanja proizvoda. Često se u praksi marketing po-istovećuje sa promocijom, dok se suština njegovog značenja krije u zadovoljavanju potreba potrošača.Kompanije koje žele da ostanu konkurentne na tržištu sve veću pažnju posvećuju stvaranju poli-tika i smernica kojima će svojim zaposlenima pojednostaviti reša-vanje pitanja marketinške etike. Ali, nekada ni najbolji putokazi ne mogu olakšati donošenje svih teških etičkih odluka. No, danas su ponuđena dva dva načela kao rešenje. Jedno načelo smatra da o tim pi-tanjima odlučuje slobodno tržište i pravni sistem, a drugo stavlja odgovornost u ruke pojedinačnih kompanija i menadžera. Sva-ka kompanija i marketing menadžer moraju izgraditi filozofiju društveno odgovornog i etičnog ponašanja. U budućnosti će se ak-cenat stavljati na lično poštenje, korporacij-sku savest i dugoročnu dobrobit potrošača, a oni koji ove principe budu poštovali lakše će obezbediti konkurentsku prednost.Poslovni lideri uglavnom imaju stav da postoje dva skupa moralnih standarda: jedan za javni, a drugi za privatni život. U poslovanju treba biti pragmatičan i opre-zan (neki bi rekli neetičan). Istovremeno, neophodno je zadržati drugačiju privatnu etiku, a složićemo se da život ne može uvek tako lako da se podeli. Ali, etika se, u najširem smislu reči, penje na vrh korporacijske lestvice prioriteta. Gotovo svake nedelje neku od vodećih kompanija optužuju, opravdano ili neo-pravdano, za neetično poslovanje. Sva ta pitanja moral stavljaju na jedan kraj, a brzu

zaradu na drugi. Bez obzira na to koliko su optužbe upućene proizvođačima zbog nee-tičnog poslovanja tačne, korporacije izlože-ne takvim napadima dovode u pitanje svoju reputaciju, a one koje su proglašene krivi-ma suočavaju se sa velikim novčanim ka-znama. Skandali privlače pažnju i stvaraju negativan publicitet u medijima, a samim tim predstavljaju i sasvim dovoljan razlog da kompanije moraju misliti o moralnim dilemama.Korporacijska etička pravila odnose se na propagandne standarde, usluge i proizvode koji se nude kupcima/potrošačima, defini-sanje cene, odnose sa dobavljačima i opšte etičke standarde. Danas je broj agencija i udruženja za zaštitu potrošača u porastu, ali se postavlja pitanje efikasnosti rešavanja konkretnih problema, posebno ako govo-rimo o Srbiji. Takođe, deo krivice snose i kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, jer nemaju dovoljno motiva da se bore za svoja prava. Lakše je stopiti se u potrošač-ko društvo, temeljiti svest na materijalnim vrednostima i promeniti proizvođača.

Kako bi se obezbedila lojalnost, korisnici moraju prepoznati da se radi o proverenim proizvodima kojima mogu verovati. Promoci-ja bi trebalo da odražava realnu sliku bez preterivanja i vršenja nepotrebnog pritiska na potro-šače. Veliki je broj neetičnih re-klama koje vrlo često ostavljaju trajne posledice kako na poje-dinca, tako i na društvo u celini. Marketinški stručnjaci svesni su činjenice da ljudima upravljaju podsvesni motivi koji ih navode na određeno ponašanje, a vizu-elni stimulansi imaju jedan od najvećih uticaja. Ljudi se ne vode uvek racionalnim motivima, pa tako žene najčešće „padaju“ na kozmetiku, ili na niže cene u trgo-vinskim objektima, a muškarci na imidž koji će im doneti određeni automobil. Zanimljiv je primer reklame za L`orealovu maskaru

Telescopic, koja govori kako korišćenjem baš te maskare produžujete svoje trepavice za 60%. Za reklamu je angažovana prelepa glumica Penelope Kruz, a problem je na-stao kada je dokazano da glumica u reklami nosi veštačke trepavice.Istinsko moralno rasuđivanje treba da uzme u obzir i osećanja i uverenja u vezi sa nekim pitanjem, a to dovodi do zaključka da se samo kroz adekvatno obrazovanje i stečenu praksu mogu definisati etički ko-deksi. Ovo se danas posebno odnosi na marketing, jer, koliko god da je ideja dobra i ima primenu, ako nije etički opravdana, neće doneti očekivane rezultate. Ne može se reći da prepoznavanje pravih vrednosti na tržištu predstavlja problem, te stoga po-štovanje marketinške etike može biti put ka novim vrednostima i lakšem suočavanju sa često teškim i kompleksnim izborima. Sva-ko neetično ponašanje, pre ili kasnije, vodi do pada reputacije kompanije.

Nela MILOŠEVIĆIvana MITROVIĆ

Poslovne aktivnosti pod znakom pitanja

ETIKA U MARKETINGUDa li zaista, posmatrajući marketinške kampanje, možemo reći da cilj opravdava sredstvo? Koliko su danas kompanije sposobne da posluju i etički i profitabilno? Potrošača možete slagati jednom, ali će se to sigurno odraziti na njegovo zadovoljstvo i lojalnost brendu, te se na duge staze mnogo više isplati poštovati principe marketinške etike.

16

EKONOMIJA

BIOGRAFSKI PODACIRođen je 31. jula 1912. godine u Bruklinu (Njujork). Njegovim dolaskom na svet po-rodica Fridman dobila je prvo muško dete, četvrto i poslednje po redu. Roditelji su mu bili jevrejski imigranti, majka je držala malo-prodaju, otac je menjao poslove. Nisu uživali u preimućstvu, ali je uvek bilo dovoljno hra-ne na stolu, te je odrastao u toploj porodičnoj atmosferi. Otac mu umire dok je pohađao završni razred srednje škole, pa je teret izdrža-vanja dece pao na majku. Bez obzira na tešku situaciju u kojoj su se nalazili, Miltonov odla-zak na koledž nikad nije dovođen u pitanje. Podrazumevalo se da će studirati i pronaći način da se izdržava. Dobio je stipendiju za ondašnji Ratgers Univerzitet, a nedostatak novca kompenzovao je konobarisanjem, ra-dom kao pomoćnik u maloprodajama i let-njim poslovima.Diplomirao je 1932, a glavna oblast intere-sovanja bila mu je matematika, preciznije aktuarstvo. U tom periodu posebno se za-interesovao za ekonomiju i ostao joj veran do kraja svog života. Jedan od profesora sa koledža napisao je za njega preporuku upu-ćenu čelnicima Čikaškog univerziteta, što mu je omogućilo da dobije plaćenu školarinu za poslediplomske studije. Čikago, kome se kasnije uvek vraćao, otvorio mu je nove inte-lektualne horizonte i okružio ga ljudima pasi-oniranim naukom. Među njima su bili Jakob Viner, Frenk Najt, Henri Simons i Henri Šulc. Zahvaljujući prijateljstvu sa Henrijem Šul-com i Haroldom Hotelingom, koji se bavio matematikom i statistikom, mladi Fridman će kompletirati poimanje ekonomske nau-ke. Hoteling je bio njegova veza sa Univer-zitetom Kolumbija, na kome će doktorirati 1946. godine. Prva godina u Čikagu (1933) bila je, finansijski posmatrano, puna poteš-koća, ali uz to i vrlo značajna, kako na profe-sionalnom, tako i na privatnom planu. Tada je Fridman upoznao povučenu, inteligentnu devojku, Rouz Direktor, koju će, šest godina kasnije, oženiti. Rouz mu je bila partner u svakom smislu te reči i aktivno je učestvovala u njegovim istraživanjima potpisujući ih kao saradnik. Njihova ljubavna priča, koju je sam

okarakterisao kao „srećno do kra-ja života“, takvom se i pokazala. Završila se njegovom smrću 16. novembra 2006, a Rouz je umrla tri godine kasnije.

NAUČNI RADAkademskoj sceni Milton Frid-man prvi put se nametnuo 1945. kao koautor u radu Sajmona Kuz-njeca, u kojem se govori o tome da državne procedure vezane za licence obavljanja privatne prakse ograničavaju ponudu lekarskih usluga i tako omogućavaju dok-torima da ih naplaćuju po ceni višoj od ravnotežne. Govoreći o Fridmanovom naučnom opusu, prva asocijacija većine studena-ta širom sveta je, nesumnjivo, čuveni „permanentni dohodak“. Ovom temom bavio se u Teoriji potrošnje, objavljenoj 1957. go-dine. Suprotstavljajući se kejnzi-janskoj tezi da domaćinstva svoju potrošnju zasnivaju na trenutnom prihodu, dokazao je da je ona zasnovana na prosečnom očekivanom dohotku. Najvažnija njegova knjiga, kada je reč o eko-nomskoj literaturi šezdesetih, svakako je Kapitalizam i sloboda, u kojoj široj javnosti objašnjava ideju i prednosti slobodnog trži-šta. Najčešće se identifikovao sa monetariz-mom. Suprotstavljajući se Kejnsu i većem delu akademske scene tog vremena, oživeo je kvantitativnu teoriju novca (nivo cena zavisi od ponude novca), za koju se smatralo da je zauvek napustila ekonomsku teoriju zajedno sa klasičarima. U Monetarnoj istoriji SAD 1867 - 1960, zajedno sa Anom Švarc kao koautorom, ukazao je na propuste FED-a u njihovoj monetarnoj politici, čije je loše sprovođenje jedan od činilaca Velike depre-sije. Baveći se fenomenom inflacije i u svom daljem radu, uz pomoć Filipsove krive obja-snio je da postoji samo kratkoročni trade-off između inflacije i nezaposlenosti. Ljudi na dugi rok prilagođavaju svoja očekivanja i jedi-ni rezultat je povećana stopa inflacije.

Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio je 1976. godine. Tom prilikom rekao je da sva ta pažnja prija, ali i da kvari čoveka. Uz to je dodao da je potreban protivotrov za toliku pažnju usmerenu ka Nobelovom laureatu za sfere van sklopa naučnog rada, a posebno za narasli ego (inflated ego), koji predstav-lja opasnost za svakog akademika. Njegov rad, zasnovan na veličanju savršenog tržišta i konkurencije, pruža moguće rešenje ovog problema uspostavljanjem drugih, konku-rentskih nagrada Nobelovoj nagradi. Među-tim, metaforički tumačeći Nobelovu nagradu kao „dobar proizvod“, reći će da nije lako za-meniti ga, pa adekvatno rešenje za suzbijanje naraslog ega ne postoji.

Selena IVANOVIĆ

Čikaška ekonomska škola

MILTON FRIDMANJedna od najistaknutijih figura dvadesetog veka kada je reč o ekonomiji kao nauci. Antipod Džonu Majnardu Kejnsu, koji je zastupao državni interencionizam, Fridman je zagovornik slobode tržišta, odnosno minimalizma u regulaciji privrede.

„Vlast nikada ne nauči. Samo ljudi uče.“

17

EKONOMIJASvetli primer naše metalne industrije

KUĆI, U SVET!

U moru likvidacija, stečaja, nehata „us-pešnih preduzetnika“, koji napune svoje bankovne račune i, poput Balaševićevog cirkusa, odlaze iz malog grada ostavljajući za sobom pustoš, deluje skoro nestvarno da postoje kompanije koje drže do svoje tradicije, neguju korporativnu kulturu i brinu o zaposlenima. Ipak, postoje. Jedan od takvih belih medveda je Metalac a.d. Ova kompanija poseduje jasnu misiju koja se ogleda u liderstvu na domaćem tržištu, stečenom permanentnim strateškim pri-lagođavanjem, ulaganjem u nove tehno-logije i stalnim inoviranjem znanja. Tako je stvoren brend prepoznatljiv i na ino-stranom tržištu. U svetu nematerijalnih resursa, ljudski resursi su ključni element u sticanju konkurentske prednosti i siner-gije. Sama kompanija proširila se osniva-njem četiri nova preduzeća i kupovinom većinskog paketa akcija dva preduzeća na Beogradskoj berzi. Akcionarsko društvo Metalac je, početkom 2006, organizovano kao holding, sa četrnaest zavisnih predu-zeća, od kojih su neka: Metalac Posuđe D.O.O, Metalac Bojler D.O.O, Metalac Market D.O.O, Metalac-Trade D.O.O, Pro-leter A.D. (Gornji Milanovac). Ostala se nalaze u Novom Sadu, Beogradu, Milvo-kiju, Moskvi, Kijevu, Podgorici, Zagrebu. Predsednik društva je Dragoljub Vukadi-nović, a generalni direktor Petrašin Jakov-ljević.

GENEZA - OD BRAVA DO POSUĐAMetalac a.d. je osnovano 1959. u Gornjem Milanovcu. Jedan kratak period bavili su se limarijom i bravarijom, da bi se već slede-će godine upoznali sa tehologijom emajli-ranja i izrade posuđa. Naprečac su postali jedan od značajnijih tržišnih „igrača“ u tadašnjoj Jugoslaviji. Sedamdesetih po-sebnu pažnju posvećuju konkurentnosti, ulažući u automatizaciju proizvodnje, pa postaju i izvoznici u evropske zemlje. Sve do kraja naredne decenije usko su orijen-

tisani na proizvodnju emajliranog posuđa, ali zbog nepovoljnih istorijskih okolnosti (rat, sankcije) rukovodstvo pravi zaokret u poslovanju i uvodi standard kvaliteta novog proizvodnog programa, stavljajući akcenat na izvoz. Sve do 2002. intenzivno se ulaže u modernizaciju fabrika, informa-cionog sistema i sistema menadžmenta kvaliteta. Kada se sve sumira, investirano je preko 25 miliona evra. Početkom 2006, dospevši u zrelu fazu razvoja, šansu daje mlađim kadrovima i promoviše predu-zetništvo među zaposlenima. Poslovna godina 2010. zatiče Metalac sa trinaest preduzeća (četiri proizvodna društva, pet trgovinskih na domaćem i četiri u ino-stranstvu), pet proizvodnih programa i dva trgovinska lanca. Broji 1550 zaposle-nih i uspešno će prebroditi svetsku krizu bez otpuštanja radnika.

METALAC DANASSada je ova kompanija je otvoreno akci-onarsko društvo sa četrnaest preduzeća. Sedište joj je u Gornjem Milanovcu, gde su stacionirana i sva proizvodna društva - za proizvodnju posuđa, Inoks sudope-ra, Granmatriks kompozitnog materijala, proizvodnju bojlera, kartonske ambalaže i preslikača za posuđe. Četiri preduzeća lo-cirana su u inostranstvu i sva četiri se bave, prvenstveno, plasmanom proizvodnih asortimana. Najveće po učešću je Metrot D.O.O. u Moskvi, koje je prisutno na trži-štu Rusije već deset godina. Metalac Gro-

up USA sa sedištem u Milvokiju pokriva američko tržište, a u Zagrebu se nalazi Promo-Metal. Zastupnik za Crnu Goru je Metalac Market Podgorica D.O.O, dok je na ukrajinskom tržištu predstavnik Meta-lac Ukrajina, sa sedištem u Kijevu. Prihod 2009. godine iznosio je preko 74 miliona evra prihoda i 3,5 miliona evra neto do-biti. Proizvodnja posuđa je core-business i čini Metalac a.d. jednim od dominiraju-ćih proizvođača u Evropi. Ova kompanija izvozi svoje proizvode u 25 zemalja sveta, uglavnom u zemlje EU, Rusiju, Australiju i okolna tržišta. Strateški je orijentisana na stalni razvoj, o čemu svedoče i investi-cije u iznosu od četrdeset miliona evra. Izuzetno je posvećena svim aspektima održivog razvoja. Odlikuje je visok ste-pen socijalne odgovornosti kada je reč o lokalnim zajednicama, koji se ogleda i u finansiranju tamošnjih sportskih klubova. U prilog kvalitetu i značaju Metalca govo-re i brojna priznanja kao što su: Najbolji korporativni brend u 2010. godini u ka-tegoriji trajnih potrošnih dobara, Zlatna plaketa za korporativnu i društvenu od-govornost za 2009, Nacionalna nagrada za društveno odgovorno poslovanje za 2008. (CSR Serbia Award 2008), Oskar kvaliteta za poslovnu izvrsnost u 2007, Najbolje robne marke Srbije 2004, 2005. i 2006, Zlatna plaketa za kvalitet 2005. i Izvoznik godine za 2004.

