Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet novembar 2011 broj 76

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet novembar 2011 broj 76

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-novembar-2011-broj-76 1/40

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, novembar 2011.

/ GODINA XIV - BROJ 76 / www.monopollist.org

Da li je Google+društvena mreža

budućnosti?

Posao iz snova

Sindrom tračara

Ivan Šašić - novi studentprodekan

Intervju saprofesoromdr SašomVeljkovićem

Izlazak Srbijena evrotržištedržavnihobveznica





GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Milanka VASILJEVIĆFAULE: Branka SENIĆEONOMIJA: Dušan VOJNOVIĆDUŠVO: ajana RIČEVIĆMOZAI: Iva OLUNDŽIJA

FOOGRFIJA: Svetozar KRDŽINNASLOVNA SRNA: Miloš VUČOVIĆOgnjen OBUĆIN

DIZAJN & PrePress: Damjan DOBILA riD sudio, Beograd www.sudiorid.com

ČLANOVI EDACIJE: Nikola ŠONDIĆ,Bojan ČALIJA, Marija IMOIĆ, atjanaRIČEVIĆ, Branka SENIĆ, Milanka

VASILJEVIĆ, Ivana MANDIĆ, Ana ONDIĆ,Ivana VUOVIĆ, Marija PEIŠIĆ, ĐokoBODIOGA, Iva OLUNDŽIJA, IvanaMILOŠEVIĆ, Dušan SEULIĆ, Dušan

VOJNOVIĆ, Stean ĐERSIMOVIĆ, Luka

OVAČEVIĆ, Ognjen OBUĆINA, BojanaIVČEVIĆ, Miloš BEIĆ, atarina ILIĆ,atarina SAVIĆ, Jelena OARC, eodoraĐOĐEVIĆ, Bojana MAOVINOVIĆ,Bojana ANDIĆ, Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ,Ivana MIOVIĆ, Igor IVAŠOVIĆ, SteanRDOJČIĆ, Nenad SIĆ, Nenad UŽIĆ,

Andrea IZMANIĆ.

LEOI: Milena BOJOVIĆ, Maja ILIĆ

„MonopolList”časopis Sudenske unije Ekonomskog akuleaamenička 6, 11000 Beograd, Srbijaeleon: + 381 11 30 21 [email protected] www.monopollis.org

GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Milanka VASILJEVIĆ+381(0)64 262 43 90; +381(0)66 00 96 [email protected]

MAEING:Bojan ČALIJA +381(0)64 848 15 66 [email protected]

ESOVI SU AUOSI, NISU CENZUISANI I NE PEDSAVLJAJU ZVANIČAN SAV SUDENSE UNIJE EONOMSOG FAULEA.ZAHVALJUJEMO SE UOVODSVU EONOMSOG FAULEA NA POMOĆI U EALIZACIJI OVOG BOJA

Uvodnik

m e m b e r o f :

Sadržaj

CIP - KALOGIZACIJA U PUBLIKCIJINarodna biblioeka Srbije, Beograd

378MONOPOLLIS/Glavni urednik Goran Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd(amenička 6): Sudenska UnijaEkonomskog akulea u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISCOBISS.S-ID 117255180

f a k U l t e t

e k o n o m i j a

d r U š t v o

m o z a i k

Ok, svako od nas ima neke svoje probleme. Nekada su oni manji, nekada veći, sve zavisi – što od okolnosti,što od nas. Ali, hajde da sebi konačno priznamo tu bolnu istinu – najveći naš problem smo upravo mi! Ako tinešto smeta – menjaj. Ako nešto želiš – radi na tome da to i dobiješ. Ako...ma, shvatili ste poentu. Postalo mi je više mučno da gledam gomilu mladih, zdravih i pametnih ljudi oko sebe koji samo kukaju i svi su im krivi i oninikad nemaju sreće i sve se loše samo njima dešava...Alo! Čoveče! Probudi se, otvori oči, kako ne vidiš, kako neshvataš? Ne čekaj sutra, danas je tvoj dan. Od tebe zavisi.

Do sledećeg broja,

Milanka Vasiljević

5. Pitamo StUdenta Prodekana

6. intervju Sa profeSorom dr Sašom veljkovićem

8. BUdi U tokU

12. kUda U SloBodno vreme?

14. izlazak Srbije na evrotržište državnih obveznica 16. nezavidan položaj zapoSlenih

17. nobelovac robert mandel u beogradu

18. prednoSti low-coSt kompanija nad

tradicionalnim avio-prevoznicima

21. šta miSliš danaS, (ne) miSli i SUtra

22. od nauČne fantaStike do StvarnoSti

23. filharmonija uzvraća udarac

24. akcija recikliranja elektronSkog otpada

25. da li je google+ društvena mreža budućnoSti?

26. PoSao iz Snova

28. knjige za SamoiSpomoć

29. Samba, rumba, Ča-Ča-Ča...

30. Sindrom traČara

31. intervju Sa mirkom lukovićem

32. radio ekof

33. prijateljStvo ili banka uSluga?

34. kaće preporuČuju

38. eho filter



fakUltet

Čas mi je da danas budem sa vama,na vašem diplomiranju pri jednomod najvećih akulea na sveu. Isinugovoreći, nikada nisam diplomirao

na koledžu, a ovo je najbliže šo sam ome

ikada bio. Danas hoću da vam ispričam ripriče iz svog živoa. To je o, niša mnogo važno. Samo ri priče.

o Slaganju kockica Odusao sam od Reed koledža posle prvih6 meseci, jer nisam mogao da pronađem vrednos u ome. Nisam imao pojma šahoću da radim sa svojim živoom. I nisamimao pojma kako će mi koledž pomoći dao shvaim.Reed Koledž je u o vreme nudio možda najbolju nasavu kaligraje u zemlji. Pošo višenisam morao da pohađam normalne časove,odlučio sam da uzmem časove kaligraje,kako bih je naučio. Bilo je lepo, isorijsko,umenički supilno na način koji nauka nemože da regisruje, i shvaio sam da je o as-cinano. Međuim, niša od oga nije pruža-lo nadu za bilo kakvu prakičnu primenu umom živou. Ali, dese godina kasnije, kadasmo dizajnirali prvi Macinosh računar svemi se vrailo. Mi smo sve o ugradili u Mac.To je bio prvi računar sa lepom ipogra- jom. Da nikada nisam pohađao aj kurs nakoledžu, Mac nikada ne bi imao brojne i-pove onova ili proporcionalno razmaknu-e onove. A pošo je Windows jednosavnoiskopirao Mac, verovano je da nijedan per-

sonalni računar danas o ne bi imao.Naravno, kada sam bio na koledžu, bilo jenemoguće složii kockice gledajući una-pred. Ali, gledajući unazad, 10 godina ka-snije, o je veoma, veoma jasno. Ne možeesložii kockice gledajući unapred, možee ihsložii jedino gledajući unazad.

o ljubavi i gubitkuImao sam sreće – rano sam pronašao onošo sam voleo da radim. Woz i ja smo osnovali Apple u garaži mojih rodielja kada samimao 20 godina. Radili smo naporno i za 10godina Apple je izrasao u kompaniju vred-nu 2 milijarde dolara, sa preko 4 000 zapo-

slenih! Našu najbolju kreaciju, Macinosh,napravili smo godinu dana ranije, a ja samada napunio 30 godina. A onda sam dobio okaz! Kako možee do-

bii okaz iz rme koju se vi osnovali? Pa,

kako je Apple rasao, angažovali smo nekogaza koga sam mislio da je veoma alenovanda vodi kompaniju sa mnom, i prve godine,svari su išle dobro. Ali, onda su naše vizije budućnosi počele da se razdvajaju, i nakraju smo se razišli. Kada se o desilo, našdirekorski vrh se priklonio njemu. Dakle, u30. godini sam bio izbačen. I o, veoma jav-no izbačen. Ono šo je bio okus mog celogživoa nesalo je, i o je bilo poražavajuće.Nisam o ada video, ali se isposavilo da jeokaz iz Apple-a bila najbolja svar koja jeikada mogla da mi se desi. Težina bivanjauspešnim zamenjena je lakoćom i svežinomponovnog počeka, manje sigurnog u vezi

sa svim. To me je oslobodilo da uđem u je-dan od najkreaivnijih perioda u mom živo-u. Tokom narednih pe godina, pokrenuosam kompaniju pod nazivom NeXT, još jednu kompaniju po imenu Pi xar i zaljubiose u neverovanu ženu koja će posai mojasupruga. U neverovanom razvoju događa- ja Apple je kupio NeXT, ja sam se vraiou Apple, a ehnologija koju smo razvili uNeXT-u je srce Apple-ove renune rene-sanse. Lorin i ja imamo divnu porodicu.Prilično sam siguran da se niša od ovoga ne bi desilo, da nisam dobio okaz u kompanij i Apple. Uveren sam da je jedina svar kojame je erala da nasavim dalje bila a šo samradio ono šo sam voleo. Ako nise još pro-našli ono šo volie, nasavie da ražie. Ne-moje se mirii. Kao šo je o slučaj sa svimsvarima srca, znaćee kada o pronađee.

o SmrtiKada sam imao 17 godina, pročiao samcia koji je bio sličan ovome: „Ako živiesvaki dan kao da je vaš poslednji, jednogdana ćee sigurno bii u pravu.” To je osa- vilo uisak na mene, i od ada, poslednje 33godine, svakog jura se pogledam u ogleda-lo i zapiam se: „Ako je danas moj poslednjidan u živou, da li želim da radim ono šo birebalo danas da radim?” I kad god je odgovor „NE” mnogo dana za redom, znam dareba nešo da promenim.Podsećanje da ću uskoro bii mrav je naj- važniji ala koji mi pomaže da naprav im ve-like izbore u živou. Zao šo skoro sve, sva

spoljašnja očekivanja, sav ponos, sav srahod sramoe ili neuspeha, sve e svari jedno-savno nesaju pred licem smri, osavljajućisamo ono šo je zaisa važno. Podsećanje daćee umrei je najbolji način, za koji ja znam,da se izbegnu zamke razmišljanja da imaenešo da izgubie. Vi se već goli. Nemaerazloga da ne praie svoje srce. Vaše vreme je ograničeno, i zao, nemoje da ga gubieživeći živo nekog drugog. Osani željni(znanja). Osanie neozbiljni. Ja sam ouvek želeo za sebe, i sada, kada diplomiraei posanee ope novi, ja o i vama želim.

Hvala vam svima puno.“12. jun 2005.

Priredila: Branči

js- s

nemojte Se miriti,

naStavite da tražite!Deo pozdravnog govora koji je Steve Jobs održaodiplomcima Stanford univerziteta.

„



5

fakUltet

ML: Kakav je osećaj biti na mestustudenta prodekana?Deniivno dobar! Ponosan sam, srećani zadovoljan. Zaisa je velika čas za menepredsavljai sudene Ekonomskog akul-ea.

ML: Kako bi ocenio kvalitet studira-nja na našem akultetu?Nijedan sisem nije savršen i uvek posojiprosor za napredak. Međuim, u odnosuna druge akulee rekao bih da je naš vodećikada govorimo o kvalieu znanja koje su-deni siču za vreme sudija kao i kvalieuuslova sudiranja na njemu. Sve ovo povr-đuje činjenica da naši sudeni po završekuakulea relaivno brzo dolaze do dobrihradnih mesa, osvajaju mnoga akmičenja,drušveno su akivni kroz sudenske i drugeorganizacije, id.

ML: Da li se sada smatraš odgovorni-jim da on bude bolji?Naravno da se osećam i smaram odgovor-nim. Na počeku sam mandaa, ali neću biizadovoljan ako sve posle mene osane iso.Uvek reba ežii boljem.

ML: A na koji tačno način možeš dautičeš na kvalitet studiranja?

Pojam kvaliea sudiranja je dosa širok i može seodnosii na izgled kaninesa jedne i broja bodovaporebnih za upis nared-ne godine sa druge srane.Način na koji dolazimo dooga da bilo koja od ovihsavki bude bolja nego uprehodnom periodu jeupravo kroz razgovor sa različiim organiza-cijama na akuleu.

ML: Šta bi izdvojio kao osnovne pro-

bleme studenata u ovom trenutku?Gorućim problemom smaram zahev mini-sarsva da generacija 2010/2011 sakupi 60ESPB bodova, odnosno očisi godinu, kako

bi se upisala na narednu godinu sudija. o jeu najmanju ruku nerealno i, nažalos, nije doakulea. Ne znamo koliko ćemo moći na oda uičemo, ali ćemo svakako pokušai. ML: Šta je to što ćeš prvo promeniti usvom mandatu?Prvo, želeo bih da na neki način sudene na

akuleu više moi- višem da se zalažu zapoboljšanje uslovasudiranja. Jedno-savno, da bi se nešomenjalo, mi moramoda znamo ša rebada se menja, odno-sno ša ne valja. Zao

je porebno da se če-šće obraćaju meni ili parlamenu sa svojimzahevima. akođe, voleo bih da uičem nao da se poveća broj predavanja na akule-

u koja će sudenima dočarai praksu, i gdeće moći da piaju sve šo ih ineresuje kako bi na vreme uvideli gde sve eorija koju učemože da se primeni.

ML: Da li su uvek studenti u pravukada govorimo o uslovima studira-nja?Niko nije uvek u pravu :). Ali, moje je da po-kušam da rešim svaki sudenski problem.

Važno je samo da zapamimo da se proble-mi rešavaju razgovorom i kompromisom a

ne samo jednosranim delovanjem. ML: Kako studenti mogu da ti seobrate?Mogu da mi se obrae puem mail-a, ace-

book-a, na hodniku, ulici, kad god me vide.I naravno, mogu da svrae u vreme prijemasudenaa, koji je uorkom i sredom, od 12– 14h.

ML: I za kraj, da li redovno čitaš ML?Da! Monopolls čiam od prve godine, ismaram ga najkvalienijim sudenskimčasopisom, ne zao šo neki od mojih dragihprijaelja pišu za njega, nego zao šo zaisa

ima ša da se pročia.

Tatjana RIČEVIĆ

p s

StUdenti iz

StudentSkog ugla Ivan Šašić, student prodekan na našem fakultetu daje odgovore na neka pitanja.Moje mišljenje je da su zadovoljavajući. Ali, ako vam je bilo šta ostalo nejasno,najbolje je da ga sami pitate.Kabinet je u prizemlju, a on je tu da se pozabavi svimstudentskim nejasnoćama.

v s

s, 12 – 14.e – : s@

...s



6

fakUltet

ML: Kako ste se odlučili za EKOF?Pro. Veljković: Za ekonomiju sam se od-lučio pri kraju OŠ. Bio sam dobar zičar- učesvovao sam na opšinskim, regio-nalnim i republičkim akmičenjima. U 8.razredu nisam osvario zadovoljavajući us-peh (nisam sigao do saveznog akmičenja ), zbog čega sam isrpeo velike kriike, presvega nasavnika sa predmea. Malo mi jesve dosadilo, pa sam rekao sebi da ne želimda se bavim prirodno-maemaičkom se-rom. Odlučio sam se za Srednju ekonom-sku školu. Sa mnom su, povodom oga, pri-čale i razredna i proesorke, direkor škole...ali odluku nisam promenio. U ekonomskojsam, pri kraju škole, shvaio da ću se baviimarkeingom.

ML: Zašto je dobro studirati EKOF?Pro. Veljković: Sa jedne srane, dobro jesudirai Ekonomski akule kada ne zna-e ša bise drugo, mada o baš nije sjajanrazlog. akvi obično završe na smerovimakoji odudaraju od klasičnog prola, popuurizma, Markeinga…ili ne završe uop-še. S druge srane, kod onih koji su imali

jasniju viziju prilikom upisa, dobro je zbogoga šo ovde sičee široko znanje i dobi-

jae dobru osnovu da unapredie o znanjekroz dalje sudije i rad. Veliki broj poslova

iz različiih branši je moguće izabrai pozavršeku, a ekonomisi se najlakše prila-gođavaju promenama preduzeća i razli-čiim delanosima. Napraviću digresiju:paralelno sa 4. godinom sudija završio samdanašnju Beogradsku ovorenu školu. Ide-

ja je bila da se 30-ak najboljih sudenaa sasvih beogradskih akulea okupi radi poha-đanja nekih mini paralelnih dodiplomskihsudija. Za sudene sa ekonomije kvoa jemorala naknadno da se poveća! Bilo je oli-ko kvalienih kandidaa da ih je primljenoznano više od prvobino planiranog broja.

ML: Savet za master - da li je boljeupisati isti smer na kom ste bili naosnovnim studijama ili neki drugi?

Pro. Veljković: Zavisi od smera do smera. Ja blago naginjem ideji da sudeni upišuneki drugi. Ako izaberee isi, manje ćeeproširii znanje, ali verovano ćee brže za-

vršii. Oni koji se opredele za drugi smer- naučiće nešo novo, ali biće im nešoeže. Ope, kada se na isom smeru možese desii da vam bude dosadno, jer vam sečini da slušae nešo šo se već delom čulina redovnim sudijama, a o je zbog onihkoji su sa nekog drugog smera ili akulea.Nije dobro izabrai ni nešo šo je prevelikikonras u odnosu na ono šo se radili naosnovnim sudijama jer ćee ada moraisvarno da počinjee iz počeka. Ukolikose se dvoumili pri upisu smera u 2. godi-ni, možda je dobro da izaberee onu druguopciju koju se ada akođe želeli. Možeese opredelii i za smer gde posoji više iz-

bornih predmea, jer bise ako mogli daizaberee oblasi koje nise imali ranije i dase obučavae u njima.

ML: Šta je najbitnije za buduće zapo-slenje?Pro. Veljković: U ovakvim okolnosima

veliki je problem naći odgovarajući posao.Zao je česo veza ili preporuka, nešo šo

je jako bino. Smanjen je broj radnih mesa.I kada se ukaže adekvano, najužnije je šo

neko, ko je završio ovaj akule i ko je uz o jako kvaliean, mora pored oga da obezbedi i „vear u leđa“ kako bi se zaposlio.Najveća dilema je: da li da radiš amo gdemožeš da se zaposliš ili amo gde želiš?Može se desii da izaberee nešo šo ne vo-lie pa samim im dovodie sebe u siuacijuda možda ne pružae svoj maksimum jernise moivisani. Ope, aj posao vam plaćasan, račune, hranu. Ako čekae onaj pravi,i propušae prilike za zaposlenje, pianje jeda li će i kada „pravi“ doći.Dobrih i regularnih konkursa ima, samo je

konkurencija jako velika. Zao je bino da serazlikujee: da posedujee specična znanjai vešina. Moj save za raženje posla je dane čekae da diplomirae, da se „odmorie“

nekoliko meseci, pa da krenee da ražieposao nego da, kada vam osane nekolikoispia do kraja, počnee da ražie praksu.ada možee da isrpie da radie i bez paraili sa malo para.

ML: Kakav biste savet dali studenti-ma po završetku studija - da ostanuovde ili da idu u inostranstvo?Pro. Veljković: o je ono čuveno pianje - dali bii poslednji u gradu ili prvi u selu? Sra-nac je uvek sranac. Nebino da li radi kao

vozač kamiona ili u nekom insiuu. U ino-sransvu se bolje snalaze oni koji su završiliElekroehnički akule ili Mašinski akule.Šo se ekonomije iče, prilično je eško uko-liko idee sami. Evenualno ukoliko završieneku specijalizaciju na sranom akuleu. Unekoj razvijenijoj zemlji moguće je naći po-sao jedino preko inosranih kompanija kojeposluju u Srbiji (npr. Henkel, PwC).

ML: Sarađujete sa različitim držav-nim organima i agencijama, kao npr.sa Ministarstvom trgovine i uslugaRS, Agencijom za strana ulaganja ipromociju izvoza (SIEPA). Pa u vezisa tim - ima li Srbija izvozni profl?Pro. Veljković: Pored par velikih sisema,uglavnom u sranom vlasnišvu, raduje me

da ipak ima dosa manjih preduzeća kojamogu da pronađu pu i na visoko kon-kurenskim ržišima. Ona rade u raznim

branšama: proizvode i projekuju signali-zaciju, rade sa soverima... a preduzećamožda nemaju veliki izvoz ali su dobra. Šose iče velikih kompanija, problem je šo selisa najvećih izvoznika nažalos ne menjaiz godine u godinu. Nije sjajna siuacija, aliima prosora za razvoj. aduju me nagradekoje su naši pronalazači i sručnjaci, nekiiz sudenskih klupa, dobili za svoje izume(popu solarnih punjača, dizajna auomo-

bila, kočnica za rolere i sl.). Samo da e pro-nalaske unovče u Srbiji, a da ne preuzme oneko drugi, pa da kasnije i proizvode kojesu naši ljudi izumeli uvozimo.

i s s S v

ekonomija me je privukla

još u oSnovnoj školiU ovom broju razgovarali smo sa jednim od omiljenih profesora sa smera

Marketing, koji je sa nama podelio svoja iskustva sa fakulteta i uputio korisnesavete studentima vezane za buduće napredovanje i odabir posla.



fakUltet

ML: Rukovodilac ste Centra za per-manentno stručno usavršavanje -koje su aktivnosti Centra?Pro. Veljković: Cenar je izvorno ormiranzao šo je posojala poreba za ako nečim– kako ormalno, ako i sušinski. Znanje jedanas brzo, pa je neophodno permanennounapređivanje. Posoji određeni broj kur-seva koji bi rebalo da pomogne pre svegaprivrednicima. Posoje i kursevi po povla-šćenim cenama za sudene. rudimo se dau saradnji sa Cenrom za karijerno vođenjeorganizujemo i neka predavanja i gosova-nja ljudi koji će naučii nečem korisnomnaše sudene.

