IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA BEOGRAD, OKT 2007.

GODINA XI - BROJ 51

SPREMNI,

POZOR

SAD!

Svetska berzanska kriza

Pljačka arheološkog blaga

Putopis - Dablin

www.monopollist.org

Intervju sa Zoricom Tomić

NOVA GENERACIJA STUDENATA EKOF-A

Glavni i odGovorni urednikNIKOLA ĆIRKOVIĆ

FakulTeT: Ivana BOJANOVIĆekonoMiJa: Milica BOŽANIĆdruŠTvo: Jelena LJUBIŠIĆMoZaik: Neva BOJOVIĆ

diZaJn i PriPreMa: Cvetković Dejanwww.trid.co.yu

lekTura: ivana MARKOVIĆ

MENADŽER: vladimir GOJKOVIĆ

MARKETING: Sandra POPOVIĆ

kreaTivni urednik: Neva BOJOVIĆ

ČLANOVI REDAKCIJE: Adrian Stojanović, Milen Kakuća, Marija Nenadović, Mla-den Stevanović, Slobodan Britvec, Vladimir Gojković, Milica Lazarević, Dragana Aleksić, Branko Krstić, Ivana Marković, Dejan Zec, Marko Trifković, Branko Kubat, Anđela Dukov-ski, Milica Nikolić, Ana Šantak, Mile Bijelić, Milan Savić, Bo-jana Džepina, Marija Starčević, Branko Skoković, Jovana Martinović, Dušan Tončić

adreSa redakCiJe:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

E-adresa: monopollist@gmail.comSajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

Uvodnik

Sadržaj

Drage nove kolege, dobro nam došli!U 51. broju našeg časopisa, rubrika «Fakultet» posvećena je isključivo vama, brucošima. Potrudili smo se da vam što bolje predstavimo fakulet i ono što vas očekuje na njemu. Nadamo se da smo u tome bar malo uspeli. Prošle godine smo u ovo vreme izdali specijalno izdanje koje je kompletno bilo namenjeno novim kolegama, pa odgovore na ona pitanja koja ovde ne uspete da pronađete, potražite na našem sajtu www.monopollist.org, u sekciji «Arhiva», broj 45. Takođe, za sva pitanja, nejasnoće, savete...naša vrata su vam uvek širom otvorena, pa slobodno svratite. Naše prostoije su u prizemlju fakulteta, preko puta studentskog kluba.Vi ste druga generacija koja na fakultet kreće po izmenjenom programu u skladu sa Bolonjskim procesom. Iskreno se nadamo da će «dečije bolesti» koje su se pojavile tokom prethodne generacije studenata biti «izlečene», te da ćete moći da uživate u svim čarima «Bolonje». Srećno!Od ovog broja MonopolList je bogatiji za nove sadržaje. Rešavajte popularnu igru sudoku, pogledajte šta će vam se desiti u šaljivom horoskopu, čitajte novu rubriku «Cooltura», koja se bavi savremenim kulturnim trendovima i dešavanjima u našoj zemlji, kao i rubriku «Preko ramena», u kojoj će specijalno za vas pisati poznate ličnosti iz kulturnog, društvenog, političkog i ekonomskog života. Iskreno se nadamo da će vas ove novine još čvršće vezati za nas.I još nešto za brucoše. Jedan krajnje prijateljski savet. Studiranje je mnogo lepše i kvalitetnije uz učestvo-vanje u studentskim organizacijama, pa vas pozivamo da nam se priključite! Neka vam studiranje ne prođe samo u učenju i predavanjima, jer postoji toliko stvari u kojima biste mogli da izgradite sebe u bolje ličnosti i kvalitetnije kadrove. Dođite do nas i postanite deo tima.Puno uspeha i sreće u predstojećim godinama na «Prvom i pravom», želi vam vaša redakcija časopisa «MonopolList».

Nikola ĆirkovićGlavni i odgovorni urednik

5 Sve što Ste želeli da znate o Studiranju, a niSte Smeli da pitate

7 FakultetSke veSti8 iSpiti na prvoj godini11 StudentSka unija12 Savez Studenata13 aieSec14 marketing radionica14 Sd ekonomiSt16 StudentSki parlament 17 StudentSki krediti 20 život u domu22 ekSpedicija podunavlje24 šta je izazvalo krizu

likvidnoSti u Svetu?26 intervju: zorica tomić

28 Srbijana džonS 30 mamut kika ponovo medju

Srbima32 SkvoterSki pokret34 Hoću drugi život!36 cooltura 36 arHivar (ne)običniH

namera37 kolumna - preko ramena38 Sve Se (ne)može oSigurati41 kroz zapadnu evropu –

dablin43 proFil: zoran Slavnić -

moka44 ko kaže da je ekonomija

doSadna!?46 HoroSkoPmember of:

4

kad doÐe oktobar…

SemeStarJedna godina sastoji se od dva semsetra, zimskog i letnjeg. Zimski traje od oktobra do januarskog roka, a letnji od marta do junskog ispitnog roka. Semestar podseća na polugodište iz srednje škole, samo što vas nakon njega ne očekuje raspust već veeeliko štrebanje za ispitni rok.

kolokvijumReč koja brucošima donosi možda i naj-više zabune. Vrlo često ćete imati prilike da je čujete, pogotovo od kolega brucoša.

Različite kolege je različito izgovaraju i ak-centuju. Želeći da se pohvale novom rečju koju su naučili na fakultetu, govoriće vam: kolokvi, kolokvij, kolokvej, kolokvijej, ali nemojte da vas zavaraju- pravilno se kaže KOLOKVIJUM sa akcentom na prvom O, nikako drugačije!!! A kada se već sporazu-mete oko toga kako se kaže, mnogo bitni-je je da znate šta vam on donosi i šta je on u stvari. Položen kolokvijum predstavlja deo ispita ili uslov za izlazak na ispit. Mo-guće ga je polagati kod većine predmeta i nepisano je pravilo da se polaže pismeno. U zavisnosti od predmeta i predmetnog profesora, jedan kolokvijum oslobađa vas

dela pismenog ili dela usmenog ispita, ili pak predstavlja uslov za izlazak na ispit. U većini slučajeva nisu obavezni, ali sa-vetujemo vam da izlazite na njih jer umeju poprilično da olakšaju život. Polažu se obično za vreme semestra i vrlo su ko-risni jer nećete odjednom morati da učite celu literaturu za predmet već samo deo, učićete kontinuirano, za vreme semestra, čime ćete kupiti više vremena za učenje za vreme ispitnog roka, a i naravno, profe-sori umeju mnogo da cene vredne kolege i rad za vreme semestra. Dešava se da u toku semestra imate više kolokvijuma što često omogućava da na taj način položite i ceo ispit pre zvaničnog ispitnog roka.

aktivnoSti u tokuSemeStra

predavanjaOna su slična kao i u srednjoj školi. Razli-ka je u tome što se gradivo mnogo brže prelazi i stavlja se akcenat na konkretne stvari. Biće vam znato lakše ukoliko gradi-vo sa predavanja savladate pre narednog, kako zbog toga što vam je sve sveže, tako i zbog toga što kolokvijumi dolaze brže nego što to na prvi pogled izgleda.

vežbePredstavljaju deo na kome se najčešće utrvrđuje gradivo pređeno na predavanji-ma. Obično ih drže asistenti i većina njih je

Upisali ste fakultet i postali akademski građanin, a kao propratna pojava došla su nova pravila, novi pojmovi, novi načini razmišljanja i velikoj većini potpuno nov život i pogled na svet. Zašto je sve tako komplikovano? Zašto kolokvijum jednostavno ne može da se zove kontrolni zadatak? Odgovore na većinu novih pitanja i objašnjenje pojmova sa kojima se susrećete kao brucoš pronaćićete upravo ovde. Što pre shvatite da je sve u stvari vrlo jednostavno, pre ćete se naći na narednoj lestvici. Zato duboko udahnite i krenite. Na putu do uspeha pobeđuju samo hrabri!

Sve što ste želeli da znate o studiranju, a niste smeli da pitate

Pojmovi vezani za studiranje

5

voljna da odgovori na svako vaše smisle-no pitanje u vezi sa gradivom. Vežbe su korisne i u smislu dodatnog objašnjava-nja nejasnih stvari za koje na predavanju možda i nije odvojeno dovoljno vremena. Vežbe znaju da budu lepo osmišljenje i po-nekad su u vidu igara, simulacija iz realnih situacija i mnoštva praktičnih primera koji će vam obojiti teoriju i omogućiti da bolje savladate celokupno gradivo.

konSultacijeSvaki profesor je po statutu u obavezi da drži konsultacije. To je vreme, kada im se studenti obraćaju i imaju pravo da pitaju sve u vezi sa predmetom profesora kod kojih su došli na konsultacije. Tu se reša-vaju nedoumice u vezi sa gradivom, even-tualne nejasnoće sa predavanja i sve ono što želite da pitate profe-sora. Jako je ružno, neprimereno i ne preporučuje se da profesora zaustavljate na hodniku i pitate ono što vas interesuje. Konsul-tacije su obično svake nedelje u dogovorenom terminu, zato sačuvajte pitanja za termin koji je predviđen za to. Predmetni asistenti takođe imaju termin za konsultacije i zato iskoristite tu priliku da pitate ono što vam nije jasno.Raspored prijema profesora i asistenata, tj. vreme kada drže konsultacije na Ekonomskom fakultetu nalazi se pored prijemnice, na oglasnoj tabli, a takođe i na sajtu www.ekof.bg.ac.yu.

prediSpitne obavezeDa biste izašli na ispit, bilo da se radi o usmenom ili pismenom ispitu, potrebno je da uradite određene pripreme. Pored toga što je poželjno, ali ne i obavezno, da učite, neophodno je da prijavite ispit. na našem fakultetu, studenti koji ne polažu ispit više od tri puta, imaju mogućnost

da ispit prijave preko interneta, tačnije na email ispiti@one.ekof.bg.ac.yu. Narav-no mogu da ih prijave i klasičnim putem, popunjavanjem i predavanjem ispitne pri-jave. Ona se kupuje u skriptarnici i uba-cuje se u odgovarajuću kutiju u hodniku iza skriptarnice. Student koji je tri puta pao ispit za svaki naredni put mora, uz prija-vu, da dostavi i uplatnicu, kao dokaz da je ulatio 1500 dinara na ime naknade za polaganje ispita više od tri puta. Za poje-dine predmete uslov za izlazak na ispit je položen.

iSpiti Mogu da budu pismeni i/ili usmeni. Pisme-ni se u zavisnosti od predmeta i profesora rade 30 min, 45 min, 1 sat, 2 sata ili čak

3 sata. U zavisnosti od predmeta i gra-diva, pismeni ispit može da se sastoji od zadataka, provere znanja teorijskog dela iz udžbenika i gradiva sa vežbi i predava-nja. Dešava se da usmeni ispiti traju i po nekoliko sati. Naravno, ne odgovarate vi nekoliko sati, već cela grupa koja se ispi-tuje taj dan. Obično se izvlače 3 cedulje sa pitanjima. Za ispit su vam neophodni: indeks i lična karta, plava hemijska olovka, ispitna prijava, par sati sna i po mogućstvu što više sreće.

iSpitni rokoviZvanični ispitni rokovi na EKOF-u su ja-nuarski, februarski, junski, julski, septem-barski i oktobarski. Datumi, mesto i vreme polaganja ispita nalaze se na tablama na međuspratu, a takođe se mogu videti i na sajtu fakulteta. Ovi spiskovi se postavljaju obično nedelju dana pre okvirnog raspore-da ispita koji se, pak, objavljuje na početku akademske godine, u oktobru. Okvirni ras-pored važi celu godinu i prema njemu mo-žete planirati koje ćete ispite kada polagati. Malo kalkulacije nikada nije na odmet.

predrok Ispitni rok pre zvaničnog roka. Na njega je moguće izaći samo u pojedinim sluča-jevima što zavisi od profesora i aktivnosti

u toku semstra. To je i jedan od načina da se nagrade vred-ni studenti, obično oni koji su češće posećivali predavanja i vežbe, radili seminarske radove ili pokazali posebnu inicijativu u okviru predmeta.

Skripte i udžbeniciPostoje dve vrste skripti: profe-sorske i studentske. Profesor-ske obično predstavljaju dodat-nu literaturu koja na bolji način objašnjava gradivo koje predaju. Studentske predstavljaju skra-ćenu verziju gradiva. Umeju da

budu jako korisne prilikom spremanja is-pita, i zato se na početku prvo raspitajte koja od ponuđenih skripti je nabolja i po mogućstvu ko je pisao. Neka skripta auto-ra koji je dobio najvišu ocenu bude primar-na koju ćete koristiti. Naravno pre svega tu su udžbenici. Oni se kupuju na skriptarnici fakulteta i predstavljaju jedinu zvaničnu li-teraturu. Profesori obično ne vole da vide da studenti koriste kopirane knjige. Ne za-boravimo da po našem zakonu kopiranje istih predstavlja krivično delo.

Sve što ste želeli da znate o studiranju, a niste smeli da pitate

6

cedulje Sa pitanjimaSa njima ćete se manje ili više uspešno družiti na ispitu, obično usmenom. Pred-stavljaju listiće sa pitanjima koje izvlačite i na koja ćete da odgovarate. Mnogi studen-ti imaju sistem po kom ih izvlače iz gomile, međutim, mnogo je važnije skoncentrisati se na odgovaranje nego na izvlačenje pi-tanja. I ma kakva pitanja da izvučete, ne odustajte! Skoncentrišite se, povezujte gradivo i nadajte se najboljem.

konceptNakon izvlačenja pitanja, obično se piše koncept. Za to su vam potrebni: papir, olovka i ideja šta biste mogli da napišete olovkom na papiru. Neki profesori vole da pogledaju koncept pre nego što krenu da vas ispituju. Jedni vole da koncept bude uredan, dugačak sa puno informacija, neki vole da tu budu na brzinu ispisane teze. Savet je da više pažnje po-svetite gradivu i izlaganju, nego da svu snagu usmerite prilagođavajući se nečemu što je rekla-kazala.

oceneDobijaju se za položene ko-lokvijume, ispite, seminarske radove i eseje. Na intervalu su od 5 do 10. Ocena 5 znači da ste pali, ocena 10 znači da ste jako uspešno položi-li ispit. Za prolaz vam je potrebna ocena 6. Prosek je zbir ocena podeljen brojem predmeta. On je važan prilikom konkurisa-nja za stipendije, kredite i posao naravno, ali mnogo bitnije od proseka je stečeno znanje koje ćete moći da primenite u kon-kretnim situacijama. Indeks je knjižica u koju se upisuju ocene. Ne preporučuje se da u njemu držite novac zbog sujeverja i zarad dodatne sreće. Profesori nisu baš oduševljeni kad na stranici na kojoj žele da vam upišu ocenu vide 10 din ili slično.

uSlovMinimalni broj ispita koji morate da polo-žite da biste upisali narednu godinu. Pre nego što krenete sa učenjem, napravite dobar plan koji će da vam omogući da ostvarite bar uslov za upis naredne go-dine. Ostale ispite možete da prenesete u narednu godinu. Naravno, cilj je očistiti

godinu zaključno sa oktobrom, nemojte da odustajete pre završene bitke!

podvlačenje Svako ima svoj metod podvlačenja teksta u knjigama. Psiholozi tvrde da ljudski mo-zak najbolje reaguje na crvenu, zelenu, plavu i žutu te stoga predlažu da se upra-vo te boje koriste i za učenje. Proverena metoda je da podvlačite sa 3 boje, recimo, plavom ili zelenom važne stvari, žutom najmanje bitne a crvenom definicije.

prakSaNa Ekonomskom fakultetu, još uvek, nema organizovane prakse od strane fakulteta. Međutim, Studentska unija, u saradnji sa

drugim studentskim organizacijama pokre-nula je inicijativu za pokretanje fakultetske službe, koja bi svim zainteresovanim stu-dentima pomogla da pronađe odgovara-juću praksu. Za sada se praksa odvija od slučaja do slučaja, preko konkursa koje or-ganizuju Marketing radionica, Studentski parlament i AIESEC. Izuzetno je korisno iskoristiti šansu i naći se u nekom preduze-ću, upoznati se sa njegovim radom i steći praktično iskustvo. Takođe je korisno imati lepu stavku više u svom CV-u.

organizacije na FakultetuOne su tu da se bave prvenstveno stu-denskim pitanjima. Tu su da vam pomo-gnu i učine studiranje manje komplikova-nim. Zato nemojte da zanemarite njihovu pomoć, obratite im se ukoliko imate neki problem.

brucošijadeStudentske žurke organizovane povodom upisa novih brucoša i pre svega su njima namenjene. Obično su locirane na fakulte-tima ili u klubovima.Postoje različiti načini učenja. Nemojte da se obeshrabrite ukoliko sporije od ostalih savladavate gradivo. Nemojte da padate na priče pojedinih kolega koji vrlo često preuveličaju svoje sposobnosti u razgovoru i govore da su za 2-3 ili 7 dana spremili najteži ispit. To je naravno moguće, ali primetićete da to uglavnom govore oni kojima je cilj da sebe predstave u boljem svetlu, a vas uglavnom uspaniče i izazovu komplekse niže vrednosti. Učite svojim tempom i ver-ujte svom načinu. Nije lako zameniti učenje

desetak strana, učenjem knjige od više stotina strana. Svako ima svoje načine i za prevazilaženje stresa, bilo da su to mali rituali pred ispit, odmaranje dan pred odgo-varanje ili pak učenje po 14 sati dnevno nedelju dana pre ključnog događaja. Savet je da uvek verujete starijem kolegi, da kada god imate pri-liku pitate za pomoć i savet. Starije kolege prestavljaju nepresušan izvor informaci-ja. Čak i ukoliko nikog od njih ne poznajete, možete da ih zaustavite na fakultetu i pitate šta vas interesuje. Normal-na stvar je da ne znate sve,

nađite svoj način da saznate ono što vas interesuje. Nije poenta da studiranje bude teško, poenta je da sa lakoćom postignete sve ono što želite. Nikako nije tačna tvrdnja da ko želi da postigne uspeh mora isključivo

da uči, a da pritom zabavu i ostale aktivnosti treba da svede na minimum. Studiranje je privilegija, nije ni moranje ni robija. Iskoristi-te svoje studenske dane na najbolji način. Učite ono što vas interesuje i ne zaboravi-te da vi kreirate i svoju sadašnjost i svoju budućnost. Ne dozvolite da ih drugi kroje u vaše ime.

Jelena LJUBIŠIĆe-mail: oblacak@gmail.com

Tekići račun fakulteta: 840-1109666-73 Poziv na broj za prijavu ispita: 101

7

crna maSkaNa Ekonomskom fakultetu doneta je odluka o povećanju školarina. Ova odluka sama po sebi ne bi morala da predstavlja problem. Međutim, ono što studentima smeta jeste nepostojanje racionalnog obrazloženja ovog pove-ćanja, kao i tačne računice šta ulazi u troškove školarine. Apelujemo na upra-vu fakulteta da se u budućem periodu više pažnje posveti ovom pitanju.Prilikom razgovora sa profesorima prve godine, uočili smo da veliki broj stude-nata nije uspeo da ispuni predispitne obaveze, tj. da položi obavezan kolo-kvijum. Iako su organizovani popravni kolokvijumi, rezultati nisu zadovoljava-jući, što govori o neusklađenosti zahte-va profesora i objektivnih mogućnosti studenata. Pod realnom pretpostavkom da studenti nisu lenji i/ili glupi, dolazimo do zaključka da bi u narednom periodu predispitne obaveze trebalo olakšati.Iako je raspisan konkurs za drugu ge-neraciju master studija, još uvek nije ozbiljnije pokrenuto pitanje uspostav-ljanja doktorskih studija na Ekonom-skom fakultetu. Postavlja se pitanje šta će raditi studenti koji su završili master studije i žele da nastave dalje usavršavanje. Da li će morati da po-traže sreću pod tuđim krovom?

bela maSkaNa predlog Konferencije Univerziteta u Srbiji, dozvoljen je upis druge go-dine na budžet sa 37 ESPB bodova, umesto propisanih 60. Ova odluka je dobra, jer je studentima omogućeno studiranje na budžetu, uprkos tome što na većini fakulteta studentski pro-grami nisu prilagođeni novom načinu studiranja. Sledeće godine Zakon o visokom obrazovanju neće dozvoljava-ti mogućnost smanjenja uslova, pa je ovo poslednje upozerenje profesorima i fakultetima da način rada i vrednova-nje predispitnih obaveza prilagode pro-pisanom osmočasnovnom denvnom opterećenju studenata.Želimo da istaknemo dobru saradnju sa upravom Ekonomskog fakulteta u realizaciji studentskih projektata. Uz podršku fakulteta uskoro će proraditi Virtuelna berza, pokrenuće se Sveto-savska nagrada za najbolji studentski stručni rad, a projekat “Praksa za sve” ulazi u završnu fazu. Takođe, Student-ski parlament je konačno dobio svoje prostorije, što će značajno olakšati ko-munikaciju sa studentima i omogućiti mu adekvatne uslove za rad.

Fakultetske vestiStudenti prve godi-ne moći će da upišu narednu godinu studija sa najmanje 37 bodova, umesto propisanih 60, a svi samofinasirajući stu-denti koji ostvare uslov preći će na budžet. Na-vedene odluke i olakški-ce za studente donete su na predlog Konferencije Univerziteta u Srbiji, a uz saglasnost Ministarstva prosvete.

Raspisan je konkurs za nove master studije na Ekonomskom fakulte-tu u Beogradu. Prijavlji-vanje na konkurs vrši se od 12. septembra do 12. oktobra, u Centru za po-slediplomske studije, gde možete dobiti detaljnija obaveštenja o uslovima upisa i studiranja.Prema odluci Saveta Ekonomskog fakulteta, školarine za ovu godinu su snižene sa dosadaš-njih 120.000 na 90.000 dinara.

ISTRAŽUJEMO ZA VASOd ovog broja redakcija MonopolLista će proba-ti da odgovori na svako vaše pitanje.Sve ono što želite da znate o EKOF-u a nemate koga da pitate - pitajte nas.Pitanja šaljite na e-mail info@monopollist.org

Studentska udruženja EESTEC Beograd i BEST Beograd or-ganizuju treći tradicionalni sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta “JobFair 07 - Kreiraj svoju buduć-nost”. Sajam će se održati 5-6. novembra 2007. godine u Svečanoj sali zgrade tehničkih fakulteta, Bulevar kralja Aleksandra 73.Cilj događaja je da pomogne studentima i diplomcima da dođu do željenog posla ili prilike za stručno usavršavanje u nekoj od kompa-nija koje uspešno posluju u Srbiji. Studenti mogu da ostave svoje podatke direktno predstavnicima kompanija ili u elektronskoj bazi CV-jeva. Posetioci Sajma će imati mogućnost da unaprede lične ve-štine kroz predavanja na teme pisanja CV-ja, razgovora za posao i razvoja karijere, kao i da prisustvuju tribini o aktuelnim problemima nastavnih programa fakulteta. Za više informacija posetite www.jo-bfair.org.yu.Medijski partner ovog događaja je časopis MonopolList.

Tokom pripremanja ovog izdanja MonopolLista, naš fakultet je organizovao među-narodnu konferenciju povodom 70 godina postojanja. Konfe-rencija je trajala od 26. do 29. septembra, a centralna sveča-nost održana je u Narodnom pozorištu. Na konferenciji su prisustvovali brojni ekonomisti iz Srbije i iz inostranstva i imali priliku da prezentuju svoje ra-dove u okviru šest sekcija.U narednom broju Monopo-lLista detaljnije ćemo pisati o ovom vrlo značajnom doga-đaju.