Selena IVANOVIĆ

METALAC A.D.„Ljudi su naš najveći kapital. Sposobni, vredni, posvećeni kompaniji. Oni koji danas jesu i oni koji će sutra doći da viziju ostvaruju radom, a rad ispunjavaju vizijom. Svi koji veruju u ove vrednosti naši su prijatelji“ - generalni direktor Metalac a.d, Petrašin Jakovljević

1818

EKONOMIJA

S pisak veledrogerija i proizvođača lekova koji nestaju sa farmaceut-skog tržišta sve je duži. Posle Srbo-leka, jedinog proizvođača nitrogli-

cerina u Srbiji, i Habitfarma, proizvođača citostatika, i najveća veledrogerija, Vele-farm, odlazi u stečaj. Osim Velefarma, još tri od najvećih sedam veledrogerija više ne postoje. I stanje u Jugoremediji je kritično, 440 radnika je bez primanja, a fabrici preti stečaj. Ko je odgovoran za ovakvo stanje i da li nas čekaju nestašice lekova i slom farmaceutskog sistema?Na konferenciji koju su organizovale gru-pacije veledrogerija i proizvođača lekova, održanoj u Privrednoj komori Srbije maja prošle godine, skrenuta je pažnja na teško stanje u kome se nalazi farmaceutska in-dustrija i dati su predlozi kako da se ova kriza prevaziđe. Tom prilikom, ministar zdravlja, Dr Zoran Stanković, istakao je da država mora pomoći farmaceutsku in-dustriju u najvećoj mogućoj meri. Farma-ceutska industrija zapošljava oko 7000 ljudi. Vrednost izvezenih lekova u 2010. godini

iznosila je 130 miliona evra, a kada se u obzir uzme i 300 miliona evra ostvarenih u domaćem prometu, vidi se da bruto promet u ovoj grani iznosi preko 400 miliona evra, od čega se 40 miliona slilo u državnu kasu na ime plaćenih taksi i poreza. Ovi podaci dovoljno govore o značaju farmaceutske in-dustrije za ekonomsko-socijalnu situaciju u državi. Kako je istaknuto na pomenutoj konferenciji, prioriteti Vlade su smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i zapošljavanje, a farmaceutska industrija značajno utiče na obe ove kategorije. Na udaru nelikvidnosti nalaze se svi učesnici u lancu snabdevanja lekovima, od proizvođača do apoteka.Danas, godinu dana posle konferencije, si-tuacija na tržištu lekova daleko je alarman-tnija. Proizvođači i dalje trpe veliko opte-rećenje, pošto su poslednja karika u lancu plaćanja, a problem veledrogerija predstav-lja i povećanje prosečnog broja dana napla-te potraživanja. Pored toga, veliki broj vele-drogerija usled nelikvidnosti ima problema sa nedostatkom neto obrtnog kapitala, pa su prinuđene da se finansiraju iz kredita.

Ozbiljnu odgovornost za ovakvo stanje na farmaceutskom tržištu snose i sami proizvođači lekova.

Proizvodnja velike količine lekova, koja nije imala uporište u tražnji, dovela je do ozbiljnih problema u finansiranju

zdravstvenog sistema. Veća količina le-kova od potrebne išla je, između osta-

lih, i prema Velefarmu, pa je ova veledrogerija ostvarivala gubitke.

Ovakvo ponašanje pojedini pro-izvođači pravdali su time da su oni samo želeli da njihova kom-panija raste i da ostvaruje dobre rezultate u borbi za što veće uče-šće na tržištu. Ovaj trend, koji su nametnuli pojedini proizvođači,

primorao je i druge proizvođače i veledrogerije da se bore za veće tržiš-no učešće. Posledica svega bilo je po-većanje rokova plaćanja i nemoguć-nost plasmana ogromnih količina lekova, što je dovelo do takmičenja

veledrogerija u davanju rabata, pa je bilo slučajeva da su nuđeni lekovi sa 70, 80, pa i 90% nižom cenom. Osim proizvođača i veledrogerija, veli-ku odgovornost za ovakvo stanje snosi i sama država. Farmaceutsko tržište u Srbiji vredno je 740 miliona evra, a najveći deo poslova obavlja se upravo sa državom. Du-govi svih zdravstvenih institucija i apoteka prema veledrogerijama dostigli su iznos od 230 miliona evra. Međusobna dugovanja između Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, veledrogerija i apoteka mogla bi lako da nas dovedu u situaciju nestašice lekova. Rokovi plaćanja veledrogerija idu i do 300 dana, dok sa druge strane i same veledrogerije čekaju apoteke i zdravstvene ustanove i više od 120 dana, što rezultira u smanjenoj likvidnosti veledrogerija, koja, u nedostatku neto obrtnih sredstava, vodi za-duživanju iz kredita. Još jedan od problema je i to što su zdravstvene institucije zaposlile 13.600 radnika mimo ugovora potpisanih sa RZZO, što znači da bolnice umesto le-kova plaćaju radnike koje su na svoju ruku zaposlile. Pored svih aktuelnih problema kompanija na farmaceutskom tržištu, do-datni teret pojedinim proizvođačima i vele-drogerijama predstavljaće i izrečene kazne od strane Komisije za zaštitu konkurencije za sklapanje kartelskog sporazuma iz 2008. godine. Sedam proizvođača i šest veledro-gerija optuženo je za pokušaj narušavanja konkurencije na tržištu. Mešanje proizvo-đača u cenovnu politiku veletrgovaca imalo je za cilj eliminaciju manjih veletrgovaca, kojih je u Srbiji oko 260.

Nenad KRSTIĆ

Kriza farmaceutske industrije

NEMA LEKA APOTEKANajveća veledrogerija u Srbiji, Velefarm, otišla je u stečaj. Pored moguće nestašice lekova, pod velikim znakom pitanja biće i dalja sudbina 600 radnika, koji će već u narednih mesec dana ostati bez posla. Dugovi Velefarma iznose oko 300 miliona evra, a sva imovina kompanije je pod hipotekom.

19

EKONOMIJA

19

Zemlja koja i dalje važi za „Treći svet“, upinje se svim silama da se približi „Prvom“, razvijenijem. Tome u prilog govore i vesti da se traže iskusni i spo-

sobni stručnjaci iz svih krajeva sveta, prven-stveno iz Evrope i SAD-a.

IRONIJA SUDBINENovi talas imigracije je krenuo, ovoga puta ne samo ka Zapadnoj Evropi. Kvalifikovani imigranti uputili su se ka Brazilu. Nekada odredište kolonizatora i afričkih robova, ova južnoamerička zemlja postaje sve pri-vlačnija stručnjacima. Posebno ironično zvuči preporuka portugalskog premijera da mladi i obrazovani Portugalci potraže posao u bivšim kolonijama, pre svega u Brazilu. Desetine hiljada Portugalaca uveliko čeka radnu dozvolu za zemlju sambe. I, dok su Evropljani ove zime bili svedoci strahovitih hladnoća, leto u Brazilu pozivalo je ljude na ulice Rija i Sao Paola da slave uz sambu. Brazilci su imali razloga za slavlje. Čini se da je u zemlji Karioka „leto“ i u ekonomskom smislu stiglo.

ZAŠTO OVA ZEMLJAKada se spomene Brazil, uglavnom pomi-slimo na fudbal, kafu, sambu, amazonske prašume i lepotice u bikinijima na prediv-nim plažama. Nažalost, tu je i hronični kri-minal. Međutim, malo ko zna da je Brazil, od zemlje proizvođača agrarnih proizvoda i industrije zabave, postao i veliki proizvođač industrijskih proizvoda i kapitalnih dobara.

Dokaz za to su i kompanije-giganti poput „ E m b r a e r a“ (proizvođač aviona), „Žer-dau Ameristi-la“ (proizvo-đač čelika) i „Petrobrasa“ (naftna indu-strija). S ob-zirom na to da se 2014. godi-

na (Svetsko prvenstvo u fudbalu) i 2016. (Olimpijske igre) približavaju, situacija u privredi se zahuktava. Javljaju se velike in-vesticione mogućnosti. Neophodan je ra-zvoj saobraćajne infrastrukture radi povezi-vanja velikih privrednih centara. Zasluge za ovakvo stanje obično se pripisuju jednom čoveku i njegovoj viziji.

POLITIČKI ZAOKRET I EKONOMSKI USPONGodine 2002. predsednik Brazila postao je Ignasio Lula da Silva. Za razliku od prethod-nih desničarskih režima, njegovo opredelje-nje bilo je levičarsko. Lulin kabinet postigao je izuzetne rezultate na polju unapređenja obrazovanja, zdravstva i iskorenjivanja si-romaštva. Smatra se da je oko dvadeset miliona ljudi u roku od osam godina prešlo u tzv. „srednju klasu“, koja je najbitnija za potrošačko društvo. Pored toga, izvršena je makroekonomska stabilizacija, počev od inflacije koja je „držana“ na nivou od tri pro-centa. Sa takvim zaleđem, brazilska privreda spremno je skočila u vrtlog globalizacije. U 2011. godini, izvoz (250 milijardi dolara) premašio je uvoz (220 milijardi). Iste godine zabeležen je višak u budžetu od 2%. Devizne rezerve dostigle su cifru od 352 milijarde dolara. Uspeh se tu nije završio. Kao bomba odjeknula je vest da je Brazil učinio prese-dan i prošle godine po prvi put u svojoj isto-riji pozajmio sredstva MMF-u u iznosu od deset milijardi dolara. Za zemlju hroničnog dužnika iz prošlog veka, ovo je izvanredno postignuće. Uprkos kasnijem demantovanju

ove vesti od strane brazilskog ministra finan-sija, evidentno je da se ova južnoamerička država uporno opire svetskoj recesiji.

PONUDA I TRAŽNJAKao velika zemlja, Brazil nudi mnoge mo-gućnosti, počev od sektora građevinarstva, IT sektora, arhitekture i naročito naftne in-dustrije. S obzirom na nedavno otkrivena nalazišta nafte blizu atlantske obale, traže se kvalifikovani stručnjaci u sektoru istraživa-nja i eksploatacije nafte. Iako su stručnjaci iz sektora tehničkih nauka prioritet, tu nije kraj. Dobrodošli su i kvalifikovani radnici drugih profesija, poput lekara, profesora stranih jezika, itd. Nažalost, o tražnji za eko-nomistima nema dovoljno podataka. Brojke govore u prilog uspehu strategije otvaranja tržišta rada za strance. Broj stranaca koji le-galno žive u ovoj zemlji 2011. godine pove-ćao se za više od 100 %, sa 962 000 na skoro dva miliona ljudi, a 80 % brazilskih firmi najavilo je da će povećati učešće stranih rad-nika.

MEĐUTIM...Treba imati na umu da Brazil nema tako ra-zvijen imigracioni program. Uprkos tome što je oduvek poznat kao zemlja sa pozitiv-nim saldom na strani migratornih kretanja, imigracija je bila cikličnog karaktera. Do pre desetak godina tamo je na snazi bio strog za-kon o kontroli imigracije. Takođe, vrata su širom otvorena samo za stručnjake, ne i za nekvalifikovanu radnu snagu, koje u Brazi-lu ima u izobilju. Dobijanje radnih dozvola uglavnom ide preko tamošnjih stranih firmi, a ambasade ove zemlje nisu od velike pomo-ći. Ono što zabrinjava potencijalne pečalba-re jeste medijska slika o zemlji Karioka kao nestabilnom i nesigurnom području. Istina je da su stope kriminala i dalje na zabrinja-vajućem nivou. Istina je i da je jaz između bogatih i siromašnih ogroman. Vlada Brazi-la ulaže napore da smanji tenziju u favelama. Za sada joj polazi za rukom. Dakle, odluka je na Vama.

Igor IVAŠKOVIĆ

Nova gastarbajterska destinacija

BRAZIL OBEĆANA ZEMLJA

20

EKONOMIJA

G eneralni izvršni direktor „Ikea“ grupe, Mikael Olson, izjavio je da će „Ikea“ investirati oko 250 miliona evra u pet robnih kuća na teritoriji naše ze-

mlje. Predviđeno je da dve budu otvorene u Beogradu i po jedna u Novom Sadu, Nišu i u okolini Čačka i Kragujevca. Početna ideja bila je da, osim robne kuće u kojoj će „Ikea“ prodavati svoj nameštaj, bude izgrađen i tržni centar. Tako bi privukli i druge kompanije da prodaju odeću, obuću, elektronske uređaje, prehrambene i „uradi sam“ proizvode. Među-tim, ovaj projekat moraće da sačeka 2015. go-dinu, ne bi li se ubrzalo otvaranje prve robne kuće u Beogradu, na putu ka Surčinu. Kako je planirano, izgradnja objekta od 35.000m2 trebalo bi da počne na jesen, a otvaranje se očekuje krajem 2013. godine.

IZVOZ RASTE, NEZAPOSLENOST OPADAPrvi plan o investiranju švedske kompanije predstavljen je još krajem 2007. godine. Iako je bilo potrebno više od četiri godine da se dovrše administrativni poslovi i dobiju ne-ophodne dozvole, predstavnici velikog malo-prodajnog lanca smatraju da to nije ugrozilo realizaciju ove značajne investicije. Prema rečima izvršnog direktora Olsona, dobar ge-ografski položaj naše zemlje, kvalitetne siro-vine i preduzetništvo koje se razvija iz godi-ne u godinu, samo su neke od karakteristika koje Srbiju čine privlačnom za razvoj biznisa „Ikee“. Veliki potencijal leži i u proširivanju saradnje sa lokalnim dobavljačima, što bi se pozitivno odrazilo na porast srpskog izvoza. Osim kompanije „Simpo“ iz Vranja, sa kojom sarađuje već 30 godina, i fabrike „Jasen-Lu-kić“ iz Paraćina, „Ikea“ traži i druge dobavlja-če u Srbiji.Predsednik „Simpa“, Dragan Tomić, ocenio je da bi se dolazak „Ikee“ pozitivno odrazio na drvnu industriju u celini, jer će tako oni koji budu imali dobar proizvod dobiti kupca za svoju proizvodnju, kao i pristup regionalnom tržištu. Krajem prošle godine, ovo preduzeće i švedska „Ikea“ ugovorili su izvozne poslo-ve za 2012. godinu u vrednosti od dvadeset miliona evra. Kao rezultat dugogodišnjeg partnerstva matičnog preduzeća i švedske kompanije, najmlađa fabrika u sistemu, „Sim-po ŠIK“ iz Kuršumlije, i švedska kompanija

sklopile su prvi ugovor o izvozu stolica „Be-kvam“ i „Vika Artur“ u oktobru 2011. godine. Godinama unazad, „Simpo“ uspešno snabde-va osam velikih „Ikea“ salona u Rusiji, a pre-ma dosadašnjim razgovorima očekuje se da će postati glavni snabdevač „Ikea“ centara na području Jugoistočne Evrope.U svakoj od robnih kuća biće zaposleno oko 400 radnika, a indirektno će, u toku procesa izgradnje, biti otvoren veliki broj radnih me-sta.