ML: Odveli ste studente u posetu FK Partizan.Pro. Veljković: Jesam, a Zvezdaš sam :).ema je bila “Markeing u sporu“ iz pred-mea Markeing usluga. Naš bivši suden

je direkor markeinga u Parizanu pa samga konakirao i odveo sudene amo.

ML: Bili ste član Kolegijuma EKOF-a i sarađivali ste sa studentskim or-ganizacijama. Po Vašem mišljenju,kakve su one danas?Pro. Veljković: Borba za sudenski par-lamen pomalo liči na poličku borbu. Ali,ako o pogledae sa druge srane, kada ima-e konkurenciju o je dobro za ržiše. ošo ih ima više ne dozvoljava ni jednoj dase uspava. Pozdravljam zajedničke akcijehumaniarnog karakera, ali mi je žao šoih nema više. Sećam se da je svojevremnona Fakuleu bila velika žurka,a proesorisu služili piće. Zabava je bila organizovanaradi nabavke sredsava za Dom za decu saposebnim porebama. I zaisa je bilo do-

bro! Sudeni vide proesore i na neki druginačin, svi se malo zabave, a opši cilj je izu-zeno human i korisan.

ML: Šta najviše volite u svom poslu?Pro. Veljković: Da krenem od onoga šonajviše mrzim – o su ispii. Zamorni su iza vas i za nas. Iako je polaganje ispia ra-cionalna kaegorija, u ima i dosa emo-cija. Poslednji ispi, ispi za uslov, boles,problemi u porodici... neke od ovih svari

vam sudeni kažu, neke i sami primeie. Sa jedne srane, ne bi rebalo da se prepusišsažaljenju a sa druge bi rebalo da razumešnečiji realan problem.

Volim časove, inerakciju, sudije slučaja,

prezenacije. Volim da vidim zadovoljsvona licima sudenaa kada se dobro uradizadaak, lepo isprezenira, preda dobar se-minarski rad. Ono šo je lepo u poslu pre-

davača je šo svaka nova generacija nosineki novi enuzijazam. ada sudeni dođui kada vidim u njima želju i spremnos darade o me čini srećnim i daje i meni snagu imoiv da dam 100% sebe da ih naučim.

ML: Čega se najradije sećate iz stu-dentskog doba?Pro. Veljković: Moje prve dve godine naakuleu su prošle u vreme hiperinfacije.ada nije bilo ovog klasičnog „splavov-skog“ izlaženja. Nije bilo ni para ali smose no organizovali i išli jedni kod drugih.Nekada smo igrali odbojku na Adi, a posle

bismo odlazili na girice i na pivo. Bilo je olepo druženje.

ML: Postoji li neki citat koji poseb-no volite?Pro. Veljković: Nije da ga posebno volim,ali neka bude nešo i na račun nasproesora.„Za razliku od dokoranauka, seljaci imaju više znanjanego sručne spreme” (Duškoadović). Ima ovde neke skri-

vene poruke o kojoj moramo vodii računa kao proesori. Vise naši klijeni. Soga moramoo uvek imai na umu. Predavačmora da bude i pedagog i da umedosa oga iz prakse da vam ispričaa ne samo iz knjige. Mora da bude ko-rekan na ispiu i da zna da piše da bi

vam napisao adekvaan udžbe-nik koji ćee razumei.

ML: Imate profl naFacebook-u.Pro. Veljković:Okriću vam ajnu– više od dve go-dine nisam biona Facebo-

ok-u. Izgu- bio sami širu.M i s l i mda sena pro-il-s l ici

još uvek smešimiz Pariza:)

ML: Imate li hobi?

Pro. Veljković: Hobi- je imam ali slobodnog vremena vrlo malo. Jedan od hobija mi je

da igram sa drušvom igru „Liga šampiona“i „Premijer liga menadžera“ na Inerneu.Ljudi sa akulea se povremeno sasaju paigraju i (realni, a ne viruelni) udbal i ko-šarku. Moram priznai da nisam baš akivanu realnom delu spora, jer sam imao nekupovredu.

ML: Šta smatrate svojim najvećimdostignućem?Pro. Veljković: Smaram da je najveći us-peh kada čovek uspe da održi balans izme-đu privanog živoa, posla, nauke i sruke.Nema popunog zadovoljsva, ako se neosvariš u svim navedenim segmenima. Jase nadam da uspevam u ome, mada morampriznai da je jako eško sve uklopii. Ali, uzmalo manje sna i uz razumevanje najbližih,sve se može posići.

Bojana KIVČEVIĆ



8

fakUltet

aiPeS i iiPeS

BUdi U tokUPeti Festival nauke, pod sloganom „Padam na pamet“ održaće se 2, 3 i4. decembra 2011. godine na čak četiri lokacije u najužem centru grada:u bivšoj RK „Kluz“ u Masarikovoj ulici, Studentskom kulturnom centru,na sceni teatra „Bojan Stupica“ i u galeriji Narodne banke Srbije. Publiciće se predstaviti 300 mladih naučnika, 25 zanimljivo obrađenih naučnihoblasti, 8 naučnih šou programa, 20 predavača, radionice za najmlađekao i izuzetno atraktivan internacionalni program promocije nauke.

Od 2004. godine Fond Dr „ZoranĐinđić”, zajedno sa Odborom ne-mačke privrede za isočnu Evropui Delegacijom nemačke privrede uBeogradu, organizuje Program sti-pendija nemačke privrede „ZoranĐinđić”, čiji je cilj da se kvalikova-nim mladim ljudima obezbedi sruč-no usavršavanje u najpoznaijim ne-mačkim kompanijama u rajanju odri do šes meseci. Sipendije su na-menjene sudenima završnih godinaakulea i diplomiranim sručnjacimasa prvim radnim iskusvom. Sručnupraksu sudeni obavljaju u nekim odnajznačajnijih nemačkih kompanijau oblasima auomobilske indusrije,

bankarsva, biznisa, rgovine.I ove godine je grupa od rideseak mladih ljudi opuovala u Nemačkugde je boravila na sručnoj praksi ukompanijama, kao šo su Siemens,Bosch i Deuche Bank. Boravak uNemačkoj omogućava im da se upo-znaju sa organizacijom, poslovnimprocesima i unkcionisanjem velikihi uspešnih nemačkih kompanija, kako

bi kasnije o znanje i iskusvo prenelikroz svoje buduće radno angažovanjei u Srbiju.Fond „Dr Zoran Đinđić”, u saradnjisa Odborom nemačke privrede zaisočnu Evropu, organizuje za sve si-pendise i inenzivni pripremni kursnemačkog jezika u rajanju od dvenedelje. Znanje engleskog jezika jeneophodno, kao I poželjno znanje iznemačkog jezika. Konkurs u perioduokobar-novembar. Za više inorma-cija o programu sipendija nemačke

privrede Zoran Đinđić poseie saj: www.djindjic-sipendienprogramm.de.

fonddr zoran ÐinÐić

Svake godine u lenjem periodu Fond za Američke sudije organizuje le-nje škole u Pragu (AIPES) i na Kriu (IIPES). Ovi programi su izuzena pri-lika za sicanje znanja iz oblasi ekonomije, prava i poliike, ali i prilika zaupoznavanje mladih i perspekivnih ljudi, budućih lidera iz celog svea.Tra-

janje programa iznosi ri nedelje I svake godine se održava u julu mesecu.

AIPES (Američki Insiu za ekonomske i poliičke sudije) je osnovan 1993. godi-ne. Sudeni izučavaju osnovne principe demokraskog drušva, načine usposav-ljanja i unkcionisanja slobodnog ržiša koje dalje primenjuju u svojim zemljama.Uspeh ovog programa može se merii brojem učesnika koji je porasao od 35 su-denaa polaznika, pri osnivanju, na preko 130 učesnika iz više od 30 zemalja svea.

IIPES (Međunarodni Insiu za poliičke i ekonomske sudije) osnovan je1996. godine od srane Fonda za Američke sudije kako bi se pružila prili-ka mladim ljudima, liderima sa Balkana i Bliskog isoka da seknu neohod-

na znanja i iskusva u oblasi načina rešavanja konfiknih siuacija. Uključujepredavanja, radionice, diskusije, upoznavanje različiih kulura, razmenu znanja iiskusava, sklapanje prijaeljsava I još mnogo oga.

Kao i uvek, ažurnost se mnogo ceni, tako da, što pre aplicirate, veća je verovat-noća da ćete biti primljeni. Konkurs raje do 31.januara 2012. godine. Aplikacija

jese malo poduža , ali nemoje da vas o obeshrabri . Mozee je naći na saju www.asinernaional.org, ili na acebook sranici www.acebook.com/aipes/iipes.



fakUltet

Sa otvaranjem naše zemlje prema svetu i Univerzitet u Beogradu je ubrzanim korakom krenuo sa reormom nastave uspostavljajućinove veze i jačajući postojeće kako sa visokoškolskim istitucijama uregionu, Evropi i svetu, tako i sa institucijama Evropske unije, vladi-nim i nevladinim organizacijama.

eraSmUS mUndUSErasmus Mundus je program saradnje u oblasti v isokog obrazovanjapokrenut od strane Evropske komisije u ime zemalja članica Evrop-ske unije. Sama inicijativa je pokrenuta sa ciljem da se učvrsti sarad-nja između visokoobrazovnih institucija izvan EU sa EU univerzite-tima, tj. stimulisala razmena studenata iz zemalja koje nisu članiceEU ka zemljama EU. U okviru konkretnog programa, studentima uSrbiji su raspoloživa dva projekta: Basileus i Join EU SEE.Stipendije su dostupne kako za osnovne, tako i za master studijei to:• Osnovne studije: 6 ili 10 meseci• Master: 6, 10 ili 22 meseca

Program je otvoren za sve oblasti studija. Međutim, nemaju svi par-tnerski univerziteti na raspolaganju sve studijske programe i samoodređen broj njih je na engleskom jeziku. Dakle, odvojite dovoljno vremena da pronađete najadekvatniji program. Obratite pažnju napočetak školske godine i trajanje semestara i vodite računa na kom jeziku se program odvija.Uspešno priznavanje položenih i unapred dogovorenih ispita jedan je od ključnih elemenata Bolonjskog procesa i sv ih evropskih pro-grama mobilnosti. Međutim, ovo nije automatski obezbeđeno, već

zavisi od dogovora između kandidata i proesora na matičnom a-kultetu.Koliko je bitan prosek ocena za dobijanje stipendije?Uspeh studenta tokom studija je samo jedan od nekoliko aspekataprijave.Prilikom ocenjivananja kandidata, potencijalni domaćini pre svegauzimaju u obzir da li studijski program za koji se kandidat prijavlju- je odgovara njegovom prilu (akademski i jezički), i tek tada se uobzir uzimaju biograja, prosek ocena, motivaciono pismo i pismapreporuke. Ova procedura važi kako za univerzitet prvog tako i zauniverzitet drugog izbora.

Šanse za uspeh su veće ako:o se prijavljujee za razmenu na nivou osnovnih akademskihsudijao se odabrali adekvaan sudijski programo znae jezik na kojem se odvija željeni sudijski programo dobro proučie željenu desinaciju i evenualno konakirae ajuniverzie (ako na saju ne možee da pronađee sve inormacije)o unapred znae koji su o predmei koji bi zamenili vaše predmeeu Beogradu

meSto gde Se lideri SaStaju

Da li nekada poželiš da preduzmeš prvi korak, da povedešljude, da napraviš promenu? Piaš li se kako razmišljaju lideridanašnjice? Ako želiš da sekneš, ali i podeliš znanja, vizije i

ciljeve i da razviješ svoje sposobnosi, prijavi se na besplanuradionicu Programa razvoja lidera, koja će se održai 21. oko-

bra na Ekonomskom akuleu. Tu ćeš unapredii sebe, saznaiša možeš bolje, razmenićeš iskusva, upoznai sebi slične, ali irazličie.U subou, 22. okobra, u Biblioeci grada Beograda imaćeš prili-

ku da čuješ druge kako su preuzeli inicijaivu i napravili prome-nu. Poslušaj predsavnike organizacija Dance4lie, Srawberry Energy, Mreža kreaivnih ljudi, Klub „Omladina pokreće akci-

ju“, MTV Reporeri. Ulaz je slobodan.Cenralni događaj projeka, radicionalno je Konerencija No-

vih Lidera, koja će se održai 07. i 08. novembra u Narodnoj banci Srbije. Panel diskusije sa poznaim govornicima, ali i in-erakivne radionice sa liderima iz različiih oblasi, omogućujuučesnicima konerencije da razmišljaju o svom liderskom po-encijalu. Ove godine jedan od predavača je i Markus Orlovski(Marcus Orlovsky), poznai brianski govornik iz svea biznisai obrazovanja. Predavanja i radionice će bii držane na engle-skom i srpskom jeziku.

Više inormacija i prijave možee pronaći na inerne sranici www.newleaders.org.rs i FB an srani NewLeadersConerence.



fakUltet

Sve je jasnije da mladima u našoj zemljiobrazovanje ne pruža dovoljna praktično

primenjiva znanja. Stručna praksa ili ne postoji uopšte ili je na niskom nivou, a poslodavci uglavnom insistiraju na određenom radnomiskustvu. Ali, kako se onda od mladih očekujeda to iskustvo steknu?

Iz ih razloga, Kancelarija za mlade grada Beograda i ove godi-ne organizuje Sajam praksi, odskočnu dasku u daljem proesio-nalnom razvoju mladih.Na Sajmu, više od 100 velikih preduzeća ponudiće mladimaznačajan broj proesionalnih praksi i priliku da seknu neop-hodno iskusvo i osnovu za kasniju karijeru. Kompanije - uče-snici dolaze iz najrazličiijih branši. Ponuđene prakse će su-denima i diplomcima pružii priliku da upoznaju način radai unkcionisanja irmi, iskorise i unaprede svoje poencijale,usmere karijeru.

Zаhvаljujući Sаjmu, mladi su u mogućnosi dа uspešnijeizаberu sručnu prаksu kojа odgovаrа njihovom obrаzovnomproilu, specijаlizаciji i/ili željenoj kаrijeri. Sаjаm o omogućujekroz neposrednu komunikаciju sа predsаvnicimа kompаnijа,orgаnizаcijа i usаnovа koje orgаnizuju sručne prаkse. Tаkođe,sudeni i diplomci se nа Sаjmu prаksi upoznаju i sа nаčinimаdolаskа do аdekvаne sručne prаkse, kаo i sа prаvilimаponаšаnjа, komunicirаnjа i rаdа okom prаkse.

Nа prošlogodišnjem Sаjmu prаksi dodeljeno je preko 1000prаksi. Ovogodišnji Sаjаm prаksi će se održаi 24. i 25.novembrа u Hаli broj 5 Beogrаdskog sаjmа, od 10 do 18 časo-

va. Inormаcije o irmаmа - učesnicаmа, prаksаmа koje nude,kаo i opše inormаcije o Sаjmu se mogu nаći nа www.kance-larijazamlade.rs

Ukoliko si mlad i nemaš proesionalnog iskusva, Sajam praksiće i pružii ne samo priliku za neprocenjivo iskusvo i savršenu

besplanu obuku, već i šansu za dokazivanje.

Dodji i ne zaboravi svoj CV.

Sudeni i diplomci Beogradskog univerzie-a do sаdа nisu imаli prilike dа se nа jednommesu inormišu o dosupnim sipendijаmа,rokovimа zа njihovo konkurisаnje, kаo i oome kojа dokumenаcijа im je neophodnаprilikom аplicirаnjа. Soga, Cenar zаrаzvoj kаrijere i sаveovаnje sudenаа iSekor zа međunаrodnu i međuuniverzie-sku sаrаdnju Univerzieа u Beogrаdu orga-nizuju prvi Univerzieski sajam sipendija,čiji je cilj da okupi sve insiucije koje do-deljuju sipendije i druge oblike nаnsijskepodrške dosupne sudenimа nа osnov-nim, mаser sudijаmа i diplomcimа.

Sajam sipendija pruža mogućnos mla-dima da seknu prаvu sliku o ome ša jeporebno zа odlаzаk nа sudijske progrаmeu inosransvu, kao i da rаzbiju predrаsudedа je prosek uslovljаvаjući аkor za dobi-

janje sipendija, dа je eško sаkupii svаdokumenа, dа zа sudene iz Srbije nemаdovoljno sipendijа. akodje, uvideće da sunjihovа moivаcijа i аngаžovаnje zаprаvonаjbiniji akori prilikom konkurisanja, alii značaj koninuelnog usavršavanja.

Univerzieski sajam sipendija održaće se3. novembra, od 10 do 18 čаsovа, u zgrаdiekorаа Univerzieа u Beogrаdu, Su-denski rg 1. Sve dodane inormacije osajmu, kao i lisu organizacija koje su naja-

vile svoje učešće poražie na www.razvoj-karijere.bg.ac.rs

univerzitetSki Sajam Stipendija

Sаjаm prаkSi

10



11

Međunarodna sudenska organizacija AIESEC organizuje bespla-an peodnevni seminar pod nazivom „Open I”, za sve zainere-sovane sudene. Seminar će se održai peu godinu za redom, od24. do 28. okobra, na Fakuleu organizacionih nauka. roz ine-rakivna predavanja, učesnici saznaće nešo više o renuno najak-uelnijoj inerne ehnologiji, Cloud Compuing-u. Na seminaruće bii reči i o elekronskom poslovanju, razvoju sovera i drugimakuelnim emama iz oblasi inormacionih ehnologija.Osim predavanja i radionica, projeka uključuje i Company day,gde svaki suden ima priliku da supi u konak sa kompanijamai bolje se upozna sa njihovim radom. Projeka „Open I” pruža

jedinsvenu priliku mladima da osvare svoje ambicije, jer ovara imogućnos odlaska na praksu preko AIESEC-a.

Ovogodišnji saradnici projeka su vodeće kompanije iz zemlje:Saga, B-ousourcing, Huge media, Eseh, PS ech, MD & Pro,HPOOL, Yuro.com i elekom Srbija, kao generalni pokrovieljprograma. Projeka je podržan i od srane Minisarsva kulure, in-ormisanja i inormacionog drušva.

Sve inormacije o seminaru i prijavi učesnika možee saznai nahtp://ww.aiesec.org.rs/open-i/

Međunarodna sudenska organizacija AIESEC poziva sve zain-eresovane sudene da iskorise priliku i posanu članovi organi-zacije. Povodom prijema novih članova organizovaće se uvodnaprezenacija „Upoznaj AIESEC“ 20. okobra na Ekonomskomakuleu.

Zanima e kako da pored sudiranja sekneš prakično iskusvo,da razviješ liderske vešine, da uičeš poziivno na drušvo u komeživiš i sve o dok se družiš sa sudenima iz zemlje i svea? AIE-SEC i nudi odgovor. imskim radom, osmišljavanjem i realizaci-

jom projekaa, poseom domaćim i sranim konerencijama, kaoi vođenjem ima, sudeni u AIESEC-u siču porebna iskusva iprimenjuju eorijska znanja u praksi. akođe, AIESEC omoguća-

va sudenima da se razvijaju lično i proesionalno na praksama uusiji, urskoj, ini, Ukrajini, Indiji i u drugim zemljama. Ukoli-ko želiš da živiš i radiš u inosransvu, onda se prijavi za programrazvojnih praksi.

AIESEC je međunarodna plaorma koja omogućava mladim lju-dima da okriju i razviju sopsvene poencijale. Posoji na preko2.100 univerziea u preko 110 zemalja i eriorija sa preko 60.000članova. Prilike koje AIESEC nudi su neograničene, zao zakoračiu sve mogućnosi!Za više inormacija i prijave poseie saj www.aiesec.org.rs i Face-

book an sranu www.acebook.com/AIESECserbia

open it – oblak brojnih mogućnoSti

zakoraČi u Svet mogućnoSti

fakUltet

pripremile: Andrea Krizmanić, Bojana Markovinović i Ivana Mitrović



12

fakUltet

P

oslednjih decenija posali smo pre-plavljeni lmskom produkcijomanglo - saksonskog područja, čijikvalie, u najvećem broju slučaje-

va, ne dosiže evropski. Radnje su veoma jednosavne: loši likovi, neki drugi kojisu iso loši, ali manje od osalih, ek dapokupe simpaije gledalaca, mnogo nasi-lja, malo mudrih odluka i rečenica, punoakcije i eo zabave za mase! Sa dolaskomlaino - američkih sapunica, okrili smo

jedan drugačiji sve koji nas od samogpočeka dosa vezuje za male ekrane. Ula-skom „Koraka napred“ na naše prosore,počeli smo da se ineresujemo za nešo šodo ada nismo videli: za špansku kulurukoja je ispala ako bliska našoj. Seranovi,Pakov sve, Moje drage komšije, InernaCrna Laguna, Crveni orao, odmah su namzarobili srca. Taj španski kasiljanski kojismo imali prilike samo u da čujemo... Iodmah smo se zapiali: Gde o može dase nauči?