8

prvi SemeStar – tri muSketaraU prvom semestru brucoše očekuju tri ispita - matemati-ka, osnovi ekonomije i socio-logija. Prisustvo predavanjima i vežbama i dalje nije obave-zno zbog velikog broja stu-denata, ali je poželjno. Zbog novog načina studiranja pre-poruka je da se odmah kre-ne sa učenjem i spremanjem ovih ispita.

matematikaMatematika nije nov predmet za studente, ali iskustvo sa ranijim generacijama pokazu-je da studenti koji su završili stručne škole imaju problema sa ovim ispitom. Na predme-tu se uče osnovi matematičke metadologije koji se primenju-ju u ekonomiji. Ispit vredi 10 ESBP bodova. Nastava se odvija kroz 60 časova preda-vanja i 60 časova vežbi, od-nosno ukupno osam časova nedeljno. Na časovima preda-

vanja izučava se teorija, dok se na vežbama rade praktič-ni primeri - zadaci. Prisustvo časovima i vežbama se ne evidentira, ali je preporučljivo kako bi se savladala materija. Rad na vežbama pretežno će biti interaktivan i najaktivniji studenti mogu da se oslobo-de polaganja kolokvijuma. U toku semetra polažu se dva kolokvijuma koji predstavlja-ju uslov za izlazak na ispit. Finalni ispit sastoji se iz dva dela – pismenog i usmenog. Na pismenom delu ispita radi se pet zadataka od kojih svaki nosi po 20 bodova. Za izlazak na usmeni deo ispita potreb-no je da se ostvari 51 poen na pismenom delu ispita. Na usmenom delu ispita rade se tri teorijska pitanja svako vredno po 33 boda. Da bi se položio usmeni deo ispita ne-ophodno je ostvariti 51 bod. Konačna ocena dobija se kao ponder ocena na kolokviju-mima (30%), pismenom delu

Fakultet je velika promena i izazov za sve brucoše. Na prvoj godini studija brucoše čeka sedam ispita - tri u prvom i četiri u drugom semestru. U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i Bolonjskom deklaracijom nastava i način polaganja ispita pretrpeli su određene promene. Za upis druge godine potrebno je sakupiti minimum 37 ESBP bodova, odnosno potrebno je položiti minimum četiri ispita. Vrednuje se rad tokom cele nastavne godine, a ne samo završni ispit kao ranije. Kampanjsko učenje pred ispit više nije moguće, jer su predispitne obaveze u vidu kolokvijuma ili rada na času neophodne da bi se na ispit izašlo.

dobrodošli na ekonomski fakultet!

Ispiti na prvoj godini

9

ispita (30%) i usmenom delu ispita (40%). Najbolji savet za polaganje ovog ispita bio bi da se odmah poč-ne sa učenjem matematike jer je za pripremu ispita potrebno dosta vre-mena i rada.

oSnovi ekonomijeOsnovi ekonomije su verovatno najvažniji ispit na prvoj godini. Ovaj predmet je uvod u ekonomsku nau-ku i nov je za sve studente koji nisu završili ekonomsku školu. Ispit vredi 10 ESBP bodova. Nastava se odvi-ja na 60 časova predavanja i vežbi, odnosno po četiri časa vežbi i pre-davanja nedeljno. Na predavanjima se izučava ekonomska teorija, dok se na vežbama obnavlja gradivo kroz ispitivanja i konkretne primere. Studenti na raspolaganju imaju udž-benik svetski priznatog profesora sa Harvarda Nikolasa Menkjua. Predis-pitna obaveza sastoji se od četiri ko-lokvijuma koji se moraju položiti, a poeni se mogu zaraditi i kroz rad na času. Predispitna obaveza čini 30% ocene, a završni ispit nosi 70%. Za-vršni ispit radi se pismeno i na njemu

je potrebno da se osvoji minimum 51 od 100 bodova. Osnovi ekono-mije spadaju u jedan od obimnijih i težih ispita, naročito za studente koji nisu završili srednju ekonomsku školu i za koje je terminologija nova. Preporuka je da se ovaj ispit položi u prvom ispitnom roku jer savladana materija olakšava polaganje ispita iz drugog semestra.

SociologijaSociologija je poznata svim brucoši-ma. Ispit vredi 4 ESBP boda i reali-zuje se kroz 45 časova predavanja i 15 časova vežbi, odnosno četiri časa nedeljno. Studentima je na raspolaganju udžbenik Entonija Gi-densa. Gradivo se sastoji iz 15 ce-lina od kojih se prvih pet polaže na kolokvijumu. Polaganjem kolokviju-ma studenti se oslobađaju polaga-nja tog dela materije na završnom ispitu. Studenti često zanemaruju sociologiju kao manje važan i „ja to znam“ predmet, ali je stvarnost dru-gačija. Predavanja su interesantna i korisna i redovno posećivanje pre-davanje je poželjno. Završni ispit se

polaže pismeno i na ispitu se rade pitanja esejskog tipa. Studentima je ostavljena mogućnost da polažu is-pit usmeno, ako to žele.

drugi SemeStar - FantaStična četvorkaDrugi semestar je verovatno najteži semestar na studijama. On je pre-kretnica za brucoše jer se na njemu pada ili prolazi godina. Ukoliko se studenti nisu odlučili za smer, ovi ispiti im mogu pomoći da odluče da li žele da se bave menadžmentom, makroekonomijom ili finansijama.

oSnovi StatiStičke analizeStudenti će na ovom predmetu nau-čiti da statistika nije samo broj datih golova ili procenat šuta za dva po-ena. Fond časova je po 60 časova vežbi i predavanja, tj. po četiri časa vežbi i predavanja nedeljno. Ispit vredi 10 ESBP poena. Na preda-vanjima se izučava teorija uz pri-kazivanje ilustrativnih primera, a na vežbama se radi praktična primena

10

kroz rad na primerima i zadacima. Predispitna obaveza nosi 30% oce-ne i može se ispuniti na dva načina – polaganjem kolokvijuma ili radom na vežbama i pisanjem i prezentacijom pristupnog rada. Studenti generacije 2007/2008 će učiti po novoj knjizi uz koju će biti dostupan i CD sa stati-stičkim softverom koji će značajno olakšati spremanje ispita. Završni is-pit sastoji se iz dva dela – pismenog i usmenog. Na pismenom delu ispita radi se osam zadataka, i potrebno je da se urade četiri zadatka (po jedan iz svake četiri oblasti u knjizi) kako bi se steklo pravo na izlazak na usmeni deo ispita. Na usmenom delu ispita rade se dva teorijska pitanja. Konač-na ocena dobija se kao ponder oce-ne sa vežbi (30%), ocene sa pisme-nog dela (30%) i ocene sa usmenog dela ispita (40%). Prisustvo vežba-ma i predavanjima je poželjno, jer je statistika teško razumljiva za većinu studenata. Iskustvo pokazuje da polovično uče-nje nije dovoljno i potrebno je dobro znanje i zadataka i teorije da bi se ovaj ispit položio.

ekonomika preduzećaEkonomika preduzeća je uvodni predmet u po-slovnu ekonomiju. Stu-denti koji nameravaju da se bave biznisom treba da obrate po-sebnu pažnju na ovaj predmet. Na ovom predmetu stiču se osnovna znanja o preduzećima: o pravno-organizaci-onim oblicima, okruženju, prihodima i troškovima, investicijama. Nastava se odvija kroz 60 časova predava-nja i 45 časova vežbi, odnosno na četiri časa predavanja i tri časa vež-bi nedeljno. Predmet vredi 8 ESBP bodova. Studentima su na raspola-ganju dve knjige, kao i Power Point prezentacije sa predavanja i vežbi. Predispitna obaveza nosi 30% oce-ne. Predispitna obaveza se može položiti preko kolokvijuma ili kroz aktivan rad na časovima vežbi. Na

vežbama se pored diskusija mogu raditi i prezentacije. Završni ispit nosi 70% ocene i polaže se pisme-no. Na ispitu dolazi po šest pitanja iz obe knjige, kao i jedno esejsko. Za položeni ispit potrebno je da se tač-no odgovori na po tri pitanja iz svake grupe i na esejsko pitanje. Gradivo iz Ekonomike preduzeća je obimno i teško i mnogim studentima pred-stavlja problem. Završni ispit je tako koncipiran da je potrebno intenzivno i detaljno učenje da bi se položio.

oSnovi makroekonomijeMakroekonomija kao nauka izu-čava privredu u celini i studenti će na ovom predmetu steći znanja o makroekonomskim agregatima kao što su: inflacija, zaposlenost, pri-vredni rast. Nastava se odvija na 60 časova predavanja i 45 časova

vežbi, odnosno na četiri časa preda-vanja i tri časa vežbi nedeljno. Ispit vredi 8 ESBP bodova. Studentima su na raspolaganju pored udžbeni-ka i zbirka zadataka, kao i CD «PC Ekonomija» koji dodatno pomažu u spremanju ispita. Oblici rada na vežbama su raznovrsni i studenti mogu zaraditi bodove radom na ko-lokvijumima, držanjem prezentacija ili učestvovanjem u diskusijama. Na vežbama je maksimalno moguće osvojiti 55 bodova. Za ispunjenje predispitne obaveze potrebna su

dva položena kolokvijuma. Kolokvi-jumi se polažu na kompjuterima u računarskom centru. Na kolokviju-mima se rade test pitanja i zadaci sa grafikonima. Ocena sa kolokvijuma učestvuje sa 35% u konačnoj oce-ni. Ispit se polaže pismeno i sastoji se od šest esejskih pitanja – svako pitanje je podnaslov u knjizi. Osnovi makroekonomije važe za jedan od lakših ispita i brucoši obično nemaju velikih problema sa pripremom i po-laganjem ovog ispita.

FinanSijSko računovodStvoRačunovodstvo je novi predmet za studente koji nisu završili ekonom-sku školu i predstavlja uvod u finan-sije. Nastava se izvodi na 60 časova predavanja i vežbi, po četiri časa nedeljno. Ispit vredi 10 ESBP bo-dova. Računovodstvena teorija se

izučava na predavanjima uz korišćenje Power Point prezentacija koje se mogu skinuti i sa sajta Fakulte-ta. Na vežbama se izvodi rekapitulacija gradiva i re-šavaju zadaci. Predispit-na obaveza je kolokvijum na kome se rade zadaci i polaganjem kolokvijuma stiče se pravo na izlazak na ispit. Ispit se polaže pi-smeno i na njemu se radi računovodstvena teorija. Kolokvijum učestvuje sa 30% u konačnoj ceni, a završni ispit sa 70%. Ra-čunovodstvo je poznato kao jedan od najtežih is-pita na Fakultetu. Studen-

ti koji su završili ekonomsku školu imaju početnu prednost u odnosu na one koji su završili gimnaziju jer su dobro upoznati sa terminologijom i zadacima, ali praksa pokazuje da na kraju i oni imaju probleme da po-lože ovaj ispit. Znanje teorije veoma je važno i prisustvo predavanjima i vežbama je poželjno. Najbolji savet za polaganje ovog ispita je učenje, učenje i učenje.

Branko KUBAT

11

početakSUEF je osnovan u jeku studentskog protesta, decembra 1996. Osnovni razlozi za nastanak SUEF-a bili su želja da se radikalno počnu menjati uslovi studiranja i to što je, tada jedi-na organizacija na fakultetu - Savez studenata, radila isključivo po direk-tivi režima i ništa nije preduzimala kako bi pomogla studentima.

doSadašnji rad SueF-aSUEF se od svog osnivanja bori za poboljšanje uslova studiranja. Uče-stvovao je u smanjivanju uslova, organizovao berze knjiga, različite tribine, učestvovao je u velikoj An-tiratnoj kampanji i u protestu protiv usvajanja Zakona o Univerzitetu. SUEF je učestvovao u sprovođenju različitih anketa. Aktivisti SUEF-a su bili jedni od pokretača internet magazina Fre-eSerbia i radio emisije MonopolList plus. Tu je i prikupljanje humanitar-ne pomoći za izbeglice sa Kosova, organizova-nje humanitarnih žurki na fakultetu, turnira u malom fudbalu. Reaktivirali su rad kluba, izdejstvovali uvođenje večere u studentskoj menzi »3K«. Aktivisti SUEF-a su se posebno posvetili re-formi visokog školstva u Srbiji, a kao rezultat šestogodišnjih se-minara, diskusija i bor-be za bolje školstvo, danas imamo novi Zakon o visokom obrazovanju, koji počiva na osnov-nim principima Bolonjske dekla-racije. SUEF se naroči-to ponosi anketom »Evaluacija rada pro-fesora« koju tradicional-no sprovodi svake godine i nje-ne rezultate javno objavljuje. SUEF učestvuje u radu Upravnog odbora i Nastavno-naučnog veća fakulte-ta gde se bori da se, pri donošenju važnih odluka, čuje i uvaži mišljenje studenata. Članovi SUEF-a su kao predstavnici studenata učestvovali na mnogim domaćim i inostranim seminarima i konferencijama. Zaje-dno sa Evropskim pokretom SUEF je osnovao Forum mladih ekono-mista sa ciljem da okupi najbolje mlade ekonomiste, koji će biti nosi-oci budućeg ekonomskog i društve-nog razvoja u zemlji.Studentska Unija Srbije: SUEF je

zajedno sa unijama drugih fakulte-ta i iz drugih univerzitetskih centara osnivač Studentske unije Srbije. Jedna od najznačajnijih akcija SU-EF-a je izdavanje časopisa »Mono-polList«. Ubrzo nakon nastanka, časopis je prerastao zamišljenu formu internog informatora. Od pilot broja na dve strane, dostigao je sa-

dašnjih 48. Zahvaljujući aktivistima koji su postali zaljubljenici u novi-narstvo, ali i odličnom marketingu, dobili smo brojna priznanja. Naša »novinarska« sujeta bila je u po-

tpunosti zadovoljena kada smo doživeli da nas ci-

tiraju »Naša borba«, »Glas javnosti«, »Vreme«, »Da-nas«, »BUM«, splitski »Feral Tri-bune« i, verovali ili ne, »New York Times«. o razvo-

ju MonopolList-a »Video Nedeljnik«

(VIN) snimio je prilog, koji je emitovan na 20

nezavisnih TV stanica širom Srbije. Na našem sajtu www.mono-pollist.org možete pored tekstova, naći i forum, vesti, savete, linkove i naravno upoznati druge studente našeg fakulteta. Sledeće godine MonopolList će proslaviti svoj deseti rođendan.Možda se pitate gde ste vi u sve-mu tome. Pa, ukoliko se vaši ciljevi poklapaju sa SUEF-ovim, dođite do naše kancelarije preko puta kluba. I znajte, studiranje je mnogo lep-še ukoliko je njegov sastavni deo i vaša aktivnost u nekoj studentskoj organizaciji. Neka to bude SUEF. DOBRODOŠLI!

Studentska unija ekonomskog fakulteta

Neka se i tvoj glas čuje!Studentska unija Ekonomskog fakulteta (SUEF) je studentska organizacija čiji je jedan od najvažnijih ciljeva poboljšanje uslova studiranja. Pored toga, SUEF se bavi i zaštitom interesa studenata, nego-vanjem tolerancije među ljudima, promovisanjem ekonomske profesije, ostvarivanjem međunaro-dne saradnje itd.

Kancelarija SUEFa se nalazi u prizemlju, preko puta studentskog kluba, a telefon

je 011/3021-165. Predsednik je Nikola Balaban (nikola_balaban@yahoo.com), a

podpredsednik Ljubomir Javorina (ljubo.javorina@gmail.com). U kancelariji SUEFa

je i sedište MonopolLista, a urednik je Nikola Ćirković (nikolacirkovic@yahoo.com).

12

Delatnost SSEF-a je usmerena ka is-punjenju sledećih ciljeva: poboljšanju uslova studiranja;zastupanju interesa studenata pred organima Fakulteta;zaštiti studentskog standarda;popularizaciji vannastavnih aktivno-sti;

unapređenju međufakultetske sarad-nje, itd.U realizaciji naših aktivnosti SSEF je otvoren za saradnju sa svim pojedin-cima, grupama i organizacijama ko-jima su bliski naši ciljevi.

KAKO FUNKCIONIŠE SSEF? Članovi SSEF-a mogu biti svi studen-ti EF-a u Beogradu koji žele da uzmu aktivno učesće u organizaciji naših programa, uz poštovanje Statuta i or-gana SSEF-a. Aktivnosti u SSEF-u se sprovode kroz rad 10 službi: fakultet, studentski standard, kultura, press, marketing, sport, turizam, zabava, offi-

ce i služba za međunarodnu saradnju. Od najvažnijih akcija koje smo u pret-hodnom periodu realizovali izdvojiće-mo:povratak studentskih predstavnika u organe Fakulteta: Nastavno-naučno veće, Savet Fakulteta i disciplinsku komisiju za studente;ucešće studenata u unapređenju na-stavnog procesa i posebno u borbi protiv korupcije na fakultetu;pokretanje inicijativa za analizu i reformu ispitnog procesa;organizovanje škole stra-nih jezika;organizovanje akcija do-brovoljnog davanja krvi;organizovanje tribina i predavanja u saradnji sa Studentskom polikli-nikom;distribucija kartice Easy Travel Card distribucija lista “Student” Saveza studenata Beograda;distribucija karata za beogradska po-zorišta i bioskope;info-centar SSEF-a o davanju infor-macija o rasporedu i rezultatima ispi-ta telefonskim putem;organizovanje studentskih ekskurzi-ja;

organizovanje odlazaka studenata EF-a na letovanja i zimovanja preko ZPU po beneficiranim cenama;organizovanje vikend putovanja u Bu-dimpeštu i Prag u saradnji sa ZPU;učešće sportske reprezentacije EF-a na Ekonomijadi i drugim turnirima;organizovanje studentskih žurki na Fakultetu;organizovanje Apsolventske večeri. SLUŽBE SSEF-aFakultet - Povratkom studentskih predstavnika u rad organa Fakulteta (Nastavno-naučno veće i Savet Fakul-teta) vraćena je mogućnost studenti-ma da učestvuju u donošenju odluka,

ukazuju na probleme u nastavnom i is-pitnom procesu, i zajedno sa Rukovod-stvom rešavaju najvažnija studentska pitanja (režim nastave, polaganja ispi-ta, ispitni rokovi, nastavni program…). Iz reda SSEF-a je delegiran i predstavnik studenata u disciplin-skoj komisiji za studente, istovre-meno i u antikorupcijskoj kam-panji sprovedenoj na Fakultetu Studentski standard – Služba daje in-

formacije o raspodelama mesta u stu-dentskim domovima, uslovima raspo-dele studentskih kredita i stipendija. Kultura - Škola za strane jezike, u saradnji sa studentima i diplomcima sa Filološkog fakulteta, već je postala tradicija, i pored toga jedan od vidova negovanja međufakultetske saradnje.Marketing služba radi na afirmaciji

Savez studenata ekonomskog fakulteta

Tu za Vas!Savez studenata Ekonomskog fakulteta je studentska organizacija koja dugi niz godina deluje na Ekonomskom fakultetu. U sprovođenju svojih aktivnosti Savez studenata pažnju posvećuje širenju ideja studentskog organizovanja, studentske solidarnosti, tolerancije i posebno širenju sloboda u iskazivanju potencijala studenata (što se prvenstveno odnosi na razvoj kritičkog mišljenja i ličnog angažovanja u prevazilaženju problema)

Kancelarija SSEF-a se nalazi u prizemlju, kod nove čitanoice, a telefon je

011/3021-195. Predsednik je Nenad Milošević (nenadmeda@yahoo.co.uk), a podpredsednik

Srđan Stojanović (srdjanst@eunet.yu). Uvek možete posetiti i naš sajt

one.ekof.bg.ac.yu/~savez.

Po završetku studija, stečeno teorijsko znanje čini se dovoljnim za obavljanje po-sla za koji ste se školovali. Ipak, suočava-nje sa realnim poslovnim svetom neretko pokazuje suprotno. U savremenom svetu dinamične konkurencije, među velikim brojem fakultetski obrazovanih mladih lju-di ima mesta za nekolicinu odabranih.

šta je aieSec?AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i ra-zviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo.Još od vremena kada je osnovan, 1948. godine, AIESEC predstvlja globalnu, apo-litičnu, nezavisnu i neprofitnu organizaciju

koju vode studenti i sveži diplomci instituci-ja visokog obrazovanja zainteresovanih za globalne teme, menadžment i liderstvo.Sama potreba da se teži ka savršenstvu, vrednovanju principa i sticanju praktičnog iskustva čini budućeg lidera.

kako?Sama vrednost AIESEC-a ogleda se u mogućnostima koje ova jedinstvena or-ganizacija pruža:1. Razvoj liderskih sposobnostiČlanovi AIESEC-a imaju mogućnost da predvode neki od već postojećih timova (korporativna društvena odgovornost, fi-nansije, ljudski resursi, odnosi sa javno-

šću, razvoj malih i srednjih preduzeća, preduzetništvo, infomacione tehnologije) i na taj način se mladima pruža prilika da planiraju, donose odluke, sprovode svoje ideje u delo, primene veštine komunika-

cije, ubeđivanja i motivisanja, gradеći, na taj način, lidere u sebi.2. Sticanje praktičnih veštinaKao lider ili član tima, tokom rada u AI-ESEC-u, pružaju se prilike za sticanje određenih veština: prodaja i marketing, strateško planiranje, upravljanje ljudskim resursima, finansijsko planiranje, projek-tni menadžment, vođenje tima, veština prezentacije i javnog nastupa, rad u mul-tikulturnom okruženju, vođenje treninga, servisiranje klijenata, regrutacija i drugo.3. Sticanje međunarodnog iskustva i rada u inostranstvuSvake godine preko 4.000 članova ima šansu da živi i radi u stranoj zemlji na po-

SSEF-a među studentima Fakulte-ta promovišući aktivnosti i rezultate SSEF-a, u cilju uključivanja novih članova i podmlađivanja organizaci-je.Sport - SSEF-u možete dobiti i ak-tuelne informacije o besplatnim ili jeftinijim terminima za rekreaciju u sportskim centrima (bazeni, kliza-nje, tereni za mali fudbal i basket). Do ponovnog aktiviranja Sportskog društva Ekonomist, SSEF je uče-stvovao u organizaciji univerzitetskih sportskih turnira, a zatim su te inge-rencije prenete na Sportsko društvo Ekonomist.Turizam - svakog proleća SSEF organizuje apsolventske ekskurzi-je. Ove godine bile su aktuelne dve destinacije: Mediteranska tura (Ita-lija, Francuska, Španija i Austrija), i Srednja Evropa (Francuska, Nemač-ka, Austrija), uz najpovoljnije cene na tržištu.Po prvi put ove školske godine SSEF vodi studente Ekonomskog fakulteta u saradnji sa Zdravstveno - potpor-nim udruženjem (ZPU) na vikend ekskurzije u Budimpeštu, Istambul i u Prag, što je rezultovalo zadovolj-stvom i svim pohvalama od strane studenata.Office - to je dežurna služba koja vodi računa o radu u prostoriji SSEF-a, daje sve informacije vezane za akcije SSEF-a, rad Fakulteta i režim studija. Koordinator ove službe upoznat je sa svim dešavanjima na Fakultetu veza-nim za studentska pitanja, kao i sa svim akcijama koje SSEF sprovodi.Zabava - obuhvata organizovanje žurki za studente u zgradi Fakulteta, tradicionalnih brucošijada za studente prve, kao i organizaciju Apsolventske večeri za studente završne godine. U sledećoj akademskoj godini pla-niramo da ponovimo mnoge od ovih akcija, ali i da sprovedemo nove, u čemu računamo na vašu pomoć. Ukoliko smo vas zainteresovali krat-kom pričom o našoj organizaciji, na-damo se da ćete se pridružiti nekoj, ako ne i svim pomenutim akcijama, naravno u trenutku kada procenite i organizujete svoje vreme. Bitno je da znate da se sve može postići dobrom organizacijom vremena.

aieSec

Postanite deo timaPrisustvom na preko 1.100 univerziteta, u 100 zemalja, 59 godina tradicije, više od 23.000 članova širom sveta, preko 350 nacionalnih i internacionalnih konferencija, više od 5.000 liderskih mogućnosti i 4.000 razmena godišnje kao i sardanja sa preko 3.500 partnera - sve to staje u jednu reč - AIESEC, najveću studentsku organizaciju na svetu.