SKROMNI BOGATAŠSama ideja o nastanku „Ikee“ javila se 1943. godine. Ingvar Kamprad, osnivač ovog bren-da, još kao dečak imao je „osećaj za biznis“: trgovao je šibicama, olovkama, božićnim

ukrasima, a sa 17 godina osnovao je „Ikeu“. U početku su se tu prodavali novčanici, bižute-rija, čarape, ramovi za slike i ostale sitnice, a sa ozbiljnijim poslovanjem otpočeto je 1951. godine. Uvidevši značaj marketinga, Ingvar je osmislio prvi katalog i otvorio izložbeni prostor, gde su kupci mogli na licu mesta da odluče da li ponuđena cena i kvalitet zado-voljavaju njihove standarde. Iako pod priti-skom konkurencije i bojkotovan od strane dobavljača, Ingvar je još jednom pokazao svoju inventivnost i zajedno sa saradnicima kreirao nameštaj na rasklapanje. Na taj način, smanjio je transportne troškove i ponudio svojim kupcima proizvode prilagođene nji-hovim potrebama, po izuzetno pristupačnim cenama.Čovek koji je „ulepšao svakodnevni život ve-ćine ljudi“ i sam živi prilično jednostavnim životom: vozi dvadesetak godina star „Volvo“, leti isključivo ekonomskom klasom, a svoje saradnike savetuje da budu racionalni i, kada pišu nešto, koriste obe strane papira. Danas „Ikea“ posluje u 37 zemalja, sa razgranatom mrežom od 325 prodavnica i prihodom od prodaje od 26 milijardi evra (u 2011. godini). Pored dobrog odnosa između cene i kvalite-ta, kao razlozi uspeha ove kompanije često se navode i vešto osmišljen marketinški nastup

DVA LICA „IKEA“ PRODAVNICAMoglo bi se reći da nam „Ikea“, svetski poznata „kuća nameštaja”, stiže u pravom trenutku. Pad životnog standarda primorao je kupce da pažljivo odmeravaju u šta će uložiti svaki raspoloživi dinar. Ako se kvalitet i udobnost mogu kupiti po pristupačnim cenama, zašto to ne iskoristiti? A možda i nije sve tako kao što izgleda...

Dolazak švedske kompanije „Ikea“ u Srbiju

Skraćenica IKEA predstavlja kombinaciju

početnih slova:I – Ingvar (ime)

K – Kamprad (prezime osnivača firme)

E – Egunarud (farma na kojoj je odrastao)

A – Almtarud (selo iz kojeg je Ingvar)

EKONOMIJA

21

i skladni poslovni odnosi unutar firme. Me-đutim, da li je sve tako skladno, jednostavno i transparentno?

RAZLOG: IZBORI, ILI STATUS KANDIDATA?Vest o dolasku „Ikee“ stigla je neposredno pošto je Evropska komisija donela odluku kojom je Srbija dobila status zemlje kandi-data za članstvo u EU. U medijima se ubrzo zatim pojavila vest kako je to prva konkretna pogodnost koju je Srbija ostvarila zahvaljuju-ći pozitivnom odgovoru Evropske komisije o statusu kandidata. Međutim, za one upuće-nije u ovu temu, pomenuta vest daleko je od bilo kakve novosti. Vest o dolasku „Ikee“ već punih pet godina puni brojne novinske stup-ce. I taman kada čujemo da je u planu otva-ranje pet novih objekata, ubrzo nakon toga saznamo da će, ipak - zbog krize - za početak biti otvoren samo jedan, ili da se odustaje od gradnje. Potom da se otvaranje objekta, umesto u Srbiji, seli u Hrvatsku, i tako u krug. Poznavaoci kompanije kažu da ovakvo po-našanje nije ni čudno, ni neobično. „Ikea“ u poslovnim krugovima važi za kompaniju koja predstavlja siguran znak ostalim investitorima o povoljnosti ulaganja u određenu zemlju, ali je isto tako poznato da neretko dugo lobira za svoje ciljeve na stranom tržištu.Iako je za dobijanje potrebnih dozvola u Hrvatskoj potrebno 45 dana, a u Srbiji 18 meseci, švedska kompanija pokušala je da odlaganje dolaska, koje traje već pet godina, opravda administrativnim problemima uz komentar kako „Srbija nije jedina zemlja u kojoj je takva procedura“. Sve je izvesnije da se radi o tvrđenju pazara i samo je pitanje koja će strana pre popustiti. Vlada Srbije je, zbog blizine parlamentarnih izbora, sada u daleko nepovoljnijoj poziciji. Dolazak jakog stranog investitora i sa njim velikog broja no-vih radnih mesta bio bi pun pogodak u ovom

trenutku. Verovatno je i to jedan od razloga zbog koga su predstavnici švedske kompanije baš u ovom trenutku rešili da pokrenu priču o svom dolasku, u nadi da je upravo sada trenu-tak da se obezbede posebni uslovi. Jedan od uslova svakako bi bio ostvarivanje niže cene pri kupovini zemljišta, s obzirom na to da je jedno vreme „Ikeu“ interesovalo da li može dobiti plac bez tendera.

IMPERIJA IZGRAĐENA NA UTAJI POREZASamo jedna od brojnih afera koja se vezuje za ovu svetski poznatu kompaniju jeste da je ona, u stvari, izgrađena utajom poreza. Šved-ska televizija SVT tvrdi da Ingvar Kamprad, vlasnik i osnivač „Ikee“, svojom kompanijom upravlja preko fondacije iz Lihtenštajna, koja joj je omogućila da izbegne plaćanje 11 mili-jardi dolara poreza. U dokumentarnom filmu koji je SVT emitovala, navodi se da je „Ikea“, u stvari, u vlasništvu INGKA holdinga, koji - po navodima ove televizijske kuće - predstav-lja javno lice kompanije i u čijem je vlasniš-tvu 235 njenih prodavnica. Na ove tvrdnje Ingvar Kamprad odgovorio je da „Ikea“ više nije u njegovom vlasništvu, što je sa jedne strane i tačno. Njegov vlasnički udeo dat je novoformiranoj Stichting INGKA Fondaciji, a Fondacija je za uzvrat upravljala „Ikeom“ preko INGKA holdinga, odnosno filijala u vlasništvu kompanije, koje posluju kao pro-fitno društvo.INGKA holding osnovao je lično Kamprad 1982. godine i na čelu se, osim njega, nalazi i njegova supruga, kao i njihov advokat. Sa

druge strane, iako je dobrotvorna organizaci-ja Stichting INGKA Fondacija vlasnik kom-panije „Ikea“, ona nije vlasnik žiga, odnosno imena i koncepta. „Ikea“ je registrovana i kao intelekutalno vlasništvo, a vlasnik je kompa-nija Inter IKEA Systems, koja naplaćuje 3% od svih prihoda od prodavnica kompanije „Ikea“ na ime licenci na sopstvenu robnu marku. A na pitanje ko je vlasnik Inter IKEA Systems, odgovor niko ne zna. Pošto je u pi-tanju privatna kompanija koja posluje na ra-znim mestima, njihovo vlasništvo čuva se u tajnosti. Prema nekim navodima, kompanija Inter IKEA Systems je u vlasništvu Intero-go Fondacije, koja je, naravno, u vlasništvu Kamprada i njegove porodice.

CIA, FBI ILI „IKEA“Pored optužbi za utaju poreza, jedan francu-ski dnevni list optužio je „Ikeu“ za špijunira-nje zaposlenih i klijenata. Švedska kompanija optužena je da je angažovala privatne agen-cije kako bi došla do ličnih podataka o za-poslenima i saradnicima firme, koji se drže u tajnosti u policijskim dosijeima, kao i jednom broju klijenata sa kojima fabrika vodi višego-dišnje parnice. Privatne agencije dostavile su im podatke poput prekršajnih dosijea, broja mobilnog telefona, kao i informacije o tome čime se bave i koja su im interesovanja. Upra-va preduzeća demantovala je ove navode, a zaposleni, koji su za ovaj skandal saznali iz novina, nameravaju da tuže kompaniju zbog zloupotrebe službenih podataka. U slučaju da se dokaže krivica, predviđena je kazna do pet godina zatvora i novčana kazna od 300.000 evra. Osim ovog skandala, švedska kompani-ja se u Francuskoj 2010. godine suočila i sa štrajkom velikog broja radnika, koji su tražili povećanje zarada i bolje uslove rada.Svaka investicija za sobom povlači kako po-zitivne, tako i negativne efekte. „Ikea“ donosi jedan drugačiji sistem vrednosti i otvara „pro-zor u svet“ našoj zemlji. Možda će povreme-no zaviriti i kroz taj prozor, čisto da proveri da li su njeni kupci zadovoljni. Uostalom, ko još mari za eksternalije, ako smatra da mu je korisnost maksimizirana?

Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆNenad KRSTIĆ

Skoro svake godine odštampa se tri puta više kataloga „Ikee“, nego što se odštampa primeraka

Biblije.

„Ikea“ je jedna od prvih kompanija koja je u svojim

reklamama iskoristila homoseksualnost u komercijalne svrhe.

22

DRUŠTVO

22

BITI ISTI, BITI POSEBANU ZEMLJI ČUDA

„Hoću da živim isto kao Zdravko Čolić“ ili neka druga poznata lič-nost. Eh, želje su jedno, a mogućnosti su, ipak, nešto drugo... Svi znamo kakve su naše, a zahvaljujući medijima, uvek možemo sa-znati i kakve su mogućnosti slavnih. Devojka kojoj je „zanimanje“ bogata naslednica, nedavno je pokazala svoj garderober vredan dva miliona dolara. Kao da ovaj ljubazni gest nije bio dovoljan, ona je dodala: „Neke stvari kupljene su iz čiste dosade, čak mi se i ne svi-đaju.“ I kako posle da neko ne poželi da na ovaj način ubija dosadu? Ko je kriv za to što se, makar na trenutak, svako od nas stavlja u nje-

nu poziciju i zamišlja sebe kako sa kreditnom karticom bez limita pustoši tržne centre (iz čiste dosade)?! Mediji koji nas zatrpavaju ovakvim „vestima“, ili slavna ličnost koja, u vreme teške ekonomske krize, sebi dozvoljava ovakve izjave? Na žalost, ovo je jedna od nus-pojava globalne mreže informacija kojoj nema leka.Naslov „Lepotica nije oduvek bila tako poželjna“ tu je iz istog ra-zloga - da običnim smrtnicima pruži nadu i da još jedan povod za poistovećivanje. Reč je o jednoj od najlepših holivudskih glumi-ca, koja je izjavila kako je u mladosti bila „debela i očajna“ zbog

problema sa bubuljicama i viškom kilograma. Izgleda da je H. K. Andersen bio u zabludi kada je mislio da je njegovo Ružno pače bajka. To je u stvari bila neka vrsta proročanstva.Priče o poznatima su šarolike: neki očajnički pokušavaju da smr-šaju; dok se jedni venčavaju drugi se razvode; srećnici čekaju pri-novu, a oni manje srećni su uhapšeni... Sigurno je da među njima ima priča koje će nas razočarati, ali i onih koje će učiniti da na isto razočarenje zaboravimo. Sve češće, pobede sportista čine neuspe-he političara manje bitnim, nove, vesele pesme jedne dive čine da zaboravimo da je druga, koju smo do skoro obožavali, u pritvoru, savršen ljubavni život, brakovi i deca slavnih bitniji su od statističke činjenice da se sve veći broj porodica raspada. Zašto? Valjda zato što su postali važni samo skupi automobili, raskošne vile, nepresuš-ni računi u bankama i izvajana tela.

PUSTI, PUSTI MODU!Čini se da su mnoge stvari izgubile svoju pravu vrednost. Čak su i deca postala modni detalj, pa se sve česće usvajaju „egzotični“ mališani jer – takva je moda! Svaku priču o slavnima doživljavamo kao da je reč o nekome koga lično poznajemo, ko nam je blizak. Analiziramo sve što rade, vodimo debate o tome da li su doneli pravu odluku ili ne. Zašto smo toliko opterećeni tuđim životima? Možda zato što nam se čini da je njihov život savršen ili makar za-nimljiviji. Ali, opsednutost životima poznatih ne doseže samo do čitanja i prepričavanja priča o njima. Obožavateljke neretko odla-ze kod estetskog hirurga kako bi imale usne kao Anđelina, grudi kao Pamela ili oči kao Naomi, a možda i sva tri. Često se desi da ti zahvati ne daju željene rezultate, pa se kao posledica ovakve ma-sovne proizvodnje u plastičnoj hirurgiji javlja nova vrsta lepote. Nova vrsta lepote (A new kind of beauty) je i naslov knjige koju je objavio fotograf Filip Toledano. U ovoj knjizi prikazane su fo-tografije muškaraca i žena koji su vršili različite estetske korekcije na svom licu i telu. Sve fotografije jasno pokazuju da oni koji su se podvrgli velikom broju plastičnih operacija, manje ili više počinju da liče jedni na druge i da se njihova individualnost i posebnost na taj način vremenom gubi.

KUDA VODI OVAJ PUT?Ljudska priroda je čudna. Bavimo se tuđim životima, i tako, u senci njihovih uspeha i neuspeha, kao da lakše izlazimo na kraj sa realno-šću u kojoj živimo Možda je i to jedan od razloga zašto sa velikim interesovanjem čitamo vest da se neko razvodi, ima probleme na poslu ili u životu uopšte.Koji god da su motivi praćenja i kopiranja poznatih, neophodno je da se zaustavimo i zapitamo: da li ćemo nastaviti da tumaramo krivuda-vim hodnicima njihovih života ili početi da živimo sopstveni? Katarina ILIĆ

Nisam toliko sebična da bih gledala samo „svoja posla“...

Sve se više ljudi fanatično bavi životima drugih, bilo da se radi o rođacima, komšijama, slavnim ličnostima ili junacima turskih, španskih, američkih (i sličnih) serija. Da li je razlog za to radoznalost, strah od hvatanja u koštac sa sopstvenim problemima, ili pak bežanje u neku „lepšu“ stvarnost?

„Budi samo svoj jer su svi ostali već zauzeti!“ - Oskar Vajld

23

DRUŠTVOGrupa za promociju zelene energije

Rubrika Eko kutak od prethodnog broja postala je stalni stanar Monopollista. Na svečanom otvaranju gost nam je bio Rambo Amadeus, što je za nas samo dodatna obaveza da radimo punom parom. U ovom broju bavimo se obnovljivim izvorima energije i tim povodom vam predstavljamo „Grupu za promociju zelene energije“.

U druženje građanja „Grupa za pro-mociju zelene energije“ osnovano je 2009. godine sa ciljem da eduku-je i podiže opštu svest o korišćenju

obnovljivih izvora energije kroz otvoreno i interaktivno učešće svih zainteresovanih pojedinaca i institucija. Njihova ideja je da se objedine projektanti, investitori, dis-tributeri opreme, izvođači radova, banke i Vladine organizacije zainteresovane za ovu oblast. Cilj je da se afirmiše korišće-nje obnovljivih izvora energije, ali i da se zajedničkom aktivnošću svih nabrojanih grupa realizuju projekti koji bi doprineli podizanju opšte svesti.

ŠTA SU OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE?Pod pojmom obnovljivi izvori energi-je (OIE) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, a posebno su bitne: energija vodotokova i vetra, neakumulira-na sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr. Korišćenje ovih izvora dopri-nosi efikasnijem korišćenju sopstvenih po-tencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija „gasova staklene bašte“, smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne indu-strije i otvaranju novih radnih mesta.Tehnički iskoristiv energetski potencijal

navedenih OIE u Republici Srbiji veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 mili-ona tona ekvivalentne nafte (toe) godišnje - od čega se oko 2,7 miliona toe godišnje nalazi u iskorišćenju biomase, 0,6 miliona toe godišnje u neiskorišćenom hidropo-tencijalu, 0,2 miliona toe godišnje u posto-jećim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona toe godišnje u energiji vetra i 0,6 miliona toe godišnje u iskorišćenju sunčevog zra-čenja. Verovali ili ne, u Srbiji je intenzitet sunčeve radijacije među najvećima u Evro-pi - čak 40% veći nego u Nemačkoj, jednoj od svetskih sila u ovom sektoru.

ZBOG ČEGA SU ONI VAŽNI?U prošlom broju, Rambo Amadeus je već govorio o značaju energetske efikasnosti, koja je u direktnoj vezi sa korišćenjem ob-novljivih izvora energije, ali uzimajući u obzir značaj ove teme, nije loše da dopuni-mo i ponovimo priču. Prvo, tehnologije obnovljivih izvora ener-gije su čiste, pa tako imaju mnogo manji uticaj na okolinu od konvencionalnih ener-getskih tehnologija. Zatim, oni nikada neće nestati, za razliku od ostalih izvora energije. Investicije u domenu izgradnje OIE troše manje materijala i rada, a manje su i inve-sticije prilikom njihovog održavanja. Uvoz fosilnih goriva predstavlja sve veće optere-ćenje za nacionalne ekonomije. Primenom mera koje nude tehnologije energetske efikasnosti i lokalni sistemi OIE koriste se lokalni resursi. Kada novac ostaje na lokal-nom nivou to stvara umnožavajući efekat. Ovakvom proizvodnjom energije i razvija-njem tehnologija, moguće je podstaći izvoz i pružiti podsticaj trgovinskom suficitu.