Pored mnogo škola jezika, nešo više odoga se izdvojilo: Insiiu Servanes! Nala-zi se u cenru Beograda, u nez Mihajlovojulici. Jedini je zvaničan insiu španskog

jezika koji ima dozvolu španskog minisar-

sva za izdavanje DELE diploma (diplomašpanskog kao sranog jezika), kojim se sa

nivoom „inermedio“ možee upisai na bilo koji univerzie u Španiji. DELE ispise polaže samo dva pua godišnje, a Ser-

vanes nudi časove pripreme. Ako se uzmeu obzir da je DELE diploma obavezna zaupis, a nasava na akuleima skoro svudana španskom, uviđae njen značaj. Preda-

vači su mladi ljudi sa španskog govornogpodručja i veoma ćee se zabavii na svimčasovima i seći poznansva sa drugim lju-dima koji imaju slična ineresovanja. Inače,pored škole jezika, Insiu Servanes vampruža i časove plesa, pa ako imae bogaiizbor između ča ča ča, salse, rumbe, anga...Posoje različii nivoi, pa imae mogućnosda se godinama družie. Za bilo ša da seodlučie, ne posoje granice u godinama.Nikada nise sari za učenje jezika, o se čak najviše i preporučuje u određenim godina-ma, a ako se mladi, veliki je plus napisai usvojoj biograji da se akivno služie i špan-skim, koji je čevri jezik u sveu po brojugovornika, sa endencijom da u budućno-si preekne engleski. I da izaberee časoveplesa, o je odličan izbor sa savladavanjemoorike. Još nešto Institut Servantes krije za vas!Često se u galeriji njihove zgrade održa-

vaju različite izložbe, jednom prilikom su bili izloženi i Dalijevi crteži, a ulaz je često

slobodan. Pored izložbi, u Institutu prakti-kuju prikazivanje španskog lma različitihžanrova, te smo ovog meseca imali prilikuda vidimo španske horor lmove Veštičji voz, EC, uke, Zona... Ulaz je naravno bio slobodan, a svi lmovi sa prevodom naengleski. Pored španskog, moguće je upisati i kurs ka-talonskog jezika. atalonija je pokrajina čiji je glavni grad Barselona, a katalonski jezik se, osim u ataloniji, govori i u Valensiji, naMajorci, u delovima Aragona i Mursije, kaoi u Andori. Za upis ovog pomalo neobičnogromanskog jezika, koji vas neodoljivo pod-seća na mešavinu španskog, rancuskog iitalijanskog, potrebno je da se oormi većagrupa polaznika. Sve što vas zanima u vezisa ovim institutom, lako možete pronaći na

internetu na njihovoj stranici belgrado.cer- vantes.es. Svakako da naporne, ponekad i depresiv-ne studentske dane na našem akultetutreba ulepšati nečim drugačijim. Izađite,družite se, ali nikada ne zaboravljajte naknjigu, jer se ispiti primaknu atomskom brzinom. Ipak, pronađite makar malo vre-mena i novca za nešto što bi vas usrećiloili ispunilo. Nije to toliko skupo i nedostiž-no, a Institut Servantes i njegovi sadržajisu pravi izbor za svakoga ko je otkrio sebe

u vedrim i poučnim španskim serijamakojima je ulepšavao sebi dane pred ispit.

Dušan SEKULIĆ

k s ?

eSpaŃol como

lengua eXtranjera Ako osećate potrebu da se pronađete u nečemdrugačijem od dosadašnjeg, španski kulturni centar jem od dosadašnjeg, španski kulturni centar jeono što vam nedostaje.

z s s s s s : as, l v,

g, l . p , s s sč č š, ss s, s , s š

. u s, s S, a, g ,

s , s, sč.



13

ekonomija

“Zombiji“ marširaju ka Vol Sriu (Wall Sree). Iza njih se čuju povici podrške, gnevni glasovi razočaranihu američki san kao i spekulacije da celu predsavu nansira Sej Diparmen (Sae Deparmen) ili ljubimaceoreičara zavere, Džordž Soroš (George Soros). Da li će uspei da posignu ciljeve koje su sebi zacralipred polazak na proese sa dolarima u usima ili će od njih esablišmen napravii novu komercijalnu sup-kuluru, kako je o nekada bilo sa Hipicima, osaje da se v idi. Sada je, međuim, mnogo značajnije o šo onimarširaju. o šo kapializam u svom divljem, predaorskom obliku nije više „ljubavna priča“, već riler sazapleom dosojnim Oskara i maerijalnim žrvama koje prevazilaze araninove lmove (ili „Opisane“).Da, umalo da zaboravim. Sinagmu „ljubavna priča“ preuzeo sam od Majkla Mura (Michael Moore), redi-elja lma Farenhei 9/11. Ovo je zapravo naziv još jednog njegovog dokumenarnog lma „Capialism: A love sory“, koji bih oplo preporučio. U om lmu je jasno uočljivo da je jačanje moći Vol Sria praćenoragičnim (ovo nije preerana kvalikacija) posrnućem realnog sekora u Sjedinjem američkim državama.

Jasno je da rgovanje derivanima na berzama donosi u velikom broju slučajeva značajno veći prinos negoproizvodnja auomobila ali je, akođe, posalo jasno da privreda ne može da opsane rgujući derivaima,

već realnim dobrima. I o zvuči jednosavno, goovo prežvakano. I jese jednosavno. Ali, ek je prazan no- vačnik, somak, a zbog bankarskih konskacija i prazna dnevna soba, naerala prosečnog Amerikanca da oshvai. I nasala je panika. Drušvena angažovanos je odjednom pored ubacivanja lisića u glasačke kuijepočela da pokriva znano širi krug akivnosi, popu pomenuih marševa. Čuju se već komenari da sve,doduše sa mnogo manje enzije za sada, liči na „aričko proleće“. Ovo bismo, onda, po logici svari moglinazvai „američka jesen“. Osaje pianje: koja nacija će svoje ime zakačii uz zimu? Grci sigurno neće, jer,izgleda nadahnui Vivaldijem šrajkuju u „For Seasons“ modu. Island? Hmm, amo je bilo komešanja, ali sva

je prilika da bi se na amošnjim emperaurama i revolucija smrzla, osim ako je lociraju isključivo uz gejzire.Srbija? Ovde je duh dobrih ideja i promena izašao iz lampe pre jedanaes godina, dao počeni impuls (jerduhovi nikada ne rešavaju ceo problem) i pokušao da se vrai u lampu do sledeće prilike. Međuim, dok jeon nadahnjivao promene, lampu je neko privaizovao za dolar, duh je proglašen ehnološkim viškom i, naposleku, razjaren oišao negde daleko.Mnogo je dakle, nepoznaih u ovoj globalnoj kriznoj jednačini. Jedno je, čini se, sigurno: ako god mi sazapadnijih meridijana eikeirali godišnja doba, sva je prilika da će na kraju ovog „kriznog rilera“ umeso

„Te End“ pisai „ “.

Dušan VOJNOVIĆ



1

ekonomija

Premijer Srbije Mirko Cveković23. sepembra je izjavio da jeuspešno izvršena prva emisija iprodaja evroobveznica na među-

narodnom ržišu u iznosu od milijardudolara, po kamanoj sopi od 7,25% i sarokom dospeća od dese godina. Takođe,on je isakao da je ražnja bila duplo većaod ponude i da je a emisija “isorijska”za Srbiju, jer se po prvi pu naše državneharije od vrednosi koiraju na evrop-skom ržišu.

želje vS. realnoStDa li je ovaj događaj zaisa isorijski iod velikog značaja za našu ekonomiju?Mišljenja ekonomskih sručnjaka su ra-zličia. Krenimo redom. Ono šo bezdvoumljenja možemo smarai poziiv-nim u celoj priči jese da se koiranjemdržavnih obveznica na evroržišu mogulakše očiavai očekivanja invesiora okreanju srpske ekonomije i ekasnosirada srpske Vlade i samim im poliičkirizik naše zemlje. Na aj način (donekle)ekasnije se može vršii monioring rada Vlade i njenih poeza u domenu javnihnansija, čime će se V lada “primorai” da vodi računa o daljem zaduživanju i nivou javnih rashoda, jer bi u supronom pove-

renje invesiora opalo, šo bi se odrazilona cene već emiovanih obveznica i one-mogućilo dalje zaduživanje države emi-ovanjem novih serija obveznica. U omkoneksu možemo zaključii da pove-renje invesiora u kvalie (naplaivos)domaćih obveznica posoji, ali reba ima-i u vidu vrlo arakivnu kamanu sopukoja je ponuđena, kao i činjenicu da re-nuna zadovoljavajuća kredina sposob-nos države ne znači niša ako država imanameru da korisi u sposobnos da bi sedalje zaduživala, budući da nema drugu

alernaivu za pokrivanje budžeskog de-cia (kao šo je sada slučaj sa Srbijom).Na aj način, zemlja brzo može zapasi udužničku krizu, jer posoje hronični pro-

blemi u realnom sekoru privrede, odno-sno nemogućnos svaranja dodae vred-nosi (BDP-a) iz koje se, u krajnju ruku,nansiraju svi državni rashodi.

Srbija je već sada blizu kriičnih vredno-si spoljnog i javnog duga, ako da rajnorešenje problema decia budžea nijepronalaženje alernaivnih izvora zadu-živanja, već nansiranje decia na po-puno drugim osnovama (simulisanjemprivredne akivnosi, a ime i povećanjem

javnih prihoda). Na primer, privredniras može kreirai dodane javne prihode bar po dva osnova: povećanjem priku-pljenog iznosa PDV-a zbog većeg obimaransakcija u privredi i povećanjem pri-kupljenog iznosa poreza i doprinosa zazaposlene, zbog rasa broja zaposlenih.Dakle, simulisanje privredne akivnosi je ključ za rešenje problema budžeskogdecia i neodgovorno je pričai da supreveliki javni rashodi glavni problem javnog sekora, ako imamo u vidu visinusrpskih penzija, oronule bolnice za koje

se donacijama prikupljaju neophodniaparai, visinu zarada medicinskog i na-savnog osoblja id. I relaivno gledajući,izdvajanja za socijalnu zašiu u odnosu

na BDP su među najnižim u zemljamau ranziciji, dok se jedino izdvajanja zazdravsvo nešo bolje koiraju. O apso-lunim iznosima da i ne govorimo.

detalji “emiSije veka”Ponuđena kamana sopa na emiova-ne evroobveznice još jedan je indikaorzdravlja srpske ekonomije. Iako pojedi-ni sručnjaci isiču da je o najpovoljnijasopa po kojoj je Srbija mogla da se zadu-ži u inosransvu u ovom renuku, ona je

ipak prilično visoka, šo odražava visokupremiju za rizik naše zemlje koja je u njuugrađena. Na primer, SAD se renunozadužuju po kamanoj sopi od 1,9%, aimajući u vidu da je i njima smanjen kre-dini rejing po prvi pu u isoriji, zbog visokog javnog i spoljnog duga, razlika ukamanoj sopi od čak 5,3% dovoljno govori o ome koliko ek Srbiju invesiori vide kao rizičnu zemlju. Ne reba zabora- vii da sa rejingom BB sabilan državneobveznice Srbije još uvek spadaju u do-men spekulaivnog ranga, ako da invesi-

ori koji se odluče za njihovu kupovinu,u vidu imaju pre svega arakivnu kama-nu sopu i mogućnos dobre zarade uzprihvaljiv rizik. Na aj način, argumen

i S

zaduživanje na Vlada Srbije po prvi put u istoriji je emitovala evroobveznice, denominovane udolarima, u iznosu od oko milijardu dolara, ili 700 miliona evra. Da li je to dobra ili loša vest za Srbiju, pokazaće vreme, ali već sada po tom pitanju postoje brojnekontraverze među stavovima stručnjaka.



15

ekonomija

da je ražnja izrazio premašivala ponuduevroobveznica Srbije, kao garan povere-nja invesiora u srpsku ekonomiju, čak iu nesigurna vremena sveske ekonomskekrize, gubi na značaju.

Na rok od dese godina, uz kamanusopu od 7,25%, invesiori će povraii više nego dupli nominalni iznos obve-znica, šo znači da će zaradii veću sumuod one koju su državi pozajmili. Jedinošo je u ome poziivno jese činjenica dasu ove obveznice emiovane na duži rok nego šo je do sada bila praksa. Međuim,priče premijera Cvekovića da će se imelakše pokrii deci planog bilansa gubesmisao, jer su u pianju sredsva koja nisuinvesicije, odnosno salan priliv sredsava u zemlju i ona se moraju vraii. A od-liv sredsava, sa pripadajućom kamaom,iz zemlje kroz dese godina biće mnogo veći od sadašnjeg pril iva. Time će krako-ročne korisi bii mnogo manje od dugo-ročnih šenih posledica i imaće za svrhuda “drže vodu dok majsori odu”.

A u međuvremenu, član Fiskalnog savea Vladimir Vučković kaže kako je dobro dadržava nađe više izvora za nansiranje budžeskog decia i da “diversikuje”izvore nansiranja, jer se ne sme osloniisamo na jedan izvor i “mora da bude ak-ivna i agresivna na različiim ronovimakako bi prikupila novac za oplau rani- jih dugova i za nansiranje ovogodišnjegdecia.” Savovi ekonomisa i Unije po-

slodavaca Srbije su da pozajmljeni novacnikako ne bi rebalo plasirai u poroš-nju, već u invesicije. Međuim, iz gorenavedene izjave Vladimira Vučkovićase jasno vidi da je Vladi novac porebankako bi, pre svega, pokrila deci budžeai oplae ranije uzeih pozajmica. Dakle,država će dobijena sredsva od emisijeevroobveznica korisii za renansiranjeposojećeg javnog duga i ekuće porebe budžea.

Saradnik Cenra za novu poliiku Goran

Nikolić isakao je da su godišnje porebe države za nansiranje oplae ranijihdugova i pokrivanje ekućeg decia u budžeu oko dve milijarde evra, šo se

savršeno uklapa u iznos evroobveznicakoje je država emiovala, dok će osaak novca prikupii iz već pominjanih aler-naivnih izvora (budući da ih sada ima više) iz sasava “diversikovanog por-olija krediora” koji korisi za plasmansvojih obveznica. Takođe, Nikolić je isa-kao da se država odlučila za emiovanjeobveznica u dolarima jer je procenila da je na ržišu kapiala veća likvidnos inve-siora u dolarima nego u evrima, na ša je verovano uicala i kriza evra zbog grč-ke dužničke krize. Osim oga, on smarada je dobra ves šo se država zadužuje uinosransvu, jer je prodajom državnihzapisa na domaćem ržišu povlačena

likvidnos banaka, ako da je bilo manjenovca za kredie preduzećima. Time jeheo da kaže da emiovanjem državnihobveznica na sranom ržišu neće doćido poznaog eeka “isiskivanja” priva-nog sekora od srane države, čime će sepovećai prosor za krediiranje privrede.Koliko će o, međuim, bii dobra ves zaprivrednike, pokazuje ukupan dobiak banaka pre oporezivanja u prvoj poloviniove godine, koji je iznosio 17,8 milijardidinara, šo je za 17% više u odnosu na isi

period 2010. godine. Ovako visoke ka-mane marže mogu se objasnii izrazio visokom ražnjom za krediima u odnosuna ponudu.

Srbija je zemlja sa hroničnim nedosa-kom kapiala i u akvim uslovima neće bii značajno povoljnijeg zaduživanjaprivrede, ukoliko se po om pianju neumeša država. Budući da je propušenaprilika da se od privaizacionih prihodaormiraju ondovi iz kojih bi se davali po- voljni kredii privrednicima, jedina šansaSrbije za povoljnije nansiranje razvoj-nih prioriea je ormiranje razvojne ban-ke, koje se očekuje kroz dva-ri meseca.Ukoliko se ova banka dokapializuje do-danim sredsvima od prodaje preosalih javnih preduzeća, popu “Telekoma” onamože značajno smanjii porebe Srbijeza zaduživanjem, pogoovo kod držav-nih inrasrukurnih projekaa, koji se ucelini nansiraju iz kredia mulilaeral-nih razvojnih banaka, popu IBRD, EIBi EBRD. Poslednji u nizu inrasrukur-nih projekaa o kojem se raspravlja, be-ogradski mero, akođe će se nansiraikrediima rancuskog izvođača radova ievropskih razvojnih banaka, jer domaćihsredsava jednosavno nema.

dakle...Time dolazimo do zaključka da državamora iz korena promenii invesicionupoliiku, pogoovo način nansiranjasvojih inrasrukurnih projekaa, jer za-duživanje, ukoliko se konsanno praki-kuje, na dugi rok neće donei niša dobro.Iako je Srbija još uvek kredino sposobnazemlja, svi pokazaelji ekserne likvidno-

si i solvennosi nam govore da se grani-ca visoke zaduženosi opasno približila ida je neophodno menjai lozoju dosa-dašnjeg razvoja dok još nije kasno. Zabri-njava o šo država nasavlja dosadašnjupoliiku, šo je pokazala emiovanjemevroobveznica i najavom da će ih i u na-rednom periodu emiovai u više navraa,po porebi. Sve poziivne srane e emisije, popu iskazanog poverenja invesiorau našu zemlju, mogu se brzo izjalovii, jer zadovoljavajuća kredina sposobnosdanas ne znači niša ukoliko se zloupo-

rebljava radi prekomernog zaduživanja,čime će se a sposobnos sura izgubii.

Stefan ĐERSIMOVIĆ

SvetSkom nivoU

k S č s,

sSad s

1,9%, s s s s ,

s S

s 7,25%, č 5,3%

č.



mišljenje Ministarstva za rad, zapo-šljavanje i socijalnu politiku e-publike Srbije je da prekovremenirad nije besplatan: ugovor o radu

mora sadržati stavku o vrednosti radnog satazaposlenog u slučaju prekovremenog rada, aposlodavac je obavezan da tu odredbu ugo-

vora poštuje isplatom odgovarajuće nakna-de, jednom mesečno, uz isplatu redovne pla-te. Prekovremenim radom računa se svakoprekoračenje utvrđenog radnog vremena,osim onog kod koga je došlo preraspodelomradnog vremena. Ali zašto se onda to ne po-štuje? Zbog čega radnici ustaju po mraku i vraćaju se kući po mraku? Šta je zakazalo?Država? A ko bi drugi? Da bi se neki zakonpoštovao, potrebno je da postoji autoritetkoji bi ga sprovodio i nadgledao. Jedna mla-da majka je priznala zašto je dala otkaz u banci u kojoj je radila: „Ne želim da viđamsvoje dete na sat vremena dnevno, hoću da budem sa njim“. Ona je to mogla da ostvari,

jer muž ima značajan izvor prihoda.

PiSani i nePiSani zakoniPo zakonu o radu, dužni smo da radimoprekovremeno „u slučaju više sile, izne-nadnog povećanja obima posla, i u dru-gim slučajevima kada je neophodno da seu određenom roku završi posao koji nijeplaniran“. Prakično, o znači da će poslo-davac lako moći da nađe dobar izgovor da

vas zadrži duže od radnog vremena koje vam soji u ugovoru, mada o zadržavanjene sme rajai duže od čeiri saa dnevnoili ukupno osam sai okom cele nedelje.Za poslodavce koji ne pošuju ovo ogra-ničenje predviđene su visoke novčanekazne. Međuim, kada je reč o neplaćanjuprekovremenog rada, najveće izrabljivanjezaposlenih je u bankama, osiguravajućimkompanijama, rgovini i ugosieljsvu.Zašo za njih ne važe kazne? Nije nikakvaajna da zaposleni u bankama dolaze sa

vremena pre počeka radnog dana, a osajupo nekoliko sai duže i pošo se zaključajuulazna vraa. U bankama se na inervjuimaza posao kandidaima ovoreno kaže da se

„prekovremeni rad očekuje, ali se ne plaća“.Sve velike rme morale bi imai karice, amale knjige dolazaka i odlazaka. Neve-

rovano je da banke evideniraju promesvakog dinara, a da nisu u sanju da bele-

že radno vreme zaposlenih. Ali i uvođenjeevidencije radnog vremena vas ne možespasii ako se naleeli na pogrešnog robo-

vlasnika. Pojedini poslodavci podešavajuelekronske karice ako da se, i kad s po-sla izađee u osam uveče, regisruje da seizašli u 16 ili 17 časova. A puno je i onihkoji vode dvosruku evidenciju – jednu zasvoje knjigovodsvo, a drugu za inspekciju.

A inspekcija kao da ne zna za o...

izrabljivanjeSvakoga dana se bar jedan zaposleni javisa žalbom da mu se ne plaća prekovre-meni rad. Firme rade sa mnogo manjim brojem radnika nego što im je potrebno.Ljudi rade na po tri radna mesta za jednuplatu jer je tako jeinije poslodavcu, a kriza

je bila izgovor za otpuštanja ostalih i upre-zanje postojećih. Zaposleni ćute. Navikli sutako ceo život. Od sindikata nema neke ko-risti. Ni država ne želi da se bahće sa time.U bankarskom sektoru zaposleni se dodušene bune, jer su plate dvostruko ili trostruko veće od proseka. Ali radi se prekovremeno ito svaki dan. Poslodavci za tih dodatnih parsati dnevno ne žele da angažuju novog rad-nika koji će ih koštati još 100 000 dinaramesečno. U nekim delovima Srbije, istočnoji južnoj, ova pojava je uzela maha. Najčešćeu manjim rmama koje imaju do 20 radnika,a takvih je kod nas najviše. Nema sindikata

kome zaposleni mogu da se obrate a koji bise borio za njihova prava.

onaj koji je rekao doSta Jedan mladi zaposleni stigao je u svoju kan-celariju tačno u devet, kada mu je počinjalo

radno vreme. ancelarija je već bila puna.Še je ozbiljno rekao: „asniš!“ Zaposleni je blago odgovorio: „Ne, ne kasnim, stigaosam tačno na vreme“. Še ga je pogledaoprekorno. Nekoliko meseci kasnije, prvomprilikom, taj zaposleni je dobio otkaz. Obra-zloženje je išlo na štetu zaposlenog, te munije bila isplaćena otpremnina. asnije jepotražio pravdu kod inspekcije rada.