AIESEC Ekonomski Fakultet:Tel: +381 11 30 21 196

e-mail: office@ef.aiesec.org.yu AIESEC BK

Tel: +381 11 260 40 22 ext. 226e-mail: office@bk.aiesec.org.yu

AIESEC FONTel: +381 11 395 08 48

e-mail: office@fon.aiesec.org.yu

13

Još jedna u nizu studentskih organiza-cija na Ekonomskog fakultetu jeste i SD «Ekonomist». Međutim, nešto po čemu je ova organizacija unikatna je to da jedina izaziva strahopoštovanje na celokupnom Univerzitetu u Beogradu. Jasno vam je – razlog su naši sportski uspesi i kult nepo-bedivosti.Ipak, krenimo redom. Sportsko društvo «Ekonomist» osnovano je u martu 2002. godine, na inicijativu profesora Branka Medojevića, u to vreme dekana fakulte-ta. Vizionarska ideja pretočena je u delo i od sportske sekcije pri savezu studenata Ekonomskog fakulteta nastaje jedna pri-lično ozbiljna organizacija. Uprava, kako

to pravila nalažu – mala, ali odabrana. Predsednik sportskog društva je student postdiplomac Zoran Kuljača–Kuki, osoba koja je od osnivanja na toj poziciji i bez koje «Ekonomist» ne bi bio to što jeste. Sekretar kluba i desna ruka predsednika je Gavrilo Đurica, student četvrte godine. U radu ova dvojica entuzijasta imaju i ne-sebičnu podršku kapitena svih sportskih ekipa.Što se tiče takmičarskih sekcija pri sport-skom društvu «Ekonomist», to je pre sve-ga nekoliko kolektivnih ekipa u ženskoj i muškoj konkurenciji. To su odbojkaške, košarkaške, rukometne i muška ekipa u malom fudbalu, popularnijem futsalu. Ve-

Marketing Radionica (MR) na našem fakultetu postoji već duži niz godina. U početku, MR je postojala kao neformalna organizacija, da bi pre nekoliko godina postala pravno lice donošenjem Statuta i priznavanjem njenih aktivnosti od strane Fakulteta. Osnovni ciljevi MR-a su: sticanje novih znanja iz oblasti ekonomije, unapređenje postojećih teoretskih znanja i njihova pri-mena u praksi kroz projekte. MR svoje ci-ljeve realizuje kroz ostvarenje konkretnih aktivnosti kao što su: istraživanje tržišta i javnog mnjenja, mistery shoping, pozicio-niranje preduzeća, izrada marketing pla-nova i sprovođenje PR kampanja, organi-zovanje raznih manifestacija i promocija, kao i saradnja sa drugim organizacijama sa fakulteta i iz sfere privrede.

MR je u svojoj istoriji samostalno ili u sa-radnji sa drugim organizacijama realizo-vala veliki broj projekata. Samo u školskoj 2005/06 MR je sprovela nekoliko većih projekata. Već dve godine projekat koji se sprovodi, i može se reći da je tradici-onalan, je organizacija manifestacije pod nazivom Veče reklama. Osnovni cilj ovog događaja jeste pružanje mogućnosti svim zainteresovanim studentima EF da vide najnovija dostignuća iz svetske i doma-će produkcije reklamnih spotova. Veče reklama je projekat koji omogućuje svim članovima MR da se uključe u njegovu realizaciju i svojim aktivnostima i idejama doprinesu njegovom poboljšanju iz godi-ne u godinu. Poslednji put manifestacija je bila organizovana u decembru 2005. godine u amfiteatru A1. Posetiocima je

marketing radionica

Uključi se!Marketing Radionica (MR) je organizacija studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu okupljenih radi sticanja novih i primene postojećih znanja iz oblasti marketinga.

lju menadžmenta, informacionih tehnolo-gija, edukacije i društvenog razvoja.Program razmene na globalnom nivou podržavaju PriceWaterhouseCoopers, DHL, Electrolux, ABN-Amro Bank, Micro-soft, Kraft Foods, Alcatel-Lucent, InBev i doslovno još hiljade drugih nacionalnih i lokalnih partnera različite veličine i profila poslovanja širom sveta.4. Stvaranje lične mreže kontakataČlanovi AIESEC-a svakog dana imaju pri-like da rade i komuniciraju sa ljudima ši-rom sveta, učeći na taj način da efektivno rade u različitim sredinama i da posma-traju stvari iz globalne perspektive. Iz tog razloga, svake godine se održi preko 350 nacionalnih i internacionalnih konferenci-ja širom sveta.5. Istraživanje sebe i svoje budućnostiUpravo u trenucima intenzivnog razmi-šljanja o pitanjima koja određuju buduća usmerenja i ambicije pojedinca, AIESEC pruža jači i potpuniji pogled na svet i na sebe samog. AIESEC obezbeđuje poje-dincu prostor i podršku pri postavljanju ci-ljeva, razvoju lične vizije i svesti o svojim mogućnostima.

pridružite nam SeU našoj zemlji prva kancelarija AIESEC-a osnovana je 1953. godine, na Ekonom-skom fakultetu u Beogradu. Danas u Be-ogradu postoje tri lokalne kancelarije koje se nalaze na: Ekonomskom fakultetu, Fa-kultetu organizacionih nauka i Univerzite-tu „Braća Karić”, i još četiri na Ekonom-skom fakultetu u Subotici, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.Bez obzira da li na vašem fakultetu posto-ji lokalna kancelarija AIESEC-a, studenti svih fakulteta shodno svojim afinitetima mogu konkurisati za članstvo u nekoj od već postojećih.Kao i prethodnih godina krajem septem-bra i tokom oktobra vrši se prijem novih članova. Da biste postali član AIESEC-a, jedan od prvih koraka je da saznate više o AIESEC-u na adresi www.aiesec.org.yu i informišete se na koji način možete da postanete naš član.Po učlanjenju, novi članovi AIESEC-a će imati priliku da se bolje upoznaju i druže, da vide kako izgleda raditi u timu i nauče nešto novo na nacionalnoj konferenciji za nove članove koja će biti održana počet-kom novembra.

PR tim, AIESEC

Sportsko društvo «Ekonomist»

14

omogućeno da uz popularnu cenu ula-znice (100 din) pogledaju preko dva sata najkvalitetnijih i najzanimljivijih reklama iz zemlje i inostranstva. Veče reklama je u osnovi humanitarna manifestacija, jer je sav prihod od prodatih karata namenjen ljudima i organizacijama kojima je potreb-na novčana i materijalna pomoć.Drugi, veoma značajan projekat koji se sprovodio u prethodnom periodu je Istraživanje mišljenja i stavova stude-nata Univerziteta u Beogradu. U osnovi njegove realizacije (kao i kod ostalih pro-jekata) je tim članova MR koji treba da sprovedu veći broj aktivnosti, od izrade upitnika, preko terenskog rada na pode-li upitnika, unosa i obrade podataka, pa sve do prezentacije dobijenih informacija studentima i široj javnosti. Osnovni cilj ovog projekta je sagledavanje stavova studenata na fakultetima u Beogradu u pogledu najvažnijih pitanja i problema iz oblasti ekonomije, politike, funkcionisanja institucija i države i raznih drugih koji su trenutno aktuelni u našoj zemlji. Istraživa-nje se sprovodi u maju svake godine a omogućava, pored sagledavanja trenut-nog stava studenata, i njihovo poređenje

i praćenje promena tokom vremena. Treća, veoma bitna aktivnost MR je rad na projektu Praxis. Praxis je nastao kao odgovor na problem da nepostojanje praktičnih iskustava svim studentima našeg Fakulteta predstavlja problem pri-likom zapošljavanja. Slanjem studenata na praksu u neke od najuspešnijih firmi koje posluju u našoj zemlji doprinosi se ne samo unapređenju njihovih znanja koja stiču na fakultetu, već se olakšava i njihovo kasnije zaposlenje i usvršavanje njihove karijere, a istovremeno se uspo-stavlju i dobri odnosi sa firmama u našoj zemlji. Članovi MR, koji rade na realizaciji ovog projekta, uspostavljaju kontakte sa

najvećim firmama kod nas, doprinose po-boljšanju položaja studenata EF i promo-ciji samog fakulteta, a istovremeno dolaze u mogućnost i da se sami uključe u neki od konkursa za stručno usavršavanje. Pored gore navedenih, članovi MR su učestvovali na većem broju projekata i ranije, a pre svega se misli na organizo-vanje predavanja sa različitim temama, učestvovanje u osmišljavanju projekta

„Kupujmo domaće“, akciju „Mrtvo drvo“ , koja je za cilj imala očuvanje prirodnih jelki i podsticanje na korišćenje veštačkih za vreme proslave Nove godine, promo-visanje „Škole računara EF“, kao i akcije kao što su mistery shoping i monitoring cena i sl. Svi projekti koje sprovode čla-novi MR se zasnivaju na timskom radu i prijateljskom odnosu među samim čla-novima, kao i na pozitivnoj atmosferi koja se stvara na sastancima jer se samo u takvoj situaciji (ponekad i potpuno nefor-malne komunikacije) mogu rađati dobre ideje za nove projekte. Prijem novih članova u MR se vrši sva-ke godine, uobičajeno početkom letnjeg semestra. Pre samog prijema članovi or-ganizuju prezentaciju na kojoj se potenci-jalni kandidati informišu o načinu prijema, obavezama koje kao budući članovi tre-ba da ispune, svojim pravima i znanjima koja će moći da steknu angažovanjem u MR. Ustaljena je praksa da kandidati prilikom prijema rade case study, a posle toga deo kandidata koji je prošao tu prvu fazu ide na razgovor sa nekim od članova koji su za to zaduženi. Nadamo se da će MR nastaviti da se ra-zvija u pravcu jedne ozbiljne organizaci-je, pri čemu će ključnu ulogu u tome imati nove ideje i energija koje tek treba da do-nesu novi članovi.

liki doprinos daju i pojedinačni sportovi, pre svih šah, stoni tenis, plivanje, itd. Za-nimljivo bi bilo pomenuti da je u pripremi i osnivanje ekipe u američkom fudbalu – naravno u muškoj konkurenciji. Ukupan broj članova SD «Ekonomist» procenjuje se na oko 100 do 120.Od najznačajnijih takmičenja na koji-ma naši studenti učestvuju pre svih su ekonomijade, koje se održavaju jednom godišnje (najčešće u maju) i na kojima smo višestruki pobednici. Tu je svakako i Univerzitetska liga Beograda, gde smo “strah i trepet” i osvajači medalja takoreći u svim sportovima. Ipak, pravu potvrdu našeg kvaliteta prezentovala je muška ekipa u futsalu, koja je na Svetskim stu-dentskim prvenstvima u Belgiji i Holandiji osvojila jedno treće i jedno drugo mesto. Ove godine Svetsko prvenstvo oržava

se u Dablinu, u Irskoj, i jasno vam je da će se ići na jedinu medalju koja nam u toj niski trofeja nedostaje. Naravno, to je zlato i šampionski pehar. Pored kvaliteta naših sportista koji je neosporan, još ne-što je, čini se, bitno za naše uspehe – to je magija prijateljstva i kolektivizma koja se rodila između nas.Takođe, veliku zahvalnost SD «Ekono-mist» duguje i Upravi fakulteta na čelu sa dekanom profesorom Markom Bac-kovićem, bez koje bi većina projekata na sportskom planu ostala nerealizovana. Misli se pre svega na nesebičnu materi-jalnu, ali i ogromnu moralnu podršku. Za-hvalnost se duguje i profesorima Vladanu Božiću i Branku Maričiću koji su uvek ne-sebično pomagali.Analizom ovog kratkog “vodiča” kroz SD «Ekonomist» jasno vam je da smo za ne-

punih pet godina prerasli u jednu ozbiljnu organizaciju koja funkcioniše na bazi pro-fesionalizma, ali i nemerljivog drugarstva. Jedan jedini problem koji postoji pri sport-skom društvu (ovo je ujedno i apel Upravi fakulteta) jeste nepostojanje samostalne kancelarije u kojoj bi se mogla napraviti i reprezentativna «trofejna sala». Kako nezvanično saznajemo, postoje naznake da će i taj “problemčić” uskoro biti rešen.Za sam kraj jedan mali apel i poziv. Drage kolege, ukoliko imate sportske kvalitete, a pritom ste i vedrog duha i druželjubivi, dođite i priključite se našim takmičarskim akijama i pobedama. Sve potrebne infor-macije možete dobiti u prostorijama Sa-veza studenata Ekonomskog fakulteta.Pomozite da naš slogan zablista punim sjajem – Sportsko društvo «Ekonomist» - prvi i pravi!!

Prostorija MR se nalazi na II spratu našeg Fakulteta u kabinetu 238, a telefon 011/302-11-33. Takođe, zainteresovani studenti nam mogu pisati na mail adresu radionica_marketing@yahoo.com.

15

16

Pravo učešća na izborima imaju svi stu-denti osnovnih i postdiplomskih studija. Dakle, predstavnici studenata u parla-mentu se biraju na jedan demokratski način, možda pomalo neuobičajen za izbor studentskih predstavnika na ovim prostorima.Ovaj saziv Studentskog parlamenta po mnogo čemu je od velike važnosti. Ne samo po tome što je prvi u istoriji, već i po tome što je 28. i 29. novem-bra 2006. godine na izbore izašlo oko 1.700 studenata, što je najviša izlaznost na izbore za Studentski parlament na čitavom Univerzitetu. Samim konstituisanjem, Studentski parlament ušao je u neku vrstu borbe za studentska prava i za bolje uslove studiranja, što bi bila naša osnovna misija. Ta borba se ogleda, pre svega, u

delegiranju naših članova u razna tela i komisije koje obrazuje Fakultet, gde oni, na najbolji mogući način, mogu da štite interese svojih kolega. Naš cilj nije samo da štitimo, već i da zaštitimo.Posle početnih problema koji su po-stojali u našem funkcionisanju, a koji

su pre svega uslovljeni neadeakvatnim zakonskim rešenjem u domenu finan-siranja, sada možemo da istaknemo i da zahvalimo rukovodstvu Fakulteta na obezbeđenju prostorija za naš rad, što je bio osnovni preduslov za bilo kakav ozbiljniji početak. U skladu sa našim obećanjima ostvareno je sledeće:slušaonica 19 pretvorena je u modernu čitaonicuprodužen je rok za završe-tak studija studenata koji studiraju po starim nastav-nim planovima u saradnji sa rukovodstvom Fakulteta brucoši dobijaju besplatne ETC kartice

koje omogućavaju brojne popusteosnovano je Veće godina koje razmatra konkretne probleme na svakoj godini studijasve vreme smo bili otvoreni i rešavali probleme koje su nam studenti iznosili u toku letnjeg semestra pokrenut je sajt Studen-tskog parlamentadali smo svoj skromni do-prinos regularnosti prethod-nog prijemnog ispita ...

Možda se moglo i više, ali, u uslovima jednog pravnog interegnuma, nedostat-ka finansijske podrške od strane Mini-starstva koje je zakonski obavezno da transferiše sredstva, pri čemu naš pro-jekat za poboljšanje prakse na Fakultetu stoji na čekanju, mi moramo učiniti do-

datni napor kako bi poboljšali uslove stu-diranja. Naša intencija u vremenu pred nama je, pre svega, uvođjenje prakse

kao deo nastave na Fakultetu. Upravo je to polje gde bi mogao da se napravi veliki pomak, da pored kvalitetne teo-retske osnove ovaj Fakutet obezbedi i obavljanje prakse u određenim predu-zećima, što bi bio dodatni kvalitet naših diplomaca na tržištu rada.Zatim, drugi bitan cilj je adekvatna im-plementacija Bolonjske konvencije u naš sistem. Namerno ističemo ovo „adekvatna”, jer smo svedoci da posto-je određeni problemi u njenoj praktičnoj primeni, kako kod nastavnika tako i kod studenata.Smatramo da u nekom narednom perio-du dolaze bolja vremena, ideje i energije imamo, ostaje da uz malo razumevanja rukovodstva Fakulteta, pokušamo da ostvarimo ono što je zajednički interes, a to su bolji uslovi studiranja, za naš Prvi i Pravi....

Igor NEDELJKOVIĆPredsednik Studentskog parlamenta

Studentski parlament ekonomskog fakulteta

Štititi i zaštititi studentske intereseU korak se reformama kroz koje prolazi naše društvo, reformiše se i čitav obrazovni sistem, a samim tim i Ekonomski fakultet kao deo tog sistema. Tako je i nastao Studentski parlament, kao nova institucija našag fakulteta, institucija koja štiti prava studenata i koja svoje predstavnike bira na neposrednim izborima.

Svake godine Ministarstvo prosvete i sporta dodeljuje 18.000 kredita stu-dentima koji se finansiraju iz budžeta i čiji roditelji imaju prebivalište na teritoriji republike Srbije. Kredit ne možete primati ukoliko semestar ne upisujete prvi put, odnosno ukoliko obnovite godinu. Da biste postali korisnik kredita, neophodno je da prethodno podne-sete odgovarajuću dokumentaciju. Za studente koji se prvi put prijav-ljuju na konkurs, ona se sastoji u sledećem:

- prijava (Obrazac br. 1);

- uverenje o upisanom zimskom se-mestru odgovarajuće godine studija, postignutom uspehu i visini proseč-ne ocene svih položenih ispita to-

kom studiranja (Obrazac br. 2);

- uverenje o prosečnom meseč-nom prihodu po članu domaćinstva (Obrazac br. 4) – overava se u ma-tičnoj opštini;

- dva primerka svojeručno potpisa-nog ugovora o studentskom kreditu (Obrazac br. 5)

- fotokopiju lične karte

Konkursne obrasce možete nabaviti na adresi: Prosvetni pregled, Dečan-ska 6, telefon: 3235-378 i 3239-096. Prijava traje od 1. do 31. oktobra. Prilikom rangiranja studenata naj-više uticaja ima njihov uspeh u prethodnom školovanju, a manji uticaj ima prihod po članu doma-

ćinstva. Čak i ukoliko ne dobijete kredit, pokušajte sa žalbom, jer po-stoji velika mogućnost da vam se ona usvoji. Krediti se isplaćuju u 10 mesečnih rata, od kojih je prva u januaru. Ove godine visina kredita je bila 5.100 di-nara i ona se određuje na nivou koji je dovoljan za pokrivanje troškova doma, menze i mesečne kartice za prevoz.Da li ćete vratiti kredit ili ne, zavisi od uspeha vašeg školovanja. Ukoliko vaša prosečna ocena na kraju studi-ranja bude ispod 7,50, onda vraćate kredit u potpunosti. Ukoliko je vaša prosečna ocena između 7,50 i 8,50 onda vraćate samo polovinu primlje-nih sredstava, a ako imate prosečnu ocenu iznad 8,50 onda ste dobro učili (i ne vraćate kredit).

Studentski krediti

Obradujte roditelje! Sigurno ste se zapitali, da li postoji način da svojim roditeljima olakšate finansiranje vaših studija. Dobra vest je da je odgovor potvrdan

17

te pozivaposeti sajt i forumpiši, čitaj, druži se

www.monopollist.org

20

Pitanje doma je većini brucoša otprilike najveći problem kada dođu na studije, možda čak problem veći i od samog početka studija, jer ipak, treba više vre-mena provesti u domu nego na fakulte-tu. Na fakultetu možete vreme iskoristiti čak i sami, dok ste u domu ipak u kon-stantnom kontaktu sa svojim cimerima, docimerima, dodocimerima, dododoci-merima… Druga stvar koja obično frustrira brucoše je ta što velika ve-ćina istih nikada nije imala priliku da svoj životni pro-stor deli sa osobom koju prvi put vidi. A to zaista jeste, bar po mom iskustvu, frustrirajuće iskus-tvo. Jednostav-no ne znate šta možete da očekujete, na čemu ste u tom početnom periodu zajedničkog življenja sa tom osobom itd. Međutim, ovo iskustvo jeste frustrirajuće, ali samo u početku. Treba vam malo sreće da ne naletite na “najgoru osobu” po nekom vašem kriterijumu, a kriteriju-mi se razlikuju i to mnogo! I to će vam biti kristalno jasno tek kada stupite u ci-merski odnos! Hoću da kažem da vam je potrebna izuzetna sposobnost adaptaci-je na nove ljude, na nov prostor, jednom rečju na celokupno novo okruženje. Sve ostalo uglavnom dolazi samo po sebi. Već posle desetak dana nećete želeti da odete iz doma koji vam je dodeljen, za razliku od trenutka kada ste prvi put ušli u njega. Kada je moja generacija bila u vašoj poziciji, a tako je verovatno i sa svakom gene-racijom brucoša, i kada smo otišli na prvu raspodelu soba, retko ko je bio zadovoljan. Možda prvih desetak na lis-ti, premda oni dobi-jaju “najbolja” mes-ta (tačnije “najbolja od najgorih”). Sva ostala mesta su bila, blago rečeno, pravi užas. A to smo definitivno shvatili kada smo ušli u dodeljene nam sobe. Narav-no, sve ovo shvatite uslovno, jer je sve to

bilo ipak pre četiri godine. Sada je situa-cija po domovima ipak bolja. To potvrđuju pre svega utisci studenata, a zatim i in-formacije o renoviranju pojedinačnih do-mova na sajtu Studentskog centra “Be-ograd”. Gotovo svi studenti koji “prežive” prvu, brucošku godinu u domu, tamo ostaju do kraja studiranja. I to je, mogu reći, zaista

lep period u životu jednog studenta. U svakom slučaju to je jedno iskustvo koje “para vredi”. Jer, mnogo se toga nauči. Čak i oni po-jedinci koji ne zna-ju za kompromis nauče ponešto. A evo i bezuspešnog pokušaja demistifi-kacije noćne more

brucoša. Zašto brucoši dobijaju najgora mesta u domovima? E, to vam neće reći ni ljudi koji rade u Studentskom centru. Kada smo postavili isto pitanje ljudima koji su te, za nas prve, godine realizo-vali raspodelu, samo su nam rekli da ćemo vremenom dobijati sve bolja i bolja mesta. A nama je preostalo samo da im poverujemo i da sačekamo ta lepša vre-mena. Na kraju je i bilo tako. Pre svega, stariji studenti dobijaju veći broj poena na godini studiranja. Zatim, dobijaju po-ene u zavisnosti od toga kada “hvataju” uslov. Najveći broj poena ide onima koji steknu uslov u junskom i julskom ispit-nom roku, duplo manji broj poena onima koji dođu do cilja u septembarskom roku,

a bez poena ostaju oni koji uslov stek-nu u oktobarskom roku. Naravno, najveći broj poe-na donosi prosek. Možda zato kažu da se oni studenti koji žive u domo-vima svrstavaju u najbolje studen-te. elementarna egzistencija zaista

ima udela u trudu koji studenti, stanari domova, ulažu u svoje školovanje. Ve-rovatno dosta doprinosi i mogućnost učenja u čitaonicama. Gotovo svaki dom ima bar jednu čitaonicu, a onda nema

Stu

de

nts

ki d

om

ovi

Živ

ot

u d

om

uŠ

ta s

ve tr

ebat

e da

zna

te o

dom

ovim

a pr

e ne

go š

to s

e us

elite

?