NEMA KRAJA!Časopis Monopollist prepoznao je potre-bu da stavi akcenat na promociju ekologije radi bolje sutrašnjice. Jednostavno, cilj je previše važan da bismo dozvolili sebi da stojimo po strani. Naša preporuka vama je da učinite isto. Jer vi, budući akadem-ski građani, imate priliku da pomognete tako što ćete se informisati i širiti ideju. Završiću rečima Ramba Amadeusa iz pret-hodnog broja Monopollista: „Od pionira u društvu se ne očekuje da oni razumeju, nego da znanje prenose drugima. Kada bi svaki čitalac našao dvoje kojima bi preneo to znanje, geometrjskom progresijom za desetak dana bismo imali čitavu državu koja zna sve o tome.“

Nenad RUŽIĆ

Na sajtovima www.greenenergygroup.rs i www.obnovljiviizvorienergije.rs možete pronaći informacije o

projektima udruženja, o onome što je do sada urađeno, kao i sve što vas zanima o obnovljivim izvorima energije.

EKO KUTAK

DRUŠTVO I UMETNOSTAktuelno stanje u našoj zemlji i društvu ne ostavlja mnogo prostora za kulturu i umet-nost. Čini se da su vremena kada je umet-nost činila stub kulture i društva davno prohujala. Kao da su svi preokupirani svo-jim uobičajenim poslovima i problemima, i to u tolikoj meri da umetnost liči na usa-mljeno i uplakano dete koje uporno žudi za pažnjom, ali ga većina ignoriše. Međutim, studenti Akademije lepih umetnosti hteli su da dokažu da umetnost nije samo neka marginalna pojava, već poseduje i izuzetnu snagu koja inspiriše sve oko sebe. Kako im je to pošlo za rukom?

IDEJA U ZAČETKUSvesni problema da mladi ljudi nemaju mnogo prilika za praksu, petoro studenata Akademije rešilo je da nešto preduzme po tom pitanju. Kako nisu bili jedini koji su tako razmišljali, nastojali su da uključe što

više ljudi u svoj ambiciozni pionirski proje-kat. Nakon većanja, odlučeno je da se festi-val nazove Š.U.N.D, što predstavlja akronim od Šta Umetnost Nudi Društvu. Festival je od samog početka zamišljen tako da u nje-mu mogu učestvovati studenti koji se bave različitim umetnostima. Međutim, i pored originalno osmišljene ideje, put ka ostvare-nju cilja bio je jako naporan. Organizacioni tim susreo se sa mnogim problemima i od-bijanjima, što je dodatno ojačalo njihovu

želju da ostvare svoju zamisao. Shvatili su da je to sastavni deo rada i neizostavni pra-tilac svih početaka. Konačno, ArtCentar u ulici Kralja Petra izašao je u susret organizacionom timu i otvorio svoje prostorije za izložbu Š.U.N.D-a, održanu od 5. do 11. maja 2010. godine. Svoj debi dočekale su tvorevine iz oblasti kostima, fotografije, vajarstva, multimedi-je, muzike i slikarstva. Umetnici koji su se prijavili na konkurs bili su studenti Beo-gradskog univerziteta umetnosti, Filološ-kog, Filozofskog, kao i studenti privatnih umetničkih i tehničkih fakulteta. Pobednici izložbe stekli su mogućnost za samostalnu izložbu svojih dela. Festival je u javnosti dobro prihvaćen i time je stvorena podloga za naredne godine.

INTERNACIONALIZACIJAO uspehu festivala govori i sledeća činjeni-ca: Š.U.N.D. je od manifestacije lokalnog

značaja prerastao u međunarodni festival. Na njemu su prošle godine učestovali i umetnici iz evropskih zemalja - studenti su došli sa Akademije lepih umetnosti Tre-binje, ALU Sarajevo, ALU Zagreb, Ecole Superieure des Beux Arts de Touluse, itd. Organizacioni tim naišao je na jako veliki broj prijava, ali je samo najkvalitetnijima omogućeno učešće. Treba napomenuti da su organizatori tokom godine sarađivali sa mnogim umetničkim organizacijama u

inostranstvu.

Š.U.N.D. 2012.Novina od ove godine jeste konkurs za praksu volonterskog karaktera. Smatra se da će to koristiti studentima, koji će steći svoje prvo radno iskustvo, ali i doprineti sa-mom festivalu svojim entuzijazmom, ener-gijom i drugačijim pogledom na svet. Nes-porno je da je Š.U.N.D. mnogo napredovao u kvalitativnom i sadržinskom smislu.Došlo je do još jedne bitne izmene. Zbog izuzetno velike zainteresovanosti sa svih strana, zaključeno je da ArtCentar ne po-seduje dovoljno kapaciteta za primanje radova izlagača, a i za sve veći broj poseti-laca potreban je veći prostor. Iz tih razloga, odlučeno je da se festival održi u prostori-jama Studentskog kulturnog centra (SKC). Što se samih umetničkih oblasti tiče, i tu je došlo do proširenja. Pored „starih“ oblasti, dodate su i grafika, keramika, instalacija, modni dizajn, dizajn prostora i video rad. Obogaćen sadržaj navodi na pomisao da se radi o ozbiljnom projektu, koji iz godine u godinu napreduje. S obrzirom na kvalitet i kreativnost, nema sumnje da će očekivanja posetilaca biti zadovoljena.

NARAVOUČENIJEOčigledno je da su volja i rešenost stude-nata-organizatora da omoguće umetnici-ma izložbu i beg iz anonimnosti pobedili u dvoboju protiv trenutne realnosti. A re-alnost govori da je umetnost zapostavljena, da ne govorimo o teškoćama sa kojima se umetnici suočavaju. Da li posustati i pri-hvatiti stvarnost, ili se vredi priključiti ova-kvim akcijama i opustiti se uz umetničke tvorevine „nove avangarde“? Odgovor vas čeka u maju, u SKC-u. Vidimo se!

Igor IVAŠKOVIĆ

Šta Umetnost Nudi Društvu

POKRET Š.U.N.D.Već treću godinu za redom, umetnički festival Š.U.N.D. nastoji da ambicioznim umetnicima koji učestvuju na konkursu pruži mogućnost da izlože svoje radove. Takođe, zainteresovani posetioci mogi steći uvid u trenutno stanje kulture u našem okruženju, kao i u vodeće umetničke trendove. Svi oni koje izložba umetničkih dela zanima, mogu u svom rokovniku rezervisati sedam dana sredinom maja, otići do prostorija Studentskog kulturnog centra (SKC) i prisustvovati izuzetnom događaju

DRUŠTVO

24

Umetnički meni na Š.U.N.D-u ove godine uključuje slikarstvo, vajarstvo, grafički dizajn, dizajn prostora, fotografiju, modni

dizajn, grafiku...

25

DRUŠTVO

N eformalni pregovori o stvaranju ACTA-e započeti su između SAD i Japana 2006. godine, a tokom 2006. i 2007, pridružili su im se i

predstavnici Evropske unije. Službeni pre-govori počeli su 2007, ali su ih neke zemlje, do tada učesnice, napustile. O sporazumu se dugo ništa nije znalo, a jednu od verzi-ja prvi je obelodanio Vikiliks (Wikileaks) 2008. godine. Cilj ovog sporazuma je stva-ranje standarda za zaštitu intelektualnog

vlasništva u muzičkoj, filmskoj, farmace-utskoj, modnoj i drugim industrijama, u kojima intelektualno vlasništvo ima važnu ulogu. Iza ovog dokumenta našle su se or-ganizacije koje štite prava farmaceutskih kompanija, velikih industrijskih brendova, medijski konglomerati „Viacom“ i „News Corporation“, kao i MPAA (Motion Pictu-re Assossiation of America), koju čini šest velikih holivudskih filmskih studija.

KRITIKAOtkako je postao javno dostupan, ACTA sporazum našao se na meti velikih kritika ne samo stručne, već i šire javnosti. Sam čin njegovog stvaranja obavijen je velom tajne, jer se o njemu pregovaralo van međuna-rodnih institucija kao što su UN, Svetska trgovinska organizacija i sl. Najviše kritika izazvale su odredbe koji se tiču piraterije i zaštite intelektualne svojine u farmaceut-skoj industriji.Naime, ACTA izjednačava nezakonite falsi-fikate robnih marki i lekova sa piraterijom u domenu filmova, TV serija, kompjuterskih programa i igara, knjiga i sl. Proizvodnja i prodaja proizvoda lažne robne marke spada u istu kategoriju kao i piraterija, pa se krše-nje autorskih prava tretira kao kriminalno delo i rešava se na sudu, umesto, kao do sada, preko prekršajnih parnica. Takođe, da bi se osiguralo da korisnici interneta ne

Najavljena ratifikacija sporazuma ACTA (Anti-Counterfeeting Trade Agreement – Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja) izazvala je veliku pažnju svetske javnosti. U pitanju je dokument koji u odbranu autorskih prava, dosad praćenu velikim kritikama, kako u svetu, tako i u Srbiji, unosi jednu potpuno novu dimenziju

Novi čuvar intelektualne svojine u svetu

ACTA - DA ILI NE?

Proizvodnja i prodaja proizvoda lažne robne

marke spada u istu kategoriju kao i piraterija,

pa se kršenje autorskih prava tretira kao

kriminalno delo i rešava se na sudu, umesto, kao

do sada, preko prekršajnih parnica. Takođe, da bi

se osiguralo da korisnici interneta ne krše autorska

prava proizvođača softvera, filmskiih i

muzičkih studija i njima sličnih, ACTA primorava

internet kompanije i provajdere na sarađuju, jer bi, u suprotnom, bili odgovorni za pirateriju

26

DRUŠTVO

krše autorska prava proizvođača softvera, filmskiih i muzičkih studija i njima sličnih, ACTA primorava internet kompanije i pro-vajdere da sarađuju, jer bi, u suprotnom, bili odgovorni za pirateriju. Po odredbama sporazuma, država može naložiti provajde-ru da hitno otkrije nosiocu prava intelek-tualne svojine informacije o korisniku koji ima nalog kod tog provajdera, a za koga se tvrdi da je povredio prava intelektualne svojine. Pritom, ACTA ne pravi razliku iz-među korisnika za koje postoji sumnja da su povredili ovo pravo i drugih korisnika, već je dovoljno da nosilac prava tvrdi da je korisnik prekršio pravo intelektualne svoji-ne. Uz to, ne pravi se razlika ni između kori-snika koji je izvršio kopiranje za sopstvenu upotrebu i onog koji to radi u cilju nezako-nitog sticanja profita, jer komercijalna upo-treba dobara nije dovoljno precizno defini-sana. Državni službenici na granici mogu zahtevati pregledanje lap-topa i drugih elektronskih uređaja i njihovo oduzimanje na osnovu sumnje da sadrže falsifikovana intelektualna dobra, koja bi bila namenje-na komercijalnoj upotrebi, a ne, kao što je to najčešće slučaj, ličnoj upotrebi. Oči-gledno je da, braneći autorska prava, ovaj sporazum krši niz drugih, pre svega pravo na privatnost i slobodu izražavanja, ali i na pravičnost sudskog postupka.U farmaceutskoj industriji, ovaj sporazum sadrži restriktivne odredbe u domenu pro-izvodnje i prodaje generičkih lekova. Tim lekovima isteklo je vreme patentne zašti-te, ili se proizvode u zemljama gde ona ne važi. Oni su jeftiniji i od velikog su značaja za pružanje zdravstvenih usluga u zemlja-ma u razvoju. ACTA nalaže da se ovakvi lekovi tretiraju kao falsifikati, iako to nisu, i da se, sledstveno tome, uništavaju. To bi im sigurno podiglo cenu i imalo negativne

posledice po zdravstvenu zaštitu građana u zemljama u razvoju.Protiv ovog sporazuma pobunili su se in-ternet industrija, piratske partije širom sve-ta, hakerska grupa „Anonimusi“, korisnici društvenih mreža i obični građani, koji su svoje negodovanje iskazali učešćem na protestima. Krajem januara, ACTA-i su se priključile 22 članice EU, tako da još ostaje da se sporazum ratifikuje i u parlamentima zemalja potpisnica. U Češkoj i Poljskoj ne-davno su organizovani masovni protesti, a hakeri su u znak odmazde zbog usvajanja sporazuma paralisali sajtove državnih insti-tucija. U Češkoj, hakeri su ukrali i medijima

podelili spisak svih članova vladajuće Gra-đanske demokratske stranke, sa telefonima i adresama elektronske pošte. Posle ovih poteza, vlade u Pragu i Varšavi do daljeg je odloženo usvajanje kontroverznog zakona. Slovenija je zamrzla ratifikaciju istog sve dok rasprava o njemu ne bude završena u Evropskoj uniji.

ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE U SRBIJI Prema važećim propisima, nadležni koji odlučuju o povredama prava intelektu-alne svojine u Srbiji su sudovi, tužilaštva, inspekcije, carina, policija i, u određenim slučajevima, Republička radiodifuzna agencija. Zaštitom prava muzičkih radni-ka u Srbiji bave se tri udruženja: SOKOJ, OFPS (Organizacija proizvođača fono-grama Srbije) i Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora. Uveden je i tzv. „muzički dinar“, kojim se naplaću-ju autorska prava za emitovanje muzičkog sadržaja. Pre izvesnog vremena, izmenama odredbi zakona, on je smanjen. Danas se primećuje manji broj uličinih prodava-ca filmova, a u posao suzbijanja piraterije uključili su se i carina i tržišna inspekcija.

Ostvarenje autorskih prava filmskih radni-ka kod nas zavisi od ugovora koji su sklo-pili sa producentima. Dešava se da, zbog neupućenosti u svoja prava, filmski radnici ugovorom prenose autorska prava na pro-ducente, čime ostaju uskraćeni, na primer, za prihode od televizijskog emitovanja svojih filmova. Autori filmova u našoj ze-mlji, i van ovog problema, uglavnom nisu zadovoljni koliko dobijaju od prikaziva-nja svojih dela na televiziji. Istovremeno, izdavači i autori književnih dela i stručne literature imaju problem sa neovlašćenim kopiranjem i objavljivanjem svojih dela na internetu. Iako broj sudskih sporova za za-štitu intelektualne svojine nije veliki, dosta njih se pokreće i zbog krađe patenata pred privrednim sudovima. Naša zemlja do sada nije dobila poziv da učestvuje u pregovorima oko ACTA sporazuma jer nije član Svetske trgovin-ske organizacije. Upravo su članice STO i prihvatile kontroverzan sporazum, što će morati da uradi i Srbija, ako do kraja ove godine, kako se očekuje, dobije članstvo u ovoj organizaciji. Takođe, tu je i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji nas oba-vezuje da svoje zakonodavstvo uskladimo sa propisima EU. U Srbiji su protiv ACTA sporazuma održani protesti u Beogradu i Novom Sadu, kao i javna tribina u orga-nizaciji misije OEBS-a, na kojoj su se našli zagovornici i protivnici ovog sporazuma. Opšta procena je da mu javnost nije naklo-njenja. Srbija ima dobre propise u oblasti zaštite intelektualne svojine, ali se oni još uvek ne primenjuju. Neophodno je razviti svest o potrebi zaštite autorskih prava, koja će rasti kako se bude popravljao životni standard naših građana.ACTA kao sredstvo poboljšanja zaštite au-torskih prava ne predstavlja dobro rešenje, no ostaje da se vidi da li će toliko osporava-ni sporazum na kraju, ipak, biti usvojen.