Jedna diplomirana studentkinja Ekonom-skog akulteta prijavila se na konkurs i pri-mljena je na probni rad u jednu banku. Bili suzadovoljni njenim angažovanjem i ponudilisu joj stalni radni odnos. U ugovoru je pisalo jasno da će morati da radi prekovremeno. unije bio kraj: mimo svih zakona i svake etike, banka je od nje zahtevala da ne sme da za-trudni u naredne četiri godine! Plata je bila veoma prihvatljiva. I pristala je. Odlučila jeda tim tempom proćerda dve godine svogživota, ali da za to vreme uštedi značajnusumu od svoje visoke plate. ada je shvatilada ima dovoljno novca, a premalo slobodnog vremena da bi se posvetila sebi i osnivanjuporodice, dala je otkaz. Našla je drugi posaokoji je ispunjava i daje joj dovoljno vremenada uživa uz muža i dvojicu sinova koje još ne bi smela da rodi da je ostala u banci...

Dušan SEKULIĆ

n s

ja Sam tvojgoSpodar

ekonomija

Zlostavljanje na poslu, prekovremeno ostajanje,nehumani uslovi rada,otpuštanje bez isplate

otpremnine, samovoljaposlodavaca...

Ko je kriv?

16



1

ekonomija

Uorganizaciji „Banke Inteza“, 21. sep-tembra je u hotelu „Hajat“ održanaposlovna konerencija pod nazivom „Evro vizija“, posvećena aktuelnoj

ekonomskoj krizi, kao i budućnosti evra ievrozone. Skupu je prisustvovao veliki brojdomaćih i stranih poslovnih ljudi, struč-njaka na polju makroekonomije, skalne imonetarne politike. onerenciju je otvoriopremijer Srbije Mirko Cvetković, a prisutni-

ma se obratila i Draginja Đurić, predsednicaIzvršnog odbora „Banke Inteza“. Na samomkraju, udbalski sudija Pjerluiđi olina odr-žao je predavanje na temu savremenog lider-stva. Posebnu pažnju privuklo je izlaganjespecijalnog gosta, nobelovca oberta Man-dela (podsećanja radi, jednog od kreatoraMandel-Flemingovog modela).

mora da Se štediPrema proceni slavnog ekonomiste, nema brzog rešenja za evro, kao ni za izlazak izkrize. Potrebno je voditi politiku usmerenu

ka stabilizaciji, jer postoji veliki rizik od re-cesije. Značajan problem predstavlja velika javna potrošnja pojedinih članica Evropskeunije, ali Mandel je siguran da će evro pre-

živeti. Zemlje sa visokim dugovima i veli-kim budžetskim decitima moraju raditi nauravnoteženju svojih budžeta, što izmeđuostalog podrazumeva i smanjenje socijalnihprava. „Evropski socijalni model se završio iogromna potrošnja i transeri države više neunkcionišu“, istakao je tvorac evra.Što se naše zemlje tiče, proesor Mandel jepohvalio ograničavanje duga na ispod 45%BDP-a, ali i dodao da bi on odredio 40%, apreostalih 5% ostavio za nepredviđene okol-nosti. akođe, naglasio je da Srbija treba daprati poruke iz evrozone, kako bi izbeglagreške koje su Grčku i latinske zemlje doveleu nezavidan položaj. Zaduživanje u stranoj valuti, prema njegovom mišljenju, nije dobraideja.

šta da radimo?Za Srbiju bi najbolje bilo da postepeno pre-đe na politiku ksnog deviznog kursa, a za-tim da uvede i valutni odbor, uz prethodnosmanjenje infacije i uravnoteženje budžeta,ocenio je obert Mandel. Ova preporuka je,ipak, u trenutnim uslovima neprihvatljiva.ako je istakla predsednica Izvršnog odbo-ra „Banke Inteza“, Draginja Đurić, Narodna

banka sprovodi monetarnu politiku targeti-ranja infacije, dok politika ksiranja kursapredstavlja put kojim naša zemlja u uslovimakrize ne može poći. Uvođenje ksnog devi-znog kursa bi dovelo do smanjenja izvozai dodatno ugrozilo konkurentnost ionakokrhke domaće privrede.

I pored toga što se ne mogu realizovati svipredlozi proesora Mandela, postoji neštošto Srbija može da uradi: možemo se oku-sirati na rast, uspostavljanje stabilnosti i pri- vlačenje direktnih stranih investicija. Uzevši

u obzir nepovoljnu situaciju u svetu - predSrbijom nije težak zadatak, smatra obertMandel. Ovo bi verovatno bilo daleko jed-nostavnije da talas pesimizma nije prepla-

vio investitore, pa se oni – generalno – sveteže odlučuju da „‘dreše kesu“. Prema rečima premijera Mirka Cvetkovića,Srbija aktivno prati svetske ekonomske tren-dove i preduzeće sve neophodne mere kako bi očuvala makroekonomsku stabilnost, ali iostvarila rast BDP-a od oko 5% godišnje u na-rednom periodu. Usvajanje rebalansa budže-ta, kao i aranžman sa MMF-om poslaće pozi-

tivan signal investitorima. Međutim, ne bi sesvi složili sa ovom izjavom. Ekonomski ana-litičar Aleksandar Vuković ističe da dodat-no zaduživanje, uz skroman privredni rast,može samo odbiti potencijalne investitore,dok predsednik Saveza ekonomista Srbije,Dragan Đuričin, smatra da je za privlačenjeinvestitora od ključnog značaja upravo ksnikurs. Sudeći po ovim oprečnim stavovima,postizanje na rasta, stabilnosti i podsticanjeinvesticija neće biti tako jednostavno kako jeocenio obert Mandel. Ali, ko zna – moždaneki odvažni investitor zanemari ova sitna

neslaganja i velikodušno doprinese jačanjunaše privrede.

Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ

p nbS, sć s

44%, š 1% s .o s s

č s ž

ž ss đ sž .

n r m b

“evro vizija”Talasi svetske ekonomske krize ponovo zapljuskuju svet, ali reklo bi se da nemarazloga za brigu. Evro će “isplivati”, “troškadžije” će stegnuti kaiš, a naša zemlja“šarmirati” nove investitore – ništa lakše. Ili bi bar trebalo da bude tako. Kakvabudućnost očekuje evro i evrozonu, kao i šta to Srbija (ne) treba da učini - samosu neka od pitanja koja muče ekonomiste, a na koja je tvorac evra Robert Mandel

pokušao da pruži odgovor.



18

ekonomija

18

low-cos avio kompanije su započelesvoj poslovni projeka okom devede-seih godina prošlog veka i vrlo brzosu našle svoj pu do porošača i uspe-

ha u poslovnom sveu. Mnoge prednosi,neke manje a neke više očigledne su dopri-nele veoma brzom rasu i širenju poslova-nja na svim većim ržišima u sveu. Svakaod prednosi je u određenoj meri doprine-la da ove kompanije rasu i šire poslovanjeu skoro svakom regionu svea danas.Pre pokrea za deregulaciju (krajem se-damdeseih i počekom osamdeseih)mnoge avio-kompanije su bile zasnovanena prevozu od ačke do ačke. Posoji ve-liki broj direknih linija između gradovaali uglavnom na ušrb učesalosi leovai visokih cena prevoza (u slučaju da nisusubvencionisane od srane države). Tako-đe mnogo gradova je pokriveno, dodušerazličio, od srane kompanija i veze su de-limično neprikladne. Sa pojavom deregu-lacije, avio-kompanije racionalizuju svoje

usluge i dolazi do svaranja mreža sa čvoro- vima i granama. Logična posledica oga jeda svaka kompanija preduzme dominacijunad jednim čvorišem, a usluge modikujeako da se čvoriša povezuju sa više grana.Svaka avio-kompanija nasoji da se izboriza leove između čvorova. Kada neka avio-kompanija preduzme dominaciju nad čvo-rišem osvaruje većinsku (ako ne i mono-polisičku) konrolu i može povisii ceneusluga. Prednos ovog sisema za avio-kompanije je mogućnos da osvare domi-naciju na regionalnom ržišu i povećajupopunjenos aviona, dok sa druge sranepunici imaju bolju povezanos i niže cene

na račun češće promene aviona.Kao rezula svih ovih prednosi, veće e-kasnosi i produkivnos kompanije, puni-cima su ponuđene daleko niže cene avio-karaa. S obzirom na radicionalno visokecene avio prevoza, ržiše je veoma oselji-

vo na njihove promene (cene avio prevozasu izuzeno elasične), šo znači da i manjapromena cene uiče na razliku u poražnji.Podizanje cene od samo nekoliko proce-naa je jasno vidljivo u padu broja punika.

Veća poražnja za nižim cenama karaa do- vodi i do povećanja broja korisnika uslugaovakvih kompanija e se one vode brojem

punika, a ne samom cenom kako bi osva-rile pro. Veći broj punika uz manji propo jedinici mogu dai daleko veću zaradupo leu nego šo je o slučaj u radicional-nim avio-kompanijama – kojima je visoka

cena primarna, bez većeg osvranja na brojpunika.

Ciklične krize koje pogađaju avio-prevoz isve njegove praeće delanosi, najčešće surezulai raova u određim delovima sve-a, recesija država koje učesvuju u velikojmeri u ukupnom obimu prevoza i u posled-nje vreme sve česih erorisičkih napada.Kao šo je poznao - poslednja kriza, odkoje se avio indusrija i dalje oporavlja jepočela 2001. kada je došlo do napada naNjujork i Vašingon. Nije bilo aviokompa-nije u sveu koja nije oseila ovaj udarac, aza određene on je bio ujedno i poslednji –pred njihova gašenja. Došlo je do koreniihpromena u samoj srukuri avio-prevozakao i do promena u položajima određenih

kompanija na sveskom ržisu, kako u me-đunarodnim odnosima i inerkoninenal-nim leovima, ako i na lokalnom/regio-nalnom nivou.

Velike kompanije ovde pokazuju mno-go veće probleme prilagođavanju novimsveskim dešavanjima nego njihovi manjikonkureni, bez obzira na veličinu i vred-nos promea robe i punika, kao i zalihapripremljenih za krizna sanja. Povećanjeroškova za osiguranje, kako aerodromaako i aviona, su najviše pali na ere sa-mih punika, ali je priprema i organizacijapo novim pravilima igre skupo košala sve

kompanije koje imaju veze sa civilnim vaz-duhoplovsvom. U ovakvom izmenjenomsanju na ržišu, najbolje su se snašli i “pre-živeli” mali prevoznici koji imaju drugačijiplan poslovanja i način rada od giganskih,

romih i radicionalnih kompanija. Low-cos kompanije koje su bile proakivne i

brzo reagovale na događaje, čak su i pove-ćale obim svog poslovanja, nalazeći nove iisplaivije pueve na kojima će leei.Upoređujući glavne i sporedne/regional-ne/lokalne aerodrome, dolazi se do mno-gih prednosi nekorišćenja cenralnih ipopularnih pisi. Niže cene aksi, manjazagušenos saobraćaja šo za direknu po-sledicu ima i ređa kašnjenja poleanja isleanja i možda najbinija prednos – brže«okreanje» aviona j. manje čekanje nared da se polei sa isog aerodroma. Ovomprednošću dolazi se do veće ekasnosiuporebe aviona, šo za rezula ima i nižucenu korišćenja zemaljskih usluga a samim

im i omogućava niže cene avio karaa zakrajnje korisnike. Ovde je poznao pravilosavršensva «25-o minuno okreanje».To je vreme koje je minimalno, a samim imi opimalno porebno da avion slei, iskrcapunike, dopuni se gorivom ukoliko je i oporebno, ukrca nove punike za sledeći lei napusi aerodrom. Trenuno u Srbiji, a i ulokalnim/regionalnim cenrima ne posoji

veća zagušenos sabraćaja e ovo vreme ne bi rebalo da predsavlja problem, bar šose bliže budućnosi iče, dok ne dođe do

još veće ekspanzije avio-sabraćaja. Većina avio prevoznika ove vrse korisi ve-

oma jednorodnu fou aviona. Prva pred-nos ovakve odluke jese povoljnija cena usamoj nabavci zbog odobravanja popusaproizvođača na veći broj naručenih aviona.Druga prednos je održavanje foe, jer za-

prednoSti low-coSt

kompanija nad tradicionalnim avio-prevoznicima



1

ekonomija

1

heva manji broj mehaničara i njihove obu-ke. Treće, obuke piloa i osalog osoblja sumnogo povoljnije, brže i prakičnije kadase radi o jedinsvenim ipovima aviona, ai omogućava rad na bilo kom avionu iz fo-e, ukoliko je neophodno da dođe do pro-

mena u organizaciji zaposlenih, j. roacijeradnih mesa. Jedinsvena ponuda klase u avionima, ne-posojanje prve klase i maksimalno ograni-čena ponuda hrane i pića, ako uopše po-soji, omogućava da uz veću popunjenossediša na leovima pruži i veću zaradu.Poboljšana ekasnos smanjenim roško-

vima po puniku je glavna odlika low-coskompanija. Adminisracija i prodaja karaa

je pojednosavljena ako šo ponuda ide

isključivo puem Inernea i kredinih kar-ica ili cenrala (call cenri) koji nudi karedirekno bez učešća agencija i njihove pro-

vizije u konačnoj ceni kare. Pojednosav-ljenje disribucije se obavlja i eliminacijomšampanja karaa. Za ukrcavanje u avion

poreban je samo lični dokumen i povrdakoju korisnik/punik sam šampa nakoninerne porvrde da je kara kupljena. Zaunkcionisanje ovakvog sisema disribu-cije neophodni su savremeni računarskisisemi i programi koji će na prvom mesugaranovai bezbednos samoj kompaniji, ai punicima i njihovim podacima koje dis-ribuiraju na Inerneu.Sagledavajući sve prednosi ali i nedosakelowcos avio kompanija u odnosu na velike,

nacionalne i radicionalne prevoznike - ve-oma je očigledno da ovi „mali“ prevozniciimaju mesa za obavljanje svojih poslov-nih poduhvaa. Uzimajući akođe u obziri globalnu ekonomsku krizu u sveu, još

je jasnije da zbog pada živonog sandarda

ljudi, sve su manje mogućnosi da se puuje a naročio korise „luksuzni“ vidovi prevoza kao šo je avio saobraćaj. Lakše prila-gođavanje lowcos avio kompanija akođepruža priliku zabrže i ekasnije snalaženjeu novonasalim poslovno-ekonomskim si-uacijama. Uspešnos ovog vida prevoza jeakođe dokazana i povećanjem kako brojapunika ako i kompanija u celom sveu.

Mr Vukašin PETOVIĆ



20

drUštvo

i tuga je za Čoveka Evo mene ope, drage moje dame. Ovogpua, međuim, nemam rešenje za ovusinu neprijanos sa kojom se bar jednomsvaka od nas suočila u živou – prevara. Na-ravno, da se ne lažemo, ni mi nismo sveice.Desi se svakom da „pređe cru“ iz kojeg godrazloga. U slučaju kada smo mi prevarenasrana, cela siuacija je eža zapodnei, i sklone smo plakanju.Ne brinie, o je prava reakcija.Sedie, isplačie se, dozvolie sebida budie užne i uučene neko

vreme. A onda se saberie i raz-mislie ša se zapravo u desiloi zašo. Varanje možemo nekadpripisai ipu ličnosi. Međuim,češća je siuacija da su drugesvari u pianju...

a što lažeš bre?Najčešće, ljudi varaju onda kadanešo nije u redu – sa njima, u

vezi u kojoj su, sa osobom sakojom su u vezi. Vezu kao akvu,ako se zadržimo na njoj, čini ko-munikacija između dvoje ljudi.ada je dobra, nema zbunjujućihsiuacija u kojima ćee se piaiša je neko zapravo heo da po-ruči nekom izjavom ili posupkom.

Međuim, kada posoje prepreke u komu-nikaciji, onda se javljaju problemi. Nisesigurni, nise iskreni, imae porebu da ma-nipulišee (ili se osećae izmanipulisano) ipolako rase osećaj enzije, nesigurnosi iisrusriranosi. Da bi se se oslobodili ogosećaja, supae u akciju, koja podrazume-

va bilo ša šo će učinii da se osećae bolje.Muški deo populacije u daoj siuaciji imaporebu da se zaboravi. Odlaze sa oracimana baske, u kaanu, u ereanu, i nerekokod druge žene. Ovo im pomaže da manjerazmišljaju, naročio o posledicama njiho-

vih posupaka. Ženski obrazac ponašanjau siuaciji gde se osećaju nelagodno i ne-sigurno je da pričaju o ome, ponovo i po-novo, sa milionima drugarica, dok ne dođu

do nekog rešenja. o silno pričanje i rezo-novanje česo ume da bude „isripovano“

jer se od olike priče svori popuno drugaslika u glavi od one koja jese. Međuilm,o ih sprečava da odu drugom muškarcu,

jer ne umeju da se zaborave dok nešo nereše (osim ako kao rešenje ne vide dugogmuškarca). Znači, prisupi su nam popu-no drugačiji, once again. I pre nego šo mu

moornom eserom odsečee glavu kadsaznae za prevaru, uzmie u obzir ovaj deomuške prirode. Naravno, ako osećae da je

vaše poverenje do e mere izigrano, jed-nosavno izađie iz cele priče bez prljanjaruku.:) Ako uzmemo da ipak osajee, ve-rujem da se sve da sažvakai, uzei u obzir,oprosii kada govorimo o prevari koja sedesila samo jednom. Ali, kad imamo siu-aciju sisemaičnog varanja ilii čuvenog

„sedenja na dve solice“, u na žalos nemaša dalje da se priča. Nema porebe da gapusie da se smišlja „koja će od vas bii bo-

lja dugoročno, koja krakoročno...?“. Nisekomad namešaja. Bilo kako bilo, gde imaprevare, u ima i laži. Da li je o bilo jedno

veče i li više njih, da bi izbegao isinu, vaš

muškarac je morao da vas laže. Nekad ćeečui izgovor „nisam e lagao, samo sam pre-ćuao.“ Vau, baš lepo, sad mi je lakše. Spo-minjem laganje jer želim da „ ne mogu daživim bez njega “ devojkama poručim – da

je laganje jako ružno, da mogu da žive beznjega, i da imaju dosojansvo! Pre negošo mu se bacie nazad u naručije, razmisli-e ša se sve zapravo proguale i koliko će

on o cenii ubuduće. Jer vezakoja se zasniva na vašem sle-pom verovanja u nešo šo oči-gledno nije isina, nije dobra,svakako će se završii; a vi ćee

bii povređena srana i rebaće vam meseci da se oporavie,ako ne izađee na vreme.

ko šta radi Samom SeBiradi

Ono šo sam ja shvaila krozgore navedene siuacije, jeseda ko god se ponaša na akav način na kraju krajeva laže i

vara samog sebe. o je važnoda zapamie, jer ćee vi nekad

bii s one „presupničke“ sra-ne. U om momenu reba dase zapiae: „Ša ja o radim?“ i

još važnije zašo o radie. e-rae ina, sveie se, nadome-

šćujee nešo šo vam ali u vezi

– uzbuđenje, sras? Na žalos, najčešće jeupravo ako. Samo, jer zaisa mislie da seakve svari daju ispravii vezom na jedno

veče? Bilo kako bilo, prevara nije rešenje niza jednu sranu. Bolje budie iskreni premasebi i prekinie nešo šo ne valja, ili skupiehrabros za ovoren razgovor kada je veza ukrizi, nego da se napijae po klubovima i re-šavae problem kroz „as love“ šo bi rek’oDžordž Majkl. Zao, ako se pored nekogko vas je prevario ili vas vara – opušeno.

Vi ćee svari da rasčisie same sa sobom,i nasavićee dalje. Doična osoba možda

nikad neće, i uvek će ponavljai besmisleniobrazac laganja samog sebe, koji nikud ne vodi.

Dr Da Wajt

žs S

ma, Prevari me, oPUštenoVernost je precenjena kategorija, bar tako kažu. Ja se ne slažem. Mislim da jevernost kategorija na mestu, ali za kučiće. Kada govorimo o ljudima, to je jakokomplekasan pojam. Jer kada čovek ne ume da ostane veran i dosledan samomsebi, ne očekujte da će to moći za bilo koga drugog.

š ? p ...



21

drUštvo

VEĆ VIĐENO?i si spreman: piće i mobilni pored ebe,neke grickalice, na par meara kompjuer,u poluhorizonali i u zamračenoj sobi pališV i počinje uživo prenos meča. Ovo je su-per nedelja - Nole je pre par dana osvojioUS Open, bila je žurka u kaću, na Fejsu jepršalo «No1e, mi e volimo» - akmiče-nje u najboljem sausu ili skinuoj slici sa

Vukajlije, pa onda pravo na ulice, dan-dvaodmora i dalje u nove (uđe) pobede jer jezgusnu raspored mečeva i uakmica. Pomi-sliš: «Gde baš za vreme ispinog roka?», aliumeso odgovora ispijaš još jedno piće.Par sai kasnije: živci su i iskidani, daljinskiizgreban od bacanja, nije pomogla ni vikana elevizor, «salaara» je izgubljena, i

brišeš sare sause na Fejsbuku i menjaš ihuvredama, u drušvu svi ogovaraju og isog

junaka od pre neki dan...ao da i nije bilo dosa nerviranja oko ko-šarkaša....Pa kako nisi znao da su odbojkaši većušli u završnicu Evropskog prvensva???Saznao si za njih u poslednji čas, aman dase ne mučiš gledanjem svih uakmica, većpomno praiš polunale i nale. I ope isiscenario: pobeda, online hvalisanje, zaimluda vožnja po gradu, žurka i doček ispredSkupšine...Ovaj spor je zaisa iscrpljujuć! Na redusu odbojkašice - prvo meso u Evropi i uovoj konkurenciji, po principu copy/paseposlednjeg pasusa. Uh, moraš da odspavašmalo pre sledećeg podviga nekog našegsporise.

Neka digne ruku onaj ko se nikada nije na-šao u ulozi junaka ove priče...

ČIJU IGU IGRMO?Čini se da je u proeklom periodu gore na-

vedeni primer posao svakodnevica. o ve-

ličanje uspeha kada je neko na vrhu i nipo-dašavanje isog kada rezulai našeg idolanisu na onom nivou koji nas zadovoljava,počinje da oslikava sanje nacije. Problemnije u idealizovanju nekoga ili nečega, veću rošenju previše vremena i napora napraćenje zv. uzora, koji se ne slede, negose pod lupom posmaraju, i o uz dealjnuanalizu svake njihove greške. Nekad se činida se uđe greške i priželjkuju, kao uehaza sopsvene neuspehe. Posledica akvogponašanja je propušanje prilike za razvoji napredovanje u sopsvenom živou. Ovapojava ne vezuje se samo za pojedince, veći za medije, koji u rci za čianošću rade go-ovo iso, bacajući akcena na marginalnesvari, dok one sušinske zanemaruju. Dali smo posali akvi (ili smo akvi oduvek

bili) da nam je važniji rezula uakmice, odsope nezaposlenosi, od salnog pomera-nja praga siromašva i povećanja broja onihkoji žive ispod njega. Da li je naše pamće-nje vremenski ograničeno na 24 saa (a poporebi i kraće)? I konačno, da li moramoda nađemo način da promenimo igru, ili dauvedemo nova pravila ise?

IGRJ SVOJU IGUSavie prs na čelo i shvaićee da sve, uklju-čujući i „moderno gladijaorsvo“, kakose još naziva spor (prim. au. LjubodragDuci Simonović), zaheva najviše rada iodricanja, a najmanje slikanja i poziranja zanaslovne srane. Odgovor se sam namećepo principu „najbolji posao je svoj posao“.

Dakle, knjigu u ruke, napuni glavu i zapleši valcer ka svelijoj budućnosi.

Ivana VUKOVIĆ

š s s, () s s

Svi junaci

Zagonetka: o kojoj «spo-

rednoj» stvari je reč? Mno-

gi su se bar jednom bavili

istim, mnogima je bar u

jedan san zalutala želja o

osvajanju najsjajnijeg od

svih vrhova, samo malom

broju pojedinaca je za-

nimanje upravo ta «spo-

redna» stvar, a u rukama

nekolicine je zasijao mu-

kotrpnim radom zaslužen

trofej. Tačan odgovor je(pogađaj) sport. A na na-

šem tlu su porasli svetski,

evropski, u ženskoj i muš-

koj konkurenciji, ekipni i

individualni prvaci. Toliko

ih je da smo u nedoumici

da li smo zemlja košarke,

ili možda odbojke, tenisa,

rukometa, vaterpola... Za-služuju aplauz (ali duži od

5 minuta).

v č s s

s s č s

s .

k s s : đč

, s?



22

drUštvo

anštajnovo krČkanje na vatriDa li će okriće naučnika u CEN-u zaisauzdrmai Anšajnovu eoriju relaiviea iovorii pianje mogućnosi puovanja kroz

vreme, ili je još uvek rano za akve ocene,osaje nam da vidimo. Pre prvog zvaničnogobraćanja naučnika iz CEN-a i zvaničneprezenacije rezulaa, većina naučnika sesložila da bi, pre nego šo se „Anšajn savina varu“, rebalo ove neverovane vrdnjepokrepii neverovanim dokazima.

neutrino ČeStica brža od SvetloStiOvih dana, rezulai još jednog eksperi-mena sprovedenog u CEN –u posalisu jedna od glavnih, ako ne i glavna ema

vodećih sveskih naučnika, a pre svega

naučnika iz oblasi zike. ezulai ekspe-rimena OPER pree da, kako se oni naj-smeliji usudjuju da kažu, poljuljaju emeljesavremene zike. U ovom eksperimenu,koij je rajao pune ri godine, 15000 česicaneurina pušeno je na pu dug 730 ki lome-ara ispod zemlje, od CENA do labarao-rije Gran Saso u Ialiji. Ovaj pu česice ne-urina su, na veliko iznenadjenje naučnika,prešle za šezdesemilijardii deo sekunderanije u odnosu na svelos. U apsolunim

brojevima, o znaci da je snop svelosiovaj pu prelazio brzinom od 299.792.458

meara u sekundi, a brzina neurina bila je 299.798.454 mera u sekundi. ako po Alberu Anšajnu (nem. Alber Einsein),vorcu eorije relaiviea, najbrži enie

u svemiru predsavlja svelos i ne posojiniša brže od svelosi, da li o znači i da jenaučni sve na pragu odbacivanja eorije re-laiviea, eorije na kojoj se bazira moder-na zika i koja je osnova ljudskog poimanjauniverzuma i vremena? Još jedno pianjese ovih dana posavlja, a o je upravo onokoje je i probudilo najviše maše - da li smo,makar eoreski, na korak blize puovanjukroz vreme. ako bi o sam Anšajn rekao,

„Ako bise bili u sanju da pošaljee poruku brže od svelosi, o znači da mozee da po-šaljee elegram prošlosi“. Neurino česicespadaju u najneobičnije česice u zici. osu subaomske česice koje nemaju masu inaelekrisanje i nasaju kao posledica radi-oakivnog raspada ili nuklearnih reakcija,

kao šo su one koje se dešavaju na Suncu iliu nuklearnim reakorima. Posoji nekolikoipova neurino česica, medjuim, njihovoposojanje može se samo indirekno do-kazivai preko inerakcije sa drugim česi-cama, ali ne posoji mogućnos da se onedirekno vide ili deekuju. akodje, deočesica neurina, koje dolaze iz kosmosa,mogu da prodju kroz zemljinu kuglu, a dane reaguju ni sa jednom drugom česicom.Do sada su okrivene ri vrse ovih česica.U jednom sličnom eksperimenu, sprove-denom u Minesoi 2007. godine, uvrđeno

je (sa manjom preciznošću) da se česiceneurina kreću brzinom koja je jednaka brzini svelosi. Sušina eksperimena bila je, u svari, ispivanje neurinskih oscilaci-

ja, odnosno ransormacija jednih česica udruge. Ako bi do e ransormacije došlo, označi da bi neurini morali da imaju maluili makar konačnu masu. Pošo je ransor-macija povrđena, opravdano je verovanjezičara da se neurini kreću brzinom koja

je manja od brzine svelosi. Zajedno sapobijanjem eorija, ako se povrde rezulaiovog eksperimena, neurino bi doveo podsumnju još jedan eksperimen o merenjunjegove brzine iz 1987. godine.

do konaČne potvrde rezultata Većina naučnika, i pored ovih impresivnihrezulaa, još uvek nije ishirena u svojimizjavama. Međuim, svi se oni slažu u omeda posledice ovog okrića neće, barem ne udogledno vreme, prouzrokovai promeneu načinu rada posojećih mašina. Pre negošo se bilo ša promeni, i pre nego šo ovookriće svarno poljulja emelje savremenezike, osaju mnoga ovorena pianja. Ododgovora na mnoga od njih još uvek smodaleko, a jedno, koje je najviše probudilo

našu mašu, još neko vreme će osai u do-menu naučne anasike. U isčekivanju prvih vremenskih punika, na puovanje krozsvemir i vreme vodiće nas Arur lark, zaparalelne sveove u je Benedik, a za onekoji bi da puuju ispod površine zemlje u jeŽil Vern, oac naučne anasike. Oni manjeskloni čianju, zadovoljiće mašu klasikomkao šo su Zvevdane Saze, Poseioci, pa ierminaor, zašo da ne. A da li će i Super-men, čovek sa druge planee, brži od vera isnažniji od lokomoive, spusii glavu pred

brzinom neurina, česice sa druge planee,

biće pianje na koje će svako od nas za sebedai odgovor.

Nenad KSTIĆ

22

n ss – s

od nauČne fantaStike

do StvarnoStip , s ss- č s, s s ss.

p a t s čs s

s s s.



23

drUštvo

o, šta je ovo?Sigurno se ovog lea Silikonska dolina pre-imenovala u Zapanjenu. A verujemo da jeBeogradska lharmonija kriva za o. Baha-os i arogancija deniivno opisuju osobekoje posećuju ulicu Srahinjića Bana, nezao šo ja ako kažem, već zao šo je očinjenica, ma koliko bolela. Gomila „osva-renih“ mladih ljudi prisusvovala je ovogo-dišnjem perormansu iekako uspešnih iosvarenih ljudi - u želji da budu primećenii komenarisani, popularne „cice“ i „rajeri“osali su zapanjeni ili zgroženi nasupomenomenalnih džez muzičara. Nikako nisuizosali začuđeni pogledi, komenari, šapu-anja, zagledanja, a i merkanja. Da iznena-đenje bude veće, kraj ačke je, pored apla-uza, bio propraćen ransparenom: „Hvalašo ne dolazie“.

za dobrim konjem prašina Se dižeNeko ga ne voli, neko mu se divi, neko gapodcenjuje, neko ga smara delom inelek-ualne elie, ali niko ne može da ignorišegospodina Ivana asovca. aman kad je

javnos uihnula povodom navedenog do-gađaja, isu u pomalo zgroženu, ali svaka-ko oduševljenu javnos, iznenadio je noviposavljeni snimak u kome se direkor Be-ogradske lharmonije na svoj originalan,prepoznaljiv način obraća nekome. E, sad.Posavlja se pianje kome je ovaj video upu-ćen, kakvu poruku nosi i da li predsavlja

nasavak markeinške kampanje započeeu Silikonskoj dolini? Deniivno, gos`n a-sovac ne osavlja nikog ravnodušnim. Ideja

je bila medijski ispraćena i svakako je iza-zvala poziivne reakcije. ad se malo udu-

bie u ovaj snimak, mogu se donei brojnizaključci. I, ima ih raznih. Sasvim sigurno,ovaj video predsavlja nasavak kampanjekoja promoviše kuluru, kućno vaspianje,koje direkno dikira sav pojedinca, nje-gove izbore i očekivanja. Na sebi svojsvennačin, dobro uvežbanim onom i velikomdozom sarkazma, Ivan asovac se obraća

javnosi. Eliu koja posećuje Silikonskudolinu odlučno je okarakerisao kao deodrušva koje ne pošuje vrednosi i lepouklasične muzike. Uspu, spomenuo je i srp-

sku poliiku, način na koji ona deluje, a o

je slikovio pokazao namernim čianjemeksa na papirima koje je imao ispred sebe.Da bi snimak imao eeka, završne momen-e je „začinio“ psovkama, kojima ukazujena koji način poslanici Narodne skupšineepublike Srbije komuniciraju izmedjusebe kada su zajedno u isoj oj skupšini.Genijalno?

treba li Spaliti beogradSku filharmoniju?Ovim pianjem, nakon objavljenog snim-ka, Tasovac ovara novu diskusiju, u kojojsu glavni akeri upravo manjina i većina u

Srbiji. Prvi, koji imaju sve i drugi, koji jedvaimaju nešo, a o nešo je skoro niša. Sar-kazmom, izuzeno prijanim izražajnimsredsvom za većinu srpske publike, di-

rekor isiče činjenicu da brojnu popula-ciju koja naseljava saniša popu Silikon-ske doline najviše inspiriše kulura. Da li

su zaisa prave vrednosi iskorenjene iznaše male zajednice? Zbog čega je drušvoupalo u koloečinu svakodnevnog živoa?Zašo nismo moivisani naprekom, ru-dom i nadom u bolje sura? Odgovora jesve manje, a obično se razlozi raže amogde ne reba. Klasična muzika, uživanje unjoj, lepoa slušanja i sve ono šo je pra-i, za neke jesu dovoljni razlozi da jedandan počne uspešno i završi se iso ako. Zaneke, kulurno uzdizanje koje odiše pri-hvaanjem obrazaca ponašanja koji nisuprimereni današnjoj omladini predsavlja

jedini vid svaranja sopsvene ličnosi. Pri-lično užno, zar ne?

Bojana ANDIĆ

f

hvala šТО ne dolaziteČini se da je gospodin Ivan Tasovac bez dlake na jeziku. Kampanja „Hvala što nedolazite“, svakako je podigla veliku prašinu i postavila pitanje šta se danas u Srbiji smatra kulturom i pravim sistemom vrednosti.

z ,

s

s s ss čs.

a s s

s, „js s “ „u s s s“.



2

drUštvo

ML: Šta je Recycleton?ecycleton je, pre svega, kovanica dve engle-ske reči: „ecycling“ i „Marathon“. „ecyc-ling“ kao sama svrha projekta, a „maraton“kao reč koja dodatno pojašnjava konceptprojekta. Početna ideja koju smo imali jesteda se naprave akcije u više gradova Srbije, ukojima bismo sakupili što veću količinu elek-tronsko-električnog otpada, kako bismo uči-nili Srbiju čistijim mestom za život, a u isto vreme podigli svest i inormisanost gradja-na o tome koliko ova vrsta otpada može da bude štetna po njihovo zdravlje, kao i da onimoraju da urade sve što je u njihovoj moći dapomognu nama, ali pre svega sebi.

ML: Koliko dugo projekat postoji?ecycleton postoji već dve godine. Počelismo sa ostvarivanjem projekta prošle godine,a kada smo videli kakav smo uspeh postigli,nismo videli ni jedan jedini razlog zašto bi-smo ga obustavili.

ML: Zašto baš elektronski otpad?Džon enedi je rekao da ljudi gledaju nastvari i pitaju se „zašto“?”, dok on gleda i sanjao stvarima koje se još uvek nisu desile i pitasebe „zašto ne“?”. Dopustili smo sebi da sa-njarimo i uradimo nešto što na teritoriji Srbi- je niko nije uradio pre nas. Postojalo je mno-go onih koji su se zalagali za reciklažu papira,plastike i metala. Nažalost, ne možemo da sepohvalimo zainteresovanošću za samu idejurecikliranja elektronsko-električnog otpada.

Ljudi uglavnom imaju indierentan ili odbo- jan stav prema njoj. Mnogi bi radije pokušalida prodaju svoje stare uređaje, nego što biih donirali. Međutim, svesni posledica ove vrste otpada, rešili smo da pokušamo to dapromenimo. Ne sme se zanemariti činjenicada je elektronsko-električni materijal punoštetniji od ostalih i vodi se u dokumentimakao biohazardni materijal koji se ne sme ni bilo kako prevoziti (potrebna su posebna vozila), a kamoli skladištiti negde ili pre-prodavati. Pošto je ovo stvar i od izuzetnogzdravstvenog značaja, osetili smo dodatnu

potrebu da pokrenemo ovu akciju u ciljuinormisanja i podizanja svesti o važnostirecikliranja elektronsko-električnog otpada.Možemo da se pohvalimo da su ljudi nakon

dve godine projekta oduševljeni idejom damogu da recikliraju svoj otpad i tako pomo-gnu očuvanju životne sredine.

ML: Koji je dalji put prikupljenog mate-rijala?Prikupljeni materijal se prevozi do reciklaž-nog centra Božić i Sinovi u Pančevu gde sedalje vrši dalja selekcija i reciklaža. Oni su jedni od retkih ljudi koji su imali hrabrosti dase upuste u ovu granu recikliranja jer, kao štosam već rekao, ljudi nisu do sada recikliralielektrični otpad.

ML: Kada i gde će ove godine biti održanaakcija?

ecycleton 2011 je samo jednu akciju uda-ljen od završetka. Naredna akcija će se održa-ti u Beogradu, 30. oktobra (okvirno). rajaćenekoliko sati i održaće se na platou ispredFilozoskog akulteta. Svi ljudi koji nisu umogućnosti da dodju do platoa, moći će da,na dan akcije, pozovu broj naše eko-patrole(069/709-930), koja će dovesti volonterekoji će biti više nego voljni da pomognu saprenosom otpada.

ML: Znači, projekat se ne realizuje samou Beogradu?Ne, akcija se ne održava samo u Beogradu. Još jedna stvar na koju smo obratili pažnju bila je decentralizacija, tako da smo akcijupreneli u još par gradova. Prvobitni ecycle-ton imao je 5 akcija, a ovogodišnji se sastoji iz9. o je napredak od 80% u odnosu na prošlugodinu. Ostale akcije su se održale u slede-ćim gradovima po ovom redu: Niš, Vrbas,Srbobran, aška, Loznica, Šabac, Novi Pa-zar i Leskovac. Svaku akciju su organizovalapo dva lokalna koordinatora uz pomoć našeorganizacije Tink Big eam i srećni smo štomožemo da se pohvalimo da saradjujemo idružimo se sa ovako aktivnim tinejdžerimakoji su zapravo voljni da se angažuju oko ne-čeg.

ML: Da li postoji neki način na koji možedirektno da se pomogne akcija?Najveća pomoć koju gradjani Beogradamogu da nam pruže jeste da nam dostave

svoj elektronski otpad ili pozovu broj našeeko-patrole kako bi volonteri došli i pokupi-li taj otpad od njih. akođe, ko želi da budedeo našeg tima, može poslati svoje podatkena adresu [email protected], sa naznakom „prijava za volonterski rad“. ML: Da li želite nešto da poručite čitaoci-ma MonopolLista?Naravno - Mi smo ono što konstantno radi-mo, prema tome, savršenstvo nije čin negonavika. Budimo ljudi, pomozimo sebi, jer akoto mi ne uradimo, niko drugi neće to uraditiumesto nas. Pomozimo sebi i očistimo grad

po grad, komšiluk po komšiluk, naselje ponaselje! Zajedno do čistije i zdravije Srbije!

Nenad RUŽIĆ

a s

recYcletonU Beogradu se krajem oktobra održava akcija prikupljanja elektronskog otpada.U cilju širenja akcije, razgovarali smo sa generalnim koordinatrorom projekta,

Nikolom Jovanovićem.

p , crcyc s

14 s-č ,

č

s s 11. m,

s c b.



25

drUštvo

pojava globalnih društvenih mreža Iako su i ranije posojale drušvene mreže,ek 2003. godine osnovana je prva drušve-na mreža sa globalnim uicajem, MySpace.Nedugo zaim, pojavila se nova drušvenamreža, koja će popuno promenii na-čin gledanja na inerne, pa i na modernodrušvo. Iako je u svojim ranim godinamaimao mnogo manje opcija nego šo imasada, Facebook je brzo izbio na mesonajpopularnije sveske drušvene mreže.Doneo je novi način komunikacije prekoinernea. Celokupna lozoja razvoja Fa-cebook-a može se svesi na o da je on vre-menom posajao sve neophodniji ljudima.o nema prol na „ejsu“ propuša mnogooga - dopisivanje, slanje elekronske poše,razmenu slika i pesama, igranje igara, pra-ćenje događaja i razmenu mišljenja. Soga ine čudi šo je u julu 2011. godine imao 800miliona regisrovanih korisnika.

twitter s facebook Nešo kasnije, 2006. godine, osniva se wi-ter. Zamišljen je kao „ligh“ verzija Face-

book-a i namenjen slanju krakih poruka ili vesi, odnosno brzoj razmeni inormacija.Upravo zbog oga šo ga „mlađi konkuren“nije direkno napao, Facebook i witer

koegzisiraju. Većina korisnika witer-aposeduje i nalog na Facebook-u, koji češćekorisi. Ipak, reba napomenui da svi kojižele da promovišu neki cilj, proizvod, ilisamog sebe, nalaze da je witer korisnijesredsvo komunikacije sa javnošću.

problemi za facebook Oprilike godinu dana nakon šo je Facebo-ok presigao Google po dnevnim poseamasaju, rodila se nova drušvena mreža, Goo-gle+. Dolazak ove mreže desio se u najgo-rem renuku za Facebook, koji se suočavao

sa priiskom javnosi zbog narušavanja privanosi korisnika, kao i sa česim žalbamada je posao prekomplikovan i prenarpanopcijama. Google+ je vešo iskorisio sve

ove, a i neke druge nedosake konkuren-a i doneo je jednosavnije dopisivanje (sagrupnim i video dopisivanjem), jednosav-nije deljenje inormacija (uz bolju kon-rolu oga ko e inormacije može videi),

jednosavnije grupisanje konakaa i boljukonrolu privanosi. akođe, Google+ jeizosavio mnoge sadržaje koje Facebook poseduje, radi veće jednosavnosi i boljepreglednosi. Još jedna od prednosi Goo-gle+ je povezanos sa drugim Google-ovimservisima, koje svakodnevno korise Face-

book korisnici.

google+ pravi greške u koracima Iako su reakcije na Google+ bile odlične iiako je brzo sekao veliku popularnos, Fa-cebook je uspeo da minimalizuje šeu. Zao su bile zaslužne dve svari. Prva je a šo

je za ovaranje Google+ prola bila poreb-na pozivnica, ako da mnogi koji su heli danaprave prol, o nisu mogli učinii. Drugasvar je a šo Google+ ne primorava ljudeda budu zavisni od njega. Naime, on ne po-država online igre unuar sebe, i nema (još)mnogo korisnika, pa samim im, većinanjih nema razloga da svaki dan ovara svoju

Google+ sranicu (dok je poznao da veći-na korisnika Facebook-a ovara svoju sra-nicu više pua dnevno). akođe, Facebook

je u krakom roku uveo nekoliko promena.

e promene su bile kopije rešenja koja jeGoogle+ predsavio, a koja su predsavljalaunapređenje u odnosu na Facebook. Pove-ćana je konrola privanosi, poboljšane suopcije dopisivanja, uvedene bolje podelekonakaa i omogućena je veća konrola de-ljenja inormacija. Ovim je Facebook zadaoogroman udarac Google+ i osaje da se vidikako će izgledai reakcija konkurena izakojeg soji jedna od najvećih sveskih kor-poracija. Ono šo znamo je da je Google+odnedavno ovoren za sve korisnike, šomu je dodano povećalo popularnos.

facebook timeline – novi izgled rofila azvojni tim Facebook-a ne čeka skrštenihruku odgovor Google+. Facebook je počet-kom oktobra predstavio veliku promenuličnih stranica korisnika, koje će se ubudu-će zvati imeline. Šta to znači za korisnike?Osnovna ideja imeline-a je da predstavljainormacije hronološkim redom, tako da seono što smo nedavno delili i radili nalazi uokusu. Naravno, i dalje će korisnici moći danaglase koje stvari su im bitnije od drugih,pa će one duže biti u okusu. Estetske pro-mene donose bolju preglednost raznih sadr-žaja sa prola, uz njihov drugačiji razmeštaj.Pri vrhu prola svaki korisnik će postavljati

veliku sliku po svom izboru (mnogo veću oddosadašnje prol slike, koja će takođe postojati, samo u manjim dimenzijama). Jedna odnovina će biti mnogo veći izbor aplikacija,uz pomoć kojih će korisnici moći deliti sko-ro bilo koju radnju iz svojih života na svojimprolima. Naravno, opet se postavlja pitanjeprivatnosti. Da li će novi Facebook proliotkrivati previše? oliko ćemo moći kon-trolisati ono što drugi vide? Da li će Face- book (ili neko drugi) zloupotrebljavati našeinormacije? Ostaje nam samo da sačekamoi vidimo sami da li će (i koliko) društvene

mreže opet pomeriti granice između našihstvarnih i virtuelnih života.

Stefan RDOJČIĆ

z s

da li je

društvena mreža budućnoSti?

Google+ je uneo pravu pometnju među naj-moćnije globalne druš-tvene mreže. Dobijena

je prva, izgubljena dru-ga bitka protiv najvećeg konkurenta, Facebook-a, ali i dalje ostaje dase vidi ko će izaći kaokrajnji pobednik.

g+ s 28.j 2011. . v 13.

10 s.

S 12% f s s

ss s , č č 52% s

t-.



26

drUštvo

oštrica realnoStiOvako sam nekada zamišljao svoj budućiposao. Uspešna karijera i sigurnos. Među-im, realnos me demanuje. Nezaposlenosmladih je posala hroničan problem. aosudeni, suočavamo se sa raznim izazovi-ma. ad god posusanemo, sariji i iskusnijinam kažu: „Ma daj, niko e ne pia za pro-sek, veza i reba.“ Činjenica je da vezu malo

ko ima, ako da i dalje osaje ovoreno pia-nje kako ćemo, uz sve ono šo nam realnosdonosi, osvarii sebe i ono šo želimo.Nakon diplome, intenzivno krećemo u po-

tragu za poslom. Međutim, sad odjednomsvi traže radno ili praktično iskustvo od ponekoliko godina. Odakle? Fakultetsko zna-nje je mahom teoretsko, za praksu moramo biti samoinicijativni, a to pored brojnih obaveza na samom akultetu malo ko ima i po-stiže. ražimo i dalje, gubimo nadu, kad ono:probni rad!. Avaj, on se često ispostavi kaosedmodnevna avantura, sa puno utrošeneenergije, bez ikakvog konkretnog rezultata.Moral ponovo opada. Prihvatamo svakakveposlove dok se ne ukaže prava prilika.

i napokon : poSaoSve kreće sa ugovorom o zapošljavanju. Če-so se u kriju razne nese kojima ne prida-

jemo naročii značaj, sve do onog renukakada poželimo da skočimo u vremeplov,

vraimo se unazad i pojedemo ugovor, sasve poslodavcem. Česa praksa poslodava-ca u Srbiji je da uz ugovor o zapošljavanjuodmah popišemo i blanko okaz. Na ajnačin poslodavci žele da izbegnu plaćanjeopremine i davanje objašnjenja zbog čegasmo dobili okaz. U srukama popu prava,novozaposleni su na počeku na pripravnič-kom sažu, koji subvencioniše država. Na-kon iseka og perioda, poslodavci moguda podmenu ugovor, bez pružanja nekih

binih inormacija. akođe, še može vešoizbegavai da nam preda kopiju ugovora, ipored upornog insisiranja. Još jedna odnezgoda koja se može desii pri iseku sa-ža jese da nas poslodavac prebaci na radnomeso u kojem su uslovi rada nepodnošlji-

vi. Na aj način želi da vi sami napusie po-sao, pošo on ne sme da vas opusi. Dakle,

oči širom ovorene!

Zamke nas ne čekaju samo u ugovoru -sam kolegijalni odnos može posai noćnamora. Ironija je šo neke naše lične karake-risike koje mi visoko vrednujemo posanunaše proklesvo. Vredni smo, ambiciozni iposvećeni poslu. Naši kvaliei mogu posa-i predme zavisi naših kolega, pa čak i na-dređenih, koji u nama mogu videi prenju.Malo paradoksalno, zar ne? Mobing se ma-niesuje na razne načine. olege mogu če-so vršii priisak na zaposlenog da sam daokaz. Ukidanje privilegija, koje zaposleni-ma po pravu pripadaju, akođe može doći isa „vrha“. U prevodu: zaboravie bolovanje,godišnji odmor i dr. Naravno, ovo su zaisaeksremni slučajevi i ada od svih alernai-

va, odlazak sa daog posla je najbolja.Dokaz da nije sve ako crno su povoljnešanse koje se nude od srane uspešnih rmi.Sudenima se ukazuju mogućnosi koje semoraju šo uspešnije iskorisii.

nada umire poSlednja Jedno ipak ostaje. ada nekad posustanemo,moramo da se uzdignemo i započnemo iznova, poučeni novim iskustvom. Samo takoćemo se razviti na ličnom planu i biti zadovoljni sobom. Moramo verovati da će jednogdana doći do valorizovanja našeg uloženograda na pravi način. Uostalom, jedan primernas može poučiti. Mladi Džon D. okeler je proveo izvesno vreme tražeći posao. re-nuo je na prvi razgovor. Bio je odbijen. I takodrugi, treći... Ukupno devet puta. Međutim,desetog puta je konačno primljen. asnije jeosnovao rmu ’’Standard Oil’’ i postao jedanod najbogatijih ljudi. Sve je dostižno.

Igor IVAŠKOVIĆ

n č s ...

PoSao iz Snova Oštri miris kafe me budi. Mojaverenica je u sobi, zove mena doručak. Još jedan divandan, pomislih. Na brzinu

privodim kraju doručak, povremeno gledajući na sat.Silazim niz stepenice zgrade,otključavam svoj glanc-novi

„krajsler“, sedam i krećem.Pola sata kasnije, na samom

ulazu u parking ispod zgradeu kojoj je smeštena mojafirma, dočekuje me portir saosmehom. Penjem se liftom dosvoje kancelarije na 8. spratu.Nalećem u hodniku na kolege.Časkamo o tim-bildingufirme koji predstoji. Ulazim ukancelariju, gde me dočekujeSanja, moja sekretarica.Ljubaznost na mestu. Sledi

istraživanje tržišta koje prekidašefov iznenadni ulazak. „Imamza tebe ponudu, nećeš jeodbit“’, reče on sa smeškom.

„Planiramo da se širimo natržište Istočne Azije. Čeka tebesplatan put. Vodi i verenicuako želiš. Moraćeš da birašizmeđu Kine i Južne Koreje.Na tebi je da odlučiš. Javi mi u toku sledeće nedelje, važi?“.Zaista, ovo je velika dilema zamene.

š sss s 15 24 s č

40 .



2

mozaik

v ećina ljudi je slobodna, a da togauopšte nije ni svesna. Zašto je totako? Pa, kada vam je nešto dato, tone posmatrate kao poklon ili blago-

slov, već kao nešto što je vaše. A ukoliko jenešto vaše, to ne može biti ništa posebno,zar ne? Vama, i svakom od vas je podareno jedno telo, glava, i jedno lice... i beskonač-ne mogućnosti. etko ko ima vremena dazastane i da postane zaista svestan lepotepokreta i mišljenja, lepote govora, kretanja,činjenja... i namerno se koristim terminomlepota, a ne sloboda da ne bi nekom slučajnopalo na pamet da pričam o pravima ljudi. Japričam o svim onim mogućnostima kojimaraspolažete, jednostavno zbog toga što po-stojite u okvirima jednog bića. Dat vam je i jedan život da sa njim činite što vam je volja.Za razliku od vilin konjica koji živi jedan dan(u najboljem slučaju, ako ne bude pojeden

ranije), vama su date godine na trošenje. Pa,pitam ja vas: na šta ih trošite? Nervirate seoko trivijalnih stvari kao što su izgled, ne-dostatak keša, svađe sa roditeljima, prijateljikoji vas ne razumeju, ljubavni problemi, i ....Imate li još neku jaaako bitnu stvar da doda-te na ovaj spisak?

granice SlobodeLjudi. Stvoreni da budu tako veliki, ali bezobzira na sve ostaju toliko mali. Možda je upitanju neverica, strah, nesigurnost, a mož-da je sve samo stvar perspektive? Umesto

da gleda u svoje pobede, on gleda u svojekrahove. Umesto da uperi pogled u ono štomože, on uporno, tvrdoglavo gleda samoono što ne može. Granice su ono što mu za-

klanja vidik. Pa, hajde da ih pogledamo malo bolje...Za početak tu je naše telo. U onoj meri u kojoj nas oslobađa, u istoj meri nas i sputava. Jer mi ne možemo postojati nikako druga-čije osim u njegovim okvirima. I na kontotoga, ne možemo postići ništa više od onogana šta je naše telo spremno i sposobno. Uko-liko ste zdepasti – nikad nećete igrati košar-ku, ukoliko ste debeli – zaboravite na balet,ukoliko ste mršavi – ništa od sumo rvanja,ćoravi će izostati sa prvenstva u pikadu, agluvi neće ići na rejv žurke. Hm, možda ovoposlednje nije baš tako... no, idemo dalje.Zatim, tu su naši roditelji. oliko god nas voleli, silno se trude da nas oblikuju kakoim se sviđa, i mi izrastamo kao reakcija natakvo njihovo ponašanje. Osobine i navikekoje nam se sviđaju - prihvatamo, a ono štonam se ne sviđa – od toga bežimo na drugu

stranu, dostižući krajnosti. Zatim tu je druš-tvo koje nas oblikuje još dok smo u kolevci.Pritisak društva, najčešće ni ne osećamo, svedok se ne susretnemo sa drugim društvom– koje unkcioniše drugačije. ek tada posta- jemo svesni iskrivljenog položaja koji zauzi-mamo trudeći se da se uglavimo u kalup kojinam je društvo nametnulo. A onda tu su i sil-na očekivanja, što naša lična, što od drugihljudi, koja nas gone u trk za dokazivanjem,umesto za samoostvarenjem.Spisak stvari koje nas ograničavaju je besko-načno dug, a poslednja stavka na tom spisku

smo upravo – mi sami. Ne možemo činitišto nam je volja, jer nas ograničavaju ličnostikoje smo razvili. Ja mogu da izađem na ulicu,priđem prvoj osobi na koju naletim – i lupim

joj šamar! Mogu to da uradim zato što imamtu slobodu da zamahnem rukom. Ali kad tajčin bude završen, ja neću više biti slobodna. Ja ću postati zarobljenik svoje savesti kojaće me progoniti, govoreći mi da sam uradilanešto loše. Znači da bi sačuvala svoju slobo-du u duhovnom smislu, moram ograničitisvoje radnje samo na one koje se poklapajusa mojim uverenjima. Nije li to ascinantno?Sve oko čoveka kao da je napravljeno sa idejom da mu oduzima svu slobodu, koja mu jepodarena. I kad privedete tu malu računicukraju – koliko vam slobode preostaje?

zamahnite krilima i...ako sve dobija drugačiji izgled, kad se po-gleda iz druge perspektive. Ograničeni svimovim stvarima, kako uopšte uspevate da di-šete pritisnuti teretom obaveza, i očekivanja– svojih i tuđih. Zar ne poželite nekad da jednostavno prekinete sve okove koji vasstežu i odletite? Negde visoko, negde dale-ko. o i možete. Na jedan dan, uradite neštošto nikad ne biste. Nešto za šta ste smatralida nikad nećete dorasti, da nikad nećete bitisposobni. Uradite nešto što je u suprotnosti

sa vama samima, samo da biste dokazali da jeste slobodni, i poletite!

Iva KOLUNDŽIJA

šta je Sloboda?Dozvolićete mi, pri objašnjavanju ovog pojma, da se poslužim poznatom frazom:slobodan kao ptica na grani. Iako lepo zvuči, ovaj savet nema svoju praktičnu

primenu. Ne možete postati ptica, to je sigurno, a da sedite na grani je jednostavnoglupo. Pa, kako spoznati slobodu?

mozaik

u s ms - s s – s. p s ss s. p .@. 14.-

, s m-s č .



one su svuda oko nas. Oneimaju rešenje za svaki našproblem, a o je da se okre-nemo ka vedrijoj srani živo-

a. One su dokaz da živo može bii bolji, ali i znak da je krajnje vremeda se zamislimo da li možda rebanešo da promenimo. Ovde ne pri-čam o pripadnicima esrade, već osličnom enomenu koji se događa uknjižarama. Govorim o knjigama zasamopomoć koje se mogu pronaći u

bilo kojoj knjižari. Da li su one kom-peenne da daju savee za bolji živoi ko su ljudi koji ih pišu?

pre Svega ako uopše dolazimo u iskušenjekupii ili ne kupii neku knjigu? Sviznae gde je nez Mihajlova i svesnise broja knjižara u i oko same ulice.Preposavljam i da neko ponekaduđe u neku od njih i razgleda. U om,naizgled bezazlenom, razgledanju uglav-nom nas najviše zanima ša se nalazi naprednjoj i zadnjoj korici knjiga, i u se naj-

više opečemo. „Ne sudi o knjizi po korica-ma“ rekao je Endru Mekdonald, shvaajućikoliko je u praksi o zaisa eško. njigamakoje pripadaju odeljku „popularna psiholo-gija“ je možda naježe odolei. Zašo? a-

zlog najverovanije leži u neverovano opi- jajućem naslovu. On uvek sadrži ili nekopianje koje smo sebi posavljali („ako negubii živce zbog velikih svari“) nešo šonam može bii od korisi („Moć poziivnogmišljenja u biznisu“) ili u najgorem slučajumogu odisai olikom sigurnošću da će sesigurno nešo promenii kada je pročiae(„Znam kako da smršae“).Opijeni revolu-cionarnim naslovom i opisima na zadnjojsrani, sve šo budemo pročiali akođećemo smarai revolucionarnim.

a UnUtra...Ša ćee pronaći u knjizi zavisi isključivo odoga ša ražie. Ukoliko hoćee lepu priču,zabaviće vas, ukoliko želie da se nasmejee

i o je moguće, i ukoliko planirae da nešopromenie, promenićee. Zao šo vi akoželie. Ali objekivno, u ovim knjigama imasvega osim psihologije. U njima ima beleri-sike, dnevničkih izvešaja, možda čak i lo-zoje, ali niša šo ima unkciju da vas pro-meni. Na primer, Blejk Mikoski priča svojuživonu priču, obin Šarma akođe kroz

neku svoju priču (izmišljenu ili ne) provla-či svoje savove. Dok se Džoel Osin, čijase knjiga nalazi na prvom mesu Nju Jork ajmsa, bavi ozbiljnijim israživanjima. On

je došao do najvećeg okrića u isoriji nau-ke (posle eorije relaiviea), a o je da su,spremie se, ljudi najsrećniji pekom! o birekao. Svoje epohalno okiće je okiio eo-logijom i o se može pročiai u knjizi „Sva-ki dan kao peak“. Pre nego šo pročiae uili neku drugu knjigu izvolie jedan sručnisave. o je gomila iluzija i niša više.

ko Stoji iza njih?ada se napravi kraak pregled auora kojisoje iza ih knjiga, spisak njihovih zanima-nja je zasrašujuć. Jedan je advoka, drugi

je propovednik crkve koju je osnovaonjegov oac, reći je hipnoizer, čevri

je vlasnik abrike paika i u sam završiopreragu. Nisam mogao dalje. Jedno-savno, nijedan od njih nije školovan danekome pomaže na način na koji o čini!Neophodno je imai u vidu jedno. Da bineko na bilo koji način pomagao ljudimana ako iniman način mora proći godineusavršavanja. Ali ipak, svi i pisci se mogupodvesi pod isu kaegoriju – šarlaan.Uzimaju pare ljudima koji bi želeli da ne-šo kod sebe promene. Na primer, DžoelOsin vredi 40 miliona dolara i živi u kući

vrednoj 10,5 miliona dolara. Da li ikosvarno misli da on može nekome pomo-ći. Na žalos, 7 miliona poklonika njegovecrkve svake nedelje ispunjava prosor ka-paciea 16,8 hiljada mesa ili gleda njego-

ve propovedi u živom prenosu.Čak i ako savimo sve ovo po srani, mora-e bii upoznai sa još jednom „sinicom“.Ljudi se razlikuju. Nemoguće je da neko

ko živi daleko od nas ima savršen recep zanaše geograsko podneblje. ulurne razli-ke su jednosavno nepremosive. Verujemi na reč.

nešto lepo za krajIpak, koliko god moj sav bio negaivanprema knjigama koje planiraju da vam

promene živo, sav o ljudima koji ih čiajunimalo nije. Činjenica da je neko odlučioda nešo kod sebe promeni zaslužuje samoaplauze. U mnogim lmovima se pominje

jedna rečenica koju vredi znai. Prvi korak do promene je priznanje da imae problem.

Jedino šo meod za koji se ljudi odlučujunije odgovarajući. Najbolje bi bilo da okre-nee nekog psihologa i sa njim krenee napu do promene. Ali pošo sam svesan daće malo ko o i uradii, saveujem da pozo-

vee najboljeg prijaelja ili prijaeljicu nakau, ispričae mu ša vas muči i zamolie

da vas sasluša i pomogne. Jer, kao šo kažu,prijaelji se u nevolji poznaju.

Nenad UŽIĆ

k ss

Saveti ili oBmanePretpostavljam da ste u knjižarama nekad naišli na odeljak popularna psihologijai tamo videli gomilu zanimljivih naslova. Verovatno niste postavljali sebi nikakva

pitanja o tim knjigama. Međutim, te knjige raščlanjene na delove daju sliku mnogogoru od one koju stvorimo čitanjem onoga što piše na koricama.

mozaik

28



2

mozaik

Ples je ritmično pokretanje tela premazvucima muzike. Ples prati čoveka oddavnina. Dokaz su i crteži po pećin-skim zidovima koji prikazuju čoveka

kako igra. U svojim počecima, ples je bio re-akcija na određene emocije, na pojačano ve-selje, strah, žalost, ljubav ili mržnju. e emo-cije su se izražavale raznim pokretima, koji suuzastopnim ponavljanjem poprimili određe-ni ritmički obrazac i pretvorili se u ples.

vs sLjudi su različiti, pa tako i način na koji plešu.Od plesa na dvoru u balskoj haljini, do igranjau diskoteci uz modernu muziku. ako razli-kujemo - klasične, latino-američke i društve-ne plesove. Svi oni, mogu biti i takmičarskog,ali i revijsko-zabavnog karaktera. U gru-pu klasičnih plesova spadaju: Bečki Valcer,Engleski Valcer, Slouoks, vikstep i sportskiango, a u širem smislu još i Fokstrot, Ar-gentinski ango i nekoliko vrsta takozvanih „dvorskih“ ili ceremonijalnih plesova. Gru-pu latino-američkih plesova čine: Samba,umba, Ča-Ča-Ča, Paso Doble, Džajv, atakođe i Salsa, Merenge, Bačata, Mambo, i-zomba... Postoje i plesovi koji ne spadaju ni u jednu od te dve kategorije, ali takođe imajusvoju širu primenu na zabavama, revijskimnastupima, pa i takmičenjima: bugi-vugi, dis-kohasl, diskooks, orjentalni plesovi, sirtaki...od nas su poslednjih godina veoma popu-larni latino-američki plesovi.

SSamba je brazilski nacionalni ples, koji se ne-

kada plesao na obrednim svečanostima kojesu se priređivale u čast bogova. adostan, veseo, razigran ples u kome do izražaja do-laze pokreti kukovima. Samba se pojavila uEvropi dvadesetih godina, ali je tek tridesetgodina kasnije pocela da se širi i to u dostapojednostavljenom obliku. Šireći raspolože-nje brazilskog karnevala vrlo brzo je postalapopularna. Da bi se postigao pravi karakterovog plesa plesač mora da stvori utisak la-godnog života punog zabave i ferta. Većinaplesača se slaže da je samba ples koji je pošte-đen svih civilizacijskih pravila i lažne kurtoa-

zije. Samba del moro se pleše po ulicama nakarnevalima, Samba karioka je iz ia i pret-stavlja nama poznat oblik sambe i Baiao izBahija, grada koji je središte brazilske crnač-

ke kulture. Baiao je sentimentalan ples, lakši,sporiji oblik sambe u tužnom stilu.

rumba je ples koji potiče iz Arike odakle jepreko Španije preneta na ubu. Predstavljaodličnu kombinaciju aričkih ritmova i špan-skih melodija. Popularnost stiče u Havani80ih godina, ali zbog velike izazovnosti ovogplesa bila je zabranjivana i smatrana bludom.Zapravo rumba je ples ljubavi i zavođenja,a osnova priče je da žena, upotrebom šar-ma, pokušava da dominira nad muškarcem.Plesačica u cilju zavođenja koristi uglavnomkukove, dok igrač koristi celo telo. oreogra-

je su pune izazovnih elemenata u kojimamuškarac biva zaveden, a zatim i odbijen.umba je tokom godina stekla poštovanje. Uplesnim školama kod nas se igra rumba kojapotiče od rumbe-bolero, koja je za razliku odaričke i kubanske verzije senzualan i laganples. Osim uz klasičnu muziku, može se ple-sati i uz neke pop pesme.

Č-č-čNastao je u Havani na ubi pedesetih godinaprošlog veka i ubrzo postao jedan od omi-ljenijih plesova na takmičenjima u latino-

američkim plesovima. U to vreme je izazvaopravu revoluciju, na hiljade ljudi se upisivalou plesne škole u celom svetu. Nastao iz plesaMambo, veoma ritmičan i temperamentan

ples, nikad ozbiljan, radije nestašan, razigran.Ime je dobio po zvuku koje su pravile štikleplesača dok igraju tri mala koraka koje pleše-mo u osnovnoj ormi ča-ča-ča. Postao je po-pularan jer pleni svojim izazovnim i veselimritmom i slobodom koju pruža dok se pleše.Zanimljivo je da se može plesati i uz disko iuz pop muziku.

ps ssPles je jedan od najstarijih oblika ljudskogizražavanja. Ako ste umetnik u duši, potreb-na vam je zička aktivnost, a uz to i da sedobro zabavite ples je prava stvar za vas. o je zdrava i zabavna rekreacija, otklanja stres,

topi kilograme, dobar je arodizijak. Ples koddevojaka ističe ženstvenost, a muškarci kojiznaju da plešu sigurno su dobrodošli u druš-tvu. Možete plesati sami, u paru ili grupno. Ako ste spremni da naučite da plešete pose-tite neku od tri škole sa najdužom tradicijomu Beogradu i Srbiji - Beodens (časovi se odr-žavaju na tri lokacije u Beogradu i Pančevu), Auroru (na onjarniku) ili plesnu školu na Vračaru. Prvi čas se ne plaća, a za naredne ča-sove se možete dogovoriti sa instruktorimada li vam više odgovara da plaćate po časuili na mesečnom nivou (oko 2000 dinara).

Muzika otklanja negativnu energiju, zatoopustite telo, mešajte kukovima i plešite - celidan i noć!

Ivana MILOŠEVIĆ

S, r, Č-č-č...

mi plešemo celi dan i noćU Srbiji su poslednjih godina veoma popularni latino-američki plesovi. Za nekog je

ples umetnost, za nekog sport, a za sve zabava...



30

mozaik

šta je predmet traČarenja?

Kaenisanje sa prijaeljima ne bi bilopravo uživanje ako se ok razgovora neusmeri ka račarenju. Svakakve pikane-rije iz živoa drugih ljudi su predme raz-govora račara (neki bi ih radije nazvalialapačama) i smara se da su akve pričezasnovane na neproverenim glasinama.Da se ne lažemo, svi mi vodimo abrovena emu njenog/njegovog zičkog izgle-da, ko je s kim u vezi, ko je koga prevario,da li ga ona voli, ili ako ga voli da li je ozbog novog ulra-mega-ensi BMW-a (io X6, jer znae, o je ipak za nju oalnocool auo). Bez obzira na godine, obra-zovanje i kućno vaspianje, rač-majsormože da bude bilo koja osoba koju zani-ma uđ živo. Obično, razgovor gore-po-menuih račara se odvija ovako:- Jaoooo, znaš ša mi je danas ona Neve-

na, znaš ona šo je njen Marko vara saKaarinom sa drugog spraa ispričala?

- Da, ona plavuša sa užasnom bojomkose. I, i, ša kaže?

- Pa, kao, sprijaeljila se sa onim Ilićem,znaš onim šo me je sarovao preksinoć

u klubu, i kao, sva je srećna, ovo-ono, anema pojma da mu se ja sviđam, mislimaloooo ja sam lepša od nje, zar ne?

- Srašno, pa naravno ljubavi, i si najlep-ša, najzgodnija, mislim, jao, kako možešnju da porediš sa sobom, mislim, i ki-daš!

- Hvala i, ljubavice. A slušaj ovo: jel` znašonu Ivanu šo mi radi nadogradnju...

Ovakvi razgovori su sasvim normalnasvar, pa česo se kaže da one vole da’’opleu’’, ’’ogovaraju’’, ’’raspale po raču’’,’’ispiraju usa’’, ’’kaenišu’’, ’’blebeću’’.

U Pravo vreme, na Pravom meStU

Današnjе račare vole da pričaju. Ono

šo je najzanimljivije, one svojevoljnoprisaju na ovakav rad, jačajući ako svojego, nesvesne posledica i one čuvene’’sve se vraća, sve se plaća’’. Pa dobro, re-ko ko će priznai da je račara. Česo seposavlja pianje da li su akve priče zai-sa neisinie? Koja je njihova svrha i da liih vode oni kojima je baš oliko dosadnou živou? Zbog oga su se slučajno, onakoiz čise zabave ormirale neke, da ih na-zovemo opše karakerisike račara. Da-našnje račare moraju apsoluno sve daznaju, jer ako joj slučajno propadne iole bina inormacija, račara posaje neoba- vešena. A o je za nju pogubno, zar ne?Takođe, niša ne sme da joj promakne, jer ona neće doživono da se igra glu- vih eleona. Prook inormacija je jako bian, a ona njena deviza da ko račari,zlo ne misli – apsoluno je ačna. Na ajnačin, pošujući ove akozvane kodekseponašanja, rač biva okarakerisan kaodrušveno-korisna akivnos, bez obzirana žrvu, vreme i meso ogovaranja.

niSam ja!

Sad zaisa, ako pažljivije primeie, shva-ie da se kao i svi osali u odredjenojmeri račare koje se slučajno ili namernonadju u siuaciji u kojoj čuju neku zani-mljivu inormaciju. Iso ako, shvaae dase i vi ema nečijeg razgovora. Moivi su vama znani ili neznani i svakako ove pričene bi rebalo da vas doiču. Sve dok rača-renje od srane određene persone ne pre-rase u ozbiljnu zanimaciju ili opsesiju,opusie se. Shvaićee da je o neizbežno. Ali ipak, ponekad se suzdržie od komen-arisanja, jer ne znae da li je baš vaš živo

glavna ema nečijeg razgovora.

Bojana ANDIĆ

S č

da li Si Čula najnoviji traČ?Kada bi sagradili neku specifičnu ustanovu za tračarenje, verujem da bi veliki broj osoba želelo da se nađe u njoј. Do tada, postavlja se pitanje šta je to u ljudskoj

prirodi što nas goni da zavirimo u tuđe dvorište?

n ss

č . Čs

, č

.

tč .os ss,

č s

č s ss

ss.



31

mozaik

mirko je ronmen gupe “RE”,solo izvođač, dizajner zvuka imuzički producen. Sa ovomgrupom je izdao dva albuma

“Breahing” i “Joyz” u planu je i reći. Odr-žao je preko 100 konceraa širom Srbije.Nasupao je u okviru najvećih domaćihmuzičkih esivala. Delio je binu sa najpo-znaijim auorskim sasavima današnjice.omponovao je muziku za V serije a jed-na od njih je „Mile proiv ranzicije”. Bren-dovi za koje je radio V i radio reklamesu M:S, Bie, Banca Inesa, Coca Cola,Bambi i dr. Ambasador je sporske marke

„Puma” gde je zajedno sa svojim imomdizajnirao unikane paike „Bass Ca” i

„Alive”. Osnivač i vlasnik „HUSEE” mu-zičkog sudija u Beogradu. Njegov albimprvenac „Gola voda” se već uveliko sluša,i dosupan je za besplano preuzimanje naMV saju. Uradio je dva spoa za pesme“Huskee” i “Divlji” u kojem se pojavljujei simbol beogradskog umeničkog živoa,manekenka, Zipa Yoma. Uskoro se očeku-

je i spo za pesmu „Ja o ne mogu da razu-mem”. U muzici se izražava kao umenik iposlovan čovek. U budućem periodu želida se posvei glumi. S oga, imae dovoljnorazloga da uživae i u ovom inervjuu ;)

ML:Predstavite nam Vaš novi album...:)Mirko: Album „Gola voda” je moj pr vi soloalbum na kome se predsavljam kao auori producen svih pesama. emaika „Gole

vode” je ljubav, renuni živo u Beogradu,samopreispiivanje, susre sa iskušenjimai lične ispovesi. Muzika je obeležena čvr-sim, česo elekro, rimovima, pop rok me-lodijama i unk začinima.

ML: Zašto ime “Gola voda”?Mirko: Ima dva značenja. Prvo, govori ouloženom rudu i ome koliko je u našojzemlji eško iznedrii umenički projeka.Drugo,ovaj album je iskren i čis, a njegovuisinu najbolje simbolizuje voda. Nešo šo

je uvek iso, onakvo kakvo jese, porebno,a sa druge srane nezamenljivo, esencijalno

i čiso. ML: Šta Vas trenutno inspiriše, u kojojste azi?Mirko: Dobro pianje jer inspiracija i ide u

azama i naleima. Već neko vreme mi je ve-lika inspiracija ren eznor, pevač grupeNine Inch Nails i njegovi radovi. Depeche

mode su neiscrpna inspiracija, a od mladihpevačica Emeli Sande. Po pianju knjigaauori koji imaju renuno veliki uicaj namene su Haruki Murakami, Erlend Lu iMario Vargas Ljosa. Njihove reči idu uzono šo mi se renuno moa po glavi.

ML: Kada znate da je pesma dobila svoj„završni sjaj”?Mirko: o nekada raje do poslednjeg re-nuka pre snimanja. Obično sve šo pravimmuzički ili pismeno nasaje u jednom nale-u. Jako mi je važno da pre nego šo pesmeodu u ear lično budem zadovoljan. Najbo-

lji je osećaj kada svoriš nešo šo ne možešda presaneš da slušaš! U akvim renucimaznaš da imaš nešo jako dobro u rukama ida nikakve dalje promene nisu porebne.

ML: Prija li Vam slava ili je prihvatatekao pravilo igre kojem se mora povino-

vati?Mirko: Nisam spreman da plaćam previso-ku cenu nii sam željan slave na silu. Imam

veliku sreću da moj rad privlači ne ljudesa kojima razmenjujem reči podrške i ra-zumevanja. Uvek reba bii normalan i sve-san odakle dolaziš i ša si sve uradio da bidovde došao. A dovde si došao upravo zbogpažnje drugih ljudi, šo nikada ne smeš dazaboraviš da pošuješ.

ML: Ko je po Vašem mišljenju najkrea-tivniji muzičar koji se pojavio na sceni?Mirko: Izdvojio bih: Eyesburn i ojoa, Vi-klera, VIP, Vasil Hadžimanova, slovenačke

bendove orul i Leeloojamais, ijanu Bo-gićević, Zoe idah, Sevdaha, Fonic, Hipna-gogu slike, andžiju, Auopark id.

ML: Gde možemo da Vas vidimo i čuje-mo?Mirko: renuno prezenujem album jav-nosi. Planirani su elevizijski nasupi i dvapromo koncera do kraja ove godine. Svizaineresovani za moj rad mogu se javii na

www.mirkolukovic.com i konakirai mesa svojom zamisli. Nasupam u okviru Hu-skee Sound Sysem-a. o je zapravo DJ-ingsasavljen od nekoliko muzičara. oncep

je jako ineresanan, moderan i primenjiv na, u iso vreme, i manje klupske i većeovorene prosore. adujem sa susreu sapublikom! :)

ML: Kako bi Vi nastavili stih moje pe-sme „Zrno”: “U mirnoj zvezdanoj noći,na talasima gorde plime…”Mirko: „...poslao bih blješav signal, samo

više ne znam čime.“ ML: Za kraj?Mirko: Budie iskreni, vredni, hrabri i pa-meni. Ne rušie uđi uspeh. Ne budie su-

jeni. Ne gubie vreme na zavis već rošiecelog sebe na svoje najlepše snove.Česo,

bez obzira na o gde i kako u renucima ži- vimo, zaboravimo koliko smo zaisa srećnii privilegovani šo smo u gde jesmo. Ovo

je avanura u koju se ulazi i kroz koju seprolazi visoko dignue glave i čisog srca.

Ivana Mandić

i s m l

ml u „goloj vodi” „...inace jako mi je zabavno što časopis i ja imamo iste inicijale ML :))...” reče rok pop beogradska zvezda.

“...S s,d ,

d s s ,i ,

j ,

j s ,t s s s...”,

s „n”



32

radio ekofDragi slušao-čitaoci, dobar dan. Čitate po-podnevno izdanje adio Ekoa. Pogledajmokoje su vesti obeležile prethodni mesec:- ako pokrenuti sopstveni biznis: osnivanjekaane;- U toku je humanitarna akcija „Bitka zauslov“;- Arena puna! Spektakl “Volim Eko” pose-tilo 20.000 duša;Dakle prva tema se bavi time kako pokrenu-ti sopstveni biznis. Za sagovornika imamoS.. koji će na osnovu svog iskustva dati pri-mer drugima:- Nije lako pokrenuti sopstveni biznis. Mora-te misliti na stotinu varijabli koje će prevre-meno denisati vašu budućnost. ecimo daželite da otvorite kaanu kao što sam ja otvo-rio. Ne mogu se požaliti, posao cveta, uvek je puna što studentima što zaposlenima priakultetu. Prva stvar na koju treba misliti jeste lokacija. Hteo sam da bude u okoli-ni Ekoa iz prostog razloga što će mi ondauvek biti puna. Ukoliko neko želi da ode naposlovni ručak, zna se, kaana i dogovor sapartnerima. Ukoliko neko položi ispit ili pak padne gde će da slavi/tuguje nego u kaani „Nesanica“. ako dolazimo do druge značaj-ne varijable, ime kaane. Ja sam izabrao „Ne-sanicu“ jer se svi studenti pa čak i proesorimogu prepoznati u njoj. Izabrati neko dru-go ime tipa „Oktobar 2“ nije preporučljivo,neki studenti prosto neće razumeti, kao štosu studenti koji čiste godinu u junu. I evoreći ću vam još jednu varijablu - specijaliteti

i posebne ponude. Studenti koji ostvare 48poena u školskoj godini, koji su evidentiraniu indeksu, dobijaju besplatnu hranu i piće,samo moraju da iznajme pribor i čaše.Dragi budući preduzetnici nadamo se da vam je ovaj prilog pomogao u rešavanjunekih nedoumica. E sad… sigurno ste ovihdana čuli za akciju “Bitka za uslov” čiji jepokrovitelj SPEOF. Naime, SPEOF jeorganizovao niz dešavanja koja za cilj imajuprikupljanje sredstava za otkup par slušaoni-ca kako bi se iste pretvorile u čitaonice. Po-čujmo predstavnika SPEOF-a:

- Nadamo se da će svako podržati ovu akciju bilo, proesori, asistenti, tetkice, teče pa i samistudenti kako bismo pomogli onima koji jošuvek nisu stekli uslov da to ostvare. Smatra-

ćemo da je akcija bila uspešna ukoliko svistudenti koji su kročili u te čitaonice ostvareuslov. Ako ne, istu akciju ćemo organizovati isledeće godine u isto vreme. Vidite, ono što je inkubator za bebe to je čitaonica za studen-ta. On se tu razvija, uči i postaje snažniji men-talno dok zički zakržlja, al’ Bože moj.Nadamo se da ta akcija neće biti potrebna jer nećemo gde imati da slušamo vežbe osimu čitaonicama. Prelazimo na sledeću vest ato je održani spektakl u Beogradskoj areni, „Volim Eko “. Za one koji ne znaju radi se okultnom mjuziklu koji za temu ima život naEkou. Akteri oponašaju uzbudljive situacijesa predavanja i vežbi i kolokvijumima kojesu svim studentima prosto urezane u seća-nje. ako saznajemo, 20.000 ljudi je prisu-stvovalo sinoćnjem event-u, među kojimaima i svršenih studenata ekonomije. Za vassmo spremili sledeći prilog gde ćete čuti-pročitati mišljenja posetilaca:- Čim sam čula da će spektakl kakav je „Vo-lim Eko“ doći u Beograd, morala sam dakupim karte za mene i drugaricu – kaže Ja-smina (36) – Moram priznati da me su mescene sa bine vratile u studentsku klupu i tonajlepše doba moje neobuzdane mladosti.Sećam se svakog položenog ispita kao i dra-gih proesora.- Super Jasmina. Možete li mi reći čime sedanas bavite?

- Pa znae, ja sam preduzenik, pošo se ni-sam zaposlila u sruci (bankar) rešila samda opočnem sopsveni biznis. Imam svojkozmeički salon gde radim noke, depila-ciju a i ljudi se mogu sunčai u mom urbosolarijumu. Znanja sa akulea naravnoprimenjujem i na poslu, ali nemoje ni-kom reći, ne smem da se reklamiram pošonisam prijavila rmu kako ne bih plaćalaporez.- Naravno Jasmina, ovo je između nas dvoje.- ad sam ja studirao bilo je znatno manjestudenata. Dobar deo ljudstva je odlazio naradne akcije dok sam se ja odlučio za akul-tet u to doba. Moram priznati da sam najvi-še voleo predmet eorija bilansa, pogotovozbog knjige koja se tek bila pojavila. Čujemda je i danas studenti koriste. Pa naravno, se-ćam se da je bila dobro napisana, i treba daostane takva kakva je i narednih 45 godina.Pošto sam ja stara škola ovaj mjuzikl je imaomlak utisak na mene, al’ cenim da je to zatošto je namenjen mlađim naraštajima – Dra-gomir (65).ao što ste čuli ovaj mjuzikl je prvenstvenonamenjen mlađoj publici ili onima koji suu duši mladi. A nama kao i u svakom brojuponestaje karaktera za prenošenje više vestistoga Vam se i ovaj put zahvaljujemo na pa-žnji. Prijatno i svako dobro.

Miloš BEKIĆ

mozaik



mozaik

33

da li hronično nezadovoljsvo cen-riugalnog porošačkog drušva,ili samo logična posledica noveinsan civilizacije, ek, prijaelj-

svo se našlo na ivici isrebljenja. Posa-lo je roba porošne kaegorije. Iskorisi i

baci. Ne osvrći se. Nađi novu žrvu. Par-don, prijaelja.

Nikada a reč nije ako olako prelazilapreko usana, nikada joj nije bilo porebnomanje vremena da se izrodi, a onda, posleprve nesuglasice, zajedno sa eškim reči-ma padne u zaborav. U međuinervalu nasnazi je uzajamno iskorišćavanje, ledenaproračunaos uvijena u široki holivudskiosmeh i ušećerene nadimke. Measaza

braimljenja i kumovanja na svakom ko-raku.

Ša se dešava sa komunikacijom? Izgle-da da perekno vladamo selekivnimsluhom. Vode se unakrsni monolozi dok svaka glava lebdi u oblaku sopsvenih

problema. Preoperećenos koju namećesvakodnevica, mislie? Sinosopsveničkisav, kažem. Talasi ehnoloških revolu-cija na obale čovečansva izbacuju emo-cionalnu disanciranos a međuljudskeodnose mahom svode na površnu im-por-expor relaciju. Relaivizacija do

banalnosi uvodi nas u odaje sive zone bez smisla. Bliskos iziskuje posvećenos,a foskula da vremena danas ima dovolj-no ek da bi se konsaovala ouđenos,održiva je koliko i svaki drugi nevešoiskonsruisani izgovor. Kako je moguće

da se oliko slabo poznajemo? Prijaelj je iz kaegorije cilja neoseno skliznuo ukaegoriju sredsva.

Prijaeljsvo nije gromoglasan aplauzkada se već proslavlja pobeda. Njegovi e-melji su odricanje i zalaganje. Ovorenos.Odgovornos. Spremnos da nesebičnodelim voju ugu a slavim i veličam vojuspeh. Da e moja sigurna ruka zgrabi zaizgužvani okovranik i baci na sigurno leu momenu kada lelujaš na ivici bezdana.Ruka koja će bezrezervno prieći u pomoćonom ko je nesposoban da uzvrai.

Da li smo posali suviše nesrpljivi da bismo bili nečija popora i oslonac? Da bismo, izdignuvši se iznad sopsvene loše volje, čuli i neizrečeno – jer arikulacijagovora nije niša bez umenosi slušanja?Da bismo imali nečiju pažnju bez auo-maskog polaganja ekskluzivnog vlasnič-kog prava? Ili je bolje ne rizikovai da sedoični u jednom renuku samo odma-kne i za sobom osavi pusoš. Prijaelj jeiula najvišeg ranga – prijaelja biraš sampa razočaranje uoliko više boli.“Prijaelj je onaj koji ulazi kada je čiav sve izašao.” Izgleda da je došlo vreme dase podmazuju vraa.

Hristina Stojiljković

Preuzeo sa saja:htp://wannabemagazine.com

prijateljStvo ilibanka uSluga?Ne postoje stalni neprijatelji, postoje samo stalni interesi – afirmisana je deviza kojadominira savremenim kameleonskim društvom. Nekada ugovor koji se potpisivao

srcem a raskidao suzama, danas sve više postaje samo zgužvani papir unapred poznatog scenarija.