21

kraja tom kolektivnom prelaženju na hiljade i hiljade stranica dnevno. Jednostavno ponese vas gradivo.Ako imate sreće pa naiđete na kom-patibilnu osobu, a ujedno ne voli-

te baš mnogo da izlazite iz sobe, možete se usaglasiti sa cimer(ima)om oko učenja u sobi. Ako voli-te da malo šetate i razbistrite mo-zak na takav način, svakako vam preporučujem čitaonicu. Da, možda će vas smarati da vučete kilograme i kilograme knjiga sa sobom, ali setite se u čitaonici nema kreveta, fiksnog (oh, hvala Bogu, premda nam je vrlo često dovoljan i mobilni) telefona, računara, cimera, dosadnog doci-mera, rešoa i svega što bi moglo da vam odvuče pažnju i sroza koncen-traciju. Neki studenti se traže za sve vreme studiranja, u smislu da stalno men-jaju mesto učenja. Možda jer im to održava koncentraciju, a možda zato što im se ne uči, pa se stalno vrpolje tamo-vamo. Nekim, pak, stu-dentima, više odgovara da budu na

jednom ili par mesta koja su obeležili kao svoj kutak. Ako uče u čitaonici, to je ta grupa koja se stalno utrkuje

za isto mesto čim čitaonica počne sa radom! Ali, ne zamerite im, jednosta-vno žele najbolje za sebe, kao uos-talom i vi. Kao, uostalom i svako.U ovom tekstu neće biti mnogo

činjenica o svim i samim do-movima u Beogradu, premda sve podatke možete naći na sajtu Studentskog centra “Beograd”. Autor će, pros-to, pokušati da vam svojim iskustvom uštedi i vreme i živce. Što bi rekli stari i mu-dri: “Ako neko nekom uopšte i može da pomogne svojim iskustvom...”

koji vam domovi Stoje na raSpolaganju?Na prvom mestu, ne samo zbog svo-je veličine nego i zbog razvijenosti društvenog života u njemu, treba navesti dom “Studentski grad” ili popularno nazvan “Studenjak”. Dom ima 4.394 mesta u IV razdvojena bloka. Impresivno!? Što se tiče uslo-va života u njemu treba pose-bno izdvojiti I i II blok i G krilo (saznaćete već šta je to G krilo) III bloka, dok F krilo III bloka i IV blok poprilično za-ostaju. U zavisnosti od broja bodova možete dobiti dvokre-vetnu, trokrevetnu ili petokre-vetnu sobu. Najbolji izbor je, narav-no, dvokrevetna. U okviru doma se nalazi menza tako da nećete morati

mnogo da pešačite ako ste gladni. Tu je i čitaonica/biblio-teka sa 500 mesta za učenje (što se vrlo često pokaže kao malo), a tu je i Dom kul-ture koji posetiocima pruža poprilično kvalitetan sadržaj. Takođe, u domu možete naći poštu, prodavnice, Internet centar, TV sale, diskoteku, zdravstvenu stanicu, perio-nice veša, AKUD “Španac” i gomilu drugih stvari koje su vam potrebne. “Studenjak” se nalazi na Novom Beogra-

du i taj položaj vam omogućava da veoma brzo stignete prevozom do bilo kog dela grada.

Pored najvećeg doma za studente, veoma zaniljiv je i najstariji dom na Balkanu, a to je “Kralj Aleksandar I” poznatiji kao “Lola”, izgrađen 1927. godine na inicijativu Kralja Aleksan-dra I Karađorđevića. Dom raspolaže sa 526 mesta koja su veoma kvali-tetna za stanovanje. Takođe, u svom sastavu uma čitaonicu i menzu. Položaj doma je idealan s obzirom da se nalazi kod Vukovog spomenika. Drugi po veličini je dom “Karabur-ma”, koji raspolaže sa 1170 mesta. Iako najmlađi, uslovi za život u ovom domu “nisu baš najbolji” jer dom ni-kada nije renoviran. “Karaburma” zajedno sa domom “Patris Lumum-ba” spada u grupu domova koje ćete verovatno prve upoznati. Ovi domovi nemaju posebna kupatila po sobama, kao ni veći deo ostalih do-mova u Beogradu. Reči hvale može

pokupiti i dom “Slobodan Penezić” koji, i pored zajedničkih kupatila koja su poprilično dobro sređena, ima sasvim solidne uslove za život i rad studentske populacije (osim menze koja je u sastavu obližnjeg doma “Rifat Burdžević”). Pored na-vedenih i veoma kratko opisanih domova kao alternativa se javljaju i “Vera Blagojević” (potpuno ženski dom), “Košutnjak”, “4. april”, “Žarko Marinović” i “Mika Mitrović” (stanari ovog doma su studenti rekonvales-centi oboljenja koja su privremeno ili trajno narušila njihovo zdravlje i inva-lidi). Sve šire informacije o opisanim i neopisanim domovima možete naći na sajtu Studentskog centra www.sc.org.yu. Ipak, verujem da će vam sopstveno iskustvo najviše toga reći. Srećno....... Dragana ALEKSIĆ

Gotovo svi studenti koji “prežive” prvu, brucošku godinu u domu, tamo ostaju do kraja studiranja. I to je, mogu reći, zaista lep period u životu jednog studenta. U svakom slučaju to je jedno iskustvo koje “para vredi”. Jer, mnogo se toga nauči. Čak i oni pojedinci koji ne znaju za kompromis nauče ponešto

22

Oni koji su bili u Španiji na apsol-ventskoj ekskurziji 2007. pamtiće je zauvek kao “ekskurziju” sa velikim E. Za studente četvrte godine smera Turizam i hotelijerstvo reč ekskurzi-ja budi dvoumljenje, jer ubrzo pošto su se vratili iz Španije dogodila se još jedna tzv. “mala ekskurzija”, ali ovog puta po Srbiji. Inicijativa je po-tekla od asistenata Emilije Manić, sa predmeta Organizacija i zašti-ta prostora u turizmu, i Aleksandra Đorđevića, sa predmeta Marketing u turizmu, koju su vrlo brzo podržali predmetni profesori i dekanat Eko-nomskog fakulteta.

viminacijum, golubac, Ðerdap, kladovo…Sreda ujutro, putnici se polako sku-pljaju, počinje blaga euforija kao i uvek pred put. Prvo odredište - Vi-minacijum. Nekada prestonica pro-vincije Mezije Viminacijum se u po-slednjoj deceniji ponovo uzdiže ka sjaju nekadašnje slave zahvaljujući trudu stručnjaka okupljenih oko isto-imenog projekta. Za razliku od veći-ne arheoloških nalazišta na teritoriji

Srbije, Viminacijum je po pitanju menadžmenta i upravljanja najdalje odmakao i predstavlja uspešan pri-mer zapadne prakse. Studenti obi-laze lokalitete, upoznaju se sa isto-rijom grada i jednom misterijom koja do dana današnjeg nije razrešena. Istovremeno razgovaraju sa doma-ćinima o problemima, planovima i perspektivama projekta. Dok ula-ze u podzemne grobnice razgovor prekidaju tri tupa udarca o kameni pod. Pojavljuje se sablasna prilika Harona, pratioca mrtvih u donji svet. Inače, posetioci Viminacijuma imaju prilike da se susretnu sa rimskim se-

natorima ili devojkama obučenim u toge. Put vijuga uz Dunav, skoro uz po-vršinu vode. Putem se preklapaju dve rute koje su označene Master planom. Jedna je „putevi rimskih ca-reva“, područje izuzetno bogato kul-turno-istorijskim nalazištima iz doba ranog neolita (Lepenski Vir), rimskog perioda (Viminacijum, Gamzigrad, razna manja utvrđenja duž Dunava) i srpskog srednjeg veka (Golubac, Smederevo), a druga je oblast Do-njeg Podunavlja, najlepši tok Duna-

va, spoj prirodnih lepota Đerdapske klisure, u svetu nadaleko poznate kao Ajron Gejt, i ljudske moći u ovla-davanju prirodom oličenom u hidro-centrali Đerdap. Golubačka tvrđava nalazi se na sa-mom drumu, tako da svakodnevno kroz nju prolazi kompletan saobraćaj ovog područja. Izgradnjom HE Đer-dap nivo Dunava se podigao, tako da su niži delovi tvrđave potopljeni. Podvig dana predstavljalo je 4,5 km dugo penjanje na jednu od najviših tačaka nacionalnog parka Đerdap u pratnji direktora parka i vodiča sa kojima su razmenjivana

iskustva vođenja parka. Pogled na Dunav i Đerdapsku klisuru koji se pruža sa vidikovca čini da dah za-stane. Park se nalazi u rangu naj-višeg stepena zaštite što znači da je ljudska aktivnost u njemu strogo ograničena. U sumrak, prašnjavi od puta, stu-denti stižu u Kladovo gde okušava-ju noćni život. Imaju malo vremena za odmor jer sutrašnji dan donosi još mnogo kilometara koji ih oče-kuju pre nego što se vrate u Beo-grad.

dva nezaboravna dana na terenskoj nastavi

Ekspedicija Podunavlje “Nesto novo, sasvim novo, na slovo T” - Terenska nastava na smeru Turizam i hotelijerstvo Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Vreme i mesto radnje - 16. i 17. maj 2007. godine. Maršruta – Viminacijum, Golubački grad, Lepenski Vir, Donji Milanovac, Đerdapska klisura, Kladovo i Fetislam, Negotin, Rajačke pimnice, Feliks Romuliana – Gamzigrad, poslednja stanica Muzej grada Zaječara.

23

negotin, rajačke pimnice, FeliX romuliana...Jutarnji skup i poseta ostacima tvr-đave Fetislam, ujedno i opraštanje od Dunava, jer put dalje vodi ka jugu. Za kratko ostavljamo rimske utvrde i imperatore, jer nas u Nego-tinu domaćini iz Turističke organiza-cije vode kroz istoriju grada i živote dve jako znamenite ličnosti srpske istorije iz ovoga grada: hajduk Veljka Petrovića i najznačajnijeg srpskog

kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca. Ono po čemu je Negotinska krajina najviše poznata jesu vina. A vina su se nekada pravila u pimnicama – grupama vinogradarskih kuća za-nimljive arhitekture koje se koriste u vreme berbe i prerade grožđa. Veći-na kuća danas je napuštena ili pre-tvorena u male privatne podrume, a najpoznatije su Rajačke i Roglje-vačke pimnice (pivnice) iznad sela

Rajac i Rogljevo. Kako su Rajač-ke pimnice bile na mapi putovanja, naša ekspedicija je uspela da uživa u degustaciji tamošnjih vina i raki-je. Punih stomaka i rumeni od vina spremni smo za još jednu lekciju iz istorije rimskog carstva. Gai Valerije Maksimilian, rođen kao običan smrtnik, uzdigao se svojom vojničkom veštinom do imperator-ske titule. Bora Dimitrijević, direk-tor zaječarskog muzeja i domaćin Gamzigrada, pripoveda nam neo-

bičnu priču o caru Galeriju i njego-voj majci Romuli, palati, mozaicima i slikovnim predstavama, osvitu hri-šćanstva u rimskom carstvu, a mi-steriju nastavljamo da razotkrivamo u muzeju grada Zaječara. Nekadaš-nja palata cara Galerija, Feliks Ro-muliana, poznatija kao Gamzigrad ubrzo posle naše posete uvrštena je na UNESCO-vu listu svetske ba-štine. Sem rimskog cara, Zaječar i njegova okolina rodno su mesto lič-

nosti srpske istorije koje su na svoj način bili revolucionari: Nikola Pašić, Svetozar Marković, Đorđe Genčić i nezaboravni glumac Zoran Radmi-lović.Priča o rimskim imperatorima rođe-nim na tlu današnje Srbije, a bilo ih je 16, za nas se ovde završava, ali njena kulminacija i rasplet idu dalje ka jugu, ka Nišu i caru Konstanti-nu. Na nekoj narednoj ekspediciji i terenskoj nastavi je da otkrije šta to krije grad na Nišavi.

Zahvaljujući odličnoj, već postojećoj saradnji sa članovima turističke privrede, ekspedicija „turista-avanturista“ svu-da je toplo dočekivana od strane uprave hotela i lokalnih turističkih or-ganizacija, istovremeno tretirana i kao gosti i kao buduće kolege. Cilj puto-vanja bio je upoznavanje sa oblašću Donjeg Po-dunavlja koje je Master planom razvoja turizma Srbije, u čijoj izradi je učestvovao i naš Fakul-tet, obuhvaćeno u okviru klastera istočna Srbija.Karakter terenske na-stave svakako je bio višestruk: upoznavanje sa kulturno istorijskim nasleđem Donjeg Po-dunavlja, čime se kroz direktni kontakt proširuju lična saznanja o sop-stvenoj istoriji i kulturi istovremeno sagledana i očima ekonomiste kao turističkih resursa i for-miranja potencijalnog

turističkog proizvoda. Kroz terensku nastavu studenti su se donekle upo-znali i sa mehanizmima strateškog upravljanja turističkim razvojem, kao i problemima koji se prilikom toga javljaju. Naravno sve to treba obo-jiti pozitivnom energijom druženja i putovanja, tako da se kao rezultat dobija obrazovanje kroz praktično upoznavanje sa realnim svetom van zidova slušaonice.

Milica BOŽANIĆ

24

Početak krize uzrokovan je opušte-nijom politikom plasmana američkih banaka, koje su tokom 2001. godi-ne počele da odobravaju hipotekar-ne kredite licima sa nižim kreditnim rejtingom (subprime loans), u vreme kada je američko tržište nekretnina beležilo veliku ekspanziju. Kako bi ispratile situaciju, banke su počele da daju kredite licima koja nisu bila kvalifikovana za odobravanje ovih kredita. U isto vreme, prateći tražnju, cene nekretnina su rapidno rasle – u roku od dve godine cena prosečne nekretnine je porasla za 13,2%. Sve se to dešava u periodu dok je tržište krhko i ranjivo i gde su kamatne sto-

pe spuštene da bi amortizovale šok koji je nastao posle pucanja „dot.kom balona“ (eng. dot.com bubble). Rast cena nekretnina direktno je prouzro-

kovan niskim kamatnim stopama i la-kim odobravanjem kredita dužnicima sa nedovoljnim kreditnim rejtingom, ali naravno po višoj kamatnoj stopi od tržišne (subprime loan). Ovakvo odobravanje kredita direktno je uti-calo na povećanje tražnje i posred-no na rast cena nakretnina, tako da mnogi nekretnine počinju da kupuju iz špekulativnih namera – da proda-ju po višoj ceni. To dodatno daje gas rastu cena tako da o toj pojavi govo-rimo kao o „američkom balonu cena nekretnina“ (US hausing bubble).Nakon ovakve ekspanzije, usledio je korak gde su banke svoje drugorazredne kredite sikju-ritizovale (eng. securitization, proces kreiranja finansijskih instrumenata na osnovu dru-ge aktive), odnosno, svoja potraživanja su prodale na tr-žištu. Tako su nesvesno ugro-zile ceo finansijski sistem, jer je u tom trenutku problem sa naplatom kredita postao pro-blem celog finansijskog si-stema Sjedinjenih Američkih Država. Naravno, balon cena kao balon od sapunice u jed-nom trenutku morao je da pu-kne, što se desilo sredinom 2006. godine. Cene nekretni-na počele su naglo da pada-ju tako da su dužnici došli u situaciju da duguju više nego što njihova nekretnina realno vredi. Mnogi koji su nekret-nine kupili iz špekulativnih namera više nisu bili u mogućnosti da uzete

kredite otplate. Njihov broj je brzo ra-stao i ceo finansijski sistem postaje potencijalno nelikvidan. Zbog toga što su banke svoje kredite sikjuriti-zovale i prodale na tržištu problem sa naplatom nije se odrazio samo na bankarski sektor. Potraživanje je na tržištu prodato drugim bankama ali i investicionim i penzionim fondovima. Naravno, mnoge od tih organizacija su van Sjedinjenih Američkih Država tako da je time u opsanost doveden globalni finansijski sistem. I naravno, desilo se. Sredinom 2006. cela stvar počinje da puca. Prodaja

stanova je stala, prodajne cene pre-stale su da rastu a kamate koje su

kriza hipotekarnih kredita

Šta je izazvalo krizu likvidnosti u svetu?Globalno finansijsko tržište je ove godine, u inače mirnom avgustu, uzdrmao veliki potres – kriza hipotekarnih kredita. Zbog same prirode stvari niko se nije definitivno mogao okarakterisati kao jedini krivac, već bi se pre reklo da je krivica kolektivna. Šta se uopšte dogodilo? Kako se sve to odrazilo na svetsko finansijsko tržište? Postoji li opasnost po naš finansijski sistem?

Reakcija FED-aOvih dana je aktuelno smanjenje kamatnih stopa u Americi, što predstavlja dobru vest

za zadužene , ali i za one koji se nameravaju zaduživati. Federalne Rezerve su spustile

kamatnu stopu sa 5,25% na 4,75%, što je duplo veće smanjenje od onoga što su

ekonomisti očekivali. Ova akcija usmerena je na ubrzavanje ekonomskog rasta

smanjivanjem troškova pozajmljivanja za milione potrošača i firmi. Sada se od banaka

očekuje da usklade svoje kamatne stope tj. da ih snize. Cela ova akcija ima za cilj

izbegavanje recesije, u smislu da se potezi povlače po principu “bolje sprečiti nego lečiti”.

Ova akcija FED-a deluje ishitreno zbog toga što je to ponavljanje scenarija iz 2001.

odnosno akcija koje bi trebalo da spreče krah tržišta a dovele su do nove krize.

25

bile na istorijskom minimumu počele su da idu na gore, sa inflacijom koja je pretila da ih podigne još više. Pro-cenat nenaplativih kredita počeo je da raste. Naravno, tu su prednjačili krediti dati dužnicima sa nižim kredit-nim rejtingom. Polako, stvar je počela da poprima globalne razmere da bi kulminirala avgusta 2007. Porcenat nenapla-tivih kredita toliko je porastao da je postao pretnja globalnoj finansijskoj stabilnosti. Banke, investicioni i pen-zioni fondovi i osiguravajuće kuće, koji su zbog visokih prinosa držali hartije zasnovane na drugorazred-nim kreditima (subprime loans,) došli su u opasnost da izgube likvidnost. O ozbiljnosti situacije govori i to da su svetske centralne banke, ovde se prvenstveno misli na FED, Evropsku Centralnu Banku (European Central Bank)) i japansku centralnu banku (Bank of Japan), reagovale kako bi smirile situaciju na finansijskom trži-štu. Evropska Centralna Banka je u više navrata ukupno emitovala oko 204 milijarde EUR, Federalne Rezer-ve Sjedninjenih Država su reagovale emisijom od 92 milijarde USD, dok je Centralna Banka Japana reagovala emisijom 600 milijardi jena (oko 53 milijarde USD). Sve to nije pomoglo, pa je LIBOR porastao na 5,72%, što je maksimum za zadnjih 7 godina.Naravno, ni tržište akcija nije bilo imuno na sva ova dešavanja. Cela

kriza uticala je da Dau Džons indeks (Dow Jones Industrial Average) sa istorijskog mak-simuma od 14 000, koliko je postigao 19. jula 2007., padne 15. avgusta na ispod 13 000, što je pad od skoro 8% za nepunih mesec dana. Kriza se prenela i na ostatak sveta, tako da je sličan pad zabeležen i na ostalim tržišti-ma. Na kraju možemo samo da postavimo pitanje – da li se sve ovo moglo izbeći? Kao što se vidi koreni krize mno-go su dublji i može se reći da je kriza drugorazrednih hipotekarnih kredita i nastala zahvaljujući krahu berze iza-zvanom pucanjem dot-kom

balona 2001. godine. Naravno da banke snose najveću krivicu, jer su zbog niskih kamatnih stopa pokuša-vale da odobre što više kredita što je direktno uticalo na kretanje cena

nekretnina u Sjedinjenim Država-ma. Uslovno, može se reći da krivi-cu snose i zajmotražioci sa niskim kreditnim rejtingom koji su, videći mogućnost lake zarade, uzimali od banaka rizične kredite po kamatnoj stopi višoj od tržišne. Naravno oni se ne mogu kriviti i krivica je prvenstve-no na bankama koje su kredite odo-bravale i kasnije svoja potraživanja prodavale na tržištu. Kriza će naravno imati dugoročne

posledice na globalni finansijski si-stem. Otvara se i pitanje da li će banke, koje su deo svojih dugoroč-nih plasmana finansirale kroz krat-koročno zaduživanje na finansijskim tržistima, uspeti da prevaziđu opštu krizu likvidnosti na tržištu. Primer je aktuelna priča oko krize likvidnosti Nordern Rok Banke (Northern Rock) iz Velike Britanije na čijim šalterima su bili nezapamćeni redovi klijenata koji su pokušavali da podignu svoje depozite, i u čiju priču se na kraju uključila čak i centralna banka (Bank of England).Na srpski finansijski sistem kriza nije imala direktne implikacije, ali postoji realna mogućnost da će i naše trži-šte u nekom obliku osetiti njene po-sledice u budućnosti. Rast kamatnih stopa u Evropi na prvom mestu će osetiti građani i firme koji su se zadu-žili kreditima sa promenljivom kamat-nom stopom, (koja za osnovu ima na primer LIBOR). Sa druge strane, po-stavlja se pitanje da li će i neke do-

maće banke sa stranim kapitalom, koje svoje plasmane finansiraju kroz zaduživanje kod svojih matičnih ba-naka u inostranstvu (većinski kapital na srpskom tržištu potiče od banaka iz EU), uspeti da, u slučaju veće ne-likvidnosti u EU, pronađu i pređu na drugi sistem finansiranja.

Dušan TONČIĆtoncic@gmail.com

Ana ŠANTAKanasantak@hotmail.com

Berze su pokušavale da se „podignu“ u više navrata u poslednjih nekoliko nedelja, ali bi brzo ponovo krenule na dole. Pariska berza je poslovanje završila s minusom od 3,26%, Londonska je „potonula“ za čak 4,10%, a berza u Frankfurtu za 2,36%. Najgore je bilo u Seulu, gde je indeks pao za ogromnih 6,93%, a nije bilo bolje ni u ostatku Azije - berza u Šangaju je izgubila 2,55%, u Singapuru i Hongkongu po 3,7% a u Tajvanu 4,56%. Ceo svet je pogođen, pa je tako berza u Meksiku u isto vreme izgubila tri odsto, dok je Sao Paulo završio s minusom od pet procenata. Njujorška berza je uspela da se „izvuče“ s minusom od 0,12%, dobro je prošao i Sidnej s minusom od 0,73% odsto, dok je Bombaj registrovao minus od 3,06. Pošto negativni odjeci američke krize dolaze u talasima od po nekoliko dana, evropske berze su se na otvaranju malo povratile.