Nikola ŠKONDRIĆ

Sam čin stvaranja ACTA sporazuma obavijen

je velom tajne, jer se o njemu pregovaralo van

međunarodnih institucija kao što su UN, Svetska

trgovinska organizacija i sl. Otkako je postao javno

dostupan, ACTA sporazum našao se na meti velikih kritika ne samo stručne, već i šire javnosti. Protiv

njega su organizovani protesti širom sveta, pa i u

našoj zemlji

U Srbiji su protiv ACTA sporazuma održani

protesti u Beogradu i Novom Sadu, kao i javna

tribina u organizaciji misije OEBS-a, na kojoj su se našli

zagovornici i protivnici ovog sporazuma. Opšta

procena je da mu javnost nije naklonjenja

27

DRUŠTVOKako je jedna žena promenila svet

Da li ste se zapitali ko su najuspešnije ženske kompanije na svetu? Način na koji ova fondacija funkcioniše zaista je impresivan, a ženskoj populaciji imponuje činjenica o sve većoj dominaciji ove dotične dame.

Priznati vođaDa je lepši pol i te kako ravnopravan bo-rac dokazuje postojanje jedne od najboljih ženskih kompanija - AVON kompanija. Treća u svetu po uspešnosti, Andrea Jung (Andrea Jung), predsednica i izvršni di-rektor pomenute kompanije, pretenduje da postane najbogatija žena u proteklih 20 godina. Za nivo prinosa ove dame bespo-trebno je pitati, a u prilog tome govore sjani rezultati koje postiže kako na američkom, tako i na ostalim kontinentima. Simpatična Kineskinja uspela je da za kratko vreme po-stigne nešto što pojedini biznismeni ne bi mogli ni za par godina. Svojom harizmom, unutrašnjom snagom, beskrajnim optimiz-mom i zarazno luckastom energijom usavr-šila je poslovanje u domenu ženske lepote i istakla činjenicu da šminka ne može uvek pokriti vaše nedostatke, već da snaga, stav i svakako unutrašnja lepota doprinose vašoj celokupnoj ličnosti.

Jedina kompanija za žene„Celo sanjanje većih snova počinje vizijom. Ta vizija je svrha kompanije, njenih najvi-ših stremljenja, ono što sve nas pokreće i tera nas da verujemo i nadahnjuje nas ka većim visinama. Mi jesmo i dalje želimo da budemo jedina kompanija za žene, što zna-či osnovna, najbolja, jedino broj jedan jer broj dva nije dovoljno dobar.“ Ovim reči-ma, Andrea je postala simbol poštovanja i beskrajnog divljenja. Uspela je da za svoju ciljnu grupu kupaca postane globalni vođa lepote i dominantan izbor pri kupovini. Za njene kozmetičke proizvode vezuje se

pojam kvaliteta, a partnerstva širom sveta predstavljaju ključ uspeha ove fondacije. Prema najnovijim podacima zabeleženo je preko 50.000 zaposlenih širom sveta koji su angažovani u oblasti podrške prodaji, mar-ketingu, razvoju proizvoda, uslugama i u proizvodnji. Direktnom prodajom smatra-ju idealnim načinom pomoću kog se prilazi potencijalnim kupcima, a principi i vredno-sti, uz poštovanje različitosti vode ka uspo-stavljanju odličnog poslovnog ambijenta i

mreže saradnika. Svaka žena se posmatra kao jedinstvena individua, bez trunke dis-kriminacjie. Zanimljiv podatak govori da najbliži i najvažniji krug Andreinih saradni-ka čine žene jer samo one shvataju koje su potrebe, motivi i želje lepšeg pola.

U službi zdravlja i prirodeAVON je priznat u svetu kao kompani-ja koja želi da pruži svoj doprinos druš-tvu, tako da je još 1955. godine kreirana AVON-ova fondacija, a sada, 57 godina ka-snije, u kontinuitetu podržava razne inicija-tive, kao što su organizacije i udruženja za pomoć ženama, manjinama i studentima. Dato je preko 20.000 donacija i školarina. Deo misije Fondacije je da udruži globalno poslovanje kompanije sa ostvarenjem pro-

grama za dobrobit čoveka i da pokaže pun potencijal kompanije u nesebičnom činje-nju dobra. Nastojeći da Fondacija postane najveća korporativna fondacija, pomaže se ženama u svim delovima sveta da poveća-ju nivo prihoda i lično ispunjenje. Krajem 1992. godine pokrenuta je i kampanja za borbu protiv raka dojke. Takođe, širom sveta AVON reciklira više od 30 miliona kilograma kartona i papira svake godine. Značajno je smanjena proizvodnja otpada, a ova kompanije je dobila brojne nagrade za zaštitu vazduha, vode i zemlje na četiri kontinenta, a u Sjedinjenim Američkim Državama smanjena je emisija gasova na nulu.

Dostojanstvo je najvažnijeJednom je neko rekao da čoveku ne možete verovati ako ga prvo ne poštujete. Ova žena kao simbol uspeha, pokazala je da je dosto-janstvo i izuzetan karakter dovoljan da us-pete u bilo kom segmentu života. Postati i ostati čovek, misija je za kojom svi težimo. Poštovanje žena kao divnih i senzitivnih bića ključ je uspešnog balansa u odnosima između ljudi. BOJANA Andrić

ANDREA - SINONIM ZA USPEH!

Popularni evropski godišnjak „Most Trusted

Brands“, proglasio je AVON za najbolju kozmetičku

marku na tri kontinenta, a „Business Week“ magazin za jednu od 100 najboljih

svetskih marki

Rođena da osvaja, vodi i motiviše, Andrea Jung

priključila se AVON-u sredinom 1994. godine.

Prvo kao direktor marketinga, uspela je

da na specifičan način sazna u čemu su žene

najosetljivije, zašto one predstavljaju bitan deo

ove planete i kako dopreti do njihovog novčanika.

Čak je i muškarcima dala do znanja da ženske

sposobnosti ne bi trebalo potcenjivati, jer svaka

dama je nezgodna kad u njoj ne vidite potecijalnog

vođu i pobednika

28

DRUŠTVO

E ndru Varhola, kasnije poznat kao Endi Vorhol (Andy Worhol), rođen je 6. avgusta 1928. u Pitsburgu, u Pen-silvaniji. Roditelji su mu bilislovački

emigranti radničke klase. Kao bolešljivo dete, često je bio isključen iz društva svojih vršnjaka i čvrsto vezan za majku. Voleo je da crta, sluša radio i sakuplja sličice film-skih zvezda. Taj period svog života, Endi je kasnije opisao kao veoma važan za razvoj svoje ličnosti. Po rečima njegovog brata, bio je „istinski religiozan ali nije želeo da ljudi to znaju, jer je to bila privatna stvar“. Premi-nuo je relativno rano, u svojoj 58. godini, u Njujorku, pre 25 godina (1987). Sahranjen je na grkokatoličkom groblju, u predgrađu Pitsburga. Među ljudima koji su održali po-smrtni govor bila je i japanska avangardna umetnica i mirovna aktivistkinja Joko Ono.

PUT KA USPEHUVorhol nakon studija dizajna odlazi u Nju-jork, gde je karijeru započeo baveći se ilu-stracijom i oglasima. Ubrzo se pokazao kao uspešan slikar, režiser, publicista i glumac. Verovao je da je nemoguće izraziti se jednim medijem, te je koristio sve. Slikao je auto-mobilske nesreće, električne stolice, poznate američke proizvode (Koka-Kola, supe Kem-bel) i slavne ličnosti poput Elvisa Prislija, Elizabet Tejlor, Merilin Monro i Maa Ce Tunga. Njegovo prvo i najpoznatije delo je Konzerve supe Kembel. Baš kao što je supa stizala sa trake masovne proizvodnje, Vorhol je masovno proizvodio slike u svom ateljeu, koji je nazvao „Fabrika“. Uniformnost je stigla u Ameriku i Vorhol nam to jasno pre-dočava. Koristeći tehniku sitoštampe, i uz pomoć slikara saradnika, pretvorio je umet-nost u masovni produkt, isključujući svaki trag ruke. „Fabriku“ su posećivale poznate ličnosti od Mika Džegera do Salvadora Da-lija, a mnoge zvezde su tamo i stvorene - Idi Sedžvik, „Velvet Andergraund“... Snimio je preko 60 filmova, a najpopularniji je Chelsea Girls (1966). Godine 1968. umetnica Valeri Solanas, koja je glumila u njegovom filmu „Ja, čovek“ (I, A Man), pucala je na Vorho-

la nanevši mu teške fizičke povrede. To je ostavilo trajne posledice na njegov život i umetnost. Valeri je objasnila svoj postupak rečenicom: „Previše je kontrolisao moj ži-vot“. Od tada Endi živi povučenije i odustaje od snimanja filmova.

„POPE OF POP“ (PAPA POPA)Kao jedan od najekscentričnijih umova 20. veka, nadimak „Pohabani Endi“ (engl. ragge-dy Andy) dobio je jer je bio stidljiv, neoče-šljan, neurednog izgleda, ali najviše zato što je bio verbalno nespretan. Iako su ga mnogi smatrali za aseksualnu osobu ili voajera, bio je jedan od vodećih homoseksualnih američ-kih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosati. Voleo je apsurde, kako u umetničkom svetu, tako i u svakodnevnom. Nije mario za to što kroz nekoliko decenija neće biti poštovalaca njegovih limenki supe i boce Koka-Kole i smatrao je da umetnici

nisu posebni, već da je umetnost samo još je-dan od poslova. Ipak, malo kom biznismenu je pošlo za rukom da od dvesta dolara napra-vi 43 miliona dolara. Zapravo, njegova slika „Dvesta novčanica od jednog dolara“ proda-ta je prošle godine za 43,7 miliona $!

OBIČNOST NA TRONUOno po čemu je Vorhol bio jedinstven je to što je običnost uzdizao na tron vrhunske vrednosti. Umetnikova imaginacija dove-dena je do nulte tačke. On predmete nije ni stvarao, ni zamišljao, već ih je prosto uzimao iz realnosti kojom je okružen i prenosio u dela, bez ikakvog sentimentalnog podteksta ili namere. Ipak, njegovi radovi poručuju da su slike roba koju prodaje ime Vorhol, da je u umetnosti reč o ideji, a ne nužno o tehnici ili veštini. U njima očigledno prelazi u miste-riozno, a bizarno u normalno. Dok mnogi posmatrači insistiraju na oceni da su Vorho-lovi napori, iako ugodni, ipak trivijalni i pro-vokativni, kritičari su prepoznali i poštovali njegov jedinstveni talenat i poruku.Postavlja se pitanje: da li je stvarni sadržaj života ta mitska slika koju prikazuje pop-art, ili ono što stoji iza tog modela - duhovna praznina koja je dovela i do mita i do identi-fikacije sa njim? Mira OBRENIĆ

Tamara BEOČANIN

Bio je...

KRALJ POP-ARTAUmetnik koji je drugačije od savremenika gledao na odnos između umetnosti i komercijalne umetnosti. Umesto da ih vidi kao suprotnosti, počeo je da ih spaja stvarajući popularnu kulturu - pop-art. Govorio je da će u „budućnosti svi biti slavni i dočekati svojih 15 minuta“

„Zarađivanje novca je umetnost, i rad je umetnost, a dobro

poslovanje je najbolja umetnost“ – E. Vorhol

Crno-bela slika flaše Koka-Kole, delo Endija Vorhola, prodata na aukciji u Njujorku za 35 miliona $

Endi Vorhol

29

DRUŠTVO

POČECI VOLONTIRANJAU jednom selu nadomak Francuske, za vre-me žestokih bitki i nereda 1920, susreli su se predstavnici suprotstavljenih strana ne bi li zajedno pronašli rešenje za mir i popravili razrušeno. Iako su bili zvanični neprijatelji, različitih kultura, jezika i opredeljenosti, prevazišli su sve barijere. Kasnije se ta tra-dicija nastavila i ljudi su se okupljali da bi pomogli žrtvama rata ili pririodnih kata-strofa. Iz tog perioda datiraju volonteri kao predstavnici mira i saradnje, a da ih na to ne navodi obaveza ili materijalna korist. U većini zemalja volontiranje je postalo stil ži-vota i tradicija još od ranog detinjstva. To je doprinelo kvalitetnom obrazovanju, otkri-vanju afiniteta za buduće zanimanje, razvi-janju životnih navika u skladu sa prirodom i, uopšte, postizanju harmonije sa socijalnom okolinom. U našoj zemlji svest o volonterskom radu la-gano se razvija, širi i postoji čitav dijapazon takvih organizacija. Među njima su i Mladi istraživači Srbije - „jedinstvena, neprofitna, nevladina, nestranačka organizacija, u koju se dobrovoljno uključuju mladi ljudi radi ostvarivanja zajedničkih interesovanja, ideja i ciljeva“. Nastali su iz istraživačkog pokreta 1969. godine u Valjevu. Već 1976, osnovana je mreža istraživačkih organizacija, koja je okupila veliki broj sekcija, klubova i društa-va različitog naučnog interesovanja..

POKRENI SE I UČESTVUJVolontiranje ili dobrovoljni rad ima više značenja i oblika. Može biti avantura i uži-vanje u lepotama koje priroda i drugi narodi mogu da pruže. Mogućnosti su ogromne: susret sa raznim kulturama i običajima ze-mlje u kojoj se kampuje, sticanje prijatelja iz celog sveta, učenje i usavršavanje jezika, učenje novih veština, a sve to predstavlja neprocenljivo bogatstvo za mlade ljude. Volonter se postaje iz različitih razloga. U

kamp se, umesto punih kofera garderobe, nosi vedrina, avanturistički duh, otvoreno srce, želja za pružanjem pomoći i rešava-njem problema. Osim pomoći zajednici, stiče se mogućnost da se, kroz spoznaju o načinu života dalekih predaka, naizgled pomire prošlost i sadašnjost, ili da jedno-stavno uživate u drugačijem i uzbudljivijem odmoru, kakav ni jedna turistička agencija ne pruža. Iskustva prethodnih volontera su pozitivna i deluju inspirativno za sve one koji razmišljaju da pomere granice svog iskustva i ostvare komunikaciju sa što više ljudi iz svih krajeva sveta.Možete volontirati na obali Indijskog okea-na gde kornjače polažu jaja, čuvati njihova gnezda, videti nastajanje novog života i po-moći im da se otisnu u okean. U Rusiji biste učestvovali u obnovi manastira daleko od civilizacije i upoznali kanone manastirskog života koji snaže svačiji duh. Tamo su hleb, voda i so glavna hrana za telo, a sveća jedini izvor svetlosti. Možda je pravi izazov uče-stvovati u eksperimentalnim arheološkim istraživanjima u hladnoj Finskoj. Finska će vas naučiti kako žive nomadi u ledenom

prostranstvu, kako love ribu, izrađuju činije i oruđe od prirodnog materijala. Posle tih nesvakidašnjih dnevnih aktivnosti, kad po-mislite da je uzbuđenju kraj, čeka vas noće-nje u pravom iglou.Ako ste umetnička duša koja nije uspela da se iskaže u svom okruženju, onda je pravi izbor za vas da pomažete u pripremi putu-juće izložbe i ujedno obiđete devet ostrva u Turskoj. Zamislite da sa poznatim umet-nicima organizujete festival na obali medi-terana ili da prisustvujete 2554. Budinom rođendanu, gde se očekuje baš vaša pomoć oko sređivanja i čišćenja Budinih skulptura. Mogućnosti su raznovrsne - možete otići i u cirkus, ali kao učesnik, ili provesti mirno leto na farmi u druženju sa životinjama, oprobati se u baštovanstvu, raditi sa decom i odraslima sa posebnim potrebama…Za volontiranje nije neophodno neko pred-znanje ili apsolutno znanje jezika, ono nije uslovljeno ni godinama – jedino morate znati kako da vidite dalje i čujete više! Na vama je samo da izaberete šta vas najviše in-teresuje i ispunjava.

KAKO SE PRIKLJUČITIGodišnje se održi 3000 kampova u celom svetu. Volonteri su najzainteresovaniji za Evropu, zatim Ameriku, Australiju i Aziju.Izaberite kamp koji odgovara vašem duhu, a jedini troškovi su prevoz i participacija u iznosu od 6800 dinara. Hrana i smeštaj, koji ne mora biti klasičan kamp, obezbeđeni su. Možete spavati u zamku, hostelu ili pod vedrim nebom. Opširnije informacije naći ćete na sajtu www.mis.org.rs.