3

mozaik

3

U pauzama izmedju učenja

Subota, 10:35h. Sa radijadopire “Today I don’t feel likedoing anything, I just wannalay in my bed, don’t feel like

picking up my phone, soleave a message at the tone,‘cause today I swear I’m not doing anything...” A ukoliko seneko predomisli pa odluči dase opusti na drugačiji način,

evo naših predloga.

filmovi

budi malo ja - komedija

Na repertoaru od: 13.10.2011.Režija: David DobkinUloge: Ryan Reynolds, Jason Baeman,Leslie Mann, Olivia Wilde, Alan Arkin

Mič (Reynolds) i Dejv (Baeman) odraslisu zajedno kao najbolji prijaelji. Među-im, kako su godine prolazile, udaljili suse. Danas, Dejv je prezaposleni advoka,muž i oac roje dece, dok je Mič neože-njen, bez ozbiljnog posla, dečak zarobljenu elu odraslog čoveka. Za Miča, Dejv ima

sve: prelepu ženu Džejmi (Leslie Mann),decu koja ga obožavaju i dobro plaćenposao u presižnoj advokaskoj rmi. ZaDejva, živei Mičov živo bez sresa, oba-

veza i posledica bilo bi osvarenje sna.Posle jedne pijane noći, Mičov i Dejvov živo će se okrenui naglavačke kad seprobude u zamenjenim elima.Uprkos ome šo će bii oslobođeni sva-kodnevnih ruina i navika, momci ćeuskoro shvaii da u živoima koje su “do-

bili” nimalo ne cveaju ruže, kao šo su onekad mislili. Dodane komplikacije će

prouzrokovai Dejvova seksi saradnica Sa- brina (Olivia Wilde) i Mičov ouđeni oac(Alan Arkin). Mič i Dejv će na komičannačin dai sve od sebe da ne upropase u

popunosi jedan drugom živo pre negošo pronađu način da se vrae u svoju sva-kodnevicu.

jedan dan – romanična drama

Na repertoaru od: 06.10.2011.Režija: Lone SchergUloge: Anne Hahaway, Jim Surgess, Pa-ricia Clarkson, Ken SotOva romanična drama snimljena je pre-ma isoimenom nagrađivanom besseleruDejvida Nikolsa i opisuje neobičnu vezuizmeđu dvoje ljudi. Ema (En Heevej) iDekser (Džim Sardžis) sreću se na danproslave završeka koledža, 15. jula 1988.Ona je ambiciozna devojka iz radničkeklase koja sanja o ome da sve učini bo-ljim mesom. On je bogai šarmer koji mi-sli da je sve njegova igraonica. U sledećih20 godina, svaki 15. jul nam okriva do-

kle su Ema i Dekser sigli, kao i njihovoprijaeljsvo koje se neprekidno raspadai ponovo obnavlja. Kroz ljubav i gubiak,slomljena srca, ispunjene nade i neispu-njene snove oni upoznaju raskoš živoa.Negde okom njihovog pua ovo dvojeljudi shvaiće da raže i nadaju se onomšo je sve vreme bilo pored njih.

Pozorište

briljantinPozoriše na Terazijama, Velika scena

02.11.2011. u 19:30h, cena kare 800 i1200 din (30% popusa uz indeks)Režija: Mihailo Vukobraović

Po svom sadržaju „Briljanin“ je priča oneprisajanju, o generacijskoj pobuni,o nekoj vrsi drušvene diverzije čije jeosnovno oružje ona šećerna vodica zapeglanje kose. Rodno meso ove priče iosnovna inspiracije nalazi se u iskusvu iradiciji pedeseih, u vremenu velike nadei obnove Amerike i celog svea i veri u bo-lji živo koji, izgledalo je, uveliko počinje.Svoju priču o jednoj grupi nepomirljivihsrednjoškolaca, različiog socijalnog po-rekla ali isog sremljenja, Džim Džejkobsi Voren Kejsi ispričali su ranih sedamde-seih godina ovog veka, akođe u vreme(nove) velike obnove svea, u doba kada

je aj isi sve (ponovo) izgledao kao dobro meso za živo. Amerika se vraila iz Vijenama, sklopljena su neka primirja,planea je odahnula.Upravo je danas, (ope) u vreme sveskepreraspodele bogasva i prebacivanjakapiala sa jedne srane zemljine kuglena drugu, eaarski izazovno razmoriikako se prema slobodi odnosi i kako seza nju bori današnja digialna generacija,oni koji u školskom dvorišu umeso šalarazmenjuju video klipove veoma čudnogsadržaja. Ovaj „Briljanin“ našeg vreme-na, svojevrsna je alernaiva i odgovor naa eška pianja i neoperećen je bilo čimdrugim sem mladošću. Ono šo je ako-đe važno u ovoj verziji „Briljanina“ jesenjegov muzički sadržaj koji je u međuvre-menu posao klasična vrednos ne samorokenrola. Takođe je zanimljivo da je unajnovijoj brodvejskoj obnovi ovog mj-uzikla zvuk posao čvršći, a njegova boja

jača.

I ono šo je možda i najvažnije. Nakon šo je u Pozorišu na Terazijama svoje zna-nje i umeće dokazao veliki broj glumacakoji su u međuvremenu posali isinskezvezde, došlo je vreme da se ovore vra-a novoj generaciji mladih ljudi željnihdokazivnja i uspeha. Bolji naslov za o od

„Briljanina“ eško da posoji.Preuzeo sa saja Pozoriša na Terazijama

pomorandžina kora Aelje 212, 29.10.2011. u 20:30h, cenakare je 1200 din (ukoliko imae makar

jednu deseku u indeksu, dobićee popusod 50%)Tekst: Maja PelevićRežija: Goran Marković

KAĆE PREPORUČUJU



35

mozaik

Uloge: Jelena Ilić, Kaarina Žuić, Jelena Jovičić/Aleksandra Janković, Srđan Ti-marov

Ova predsava oslikava ša se dešava kadse smisao živoa svede na uklanjanje “po-morandžine kore” (celulia) i udaju. U da-našnje vreme, mediji sve više pokušavajuda ormiraju ponašanje i izgled savreme-ne žene. “Pomorandžina kora” je drama onašim očekivanjima od živoa, nemoćimada se suočimo sa sopsvenim izgledom,o samozvanim “divama”, o devojačkimsnovima koji se sropošavaju na lesvici

vrednosi, id. Teks je prokan šaljivim“saveima”, npr. koji su modni dealji po-rebni da osvojie udbalera i naerae gada vas oženi. Fanasično je prikazananaša, nažalos, surova realnos, u kojoj

većina ljudi razmišlja pliko i u kojoj se više ceni lepoa nego ličnos. Ukoliko seopsednui svojom spoljašnjošću i čudimamoderne kozmeike, priča nudi orežnje-nje i poručuje nam da ražimo sreću u na-šim malim nesavršenosima.

igra u tamiPozoriše Boško Buha, 26.10.2011. u20:00h, (50% popusa na punu cenu kar-e uz indeks)Tekst: Đorđe MilosavljevićRežija: Jug RadivojevićUloge: Tamara Dragičević, Vikor Sa-

vić, Vuk Kosić, Vladica Milosavljević,Nenad Nenadović, Borka Tomović, IgorDamnjanović, Miodrag Radonjić, SrđanMaleić

U predsavi Juga Radivojevića “Igra uami” mlada glumačka ekipa pozabavilase emom rgovine ljudima. U želji daosvari svoje plesačke snove, junakinjapriče, Aska posaje žrva “rakinga”. Vuk,koga je upoznala preko oglasa u lokalnim

novinama, obećao joj je lak posao, pri-sojnu zaradu i lep smešaj u ugosielj-skom objeku na moru, e je amo poveosvojim kolima. Ali, umeso na obalu, Vuk

je Asku doveo u zapušen i izolovan mo-el u jadranskom zaleđu, koji vode Vukov sariji bra i majka. Aska ubrzo shvaakako je u dovedena da bi pod prisilomradila kao prosiuka. Mučno iskusvoprei da je uniši i menalno i zički, ali

Aska nalazi neočekivani izlaz u plesu. Is-punjavajući želje gazda i mušerija borde-la, Aska daje sve plesu, u kome vidi vrsu

ličnog uočiša pred okruženjem užasnesvarnosi... Ovo je priča prepuna srasii snažnih emocija koja osavlja grč u so-maku i kada se smejee.

knjiga

norveška šUma

Haruki Murakami jedan je od najpozna-ijih savremenih japanskih pisaca nadre-alizma i dobinik više presižnih knji-ževnih nagrada. Svesku slavu sekao jeobjavljivanjem romana “Norveška šuma”(1987.), nosalgične priče o gubiku iseksualnosi. Čeiri miliona kopija pro-dao je u Japanu, gde je, među mladima,Murakami posao zvezda.Čuvši pesmu Bilsa, junak romana, Toru

Vaanabe seio se svoje prve ljubavi Na-oko, devojke svog najboljeg prijaeljaKizukija. Isog časa u mislima se vraća uprošlos, kad je pre goovo dvadese go-dina u Tokiju provodio sudenske dane,izgubljen u sveu lažnih prijaeljsava, us-punog seksa, srasi, gubiaka i žudnje. Uo vreme u njegov živo umarširala je ne-obuzdana mlada žena po imenu Midori i

on je morao da bira između budućnosii prošlosi. Radnja romana smešena je uTokio kasnih šezdeseih godina, u vremekad su japanski sudeni, kao i njihovekolege mnogih drugih nacija u svojim ze-mljama, proesovali proiv poliičkih re-žima. Ova pomalo nosalgična pozadina,osim šo odslikava amoseru sveskog

buna, predsavlja kulise za jednu „obič-nu” ljubavnu priču. Reč pod navodnici-ma označava ono u čemu je Murakamimajsor bez premca: supilni poznavalacljudskog srca, dilema i srasi koje dono-

se ljubavni jadi. Kriičari za “Norveškušumu” kažu da je o vino iz najbolje berbe vinogradara Murakamija.

mUzika

Pier Hernandez Džunior (Peer Hernan-dez Jr.), poznaiji po svom umeničkomimenu Bruno Mars, američki je pevač,eksopisac i muzički producen. Posao

je pozna nakon pevanja vokala i pi-sanja eksa pesama “Nohin’ on You”i “Billionaire”. Takođe, on je auor in-ernacionalnog hia “Righ Round” kojiizvodi Flo Rida i koauor pesme udbal-skog prvensva u Južnoj Arici, “Wavin’Flag”, koju izvodi K’naan. Bruno Mars ro-đen je i odrasao na Havajima, u muzičkojporodici, šo mu pomaže da počne da se

bavi regeom, rokom, hip-hopom, i R&Bmuzikom. Od deinjsva bio je impresi-oniran Majklom Džeksonom i ElvisomPrislijem, pa je izvodio njihove pesme nasvojim nasupima. U okobru 2010., izdao

je svoj debi album “Doo-Wops & Hooli-gans”. Sa njega se izdvajaju singlovi “Jushe Way You Are” i “Grenade”, a sam al-

bum je debiovao na rećem mesu Bil- bordove lise. Ovaj alenovani pevač bio

je nominovan za sedam Gremi nagrada na53. dodeli ove presižne nagrade. Nagra-đen je za najbolje izvođenje u kaegorijimuškog pop izvođača za pesmu “Jus he

Way You Are”, a ova pesma je dosigla i 20.meso na Bilbordovoj lisi Ho 100. Pesma“I will rain” je naslovna numera za dugoiščekivano lmsko osvarenje “Sumrak:Praskozorje”, koje će se naći u sveskim

bioskopima od 18. novembra. Brunov za-šini znak je sasvim običan šešir za kojivrdi da posiže sjajan eeka bilo da nosipolo majicu ili eleganno odelo.

Katarina ILIĆ Katarina SAVIĆ



36

mozaik

„Mašta je važnija od znanja“Albert Einstein

„Ono što vodi i vuče svet, nisu lokomotive, nego ideje“Victor Igo

„Hrabrost nije nedostatak straha, već odluka da je nešto važnije od straha“Ambrose Redmoon

„Ograničenja su, kao i strahovi, najčešće samo iluzije“Michael Jordan

„Slabi ljudi se uvek boje promena. Oni osećaju sugurnost u statusu kvo i imajugotovo morbidan strah od novog. Najveći bol za njih predstavlja bol koji stvara

nova ideja“Dr. Martin Luther King

„Ne postoje neosvojive tvrđave, postoje samo loši napadači“

Vojskovođa:)

„Ako imam hiljadu ideja, a samo jedna od njih ispadne dobra, ja sam zadovoljan“Alfred Bernhard Nobel

„Veliki umovi diskutuju o idejama, prosečni o događajima, a mali o ljudima“Eleanor Roosevelt

„Kada bi svi bili zadovoljni sobom,danas ne bi bilo heroja“Mark Twain

„Razlika između uspešnih i neuspešnih ljudi najčešće ne leži u tome čija je idejabolja, već u hrabrosti da se zauzme za tu ideju, preuzme proračunati rizik i učini

sve da se ta ideja i realizuje“Andre Malraux

„Snovi su odgovori, koje danas dajemo na pitanja, koja će sutra biti postavljana“Tommy Lasorda

„Kada optimisti potonu sve lađe, on zamisli da su to podmornice „Mornar u duši:)

„Bilo da mislite da ste sposobni da učinite nešto ili ne, u oba slučaja ste u pravu“Henry Ford

„Vizija bez akcije je sanjarenje. Akcija bez vizije je noćna mora“Japanska narodna poslovica

„Prepreke su one zastrašujuće stvari koje vidite samo onda kada skinete pogledsa svog cilja“

Henry Ford

„Ko hoće nesto da učini - nađe nacin. Ko neće nista da učini - nađe opravdanje! „Pablo Picasso

„Vodite računa o vašim mislima - postaće reči. Vodite računa o vašim rečima- postaće dela. Vodite računa o vašim delima - postaće navike. Vodite računa ovašim navikama - postaće karakter.Vodite računa o vašem karakteru - postaće

vaša sudbina“Lao Tzu



3

„Rođeni ste kao original, nemojte umreti kao kopija“John Mason

„Po svemu sudeći, svaka revolucionarna ideja prolazi kroz tri faze: - Potpuno jenemoguće izvesti je! - Izvodljiva je, ali nije vredna truda. - Od samog početka samgovorio da je to sjajna ideja! „

Arthur C. Clarke

„Oni koji se preterano bave malim stvarima često postaju nesposobni za velike“La Rochehoucauld

„Niste u mogućnosti ništa da uradite po pitanju dužine svog života, ali svakakomožete uraditi mnogo toga po pitanju njegove širine i dubine“

Shira Tehrani

„Naša najveća slabost je odustajanje, a najsigurniji put da se dođe do uspeha jepokušati bar još jednom“

Thomas Edison

„Dvadeset godina od sada, bićete mnogo više razočarani stvarima koje niste uradili,nego ponosni na one koje jeste. Stoga, odbacite sve balaste, isplovite iz sigurnih luka

i uhvatite vetrove slobode. Istražujte, sanjajte, otkrijte“Mark Twain

„Nije u pitanju to da sam ja mnogo pametan, već samo mnogo duže vremena ostanemskoncentrisan na problem“

Albert Einstein

„Usuditi se: to je cena napretka“Victor Igo

„Bol je trenutan, odustajanje boli zauvek“Lens Armstrong

„Nije mi žao što drugi kradu moje ideje. Žao mi je što nemaju svoje“Nikola Tesla

„Ludost je raditi iste stvari iznova i iznova, očekivajući različite rezultate“Albert Einstein

PRE NEGO ŠTO...

Pre nego što kažeš – saslušaj.Pre nego što napišeš – razmisli.Pre nego što potrošiš – zaradi.

Pre nego što uložiš – istraži.Pre nego što kritikuješ – sačekaj.

Pre nego što se pomoliš – oprosti.Pre nego što odustaneš – pokušaj.

Pre nego što se penzionišeš – uštedi.Pre nego što umreš – deli drugima.

Vilijam Artur Vord

Preuzeto sa sajta: www.pravaideja.com

mozaik



38

mozaik

celokupan živo čoveka sasoji se udonošenju odluka, u pravljenju iz-

bora. i izbori uiču na živo e oso- be, kao i na živoe ljudi oko nje. Sve

ljudske odluke povezane su u lancu uzrokai posledica i zajedno kroje jedan sve.

Mladić u crnom kapuu praio je čevoro-članu porodicu kroz veliki ržni cenar. Uzgradi od sakla, kamena i meala bilo jepuno ljudi, ali za mladića oni kao da nisuposojali. Sve vreme gledao je u visokogmuškarca amne kose, koji je vodio za rukudevojčicu, dok je smeđokosa žena vodilaza ruku dečaka. reali su se lagano ržnimcenrom, povremeno zasajkujući ispredprodavnica. Bračni par neobavezno je ća-

skao, razmenjujući poglede pune opline iprivrženosi. Nasupro njima, deca su bilanesrpljiva. Čim bi rodielji zasali isprednekog izloga, sajali bi nekoliko renuaka,a onda bi cimali rodielje da nasave sa še-njom, na ša bi se rodielji uvek nasmejali.ako su oni išli, lagano i bezbrižno, pod

budnim okom mladića u crnom kapuu.

On baci pogled na čevrasi uređaj koji je bio vezan za njegov levi zglob. Skala desepodeoka je repala, šo je bio signal da jeuređaj spreman za uporebu. Prošlo je ač-

no godinu dana, pomisli on. Godinu danaokako je ona oišla. Svaki pogled koji jesad razmenjivala sa svojim suprugom paraomu je dušu. Svaki osmeh koji je njen suprug

izazvao na njenom licu kidali su mu srce, ali je ipak nasavljao da ih prai.

oliko bi se jedan sve razlikovao ako bisamo jedna odluka bila drugačija? A koliko

bi odluka bilo zahvaćeno om jednom pro-menom? Samo jedna promena dovela bi dosvaranja popuno drugog svea. Ako ih je

bilo više, onda bi broj ako svorenih, para-lelnih univerzuma bio beskonačan.

Sa mučninom u somaku osavio ih je ispred jednog buika. Pogledom ih je praio krozizlog, gledajući čas u njih, a čas u svoj odrazu saklu, u čoveča crne brade, krako pod-šišane kose i amnih naočara, iza kojih suse krile blago podbule oči. Naprava koju je

nosio na zglobu bila je njegovih ruku delo.Omogućavala mu je da puuje i boravi u pa-ralelnim univerzumima koliko god je heo.ad na njoj rajao je blizu deceniju, a prvouspešno esiranje desilo se ubzo nakonšo je naprava završena, kada ju je ukrao izIsraživačkog cenra na Južnom polu i aki-

virao, prebacivši se u drugi univerzum. Nijeimao nameru da čeka kraj birokraskih za-

vrzlama oko sigurnosi uređaja, želeo je daga odmah isproba. ako se i obreo u.

U ovom univerzumu, ona me nije napusi-

la, mislio je on. Ovde sam običan inženjer,zaposlen u maloj I rmi. Nisam naučnik sveskog glasa. Ne jurim epohalna nauč-na okrića koja se, s druge srane, u ovom

univerzumu možda nikad neće dogodii.U ovom univerzumu izabrao sam ljubav umeso slave. Izabrao sam nju i njene pla-

ve amne oči. Zaeći ljubav svog živoa unaručju drugog muškarca nije nimalo pri-

jano. Ali ša ako je drugi muškarac bolja verzija vas samih? U svom univerzumu samslavan, pošovan i srećan. ako o da ovdeizgledam srećniji nego šo zaisa jesam?

Pred njim su promicale radnje, popusi,ljudi sa svojim porodicama i prijaeljimau prijanom ćaskanju i kupovini, a on ihgoovo i nije primećivao. Ubrzo se obreonapolju, a da nije bio sasvim sigurankako. Bio je o parking, a pored jednogod auomobila ugledao je svoje drugo

ja, sa svojom porodicom. Posmaraoih je razdragane kako ulaze u auo, sve

vreme pričajući i smejući se. Bračni parrazmenio je par pogleda, pre nego šo je

visoki muškarac amne kose upalio auoi odvezao ih. Mladić je praio pogledomkola neko vreme, a zaim je pogledao nauređaj. Jednim laganim dodirom disple-

ja, akivirao ga je. Na displeju se pojavio brojčanik, pokazujući vreme do skoka udrugi univerzum.

On poseduje najbriljanniji um na planei.Zajedno sa njim rade najdaroviiji naučni-ci svea. Svi oni slušaju svaku njegovu reč,sa ogromnom pažnjom i ovorenim div-ljenjem. U svom sveu, on je izabrao da o

bude, i zaisa je srećan. A sada je video cenuog svog izbora.

Slobodni smo da izaberemo koju odlukućemo donei, ali ne i da izaberemo posle-dice svojih odluka. Neke izbore preživljava-mo ne jednom, već hiljadu pua, pameći ihcelog svog živoa. Posmarajući auo svogdrugog ja i njegove porodice, nije sumnjaoni renuka da će ga a slika praii okom

celog živoa. Neka aj živo bude veličan-sven, pomisli on. U proivnom, neće imainikakvog smisla.

Uređaj na ruci počeo je rimično da piši. Akivirao je par opcija na displeju i iz uređa- ja je krenula da izbija blisava bela svelos. Vreme je da pođem kući, pomisli on. Vre-me je da se vraim svojim učenicima, svomradu, svojim prijaeljima, svom živou. Veli-čansvena bela svelos ispuni prosor okonjega i progua parkirališe.

Vreme je da se vraim svojim dobrim i lo-šim izborima.

Nikola ŠKONDIĆ

e fi

izBor





Documents

Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet novembar 2011 broj 76