26

MonopolList: Brojna istraživanja pokazuju da se ljudi sve više otu-đuju jedni od drugih. Koji su ra-zlozi po vašem mišljenju sve ve-ćeg otuđenja (promena sistema vrednosti, novih načina komuni-ciranja...)?Zorica Tomić: Jedan od razloga je svakako promenjen komunikativni sistem i brojna tehnička pomaga-la, od Interneta, video igrica, pa do mobilnih telefona.. Sa druge strane, savremena medijska kultura koja je orjentisana na praćenje ili promoci-ju trendova, jednom reči obeležena kvalifikativom «instanta», i fascinira-na konceptom kratkotrajnosti, ovu kategoriju uvodi u sve segmente ži-vota, pa i u naše najintimnije kontak-te. Ništa više nije trajno, jer naprosto ništa više nema vrednost po sebi, već samo ukoliko može da bude in-strumentalizovano za nešto drugo. Otuda bih bila sklona da modernu varijantu otuđenja vidim ne toliko u klasičnim terminima društvene teori-je, već pre u smislu hiperinvestiranja u kategoriju individue, koja je dovela do krajnje faze «personalizacije», u kojoj svako živi u nekoj vrsti sop-stvenog bunkera ravnodušnosti. ML: Za otuđenje mladih mnogi, pre svega pripadnici starijih ge-

neracija, imaju običaj da najpre optuže omiljenu zabavu 21 veka - nove tehnologije (video igrice, mobilne telefone...), zar je baš tako ili ima i drugih razloga?ZT: Nemojmo se zavaravati. Sa tehnikom je isto kao i sa «tamnim vilajetom». Ko uzme, kajaće se, ko ne uzme, takođe. Ono što po mom mišljenju određuje savremenu ko-munikaciju a tiče se pomenutih po-magala, jeste izvesna ambivalenci-ja između tzv. «lake dostupnosti», sa jedne i mogućnosti za odloženu reakciju, odnosno za distancu sa druge strane, koja se uspostavlja kao neka vrsta obavezujućeg komu-nikativnog koda. Koristeći tehnička pomagala, možemo da se predsta-vimo kako hoćemo i u krajnjoj liniji da kalkulišemo u svojim odnosima. ML: Vi u vašoj knjizi «Poljubac u doba kuliranja» kažete da je mla-dih koji se zaljubljeno drže za ruku sve manje i da je kuliranje postalo poželjan model ponaša-nja. Zbog čega je to sve tako?ZT: Čini se da par više nije u modi, i da je umesto toga na scenu stupio «soler», odnosno, usamljeni pojedi-nac koji mora da se ponaša i izgleda kao neko kome drugi nisu potrebni. Jedan od razloga je svakako poru-

šen sistem vrednosti, sa kojim je i ideja porodice dovedena u pitanje. Sa druge strane, savremni globalni kapitalizam u tranzicionim uslovima nalaže revitalizovanje Hobsove pesi-mističke teorije u kojoj drugi nisu naš cilj nego naše sredstvo. Ako se tome dodaju i naslovi u popularnoj štampi, u kojima se manje ili više otvoreno drugi tumače kao pakao koji treba zaobići, od poslovnih, preko komšij-skih do partnerskih odnosa, onda, takva dijagnoza deluje suvišno.

ML: U knjizi govorite i o komu-nikaciji među mladima (prevas-hodno studentima), kakva je ko-munikacija među mladim ljudima danas kod nas?ZT: Izgleda da su mladići i devojke toliko udaljeni međusobno, kao da žive u odvojenim univerzumima, daveći se u predrasudama koje gaje jedni prema drugima. Devojke, naime, misle da muškarci od njih očekuju da se ponašaju i budu kao «sponzoruše», dok oni, međutim, žive u panici da neće biti u stanju da ispune njihova očekivanja u pogledu mešavine Džems-Bondovskog i taj-kunskog ponašanja. ML: Vi ste nazvali «Poljubac u doba kuliranja» poljubac kao sim-

zorica tomić, profesor univerziteta u beogradu

Sve više solera

27

bol neke bliskosti u doba kulira-nja. Šta je sve danas kuliranje po vašem mišljenju?ZT: Ne neke, nego najdublje bliskosti koja se može ostvariti između dvoje. U kontekstu u kojem razgovaramo, «kuliranje» je zapravo preporučeni komunikativni kod koji pretpostav-lja stvarnu ili pseudo ravnodušnost prema drugima. A zapravo, u pitanju je samo odbrambeni mehanizam, kojim savremena kultura, opsednu-ta «pobedničkim imidžom», zaogrće našu prirodnu krhkost, strah da ne budemo odbačeni i time da ne po-stanemo «gubitnici». ML: Danas, mnogi mladi ljudi gle-daju svet kroz materijalne vred-

nosti... da li je to posledica nema-štine, tranzicije?ZT: Svakako da su i tranzicija i si-romaštvo uzroci. Ali više od toga, u doba globalizacije, mediji koji pred-stavljaju prave agente kapitala, ne-prekidno reprodukuju logiku potroš-nje kao jedinu operacionalnu. To će reći ugled više neme nikakve veze sa veštinom ili vrlinom, nego isključi-vo sa društvenim prestižom koji po-staje organizaciono načelo moderne meritokratije. ML: Koji su načini da se to izmeni

u budućnosti?ZT: Mislim da će ljudi u susretu sa ispraznošću trendova, imperati-vom smenjivosti, i kratkotrajnosti, u kulturi instanta, savsim prirodno posegnuti za nečim što deluje tra-jno i predstavlja ugaoni kamen na kojem se konstituiše pojam smisla. Da li će to biti okretanje ka duhov-nosti, ili vraćanje izvornim modeli-ma ljudske komunikacije, ostaje da se vidi. ML: Postoji li nešto u srpskoj kul-turi što je svih ovih godina odo-levalo političkim, ekonomskim, sociološkim i etičkim potresima, i ipak ostalo upečatljivo za ovo podneblje?

ZT: Uprkos činjenici da su mnogi lju-di i pored teških okolnosti nalazili i motiv i snagu da se bave stvaralaš-tvom u svim oblastima, čini mi se da je humor u najvećoj mogućoj meri bio neka vrsta pogonskog goriva od kojeg je zavisio naš vitalizam i spo-sobnost da preživimo. ML: Šta su sada najveći problemi kod nas kada je reč o komunikaci-ji, da li se mogu smatrati tipičnim za zemlje u tranziciji?ZT: Jedan od najvećih problema je

odsustvo mere u javnoj, odnosno, političkoj komunikaciji. Rukovođeni konkurentskom logikom, domaći mediji kao da daju podršku neu-ljudnom, diskreditujućem i uvred-ljivom tonu za kojim posežu akteri javne scene. U svakodnevnoj ko-munikaciji, međutim, izgleda da se izgubila izvesna mera spontanosti i otvorenosti, ustupajući pred obave-zujućim kalkulntskim ponašanjem. I ako je za utehu, moram reći da smo još uvek daleko od Japanaca kod kojih su detektovane dve nove socijalne bolesti. Jedna se odnosi na potpunu fascinaciju virtuelnim svetom, pa ogroman broj mladih ljudi niti ima vremena niti intereso-vanja za stvarne kontakte. Druga

se odnosi na neviđen strah od dru-gih ljudi. ML: Kako vidite mladog čoveka u Srbiji kroz pet godina?ZT: Pet godina nije tako mnogo. Ve-rujem da ćemo se uveliko naviknuti na standarde uljudne komunikacije karakteristične za moderan svet. Ono što me po malo plaši je moguć-nost da shodno tim istim standardi-ma, jednog dana shvatimo da ljudi oko nas polako počinju da dobijaju vučje njuške. Mile BIJELIĆ

Unazad nekoliko godina kako u svetu tako i kod nas, mogu da se vide ljudi kako šetaju sami po ulicama... Da li je u pitanju modni krik ili nešto drugo upitali smo Zoricu Tomić, profesora na predmetu Komunikologija na Filološkom fakultetu u Beogradu

28

u Srbiji ima šta da Se ukradeSrbija je zemlja koja ima tu sreću (ili nesreću) da se nalazi na prostoru koji je uvek bio pozornica događa-ja od svetskog istorijskog značaja i na kojem su se smenjivale mnoge države, narodi, civilizacije i kulture. Tribali, Kelti, Iliri, Grci, Rimljani, Goti, Avari, Gepidi, Vizantija, Turci, pa na kraju i Srbi, ostavili su i ostavljaju tra-ga na njenoj teritoriji, istorijskoj sve-sti i kulturnoj zaostavštini. Na celoj teritoriji države postoje nalazišta, ra-zličita po veličini i značaju, od poje-dinačnih grobnica varvarskih ratnika do velikih antičkih gradova kao što su Sirmium kod Sremske Mitrovice, Viminacium kod Kostolca, Naisus, Gamzigrad ili Felix Romuliana. Na-pornim radom naših i stranih arhe-ologa (inače, katedra za arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogra-du je na svetskom glasu), velik broj tih lokaliteta je istražen i brojni vred-ni predmeti su pronađeni, popisani i zaštićeni. Međutim, kako je država poslednjih dvadesetak godina bila

u izvesnim i svima pozna-tim problemima, standard zaštite kulturnih dobara je drastično opao, da bi danas uglavnom zavisio od entuzi-jazma nekolicine posveće-nih. Istovremeno, u Evropi i svetu došlo je do značajnog porasta fenomena poznatog kao art trafiking, što će reći krijumčarenja i ilegalnog tržišta umetničkih dela, sa kojim država Srbija nije u stanju da se izbori.Daleko od toga da krijumčarenja i preprodaje nije bilo i ranije, poseb-no za vreme II svetskog rata ili ne-posredno posle, kada su nebrojena dobra bila opljačkana što od jevrej-skih porodica, što iz muzeja, crkava ili direktno sa nalazišta, pa su za-vršavala u kancelarijama gospode nacista ili privatnim kolekcijama ra-znih opskurnih likova poput Mimare. Ipak, novi talas art trafikinga zaplju-snuo je naše obale tek propašću so-vjetskog bloka i početkom rata. Kao i svaki kriminal i art trafiking najbolje funkcioniše u smutnim vremenima,

u ratu, besparici i nemaštini. Koriste se uhodane rute i sistemi koje inače koriste šverceri droge, nafte, oružja i ostalih deficitarnih dobara. Kriminal-no bratstvo će sigurno iskoristiti prili-ku da proširi svoj poslovni poduhvat. U početku je Srbija, kao i ostale zemlje Balkana, uglavnom bila tran-zitno područje preko koga se krijum-čarilo iz Rusije ili sa Dalekog istoka, međutim, kako su državne institucije sve više slabile a borba protiv orga-nizovanog kriminala jenjavala, pljač-ke arheoloških nalazišta i muzeja postale su uobičajena stvar.

arHeolozi amateri ili pljačkaška banda?Kako pljačka izgleda u praksi? Prvo, u Srbiji postoji veliki broj arheolo-

pljačka arheološkog i kulturnog blaga Srbije

S r b i j a n a D ž o n s i kradljivci avarskog pojasaAkutno stanje besparice, nemaštine, preživljavanja i brige za sopstvenu budućnost ne ostavlja nam mnogo vremena i energije da se brinemo za ono što čini našu nematerijalnu suštinu. Ako trenutno nemamo vremena i volje da se posvetimo kulturnoj i istorijskoj baštini, za nekoliko godina će nam biti dostupna samo preko interneta

Kao i svaki kriminal i art trafiking najbolje funkcioniše u smutnim vremenima, u ratu,

besparici i nemaštini. Koriste se uhodane rute i sistemi koje inače koriste šverceri droge, nafte, oružja i ostalih deficitarnih dobara.

Sevso kolekcija

29

ga amatera (moje kolege arheolozi bi me linčovali kada bi čuli da ovu razbojničku bandu oslovaljavam nji-hovim časnim imenom), koji su vrlo dobro upoznati sa neistraženim ili poluistraženim lokalitetima. Oni tada unajmljuju lokalce koji obavljaju pr-ljav posao na terenu. Vrlo dobro su opremljeni, koriste poljoprivrednu mehanizaciju, imaju noćna svetla, džipove. Sve što je pronađeno ide poslodavcu, a izvođači radova dobi-ju skromnu novčanu naknadu. Kul-turna dobra se zatim švercuju ranije pomenutim rutama do Beča, Žene-ve, Pariza ili Londona, gde šverceri od aukcijskih kuća, uz naknadu, do-bijaju sertifikate o vlasništvu, narav-no krivotvorene (princip: “Poklonila mi tetka”). Kao veliki majstori ovog nečasnog zanata koji operišu na na-šim prostorima pominju se izvesni Zemunac anton Tkalec i Slovenac Brana Milošević. Sve ovo moguće je zbog toga što svaki onaj artifakt koji nije registrovan i katalogizovan, u stvari zvanično i ne postoji. Pred-meti se dalje na aukcijama prodaju ili stranim muzejima ili privatnim ko-lekcionarima i tako zauvek nestaju. Postoji i neorganizovaniji vid pljač-ke. Naprimer, neki seljak slučajno na njivi pronađe rimske novčiće ili nešto slično. Dalji postupak je sličan prethodnom, kontaktira se diler, koji artifakt otkupljuje za male pare i po-kušava da ga iznese iz zemlje.Šteta koja nastaje ovakvim delo-vanjem je višestruka. Ne samo da su mnogobrojni predmeti zauvek izgubljeni i oteti iz korpusa srpske kulturne baštine, već su neretko i arheološki lokaliteti devastirani. Oni

koji poznaju precizne i delikatne ar-heološke procedure u pristupu loka-litetu i iskopavanjima, mogu samo zamisliti kako na osetljive predmete

deluje ralo od metar i po kojeg vuku traktori. Otprilike, koliko se pronađe, toliko se i uništi.

nemoć i nezaintereSovanoSt inStitucijaDržava je uglavnom nemoćna da se sa ovim problemom izbori. Pri MUP-u ne postoji specijalno odelje-nje koje se bavi zaštitom kulturnih dobara, ništa slično ne postoji ni u Upravi Carina ni u Ministarstvu fi-nansija. U Ministarstvu kulture rade ljudi koji bi mogli da pomognu, ali prosto nema valjane koordinacije između službi koje bi trebale da se bave ovim pro-blemom. Nedostatak novca onemoguću-je da se adekvatno obezbede lokaliteti, a neefikasno sudstvo i loši zakoni dovode do toga da i oni prestu-pnici koji budu uhva-ćeni prođu sa uslov-nim ili oslobađajućim presudama. Jasno je da potpun uspeh nije nikad moguć, za šta je primer Italija, iz koje, iako je mnogo ozbiljnija država koja se ozbiljnije bavi problemima šverca umetnina, godišnje bude odneto oko 30.000 predmeta. Međutim, jača saradnja državnih organa i njihova saradnja sa INTERPOL-om trebalo bi da do-nese rezultate. Muzeji moraju ak-tivnije da se uključe i da obeleže i publikuju što veći broj predmeta, jer

to je jedini način da oni budu trajno zaštićeni. Postoje pri-meri koji ohrabruju. U sused-noj nam Bugarskoj, još za vreme Todora Živkova posto-jalo je odeljenje pri državnoj bezbednosti koje se isključi-vo bavilo zaštitom kulturnih dobara. Danas to odeljenje deluje pri policiji i sarađuje

sa kulturnim ustanovama i mnogo-brojnim nevladinim organizacijama koje se bave istom delatnošću. Ova saradnja daje dobre rezultate.

aFera “SevSo”Ukoliko vam je sve ovo do sada bilo suviše uopšteno i teoretisanje, evo i par ilustrativnih primera. Jedan od najčuvenijih skandala vezanih za ile-galnu trgovinu umetničkim delima je tzv. “afera Sevso”. Ona već tridese-tak godina potresa kolekcionarske krugove u Evropi. Naime, još davne 1982. godine, izvesni Spenser Da-glas Kompton, lord od Northempto-na, kupio je set od desetak srebrnih posuda iz rimskog perioda koji je platio 2 miliona dolara. Set je pripa-dao rimskom patriciju Sevsu, ali nije

bilo poznato gde je pronađen. Pošto se lokacija pronalaska nije znala, vrli lord pokušao je da falsifi-kuje papire, ali se za to saznalo, a pošto se saznalo, mno-gi su počeli potragu za mestom otkrića, pa su tako i mnoge države tvrdile da ko-lekcija pripada upra-vo njima. U međuv-remenu, kolekcija je narasla, sada broji oko trideset komada i po nekim procenama vredi oko pola milijar-

de dolara. Ali, pitate se vi, kakve to ima veze sa nama? Gorepomenuti smutljivac Anton Tkalec je preko ne-kih svojih albanskih veza 1987. god-ine lordu Northemptonu prodao za velik novac jedan srebrni tanjir koji je danas sastavni deo Sevso kolek-cije. Posle ovog poslovnog susreta lord je u kolekcionarskim krugovima proširio priču da je baš Jugoslavija zemlja porekla kolekcije i da je Tka-lec njen pronalazač. Anton Tkalec je, naravno, sve ovo demantovao i tu je stvar stala. U posednje vreme, po-stala je aktuelna još jedna teorija: da je kolekcija pronađena 60-tih godina negde u Istri ili na ostrvu Vangi a da je iz depoa nestala kada je Josip Broz Tito bacio oko na lepe primerke antičke srebrnine. Navodno, postoje i svedoci, neki policajci koji su servis pronašli, ali im je oduzet i zapreće-no im je da ćute. Bilo kako bilo, spor

Na celoj teritoriji države postoje nalazišta, različita po veličini i značaju, od pojedinačnih grobnica varvarskih ratnika do velikih antičkih gradova kao što su Sirmium kod Sremske Mitrovice, Viminacium kod Kostolca, Naisus, Gamzigrad ili Felix Romuliana.

Avarski pojas

30

oko vlasništva još uvek traje i pored Srbije i Hrvatske, još nekoliko država potražuje kolekciju. Kada i kako će se to završiti, niko ne zna.

zlatni avarSki pojaSPočetkom 90-tih, dvojica kopača amatera, izvesna braća Kozak, su na polju, nedaleko od zaštićenog arheološkog lokaliteta Sirmium kod Sremske Mitrovi-ce, pronašla jedan lep i poprilično težak zlatni pojas. Kasnije, kada su arheolozi uspeli da ga uzmu u svoje ruke, utvrdili su da je to pojas koji je pripadao avarskom konjaniku iz VI veka n.e, da je težak 1,2 kilograma i da je od neprocenjivog kulturno-istorijskog značaja. On svedoči o burnom periodu povlačenja Vizantije iz Pa-nonije i njenom naseljavanju raznim plemenima, među kojima su bili i Avari i Sloveni. Pre nego što je dospeo državi u ruke, braća Kozak su htela da ga prodaju i ubrzo su dobili ponudu od oko 150.000 nemačkih ma-raka. Tada se u posao mešaju još neki dileri, Branko i Mitko Simeonovski, od ranije poznati po preprodaji nekih rimskih novčića. Naime, saznalo se da bi u Ev-ropi cena ovakvog artikla mogla da dostigne i nekoli-ko miliona maraka. Dolazi do sukoba između dilera, a braća Kozak, uplašivši se za sopstvenu bezbednost, prijavljuju slučaj policiji i predaju joj pojas. Do pre par dana čuvan je u Narodnom muzeju u Beogradu, a na instrukciju ministra kulture Voje Brajovića predat je Mu-zeju Srema u Sremskoj Mitrovici.

general Sunce - SrpSki šlimanSledeći slučaj i dalje kruži u vidu anegdote, ali mno-gi tvrde da su priče istinite. Naime, negde sredinom 2000. godine načelnik generalštaba Vojske Jugoslavi-je general Nebojša Pavković upoznao je u okolini Niša dvojicu tragača-entuzijasta koji su generalu rekli da se u okolini nalazi lokalitet pod imenom Šuplji kamen, gde je navodno vizantijski car Vasilije II Bugaroubica još u XI veku, jureći Samuila i njegovu vojsku, sakrio veliku količinu opljačkanog zlata. General Sunce se zagrejao za ideju i uskoro je na sednici Generalštaba odlučeno da se krene u akciju potrage. Uprkos zbun-jenim pogledima nekolicine generala, predlog je usvo-jen jer je, navodno, dobio odobrenje od Slobodana Mi-loševića, koji je čak izjavio da bi 300 ili 400 kilograma vizantijskog zlata dobro došlo Srbiji da se ekonomski oporavi od NATO bombardovanja. Uglavnom, ubrzo je inženjerska četa 211. oklopne brigade VJ otpočela sa iskopavanjima, naravno pod velom vojne tajne. Rezul-tati su bili sledeći: buldožeri, mine i inženjerci uspeli su da unište staru hrastovu i cerovu šumu, da oštete par vikendica i da totalno razore Šuplji kamen. Zlato nije pronađeno. U međuvremenu, oštećeni građani tužili su SRJ i VJ, ali proces nije mnogo odmakao zbog ne-dostupnosti okrivljenih (sudi im se za ratne zločine u Hagu).

Dejan ZECveraubogaiseljackasloga@gmail.com

projekat kikindski mamut pretočen u mamutFest održan 8. septembra u kikindi

Mamut Kika ponovo među SrbimaSrbija se do sada obično hvalila svojom bogatom srednjovekovnom kuturnom baštinom i lozom Nemanjića. Svakom prosečnom Srbinu dobro je poznato da se u doba cara Dušana Srbija prostirala od Save i Dunava sve do Korintskog zaliva, kao i da je u doba krstaških ratova Fridrih Barbarosa jeo prstima, a naš Veliki Župan Stefan Nemanja zlatnom viljuškom “boc, boc, boc”. Nedavno stavljanje Gamzigrada na UNESKO-vu listu svetske baštine i oživljavanje arheoloških nalazišta iz doba rimskog carstva pružilo je srpskoj javnosti jednu novu dimenziju istorije ovog područja. A da li ste znali da se pod tlom kojim hoda-mo krije tajna jedne još davnije istorije? Ne istorije srpskog naroda ili Balkana, već istorije života na Zemlji.

Kadar iz filma, Kika- mammothus trogonterii

Septembra meseca 1996. radnici na glinokopu fabrike crepa „Toza Mar-ković” imali su poteškoća sa kašikom bagera. Nešto pod zemljom je zape-lo. Dešavalo se i ranije da su radnici prilikom redovne eksploatacije naila-zili na ostatke nekih davnih vremena koja nisu imala veći istorijski značaj. Kada su se po ko zna koji put spustili da vide šta je to, nisu ni slutili šta će ih dočekati. U sloju gline na dubini od 20 metara krio se kolosalni skelet životinje. I to ne bilo kakve, već ma-muta! Uprava fabrike odmah je alar-mirala stučnjake, izvršeno je konzer-viranje skeleta na licu mesta i on je deponovan u jednoj od fabričkih pro-storija. Bilo je to epohalno otkriće, ali slabo ko van Kikinde je bio svestan njegovog postojanja i značenja.

drugo raÐanje kikeKika, koja je ovo ime dobila odmah po pronalasku, do-čekala je svoj 10-ti rođen-dan u anonimnosti fabričke hale. Međutim, baš uoči de-setogodišnjice njenog pro-nalaska rađa se ideja koja ovaj jedinstveni arheološ-ki nalaz pretvara u primer uspešne integracije zaštite nasleđa i ekonomskog na-pretka lokalne zajednice kroz razvoj turizma. Na ruku tvoraca projekta išla je činjenica da je preko 90% skeleta očuvano što pokazuje da je životinja pronađena na mestu na kome je uginula (insitu). Specifičnost glinene smeše u kojoj je skelet počivao dovela je do goto-

vo neverovatne konzervacije košta-ne mase. Proučavanja tog skeleta i razne analize koje su vršene (kao

npr. poprečni presek kljova) pomogli su naučnicima da ispričaju priču o Kikinom životu. Na osnovu karličnih kostiju zaključeno je da se radilo o ženki tzv. stepskog mamuta staroj oko 64 godine, koja je svoj život okončala tako što se najve-rovatnije zaglavila u mulju na obodu panonske močva-re. Cela ova priča, od trenutka njenog ot-krića u glinokopu „Toze Markovića“ i povratka u prošlost i rekonstrukciju događaja, upakovana je u kratak film koji će vas u bukvalnom smislu po-vesti u šetnju sa mamutima zahvalju-

jući tehologiji 3D filma. To je ujedno i prvi 3D bioskop u Srbiji. Doživljaj pojačava i susret sa 4 m visokom replikom skeleta mamuta u prirodnoj

veličini koja je postavljena na gradskom trgu u Kikindi i svečano po prvi put otkrivena javnosti na dan održavanja MamutFesta. Najveći deo programa MamutFesta bio je namenjen mališanima koji su za Kiku pravili mamutsku tor-tu, ostavljali joj rođendanske čestitke i crteže, pravili ori-gami... Jednom rečju, mlađi Kikinđani rastu zajedno sa i

uz kiku.Sve institucije i organizacije uklju-čene u projekat iskoristile su svoje

stručne potencijale kako bi ostat-ke mamuta pre svega zaštitili, ali i kroz kvalitetnu prezentaciju oživeli

i uključili u razvoj i svakodnevni ži-vot Kikinde. Projekat je okupio pre-ko 90 stručnjaka iz različitih oblasti - paleontologije, arheologije, me-

nadžmenta, informacio-nih tehnologija, kulturnog turizma, privrede, marke-tinga i predstavnika svih relevantnih sektora, koji su tokom 14 meseci ra-dili na njegovoj realizaciji. Kroz povezivanje različitih sektora, niza edukativnih programa, savremenih tehnologija u službi pre-zentacije kulturnog na-sleđa i profesionalne pro-mocije, Kikindski mamut postao je sveobuhvatni kulturno-turistički proi-

zvod. Rad, stručnost i entuzijazam ljudi okupljenih oko projekta pomerio je granice i postavio nove standarde u izradi projekata koji zahtevaju me-đusektorsku saradnju a valorizuju se kroz turizam.Postoji još mnogo toga što treba na-učiti o istoriji tla na kome živimo, još mnogo toga tek treba otkriti, a po-tom sve to otvoriti i ponuditi javnosti. Splet kulture i turizma neosporno postiže višestruke efekte, kako kroz razvoj lokalne privrede, otvaranje novih radnih mesta i podizanje ni-voa obrazovanja stanovništva, tako i kroz stvaranje jedne nove slike o Srbiji kao zemlji i Srbima kao narodu u očima sveta.

Milica BOŽANIĆ

Lična karta Kikindskog mamutaVrsta: Mammuthus trogontherii (najveći od svih mamuta poznat i kao stepski mamut)Pol: ženkaVisina: 4.7mDužina: 7mDužina kljova: 3.5mTežina: 7 tona (procenjena)

31

Replika skeleta

32

oSnovne činjenice o SkvotovimaIako od nastanka čoveka postoje različiti vidovi zaposedanja tuđe imovine, skvo-tiranje, u savremenom smislu reči, poče-lo je da postaje masovniji pokret tokom šezdesetih godina 20. veka. Naime, skvoterski pokret se inicijalno razvijao u okviru različitih anarhističkih, levičar-skih i alterglobalističkih pokreta koji se u različitim varijantama bore protiv uspo-stavljenih odnosa u današnjem društvu. Oni smatraju da je pravo stanovanja pravo koje pripada svim ljudima na planeti i da je besmisleno da različiti prostori ostaju neiskorišćeni usled razmi-rica oko vlasništva, biro-kratskih, administrativnih i sličnih problema. Skvotovi se mogu formi-rati sa ciljem stanovanja u skvotiranom prostoru, međutim, mnogo češće se koriste i kao sredstva za ostvarivanje određe-nih političkih i društvenih ciljeva. U njima se obično organizuju kulturni centri, izložbeni prostori, biblioteke, političke organizacije, razna savetovališta, radio-nice i sl. Veoma često u okviru skvotova nastaju kafići i čajdžinice pomoću kojih skvoteri prikupljaju neophodna sredstva. Budući da u njima obično funkcionišu

razni alternativni centri i organizacije dešava se da emituju i radio stanice, štampaju časopise i pamflete radi svoje promocije. Skvotovi mogu biti i svojevr-sni društveni eksperimenti u kojima ljudi žive u komunama ili u kojima se uspo-stavljaju pravila funkcionisanja potpuno drugačija od onih u ostalim delovima društva. Skvotiranje je naravno vrlo ograničeno pravnom regulacijom korišćenja tuđe imovine koja varira od zemlje do zemlje.

Postoje države u kojima se skvoteri mogu izbaciti samo sudskom odlukom ako ostanu u prostoru 48 sati od prijav-ljivanja policiji. U Holandiji je npr. skvoti-ranje legalno ako ste u napuštenom pro-storu preko godinu dana, dok je najgori

slučaj u Teksasu kada je potpuno legal-no ubiti nekoga ko neovlašćeno ulazi na tuđ posed. U Srbiji vlasnik nepokretnosti ima pravo da traži od opštinskog orga-na da iseli lice koje tu živi bez pravnog osnova. Kazne za lice koje je besprav-no stanovalo na njegovoj imovini mogu biti od 100 do 1000 dinara ili do 30 dana zatvora. Interesantno je da za pokretne stvari važi da u slučaju okupacije pokret-ne stvari koju je vlasnik napustio – novi korisnik može da stekne pravo svojine

nad njom, što se nikada ne može desiti sa nepokretno-stima.

nekoliko primera iz SvetaUkoliko pokušate da potra-žite na internetu informacije o skvotovima u svetu vide-ćete da je količina podataka ogromna. Budući da postoje stotine različitih skvotova, njihovih namena i akcija, u ovom tekstu ćemo navesti samo neke najinteresantnije primere. Počinjemo sa Am-sterdamom u kome od 1997.

godine funkcioniše ASCII skvot. Možda ste čuli za ASCII računarski kod, me-đutim u ovom slučaju to je skraćenica za Amsterdam Subversive Center for Information Interchange. Ovo je skvot koji se zasniva na ideji da svi ljudi imaju

Skvoterski pokret u svetu i kod nas

Društveni eksperiment, utopija ili krivično delo?U najširem smislu posmatrano, skvotiranje podrazumeva zauzimanje nepokretnosti ili zemlje koji se ne koriste određeni duži vremenski period, a što se najčešće dešava zato što je vlasništvo neregulisano ili se nalaze u javnom vlasništvu, a država ih usled različitih razloga uopšte ne koristi. Velika je verovatnoća da dobar deo naših čitalaca uopšte nije upoznat sa ovim terminom, što i nije čudno budući da se koreni ovog pokreta u našim krajevima, za razliku od ostatka sveta, mogu pratiti prema nekim procenama tek od kraja devedesetih godina 20.veka.

KUDRUC u Kralja Milutina 18

33

jednako pravo na komunikaciju pa oni nude mogućnost besplatnog korišćenja starih recikliranih računara i bežičnog interneta, a u svom radu koriste isklju-čivo besplatne softvere poput Linuxa i Firefoxa. Elektromadona je poljski skvot čije čud-no ime potiče od činjenice da su u njego-vim prostorijama nekada boravile časne sestre čije su stvari i relikvije skvoteri zatekli u tom prostoru. Imenu Bogorodi-ce skvoteri su dodali i elektro zato što se blizu skvota nalaze veliki dalekovodi. Ovaj skvot inače je poznat po akciji ‘Hrana umesto bombi’, koju sprovode tako što svake nedelje u toku većeg dela godine ispred glavne železničke stanice dele hranu ljudima i time šalju poruku vlastima da je bolje kupovati hranu ugro-ženima nego oružje. Inače ovaj skvot je veoma često bio pod napadima skinsa od kojih je najgori napad bio 2003. kada su skinsi demolirali skvot i povredili dvoje ljudi. Najveći skvot u Latinskoj Americi je Prestes Maia u Sao Paolu u Brazilu. To je neboder od 22 sprata u kome se proce-njuje da živi oko 1600 ljudi! 2002. go-dine skvoteri su odlučili da ovu zgradu, koja je bila napuštena godinama, očiste i prilagode za stanovanje i u tome su potpuno uspeli. Danas tu živi oko 450 porodica, u okviru zgrade postoje razne društvene i kulturne organizacije, radio-nice, biblioteka i sl. 2006. godine vlasti su pokušale da isele skvot što je izazva-lo brojne reakcije, uključujući dvočasov-nu blokadu puta od strane stanara kao i demonstracije podrške u Londonu što je

za sada odložilo iseljenje. Interesantan primer velikog skvota je i Kristijanija u Danskoj. Bivša vojna baza u okoli-ni Kopenhagena zauzeta je od strane skvotera još 1971. godine. Odmah su uspostavljena pravila koja su se odno-sila na zabranu oružja, teških droga ali i upotrebe kola. Uspostavljena je i zaseb-na valuta loen koja vredi oko 7-8 evra. Procenjuje se da u njoj živi oko 900 lju-di i ona je već dugo ‘trn u oku’ danskih vlasti. Sprovođene su česte racije (bu-dući da je distribucija hašiša legalna na

njenom području), masovna hapšenja i pronalažena su različita pravna rešenja za promenu njenog statusa, sa kojima se stanovnici najčešće nisu slagali.

primeri u SrbijiPrimeri skvotova u Srbiji mogu se na-brojati na prste jedne ruke i najčešće se nalaze u Beogradu. Poznati su slučajevi napuštenog bugarskog konzulata u Hi-landarskoj ulici kao i skvotiranje zgrade preko puta sedišta Demokratske stranke u Krunskoj. Međutim, svi ovi pokušaji bili

su kratkog daha. Nešto dugo-trajniji skvotovi su AKC Akcija, Rebel House i KUDRUC, svi nastali u periodu 2003. – 2004. godine. AKC Akcija je skvot koji je trebalo je da funkcioniše kao alternativni kulturni centar nedaleko od našeg Fakulteta u ulici Branka Krsmanovića. Naime, 2003. godine mladi iz različitih organizacija sa naše alternativne kulturne scene ušli

su u ovaj prostor, krenuli sa čišćenjem i pripremama i shvativši to vrlo ozbiljno podneli su predlog projekta opštini Stari grad. Nažalost, dan posle kontaktiranja vlasti dočekala su ih zablokirana vrata i pismena pretnja zatvorom. Da li je po-trebno naglasiti da je ovaj prostor i da-nas prazan?Rebel House je zgrada u Dobračinoj 15 koja je skvotirana krajem 2003. i početkom 2004. godine. Zgrada je u vlasništvu biznismena našeg porekla iz Pariza i godinama je propadala potpu-

no napuštena. 2003. godine u nju ulazi skvoter pod na-dimkom Rebel Mouse (pra-vo ime: Saša Predić) i kreće sa organizovanjem skvota u prilično lošim uslovima. Skvot je održavao razne ak-cije, žurke, tribine, debate, a postojala je i ideja da se formira besplatna biblioteka, izložbeni prostor i sl. Intere-santno je da je u ovom pro-storu reper Marchelo snimio spot za pesmu ‘Srbija kuća na promaji’. Nažalost, skvot veoma brzo naseljavaju nar-komani i posle nekoliko inci-denata sa njima skvoteri na-puštaju kuću. Krajem marta

2007. godine zgrada je pretrpela požar i danas nije bezbedna za stanovanje.Što se tiče Kulturno društvenog centra tj. KUDRUC-a, on se nalazio ulici Kra-lja Milutina 18. Ovo je verovatno jedini skvot koji je kod nas uspeo da privuče i medijsku pažnju, a može se reći da je bio i najuspešniji, budući da je orga-nizovao razne akcije poput razmene stvari koje su se odvijale svakog utor-ka, obezbeđivanja besplatne vegeteri-janske hrane i sl. Jezgro ovog skvota je činilo dosta studenata sa Fakulteta političkih nauka koji kažu da su ovako na mikroplanu testirali teorije političkih sistema kojima su ih učili na Fakultetu. Iz ovog skvota je krenula i promocija časopisa beogradske prigradske omla-dine tj. ‘Neradnika’, koji je bio neka vrsta njihovog političkog manifesta, a skvot je imao čak i svoju internet strani-cu (http://www.geocities.com /kudruc). Uprkos svojoj uspešnosti i ovaj skvot je danas napušten.

Ivana BOJANOVIĆ

Na internetu možete pronaći mnogo informacija o fenomenu skvotova. Najpoznatiji svetski sajt je www.squat.net, na Wikipediji postoji takođe veliki broj članaka, kako na engleskom tako i na srpskom jeziku. Preporučujemo vam, takođe, da skinete sa interneta knjigu Damjana Pavlice ‘Skvoterski pokret’ koja sadrži veliki broj korisnih i zanimljivih informacija.

Rebel house u Dobračinoj 15 posle požara

34

Stvarnost je ponekad okrutna. Želje i mogućnosti se stalno mimoilaze. Zato ni ne čudi što je rasprostranjenost vir-tuelnih igara u poslednjih dvadesetak godina zapanjujuće porasla. To naroči-to važi za kompjutrske igrice u kojima istovremeno učestvuje veći broj igrača povezanih putem interneta. U tom pa-ralelnom svetu možeš da izgledaš kako želiš, da radiš šta ti je volja, da doživiš neverovatna iskustva, možeš da letiš, jašeš zmaja, prolaziš kroz zidove, isku-siš “bullet-time” efekat usporenja sveta oko sebe kao u “Matriksu”...Ovakve igrice igraju muškarci i žene svih doba, različitih z a n i m a n j a , usamljeni ili okruženi gomi-lom ljudi, pra-vila nema. To-kom poslednje tri godine važi odnos 70 od-sto muškaraca prema 30 odsto žena, mada je vreme koje pro-vode u igri izjednačeno (50:50), jer žene dosta duže borave u tom paralelnom svetu.

“Second liFe”Najpoznatija igrica ove vrste je “Second Life” (www.secondlife.com). Ta društve-na mreža nastala je između 2002. i 2003, zahvaljujući informatičkoj kući iz San Franciska “Linden Lab”. Danas ova igri-ca broji 3,4 miliona korisnika, prosečne starosti 32 godine. Da biste stupili u taj svet, prvo treba sebi da izaberete identi-tet. Ime, izgled, pol, rasa mogu biti zasnovani na stvarnim obeležjima, a možete pustiti i mašti na vo-lju. Digitalni lik na ekranu koji predsta-vlja igrača u jednoj takvoj igri naziva se avatar, što na hindu jeziku znači “oličenje božanstva”. Avatar do-prinosi iluziji da je igrač zaista u nekom drugom svetu, jer avatari se međusobno

druže, putuju, grade kuće, učestvuju u muzičkim ili umetničkim događajima. Te irealne individue deluju jedne na dru-ge, postoji interakcija, znači i osećanja u njihovim imaginarnim srcima, i oni ih ispoljavaju grimasama, gestovima, osmesima...

rupe u zakonuPre dve godine kinesko zakonodavstvo imalo je ozbiljne dileme i probleme. Šta se desilo?Kinez Či Čengvej pozajmio je svom prijatelju Džu Caojanu skupoceni mač zvani Zmajeva sablja. Posle nekoliko

dana Džu ga je prodao za 700 evra, bez zna-nja svog prija-telja. Či ga je prijavio policiji koja je odbila da se umeša, jer ukradenog predmeta nig-de nije bilo u stvarnosti, pa u očima pred-

stavnika zakona nije mogao biti ukra-den. Zmajeva sablja je predmet iz kom-pjuterske igre “Legends of Mir III” koju su Či i Džu igrali putem interneta. Džu je pokušao da se pomiri sa prijateljem, ali Či to nije želeo, naprotiv, u besu je ubio svog prijatelja ubodom noža u predelu grudi. Nažalost, to nije bio deo iz virtuelnog sveta, već se desilo u stvarnosti i Čiju sada preti smrtna ka-zna. Da li su se ovom Kinezu pomešali svet virtuelnog i stvarnog nikada neće-mo saznati.

Za vreme sudskog po-stupka problem je bio utvrditi da li je Džu kriv za krađu. Javila su se dva oprečna mišljenja, tužilac ga je branio či-njenicom da ni u jed-nom zakonu ne postoji odredba o zaštiti ima-ginarnih predmeta, ali tako nije mislio i pro-fesor prava Vang Con-

gvu. On smatra da pošto su igrači ulaga-li svoje vreme i novac za nabavku nekih predmeta unutar igre, oni predstavljaju ličnu svojinu koja se mora zaštititi.

Svet igara

Hoću drugi život!Mora da ste bar jednom pomislili: “Hoću da pobegnem negde, da budem neko drugi…”, a onda vas je realnost još jače ščepala i šapnula na uho :”Tu si gde si, nema mrdanja.”. Ipak, danas je moguće pobeći, jer virtuelne igre koje se igraju putem interneta omogućavaju ostvarenje svih u stvarnosti nedostižnih snova.

35

Stvarne zaradeVeštacki internet svet “Second Life” ipak ima jednu vezu sa stvarnošću - novac. Sve što se nalazi unutar tog varljivog sveta napravili su sami korisnici i oni su vlasnici toga. Novac koji se obrće kupoprodajom tih predmeta može se preko internet menjačnica pretvoriti u stvarne, opipljive novčanice. Danas od prodaje veštačkih proizvoda stotine ljudi zarađuje za život. Jedna od njih je Anši Cung koja je kao trgo-vac nekretninama u “Second Life” svetu zaradila 150.000 dolara. Naime, ona je jef-tino kupila virtuel-ni plac, uređivala ga i ulepšavala, da bi po visokoj ceni prodavala ili iznajmljivala parcele. O njoj je pisao i časopis “Fortune” koji se bavi uspešnim preduzetnicima, a ona je na-jmanje virtuelni Rokfeler. Stvarni život ove dame sasvim je drugačiji, zove se Ajlin Gref i po zanimanju je učiteljica. Najpoznatiji modni kreator ovog virtue-lnog sveta je Nafibju Protagonist, koja ne želi da prizna visinu svoje zarade. Ona je napravila pravo modno carstvo, kreirajući odeću za avatare koju prodaje u svojoj prodavnici. Popularnost njenih modela doprinela je da avatari svakod-nevno kupuju nestvarnu odeću koju plaćaju stvarnim novcem. Njeno pravo ime je Kasi Nafus, ima 27 godina i živi u Sietlu. Kermit Kvirk, dizajner igara, petocifre-nu zaradu stekao je tako što je prodao autorska prava jednoj kompaniji u stvar-nom svetu. Naime, Kermit je autor igre “Tringo”, koja je mešavina igara “Bingo” i “Tetrisa”. Potražnja za ovom igrom enormno je rasla u virtuelnom svetu, toli-ko da se prelila i u stvarnost. Kompanija koja je kupila autorska prava želi da je adaptira za mobilne telefone, pa ćemo možda i mi, ovdašnji stanovnici, moći uskoro da je igramo.

zaviSnoSt ili neFotorealistična grafika lako prevari i uvu-če u savršeni varljivi svet. U samom po-četku virtuelna realnost bila je najčešće

korišćena od ljudi sa nekim telesnim ili mentalnim nedostatkom koji su u nekoj drugoj “stvarnosti” mogli živeti kroz ava-tara bez mana. Ipak, svi su nečim ne-zadovoljni i zbog tih kompleksa lakše se prepuštaju irealnosti. Psiholozi kažu da se bolest zavisno-sti može dodeliti svakoj osobi koja u proseku šest sati dnevno igra kompju-

terske igrice. Tokom 2005. godine dva-d e s e t o s m o -godišnji igrač igre “World Of Warcraft” preminuo je usled srčanih tegoba nakon što je 49 sati bez prestanka igrao ovu igri-

cu. Smrt ovog mladića iz Južne Koreje pokrenula je mnoga pitanja. Proizvođači žele što više korisnika svojih igara, koji će se neprestano vraćati u taj digitalni svet i plaćati pretplatu, ali ne žele da prouzro-kuju smrtne slučajeve i iz humanih, ali i iz ekonomskih razloga. Neki proizvođači uveli su vremenska ograničenja, odno-sno ograničili su broj pokreta koje jedan igrač može napraviti u toku dana, ili uvo-de virtuelnog savetnika koji se u odre-đeno vreme pojavi u igri i podseti igrače koliko dugo već tog dana igraju i daju im savete da naprave odmor.Profesor Mark Grifits ukazuje da čest boravak u svetu igrica ne mora loše da deluje na poje-dince. Taj bolji i lepši život pruža ljudima ponekad neophodno sa-mopouzdan je , osećaj optimizma koji im je nekad nužan za stvarni dan. Naravno, treba postaviti granicu boravka u irealnosti, ali Grifits ističe da mali broj ljudi zaista po-stane zavistan od ovakvih igrica. To su, gotovo uvek, osobe sklone bilo kakvoj zavisnosti, pa njihov problem prevazila-zi problem zavisnosti od kompjuterskih igara.

tu Si gde Si... Možemo da verujemo psiholozima da se bolest zavisnosti teško uspostavlja, da je zdravo imati kakvo-takvo utočište, ili možemo verovati da su i oni možda deo biznisa o kome je ovde reč. Možemo verovati u sebe, svesne ljude koje nije

lako opčiniti zavodljivim bojama, predeli-ma, životima koje nudi virtuelni svet, pa

oprobati, čisto iz radoznalosti, kako je u tom svetu.Ipak, kako se bude proširivao taj varljivi svet, tako će biti teže odoleti mu, a kada utonemo u njegovu ma-gičnost u glavi se mogu pobr-

kati životna i veštačka stvarnost. Let u toj veštačkoj stvarnosti može nam doneti pad i tup udar u zemlju životne stvarnosti, pa je možda bolje: “Tu si gde si, ćuti, trpi, uživaj, ali stvarno!”.

Bojana DŽEPINA

Pet prvih “reality” igaraSECOND LIFE - najpoznatiji zbog

mogućnosti da se zaradi pravi novac putem građevina koje igrači podižu, predmeta i odeće koju dizajniraju...

THERE www.there.comUsmeren je ka mlađoj publici. Veštački

možete ići na odmor, kupovati na aukcijama, priređivati žurke...

ACTIVEWORLDS http://activeworlds.com

Iako danas nije popularna, ova igrica omogućava da se vide neke zanimljive

stvari, pre svega, prvo virtuelno venčanje i simulacija spuštanja “Apola”

na Mesec.KINGDOM OF LOATHING www.

kingdomofloating.comOvo je parodija na sve virtuelne igre koje se igraju putem interneta. Nije

još završena, ali sigurno će nuditi dobru zabavu.

HABBOHOTEL www.habbohotel.comProstor za druženje urađen kao

takozvani “pixel art”.

Druga zbirka priča mladog autora donosi sliku arha-ičnog sveta koji egzistira paralelno sa virtuelnom stvarnošću modernog vre-mena, uporno i žilavo, ne popuštajući ni u formi ni u vrednostima, koje su u njemu već oveštale, pred onim što nadire. Svet se u svesti njegovih junaka pre-lama samo kroz usmeno pripovedanje o sudbinama i usudima koji prate njihovo bivstvo. «Kapilarne pojave», dakle, samim naslovom ukazuju na vitalnost prostora i živo-ta koji egistira pored nas, nepobitno važnog za civili-zacijsko osluškivanje vred-nosti, a istovremeno skraj-nutog do neprimećivanja.Čitajući priče iz ove zbirke ispostaviće se da je Enes Halilović arhivar specifič-ne vrste. Kroz formu već oprobane klasične kratke priče on beleži sadašnje vreme, kroz čije breme se naslućuje ono što će doći, a istovremeno iznedrava iz zaborava, i čuva za tu istu fikciju futura, fragmente ži-vota bez koga ne bi imao smisleni sajber svet. S jedne strane pisac uga-đa futuru, jer kratka priča je taman toliko koliko se

može podneti u globalnom svođenju različitosti u op-štost, a s druge strane po-kazuje se njena slojevitost i višeznačnost univerzalnog tipa, domišljenog i datog u starom svetu. Ispod svake priče krije se mnoštvo različitih značenj-skih putokaza, dok u isto vreme mogu biti samo ono sto jesu: pouka i poruka vezana za temu i ljude o kojima je reč.Tako je signalizacija kojom se uspostavlja, zapravo gradi odnos između spo-ljasnjeg sveta i sveta pri-če, tj. junaka, neprestano otvorena i prepliće se kao igra tragača u priči «Igra-či» u kojoj posle mnogo godina jedan od učesnika igre, sasvim slučajno, pro-nalazi poruku od davno nestalog u igri: «Da ste zdravo. Ja sam slučajno pronašao poruku iz jed-nog drugog svijeta i upao u tuđu igru. Niste vi jedini koji se igrate.»Specifikum njegovih priča, dopire iz oprečnog odnosa vremena u kome su nasta-le i živeće, i forme klasičnih narodnih umotvorina. Na taj način, pisac se obezli-čuje, njegova vizura biva iskustveno proverena već

Od ovog broja objavljujemo kratke priče mladih autora sa ovogodišnjeg konkursa REČ U PROSTORU realizovanog u SKC-u Beograd, povodom Aprilskih susreta. Radove su izabrali: Jelena Bogavac, Sladjana Ilić, Vesna Kapor, Vasa Pavković i Nikola Vujčić.