Sandra BALI

Volonteri – predstavnici mira, saradnje i pomoći

„MISLI veliko, UČINI bar MALO - pokreni LAVINU“Promotivni karavan volontera, učesnika međunarodnih volonterskih kampova, posetio je brojne fakultete, među kojima je i Ekonomski fakultet, kako bi promovisao i podstakao razvoj volonterizma i njegovih brojnih vrednosti

„Volonteri su neplaćeni ne zato što su bezvredni, već zato što su neprocenjivi.“

„Oni koji mogu čine, oni koji mogu više

volontiraju.“

30

MOZAIKMOZAIK

OVO JE PRIČA O NJOJ

O d dana kada joj je vešta ruka obućara stavila poslednju šaru i poslednji štep, mala cipelica je stajala u radnji, svom novom domu. Neka-da bi bila u izlogu, nekada na polici, ali nikada

nije bila u magacinu. Oduvek je znala da je posebna. Znala je to po tome kako se brižno prema njoj obu-ćar odnosio, po tome kako su je pažljivo prodavačice prenosile od jednog do drugog dela izloga, po tome kako su je gledali, po tome kako bi je gorljivo uzimali među svoje prste i navlačili na svoja stopala. Znala je da je željena.Na žalost, kao i sve dobre stvari, tako i pažnja jako brzo dosadi. Sa dosadom bi razgledala kupce koji bi se motali oko nje, svakom tražeći zamerku. Kupci bi prolazili, a ona bi birala. Niko nije bio dovoljno savr-šen za nju. „Zar uz ovu torbu da me nosi?“, „Pogledaj je kakva je matora, a mene gleda“, „Pre bih stavila cirkone nego što bih sela na njenu nogu“ - bile su samo neke od Cipelicinih misli. Kupci su dolazili, gledali u nju, a uzimali druge cipele, i srećni izlazili iz radnje. „Manjkava cipela za manjkavog kupca“ tako je ona mislila. Našu cipelicu ništa od toga nije mnogo brinulo, jer problem nije bio u njoj, već u faličnim kupcima. Posle nekog vremena, mogla je da baci jedan letimičan pogled na kupca, da mu nađe manu, i isto tako da mu nađe par cipela sa kojim će išetati odatle. I bila bi u pravu. Ali nikad taj par cipela nije bila ona. Posle nekog vremena navikla se na izlog, na večito pokazivanje, privid poželjnosti, i emocije koje ostaju sa one strane stakla. Čitav jedan svet koji je ostajao sa druge strane izloga, verovala je Cipelica, ionako nije bio za nju. Sa svoje visoko podignute štikle gledala bi i mislila : “Ja sam iznad toga”.Tako je i bilo sve dok jednog dana u prodavnicu nisu ušetala ta stopala. Ona su bila mala, skladna, savršeno oblikovanih prstiju i vladala su podom pod sobom. Cipelica se prenu. Ovako lagan, graciozan hod još nije videla. Gledala je ta savršena stopala koja su pro-bala druge cipele, razmišljajući kako je ona pre mnogo vremena stvorena baš za njih. Neke stvari se dese, neke se ne dese, ali ovo je suđeno… Ovo mora biti da je suđeno. Nepravda je da se ne spoje. A ta devojčica koja je krenula u svoju prvu kupovinu cipela, nežnog pogleda i divnog ko-raka, svoje oči nije odvajala sa izloženih cipela. Taj žar u očima dugo nije viđen, ta neizvesnost i napetost. Koje li će cipele kupiti? Da li možda baš njih? Kao i u svakoj priči, neke stvari se jednostavno dese. U posledn-jem momentu, prodavačica kao

da se nečega setila, prilazi izlogu, vadi baš nju, Cipe-licu, i pruža je devojci. Devojka je nestrpljivo obuva, i najzad i svaka sumnja biva razbijena - desio se savršen par. Divna cipelica i još divnije stopalo. Odatle pa na dalje, sve se odvija kao u snu. Devojka proživljava svoj san da ima svoje cipelice. I prosto ne može da veruje koliko bi samo porasla svaki put kad bi obukla svoje Cipele sa visokom potpeticom, u svojim, a i u tuđim očima. A Cipelice spoznaju svet i vide ga potpuno dru-gim očima. Nema više stakla koje je razdvaja od sveta, i deluje kao da kada je nestao taj stakleni zid, kao da je ponovo stupila u kontakt sa životom. Jer kako bi drugačije moglo da se zove to da se Cipelica nije više nervirala ako pada kiša. Čak ni blato joj nije više toliko smetalo, kad bi upala u njega sa svojom štiklom. Nije više marila kada bi se uprljala, niti joj je bilo bitno ko će je primetiti na ulici. Sve dok ih ona nosi – sve je bilo u redu.Tako bi se i nastavilo da se nije desilo nešto potpuno nepredvidivo. Mnoge cipele dožive da budu odbačene, pre nego tu sudbinu. Cipelice su u toku jedne duge i pijane noći, ostale ogrebane. Krvnička ogrebotina prostirala se preko cele cipele. Devojka je bila toliko rastužena, da ju je već sutra odnela kod obućara, da on proba da ih opravi. Cipelica se nadala, molila čudu, ali čuda nije bilo. Pored svog truda, Cipelice nikad neće doživeti svoj stari sjaj, jer im je zauvek ostala po strani poput ožiljka, mala zakrpa. Neke stvari se ne mogu popraviti. Mislila je da se njoj nikada tako nešto neće desiti, jer je ona iznad drugih, ali nije bila u pravu. Na kraju se ipak desilo. Postala je jedna od onih faličnih cipela koje kupuju oni falični kupci. Postala je jedna u go-mili koja se zadovoljava sa prosečnim, jer bolje nije ni zaslužila. Ali devojka, ona nije bila prosečna, ona je toliko daleko od toga. I Cipelice ne zaslužuju više tu čast da nose ta divna stopala. Znala je mala Cipelica da je ovo bilo previše lepo da bi dugo trajalo, ali nadala se

da neće biti gotovo ovako brzo. Nekog od narednih dana, ne zna se da li greškom ili namerno, prilikom jedne od šetnji gradom Cipelica upada u šaht, i puca joj štikla. Uzaludne su bile nade u starog obućara koji je nemoćno vrteo glavom. To je bio siguran kraj. Miroljubivo i pomalo sa olakšanjem Cipelica je utonula u svoj grob, kutiju koja je smeštena na dno ormara, daleko od vreve, sveta, tuđih očiju. Prihvatila je svoju sudbinu, znajući da je go-tovo; ali isto tako znajući da je makar na neko vreme volela i bila voljena od strane nje.

Par Cipelica

Tamna strana interneta

Verovali ili ne, ono čemu mi svakod-nevno pristupamo je samo povr-šinski sloj interneta. Ispod toga se nalazi čitav jedan svet. Sve čemu

imamo ograničen pristup na internetu, ali i sve što nije legalno nalazi se upravo tu.

ODNOS SNAGAOdmah moram da vas razuverim da Deep web nije neko ostrvce unutar onoga čemu mi imamo pristup. Ono je veće od interneta na kome mi svakodnevno provodimo vre-me. Mnogo veće! Za slikovito prikazivanje odnosa veličina, najbolje je da zamislite ledeni breg. Sa jednom desetinom iznad i ostatkom ispod nivoa mora. To je neka opšta slika. Spekuliše se da Deep web ima oko 400-500 puta veću sadržinu od inter-neta. Tu su smešteni svi važni sadržaji. Baze podataka, dokumenti zaštićeni na interne-tu, sve čemu imamo ograničen pristup i slič-no, ali i podzemni svet. Preko Deep web-a mogu se pronaći religijske sekte, kupiti nar-kotici, unajmiti ubice i slično.

PREDNOSTI DEEP WEB-ADuboki sloj interneta pruža razne mogućno-sti, ali i ostajanje na površini ima svojih dobrih strana. Objasniću vam zašto. Prvo, sadržaj na Deep web-u je teško naći. Da biste otišli na neki sajt morate da posedujete tačnu lokaci-ju sajta. Ne postoje pretraživači koji će vam pomoći da pronađete nešto na Deep web-u. Ako okačite neku bazu podataka na ovaj sloj interneta sve što treba da uradite je da držite jezik za zubima i niko neće moći da je nađe. Drugo, omogućava da ograničite pristup ne-

kim podacima na običnom internetu. Treće, pored anonimnosti lokacije pruža i prilično dobru ličnu zaštitu. Program preko kojeg se pristupa Deep web-u to garantuje (detaljnije u daljem tekstu). I poslednje, praktična stvar za nas koji svoje vreme najviše provodimo plivajući po površini, je što smo potpuno zaštićeni od, verujte mi, svakojakih sadržaja. Time smo sačuvali naše sive ćelije, ali i sprečili neko radoznalo dete koje surfuje internetom, da do takvog sadržaja dođe.

KONAČNO! KAKO DOĆI?Nadam se da ste do sad našli neki razlog zbog kog i dalje čitate tekst i da nestrpljivo čekate odgovor na pitanje „Kako mogu da pristupim Deep web-u?“ . E pa, ovako…Za pristup Deep web-u potrebno vam je sledeće: Mozzila Firefox internet pretraži-vač, Tor browser- dodatak za internet pre-traživač i tačna lokacija sajta na koji želite da odete. Procedura je sledeća: skinite dodatak „Tor“ za vaš internet pretraživač. Nakon instalacije startujte „Tor“. Otvoriće vam se početna strana Mozzila Firefox-a. Sad ste skoro nevidljivi. Vaša IP adresa se menja, tako da nekome ko želi da vas locira izgle-date kao da se krećete svetlosnom brzinom. Čas ste na jednom, čas na drugom mestu. I sad, slatke muke- sajtovi. Lokacije za Deep web sajtove, možete pronaći preko gugla, ali teško. Da ne biste stekli utisak da je ovo što vam pričam bajka, ostaviću vam jedan link: TorDIR- http://dppmfxaacucguzpc.onion. Čemu toliko dugačak proces? Prosto, da biste otišli negde gde nemate slobodan pri-stup treba vam neki alat. Kao kad kopate rupu, ronite i sl. Razlog zbog kojeg se govori o Deep web-u , jeste taj što ti sajtovi nisu indeksirani za obične internet pretraživače. Potrebno je nečim prespojiti običan inter-net pretraživač da bi mogao da registruje ovakve sajtove. I za to vam služi „Tor“. Ali zašto vam je potrebna tačna lokacija sajta? To je pitanje i za mene. Zaboravih da napo-menem da „Tor“ možete koristiti i za pre-traživanje običnog interneta.

UPOZORENJE!Nemojte previše da se zanosite ovim. Vrlo lako možete da skrenete negde gde baš ne bi trebalo. Takođe, može i da vas povuče negde gde ne biste želeli otići. Lično, mislim da u životu sve treba raditi umereno. Ono što možete da zaključite iz čitave priče o ta-jnovitosti i komplikovanom procesu pristu-panja jeste da to baš i nije legalno. U svakom slučaju, nadam se da ste saznali nešto novo, a na vama je da odlučite da li ćete stečeno znanje primeniti u praksi. Vidimo se na Deep web-u! Nenad RUŽIĆ

Za pristup Deep web-u potrebni su: Mozzila

Firefox internet pretraživač, Tor browser-

dodatak za internet pretraživač i tačna

lokacija sajta na koji želite da odete

DEEP WEBUstaneš ujutru, popiješ kafu, pojedeš nešto, sedneš za računar i zaroniš u more informacija. Da ne bi mučio sebe novim stvarima uglavnom posećuješ najviše desetak stranica, koje vrtiš u krug. On je tvoj najbolji drug (osim kad treba da se uči) i pouzdan izvor informacija. Kažu da ko nema u vuglu ima u guglu. Ali koliko znaš o njemu?

31

MOZAIK

32

MOZAIK Intervju sa Slavkom Beleslinom

N a TV BK je stekao bogato iskustvo na svim nivoima informativnog programa zahvaljujući napornim zalaganjima, trudu, radu i ogro-

mnim odricanjima. Radio je kao reporter, urednik i voditelj „Telefakta”. Ispred i iza kamera izveštavao je sa mnogih značaj-nih događaja.Takođe je 2005. godine bio urednik i scenarista raznih emisija, među kojima su „Piramida” i „Ja imam talenat”. Imao je i ulogu voditelja emisije „Pirami-da” i „Nacionalnog Dnevnika” na Pink televiziji. Uspešan beogradski novinar koji je svoju karijeru obeležio na nekoliko najgledanijih TV stanica, aktuelni urednik i voditelj vesti TV B92, za MonopolList- Slavko Beleslin.ML: Čime ste želeli da se bavite dok ste bili tinejdžer i kako ste postali novinar?Slavko: U tinejdžerskim danima sam želeo da se bavim mnogim stvarima, ali ne mogu da kažem da sam imao baš najjasniju ideju šta bi to moglo biti. Za pravo uživanje u po-slu potrebno je da ste dobri u tome što radite, a često ne postoji drugi način da saznate da li je tako, sem da se oprobate u praksi, što sam i uradio. Kako god, jedna od mojih želja bilo je i novinarstvo i to me je odvelo na audiciju na radio Novosti, gde sam bio primljen, ali se nisam dugo zadržao, zatim na audiciju na TV Politika gde sam prošao, ali zbog obaveza u inostranstvu nisam mogao da se pojavim u poslednjem krugu, i na kraju na audiciju na TV BK, u kojoj sam uskoro počeo da radim. Tu sam započeo ozbiljan posao u medijima. Svi ovi događaji odigrali su se u prošlom veku. Ispalo je dobro, za sad.ML: Kako vidite ulogu i poziciju medija danas?Slavko: Čini mi se da smo u vremenima kada umiru ideali, i u politici i u medijima. To samo na prvo slušanje zvuči tragično, ali u pitanju je samo faza ka sledećem stepeni-ku kapitalizma. Mediji i dalje previše zavise od novca i politike, ali i politika od novca, i novac od politike.

ML: Da li je posao urednika i voditelja vesti TV B92 privilegija ili opterećenje?Slavko: Velika privilegija zbog koje imate veliko opterećenje – tako bih to definisao. Na B92 radite sa jednima od najboljih i naj-profesionalnijih ljudi u svom poslu i to vas tera da svakoga jutra ustanete sa pitanjem – „kako danas mogu da doprinesem?“. ML: Koja je vest koju priželjkujete da objavite?Slavko: Prestao sam davno da volim ili ne volim vesti koje objavljujem. Nemam uglavnom nikakav emotivni odnos prema njima, već samo racionalnu analizu doga-đaja na koje bi vest mogla da utiče. Ipak, siguran sam da bih bio nasmejan u studiju kada bi drastično skočio standard u zemlji ili kada bi Crvena Zvezda ponovo osvojila EvropuML: Koji su Vaši najveći izazovi u kari-jeri do sada?Slavko: To nikada nije bio sam posao, već odricanja koja sam zbog njega morao da napravim. ML: Koji je Vaš najveći lapsus?Slavko: Imam i zvaničan podatak da sam 2004. godine, dok sam radio jutarnji pro-

gram Budilnik, dobio titulu „Mister lapsus” i to za rečenicu: „Sutra počinje zaprašivanje komaraca iz zemlje i ispod vazduha”.ML: Koja rečenica/savet Vas najviše motiviše da stalno radite na sebi?Slavko: Nije to neka posebna rečenica, već želja da svaki posao koga se uhvatite uradite na najbolji mogući način. A kad samo kod motoa i slogana, trudim se da usvojim je-dan koji viđate svakog dana. Sklon sam pre-teranom analiziranju, zbog čega radim na tome da u životu usvojim slogan kuće Nike – Just do it. Jer je često i odluka koja nije idealna bolja od nečinjenja.ML: Šta mora da poseduje mlad čovek, koji želi da se bavi poslom kojim se Vi bavite?Slavko: Široko obrazovanje, veru u sebe, posvećenost poslu, koja se nekad graniči sa fanatizmom, strpljenje i inicijativa.ML: U kojim situacijama se osećate kao VIP ličnost?Slavko: Retki su ti trenuci, ali na daleku sličnost sa kolegama iz inostranstva uvek asocira poziranje fotografima na javnim događajima.ML: Ko je Slavko Beleslin kada se ugase kamere?Slavko: Čovek koji uvek razmišlja nekoli-ko meseci i godina unapred, zbog čega, na žalost, često propušta sadašnjost. Ali je zato uvek spreman kada te godine dođu.ML: Vaša poruka mladim ljudima...Slavko: Nikada ne čekajte – sami pokreni-te lanac događaja. Trebaće vam i malo sre-će, ali vam ništa neće značiti ukoliko se ne spremite za nju.ML: Šta poručujete „MonopolList“-u za 15. rođendan? Slavko: Želim vam da imate što više pamet-nih čitalaca – jer se Srbija zaglavila upravo na nauci koju izučavate. A nama ostalima želim da na tržištu budete jedini koji imaju monopol i nose vaš naziv. Sve najbolje, sre-ćan vam rođendan.

Ivana MANDIĆ

UZOR PROFESIONALNOG NOVINARSTVA„Dobar dan. Ovo su vesti u četiri. Ja sam Slavko Beleslin. Ja sam Ivana Konstantinović. Ovo su najvažniji događaji dana”- jedna od najava informativnog programa televizijskih novinara

33

MOZAIKU pauzama izmedju učenja

KAĆE PREPORUČUJU

FILM

IMAMO PAPUŽanr: DramaRežija: Nani MoretiUloge: Mišel Pikoli, Nani Moreti, Renato Skarpa, Franko GracioziNakon smrti pape, Kolegijum kardinala se sastaje kako bi izabrao njegovog naslednika. Odabran je kardinal koji ostavlja utisak oso-be koja nije sposobna da ponese teret tolike odgovornosti. Dok vernici čekaju da se novi papa pojavi na balkonu na Trgu Svetog Pe-tra, on doživljava nervni slom. Angažovan je psihoanalitičar koji veruje u nauku, a ne u Boga, da ga vrati u „normalno stanje”. Papa beži u grad i želi da provede nekoliko dana među ljudima. Svet je na iglama dok Vati-kan pokušava da pronađe izlaz iz krize.Šta zvanični Vatikan misli o filmu? Da li je ova tema izazvala negativne reakcije? Služ-beni vatikanski radio je pohvalio to što papa nije prikazan kao karikatura, već realistično, a sadašnji papa Benedikt XVI je izjavio da je i sam „izbor za papu doživeo kao giljotinu“.Film nudi emocionalno iskren kraj koji po-

kazuje da nisu svi korumpirani, podli i spre-mni da zbog moći učine sve.

GOMORAŽanr: Drama, kriminalističkiRežija: Mateo GaroneUloge: Simone Saćetino, Salvatore Ruoko, Salvatore AbruceseMoć, novac i krv su vrednosti sa kojima se suočavaju građani Napulja. Samo pojedini stanovnici imaju šansu za normalan život. Ova krimi drama ispituje kako organizovani kriminal uspeva da uđe u sve pore napuljskog društva. Pet priča prepliće se u surovom, imaginarnom svetu duboko ukorenjenom u realnosti i prati više od dvanaestoro različitih ljudi. Među glavnim protagonistima su dva lopova u usponu, koji se ugledaju isključivo na gangstere iz filmova. Jedan od njih je do-stavljač namirnica, koji mora da nauči da ubi-ja, a drugi genijalni kriminalac, koji planira da zaradi bogatstvo bacajući toksični otpad blizu prenaseljenih mesta.Film je zasnovan na bestseleru Roberta Saviana, koji je neko vreme živeo pod po-licijskom zaštitom zbog pretnji mafije. „Go-mora“ je bio italijanski kandidat za Oskara, a u Srbiji je premijerno prikazan na FEST-u 2009.

KOKO PRE ŠANELŽanr: Drama, biografskiRežija: An FontejnUloge: Odri Totu, Alesandro Nivola, Mari ŽilenKo je Gabrijel? Devojčica iz unutrašnjosti Francuske koja u sirotištu sa svojom se-strom svake nedelje uzalud čeka da otac dođe po njih. Kabare pevačica slabog glasa, koja peva pred publikom sastavljenom od pripitih vojnika. Mala šnajderka koja skra-

ćuje pantalone u zadnjoj sobi provincijske krojačke radnje. Premršava kurtizana koja nalazi utočište kod svog zaštitnika Etjena Balsana među raskalašnim i veselim svetom. Buntovnica kojoj su konvencije vremena u kom je živela onemogućavale da diše i koja se oblačila u košulje svojih ljubavnika.Ovo je priča o Koko Šanel, koja je otelo-tvorila modernu ženu pre nego što ju je izmislila. Legendarna modna kreatorka je svevremeni simbol uspeha, slobode i stila. Za nekog ko je svoje životno delo zasnovao na uzdržanim kombinacijama crne i bele, Gabrijela Koko Šanel (1883–1971) je imala vrlo zanimljiv život.U eri kad su obline bile omiljene, Koko Ša-nel je isticala svoju vitku figuru prilagodivši sebi mušku garderobu. U tom raskošnom svetu, u kom su se žene pretrpavale čipkom i gušile u korsetima, njeno eksperimenti-sanje s oblačenjem je bilo revolucionarno. Izbacila je steznike iz haljina, sklonila perje i cveće sa šešira i koristeći svoje oštro oko ponudila vešto krojene uske modele oštrih linija, odeću koja je lakša i za gledanje i za nošenje. Režiser se trudio da nam prikaže Koko kao prvu savremenu ženu: drsku, hra-bru, nezavisnu, ambicioznu i talentovanu devojku koja je želela slavu i bogatstvo i nije dozvolila da joj išta – siromaštvo, predrasu-de ili muškarci – stane na put.

KNJIGA

JA, STIV – Džordž BimU ovoj knjizi nalazi se više od dve stotine poučnih citata jednog od osnivača i rukovo-

„Dolaze i vraćaju se s lastama sunčani i nasmejani dani, opet je u mojoj duši proleće...“ Ovog proleća upoznajte Beograd na drugačiji način. Provozajte se autobusom sa otvorenim krovom pored Muzeja 25. maj, FK Partizan, Autokomande, Kalemegdanskog parka, Saborne crkve, preko Brankovog mosta do Novog Beograda i nazad do Trga Nikole Pašića.

34

MOZAIK

dilaca Epla. Stiv Džobs je ostavio neizbrisiv trag na savremenu tehniku i tehnologiju i odigrao ključnu ulogu u razvoju informa-tike. Njegova jedinstvena vizija oblikovala je nastanak modernih računara, računar-skih aplikacija i animacije (kroz kompaniju Piksar), muzike (iTunes), telekomunikacija (iPhone), lako prenosvih digitalnih uređaja (iPod, iPad) i knjiga (iBooks). Pored toga, nesumljivo je da je izrekao neke od najupe-čatljivijih misli o prirodi današnjeg poslova-nja: “Suština nije u pop kulturi, obmanjivanju ljudi ili u ubeđivanju potrošača da žele nešto što ne žele. Znamo šta mi želimo. U priličnoj meri sam siguran da posedujemo neophodnu disciplinu da prosudimo da li će mnogo ljudi želeti to isto. Plaćeni smo da to radimo. Zbog toga ne možete ići okolo i propitivati potrošače o sledećoj velikoj stvari na tržištu. Henri Ford je rekao nešto moćno na tu temu: Da sam pi-tao moje kupce šta žele, oni bi mi rekli: Bržeg konja.”Ja, Stiv prava je poslastica za sve ljude fasci-nirane radom i delom jednog od najvećih poslovnih vizionara današnjice.

ČUDESNI ŽIVOT LILI AFRODITE – Beatris KolinSvojim briljantnim pripovedačkim darom, Beatris Kolin, plete priču o čudesnoj sudbi-ni jednog malog siročeta koje će se izvući iz bede i postati najveća zvezda nemih filmo-va. Od deteta bez igde ikoga do devojke iz vodvilja, preko modela, daktilografkinje, Lili Afrodita postaje slavna glumica crno-belih filmova i pronalazi ljubav koja će op-stati prkoseći vremenu i fizičkoj razdvoje-nosti. Ovo je zavodljiv, očaravajuć, slikovit, ambiciozan, tužan, divan i pre svega neza-boravan roman. Čudesni život Lili Afrodite je priča o nadi usred sivila, prijateljstvu, snazi u vremenu nemoći, bleštavilu, bedi i ne-prekidnoj, univerzalnoj ljudskoj potrazi za identitetom.

MUZIKA

ZEMLJA GRUVA (GRUVLEND!)Zemlja gruva je beogradski bend koji je formiran 2007. godine. Domaćini u Zemlji gruva su: Minja, Zoe Kidah, Konstrakta, Šobaja, Niče, Perica, Geritt, Hrnja, Čohi i Vojin. Bend je zamišljen kao muzička plat-

forma otvorena za saradnju sa srodnim mu-zičarima. Muzički žanr kome pripadaju je fuzija pravaca među kojima dominira crni ritam u autentičnom muzičkom konceptu. Pravci koji se u muzici benda prepliću su: afro, neosoul, raga, rege, džez, sving i muzi-ka šezdesetih godina. Zemlja gruva se prvi put predstavila široj publici na Beoviziji 2008. godine pesmom „Čudesni svetovi“. Ključni trenutak nove istorije Gruvlenda! se desio na svirci u klubu MUFF, novembra 2009., pojavom izvesnog Nebojše Yowano-vicha Nesha, koji je, vrlo samosvesno, kori-steći svoje ubeđivačke sposobnosti, preuzeo ulogu da organizuje Gruvlend!. Šest meseci kasnije, tačno 01.05.2010. izlazi prvi album pod nazivom „WTF is gruvlend?“ sa veli-kim medijskim odjekom. Pesma Najlepše želje našla se na prvom mestu godišnje liste singlova Pop mašine B92 za 2010. godinu. Poslednjeg dana prošle godine, objavljen je i spot za singl „U opasnosti”. Kadrovi iz spo-ta su uzeti iz filma Jovana Joce Jovanovića „Mlad i zdrav kao ruža” čije je prikazivanje punih 40 godina zabranjivano.

MADONNAPosle četvorogodišnje pauze Madona je 26. marta objavila svoj novi album pod nazivom „MDNA“. Osim što se odnosi na njeno ime, „MDNA“ je skraćenica za mito-hondrijsku DNK, genetsko nasleđe koje se prenosi samo sa majke na dete. U snimanju novih pesam pridružili su joj se i Martin Solveig, The Demolition Crew, Marco ‘Benny’ Benassi i Alessandro ‘Alle’ Bena-ssi. Posle 200 miliona prodatih primeraka albuma i turneja koje su rušile sve rekorde, „MDNA” donosi „svež i inovativan pristup sa pop melodijama koje su postale zaštitni znak njene karijere.” Konkretno, najnoviji, dvanaesti, studijski album predstavlja spoj različitih muzičkih pravaca. Iako su mnogi mislili da je prilično mračan, prve kritike govore da i nije tako. Pored standardnog izdanja, u prodaji će se naći i „deluxe“ iz-danje sa poklon pesmama u akustičnoj ver-

ziji. Album je najavljen singlom Give Me All Your Luvin, na kojem gostuju Nicki Minaj i M.I.A. Numera Girl Gone Wild poručuje kako možemo očekivati „zver u kavezu”, a Ju tjub je zabranio gledanje spota za ovu pesmu mlađima od 18 godina. U tom spo-tu Madona igra među golim i polugolim igračima i manekenima koji nose štikle. Iz-vori navode da bi u cilju omogućavanja slo-bodnog gledanja Madoninog spota trebalo da budu uklonjene scene golotinje i kadar muškarca koji dodiruje svoje prepone, koja asocira na masturbaciju. Ovo nije prvi put da neko odbije da emituje Madonin spot - MTV 1990. nije želeo da prikaže spot za pesmu Justify My Love.

FESTIVAL

TRENCHTOWN 2012Ove godine održaće se 12. po redu regionalni muzički festival Trenchtown, od 30. aprila do 2. maja, u prelepoj prirodnoj oazi - Etno kam-pu nadomak Palića. Organizatori obećavaju odličan celodnevni provod, puno koncerata poznatih domaćih i regionalnih izvođača na dve bine i priliku da baš na Trenchtown-u pronađete svoj novi omiljeni bend. Tokom dana planirani su razni prateći sadržaji u ok-viru Kultur Fitnes programa, a već od ranog popodneva kreće muzički program koji će svakog dana trajati do kasno u noć. Nad-aleko je poznata opuštena Trench atmosfera u kampu, koji je sastavni deo festivalskog prostora. Možete učestvovati u sportskim ak-tivnostima kampera ili se prosto izležavati na prolećnom suncu i uživati u rege muzici koju puštaju sound sistemi. Svakako ćete uživati u tradicionalnoj vojvođanskoj kuhinji festival-ske kantine po popularnim cenama. Do sada su učešće na festivalu potvrdili: Jinx, Eva Braun i bugarski rege sastav Roots Rocket.

Katarina SAVIĆKatarina ILIĆ

Serija koja je malo koga ostavila ravnodušnim, u produkciji HBO, zasnovana je na epskoj sagi Džor-dža Martina. Nazvana je po prvom

romanu iz serije, koji se zove „Pesme leda i vatre“. Kada su Martina upitali da li na-merava da okonča seriju knjiga, odgovorio je da kraj može da bude samo oblak prašine ili snega koji vetar nosi preko be-skrajnog groblja. Druga sezona (Sudar kraljeva) se emituje od 1. aprila, otprilike godinu dana nakon početka emitovanja prve sezo-ne. Jedna od lokacija na kojoj je snimano je i Dubrovnik, koji je producente najviše asocirao na Kraljevu luku, prestoni grad.

Vuk i lavSedam plemenitih porodica prednjače u borbi za Gvozdeni Presto. Kuća Stark sa Severa (heraldički simbol jezovuk) je jedna od njih. Ned Stark (Šon Bin, poznat kao Boromir iz Gospodara prstenova) je imenovan za Namesnika kralja kada je do-tadašnji vršilac te dužnosti ubijen. Ned je oženjen Kejtlin iz kuće Tuli. Imaju petoro dece, a najstariji, Rob, naslednik je svoga

oca na mestu kneza Severa. Ned ima i ne-zakonitog sina, Džona, čije je pravo pore-klo obavijeno velom misterije... Jedna od drugih kuća je i kuća Lanister, na čijem grbu se nalazi zlatni lav. Iz te kuće potiče kraljica Sersei Lanister (Lena Hedi, pro-

slavila se filmom 300), lepa koliko i okrutna. Kraljičin brat bliza-nac, Džejmi, važi za najboljeg mačevaoca u zemljama Vestero-sa. Ponekad oštriji i

pogubniji od mača Džejmija Lanistera je jezik njihovog brata Tiriona (Piter Din-klaž je dobio Emija za najbolju sporednu ulogu),koji je kepec. Kako bi se izborio sa svojim nedostatkom razvio je impresivne kognitivne sposobnosti i izvanredan dar da proceni ljude. Šta će presuditi u bor-bi za presto - čast i dužnost ili onaj koji najviše ponudi? I dok se odvijaju dvorske intrige i spletke, Zima dolazi…

Krv i oganjDva poslednja potomka Zmajeve krvi, Targarjeni su u izgnanstvu još od pokolja u kome je ubijen Eris, Ludi kralj. Deneris se udaje za Dotrakijskog kralja. Njen brat

Viseris, zauzvrat, očekuje pomoć u osva-janju krune. Vremenom će naučiti da se od kralja Droga ništa ne zahteva. Deneris neočekivano spoznaje ljubav tamo gde je najmanje očekivala - u naručju nemilosrd-nog konjičkog ratnika pred kojim svi drhte. Na grbu Targarjena se nalazi troglavi zmaj. Da li će se Sedam kraljevina opet pokoriti zmajevima za koje se smatralo da su odav-no izumrli? Šta će se roditi iz krvi i ognja?