DANISubota:Kosu bojim crno, oči crveno, stavljam na sebe peruške oprane od blata. Hoću nove cipele! Moje me žuljaju.Nedelja:Ne računam na pravi smer raskrsnice kojom se uputih. Vratila bih vreme zbog novih pokušaja. Ponedeljak:Ruše se lađe sagrađene u dokolici kada razmazujem neu-rone po očnim kapcima. Zla sam za nova jutra.Utorak:Otvoriću desno oko, u inat slabovidom levom, da ustrelim slavuja iznad spomenika ljubavi. Kupiću pušku.Sreda:Globalna televizijska mreža javlja za pokolj na drveću ro-mantičnih parkova. Strašno!?Četvrtak: Iznenađujuće lepo cvrkućem. Golub mi odgovara. Juče bih ga skuvala za ručak. Danas sam zaljubljena! Žene počisti-te šume, vraćaju se lovci! Majčinski instinkt.Petak:Tražim slamku za koju bih se mogla uhvatiti. Snovi su izno-sani u drugim životima. Volim tu slamčicu, da nije nje, ne bih mogla disati, a svi se nude da budu kiseonik. Njeno oko predstavlja dopunu izgubljenog sna. Zbog njega izgle-dam smešno, pomahnitala zaljubljena žena. Šta sve nismo spremne da radimo?

Branka Selaković

UŠĆE Svatovi. K’o i svi svatovi, veseli, kola oprali, za brisače zatnuli peškire. Jedan se oženio, jedna se udala. Jure ulicama, sviraju, sviraju – sve proglušuju. Zastadoše. U ulici koja se zove ovako ili onako, na raskrsnici, sretnu sahranu. K’o i svaku sahranu. Nose onoga što je bio živ pa umro. Nose ga kao i svakog mejta što na groblje nose. Neki tužni. Neki pognuli glave i o turšiji misle, il’ o smrti, il’ se sjete mrtva oca, il’ im se fudbal kotrlja po glavi.Zastade sahrana. Zastadoše svatovi, sa sirene ruke izmi-ču. Nešto im čudno bubri pod nepcima, kao slutnja, kao život, kao smrt.Sreli se i stali.Stari svat iz prvih kola istrčava, miče šešir s glave, stavlja ga na grudi, k’o da se izvinjava što su naišli svatovi, što su sahranu zaustavili: “Prođite, i molim vas, oprostite.”A jedan od tužnih, odmahuje rukom: “Ma u redu je, svi ćemo proći.”

Enes Halilović

«kapilarne pojave», enes Halilović, izdavač «treći trg»

arhivar (ne)običnih namera

COOLTURA

36

37

Ovih nas dana po novinama strašno zamajavaju na-vodnom krizom u Vladi Srbije. Jedan dan političari svake od vladinih boja emituju grozomorno preteće izjeve o onim drugima, a drugi dan demantuju da su oko izbora, oko Kosova, oko NATO u svađi. Pa i nisu. Oko svega toga. Ali u svađi jesu. Jer oko da-tuma održavanja izbora, ovih ili onih, pita se valjda Ustavni zakon. Oko Kosova se pitaju naši Rusi i njiho-vi Amerikanci. A oko NATO se naravno pitamo – MI. Građjani firme Srbija. I šta onda oni oko toga ima-ju da se svađaju, kad se ne pitaju. Jedino oko čega se oni pitaju su direktorska mesta u javnim i drugim sasvim ili poludržavnim preduzećima. U to im se ne meša ni Ustav, ni Rusi, ni Amerikanci, ni MI. E, oko toga se oni svadjaju. Kad niko ne čuje. Ali ih sramota da priznaju. Šta jedni o drugima imaju u džepu, jer ako džepove pred nama istresu, čime će jedni dru-ge sledećih nedelja da ucenjuju. U međuvremenu se međusobno (samo)zastrašuju javnim konkursima za izbor njihovih direktora. Pri čemu su onako samoza-strašeni zastrašujuće smešni. A najsmešnije iskren je Andreja Mladenović, nadolazeći kadar naravno DSS. On kaže da za njegovu stranku nije nikakv problem da se direktori javnih preduzeća imenuju javnim kon-kursom. Jer, nije bitan način na koji oni dolaze na direktorsko mesto nego odgovornost u radu. A sad pazi na poentu i suštinu: “Kad se bude dostigao taj nivo, prvenstveno političke odgovornosti, biće potpu-no irelevantno dali su direktori birani konkursom ili je to činila vlada”. Molim. A dosadašnji direktori javnih i ostalih državnih preduzeća bili su politički odgovorni. Evo primera. Ovih dana čitam u zagrebačkoj štampi, neću valjda u našoj, kako se sa privatizacijom NISa oteže zbog jednog jedinog razloga: svaka stranka želi da ga baš ona proda. Zato navodno u NISu gledaju da sa svim strankama budu na ti. Kao dragoj saveti mnogo ljudi dolazi da se žali meni, precenjuju važnost nas novinara. Pa mi baš ovih dana jedna gospođa, nekad rukovodilac u velikoj, sad propaloj, paradržav-noj firmi, priča kako je na njenom platnom spisku de-vedesetih bio jedan značajan, da značajaniji ne može biti opozicioni političar. Mada naravno tamo nikad nije radio. Eto šta ti je politička odgovornost.

direktori i mentori

O Gospode gde ih pronalaze?

Piše: Ruža Ćirković, novinar NIN-a

ustaljenim i datim kompo-zicionim i pripovedačkim sklopom u kome se pri-čaju priče, naoko bez ika-kve tematske vezanosti, a jedina namera jeste pri-povedanje i pohranjivanje svesti o sebi i svetu. Sve teče tako da se ne zabo-ravi, a zapravo kazuje o univerzalnosti svih homo ili iksanskih težnji koje me-njaju samo modus, a srž ostaje ista.Zbirka je kompoziciono podeljena, zapravo izgra-đena, iz šest tematskih celina, od kojih prve tri (Kazaljke, Zidovi, Vid) aso-ciraju na okrenutost poje-dinca promišljanju sveta i vremena kroz individualnu doživljenost istog, a na-redne tri na već kazano, već promišljeno i provere-no iskustvo (Basne, Zoo, Carski crvi). Ono što se dešava izme-đu, zapravo je kazivanje o jednom, o istom damaru sveta, priča kroz priču u kojoj su depersonalizaci-jom piščevog ja, osvetlje-ne naslovljene teme, kao pod nekim magičnim okom koje meri sve.Priču o nečemu, bilo da je to neka opšta filosofska tema ili segment nekog stvarnog događaja, kao da ne priča niko odre-đeno. Ona se odmotava sama, izuzetnim odabirom sintagme i leksike. Pišče-va obezličenost i upotre-ba ustaljenih kalupa na-rodnog predanja čine da uverljivost kazivanja ima dimenziju otvaranja celog niza osećanja, kod čitao-ca, od nostalgije, uplaše-nosti do preispitivanja svih vrednosti, individualnih i opštenametnutih, socijal-nih i drustvenih.Priča se tako ispriča sama od sebe, posle nje osta-

ne jedan trenutak tišine u kome se u čitaocu pomire svetovi davno ispričanih i usmeno pamćenih sadr-žaja, sa gastrabajterskom mukom nekog negde svi-ma poznatog lika i pričom o svetu digitalnih spozna-ja.... Enes je crnohumorno bi-strio i razbistrio, čini se, skoro sve teme koje muče čoveka, zajednicu i civili-zaciju, direkno ili posred-no. Njegova priča teče kao iz nekog drugog vremena kroz uske pendžere i usko joj je i tesno i izašla bi iz same sebe, ali omamljena tihim hodom uvek istog, ostaje unutar sopstvenog zbivanja. Lakoća pripove-danja o svemu i svačemu, kroz koju živi jedna čarši-ja, prikaz je globalnog pre-nebregavanja činjenice da je za pronalaženje smisla potrebno usporiti vreme, i predahnuti, i da se velike stvari najbolje vide kroz male.U ovoj zbirci pisac i podne-blje deo su istog krvotoka na najbolji mogući način.I kao što je Kiš tvrdio da bez njegovog ratnog de-tinjstva nikada ne bi postao pisac, tako se skoro sa sigurnošću može reći da nije čaršije, koja ga u isto vreme i opčinjava i muči, ne bi bilo ni Enesovih pri-ča, ovakvih kakve jesu što potvrđuju priče «Ars poe-tica» i «Lirsko ja» kojima pisac iskazuje i najavljuje da je pisanje za njega ne-minovan i neobjašnjiv akt, koji se ponavlja...PREPORUKA: Obavezno, pobeći na trenutak iz saj-ber sveta, potrošačke gro-znice i globalnog ludila u svet Enesovih priča...

Vesna KAPORStudentski kulturni

centar

kolumna – preko ramena

38

Slavni i oSiguraniSvetski mediji preneli su 1999. go-dine vest da je Dženifer Lopez osi-gurala svoje telo na milijardu dolara, ali je ona kasnije demantovala ovu vest. Tabloidi su na kraju „iskopali“ da je Dženifer Lopez zaista osigura-la svoju zadnjicu, ali za mnogo ma-nju sumu od prvobilne – 27 miliona dolara. Maraja Keri je 2006. godine postala zaštitno lice kompanije Ži-let, koja je njene noge osigurala na milijardu dolara. Pretpostavlja se da je ova polisa osiguranja bila samo marketinški trik kompanije, a da je prava polisa mnogo manja. Neobična osiguranja nisu novijeg datuma. Dvadesetih godina proš-log veka američki komičar i glumac u nemim filmovima Ben Turpin osi-

gurao je svoje razroke oči na iznos od 20 hiljada dolara u slučaju da se „vrate u normalno stanje“. Nekoliko godina kasnije Džimi Durante, ame-rički pevač i komičar, osigurao je svoju veliki nos na 50 hiljada dolara. Modu su prihvatile i holivudske zve-zde - Marlen Ditrih je osigurala svoj glas na milion dolara, a Beti Grejbl je svoje noge osigurala na isti iznos. Beti Dejvis se osigurala na 28 hilja-da dolara protiv gojenja, a Harvi Lov, prvi svetski šampion u jo-jou, osigu-rao je svoje prste 1934. godine na 150 hiljada dolara.Slavne ličnosti ne osiguravaju delove tela samo zbog sujete ili publiciteta, već često kompanije koje reklami-raju to zahtevaju. Supermodel Haj-di Klum osigurala je svoje noge na

Sve se (ne)može osigurati

Interesantna osiguranja kod Lojda:Ruski kosmonauti koji putuju na

Međunarodnu svemirsku stanicu u Spejs Šatlu osigurani su u slučaju

nesreće.Lojd osigurava najveću cigaretu na

svetu, dugačku 3,8 metara i tešku 110 kilograma.

Kompanije se mogu osigurati u slučaju da njihovi zaposleni dobiju na lutriji.

Ukoliko zaposleni dobije više od 155 hiljada funti i napusti kompaniju u roku

od dve nedelje, Lojd će kompaniji isplatiti 750 hiljada funti.

Pojedinci su osigurani protiv smrti ili povreda izazvanih delovima satelita koji

padaju sa neba.Kati Sark, kompanija koja proizvodi

viski, osigurala se na iznos od milion funti ukoliko neko uhvati čudovište iz

Loh Nesa. Kompanija je 70-ih godina obećala nagradu osobi koja uhvati

čudovište. Kati Sark se osigurao na identičan iznos u slučaju da neko

pronađe autentični vanzemaljski uređaj.Dvadesetogodišnji mornar koji je

prešao Lamanš u kadi osigurao se na iznos od 145 hiljada funti. Uslov je bio

da se čep ne vadi za vreme putovanja.Američke vojne baze su osigurane u slučaju napada. Polisa pokriva samo zgrade i ne pokriva opremu, oružje i

živote vojnika. Polisa ne važi u slučaju napada nuklearnim ili hemijskim

oružjem.Teroristički napadi 11. septembra 2001.

koštali su Lojd 3 milijarde dolara.

Danas se može osigurati praktično sve. Pored automobila, kuće ili života mogu se osigurati delovi tela, glas, osmeh, pa čak se možete osigurati i od otmice vanzemaljaca. Egzotična osiguranja nisu samo privilegija poznatih i slavnih – potrebno je samo da potpišete ugovor

Osiguranje u svetu

Džimi Durante sa svojom osiguranom „nosinom“

39

iznos od 2,2 miliona dolara kada je radila kampanju za nemačkog proi-zvođača brijača Braun. Noge je osi-gurala i Tina Tarner na iznos od 3,2 miliona dolara, kao i glumica Džejmi Li Kertis i manekenka Rejčel Hanter na iznos od milion dolara. Klaudija Šifer je osigurala lice na iznos od pet miliona. Američka glumica, Amerika Ferera, osigurala je svoj osmeh na iznos od 10 miliona dolara. Ferera je zaštitno lice kompanije Aquafresh White Trays koja proizvodi paste za zube. Češki model, Petra Morgan, plaća godišnje 56.500 funti jer je osigurala svoje grudi na iznos od 10 miliona. Ušla je u Ginisovu Knjigu

rekorda kao osoba sa najskupljim delom tela. Brazilska manekenka i Plejboj „zečica“ Suzana Alves osigu-rala je svoje noge i zadnjicu na dva miliona dolara. Osiguravajuća kom-panija dobila je pravo da koristi njeno lice na bilbordima i reklamama. U Brazilu su ovakvi ugovori uobičajeni i poznati su kao „bumbum polise“. Pevač Brus Springstin osigurao je svoj glas na iznos od 6 miliona dola-ra. Glavni plesač Riverdensa, Majkl Fletli, osigurao je svoje noge na 40 miliona dolara. Liberače i francuski pijanista Ričard Klajderman osigura-li su ruke. Srednji prst Kita Ričardsa osiguran je na 1,6 miliona dolara.

Bivši engleski bokser Najdžel Ben osigurao je svoje pesnice na 10 mi-liona funti. Dejvid Bekam je osigurao svoje noge na iznos od 70 miliona dolara, što je „sića“ u odnosu na ugovor koji je potpisao sa Galaksi-jem i koji vredi 250 miliona. Kada je Rej Čarls gostovao u Srbiji osigurao je svoj boravak na iznos od milion dolara, iako je ostao samo jedan dan.

manje poznati – mnogo zanimljivijiAleks Nikitin, profesionalni gejmer iz Londona, osigurao je 2002. godine svoje prste na iznos od 375 hiljada funti pre World Cyber Games takmi-čenja u Koreji. Britanski striper Frenki Džekmen osigurao je svoj penis na 1,6 miliona funti. Navijač Njukasl Ju-najteda Pol Hukner se 2006. godine osigurao protiv stresa i pretrpljene traume ako engleska fudbalska repre-zentacija rano ispadne sa Svetskog prvenstva u Nemačkoj. Uplatio je 105 funti i osigurao se na iznos od milion. Da bi naplatio premiju morao je da nađe pet stručnjaka koji će dokaza-ti da je Engleska prerano ispala kao i da nabavi medicinski izveštaj. Na

njegovu (ne)sreću Engleska je ispala u četvrtfinalu od Portugala, a nije po-znato da li je pokušao da naplati poli-su. Engleski stručnjak za hranu Egon Ronaj osigurao je svoje čulo ukusa na 400 hiljada funti, a 20 članova „Vi-skars kluba“ osigurali su svoje brade protiv vatre i krađe. Igrač kriketa Merv Hjudžes osigurao je svoje brkove na iznos od 200 hiljada funti.

doSije XEngleska brokerska kuća Goodfellas osigurava protiv otmice vanzema-ljaca, Jetija i čudovišta iz Loh Nesa. Direktor Sajmon Burdžes izjavio je da oni mogu da osiguraju protiv bilo čega, dokle god su mušterije spre-mne da plate. Njegova kompanija

Njujorška agencija Worldwide Weather osigurava protiv lošeg vremena. Samo izaberete mesto, datum i vremenske prilike i oni će vas osigurati na osnovu podataka iz Nacionalnog klimatskog centra. Tako na primer za 404 dolara se možete osigurati protiv kiše na karipskim ostrvima Sveti Martin i Julijana. Ako početkom septembra za pet dana između 10 časova ujutru i četiri popodne padne više od 0,25 milimetara kiše isplatiće vam 3000 dolara.Velike korporacije često osiguravaju svoje rukovodioce protiv kidnapovanja. Osiguranje je dostupno i običnim ljudima ako putuju u “rizične” zemlje kao što su recimo Meksiko, Rusija, Kolumbija ili Filipini. Po Tomasu Petersonu koji radi za Lojd, za rukovodioca manje firme potrebno je uplatiti između 1000 i 5000 dolara, a za menadžera velike korporacije i do 10 hiljada. Polisa je milion dolara i isplaćuje se kompaniji, a pored isplate novca obezbeđena je i stručna pomoć. Za dodatni novac menadžeri mogu da osiguraju i svoje porodice.Redland Insurance Co iz Ajove osigurava konje. Za 340 dolara godišnje konji se osiguravaju protiv krađe i smrti na 10 hiljada dolara. Ukoliko doplatite još 100 dolara Redland i još šest konkurentskih kompanija osiguraće vašeg konja protiv impotencije.

Hajdi Klum i noge od dva miliona dolara

Samo da ne gledaju u istu stranu – Ben Turpin

40

prodala je na hiljade „uvrnutih“ poli-sa, najviše u Sjedinjenim Američkim Državama. Jedna od najpopularnijih je Vanzemaljski paket osiguranja. Paket košta između 100 i 260 funti i nudi zaštitu u slučaju otmice van-zemaljaca, trudnoće koje su izazvali vanzemaljci ili ugrađivanja čipa u telo. Premija je milion funti, a da bi naplati-li polisu osiguranici moraju da prilože fotografiju ili video snimak, da prođu detektor laži i da imaju pouzdanog svedoka. Prodato je preko 40 hiljada polisa širom sveta i nijedna još nije naplaćena. Među osiguranicima bili su i pripadnici sek-te „Nebeska kapi-ja“ koji su 1997. izvršili masovno samoubistvo. Ne-gativni publicitet primorao je kom-paniju da privre-meno prestane sa prodajom novih polisa. Po ceni od 260 funti može-te se osigurati od napada čudovišta iz Loh Nesa. Poli-sa pokriva traumu, stres, teške tele-sne povrede i smrt. Premija je milion funti, a interesantno je da polisa ima određene uslove jer „hodanje pored čudovišta je zabranjeno, čak i u ve-oma pijanom stanju“. Za sumu od 3.150 funti kompanija nudi osigura-nje protiv „Jetija ili sličnog stvora sa velikim stopalima“ a premija je, na-ravno – milion funti.Osiguranja protiv Nesija ne kupuju samo pojedinci. Dobrotvorni duatlon u Škotskoj osiguran je protiv napada čudovišta. Organizatori su se osigu-rali kod društva Royal and Sun Allian-ce na milion funti protiv napada i viđe-nja Nesija. Direktor duatlona Malkom Suterland rekao je da oni samo „po-krivaju sve mogućnosti“, jer takmičari moraju da pretrče 10 i voze bicikl 20 kilometara oko jezera Loh Nes. Da bi polisa bila naplaćena, viđenje ili na-pad mora da potvrdi policija. Duatlon je održan 2. septembra i nijedan ta-kmičar nije video čudovište.Jedna od najčudnijih polisa koje je

Goodfellas nudio imala je veze sa 2000. godinom i rođenjem novog Mesije. Preko 15 hiljada žena širom sveta osiguralo se protiv bezgreš-nog začeća u slučaju da rode novog Mesiju. Najčešće ime među tim že-nama bilo je Meri ili Marija.Veliki broj polisa kupuje se kao šalji-vi poklon. Prema Lojdovom brokeru Robertu Patriku oko 40 hiljada ljudi osiguralo je svoje domove od du-hova, 250 hiljada je osigurano pro-tiv napada Jetija ili Velikog Stopala i 60 hiljada ljudi se osiguralo protiv

pretvaranja u vu-kodlaka ili vam-pira. Ne može se osigurati baš sve. Mister Me-tan, engleski zabavljač koji uz pomoć „gasova“ izvodi dečje pe-smice, pokušao je da osigura svoju „pevajuću“ zadnjicu ali je odbijen.

u SrbijiOsiguranje u Sr-

biji i dalje je u povoju. U 2006. godini zaključeno je ukupno 3.160.000 po-jedinačnih ugovora o osiguranju, a preko polovine zaključenih ugovora čine ugovori o obaveznom osigura-nju motornih vozila. Najinteresantni-ja stvar koju ljudi u Srbiji osiguravaju su kućni ljubimci i domaće životinje, ali broj ovih osiguranja je mali i ima ih ukupno 2278. Broj ugovora koji ulaze u kategoriju „ostalo“ je jedno-cifren. Velike osiguravajuće kompa-nije u Srbiji imale su neuobičajene zahteve za osiguranje, ali su oni od-bačeni kao neozbiljni. Imena klijena-ta se čuvaju u tajnosti, uz napomenu da niko nije osiguravao delove tela ili slične neuobičajene stvari. Malo je drugačije sa našom dijasporom. U Austriji je skandalmajstor, voditelj i pevač Neno Amadeus (pravo ime Nebojša Janićijević), osigurao svoj penis na 200 hiljada eura. Odlučio se na osiguranje posle plastične operacije koja je produžila njegov „ponos“ na 25 centimetara.

Kultura osiguranja kod nas je na veoma niskom nivou. Pravi bum se očekuje sa rastom životnog standar-da. Egzotične i interesantne sluča-jeve osiguranja još ćemo čekati jer

većina naših osiguravajućih kompa-nija ide na povećanje broja polisa i nije spremna da prihvati „egzotične“ ugovore. Samo je pitanje vremena kada će prvi interesantni ugovor biti potpisan kod nas.

Branko KUBAT

Osiguravanje filmovaProducenti filma Terminator 3 platili

su 2,54 miliona dolara Insurers Financial Group kako bi osigurali

Arnolda Švarcenegera protiv povreda i napuštanja snimanja. Da je Arnold

iz bilo kog razloga prekinuo snimanje IFC bi producentima isplatio 181 milion

dolara. Andželina Džoli je bila osigurana na

iznos od 134 miliona dolara za vreme snimanja filma „Lara Kroft i kolevka

života“. Polisa je bila tako stroga da je Andželina imala tri dublerke

i sve akcione scene koje je ona snimala rađene su kompjuterskom tehnologijom. Na kraju su dublerke

plaćene 1,9 miliona dolara a troškovi efekata iznosili su 13 miliona.

Andželinin honorar bio je 13,5 miliona.Za vreme snimanja filma Mulin

Ruž, 2000. godine, Nikol Kidmen je povredila koleno i osiguravajuće

društvo je producentima isplatilo 3 miliona dolara. Sledeće godine

je zbog istog kolena napustila snimanje filma Soba panike, gde

je glumila glavnu ulogu. Džodi Foster je zamenila u glavnoj ulozi, ali je osiguravajuće društvo zbog

odlaganja snimanja isplatilo 7 miliona dolara producentima. Pre snimanja

sledećeg filma Hladna planina nijedno osiguravajuće društvo nije htelo da je osigura i bilo je pitanje da li će uopšte glumiti. Na kraju je sklopila ugovor po

kome bi deo premije bio plaćen od njenog honorara. Uslovi su bili tako

strogi da je imala dublerku za scene u kojima je trebala da klekne.

Amerika Ferara – najskuplji osmeh na svetu

41

Dablin, jedan od najmlađih gradova Evro-pe (50% stanovništva je mlađe od 25 go-dina), postao je simbol lepog života. Sme-šten je na ušću reke Lifej u Irsko more, na istočnoj obali ostrva. Povoljan geografski položaj bio je jedan od razloga što je ovaj grad većinu svog života proveo pod vla-davinom osvajača, prvo Danaca, a potom

Engleza. Njih, i pored brojnih buna, ni „loše vreme“ nije uspelo pre XX veka da otera i prepusti prestonicu Ircima. A loše vreme...Kiša dođe i prođe, dolazi često ali se krat-ko zadržava. Ljudi, naviknuti na te pose-te, i ne obraćaju pažnju. Kišobrane koriste samo turisti koji i bez protivkišnih poma-

gala dosta odudaraju u fizičkom izgledu od domaćeg stanovništva. A domaćini i domaćice? Izuzetno ljubazni i kulturni lju-di. Većina njih uvek je spremna na šegu i šalu, i povrh svega, uvek su tu da pruže svoju pomoć o čemu god se radilo. Svo-jom otvorenošću odmah osvajaju pažnju sagovornika i čine njegov boravak u toj

zemlji još prijatnijim. Da klima ne utiče depresivno, do-kazuje vedar duh Iraca i Irkinja. Blage zime i hladnija leta, bez obzira na česte padavine, stvara-ju veoma prijatne uslove za život.

Možda se to ne čini svakom primamljivo i idealno, ali je veoma zdravo. Vetar koji je gotovo svakodnevno prisutan doprinosi čistijem vazduhu. Iako svako domaćinstvo u proseku ima dvoja kola, izduvni gasovi se ne mogu osetiti. Čovek, koji nikad nije imao problema sa astmom, kad dođe sa dablinskih 20 na beogradskih „30“ stepeni

dobije napade gušenja.

SiÐoH, videH, uÐOHProgram za turiste je fenomenalan. Hop on – Hop off Tour, The Dublin Ghostbus Tour ili Viking Splash Tour – različiti sa-držaji za različita interesovanja stoje na raspolaganju svima i svakome. Hop on – hop off varijanta „dabldeke-rom kabrio“ košta 10-14€ (za studente 12€), karta važi 24h, i u tom intervalu se može neograničeno koristiti. Sloboda je na imaocu karte da napusti dabldeker na bilo kojoj stanici, obiđe šta ga zanima, a potom nastavi svoje putovanje do sle-dećeg odredišta. Vožnja Dablinom kroz dvadesetak značajnijih mesta vrednih pa-žnje nije puko sedenje i smoreno-nemo posmatranje grada. Uz duhovitog i hariz-matičnog vozača u ulozi vodiča, potrebno je samo srednje znanje engleskog, pa da užitak u šalama i dobroj atmosferi bude

kratka šetnja ulicama dablina

Dočekani vetrom i kišom, Dablin vam želi dobrodošlicu. Sve osim toga bilo bi čudno i dovoljan je razlog za sumnju da nešto nije u redu. Sunčano vreme? Nebo bez oblaka? To su dani kad se priređuju veselja, zdravice, puštaju turbo narodnjaci čija melodičnost neizbežno priziva kišu.

Kroz Zapadnu Evropu –

D A B L I N

Program za turiste je fenomenalan - različiti sadržaji za različita interesovanja stoje na raspolaganju svima i svakome.

42

potpun. Dablinski bus duhova samom svojom po-javom i gotskim izgledom uvodi u priče strave i užasa gde se prepliću očaranost i sablasnost. Dvočasovna vožnja ostaje upamćena za ceo život. Nakon dnevnog razgledanja grada, ova večernja tura (koja nije za ljude sa slabijim srcem) je pun po-godak za savršen završetak dana.Viking Splash Tour – vožnja šestotočka-šem zvanim DUCK i po drumu i po vodi opet na jedan poseban način osvaja za-ljubljenike mini-avanture kroz grad Dablin. Nekada se DUCK koristio u ratne svrhe a

sada predstavlja jednu od najzanimljivijih turističkih atrakcija.

Sledeća Stanica – guinneSS pivaraMmm, Ginis - jedan od najpoznatijih svet-skih proizvođača piva. Fabrika je sagra-đena davne 1759. godine od strane čoveka po imenu Ar-tur Ginis. Pomenuti gospodin, uspešni poslovni čovek, bio je uspešan i na drugim poljima. Za svog živo-ta (a van njega se ne zna) imao je 21 dete sa jednom ženom (svojom). Napravio je i brend, ponos Irske, prepoznatljiv ukus piva u celom svetu.

Poseta Ginisovoj fabrici piva je nešto što se definitivno ne sme propustiti! Karte nisu baš jeftine, kao ni bilo šta drugo u Irskoj, ali zato se za studentskih 9€ dobije zaista mnogo. Red koji se čeka za ulaz čini se da se nikad ne smanjuje. Podseća na sta-ra, dobra vremena u Srbiji i maltretiranje zvano „šećer i ulje“. No, tu postoji jedna bitna razlika, ovde se i pored takve gužve na red dođe za petnaestak minuta, što proleti još brže dok se čovek osvesti gde je. Naravno, ni ne počne se razgledanje a radnja suvenira sa motivima Ginisovog

piva zaokupi pažnju (tj. džepove) poseti-laca. Sledi tura kroz sedmospratnicu, jed-nu od najviših zgrada u milionskom Dabli-nu. Program za turiste je dobro osmišljen. Nema vodiča, ali njegov „nedostatak“ na-doknađuju brojni savremeni „televizorčići“ koji pružaju informacije o raznim segmen-tima iz života Ginisove pivare. Sadržaj prva dva sprata zapravo predstavlja mini muzej kome živost, pored zavidno uređe-nog enterijera, daje i tehnologija zahvalju-jući kojoj se svakom znatiželjniku pruža mogućnost da ostavi svoj trag u Giniso-voj pivari. Naime, pri sledećoj poseti se

mogu ostvariti razni popusti, što za sebe, što za prijatelje. Titula počasnog učenika Guinness Sto-rehouse-a to omogućava, a stiče se veoma jednstavno – ostavlja-njem osnovnih podataka i svoje slike, što sveukupno ne oduzima

više od 3 min. Najzad, prostorija za degu-staciju piva, a potom i sedmi sprat – pa-norama grada Dablina u kojoj se uživa uz pijuckanje ili ispijanje pinte točenog crnog „Ginisa“ – idealan završetak ture kroz ovaj kompleks.

igla uSred dablinaDa li je u pitanju nedostatak mašte ili pak genijalno re-šenje, kako god bilo, Irci su našli načina da potroše 5 mi-liona evra. Hteli su da njihova prestonica bude po nečemu prepoznatljiva - i dosetili su se! Sagradivši iglu visoku 120 m napravili su simbol grada, glavni orijentir za sna-laženje postavljen u strogom centru Dablina. Izvesno je da taj orijentir pomaže da se dođe do centra, ali za izlazak

van najužeg dela grada preporučuje se nalaženje i nekih drugih prepoznatljivijih objekata.

„AKO NEKO ŽELI DA POSETI SVO-JE ROĐAKE, OVO JE NJ EGOVA STANICA“Reče vozač krajnje duhovitim i nimalo uvredljivim tonom kad se zaustavio na se-damnaestoj stanici – Zoološki vrt - jednoj od najposećenijih turističkih atrakcija u Dablinu. Osnovan je 1830. godine i to ga svrstava u treći najstariji zoo vrt u svetu.

Za ovu posetu potrebno je odvojiti barem jedan dan (i 13 evra). Ponuda unutar Zoo vrta je raznovrsna što se tiče edukativnih sadržaja, a i onih relaksacionih.

legenda ili...U ovom, istorijom bogatom gradu, mogu se saznati i mnoge zanimljive legende koje su ponos Iraca. Možda se jedna od najpoznatijih veže za Moli Meloun, ženu za koju se ne zna tačno da li je zaista postojala ili ne, ali koja je osvojila srca Iraca. Pesma o njoj postala je nezvanič-na himna. Ova dama, sumnjivog morala, uspela je da postane istorijska ličnost. Danju prodavačica ribe, noću prostitut-ka, po jednoj verziji, a po drugoj jedna od retkih čednih devojaka-trgovaca njenog doba, stoji u Grifin ulici u Dablinu, probija-

jući hodnike vremena i privlačeći pražnju prolaznika na svaki način.Neizostavno se od poznatijih legendi mora izdvojiti ona o Svetom Patriku, čoveku koji je isterao zmije iz Irske. Tumačenja „pro-terivanja zmija“ su razna i najčešće se traže simbolična značenja pri objašnjava-nju uloge Svetog Patrika u stvaranju isto-rije Iraca. Religijski značaj ovog sveca se ogleda u širenju hrišćanskih misli. Pričaju-ći o svetom trojstvu pokazivao je detelinu sa tri lista da bi istakao tri božanske lično-sti u jednom Bogu. Ta detelina je danas najprepoznatljiviji simbol Irske.

Marija STARČEVIĆ

Čovek koji nikad nije imao problema sa astmom, kad dođe sa dablinskih

20 na beogradskih „30“ stepeni dobije napade gušenja.

Postoji veliki broj mesta koje vredi posetiti, a pored toga i provozati se lakim metroom, gradskim prevozom, okusiti pravi život u Dablinu, a ne samo onaj prezentiran turistima.

Spomenik posvećen Moli Meloun

43

PROFIL: Zoran Slavnić - MokaRođen: 26. oktobra 1949. godine

Porodica: Sa svojom prvom suprugom Slavicom ima sina Zvezdana. U drugom braku nema dece.

Klupska karijera: Igrao za košarkaški klub Crvena Zvezda od 1965. do 1975. godine, karijeru je nastavio u španskom Huventudu, Šibenci, italijanskoj Kazerti i Partizanu.

Igre za reprezentaciju: Ukupno je odigrao 179 uta-kmica za reprezentaciju Jugoslavije. Postigao je na tim utakmicama ukupno 1465 koševa. Osvojio je tri evropska prvenstva (1975., 1977., 1979.), Svetsko prvenstvo 1978. u Manili i Olimpijske igre 1980. u Mo-skvi.

Trenerska karijera: Po završetku košarkaške karijere nastavio sa radom u košarci kao trener. Vodio je Par-tizan, Crvenu Zvezdu, Šibenku, Huventud, nemački Bamberg. Bio je na kormilu beogradskog Atlasa (biv-šeg IMT-a), čiji je tim-menadžer Slavnićev saigrač Dražen Dalipagić.

Odbojka: Zoran Slavnić poznat je i po odbojkaškom dodavanju sa Draganom Kićanovićem u finalu Evrop-skog prvenstva 1977. u Liježu protiv Sovjetskog Sa-veza.

Reprezentacija Srbije: Od 25. maja 2006. godine član je Stručnog saveta Košarkaškog Saveza Srbije. Od 29. maja 2007. jednoglasnom odlukom svih članova Upravnog odbora KSS Zoran Slavnić je izabran za pr-vog selektora Srbije.

Evropsko košarkaško prvenstvo u Španiji: Tri poraza na startu prvenstva od Rusije, Grčke i Izraela.

Rezultat: Najgori plasman u istoriji srpske i jugoslo-venske košarke od 1947. godine.

Budućnost: Srbija neće učestvovati na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu.

Očekivanja Slavnića: Ubeđen da će dobiti podršku Stručnog saveta i da će ostati selektor Srbije.

Mile BIJELIĆ

44

Ko kaže da je ekonomija dosadna!?

malo šale o ekonomiji i ekonomistima

šta je to ekonomiSta?

Ekonomista je čovek koji nema pojma šta priča, a uspeva mu da se vi osećate loše zbog toga.

Ekonomista je čovek koji zna cenu svačega i vrednost ničega.

Ekonomisti su ljudi koji su previše pametni za svoje dobro, ali naža-lost nedovoljno pametni za dobro svih ostalih.

Ekonomista je čovek koji se obo-gatio objašnjavajući drugima zašto su siromašni.

Ekonomista je čovek koji će znati sutra zašto se danas nisu desile stvari koje je predvideo juče.

šta je to ekonomija?Ekonomija je jedina nauka gde dva čoveka mogu podeliti Nobe-lovu nagradu, a tvrde potpuno drugačije stvari. (Ovo se stvarno desilo kada su 1974. godine Nobelovu nagradu podelili Fridrik Hajek i Gunar Mir-da)

Ekonomija – sve što znamo na jeziku koji ne razumemo.

Ekonomija je veoma korisna da bi se zaposlili ekonomisti.

Ekonomija nam obično kaže da je najbolje vreme za kupovinu bilo čega prošla godina.

Sijalica

Koliko je potrebno ekonomista da zavrnu sijalicu?Osam. Jedan da je zavrće i sedam da drži sve ostalo konstantno.

Koliko je potrebno monetarista da se zameni sijalica?Nijedan. Da je potrebno da se za-meni sijalica, nevidljiva ruka tržišta bi to uradila.

Koliko je potrebno Kejnzijanaca da se zameni sijalica?Svi. Zato što tada raste zaposle-nost, proizvodnja i potrošnja, kriva tražnje se pomera u desno...

Koliko je potrebno ekonomista iz centralne banke da se zameni si-jalica?Jedan. On samo drži sijalicu i svet se okreće oko njega.

Kako znate da ekonomista laže?Usta mu se pomeraju.

Ekonomska statistika je kao bikini – ono što otkriva je važno, ono što skriva je najvažnije.

Svi ekonomski modeli su pogrešni, ali neki su korisni.

Svi ekonomski modeli su pogrešni, ali neki su korisni.

Svađaju se ekonomista i astrolog. Astrolog kaže: „Astrologija je nauč-nija od ekonometrije. Polovina mo-jih predviđanja se ostvari. Ti nisi ni blizu.“Ekonomista mu odgovara: „To je zbog eksternih šokova. Zvezde ih nemaju.“

Vratio se ekonomista posle deset godina na svoj fakultet. Pitao je svog profesora da mu pokaže pita-nja sa ispita. Zaprepastio se kada je video da su pitanja ista kao ona koja je on rešavao pre deset godi-na. Profesor mu je mirno odgovo-rio: „Kolega, pitanja se nikada ne menjaju – menjaju se samo odgo-vori.“

SU

DO

KU

SU

DO

KU

Sakupio i preveo:Bane Bušlica

mcobi84@hotmail.com

5 4 33 9 2

1 2 87 9 6 4 89 8 1

5 6 2 96 1 7

2 8 63 6 8

Laganica

9 64 7 8

1 4 29 6 7

5 2 47 5 4 8

6 5 32 4 91 7

Ono kao…

5 2 96 3

4 89 5 2

2 8 61 7 3

6 17 4

5 8 2Ledilo!

Ko kaže da je ekonomija dosadna!?

šala mala

Fizičar, hemičar i ekonomista izgubljeni su na pu-stom ostrvu. Odjednom, more nanese konzervu mesa na plažu. Fizičar kaže: „Hajde da je razbije-mo sa kamenom i otvorimo“. Hemičar kaže: „Bolje da zapalimo vatru i prvo je zagrejemo“. Ekono-mista odgovara: Hajde da prvo pretpostavimo da imamo otvarač za konzerve...“

Pričaju dva studenta na predavanju iz mikroekono-mije. „Šta bi bila ekonomija bez pretpostavki?“ – pita jedan. „Računovodstvo“ – odgovara drugi.

Pričaju dva studenta na predavanju iz mikroekono-mije. „Šta bi bila ekonomija bez pretpostavki?“ – pita jedan. „Računovodstvo“ – odgovara drugi.

Jednog dana Bog je stvorio sunce, a Đavo mu je doskočio i stvorio sunčanicu. Sledećeg dana Bog je stvorio seks, a Đavo je doskočio i izmislio brak. Trećeg dana Bog je stvorio ekonomistu. Ovo je bio težak zadatak za Đavola, on je dugo razmišljao i na kraju je stvorio – drugog ekonomistu.

45

46

Ovan

Pripadnicima vašeg znaka savetuje-mo ekstremni oprez i dobru pripre-mu za ispite od sada. Znate i sami šta se sve proživeli u prethodnim rokovima – neočekivana odlaganja ispita, nemogućnost da polažete jer je profesor na putu, da profesor održi ispit neki potpuno drugi dan od onog u rasporedu, da dobijete šestice koje ste odbijali da upišete jer hoćete veću ocenu, da dobijete gradivo za koje su rekli da uopšte neće biti na ispitu…. A ne, čekajte – ovo ste samo pričali svojim roditeljima…. Onda je naš sa-vet da poradite na svojoj kreativnosti – ponestaje vam izgovora.

Bik

Da, znamo – ovo je 139847. put da izlazite na računovodstvo, ali morate gledati stvari sa vedrije strane – znate kako kaže naš narod: ko nema sreće na računovodstvu ima sreće u ljuba-vi….Kako? Niste videli suprotni pol vec godinu i po dana?….Pa dobro sigurni smo da do maksimuma kori-stite svoj single status i provodite sa svojim društvom lude noći … Kažete da Vam je najluđi izlazak za protekle dve godine bio finale izbora za Zve-zde Granda? Pa…….kad malo bolje razmislimo ništa – stvarno ste jadni.

Blizanci

Opet ste svojim prijateljima rekli da nemate uslov iako ste ga dali još u junu, a očistili godinu u septembru. Pred njima izigravate da vas apsolut-no ništa ne interesuje a dane provo-dite u strepnji da li ćete stići sve na vreme da spremite, na žurke ne idete pod izgovorom da se ne pojavljuje-te nigde sem na VIP događajima a istina je da ne želite da upropastite sledeći dan za učenje, svima pričate kako svaku noć provodite sa drugom osobom a noćima ste sami sa knji-gom u krevetu. Naša preporuka je da pokušate da pobedite vašu urođenu dvoličnost i priznate i sebi i drugima – vi ste jedna najobičnija štreberčina.

Rak

Ah naši emotivci….Ceo rok ste pro-veli roneći suze zbog pada industrij-

ske proizvodnje u zemlji od sredine šezdesetih godina 20.veka, srce vam je slomilo napuštanje Breton-vudskog monetarnog sistema, suze radosnice su vam zablistale u očima zbog konačnog formiranja Evropske zajednice 1967. godine….Smatra-mo da je to vrlo pohvalno, ali činje-nično stanje je da ćete morati da počnete da doživljavate predmete malo manje emotivno. Ne, ozbiljno – ako ovako nastavite potpuno ćete dehidrirati.

Lav

Da, da svi smo svesni da ste naj-lepši, najpametniji, najšarmantniji, najuspešniji itd. – ali, da li je moguće da ste ozbiljno poverovali da će vam uspeti da spremite 8 ispita za hva-tanje uslova u oktobru. Moramo vas suočiti sa istinom – to ni Ajnštajnu ne bi pošlo za rukom…Mada opet Ajn-štajn na Ekonomiji verovatno ne bi ni do druge godine dogurao….Ma, nek’ ide život – samo napred i javite nam rezultate.

Devica

To što ste bolesno pedantni vam je do sada samo bila prednost kada bi nekom od vaših prijatelja na odmoru zatrebao lek a vi bi nešto izvadili iz arsenala medika-menata u kome se nalaze lekovi za sve od običnih posekotina do varijeteta tropskih groznica. Nije vam odmagalo ni za fasciniranje prijatelja uredno počesljanim re-sama na tepihu u vašem stanu kao i kupatilom koje izgleda kao da je očišćeno četkicom za zube (eh, kad bi znali istinu). Međutim vaša potreba da u knjigama na-učite svaku fusnotu, literaturu i sadržaj postaje malo nezdrava. Preporučujemo da nađete nešto roze u gore pomenutom arsenalu i popijete 2-3 komada za opušta-nje.

Vaga

Vaša neodlučnost opet dolazi do izražaja u najgorim mogućim situ-acijama. Od 17. avgusta nikako ne možete da presečete koji ispit da spremate za uslov. Sa jedne strane tu je divan predmet pun korisnih po-

dataka poput onog o broju pilića per capita u Moldaviji pre Drugog svet-skog rata, a opet privlačno vam zvu-či i drugi predmet tj. mogućnost da detaljnije analizirate metode amorti-zacije CNC četvoroosnih glodalica. Ipak molimo vas da se odlučite do 10. oktobra da biste bar jedan ispit spremili za Oktobar II ili ćete imati celu sledeću godinu da donesete odluku.

Škorpija

Ovo leto ćete pamtiti do kraja života – bilo da ste letovali na moru, jezeru, planini provod je vašem znaku bio zagarantovan. Lude letnje žurke, ljubavne avanture, preplanuo ten – iskoristili ste svaku prednost koju od-mor sa sobom nosi. Međutim sada ste u Beogradu i stvari su se ‘malo’ promenile. Najluđi provod koji može-te sebi da priuštite trenutno je pauza u učenju od pola sata, pomisao na ljubav vam se smuči na sam pogled na neispavane i zapuštene kolege koji kao zombiji bauljaju oko amfite-atara čekajući ispite, vaš ten na koji ste bili ponosni je poprimio divnu siv-kastu nijansu. Bedak, zar ne?

Strelac

Svaki početak školske godine je praznik za vas. Uživate u novim predavanjima, mirisu sveže štam-panih knjiga i osećaju ustreptalo-sti pred izlazak novog rasporeda. Biranje novog školskog pribora za vas predstavlja ceo ritual, obnav-ljanje garderobe se podrazumeva, upoznavanje novih kolega i sticanje novih prijatelja je vaš glavni pokre-tač. Ipak moramo da vas upozori-mo - budući da ste Fakultet upisali 1976. pripadate (poprilično) starijim generacijama i po novim propisima morate da diplomirate do 2009. I još jedan prijateljski savet – na sle-dećoj Brucošijadi ćete dobiti mno-go više od upozorenja da napustite objekat.

Jarac

Još jedan oktobar i brojne moguć-nosti su pred vama. Prošle godine u ovo vreme ste upisali dva kursa jezika, tri kursa računara i osnovali dve nevladine organizacije. Nije

da ne cenimo ambicioznost ali setite se samo kako su vas Nem-ci koje ste upoznali ovog leta na moru čudno gledali i tvrdili da ne razmeju zašto pričate nemački sa teškim italijanskim akcentom, pa tu je i slučaj kada ste u Corel drawu pokusali da napravite bazu poda-taka a i većini ljudi je bilo malo čudno što ste na Sajmu Ekologije pokušavali da prikupite sredstva za opismenjavanje stanovništva u ruralnim krajevima. Za sledeću godinu ipak pokušajte bar malo da sortirate prioritete.

Vodolija

Pripadnicima vašeg znaka moramo da savetujemo prelazak na lakšu ishranu i započinjanje zdravijeg života. Budući da ste zahvaljuju-ći ishrani iz menze i kantine dobili zakrčenje arterija u dvadesetim go-dinama, zbog količine cigareta koju popušite dnevno Srbija je postala obavezan deo svetske švercerske rute, najteža fizička aktivnost koju ste sproveli u poslednja dva mese-ca je podizanje i spuštanje olovke prilikom rešavanja zadataka, a po-slednji put kada ste uneli u organi-zam nešto organski uzgajano ste zamalo završili u zatvoru – prepo-ručujemo vam ipak da pokušate da usvojite malo zdravije navike. Na-posletku, Fakultet nema u budžetu predviđena sredstva za proširenje sedišta u amfiteatrima da biste vi mogli da se uglavite u njih.

Ribe

Pošto vam je Saturn u konjukturi sa Plutonom, a u nezgodnim odnosu sa zvezdom Danicom - ovo je bio srednje žalostan period za vas. Za poslednja 2 meseca jedino što ste uspeli je da postanete inventar u čitaonici, unesete u svoj organi-zam hektolitre energetskih pića i kafe, počnete da gajite podočnjake izvanredne teget nijanse i pogrbi-te se pod potpuno neverovatnim uglom. Zbog specifičnosti situacije naš tim astrologa je morao da spro-vede ozbiljnu analizu da bi došao do važnog saveta za pripadnike vašeg znaka – upristojite se pobo-gu! Ljudi počinju da beže od vas po Fakultetu!

HOROSKOPBy Fakultetska proročica Nefertiti