Crni zamakDaleko na Severu vreba opasnost koja obezvređuje značaj onoga ko sedi na Gvozdenom prestolu. Drevno zlo se budi sa one strane Zida, a bliži se i zima, za koju se predviđa da će trajati više od deset godina, jer godišnja doba ne traju podjed-nako u ovim zemljama. Jedino što stoji izmedju kraljevstava i nadolazeće plime strave i užasa je Noćna straža, raznolika skupina odmetnika, razbojnika, zločina-ca i odbačenih koji su, u potrazi za čašću ili krovom nad glavom, „obukli crno“ i izgovorili zakletve, odričići se tako prava da ikada osnuju porodicu ili se osvrnu na svoj pređašnji život. Sada su mač u tami, zaklet da će štititi ljude iz Kraljevstva.

Pet kraljeva - jedan prestoPosle smrti kralja Roberta političke intrige dostižu vrhunac i rat uzima maha u sva-

kom kutku Kraljevstva. Druga sezona prikazu-je stare likove u dru-gačijem svetlu. Poznati junaci iz prvog serijala doživeće iznenađujuće transformacije u borbi

za opstanak- kod nekih će to biti samilost, dok kod drugih sposobnost da ubiju.

Selena IVANOVIĆ

Na televiziji je počeo da se prikazuje drugi serijal serije

IGRA PRESTOLA - POBEDIŠ ILI UMIREŠMitska zemlja Vesteros pod kojom je ujedinjeno Sedam kraljevstava, još od vreme-na Egona Osvajača zmajeve krvi iz porodice Targarjen, je poprište borbi za mesto na Gvozdenom Prestolu. Dok se ta borba odvija „Zima dolazi”, a stvorenja koja se kriju u Severnoj noći ne zanima ko je kralj.

MOZAIK

35

Kada igrate igru prestola, ili pobedite ili umirete.

Srednjeg puta nema.

Tri pobede te ne čine osvajačem. Mada su bolje od tri poraza.

36

MOZAIK

ŠTA TREBA DA URADITE?Jednostavno, kad isplanirate da odgledate neku od ponuđenih predstava, odnesite kupon u biletarnicu Ateljea 212 ili Dado-va i dobićete kartu po nižoj ceni. A onda - uživancija!Kupon važi samo za jednu kartu, i samo za jednu predstavu. Kupon možete iskorititi i za predstave koje će se izvoditi tokom celog maja. Više o ovome na sajtu:www.monopollist.com i www.facebook.com/MonopollistRepertoare za predstave za predstojeći period kao i za ostale događaje koje prire-đuju Atelje 212 i Dadov možete saznati na sajtovima: www.atelje212.rs i www.dadov.rsPredstavljamo vam predstave:

KOSA

Predstava KOSA obeležila je beogradsku pozorišnu sezonu i od premijere februa-ra 2010. uvek se traži karta više. Pesme

o ljubavi, toleranciji, solidarnosti, pobu-ni protiv globalne postavke sveta, protiv besmislenih ratova i nepravde, u KOSI postaju glas mlade generacije koja želi da se izbori za neko drugo, novo doba! Svojom hrabrošću i maštom mladi lju-di iz KOSE se bore protiv sveta u kome danas živimo, sveta u kome na naš život besramno utiče kapital, u kome se vode ratovi iz interesa velikih korporacija, bore se protiv svih problema koji čine sumor-nu planetarnu stvarnost na početku ovog veka. Režija, adaptacija i prepev songo-va: Kokan Mladenović, tekst i songovi: Džejms Rado, Džerom Ragni, muzika: Galt MakdermotIgraju: Sergej Trifunović, Branislav Trifu-nović, Ivan Jevtović, Gordan Kičić, Dara Džokić, Gorica Popović, Katarina Žutić, Tatjana Bošković i drugi, VROOM live i još 50 izvođača.

GARAVI SOKAK

„Zamrsimo svoje lepe ruke u grbave vrbe, pa korenje počne iz tabana da nam raste. Eto šta smo mi.“ Pozorište DADOV u maju će obradovati svoju publiku novom premijerom- pred-stavom „Garavi sokak”, u režiji i adaptaciji Radovana Kneževića. Više od 45 mladih glumaca zaigraće na vračarskoj pozornici, žarištu snažne umetničke energije i entuzijazma. Pred-

stava je nastala povezivanjem intimnih i koloritnih stihova našeg dragog Mike An-tića u jedinstvenu priču o univerzalnim temama: detinjstvu, prijateljstvu i prvim ljubavima. Oživećemo uspomenu na jed-nog setnog, romantičnog Vojvođanina, neobične figure na panonskom, umet-ničkom nebu. Uz pomoć Mikinih zane-senih stihova predstava će vas podsetiti na zaboravljene vrline i emocije.Miloš Biković, Tamara Dragičević i Ni-kola Jovanović , danas uspešni i mladi, profesionalci, svoja prva pozorišna isku-stva stekli su upravo igrajući u Garvom sokaku, koji se na repertoaru pozorišta DADOV nalazio i u pozorišnoj sezoni 2005/06.Neki od glumaca ove predstave su: Mile-na Božić, Maja Milić, Ognjen Drenjanin, Alek Surtov, Aleksandra Ajduković, Jele-na Ivković, Miloš Dekić, Anđela Ivković, Milica Mladenović, Ana Jovanović i dru-gi.Iskoristite priliku i, ukoliko niste, po-gledajte neku od zanimljivih i poznatih predstava o kojima se priča! Ne dozvolite da vam prepričavaju, već uživajte u čari-ma profesionalnih asova i mladih nada glumačke scene na podijumu Ateljea 212 i DADOV-a. Vidimo se! :)

Atelje 212, DADOV i MonopolList

MonopolList, Atelje 212 i DADOV vam preporučuju

SVI U POZORIŠTE!Od ovog broja uz primerak „MonopolList”-a, tačnije uz kupon koji je na poslednjoj strani moći ćete pogledati bilo koju predstavu iz repertoara Ateljea 212 i omladinskog pozorišta Dadov po ceni nižoj za 20 do 50%.

23.04 u 20h Jubilej 50 godina na sceni Monodrama Srboljuba Milina„DNEVNIK JEDNOG LUDAKA“24.04 u 20h Gostovanje Branislav Nušić „AUTOBIOGRAFIJA“, Režija: Vladmir Cvejić27.04 u 20h Gostovanje Pozorišna trupa „Tunak Tunak“„KAKO JE PRAVI SVET NAJZAD POSTAO BAJKA“30. 04. u 20h Hristo Bojčev „ORKESTAR TITANIK“, Režija: Predrag Ejdus

Omladinsko pozorište DADOV, Desanke Maksimović 6/1Blagajna 011/3243 – 643; 011/3243-644 www.dadov.rs; www.facebook.com/pozoriste.dadov e-mail: info@dadov.rs

Pozorište Atelje 212, Svetogorska 21, BeogradBlagajna 324-73-42; 322-66-26www.atelje212.rs ; www.facebook.com/atelje212 e-mail: atelje212bilet@atelje212.rs

37

DA LI JE GRADIVO ZASTARELO ILI SMO SE MI PREVIŠE UBRZALI?

MOZAIKU intervju sa Acom, master studentom. Ms. Irony otkriva:

Ms.Irony: Molim Vas da nam se ukrat-ko predstavite i opšete kako ste i zašto upisali Ekonomski fakultet? Aca: Rođen sam u gradu A u ulici C u kući A. Roditelji su mi bili savremeni ljudi, profesori u srednjoj Ekonomskoj školi, bili su jako kreativni pa su mi nade-nuli ime Aca. Kao mali nisam voleo svoje ime, ali sam shvatio da su moji roditelji bili pravi vizion-ari, jer sam vođen onom latinskom „Nomen est omen“ dobar deo svog života proveo između ta tri slova. A, B, C pa ponovo od C do A i od A do C, isti pravac drugi smer. Nabrajanje, pisanje, zaokruživanje, dopunjavanje, a ponekad i pogađanje, moj dosadašni život se kreće u tim, na rođenju propisanim, okvirima.Ms.Irony: Stičem utisak da Vam to smeta i da Vas frustrira?Aca: Ah, ne naprotiv na Ekofu sam naučio da ne postoje dobri ili loši životi već jed-nostavno različiti i da te svoje „slabosti“ mogu i treba da pretvorim u prednosti. Nisam još uvek shvatio kako, ali bitno je da znam kuda želim da idem.M.I: A kuda želite da idete?Aca: Hteo bih, pre svega, potpuno da Vam odgovorim na prvo pitanje, znate čitaju ovo i neki profesori, pa ne bih da zvučim nekonzistentno. Dakle, ja sam oduvek bio ambiciozan, želeo sam da učim i sazna-jem nove stvari, da istražujem i pre sve-ga potpuno razumem svet oko sebe i sve uzročno-posledične veze u društvu kako bih mogao da menjam svet, i to na bolje! Zato sam želeo da upišem Filozofiju. Bio sam jako uzbuđen povodom studiranja i dolaska u Beograd! Jedva sam dočekao dan prijavljivanja, a od roditelja sam za odlično položenu maturu dobio kartu do Beograda! Iz mesta A do B putovao sam autobusom, koji se često kvario. Bilo je toplo i mučno, ali moji saputnici imali su pečeno pile i par piva, te smo lakše pod-

nosili pauze. Pitali su me zašto idem u Be-ograd i na moje žaljenje svi su bili zgranu-ti time što želim da studiram Filozofiju, ne razumejući to da ja volim nauku, ljude i hoću da promenim svet na bolje. Baš tada, dok smo mi obliveni znojem sedeli na ivičnjaku, grickali batake i zalivali ih

pivom pored nas je prošao visok, nami-risan čovek u lepom odelu. Ljubazno se javio mojim saputnicima . Brzo je hodao, sve vreme tip-kajući telefon,

ušao je u svoj lepi, rashlađeni automobil i odvezao se dalje autoputem E-75. Re-kli su mi da je to ugledni ekonomista iz našeg mesta A. Kažu da danju vodi fir-mu od 30 zaposlenih, želi privredno da probudi naš region, često putuje , dovo-di investiture, puno ulaže u ekologiju i pomaže siromašnima, a noću organizuje književne večeri i svira gitaru. To je bilo to, upisaću Ekonomski fakultet! Sve moje želje u jednom. To je fakultet koji spaja moju ljubav ka matematici, sociolo-gioji, filozofiji, napredo-vanju, menjanju sveta, komunikaciji, ekologiji, praktičan, a opet tako apstraktan! M.I: To je bilo baš ukratko, hvala. Aco, recite nam molim Vas kakvo je vaše iskustvo u toku stu-diranja?Aca: Bio sam stvarno oduševljen, fasci-niran! A kako i ne bih kada me je prvo sačekao Mankju sa Principima ekonomi-je, koji su meni bukvalno bili kao Biblija. Zarekao sam se da ću ceo život posve-titi borbi za poštovanje tih principa. Sva-kodnevno sam dugo, predano i sa zado-voljstvom učio .

Ms. I: Kažete -bio oduševljen i učio. Da li se u međuvremenu nešto prome-nilo? Aca: Kad to kažem podrazumeva se da je to bilo pre Fejsa, Tvitera, opsesivno kompulsivnog proveravanja sajta Blica, 9gaga, Pinntresta itd. U početku sam bio fasciniran koliko je virtuelni svet koristan za učenje, međutim, vremenom sam na Internetu nalazio sve više zanimljivih in-formacija, za koje do tada nisam ni znao da me zanimaju! Za učenje je, realno, bilo sve manje vremena, a sa druge strane broj stranica koje sam učio na fakultetu se povećavao, dok broj novih i zanim-ljivih stvari nije korelirao sa porastom broja stranica! I dok sam ja pokušavao da shvatim da li je štivo jednolično, zastarelo ili mene više ne zanima, vreme je prole-telo! 33 ispita, i 21450 stranica kasnije postao sam dipl. ecc. U međuvremenu mi je lekar rekao da sam razvio neki oblik poremećaja pažnje, ja sam mu rekao da je sa mnom sve u redu, ali da se stvari na In-ternetu dešavaju toliko brzo da ja moram, jednostavno moram, da proveravam In-ternet par puta u minutu.

Ms.I.:Bez obzira na sve to Vi ste upisali master na Ekofu?Aca: Da, iako sam dosta čitao nisam saznao sve što me za-nima, te sam upisao master da pročešljam sve i ponovim. Prija mi, znate iz nekih predmeta koristimo

čak iste knjige kao na osnovnim studija-ma. Ima vremena za učenje novih stvari i menjanje sveta pa tek sam na masteru!Ms.I: Aco hvala na intevjuu. I za kraj šta konkretno mislite o gradivu na Ekofu?Aca: Pa kakvo je to pitanje! Nebitno, gradivo ne gradi nas, mi gradimo gradivo! Vidimo se na fejsu i tvitni ponekad.

Ms. IRONY

Dok svet stavlja Google naočare mi sve više primećujemo da je gradivo koje učimo zastarelo, monotono, obimno, a ponovo tako usko, jer se ponavlja.

Iz nekih predmeta koristimo čak iste

knjige kao na osnovnim studijama. Ima vremena za učenje novih stvari i menjanje sveta pa tek

sam na masteru!

1.Prvu srpsku operu „Na uranku” kom-ponovao je 1903.godine:a) Petar Konjovićb) Stanislav Biničkic) Isidor Bajićd) Stevan Hristić

2. Muza zaštitnica istorije je:a) Kliob) Talijac) Kaliopad) Euterpa

3. Reč „časopis“ je pozajmljenica iz:a) mađarskog jezikab) turskog jezikac) francuskog jezikad) češkog jezika

4. Nobelovu nagradu za ekonomiju 1999.godine je dobio:a) Robert Soloub) Robert Lukasc) Robert Mandeld) Ronald Kouz

5. U grčkoj mitologiji Aurora je boginja:a) zoreb) lepotec) ratad) zemljoradnje

6. Koje godine se desila „Bostonska ča-janka”?a) 1773.b) 1878.c) 1776.d) 1574.

7. Pustinja Atakama se nalazi u:a) Azijib) Africic) Severnoj Americid) Južnoj Americi

8. „Krunisanje cara Dušana” naslikao je:a) Milić od Mačveb) Đura Jakšićc) Petar Lubardad) Paja Jovanović

9. U Danteovoj Božanstvenoj komediji, u petom krugu pakla nalaze se:a) izdajnicib) lenjivcic) nasilnicid) pohotnici

10. Koje godine je donet akt kojim je u Engleskoj zaustavljena samovolja kralje-ve vlasti – „Magna Carta Libertatum”?a) 1477.b) 1215.c) 1601.d) 1300.

11. Koji procenat turske teritorije se na-lazi u Evropi?a) 10%b) 3%c) 25%d) 66%

12. Po kom poznatom ruskom admiralu iz doba revolucije malo ostrvo na severu Rusije nosi ime?a) Ferdinandu Vrangelub) Dimitriju Senjavinuc) Aleksandru V.Kolčakud) Mihailu Aleksandroviču

13. Koji bend sa prostora bivše Jugosla-vije je upisan u Ginisovu knjigu rekor-da kao bend koji je najduže postojao u istom sastavu (33 godine)?a) Indeksib) Generacija 5c) Leb I sold) Sedmorica mladih

14. Manastir Gračanica je zadužbina:a) kralja Milutinab) kralja Dragutinac) Stefana Nemanjed) Kralja Uroša

15. „Starmali” je bio humoristički list kog srpskog pisca?a) Ljubomir Nenadovićb) Laza Kostićc) Jovan J.Zmajd) Đura Jakšić

16. Koji srpski pesnik je pisao o češkom reformatoru Janu Husu?a) Jovan Dučićb) Milan Rakićc) Đura Jakšićd) Bora Čorba

17. Ispravno napisana složenica je:a) Srpsko-bosansko-hercegovačka razme-nab) veš mašinac) ćeten alvad) Nemačko-italijansko-japanski pakt

Tamara BEOČANINMira OBRENIĆ

POGLEDAJTE NA POSLEDNJOJ STRANI!!!

Evo i jedne kratke provere znanja:

Tačni odgovori:1B, 2A, 3D, 4C, 5A, 6A, 7D, 8D, 9B, 10B, 11B, 12C, 13D, 14A, 15C, 16C, 17D.

POKLANJAMOVAM KUPON

ZA POPUST U ATELJEU 212

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .