xf;tKoNoDil

fldu3urn dF--xZ ^-

-r c

: BEocnno j

Vam ZeliNovu

sre6nu i uspe5nu1999" godinu

DITEBU

.t|

OTPORNIi u Novoi 1999. godini

* Odriana ie J. redovna skup5tina SUEF-a.lzabrano je 18 novih dlanova Clavnog odbora.lmena 6emo izostaviti zbog n.rogu6ih posledica ipadanja na ispitirna. Rad prethodnog sazivaGlavnog odbora je dobro ocenjen. Na sarnojskupStinr je do5lo do ir.rcidenta kada je dekanPetkovi6 uiao u prostoriju i naloZio svim prisutnimda izadu. Nije bilo previ5e mudno. Jedina porukakoju je dekan imao za nas je da idemo u stranke dase bavimo politikom. Na takru diskvalifikacijunismo hteli da odgovaramo. U meduwemenu jeodrZana i sednica Glavnog odbora na kojoj jeizabran novi predsednik, dlanovr lzvrlnog odbora,kao i glodur MonopolLisla.* Odrzana jc prosiava 61. rodendanaEkonomskog fakulteta. Od najviSih fumkcionerabili su prisutni Vojislav SeSelj (visina oko 2 metra) t

Zoran Bingulac (oko 190 cm). Od gostiju srednjegnivoa bili su: Ratko Markovi6 (oko 185 cm), JovoTodorovr6 (oko 180 cm) i Milovan Boji6 (oko 180

cm). Medu najniZir-na bilj su: Tomica Rai6evi6,.lovan Zebi6, Milan BoZi6 i Slobodan ierovi6 (sviniZi od 180 cm). Upadljivo je bilo odsustvouniverzitetskih zvanidnika. Osim Maje Levi-Jakii6(prolektom) i dekana Ekonomskog fakulteta izNi5a, nije bilo drugih univerzitetskih zvarridnika.9 U toku proslave 61. rodendana Ekonomskog{'akulteta, pored zastava SRJ, Srbije, Beograda,Univerziteta i Ekonornskog fakulteta istaknuta je izastava OTPOR-a (naravno, ilegalno).* OdrZan je govor predstavnika OTPOR-a pred

Kongresom USA, a sprema se i poseta ruskoj Dumi.Oba tela pruZila su ntoralnu podrSku studentimaSrbije koji se bore za povratak autonomije Univer-zteta i o5tro osudila nidim izazvane i neopravdanenasrta.je na Univerzitet u Beogradu.9 Bojkot nastave na ETF-r-r i Filolo5korn lakultetui dalle ttajc. Primoran da reaguje mir.ristar Todorovi6je proglasio dvonedeljni praznik za Now godinu i

BoZi6 u nadi da 6e se situacija na tim lakultetimapromeniti posle praznika.* Kurs iz Urbane ekonornike je obustavljen do

dallcg pod izgovororn nezaintcre-sovanosti stude-nata za isti. Naravno. to je potpuno apsurdno, jerpostoje zainteresovani studenti za taj kurs.I I'rof'esorirna Ekonomskog fakulteta BranislavuBoridi6u i Miodragu lvoviiu je pre6euo u proteklihnekoliko dana da hitno napuste Beograd. ProfesoraBoridi6a su saiekivali batinaii ispred ulaza uzgadu. Sticajem sre6nih okolnosti izbegao je bati-nanje. Sludaj je pnjavljen policiji. Zelino dainazimo ogordenje zbog gnr"rsnog dina zastra5ivanjaprofesora i nadu da 6e MUP re5iti sludaj a nezavisnosudstvo najstroLe kanuti po6inioce i njihovenalogodavce.* OdrZana je velika Setrrja aktivista OTPOR-a doNovog Sada. Akcija.je solidno medijski propra6ena,

a u Novour Sadu organizovana je prigodna dobro-cloSlica. Izvesni dobani i budale su u toku tribine u

Novom Sadu posve6ene OTPOR-u aktivirali uredajkoji je saddzao gas smrdljivac .

* U punom klubu "Underground". povodorn 50-ogodiSnjice od usvajanja Opite deklaracije oljudskim pravima, odrZana je vrlo zanimljivadijalog{ribirra "Zaito iutiS kada si u pravu?". NaSa

zern).ja nije nikada potpisala l)eklaracrju, a o

nepoStovanju ljudskih prava kod nas govorili su

zanimllivi udesnici: Petar Lukovi6 (urednik "X-zabave"), doccntkinja na Filosohji Zarana Paprt,(predavadica na Zcnskim str-rdijama), kolega sa

F-ilosofrje DLrSan Maljkoviri (gej/lczbejski aktivista)i Branko Mati6 (udruZenje slepih "Homer" i

prcdstavrik invalida). O ovoi veoma uspeloj tribini

)a n u ar rgs9

jedino su izvestili medijski sponzori Radio B-92 ilist "Danas", kao i va5 Monopollist.* Samali smo da je kivac za nedavni monetamiudar na na5em podneblju Kornercijalna banka kojaje na ulicu izbacila sredstva za finansiranjepanduracije na Kosol.u i na konto toga zaradila viSe

nego Sto imosi kompletan transfer Perice Ognjeno-vi6a u Real Madrid. Ljuba Siptar je, dakle, boljimenadZer od Zorana Veki6a i Lorenca Sainsa.

Svaka dast.* Ekspozitura Privredne banke Beograd AD uokviru Ekonomskog fakulteta podela je sa radotn14.12.1998. godine. Banka 6e omogu6iti zaposle-nima na EF i studentima obavljanje svih bankarskihposlova, odnosno sve vrste uplata (prijava ispita i

drugo), owaranje Ziro i tekudih raduna, kao i eduka-ciju studenata po nastavnom programu (distosumnjamo), a u dogovoru sa nadleZlima sa EF i izBanke.* rlub i dalje ne radi a kad ie ne mamo. Zahteva-mo da se klub vrati studentima (SLIEF-u kao jedinojsposobnoj organizaciji na fakultetu) na upravljanjejer ovo nidemu ne vodi.I Osnovana je Studentska unija Ekonomskogfakulteta u NiSu. SLIEF je tako dobio mladeg bratakoga 6e maziti, paziti i zvati ga Dorde. KolegamaZelimo puno uspeha u radu i obe6avauro im pomo6

i saradrrju.* U letnjem semestru startuje sa radomAlternativna akademska obrazovna mreLa(AAOM). Udestvova6e kao profesori pontata (i

proterana) lica sa BU kao Sto su Zagorka Golubo-vi6, Srbijanka Turajli6 i drugi. Programi se sastoje izpredavanja o kulturi, politici, dernokratiji iprirodnim rraukama.* Svima Zelimo sre6an BoZi6 (Hnstos se rodi) isre6nu Novu godinu. Svim nevemicima destitamoprotekle dane republike i ostale budalaitine.* "Zlatnu madku" dodeljujemo sami sebi za sav

trud koji smo uloZili ove godine da bismo unaprediliovu instituciju. Dodeljujemo plaketu "Bruka" svirnakoji su zahtevali da na svedanoj akademiji proslave

61. rodendana ostanu samo podobnj studenti(dlanovi pojedinih stranaka), dirne je dokazanaradikalna politizacija Univerziteta u jednorn smeru.A plaketu "LaZeS" dodeljujemo pomo6niku ministraza nauku Milutinu Dordevi6u za izjavu da 6e poosnivanju Fonda za razvoj nauke prestati odliv'lnozgova" iz Srbije i da de uskoro vrhunskinaudnici iz sveta podeti da nadiru u Srbiju, naravno

rr$UVODNIK

E, baije ouo bilo lepo doba godinekada se, pouodom raznih uerskih idrugih praznil<a, s(tirala krmetina,sarma i pili hektolitri uina i piua. Zarazliku od nss, koji Nouu Godinudodekujemo po suojim gajbama, gle-damo njihouu teleuiziju, jedemo meso

ludih lzraua, pijemo suakojake tekuit-ne i duskamo uz njihoue zuezde izKasidola i Zitorade, oni se galantnoprouode na Haoajima, Nouom

Zelandu i drugim mestima iiromsoeta, jedu kauijar, ptju Curuoisier ipuie Hauanu. A sete se i da donesujoipo koji idiotski zakon, zarad rlaro-dnog jedinstua. Protekla godinaostaie u znaku Seielja, Klintona,Jeljcina. Pinodea... Sue onc mutyebitne stuari kao ito su basket, odbojle.a

i sliino ne mogu nam biti douoljnasatisfakcija. Zato 6emo i u ouoj godininastauiti da pruiamo OTPOR. Akotreba i u onoj posle nje. Jer freitmilenijum treba doielzati dostojan-sfueno i kako to modernom ioueltudolikuje. A ne kao do sada. Z,ato,

'ajmo, 'ajd.e, soi u OTPOR. Punouspeha u nouoj 1999. gadini ieli uantredakcija MonopolLista. A mt cemo se

potruditi da budema joi bofii. /iuelt!!!

il neogranidenirn koli6inama. Tttulu najvc6cgSrbina oduzimamo Slobodanu MiloSevi6u i. podpretnjom stranih sila, dodeljujcrnoje Vladi Divcu za

izraZeni patriotizam protiv "vclikih zelenrh" izLitvanijc.

Monopollist eD

Monopoll.istbilten Studentske unije Ehonomskog fakulteta u

Beogradu

izlazi jednam meseino

Cl. I odg. urednih: Aco VuiitFin anslj shi direhtor: Monetqrni UilsrTe hni ik i ure dn ile : Rsnh XeroxKoleggutn:Kolega, Kolega, Kolega, .,,, Kolega i pohoja KoleginicaNouinarski tim:Che Gueuurrs, Augusto Pinochet, DejsrrStemhooit, Lojze Peterlc, BiIl Clinton, VasilTupurkoushi, Sultan oil Braneja Safet Suiiii sui osfali strani plafunici i domaii izdajnici

Adresa redakcije:Srpske priuatQacije 6, 11000 Babinje

Lrst nye upisan u euidencgu jcLunih gkLsilcL.jer

nije jauno glcrsilo. Narauno.

Generalni pol<rouitelj :

Fon iI z q otu or eno druifu o

Diznit ; tehniihrt nt,i nrotno. MAD'R

Sui fekstoui su necenzurisani i ne predstcLuljcgu

uueh zuaniian stau SUEF-a

e'mail: suef@one. eklJ. b g. a c.y u

h ttp : //p a g e s. op e nnet. o rg /up su/ suef

Mono IList

Izveitaj o proslavi niiim izazvanog, nepravednog, petokolonaskog, tttotiuntentalnog,

isplaniranog-a-svetskim-centrinta-modi, boljieviiko-attarhistiiko-monathistiikog61. rodendana Ekof-a

kultneidcalan

reme.le za mrtziktt i reflcktorasto da padnei na teme kad

podne MaPet-Sou... - Podetakcmisije iz na5eg detinjstva je

uvod za redove koji siede.'.

Za razhktt od Pro5logodi5njegteksta ko.1im su uzburkali klimu na

fakir-rtetr-r (podse6am da srno dobili ilcpliku tadainjeg Prodekana za

nastavu) rnislimo da 6c ovaj biti dosta

opuiteniji, ali ne i manje zanimlj iv.

Pored silnih propusta, bilo je i Par

pomaka na bolje.Prvi jc da sc ovog Ptltc nije

cicsiia paranormalna pojava da MirkoMarjanovii kao predseclnik odbora za

proslavu dodeli plaketr'r Mirku Marja-

noviiu kao pledscdniku Vladc (za

izuzetnc uspehe u ekonomiji). Drugipornak je da su ovog Puta dlanovi

SUEF-a bili u mogu6nosti da prtsu-

stvuju ceremoniji u A1, dodu5c na ko-

lnidan naiin. a1i bolje iSta nego niSta'

Dakle, Podelo je Postrolava-n.1em dlanova raznih vlada (Seie1j,

Bo.1icl, Toclorovi6, e clovi6 itd) ispred

faksa^ da bi prisustvovali dizanlu

zastava. Milan BoZii je dizao zastavu

na " Hej, Sloveni"- Pozdrav svim

SPO simpatizcrima. Usred "Zivi' Zivi

tiulr sior errski" lla f rozoru sc zavio-

rila zastava "Zivi OTPOR". Nastala

.je sn-rcjr-rri1a, jcr je medu tetkicama(tzr,. str-rbovirna reZima) i dlanovima

fakultetskog obezbe-denja zavladala

panika. i oni su trde6i krenuli u lov na

"str:il1o te1o". Odigledno (i ncvero-

vatno) bili su iznenadeni!?l Sta je tosa na5om Vladorn kad netla ni

valjano obezbedenje? Posle zaplene

"pla6cnidko-izdaj nidko-Spijunskog"obickta, ceremonija je nastavljena u

Al. Tada nastupaju nove komedije

.j cr je na galeliji (predvidcno.l za

studcntc) naia fiktivna konkurencija

tzv. Savez tzv. studenata. odludila da

ne dopr.rsti dlat.rovima SUEF-a da

prisustvuitt svedanot.t.t dinu (toliko o

@UIonopolI.,ist

Llstavom zagarntovanoj slobodi

kretanja). Potom, SOU. Za doveka iz

obezbedenja svi su studenti izgledali

isto iii slidno (mnogo dudna pojava)

Za pomoe u otkrivanju identiteta tihgnusnih, prljavih, alavih studenata iz

nepostoje6e i fantomske organizacije

tzv. SUEF-a obratio se dlanovima SS

divizije: "Pa dobro ko je ovde iz

Saveza studenata, Ja stvarno ne znam

koga da izbacujem!?!" (toliko o

ravnopravnosti studenata) Treba

ista6i da je sve re5eno akcijom prode-

kana za finansijc, Zivkovi6a, koji jeclozvolio svitn studentima da sednu, i

ovom prilikom filu se zahvaljujemo.

Nastavak cL'rcrnonijc Je

zapo(et uvodnom redju Dragoslava

Mladenovi6a koji je Pozdravio sve

zvanidnike, drage goste i studente'

Potom je dekan Pridao o uspeslma

fakulteta (niskim cenama udZbenika,

60 radunara u ERC-u, vezi Preko aka-

demske mreZe sa Internetom, novom

lrastavnotn planu. osavrelncnj ivanj tt

restorana i unodenju moguOnostr

ishrane za studente na fakultetu,<lovrSenju otvorenog amfiteatra,

izradi inlormacionog puta. otvaranju

engleske knjiZare ekonomskih knjiga,

obuci za rad na radunarima, afirmacijirada deaiing rooma) Prekidan kon-

stantnim zvonjenjem mobilnih tele-

fona (toliko o tehno-kulturi i isklju-divanju telefona za vreme javnih

tribina). Usledila ie dodela nagrada za

privrednu saradnju. Laureati za ovu

godinu su : Savezno ministarstvo za

sport i omladinu, PTT, Elektro-privreda Srbije, Privredna banka

Beograd, Le\ezni(ko Preduzede Beo-

grad, Ugostitelj sko Preduze6e Trigrozda, Soko-Stark' valjaonica bakra

Sevojno, Takovo i Poslednji ali ne i

najgori Ineks-Ukus. Red je zattm

uzeo Ratko Markovi6 (potpredsednik

Vlade narodnog jedinstva) koji jegovorio umesto sPredenog MirkaMarjanovi6a. Dotidni je destitao

jubilej , i rckao cla jc ekonor.r.rrla

antidka nattka. najviSe nar-rka od svih

druitvenih nauka. Narodito .je nagla-

sio da Vlada ne mode niSta bez pozna-

vanja ckonornije. Joi viSe je naglasto

zahvainost Vlade narodnog jcdinstva

Ekot--u zbog ostanka na stazama

nauke uprkos demokratizacij i dru5tva

i zbog odsustva zloupotrebe katedre i

nastave, tj. netneSanja u politiknSlavnom skupu se obratiia i Ma.ja

Levi-Jak5i6 (predalc tchnologiju na

FON-u) sa pozicija prorektora a u ime

rektora Jagoda Puri6a (predaje na

Fizidkonr takultetu). Naglasila je da

je Ekof ve6i od poicdinih svetskih

urrivcrzitcta i da itna zttacu.l ttc

rczrtltatc. Covoriil jc i o rror o-osllo-

vanom Fondu za razvo) naukc. Dckarl

E,kof-a iz NiSa profesor doktor Borko

Krsti6 se zahvalio Ekonomskont

fakultctu u Beogradu za iskazantt

brigu o ekofima Po unutrainjosti.Stigao jc vcliki broj telegrama

podr5ke, na demu je takode

zahvaljeno. Protesorka Kodovti(Finansijska n'rater.l-ratika - prodekan

za nauku) je izjavila da Ekonomski

fakultet u Beogradu treba da trasira

put tranzicije.Najboljim studcntirna

dodeljene sLl Plakete 1 novcallc

nagrade. Najbolji studenti proteklc

godine su Dragan Londar. MiiicaVukoti6, Devi6 Aleksandar i Danilo

Dorovi6. Dodeljene su i naglade za

vernost fakr.rltetri i prirnljen je poklon

od Ekof-a iz NiSa- slika.

Ukoliko zanetnarimo Protoko-larne sitnice treba reii, da nas kao

mlade ljudc, Zcljne normalnog Zivota

najvi5e boli 5to nam jc fakultet"ugostio" garnitun-r ljudi kola icnajdirektnile odgovorna za ovakar'

Zivot. Toliko o Proslavi a do nckc

nortnalne drlave- Zivi OTPOR..

ja n u ar

Re rlakcila

1999

--

fili intervju sa prof , BoriciiemJ

knjizi izdatoj povodom 60godina E,kononrskog fakulteta,r-r biografskoj bele5ci o

profesoru Branislavu Boridrdu, izrneduostalog, nalazimo: roden 1955. godine u

Ivangradu. Na grupi za matematiktt uBeogradu diplomirao 1977. godine i na

istoj grupi odbranio doktorsku tezuI q84, godine. lzabran u zvanjeredovnog prolesora 1995. godine. Clanmnogih rnedunarodnih i nacionalnihnaudnih i strudnih institucija:Association for Symbolic Logic,American Mathentatical SocietY,Balkan Logical Society, Druitvomatemaliiara Srbye, Griko ntatema-tiiko druitvo, [nterest Group onPropositional and Predicate Logic ttd.Stalni recenzent-saradnik dasopisaZentralblatt fur Matltenatik iMathematical Reviews sa preko 200

priloga u njima. Naudni radovi izoblasti rnatematidke logike objavljeni u

renomiranim medr-rnarodnim publikaci-janra: .lournal of' Symbolic Logic,Journal of Philosophical Logic, StudiaLogica, Zeitschrift fur MathematischeLogik und Grundlagen der Mathentatik,Notre Dame Journal of Formal Logic,Publications de l'Institut Mathema-tique, Bulletin ol- the Section of Logic(Polish Academy of Sciences),Mathematica Balkanica, Journal ol-Interest Group in Pure and App/iedLogics, Mathematical Logic Quarterly,Fuzzy Sets and Systems itd. Spoljnisaradnik Matematidkog institutaSANU. predavad na mnogim ttniver-zitetirna i naudnim skupovima: Aachen,Atina, Manchester, Paris, Moskva,Padova, W. Berlin, Helsinki, Uppsala,Solun, Iraklion ...

ML: Da li postoji neito ito nije navedeno u pomenutoj

biografskoj beleici, a mislite da bi bilo znacajno istaci?

BB: Pa, molda da sam sre6no

oZenjen, da irnam dvije k6erke u kojeirrar.r.r beskrajno povjerenje. To je nekiprivatni dio biografije. U sluZbeni diosvakako spada i to da su prilikom mogposljednjeg unapredenja moja doku-n.renta dugo bila "zagubljena" u nekojfioci Rektorata BU.

)a n u ar 1999

ML: Zaito ste insistirali da naslov intervjua bude

MINISTARSTVO?

BB: Pored klasidne muzike idLeza, posljednjih dana se desto vrti na

mom CD-u album MINISTARSTVOSTRAHA koji je najprije zabranjen, a

potom izdat pod skra6enim naslovomMINISTARSTVO. Naslovna pjesrna je:"Radirn u Ministarstvu Straha, radim od

1 do 3, moja jedina duZnost je straho-vati..." Sve sam to, doskora, posmatraoiz jedne sasvim druge perspektive.Medutirn...

ML: Medutim?

BB: Prije nekoliko dana jepodelo sa nekim neprij atnostima.Naime, dva nepoznata dovjeka su me,

ispred zgrade u kojoj stanujem, napaladrvenim palicama sa odiglednom na-

mjerom da me premlate. Bili su

otprilike mojih godina i uspjeo sam da

irn umaknenr. valjda zato Sto sam imaojadi motiv da trdim nego oni. Misliosam najprije da je neka greSka, a potomsu uslijedile prijetnje i zahtjevi da se

iselirn iz Beograda.

ML: Sta ste po nacionalnosti?

BB: Naravno, zahtlev da se nekoiseli izaziva vrlo neprijatne asocijacije:Srbi na Kosmetu, u Hrvatskoj, Jevreji uNjemadkoj, Grci i Jermeni u MalojAziji... Ja potidem iz Vasojevida i tamo

odrastaju "Crnogorci koji po svomsrpstvn prednjade i nad samim Srbima".No, Sto se mene tide, nacionalno osje-ianje nije dominantna crta mojelidnosti. I uop5te, teSko se mogu identi-fikovati sa nekim kolektivom. Inade, ne

mislim da gore pomenute prijetnje ima-ju su5tinski neku politidku pozadinu.

ML: lmali ste i neprijatnosti pocetkom Skolske godine.

Vai kolega je vra6en iz penzije i na prvom casu Vas je

izbacio iz amfiteatra. Takode, culi smo daje bilo i nekih

pritisaka oko konkursa za asistenta za matematiku, a

Vi ste bili predsednik konkursne komisije. 0a li ove

dogadaje povezujete sa fizickim napad0m na Vas?

BB: Na to pitanje 6e, valjda,konadan odgovor dati policija kojaistraZuje sludaj. Ja jedino rnogu da ka-Zem, imaju6i u vidu da su slidne

prijetnje uslijedile i profesoru Ivovidu,da incide nt nema nikakve veze sa

mojim privatnim Zivotom, sa studen-

tima i sa mojim naudno-istraZivadkiniradom.

ML: Ali, ipak, ima veze sa Vaiim poslom na Fakultetul?

BB: Svakako!

ML: Da li se Nastavno-naucno vece ili Katedra bavila

ovim problemom, s obzir0m da se njegovi uzroci i

posledice preplicu sa Vailm nastavnim i strucnim

aktivnostima na Fakulteiu?

BB: Ne. Valjda se to smatra

mojom iidnom brigom. Ipak, veliki brojveoma uglednih kolega se organizovao i

potpisao peticiju ovim povodom, tra-ieci da se ta sramna slvar istjcra n3

distac. Ja iu ovom prilikorn zahvaljr-r-jem. Zahvaljujem i mnogim studentimakoji su mi lidno ponudili pomoi i

pokazali razumijevanje za oval pro-blem. Umalo da zaboravim. I Fakultetse zvanidno oglasio tim povodom,jedno desetak dana nakon dogadaja.Kratko saopitenje je objavljeno Lt

"Blicu" pod dvosmislenim naslovotu:"sludaj prof. Boridi6a predat SUP-u".

ML: Da li ste clan neke politicke stranke?

BB: Nisam, a i kad bih bio,mislim da bih morao izbje6i direktanodgovor na to pitanje, s obzirom da 6e

ovaj intervju ditati uglavnom mojistudenti, na dije politidke stavove nc

Zelim da utidem. O tome, zapraYo,imam jedan sasvim specifidan stav.

Naime, ja se po mnogim pitanjima ne

bih rnogao sloZiti ni sa jednorn poli-tidkom grupacijom, jer svoje lidnestavove i svoju lidnu slobodu cijenin'rviSe od svega, a dlanstvo u nekojpolitidkoj organizaciji bi za menesvakako podrazumijevalo i ulaganjejednog dijela te tako dragocjene i krhkcliine slobode. 5to se tide mog uticaja na

studente, r,rsredsreden sam na to da ih,ude6i ih matematiku, oslobodim predra-

suda i naudim apstraktnom, preclznoln,nepristrasnom i slobodnom zakljudiva-nju. To je i glavni smisao matematike ttsvirn Skolskim programima. Od sekr-rn-

darnog je zna(aia savladivanje

Monopollist(l]

malematidke aparature i ladunanl e.

Nazalost. 1o tttttogi nc shr alaju.

ML: [)a li inra korupcije na Fakultetu?

BB: Odgovor na ovakvo PitanJeLrvijek podrazumijeva i pruZanje kon-kretnih dokaza. Ja nemam dokaz ni za

pozitivirn, a|i ni za negativan odgovor.

ML: Prethorjnih godina ste driali studentima, na bazi

obostranog entuzijazma, casove grckog jezika.

Nastavlja li se kurs od februara?

BB: Mislin'r dir ne. Ustvari, ako

bisn.ro obezbiledili neku besplatnuprostori.jr-r tzr.'att zgradc Fakultela, zaSto

da nc. Povratak na Fakultet Cemo

ostaviti za neka bolja vrcmena. Na

Fakultetu satl i od FakLrlteta tokomposllcdn.lih n'rjescci. a nakon dvade-

setah godina rada ispunjenog entttzl-jaznron.t, doZivio toliko neprijatnosti i

razodaranja. Ll znak protesta salrt

jesenas istupio iz redakcije fakultetskogdasopisa. Potom mi se desilo da sam,

jednostzrvno, ispao iz svih fakultctskihkonisija i organa. Mole itlc se

izgLibilo. I(r.rrs grdkog koji sam drZao,

;ior-ed upoznavarlj a studcnata sa tlmjezikorr, doprinosio je i odrZavan.ln

jcdne akademske att-nosfere na Fakr-rl-

tctu. Atrloslcre udenja, Sirenja vidika.

Sadzr stno daleko od takve atmosfere.

ML: Da li je novi Zakon o Univerzitetu uzr0k t0me?

BB: Dijelom da, ali ne jedini.

SrL()ccni 5lno s3 opstonl crozijornDLrgo je u liftr.r bila zapisana jedna

ljLrbavna pon-rka, koja nikome nije sme-

tala. Medutinr,.lednog dana se pojavio igrafit: SMRT FASIZMU! Lift je odmah

,-,p|art. Na tom grafitu su gencracije

vaspitavane, a nlnogl su na nJelrlll

izgradili i svoju politidkLr karijeru, isto

l<ao i na sat-noupravljanjr-r, a sada, pak,

mnogi od tih istih ljudi pljuju po tome.

Mislirn da je takav pristup, koji u

potpunosti negira prethodne ideje,

apsolutno Stetan, jer nuZno vodi dvova-

lentnoj logici r.r kojoj postoje samo laz i

istina. U toj logici je lako zakljuditi:"Ako nisi sa nama, ti si protiv nas". To

je. naravno. sa logidkog stanovlSta, naJ-

primitivniji mogu6i nadin zakljudiva-nja. pogr-rban za svaki oblik tolerancije.

ML: Kako funkcioniie Fakultet od usvajanja n0v0g

Zakona?

BB: Ne bih rnogao da dam nekr'r

op5tu ocjenu. Znam samo da u realiza-

ciji nastave predmeta koji predajem na

prvoj godini postoje ozbiljni problemiza (,ije je prevazrlaZenje Katedra za

statistiku i rnatematiku, kao vrhunsko

(l|-N{onopolList

strudno tijelo, u viSe navrata r-Lpr"rtila

odgovarajude predloge koji, jednosta-

vno, nis'.r ni razmotreni. U cijeloj pridi

su, naZalost, glavni gubitnici studenti.

Da stvar bude potpuno apsurdna, siidnipredlozi Katedre o realizaciji nastave

na nekim drugim predmetina (Ekono-msko-statistidki softver, Teorijasistcrna...) su prihva6eni i nastava se

oclvija u skladu sa tirn predlozima. Ovoje samo jedan primjer posljeciice tog

nakaradnog Zakona. O strudnirn pitanli-ma nastave rnatcmatike je mogu6e da

arbitrira dak i lice koje ne bi bilo t'r

stanju da sa razumijevanjern prati ni

diskusiju o nulama kvadratnog trtnoma.

ML: Sta mislite o Dekanu?

BB: NiSta.

ML: A o nesudenom Dekanu?

BB: Profesor NIedojevid.lc u

je dnorl komplikovanom i teikomperiodr.r vodio kolektiv veoma uspjeino.To je pokazalo i tajno glasanle na

kojen je dobio bezrezervnu podrikunastavnog osoblja Fakulteta, podrikukakvu posljednjih godina niko druginije dobio. Ne respektuju6i tako jasan

stav nastavnika, Vlada je, mislim, kao

ne mali broj puta do sada, naPravila

veliku gre5kr.rl

ML: Potpisali ste famozni Ugovor?

BB: Da. Nisam ja tako hrabar

kao kolege Milidevid i Sedibovid.

ML: 0a se vratimo na pretnje Vasoj porodici. Da li

odl azite?

BB: Tu dilemu sam razrijeiio jo5

\992. godine, kad su odlasci biliaktr.relni. Tada sam joi bio u godinama

koje su bile podno5ljive za novi pode-

tak, ali, ipak, nisam htio oti6i. Ne vidimgdje bih to otiSao i zaito! MoZda na

neko ljetovanje, ako bih ga dobio kao

sre6ni dobitnik na nekom izvladenju!?

ML: Poruka za kraj!?

BB: Posljednjih godina sam sa

suprugom radio na veoma interesan-

tnim prevodirna. Dok sam predavao na

Kritskon.r univerzitetu, otkrio sarlNikosa Kazandzakisa ("Grk Zorba"itd.) i sopstvenu devizu: "Nidem se ne

nadam! Nideg se ne bojim! Slobodan

sam!" I, joS neito. Ovo nije kraj I Tek 1e

podelo! Sto se tide mojih studenata,

poruka je: "Ne daj se, mladosti mojal Ja

ne6u imati s kim ostati mlad ako svi

ostarite, i ta 6e mi mladost te5ko pasti...

JoS malo Setnje uz more i'.."Razgovor vodio: KroPotkin

€ OdrZana je 3. redovna skup5tina SUEF-a.lzabrano je l8 novih dlanova Glavnog odbora.lmena 6emo izostaviti zbog mogu6ih posledica ipadanja na ispitima. Rad prethodnog sazivaGlavnog odbora je dobro ocenjen. Na samojskupStini je dollo do incidenta kada je dekanPetkovi6 ulao u prostoriju i naloZio svim prisutnimda izadu. Nije bilo previ5e mudno. Jedina porukakoju je dekan imao za nas je da idemo u stranke da

se bavimo politikom. Na takru diskvalifikacijunismo hteli da odgovaramo. U meduwemenu jeodrZana i sednica Glavnog odbora na kojoj jeizabran novi predsednik, dlanovi lzvr5nog odbora,kao i glodur Monopollisra.* OdrZana je proslava 61. rodendanaEkonomskog fakulteta. Od najviSih fumkcionerabili su prisutni Vojislav Se5elj (visina oko 2 metra) i

Zoran Bingulac (oko I90 cm). Od gostiju srednjegnivoa bili su: Ratko Markovi6 (oko 185 cm), JovoTodorovi6 (oko 180 cm) i Milovan Boji6 (oko 180

cm). Medu najniZima bili su: Tomica Raidevi6,.lovan Zebii, Milan BoZii i Slobodan Cerovii lsviniZi od 180 cm). Upadljivo je bilo odsustvoun i verzitetskih zrvanidnika. Osim Maje Levi-Jakii6(prorektora) i dekana Ekonomskog fakulteta izNiia. nije bilo drugih univerzitetskih zvanidnika.* U toku proslave 61. rodendana Ekonomskoglakulteta, pored zastava SRJ, Srbije, Beograda,Univerziteta i Ekonomskog fakulteta istaknuta je izastava OTPOR-a (naravno, ilegalno).* Odrzan je govor predstavnika OTPOR-a pred

Kongresom USA, a sprema se i poseta ruskoj Dumi.Oba tela pruZila su moralnu podrSk-u studentimaSrbrje ko.ji se bore za povratak autonomije Univer-zteta i o5tro osudila nitim izzmane i neopravdanenasrtaje na Univerzitet u Beogradu.* Bojkor nastave na ETF-u i Filoloikom fakuitetui dalje traje. Primoran da reaguje ministar Todorovidje proglasio dvonedeljni praznik za Novu godinu i

BoZi6 u nadi da 6e se situacija na tim lakultetinrapromeniti posle praznika.* Kurs iz Urbane ekonomike je obustavljen dodallcg pod izgovorom nezaintere-sovanosti stude-nata za isti. Naravno. to je popuno apsurdno, jerpostoje zainteresovani studenti za taj kurs.I Prof'esorirra Ekonornskog fakulteta BranislavuBoridiiu i Miodragu Ivovi6u je pre6eno u proteklihnekoliko dana da hitno napuste Beograd. ProfesoraBoridi6a su sadekivali batinaii ispred ulaza u

zgradu. Sticajern srefnih okolnosti izbegao je bati-rrarr.1c. Sluiaj je prijavljen policiji. Zelirno da

irazimo ogordenje zbog gnusnog dina zastraSivanjaprofesora i nadu da 6e MUP re5iti sludaj a nezavisnosudstvo najstrole kantiti podinioce i njihovenalogodavce.* OdrZana je velika Sehrja aktivista OTPOR-a doNovog Sada. Akcijaje solidno medijski propra6ena,a u Novom Sadu organizovana je prigodna dobro-doSlica. lzvesni dobani i budale su u toku tribine u

Novom Sadu posve6ene OTPOR-u aktivirali uredajkoji 1e sadrZao gas srnrdljivac .

I U punom klubu "Underground", povodom 50-ogodiSnjice od usvajanja OpSte deklaracije o

ljudskirn pravima, odrZana je vrlo zanimljivadijalog-tribina "Za5to 6uti5 kada si u pravu?". NaSa

zemlja nije nikada potpisala Deklaraciju, a o

nepoStovanju ljudskih prava kod nas govorili su

zanimljivi udesnici: Petar Lukovi6 (urednik "X-zabave"). docentkinja na Filosofiji Zarana Papi((predavadica na Zenskim studijama), kolega sa

I'ilosohje DuSan Maljkovi6 (gejllezbejski aktivista)i Branko Mati6 (udruZenje slepih "Homer" i

predstavnik invalida). O ovoj veoma uspeloj tribini

la n u ar 1939

-J

J

dsilJ 5t jlk2l

ne osfvarite ni dinara zarade. Bi6ete ophr-vani velikim i dosadnim marketinikimprojektima namenjenim anonimnim firma-ma: COMPAQ, Coca-Cola, McDonalds,Apatinska pivara i sl.

MoZda 6ete odlaziti i na Praksu u

agencije koje kaskaju za Marketin5komRadionicom: MARK-PLAN, IDEA Plus,

Publicis itd. Neke od njih 6e Vam ponuditi

stalan posao, ali ko da prihvati prelazak "sa

konja na magarca".

Radi6ete i na istraZivadkom projektu

koji do sada niko nije radio (valjda zato Sto

je isuviSe teZak): istraZivanje pozicioni-ranosti marketin5kih agencija u Jugoslaviji..

Pru2iie Vam se mogu6nost da

budete i u drugadijim nelagodnim situacija-

ma. Na primer,moZda dete raditi na kontinu-

iranom istraZivadkom projektu: Panel

istaZivanje stavova studenata Ekonomskog

fakulteta o nastavi, udZbenicima i

vannastavnim aktivnostima. Sam po sebi rad

na projektu nije nelagodan. Pre bi se moglo

re6i da je teZak i mukotrpan (proveriti kod

tima koji je radio u prvom krugu). Medutim,

kada nakon detiri meseca zavr5ite izve5taj ipomislite da je sve (napokon) proilo, znaite

da nije, jer nastaju novi problemi Sa

profesionalne strane, ekskluzivno pravo na

koriSdenje izveStaja ima narudilac istraZiva-

nja, u ovom sludaju rukovodswo fakulteta.

Medutim, u toku istraZivanja do5lo je do

promene rukovodstva i vi sad to modno

orude dajete u neke druge ruke. Znate Sta sve

izvestaj sadrZi i znate kako moZe bitiiskoriS6en.

Sajedne strane novo lukovodstvo, a

sa druge strane pozivi SUEF-a da oni dobiju

podatke. Dilema te5ka. Kao deo tima profe-

sionalaca vi prevaztlazite emocije i izveitajpredajete rukovodstru. Mislite da je sada

sve (napokon) gotovo, ali nije. elanoviSUEF-a vas kitikriju javno, dekan ni ne

pomi5lja da zakal.e sastanak-prezentaciju

rezttltata i vi se ose6ate odajno. A novi krug

istraZivanja samo Sto nije Podeo!Vidimo se! Svakog petka, slu5aonica

18 (kabinet za marketing) u 1 lh (osim u

pauzi za ispitni rok).

vodecq ogenciio zq mqrkefing u

gom, kljudni pokazatelj uspeinosti bio bi

broj angaZovanih ljudi. Kako Marketin5ka

Radionica ove godine broji oko detrdeset

dlanova mi smo shvatili da smo ve6 u drugoj

godini postali najve6a agencija za marketing

u zemlji.Kada ste nakon Prezentacije na5e

modi i uticaja shvatili Sta je Marketin5ka

Radiorrica, mi demo Vam ponuditi dve

moguinosti za saradnju:P rr, a, izuzetna poslovna mogudnost

je da otkupite na5e akcije. Vrednost na5e

pojedinadne akcije na svetskim berzama je

oko 80$. Najrnanji paket akcija koji moZete

kupiti je 100,5to znatidaVam je zat(e!6eu upravljanju Radionicom potrebno svega

8.000$. Naravno, sve navedene vrednosti

vaZile su na dan izrade ovog dlanka, pa se

nemojte mnogo zaduditi ako ukupna investi-

cija sredinom januara (kada izade novi

MONOPOLLIST) bude duPlo veda. Na

sredu, broj akcija nije ograniden jer na5

blagajnik vrlo bt'zo i pedantno kreira novu

emisiju akcijaza svakog ko je zainteresovan.

Druga moguinost je da nam se

plikljudite i postanete deo uspe5nog ttma.

Ova mogu6nost je mnogo manje atraktivnajer 6ete morati da ladite mnogo, a da pri tom

ilr-"J

t'i$

zemlii (koro

MqrketinikuI{lji]u-r-l "l i:l

wodedo ogenciio zq morketing u zemlii (korok 2)

"nacionalnih interesa", tj. odbrane nacije od

ataka gnttsne autonomije univerziteta i

nanke.No bitnije je skrenuti paZnju na be-

zobzinto gaienje po zakonu o Univelzitetu.eian 53. pomenutog zakona jasno kaZe:

"student ima pravo da zavrdi osnovne studi-je po zapodetom nastavnom planu i progra-

mu." Odavde direktno proizllazi da kurs iz

Urbane mora biti odrZavan do dana kada iposlednji studcnt upisan 1997. godine ne

diploniira, a to je s obzirorn na sledeii stav

istog dlana gore navedenog zakona 2004.

godina.

Kurs se, naravno, ne treba odrZavati

ako ne postoje zainteresovani ali to ne vaZi u

ovom sludaju, jer POSTOJE ZAINTERE-SOVANI.

Posledice: tragidne. Urbana ekono-

mika postoji samo na tri fakulteta t driavi:Ekonomskom, Arhitektonskom i Geograf-

skom (svi u Beogradu). Kursevi na Arhitek-tonskom i Geografskom su krajnje neo-

zbiljni i. zapravo. samo su preitnenovani

kursevi Politidke ekonomije. Dakle, jedini

kurs koji ozbiljno proudava probleme grad-

skih finansija, stambene i komunalne ekono-

mike jeste kuls na Ekokomskom fakultetu. S

obzirom da u ovoj zemlji ima vi5e gradova

nego obrazovanih urbanih ekonomista,

posledice ovakvog sramodenja naukc 6e bititragidne, a danas su potpuno nesagledive.

Srbija 6e postati najve6e selo na svetu.

Kome je ovo u interesu? Zaito se donom

gazi po licu nauke?

Svako ko je gledao film "New York

1997." tma jasnu sliku kako 6e izgledati

svaki vedi grad u Slbiji za 15-20 godina

Svaka dast majstori.

Ho Si Min

Monopollist(p

Aprilski rokSam Bog valjda zna koliko smo tona

potpisanih peticija podneli za ove dve

godine postojanja SUEF-a raznim garnttu-

rama rukovodstava fakulteta u vezl sa

uvodenjem aprilskog ispitnog roka. Treba liuop5te podsecati da smo jedini fakultet na

kome je studentima usktacena mogucnost

polaganja ispita u aprilskom roku, a da smo

pri tome fakultet sa moZda najvecim brojem

ispita po godini. Prethodni dekan prof.

Medojevii (sa kojim smo, inade, imaliveoma dobru saradnju po drugim pitanjima)

nas je uveravao da zbog blok nastave po

semestrima nije moguc aprilski rok jer bi

ispitr iz letnjeg semesffa bili neravnopravni

u odnosu na one iz letnjeg. a uz to nema ni

moguctrosti za 15-ak slobodnih aprilskih

dana u zgusnutom kalendaru Skolske godine

da bi se rok uop5te mogao odrZati. Predmeti

nisu "Ziva bica" pa da se Ekonomika

preduzeca "naljuti" na Politidku ekonorniju

zato Sto bi se ova druga "dala u promet" i uaprilu, ali studenti jesu Ziva bica kojima bi

bila ogromna olak5ica mogucnost da diste u

aprilu zimski semestar. Uz to, ponavljadi bi

rnogii polagati i ispite iz letnjeg semestra.

Uostalorn, nisu studenti ti koji su srni5ljali

ovakvu "genijalnu" organizaciju predavanla

i ispitivanja, niti su oni krivi za katastrofalnu

upisnu politiku i nastavni plan zbog kojih

sede jedni drugima sede na glavama i zbog

kojih nema slobodnih dana u kalendaru. No'

sve ovo vrSe nije aktuelno, Jer llovo

rukovodstvo (ustolideno ukazom Vlade,

kako to lepo nalaZe novi Zakon o univerzi-

tetu) pred sobom uop5te nema dileme! U

istom tom (i takvom) zakonu jasno&nedvo-

smisleno stoji:dlan 46.

- Ispitni rokovi jew; januarsko-fbbn'mr'

s/,:i, aprilski, ittnski' septembarski iolitobarski.

- Aprilslri i oktobarski ispitni rokovi ne

nrogtt biti krati od I0 radnih dana.

- StatLltonl fakulteta, odnosno univer'

ziteta, ntogrt se propisati i drugi ispitni

rolrcvi.-( )-( )

- ( ..)Dakle, nema govora o uskracivanju

aprila, a novo rukovodstvo je od juna '98.

imalo sasvim dovoljno vrerlena da smisli

kako da organizuje ovaj ispitni rok. Moguii

su jedino dodatni rokovi pa se nadam da ce

se nastaviti tradicija dodatnog ispitnog roka

u oktobru (oktobar 2).

1]JMonopollist

Po5to sam ubeden da Zivimo u zemlji

gde je veoma izraiena vladavina prava i

zakona, odmah po okondanju januarskog

podnite se lagano spremati za aprilski rok!

UslovPremda su politidkom igralicom "zategni

pa popusti, al' da su5tina ostane ista' u vidu

amandmana poboljsane (u odnosu na katastro-

falan nacrt zakona) odredbe koje se odnose na

"studentska pitanla", uslovi upisa naredne

godine ipak nisu povoljni kao Sto su bili. Tadnt

je, situacija se pogo*ala za upis trece godine:

dlan 50.

- Student moie upisati narednu godinu

osnovnih studija sa:

1) dva nepoloiena ispita iz nastavnih

predmeta prethodne godine studija u koioj

ima do osam nastavnih Prednteta;2) tri nepololena ispita iz nastavnih

predrneta prethodne godine studija u kojoj

ima devet ili deset nastavnih predmeta;

3) ietiri nepololena ispita iz nastavnih

predmeta prethodne godine studija u kojoj

ima najmanje jedanaest nastawih predmeta.

- Student moie upisati zavrinu godinu

stttdija ako poloii ispite iz najmanje polovine

nastavnih ptedmeta prethodne godine studija'

- (...)

Dakle, za upis druge i detvrte godine

treba 5 od 7, odnosno 5 od 10 ispita respekti-

vno (erje detvrta godina ujedno i poslednja,

Sto reguli5e stav 2. iz dlana 50.), dok za trecu

treba 6 od 8 ispita (a ranije je trebalo 5

poloZenih iz druge). Drugu godinu ogromna

vecina studenata smatra ubedljivo najteZom,

pa je time situacija gora.

Dodatno komplikovanje naSih studen-

tskih Zivota donosi sledeci dlan 51 , kao i

elanovl J). I 4U.

dlan 5 1.

- Student koji se.finansira iz budieta i

sufinansirajuii student zadrlava status LI

pogledu platanja studija pod uslovom da ne

ponovi ni jednu godinu u toku osnovnih

studija.- Ako student koji se.finansira iz budie-

ta, odnosno sufinansirajudi student, ne

ispuni uslov za upis tt naredntt godinu

studija ntole nastaviti studije tr statusLt

s am ofi nans ir aj ud e g s tudent a

-( )dlan 35.

-( )- |.. /- Student, (...), se ttpisuje Lt statusLr

studenta koji se.finansira iz budieta, stt/inan-

sirajuieg (plaia delimiintL ikolarinu) iLi sa'

JA n u al 19gS

Vta mc je tc vederi navelo da se

pojavirn na Platou i da krenem za

Novi Sad. ni sam ne znarn. Znaosam da se ide na taj put, ali uopSte minije padalo na pamet da 6u i ja biti ude-

snik tog zanin"rljivog putc5estvija jer: sarn

imao sasvirn clrugc planovc za to vede.

Prcsr-rdarr uticaj na rnene izvriio jc rnojor rak ko.ii rc sr c vrcrnc rtetrrttorno ittsi-stirao da kLenemo. I n.rorali smo kt'cnr-rti.

Kao pristalice i sirnpatizcri "Otpora"

morali smo krenuti, kao Sctadi iz proilogprotcsta. morali sr.no po6i, kao stari borcizr dcrnokratiju iboljrr Slbi.iu. rrroralisrlo sc r-rpr,rtiti u Novi Sad.

Atrnosfera na Platou okoilvaclcsct daso.,'a bila 1e prilidno dobra,iako me je pomalo nerviralo to Sto sc

ve6 odugovladi sa polaskom. Prostor na"krn.icrn" Platorr bio jc popurrjcn"otpola5irna", fbtorcpoltcrima, ljudimakoji su doSli da isprate pr.rtnike i po

koj in.r snirnatelj ern.

Prolazak be ogradskin.r ulicamabio je or.rakav kakvim se samo poZclettrnoZe. PriclruZivali su nam sc i ostaligladani. tako da nas je u nekimtlcnucima bilo i vi5e od 500. Sve .1e

podse6alo na protest od pre dvc godine,ako zanemarirno broj udesnika. NaBrankor,'om rrostu prva mala inter-vencija policije koia ic naredila da sc

slrogo nrorarno krctati trotoarolrt.Redeno - udinjeno. Tu se ve6 podinjudeliti kape sa znakom "Otpora" i

bcdZevi od kojih je najjadi onaj kojineodoljivo pocisc6a na niskogradnju"Mi pravimo put". Prolazak kroz NoviBeograd bio je propraden bukom,pesrrorll, r-rzvikrvanjem parola i otpo-zdlavljanjem "dobrih" ljudi sa ulice iliprozora. Na podetku kolone je razvu-ccna drrgacka parola "7ivi otpor" sa

stisnutim pesnicama.U Zemunu se nade po koja osoba

koja nas podrZava, rnedr"rtim, ve6ina ljudibledo gleda, odito ne znajft,i o demu se

radi. Tu nas dekaju prve vanilice koje

.jedna Zena iznosi pred nas. PosluZavnikza (as rsprainjen. Zemun ostaje oki6envelikirn brojem stisnutih pesnica inatpisa "Otpor". A kako i ne bi ostaotakav kad je obezbedena puna vreda

splejeva za ispisivanje parola i grafita.

(]J Nlonopollist

Sve bi se rnoglo svesti na onu "gdc god

nade5 lepo mesto, ti pesnicu stavi..."Na izlasku iz Zetnuna kolona se

prilidno smanjila i suzila, tako da su

ostali samo oni koji sr-r reSili da idu do

kraja. Kod ViSc niedicinske ikole prvapauza. Tu nas dekaju dva autobusa,

sendvidi i soki6i da sc malo okrepimo(niSta od vm6c rakije) i prvo obave-Stenje da ko ne moZe viSe peSke, da ude

u autobrrs. Pr.,,a glupa. njih ietiri - pct

ulaze u bus, a ostatak nastavlja dalje kaBatajnici. Nod postaje hladnija, svetlagrada ostaju iza nas i automobili sve

rede nailaze. Kolona postajc malo tiSa,

a1i je moral i daljc na visokom nivolt.Uspavana Batajnica mislim da

nije ni prir.netila na5 prolazak, iako smo

bilipriliirro buini. Tu nas je prat io samo

laveZ pasa, koji su besno kidisali izazatvorenih kapr.1a. I mi smo uzvra6ali sa

prepoznatljivim "av, avl" U Batajnicidobijamo kuvano vino i daj (opet ni5taod vru6e) od aktivista Demokratskestranke koji su tai gest politidki obojiliZuto-plavim balonima. Palo je i prvoupozorenje da 6e se ternpo prilidnoubrzatt i da oni koji ne mogu da prate

obavezno udu u autobus. Nastavljamo.Mraz postaje sve jadi i slana

podinje da se hvata na travu pored puta.Magla je tako gusta da bi se rnoglanoZem se6i. Ekspedicija je prilidno uti-hnula i tek ponegde se duje neki uzvik,ili neko sam zapodne neku pesmu pa

brzo odustane. A i kome izraZavatiotpor na tim delovirna puta kad nigdenema Zive du5e u predniku od nekolikokilometara. "Laste" prolaze ka Beogra-du i moram priznali da sam u nekimmomentima deZnjivo gledao za njima,zami5ljaju6i toplu posteiju. Ali mor-alo

se dalje.U lndr.li samo trojica-detvorica

najupornr.iih Zele da nastave put pe5ke.

Ostatak ekipe "rnrtav". Ipak, zbogka5njcnja i upomog nagovaranja ostalihi ova grupa najupornijrh ulazi u autobusi tu "krademo" oko 10 km puta vo-Znjom. Pred Sremskim Karlovcirna opetsvi na nogama. Jedu se 6evapi, grickajudokoiade, pijuckaju sokovi (medr-r njimanema vru6e), jednostavno obnavlja seqnaqa 7A zar r(nrr lazt. Jtttro [l

Karlovcirna vratilo je Zivot uredustudente, podcla je opet himna rnaria"Kuda idu str-rdenti, u Novi Sad!". Na

insistiranje gostollr-rbivog,',lasniklkafea "Princ" svlaiamo opet rnalo cla

predahnerno, jcr nar.r.r je dovek ponriciiopivo, koka-koiLr (ali bez vrr-r6c lakiJc)svc dZabe. Sto jc i logidno.

Naprcd ka Petrovaradinu. Odi se

sklapaju, ritar.n hoda znatno usporer.r. alinas joi uvek Zclja i voija da usperno ch'Zi

na nogama. Fluika Gora ostajc iza uars.

Na delu ponovo dor.r.rinira prcpoznatlj iva

parola. Ljudi iz autornobila svrra.lii i

odrnahuju. U MZ Petrovaraclin dodck i

opet mali predah. Tu jc izvrieno sporl-

tano prebrojavan1c studenata. Nas sa

ekonornije svega detili. zavidan bloj.nema Sta. Ve6 je dva popodnc i morao se

Sto pre pre6i Dunav...Kad sam ugledao na drLrgoj

strani Varadinskog mosta veliku grupnmladi6a i de vojaka koj i nas Zeljnoodekr-rju, zaboravio sam bio na svc

prepeSadenc kilometre koii sr-r ostali iza

mene. Novosadani su uzvikivaii "otpof,

otpor", a rni "ajrno, ajde svi tt napad".Kako je prostor izt.nedu nas bivao svc

kra6i to smo rni sve brzc i brze iSli .iedrridrugima u susret. Ovaj hod jc prcrastaou trdanje, i spajanje je napokon ostva-reno, a cilj ispuryen. U 1zl:20 podelo 1c

grljenje, ljubljenje, destitanjc, aplatrz...

Mi smo stali na podetak kolone i krennlika Trgu Slobode, a za nanla pove6a

grupa str,rdenata i gradana koji su nas

dodekali, njih oko 1500. "Mogu cla tipu5e otporel", odjekivalo jc novosad-skim r-rlicarna. Setnja nalik na onu sa

protcsta. Ovog puta krarkr ali znacu.ina.

Na Trgu Slobode okupljeninra su sc

obratili Kara.jidi6 i potprcdscdnikop5tine Novi Sad. U pozoriitu jcodrZana tribina o "otporti" i. nara.''r'to.

hrana i pi6c bez vmie rakije .

Oni koji su ostali za naredui dan

imali su vee eru. vcliku 2rrrktt i nocerr.ic

kod novosadskih kolcga. Va5enr

izveitadu odmor je bio preko potrcban,pa se on brZe-bolie prebacio do

Beograda i bacio u krcvct.Jo5 uvek sabiram r-rtiske.

)a n u ar

MANDRAK

1999

-- a- :

----,-, :

Nova Godina se u razlliitim zenljatnadoiekule sasvim clnryaiije, bez nekog posebnogpovoda i razloga. Ipak, poietak | 999. godine ie

za z.enlje Evropske unlje b.iti .interesantanler

Deda Mtaz un 1e doneo. . . euro

"Amerika! Najjada svetska sila!", rekaoje Mirna KaradZii u filmu "Tri karte za

Holivud". Ali, pre ili kasnije se nade konku-rencija koja ie rno6i da se suprotstavi i najmoini-

jima. Zemlje Evropske unije su

polako i strpljivo gradile

temelj za zajednidkinasfr:p kako bi stale

: uz bok SAD-u, a po

. svim parametdma

, uslovi za tako nesto

su se stekli. Stoga,

iako tredi milenijumzvaniino podinje 1.

januara 2001. godine, Ewop-ska unija gaje dodekala tadno dve godine ranrje.

Od 1. januara 1999. godine 11 zemalja dlanica

Evropske monetarne unije (EMU) (Nemadka,

Fr ancuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksem-burg, Spanija, Portugalija, Irska, Austrija iFinska) kao zajednidku, jedinstvenu valutu kori-ste euro. U drugom krugu u EMU treba da se

ukljude Velika Britanija, Svedska i Danska, dok6e Grdka, 15. dlanica Evropske unije, moratiprethodno da rspuni neophodne uslove za ulazak

u EMU.

Integracija evropskih zemaljaSest zapadnoevropskih zenalja

(Belgija, SR Nemadka, Francuska, Italija,Luksemburg i Holandija) 1951. godine u Parizu

osnivaju Evropsku zajednicu za ugalj i delik(ECSC). Samo 6 godina kasnije iste zemljeosnivaju Evropsku ekonomsku zajednicu(EEC) i Evropsku zajednicu za atomskuenergiju (EURATOM). Cilj EEC bio jezaj ednidko tr1llte bez trgovin skih barij era medu

zemljama dlanicama i ukidanje: carina,

ogranidenja uvoza i izvoza roba, barijera slobo-

dnom kretanju ljudi, usluga i kapitalnihtransakcija. Sve to dobija svoju konkretizacijuvei I 968. kada su ukinute carine na uvoz i izvozrnedu zemljama dlanicama, tj. formirana je

carinska unija. Jedinstvenimevropskim propisom

(SEA) iz 1986.

godine zemlje dla-

godine podeo je da funkcioniSe Evropskimonetarni sistem (EMS). Uspostavljen jenrehanizam valutnih kurseva sa 8 valuta zemaljadlanica i granicama fluktuacije od +/- 2.25%o. Zapezef,r, luu, eskudos i funtu sterlinga dozvoljene

su Sire granice fluktuacije od 6%. Iste godine

zemlje EU su za EMS sworile eki (ECU - Euro-pean currency unit), sloZenu valutr: ili zvanidnu

korpu valuta, a 1.11.1993. fiksiran je odnos

nacionalnih valuta koje dine eki. Eki sada sluZi

kao sredstvo za operacije obraduna izmedu cen-

tralnih banaka u EMS i izmedu institucija EU.

Februara 1992. godine zemlje dlanice

EEC su u holandskom gradu Mastrihtu potpisale

Sporazum o Evropskoj uniji koji stupa na

snagu 1. novembra 1993. godine i predstavlja

pm-r najavu stvaranja zajednidke valute zemalja

EU. Jedinstveno trZi5te postalo je stvamost 1.

januara 1993. godine dime je omogu6eno

slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitalamedu zemljama EU. Sporazum u.Amsterdamupotpisan juna i997. predstavlja tre6u revizijuSporazuma o EU, a njegov cilj je da se uskladepolitidke razlike medu dlanicama i da se EUpripremi za dalju ekspanziju prema zemljama

Centralne i Istodne Evrope.

Ekonomska i monetarna unijaSporazum u Mastrihnr specificirao je

ciljeve EU u velikom broju sektora ukljudujudipoljopriwedu, saobra6aj, ribarsfvo, ekonomsku i

5. Kurs valute se u

najmanje prethodnedve godine morakretati u okvirunormalnih granica

EMS, bez ve6ihtenzija ili deval-vacija

Zahtevzemalja koje ne ispune ove

usiove na samom startu EMU. bi6e razmatrani

ponovo svake dve godine.

Evropska centralna bankaEvropska centralna banka (ECB) sa

sedi5tem u Frankfurn-r podela je sa radom l.januara 1999. godine. Ona 6e, u saradnji sa

nacionalnim centralnim bankama, sadinjavatt

Evropski sistem centralnih banaka (ESCB).

ECB 6e naslediti Evropski monetarni institut(EMI) dqe je sedi5te takode u Frankfurnr. Njenaprimama uloga bi6e da odrZava stabilnost nove

valute, a prava i privilegije regulisani su jojmedunarodnim pravom, tako da ne mogu bitiopozvani ili izmenjeni nacionalnim zakonima.

Po uzoru na Deutsche Bundesbank, ESCB 6e

monetamu politiku ufvrdivat'i i izvr5avati nezavi-

sno od instrukcija pojedinih vlada. DrZavno fi-nansiranje preko ECB bi6e zabranjeno Sto znadi

da nede biti dozvoljeno davanje zajmova vlada-

ma radi pokrida njihovih budietskih deficita.

Monetamom politikom ie se bavitiUpravni savet ECB koji ima 17 dlanova od kojihsu I 1 guverneri centralnih banaka zemaljadlanica EMU, a ostalih 6 dine Izvr5ni odbor ECB

(nadleLan za pimenu monetame politike). Odlu-ke 6e se donositi prostom ve6inom, a u sludaju

izjednadenog broja glasova odludujudi je glas

predsednika ECB. Inade, za predsednika ECB

izabran je Holandanin Vim Duisenberg uz

klauzulu da posle 4 godine ustupi mesto Francu-

sffi

zu Klodu TFiSeu (mandat traje 8 godina). ECB

6e imati svega 500 zaposlenih naspram 53000 u

centralnim bankama l l zemalia dlanica EMU.

Uvodenje euraSporazumom iz Mastrihta postavljeno

je slede6ih 5 uslova, tzv. kriterijuma konver-gencije, koje jedna zemlja mora da ispuni uko-liko Zeli da pristupi monetamom srstemu

- # f , ni.. ,u odlucile da

.f / j do. kraja lss2.,rt . # Jr podllte uspostave

-*-#;rf jldinsweno rr2iste i

socijalnu povezanost, zdravstvenu za5titu, za5titu

potro5ada, energetiku, turizam, ekonomske imonetame principe. Ovim je dat osnormi okvirEkonomske i monetarne unije (EMU). Spora-

zumom je predvideno da EMU podne da

funkcioni5e tadno utwdenog datuma i da

obuhvati sve one zemlje koje ispune sledede

kriteijume za ulazak u EMUl. BudZetski deficit ne sme biti vedi od

3% od bruto druStvenog proizvoda2. Nivo dugorodnih kamatnih stopa sme

za najvi5e 2 procentna poena biti vi5i od nivoa utri zemlje dlanice sa najboljim rezultatima upogledu stabilnosti cena

3. Ukupni drZar'ni dug ne sme premaliti60% od bruto drubtvenog proizvoda

4. Stopa inflacije ne sme biti vi5a od 1.5formiraju politidkuuniju. procentnih poena u odnosu na nivo u 3 zemlje

Marta 1979. dlanice sa najvedom stabilnosti cena

lSSSla n u at Mono-po-ll-ist{fJ

jedinstvene ewopske valute:

l.Stabilnost cena - stopa inflacije ne

sme biti veia od prosedne stope inflacije 3

zemlje dlanice sa najniZim stopama inflacije

uveiane za 1.5 procentnih poena.

2. Kamatne stope - prosedne dugorodne

kamatne siope ne smeju biti vi5e od prosednih

dugorodnih kamatnih stopa 3 zemlje dlanice koje

inraju najniZe stope inflacije lue(,anlh za 2

procclltna poella.

3. Budietska disciplina deficit budietane sme biti veii od 3% BDP.

4. Stabilnost krrrsa kretanje kursa u

poslednje 2 godine treba da bude u okvirimamehanizma valutrrih kurseva EMS bez deval-

vacija koje nisu usagla5ene medu zemljamadlanicar.na.

5. Dopunskr kriterijum je nezavisnost

certrahre banke u odnosu na vladu radi

uiestvovanja u ESCB.

3. n-raja 1998. godine oceujeni su

rezultati zemalja dlanica EU po pitanju krite-

rijuma konvergencije i odludeno je da 1 1 zcmalja(koje srno ve6 naveh) pristupijedinstver-roj valuti

i one su poznate kao zernlje prrlog talasa.

Velika Britanqa, Danska i Svedska

odludile su da za sada ne udestr'uju u EMU, ali

njihov prisrup odek-uje se za nekoliko godina.

Ove zemlje poznate su kao zemljc drugog talasa.

Grdka nije ispunila knterijume konvergenctje, ali

postojr mogu6nost da do 1. januara 2002. godine

popravi svoje rezultate i pristupi EMU.31. decembra 1998. godine izwieno je

nepo\4-atno fiksiranje stopa konverzije izmedu

pojedinih nacionalnih valuta i eum. Izradunat je

odnos nacionalnih valuta prema dolaru, a zatim i

kurs dolara prenra ekiju. Od l. januara ove

godine ekr je prcstao da posroji i zarncnjcrt je

eurom tako Sto je prrn-renjen konverzioni odnos 'l

eki = 1 euro. Simbol za eurojc stilizovano slovo

e sa dve popredne crte na sredini . Ontaka za euro

je EUR, a ISO kod je 978. Iznosi u eurima se

izralavaju sa 2 decimalna mesta obzirom da euro

ima 100 centi. Konverz4a iz jedne u drugu

nacionalnu valutu se ne moZe wiiti direktno, ve6

se prvo prewara u iznos u eurima. a zatim u

drugu valutu.

Od l.januara 1999. do l.januara 2002.

godine traja6e prelazni period i za to vreme euro

6e se koristiti uporedo sa nacionalnim valutama

zemalja dlanica EMU. Nova euopska valuta,

dakle, nede biti odrnah puStena u opticaj, ali 6e se

koristiti za pladanja preko raduna (transferi) i

bezgotovinska pladary'a. Gotovinska pla6anja 6e

se wiiti u nacionalnim valutama, a cene 6e bitiistaknute u eurima i nacionalnoj valuti. Kursevi

svih drugih valuta bi6e iskazivani u odnosu na 1

euro.

U drugoj f'azi od l. januara 2002. ECB

ie postepeno pu5iati u opticaj novdanice eura, a

povladiti novdanice u nacionalnim valutama.

Istowemeno zemlje dlanice EMU ie u cirku-

laciju postepeno slavljati kovani ttovac eura i

povladiti kovani novac u nacionalnim valutama.

Ta faza treba da se okonda 1. jula 2002. godine

kada 6e nacionalne valnte prestati da budu

zakonsko sredstvo pla6anja i biti u potpunosti

Sffi*'*"r,'* %#ffi

zamenjene eurom. Kako smo ve6 rekli, euro 6e

imati 100 centi, novdanice 6e se pojaviti u

apocnima od 5, 10,20, 50, 100,200 i 500 eura, a

kovani novac u apoenima od I i 2 eura I 1,2, 5,

10,20 i 50 centi.

Posledice uvodenja eura su

mnogobrojne. Nave5demo samo neke:

- nesta6e troikovi konverzije valuta- lak5a uporedivost cetta i zarada,

j ednostar.nij a procella tro5kova, sniZenj e cena

- euro de postati jedna od najjadih

svetskih valuta

- iznenadnih devalvacija vi5e neie bitiZnai.aj eura za JugoslavijuEuro de postati dominanhla valuta Lt

jugosiovenskoj spoljnohgovinskoj razmeni. Unaiem deviznom priliw, kako se procenjuje,

udestvova6e sa 60%o. Pri tome ie euro-zona biti

najznadajniji spoljnotrgovinski i finansijski

parher jugoslovenske priwede.Imajudi to u vidu, guverner Narodne

banke Jugoslavije Du5an Vlatkovid fomrirao je

pri NBJ u septembru 1998. nredusektorsku

Radnu grupu za euro. Njen zadatakje da predodi

moguic posledice uvodenja cttra tta Itrifinansijski sistem i stano.mi5tvo, da predioTi

odgovaraju6e aktir'nosti i obezbedi adekvatuo

obave5tenje javnosti.

Iako uvodenje ellra ne nora dovesti do

promene u reZimu deviznog kursa dinara jer sve

do 1. januara 2002. godine osta1e n.toguinost

njegovog vezivanja .ra lnarku. Radrra grrrpa j.'predodila vi5e mogu6ih opcija. Altemativne su

vezivanje dinara za euro od l. januara 1999. iliod 1. januara 2002. godrne, vezivanje za nckn

odabranu valutu (npr. US dolar) ili za korpu

valuta (JS dolar i euro). Gradani SRJ koji

poseduju efektivni strani novac u valutama

zamalja euro-zone mogu se ponaiati na isti nadin

ili zameniti svoj novac za valule kojc rc rrc

povlade (US dolar, Svaicarski franak itcl.).

Devime Stedi5e ie do 1. januara 2002. prtnatisvoj novac u valuti na koju glasi devizna Stednja,

a na njihov zahtev ista se moZe konvcftovati u

euro preko raduna u euru (bezgotovir.rska

pla6anja). Inostrane penzije i ostala devizna

primanja 6e se do 1. januata 2002. ispla6ivati tt

domicilnoj valuti ili dinarima, a od tog danrma u

euru ili dinarima.

Beastic Bo-v-'

(U tekstu je kori56en mafieiial iz biltena

JUBMES-a "Inosffana trZi5ra" od 27. uovembt'a

1998. i biltena "Beobanka" od 9. novembla

MOBILNA ILI DEBILNAI\ osije X je sasvirn dosadna serija. Naime, nama se ved sve

I f n.*oguie. neverovatno i paranormalno desilo, tako da su

,L-/ vanzemalici sasvim obidna stvar. Mi srno devizu "ni5ta nas

ne srne iznenaditi" zamenili devizom'hiSta nas ne moZe iznenaditi".

Pa samim tim ni najnovije poreske egzibicije "vlade narodnogjedinstva". Ko se jo5 uop3te i seia neustavnih taksi na preregistraciju

motomih vozila (CG Srbrja), a ve6 su uvedene nove za "nol'tt"registarsku tablicu i obnor,u registracije. Zamalo da je uz takse na sve

@Monopol-List IAnil2.| 1999

i sva5ta uvedena i taksa na nevendane (?!), a na koji nadin takse

pokazujn njihovo neznanje, glupost i nesposobnost videdemo na

primeru takse na mobilne telefone.

Zaito? Pa umesto kod potencijalnih kolisnika, apalati 6e

ostati u izlozima. A kome odgovara mobilni telefon u izlogu'l

NIKOME! Najpre, ne odgovara vlasniku radnje, jer dok je u izlogu

(radnji), zrradi da nije prodat, a ako nije prodat, nema ni zarade.

Takode, iz slidnih razToga, ne odgovara ni radnicima u trgovini, jer'

bezzarade nema ni njihovih plata. AranZeruizloga, zna se, ne odgovara da jedna te istapostava izlolene robe jer onda ni on nema

posla... itd. sve Sto ide uz trgovinu stagnira.

Zatim, ne odgovara proizvodaduaparuta,jer, sasvim logidno, dok trgovac ne

proda ove Sto su u izlogrt. nove neie natu-diti, pa prozvodad kodi proizvodnju, a sa

rttim i njegovi dobavljadi (materijal,energija i tako to). Trenutno kod nas nema

proizvodada ove tehnologije, ali nikad ne

reci nrkad. Ako niSta drugo, vrlo lako se

moZe osvojrti proizvodnja dodatneopreme...

Ne odgovara ni vama koji ditate

ovaj tekst, jer ili u svojstvu sludajnogprolaznika prolazite pored jednog te istouredenog izloga (dosadno, zar ne?) ili Zelite

da kupite mobilni, a zbog takse vam se ne

da. Jer imate manjak para, a vi5ak pameti.

Sasvim je jasno da ne odgovara nidrZavi (e, to niste odekivali) jer ako ne5to

siie i dobije od taksi, zamislite samo koiikose gubi na porezima (na promet, profit,carinama...), radnin-r mestima, itd. itd.(spisak je poduZi).

Najzad, najmanje odgovarasamim operaterima, jel umesto da telefonradi u mreZi, tro5i irnpulse i pravi profit, on

truli u izlogu i skuplja pla5inu. I krug se tuz.atvara. Da Ii? MoZda, kada bi izuzeli jo5

jedan proplatni efekat. Naime, u obrazlo-Zenju ovog "poreskog poduhvata godine" se

kaZe da "samo 1o% gradana poseduje

mobilni telefon, pa je sasvim u redu da taj

iuksuz i plate..." E, to je slZ svega - treba

zavaditi gradane, da mrze jedni druge Sto

jcdni ne5to imaju, a drugi nema.lu (nmesto

da SVI irnaju) i da tako zaborave sve one

ostrle "sirotinjske" takse. poreze. radunc za

struju, komunalije, male neredovne plate ibedne penzije... Da zabolave ko je krivzbog toga 5to samo lo% starrovni5tva ima, a

ostali nemaju i da zaborave da mobilnitelefon uopSte nije luksuz, veC

najnonnah'rija stvar u okruZenju savre-menog doveka na pl'agu 21-og veka. Kao irutornobil i sapLrn (?i) i Sta ti gaja sve znanr

Sta su o.msve proglasili za luksuz.

U svetu su poznati prirneri da

operateri apalate nude na poklon, a pletplatane postoji, jer vai,no je da irnati Sto vedi brojkorisr.rika koji su multiplikator njihovograsta i profita. Pa svaki Seik bi menjao svoje

bu5otir-re za vlasniStvo nad telefonijorn jer iztelefona "uvek kaplje".

Ovako, rni imamo demagogijt za

mase i pitamo se Sta da se radi. U smisludobre voljc. da vlada promeni svojepona5anje (ne samo po ovom malom, alieklatantnom prmeru) ili da se promeni

vlada.Dr N. Ericsson

azvinjavam se onima koji X-files

I swstavaju u klasidno ameridko komer-Icijalno antiumelnidko dubre. ali jaspadam u one koji ipak pronalaze pardide

wednog u US kulturi, pa tako i u TV produk-ciji... I tako pre neko vede samam konadno

ko je ubio JFK-a i Martina Lutera Kinga, koje zashian za okondanje "hladnog rata" ikoga je bolelo uvo za Bosnu. Ali, to i nijebitno za onr pridu, ve6 jedna "Pu5adeva"

redenica: "Da li ikada pomisli5 da nas

dvojica, koji smo toliko puta krojili istoriju,nikada ne6emo biti na naslovnim stranama

magazina, niti 6e iko da sama za nas- uvek6emo biti samo ljudi iz senke..."

Sada neka mi oproste oni koji mrze

hedonizam kao Zivotnu filosofiju, ali bih ipakvoleo da, osim osfvarivanja svojih revo-

lucionarnih ideala, jednoga dana omogudtm

sebi ledkarenje naplaiama nekog britanskog

ili francuskog kolonijalnog ostrvca u toplimmorima. Naravno, pod "omogudavanjem"podrazumevam dostojansfven rad i Zivot uslobodnoj zemlji u kojoj sam se rodio.

Da li ste ikada razmi5ljali o redu velidi-ne mizernosti reZima koji vam oduzima dak i

Sansu za poku5aj? Da li ste pomislili koliko su

oni bedni crvi u odnosu na igrade koji me5a.yu

i dele karte? A koliko smo tek mi bedni kada

sa lakvima nemamo muda izadi na kraj?!

Ko 6e da nam reSi problem? Pla5im se

dazaone prve senke ovi crvljivi lopovi nisu

ni mamci za ribe, a kamoli ribe (o krupnim da

i ne govorimo)... Koja nam dtuga senka

preostaje???!Duke van Cosan

{

la n u ar lgss Monopollist(@

T TnaSem narodu postoji izreka koja glasi:

I | ''Staii Kuna da uzjale Murra''. To nam

\-/ je ostalo joi od Turaka. Nararn-to, zra se

koga Kurta i Murte jaiu... nas. [z mog uglagledanja da li se neSto promenilo od tada?

Naravno da jeste. Promenili su se jahadi. Kakoova veteranska raga izJ.rlava svoje jahate? Akozanemarinr renume i epizodne jabade tipa:

polLrpisrnenog. nekulrumog i usmrdelog kondu-ktera ftontrolora) u GSP-u koji je dotekao svoj

minutjahanja, neljubazne i osome sluibenice upo5ti (samo u mom slubaju?), koja je najde$6e

baS mene izabrala da nervira svojim usporenim.

trapavim pokretima i ono Sto me najvile izluduje- cigarorr u ustima. Buduii da sam i sam svoje'vremeno bio u populaciji pu5ada. razumem

naviku. ali valjda postoji neki stepen kulture.makar najmanji... Ili sam loie srede ilije ovoutopija? Ma, ipak je ovo Balkan. Dakle, ako teepizodiste zanemarim iz ovog osvrta, Sto nijelako jer se ovo zajahavanje polavlja svako-

dnewo, ostaje olm Xto je suStina ovog teksta.

Da pojasnim, posluiidu se joS jednom

izrlkgl:,"naj :":T *."1: vlasti,i odmah 6e{

vloelt KaKav Je . uaKte, KaKVI su ljuol gorepo-

menuti epizodni jahadi? Drip-ac iz GSP+ imalegitinaciju koja mu omogudava da me makarmalo zaja5e, a slufbenica iz poite sgdi sa druge

strane Saltera i dok sam pred njom, njena sam

Zrwa. Posebna prida o ovoj temi je ponaSarrje

desetara prema mladim vojnicima jer je ,tu

prisustvo vlasti najotiglednije. O torne drugi put,

Poenta je da, se'u.:99o4 sludajeva ljudipronene, a ovaj lYo ostavljam za iaSne izuzetke

na koje vlast ne utide negatiuro. bak rraprotivMedutim. Sta se de5ava kacl ovu veteransku ragu

zajaSu mnogo ozbiljniji, opasniji jahaii?Gorepomenuti dokcji deluju na Zivcc i moral, aovi? E. oni deluju i na 2ivot. Dok me je jahao

samo Kufia, nekako se i moglo. Ponekad sam iprovirio rlosem van granica oyog na3eg tora, alibolje r da nisam jer su me omamili svetla i lepota

koju tarno videh. Zato se Kuna doseti. pa na ularsravi teg od 100 drnara. Ciso da ne razmi5ljam

da lije rar,a preko brda lepSa i zelenija. On zrabolje. zato me i jaSe. Nema veze, ja konj kto koqjnaviknem na to. Vredno podeh da udim dajednog dana rnogu da budem drugadiji odobidnih konja, da pokaZem da sam sposobniji, da

vi5e mogu i da viSe mam. Malo se prevarih uproradunu sto se tide wemena, pa se to wemeoduZilo, ali mora da inram i malo mazgine

upomosri -.sa Kurtom na ledima. Ali rrisam ga

mnogo osedao, jer sam imao dime da se bavim ina 5ta da mislim. No, ne leZi vraie, Murta $to sve

to gleda sa strane i prida 1i prida (inade je stra5no

golern retoniar), shvati da Kurla nenra nameru

da silazi, pa prihvati savet - ako ne moZe5 da ga

@Monopo_lI=,ist

pobedii, pridruZi mu se! Tako me uzjaha i Murtasa svil svojih 120 i k'usur kila, i cla se pokaze kao

dobar diokej, odmah mi postade ptofesor u Skoli- da malo poostri kriterijume. Tek toliko da mizagorda Zivot. Ja poCeh malo da negodujem.

udari me korbad.,Mislim u sebi :"Cuti i guraj,

moZe da bude i gore". Kad opet. rre lezi lraZe.

Murfa se pokaza kao svestran jahai, pa gde god

pogledam - e{o njega.i njegovih. Da ga ne bihgledao pustim TVj" ono samo T i njegovi,uzmefil novine, opet on i njegovi. Druge novinezabrani5e, a TV.i onako nde.za konje. Osimtermiua u 19.30. Ponovo rekoh navifi 6u se i na

to. Clcdam, ja sam svakog dana sve mrSaviji.

hrana mi je sve lo5ija. noge me sve viSe boie. a

po5toje mrak njih ne vidim; ali oSe911n da su,svere1t i reli. Pa odludim da upalim kola. da se maloprovozam, da odmorim noge od tolikogkaskanja. Ali opet, nefe rnoci. Dosetili se junacijadu, pa oriSli u Kinu da vide kako tamoSnjijahadi ja5u i otkriSe bicikl. Shvarili su da jekineskim konjima mnogo lak3e, jer oni imaju

bicikle. pa da nam olak5aju, Kuna i Muna po

uzoru na male Zute, uvedo5e namet na kolica isamim tim prosvetliSe nas da smo sa biciklom.'mnogo srefiriji. Sta ie nam auto kad sluZi samo

njima. Nama je dobar i bicikl. Medutirn, javljaim se problem - bicikl ne tro$i gorivo pa sada ne

anaju na Sta da dodaju dinar za penzije, rako da

jc u pripremi taksa na bicikle, ali o tome u

drugom broju. Ncma veze. konj nije konj ako

nije izdrZljiv. Tako ija guram dalje.

Ali ovo zadnje. to prevazilazi i mojujednu konjsku snagu. Sve to gledaoje nrali Mujoi mudro deskao bradu i shvatio da jedino moZe

da zaiabe. ako se pokaZe i doka2e. Tako on dade

predlog..a Kuna i Murta jedva dodekaSe da ga

usvoje. Mujo je prcdloZio kodeks za jahadc u

kom se kaZe da je d)okejima mnogo tedko jcrsedlo zulja pa zbog toga rnnogo pate. Kodeksom

se predlaZe bolja hrana. iizrne i korbad za njih,a konj nek' se snade. Serih se lilma "l konje

ubijaju. zar ne". pa vidim Ita me na kraju ieka."Mislim o tome" i vidim dva izlaza. lIi da trpim

Kurtu, Murhr, malog.Muju i ko zna koga sve jo5,

ili da stanern. skupim sw svoju hrabrost,

energiju. volju i zbaCim ular. scdlo.' lon:uo

zasijam u punom sjaju .jerja samo i2gledam kao

veteranska raga. Ustvari,'mnogi od nas izgledaju

kao rage, a zapravo smo gordi L:ipicaneri, mladii siralni i moZemo bolie. Ja sam izabrao, a ti, rnoj

dervoronoiri sapamide? Misli o tome dok ne

bude prekasno, a odgovor na,pitanje sa podetka,

kakvi su ljudi naSijahadi, mislim da ma5 i sam.

Pegaz

P.S.: Svaka siidnost sa stvanrim licirna i

dogadajima je slulajna. Da li?

aista nismo svcsni koliko smo

sre6na nacija! Vcrovalno opijcnitom sre6om, nismo u staniu

racionalno ni da mislimo. Izvor nalcsre6e je LEVICA NA VLASTI. Levicaje, kako kaZu, dobra, mila i HUMANA"Od tolike lcpotc. prosto sav lreperirn. a

vemjem i vi, takode. O desnici ne6u

re6i ni redi - to prepuStam ekspertkinji,gospodi Akademkinji. Ona to najboljezna, ler je lcvidarka!

No, 5a1u na stranu. Humanostna5e vlasti (ditaj: levice) najoditijajc popitanju rata i mira (Tolstojeva tema);prvo su narod huskali na rat, a onda su

se iz njega izr,ukli i narod huikali na

m1r.

Humanost prema porodiljama,deci, penzionerima i zcmljoradnicimada ne pominjem. Njihova socijalnaprimanja zna}u da kasne i po godinudana. Od I 994. godine. pcnzijc su

porasle oko 6 puta, a komunalnitro5kovi i struja eAK 26 puta...

Posebna tema je humanost na

RTS-u. Toliko emituju lepih vesti da se

od njih i istina izgubi. Zaito da ljudi(sa)znaju istinu i tako odrastu i saznr

kada je detinjstvo najhumanijc dobaLivota!? Stoga, levica humano drZiNaciju u stanju nedozrelosti i rnfanti-Jnosti. Yrhunac humanosti , zar oe'?

Levidari su humani i kaokapitalisti (tuj!): ne pla6aju socijalno,penziono i zdravstueno mnogim svojimnajamnim radnicima. Cista cksplo-atactla, zar ne? Ali, humana, topla i

cvetno raspevana!Stalno nas da56avaju uvodenjem

mnogobrojnih dodatnih taksi na:

cigarete, alkohol, bcnzin, mobilnctelefone, registraciju automobila,oruZje, "doma6e obidnc dZukcc-

DODZeve", itd. ird. Ma5ti i pohlepinikad kraja...

Kultuma politika mogla bi sc

opisati sa tri redi: Pink, Brunclik i

Kasandral NaSa lcvica nije rri

anacionalna - ona jc humana, -,acr-socijalistiikallpak, narna jc lepo ipodSankcijama sa njima, zar ne?

)a n u ar 19SS

I

III

I taman pomisli5 to je sve - kad ono: posle Zakona oUniverzitetu i informisanju, novi biser: Zakon o privilegijama.

Kada bi se prenele relacije iz srbijanskog budZeta uameridki, Bil Klinton bi imao 40-ak miliona $ godi5nje, a ne200.000 $, koliko prima!!! Bilova plata je oko TRI PUTAVECA od zatade prosednog ameridkog poreskog obveznika! ! !

i Bil na svoju piatu pla1aporez, kao i svi gratlani SAD-a!NaS predsednik, medutim vredi 18 na5ih prosednih

plata PLUS 20o/o... Prosudite sami... Hajde da ih i pla6amotoliko, ali za5to da ih pla6amo za upropa56avanje sebe samih?Cist MAZOHIZAM, "bra6o i sestre"! TuZno i tragidno... Sve6e to Narod pozlatiti... Bolje bi bilo "pomlatiti"... OTPOR,STOKO! iak i stoka BODE ROGOVMA, kada joj ne5to nijepravo. Izvinjavam se svoj stoci, ovom prilikom!!!

Zaista nismo svesni koliko smo sredna Nacija! Sre6a jemnogim i uvedana, jer su morali u Svet, trbuhom za kruhom.Eh, toj sre6i nikad kraja... I, ne zaboravimo, srce NIJE na levojstrani! Prema rendgenskim snimcima i svedoienjima hirurga,SRCE JE NA SREDINI, tJ. u CENTRU!

Ipak, levidari su nenadma5ni samo u dve stvari: nemajumoraia i imaju NAJBUJNIru MASTU!!! Ma5taju o

humanosti i "pokazuju" je na delu... Ceka nas Nova, joS

humanija 1999. godina, kako ma5taju...

Vlada

FTINKCIJA

predsednikSkup5tine 5.244potpredsednik 4.724Sef poslanidke grupe 4.374predsednik odbora 4.282poslanik 3.844

plata do sada plata od I .1. I 999.

21.04218.688

1 5.1 84r4.061I 1.680

izvor: dnevni list "Glas javnosti"

P.S.: Iako je Zakon o privilegijama posle medrjskih isocijalnih intervencija ukinut, njihovo srce je i dalje na levojstrani. I ne sumnjamo da 6e i dalje tamo ostati. Jer u smislutoga i ruka je leva, a desni je dZep. (prim. ur.)

CJIYXEA 3A OTUfirlAlbE nApA

rTF!43t-tAH14t4A:r'nnarhaje: SRA DJA N I t{

il1, iRTAVASRB}JT

S LOB I ZI'IA g8 , BEO€ ftAD

anulTl nt6A{tK,{

Ir.rnfiFnnrua{{a!$a I 1 1 g$l

:365S,46

011 - 92

{Hanfla},a,ra on{flaAa)

Ilpuuanaq: cps,qerBa ta ogpx(aBalbs ry)aeHo*r{Fx* 6a*,qe,flocneaa sa npH$yAHy flanftdly: BABA ,IULA gg

1wr 2$]

L*/ on

KDA nfiAhAli.A $crlu6$*Eti? liAfl 58.

''nl}4rH14l-{A BA}rfl4 CAHO 3A HAltBfiE

tutapxosa Affio!ffia lfupu(g xffi hlspHiH yA8Sdt|rla Cw|ra5.00fi.s00 DEF.t l-000.000 D€H 500.*00 ilEFr -6.500.s0s DEfl

8414}} gdAn C!,BI.{F, Berap

IAKSA 5g H,B Lr !M J. . . . I

C1p,.rlJ R FIr-l fbji|.qsift lllsq{a*( s}oG{, CnoftrB rffiy*180 rr[tr ?,0ss.s00 Dl{Ey}t0 tf[{s60 30 sffllK0HA$

Pe$€iesr?yl, nq6s*ls nn*te *ocqeo

],c[o,r$o ilt}t Oil I{ALE Dlrsr

3t tF€ gBf r989-1S$8,

)a n u ar 19S9

HOfiH

Odr.6F. 1oc.*E

\lolro;rolLi-r lT)

F-

A utokratski reTimi ne duguju svoj

I uspeian opstanak liinosti i

L lharizmi vladara apsolutiste. Oni

se temelje na uspehu kod obidnih ljudi.

Oni koji se nalaze na vrhu piran-ride to

dobro znaju i zato produkuju obidne, ni po

demu posebne ljude i NEPOSEBNOST

istidu kao najzdraviju vrlinu od svih.

Bitno je da niko ne ustalasa "Mrtvomore". Mrtvo more je izgradiio MIT o

diktatorovoj nepobedivosti. Ustvari, nikoga ozbiljno i ne ugroZava. Dok koren

njegove mo6i leZi na lokalnom nivou.

Piramida se naslanja na Kafkijanske

likove koji su za:uzeli beneficirane

pozicije u druStvu t drle ih dvrsto'

Dodvoravaju se gazdi, sve dinedi da mu se

primaknu bliZe. Ne prezajt ni od dega, 1er

znalu da se ne6e zadrLati na poziciji,ukoliko budu skrupulozni i bole6ivi.Zavise od dobre voije svog Sefa. On im je

i finansijska i politidka "krava muzara".

A sad, da se usredsredimo na

lokalni punkt, vide6emo da se na to mesto

dolazi na 4 nadina:

1. Kupovinom mesta (posla)

2. Intervencijom partije (mafije)

3. Istiskivanlem (unutra5nje partijske

intrige)4. Preko veze (mama, tata, veliki brat)

1. Kupovina Posla 1e veolrla

rasprostranjena. Postoji cmo trZi5te posla

(rada), poito legalno ne postoji. Kao na

svakom trZi5tu, i na ovom imamao kupce.

prodavce i trgovce. Cena i ovde zavisi od

vrste robe (kvaliteta) kojom se trguje i od

odnosa trZi5nih makaza. Vrednost posla se

ne ocenjuje u zavisnosti od lidnog dohotka

i njegove redovne isplate. Ona je u pozi-

tivnoj korelaciji sa ostvarivanjern iansc

@llorropoll-ist | 2 n lt 2 r 19gS

i

za nezakonite radnje, lov u mutnom,jednostavno redeno: KRADOM..

Evo i primera: Radnik {tzikalac,stalno zaposlenje, koita 500DM (Tu nemaSta da se krade). Radnik u mesari koSta2000-5000DM. Ista cena vali i za ma5incesa zavrenom srednjom Skolom, u nekojboljoj firmi. Mesto fakultetske diplome,direktora preduze6a, blana upravnogodbora, nadelnika poliklinike, sudije, ve6ko5taju viSe. Zavisno od reputacije, od20.000 do 100.000DM i viSe. Mito se

smatra rentom pozicije-mesta u hijerar-h1i. Obidan srnrtnik svima mora da p1a6a

ovli rentu. Ispla6eni lidni dohodak takvihlica se moZe deklarisati kao nadnica. Aprofit bismo detektovali kao posledicuve6e sposobnosti iznuctivanja mita odproseene.

Do ravnoteZne cene (ponuda: tra-Znji) sc dolazi kapitalizacijom:

CENA POSLA : POTENCIJAL-NI GODISNJI PRIHOD OD KRADE /REALNA KAMATNA STOPA

Koliko ko5ta ministarsko mesto sa

portfeljom ili mesto u koordinacinomtimu - ostaje samo da zarniSljamo.

2. Intervencijom od strane parlijese dovode ljudi koj treba da re5e nekiproblem, ili da stabilizuju prisustvointeresa oligarhije na tom podrudju. Ljudibi mogli da pra6enjem ovih kadrovskihkretanja provale planove oligarhije zanaredni period.

3. Intrigarenjem se u tom kolubave SVI. eosi6, Avramovi6, Euni6.Panid i Covi6 su bili nevesti u timstvarima. Ali ima i onih koji su se pro-slavili i probili upravo na ovaj nadin.

4. Preko mame i tate se najlakiedolazi na red za zaposlenje. Oni kojidolaze sa preporukom velikog brata, oni

imaju najbolje kvalifikacije. A takvepreporuke imaju svi rodaci, uspeinipoltroni, dou5nici, sluge ovog relima.

Tako izgleda slika mutne baru5tinekoju joS uvek zovemo Domovinom.Odozgo se niSla ne vidi. Zabokredina. Aispod nje iz mradnih kutaka grabljivicevrebaju svoje Zrtve. Moto grabljivaca jesasvim jasan. Njihova poruka stiLe nam rznjihovih nezasi6enih stomaka. Moto ovihdrugih nije jasan. Moto penzionera izaposlenih u druStvenom sektoru. Zarnemaju ni malo ponosa ? Kako mogu pastitako nisko da prose milostinju ? Da linjihovo 6utanje zna(,i da su zadovoljnionim Sto isprose ? Kako mogu da 6ute nanepravdu, gutaju uvrede, i da se smeju ???

Nisam pametan, recite rni VI: JE Ll TOLJUDSKI ???

Nimark

njen potpredsednik. Itd, itd.Zato sittracija u Srbiji nikad nije

bila gora. Bivale su i niZe plate, desde surnomci stizali u rnetalnim kovdezima kr-rii,ali su ljudi imali nadu. A danas upravoona nedostaje. I zato se ljudi ne bore zamir, iako im se ne ratuje. I zato ne reagLrjLr

protiv monetamih udara, uvoznih kvota,monopola, funkcionerskih plata po 15-20puta ve6ih od proseka, iako Zele da livekao ljudi. Jer: "Sta ja tu mogu'/"

Koja god gmpa ljudi, politidkaopcrja ili organizacrja br-rde Zelela dapovede gradane u borbu za Livot, rnoraieprvo da savlada ono Sto je najvedi uspehovog reZima - usadeno osedanje apatije r-i

praktidno svima nama. Mora6e da dA nekipozitivni podsticaj kojim de nas porneritiiz tadke oslonca ovog reZima -- na5egose6anja bespomo6nosti, na5eg straha odneuspeha.

Irj

I

edna od teorija udenja postavlja tezr.r

o "nar-rdenoj bespomo6nosti". Ovateza zastrLpa stav da kada osoba

nekoliko puta neuspesno poku5a dasavlada neku prepreku ili problern, ona se

predaje i prestaje da traZi re5enje datesituacije. Dobrja ose6aj bespomo6nosti,bezizlaznosti. Smatra da viSe ne vredipokuSavati bilo Sta da bi se savladaoproblern. NajdeS6i izgovor ovim osobama

lcste: "Ja tu ni5ta ne mogu da uradim."U osnovi ovakvog ponaianja leZi

osedanje straha od neuspeha koji sepojadava negativnom povratnomspregom. Ljudi ne vole da budu gubitnici,pa tako, kada vi5e puta ne uspeju dapostignu neki cilj, oni prestaju sa poku-Sajima. Upravo da se ne bi pretvorili ugubitnike. RazrniSljaju da je bolje ostavitineki problern po strani nego rizikovati dase doZivi neuspeh u njegovom resavanju.Cesto se , u kornbinaciji sa ovakvimpona5anjem, javlja pogubna nada da 6e imneko drugi re5iti probleme.

Upravo u stanjr"r naudene bespo-mo6nosti nalazi se gradanstvo ove zemlje.Mnogobrojni su poku5aji opiranja iruienja reZima koji je za deset godinauspeo da uni5ti ono Sto je gradeno skorodva veka. Misle6i deo populacije dugo se

opirao suludoj politici dedinjskogdiktatora i njegovih sluga, doZivljavaju6ineuspeh za neuspehom. Onaj drugi deoionako mi5ljenje dobla gledajr.16i

Dnevnik 2 i A 5to ne bi moglo. Rezultatdevetomartovskih demonstracija protivRTS-jednoumlja je da informativniprogram RTS-a nikad nije bio monolitnijii zlo6udniji, a politidki savetnik vode tihdemonstracija je skoro uz Hej, Slovenidizao zastavu grada Beograda predEkonomskim fakultetom. Rezultatprotesta protiv krade na novembarskimizborima'96. godine je da su socijalisti napredsednidkim izborima godinu danakasnije, samo na Kosovu ukrali vi5e odpola miliona glasova, a dovek direktnopogoden tom kradom sedi u Vladi kao

Bob

|2nil2t 1999

v

Mouopollist1@

>Ima Ii joi, i koliko, Zive Vojvodine u

Vojvodini, ili smo njiva koju treba preoratii pustiti da sPava.(

kidora Sekulii, 1928. godine

I ;-nogi danas ne razumeju teZnju

l\ /l gradana Vojvodine za autono-I Y Imijom. Da bih pokazao da

autonomaika ideja r.ude korene iz daleke

pro5losti, a ne da je tlenutni hir, ili pomo-

darstvo Vojvodana, prilaZem slede6e

ekonomsko-istorijske i injenice...Tako Dimitrije Boarov, u knjizi

>lma li jo5 Vojvodine<, piSe:<... Posle

mohadke bitke 1526. godine pusti deo

meduredja Dunava, Drave, Tise, Begeja,

Tami5a i Save naseljava nacionalno i verski

Saroliko hri5dansko stanovni5tvo sa juga

(SLbUe) i sa zapada (Hrvati, Italijani, Fran-

cuzi, Spanci) i sa severa (Madari, Nemci,

Slovaci, Rusini), te uz presudnu podr5ku

srednjoevropskog kapitala (Beda i Pe5te),

hidlomelioracionim radovima i izgradnjom

osnovnih saobradajnica, stvaraju uslove za

forniranje jedne specifidne regije, diju su

zajednicu interesa srpske gradanske nacio-

nalne snage, pre svega, iskoristile za

promociju ideje Vojvodine kao politidkeautonomije.

Od 1718. godine do danas uVojvodini je iskopano preko 20.000

kilometara odvodnih kanala, sa desetak

hiljada mostova, propusta i crpnih stanica. a

uz reke i kanale izgradeno 1.300 kilometara

odbrambenih nasipa. Sve te investicije, koje

su zapodete odlukama Habsbur5kog dvora

obezbedile su da danas u Vojvodini ima 730

kilometara plovnih rednih tokova i 600

kilornetara kanalskih plovnih puteva, a do

80% teritorije pokrivaju oranice, dok je60.000 hektara obuhvaieno zalivnim siste-

mima. Jedno od glavnih regionalnihkalakteristika Vojvodine je upravo vodopri-vledna celovitost (koju je ukinula Republika

Srbija 1990. godine). Pored glavne

magistrale Budimpeita - Subotica - NoviSad - Zemun, koja je puitena u saobradaj

1883. godine razvijena je veoma gusta

rnreZa ukupne duZine od 1903,3 kilometara

(u poslednjih 80 godina u Vojvodini nijeizgraden nijedan bitan leleznidki pravac).

Procenjeno je da je ukupan privatni kapital

investiran t leleznice u Vojvodini iznosio253,899.296 kruna investiranog kapitala i301,60'7.487 kruna drutvenog kapitala (oko

150 miliona onda5njih Svajcarskih franaka).

Povriina obradivog zemlji5ta u danaSnjoj

Vojvodini zauzima oko 1,628.000 hektara, a

uz dinjenicu da od ukupnog zemljiSta dak

75o/o zauzima ono obradivo, ono predstavlja

regiju u kojoj je najve6a koncentracijaobradivog zemlji5ta u Evropi (slede Danska

sa 63To, Madarska sa 59Yo i Rumunija sa

45%).lJzvelike posede i masotn.tu poljopri-vrednu proizvodnju koja je mogla na6i

trZi5te dovoljne apsotpcione mo6i samo u

centralnoj i zapadnoj Ewopi, u Vojvodini jerazvijana i znatna prateta industrija.U trivojvodanske htpanlje, Badkoj, TamiSkoj iTorontalskoj, 1918. godine ima 35 velikihparnih mlinova, 144 malih i2,729 zanatsklh

mlinova. Praktidno je veliki deo prehram-

bene industrije u Vojvodini bio vlasni5tvo

evropskog kapitala. Od 9 5e6erana, i posle

stvaranja Jugoslavije, 6 je ostalo u rukamapreteZno stranog kapitala (madarskog,

engleskog, Svajcarskog, de5kog). Pivare su

drZali Madari i Nemci. Fabrike konzer-vi

Nemci i eesi. Klanice Italijani. IndustrijuStirka i skroba Amerikanci. 1929. godine

svaki kvadratni kilometar Vojvodine preko

detiri puta, a svaki stanovnik Vojvodine,preko dva puta je bio jade poreski optere6en

nego u Srbiji, Bosni i delom u Hrvatskoj iSlavoniji. Poresko opteredenje je dalekoprevazllazilo ekonomsku snagu ove pokra-jine. Ulazak u novu, siroma5nu i malu drZa-

vnu zajednicu, ne samo da je odvojioVojvodinu od evropskog trZiSta, nego je

ozna(io i katastrofalan prekid sa evropskimtrZi5tem kapitala. Prema podacima koje je

objavilo UdruZenje vojvoclanskih banaka, uprvoj deceniji Zivota u novoj drlavifantastidno je smanjen bankarski potencijal

u Vojvodini. Ukatko, Vojvodina je od regije

karakteristidne po plasmanu vi5kova hrane

na Siroko austrougarsko i evropsko trZi5te,

postala regija sa karakteristidnim ometanjemizvoza, nedostatkom kapitala, i viSkomporeskog optere6enja unutar Jugoslavije.

Glavni instrument finansij skog

iskoriS6avanja Vojvodine, pored terora

>beogradskog bankokratskog cincarluka<,

bio je poreski sistem i njegovi srbijanski

organi. Od samog stvaranja Kraljevine Slba,

Hrvata i Slovenaca, Vojvodina .1c bilaporeski najvi5e opteredena oblast. Tako jc,

na primer, 1925. godine, u Badkoj, Banafu i

Baranji, napladeno 13 1 milion dinara poreza

(planirano 70 miliona), u Hlvatskoj i

Slavoniji 66 miliona (planirano 54 miliona),

a u Srbiji i Crnoj Gori 60 miliona (planirano

7l milion). Te godine je ukupno uzev5i,

Vojvodina pla6ala po glavi stanovnika 4 puta

vi5e poreza od Srbije, a od cele Kraljevine u

njoj je skupljena ukupno tle6ina poteza.

Gradska privreda u Vojvodini je zakidana ne

samo porezima, vei i grabeZljivo5du

beogradskih krugova bliskih Vladi i Dvom.

Kad je 1927. godine Narodna banka izdala

privredni kredit pod povoljnim uslovima od

1,443.000.000 dinala, polovina je data u

Beogradu, a u Novi Sad je stiglo tek

40,000.000. Sve to se postepeno slagalo tr

autonomaiku ideju, tako da je pandevadki

bogata5 DuSan Bobkovid-Duda 28. marta

1928. godine u Narodnoj skup5tini rekao:

>Vojvodina ho6e da bude svoja. Ona ima

pravo na to, istorijsko pravo. Srem, Banat i

Badka Zive u naSoj svesti kao jedna celina.

Njih vezuje proSlost. Njih vezuje isti Zivot,

isti rad, isti plug, i ista brazda. Vojvodina je

i pokrajina rada, u kojoj nema mesta za

lenje. I nede Vojvodina trpeti sistem i reZirn

nesposobnijih od sebe. I zato Ce Vojvodina

biti uz one, dija borba ima za cllj da svako

bude u svoj kudi gospodar<

Dakle, to su samo delidi odgovora na

pitanje >>Za\to autonomija Vojvodine?<.

Dana5nje retrogradne stvare koje dini vlast

prema Vojvodini su posebna prida i

zahtevale bi mnogo vedi prostor od dela

>Monopollista<. Koliko to ide, moZe se

videti iz nedavnog ptimera da je dak

zabranjena jedna bankarska reklama koja je

htela publiku da privude igraju6i na, svuda u

svetu,jak zavidajni sentiment: >Vojvodina u

mojim misiima<. Srbija moZe biti bogata

samo sa bogatom Vojvodinom. Inade bi Lala

mogao da svoj san o dolasku u Beograd sa

paso5em. podne pretvarati u javu...

@Morropollist |AnilAr 1999

Interuju sa predsednikom untje romskih studenata

Recite nam par recr o vaioj organizacijr?

Par stuclenata BU jc doilo na idcjucla ibrurjla p1-\,o r.rch'u2cn.1c ronrskrlrstirdonata u YU, a r-4cdno i u E.r'ropi. Vrlo jcbitno da sc rolnski str-rdcnti objedine jer rrnanralo Ronra kqi su akademski obrazovani.Osnovna idcja naie orgar-rizacijc je da se

Rorni rntegri5u u obrazovni sistcur i takoizadu iz zadaranog krr-rga bcdc. Inramotridcset dlanova od dega je dr,,adcsetak sa BUll ostali sn iz r:1mgih r-rnivcrzttctskih cental'a.

Srti-je. Konstitr"lsani snro u oktobru.

Koji su ciljevi vaie organizacije?

Poboi.jian.je poloZaja rornskihstrdcnata jc osnovni. Stupiii snro u kontaktsa Fondom zil otvoreno drlStvo koji dajestrpendije svinr r-ontskirn studentirna 5to dajeRomima sflrdcntima koji Tive u asocilalnirnmahalama r bez clclvoljno ntatcrijalnth st'ed-stava Sansu da pribave knjige i finansrrajusvo.ic ikolovanje.

Kakav je trenutni status romskih studenata?

Isto kao i svih ostalih. zapravo jo5tcZe rnatcr-rjaino stanje. Vcdina Zivi u asoci-jalnim rnahalama. Ne stiTu ni da zavrieosnovnu Skoiu. a saminr tim je broj romskihstudenata jako mali dcmu doprinose i visokitroikovi snrcliranja.

0dnos romskog druitva prema studentima?

U YU jc problern romskih organiza-ci.jrr iti nisLr objedinjenc nrti rorrrski studentiviclc koristi od saradnje sa ronrskim ncvladi-ninr organizacijama Sto de se, nadam se, pro-rneniti r-r buduinosti. Zclimo da po zavrietkustudija ofbrnrinro neku vrstu ronrskog lobija,

-jednLr jaku romsku organizaciju. Velikiproblem nam.jc rnanjak kadlova Sto povladii sl;rbiji krrlilct orgrrrizncijc.

[}a li se slaiei sa tvrdnjom da je osnovni uzr0k teikog iivota

Roma neuskladenost nlihovog materijalnog stanja i iivotnog

stila sa obrazovnim sistemom?

Naravno. Tojc na5a rak-rana. Zapla-vo dcca koja dolaze rz tih mahala gdc nemastlujc, vode, kanalizacije, gde je i Zivotncurogui, a kamoli udenje, jako slabo govo-r'. srpski. Klrda tiodtr na tcstiran.la rr osnovllu:koltr. bir rjrr stroccni sit ncpoznatirn jezi-konr. zbog dega sc i sami lkolski psiliolozinalaze u dilenri da li da im daju Sansu danaude srpski i pohadaju redovne Skole ili daih poialjLi u specijalne ikole. Vedina psiho-loga ialjc tu deou u specijalne Skole. Mi

irr-ramo 800% daka romske nacionalnosti nspecijalnrm Skolama kcji nisu retal'dirani.NaSa organizacija ie pokr"riati da napraviplogram pripleme za osnovno obrazovanjcza preclSkolsku decu u saradnji sa osnovnin-rSkolarna u blizini ror.nskih cnklava. To bi se

sastojalo od priplemnc nastave iz srpskog iromskog.jezika. Odeku1emo da 6e rezultatitakvog ptograrna bit izvanreclni. Bitan efckatovog programa bi bilo i navikavanje te deccna novn sredinu i nove obaveze. U rlnogintdrZtrvama je Romimii priznat statlls nacio-tralnc rnanjine iimaju obrazovanje naruraten.rjenr jcziku, pa dak i postojc instituti ifakuiteti lomanologije.

U YU npr. ne postoji katedra zalornski jezik, samim tim ne postoji ni sudskitur.nad za romski jezik Sto jc veliki problemu pravosudu. Zbog toga su pred sudor.n oni nlo5cm poloZaju. a da uzrok tog poloZaja nijcoravne prirode.

Kako vratiti u 0brazovanje one koji su vec napustili ikole?

Uvodcnjern dopunskih odcljenja iladionica nameravafito da ih zaintelesujemoz.a rad i tirrre rh motiviScmo da nastave 3ko-lovanje. Naravno, njima je preko potrcbannovac za obrazovanje i mi demo sc potruditida im pronadefflo za sve nivoe obrazovanja,kao i rnesta u internatima i domovima.

Tvoje licno iskustvo?

Imao sam srede da ne Zrvim u jednojasocijalnoj porr.lclici i da se rr-roja porodioa navleme izvukia iz enklave i da su rnoji rodi-telji zavriili srednju 5ko1u.

0a li je to vaiilo i za sve ostale clanove vaie Unije?

NaZalost, da. Sarro jedan ili dr.adlana organizacrje potidu iz enklave.

lma li diskrimanacile u vezi sa driavnim stipendrjama za Rome?

Meni za sada nisu poznati takvisludajevi. Mi se trudimo da uz pomo6 Mini-starstva za obrazovanje i nevladinih organi-zacija obczbedimo stipendije za srednjo-Skolce i studentc koji nisu u mogudnosti daih dobiju redovnim putem.

Da li po$oji politizacija problema obrazovanja Roma?

Ne. Ovo je disto hunanitarno isocijalno pitanje.

Kakavje poloiaj Roma u ostatku sveta?

U Evropskoj uniji jc drastidno bolji.Tamo postoji poztivna diskrimancija romskihsfudenata i samir-r-r tirn je poloZaj Roma

daleko bolji. Problemi Roma nc rnogn nestatiplcko noii. Potre hln.ic ogn)r)ran nalor 5llri'Roma iZelja dru5tva da nam l.ror.nogne.

Ko vam pru2a podriku?

NajviSe podrSkc dobijanro odroditelja i akadenrski obrazovanilr I{onrakoji su nas ozbiljno shvatili i ponroglr nanr.

Kakav je vai odnos prema ostalim studentskint

organizactjama?

Potpuno smo otvolcni za sallLdnju i

pokuiavamo da stLrpinro lr kontakt sa sr,irrlsrudentskinl organizaci j ama.

Kakvu vrstu pomoci moiete da pruiite Romskim studentinta?

U saladnji sa Fondom za otvorcnodrudtvo mi obezbedujemo stipenclije svinrror-r-rskim studentima. Porcd toga, pokuia6c,r.no da veZemo za naiu organizaciju i diplo-mirane akademske gradane romskc nacio-nalnosti koji de nam pomagati u obrazovaniumladih Roma. Pravi6emo i socijalnc progfa-me za one ko.1i irnaju kakvo - takvo obtazo-vanje, ali su socijalni siudajcvi, pa daknetnaju ni osr.rovnu dokuntcntac i j r,r. Pomaga-6emo im u tim administralivnir.r.r poslovirna.Hronrdni problem Roma je Sto mnogo njihnema zdravstveno osiguranjc i nc ntogu dlobezbede lekarsku pomoi. Nar-nerar,amo cle

napravimo 'i zdravstveni projckat, sninan-jczdravstvenog i higijenskog stanja u rornskinrenklavama da bisrrro stekli jasnr-r slikr,r cr

veoma loiem zdravstvenom stanju r.r timenklavarna. Prcduzcdcmo i akciju obczbcdi-vanja mcsta u studentskir.r-r dorrovirtra, pm-Za6emo servisnc informaci.jc vezane zA

povlasticc, biblioteke, menzc, stuclontskukliniku. Organozovaier-r-ro i nckr"r vrstu klubaza rornskc studente.

.ledna od bimlih akcija ko.jLr

zapocitticrno je i obczbedir rrrjc .,,t irrrlrr,.pot'r-ro6i za onn decu iz cnklava koja idu Lr

Skolu kako bismo ih motrvisali da zavrie sr. qcobrazovanje i izad:u iz zadranog kn-rga trcdc.

Kakav le odnos ikolskih psihologa prema romskin dacima?

Po principr-r toplo-hladno.

Sia mislii o filmovima Kusturice?

Filmovi srl r-rmetnidki odlidnouradeni i Zivot u rrahalama.jc odliino prika-zan. Medutirn, trcbalo bi viSe paZnjc posve-titi obrazovanim Rominra i popularisatire5enje romskih problema kroz obrazovanjc.

intervju vodio Ho Si N{in

ISPRAVKA: U pro5lorn broju u tekstu "Albanci osvajaju svet (2)" naveli smo irne Petar urncsto Zoran Lukovii. Ar-rtor'tel<sta ni tt jcdnom trenutkn nije mislio na ulednika Xzabave. Izvinjavarno se ukoliko je do5lo do pogreSne asocijaci_je. Izvinjavanrose i drugu Zoranl Lukovidu, zbog netadnog predstavljanja njegovog lika i brkova, dokje veza sa tzv. Julomjavno potr,rdena i njcgovolidno pravo. Takode se i po tonre vidi da nikako nije bio u pitanju gospodin Petar Lukovii.

la n u al 1999 Monopoll.,ist (@

caMoM cpuy cBere [ope,HacAoFbeH Ha aTocl(a 6paacroih MaHacrhp XhAaHAaP,

Ber(oBhMa cBeaoqehh o ayxo-BHOM y3Ar43aFby cpncl(or Hapoaah FberoBol nocBeheHocrh 6ory.XnnaH.o.ap ce y3ah3ao ca y3ah-3aFbeM cpncl(e apxaBe, a Hal(oH

FbeHor nphBpeMeHoF HecTaHl(a

HacraBho ie aa )KvBh cl(PoMHo,nnonehr ce 3a cnac Cp6a ma raeoHh 6urru. 9yaajyhra Hajeehecpncl(e cBerlar-be, qyBao ie vcaqyBao Ky^rypy. rpaauuziy t4

ayx cBoM Hapoay, ronhl(o noTpe-6aH HaroH BeKoBHt4x Heaaha rAyTaFba.

Ha mecry aaHarrhber cpn-cr(or MaHacrhpa nocrojao je,h3rneaa, oa 10-or, a cBaKal(o

Tor(oM 11.'or v 12-or aer(a rpql(h

MaHacrhp XenaHAapraoH, uajae-poearHrje :aAy>t<6rHa f eoprujaXenaHaaproca, yrneAHor cBero-ropcKor MoHaxa. Y roahHaManocne 1169, oa je HanyureH u

nponao je :6or nycro[tet-barycapa. l(aaa ce Benht(t4 )KynaH

CreclraH Hennana, y MoHa[trByCrrueoH, nphapy)rqo r-ra ArocycBoM cr4Hy MoHaxy Cash, oHvt cy)KhBeAH y npBo BpeMe y MaHa-

crtpy Baroneay. )l(enehu aaeacHyiy cpncl(h MaHacrt4P Ha

Cneroj loptt, orau v ci,l.H ceoOpahajy er:aHrnict<owt uaPY

Anerccrajy Tpehem AHfeny aa hM

ycrynv onycTe^h MaHacThpXenaHaap.

Bu:aHrrjcrh uap ceoAa3Bao nnon6x u 1198. roahHer43aao je xpucoeyaoy CranneoHY tl

Caah aa hM aoae/loyje XenaHaaPn Munejy - o6nacr oro MaHa-

crhpa - "Aa Cp6rnna 6yae Ha

BeqHh nor(AoH". Orau r chH, y3

nomoh Crecf:aHa, raaahir-ber cpn-cr(or BeAht(or )l(ynaHa, jouL rcreroAhHe not{r4r-by a.a noAh)l(yXnnanaap. Tor<onn rpaaFbe, nolte-rr<om 1199, CrmeoH yMhpe, antlce MaHacrhp rpajem roahHe3aBpLLraBa. Ilopea upl(Be, nocBe-hese Baaeaeruy [lpeceereEoropoa.rue roja je pacnpo-crpar-beHa", carpafeHu cy Benhr(h

nrpr (r<yna) r henrje 3a MoHaxe.Y nnaHacrrpy je y noverry 6rnoAo nerHaecr r<anyfepa, aa 6r ce

y6p:o raj 6poj noneo Ha aeBe-aecer. Ceerh Caea je cacraBhoTl 'nvK 120O. roahHe h l-bl/Me

oapeaho HaLIhH )l(l4BOTa y MaHa-

crvpy, a oH je noroM nouroBaHl(p03 Bel(oBe. BenurcN )KynaH

CrecpaH (racHrje t<paru [lpeoeeH-uauvt) vt FbefoB Tacr Br43aHrnjcruuap Aner<cNje Tpehr 6oraro cyo6aaprnu XrnaHaap hMatbhMa.Ona cy ce Hana3tana y cpncl(t4M

rcpajeeranna, al:'z, v y :anefyXrnaHaapa, noce6no Ha Xant<u-

ahl(y. Caea .ie, ocztu rora, jotrt

1199, ocHoBao y l(apeir vcno'cHhuy, noceeheHy FberoBoM

3aurhrHl,lr(y cB. Caerz Jepyca-

^hMcl(oM, y t<ojoj cy Hajnpe ou.

noroM r-beroBh cneA6eHrur,

)l(hBeAH ycaMioeHilLll(hM 14

CTpOI-1,1M MOHaUI(hM )l(1,1BoToM.

3a oBy hcnocHl.luy Casa je

caqhHho noce6aH TVnvK, uuiu ce

ophrhHa^ Kao neptaMeHTHV cBt4-

rar( qyBa y Xunauaapy...

@Monopollist )a n u ar 19S9

ToucropujeCTaBloa

Bhllle OA

Je, yKpaTKo, noqeTaKo Mecry Koje npea-

HeynopeahBo MHofoKaMeHhx t(y^a, 3rpaaa,

yno3Hao ca lberoBhM 6opaeronnua Cneroj lopu n nocerr MaHa-crt4pvlul.a, Hapoqhro XNnaHaapy,r<ojr je n 6uo FberoBo rAaBHooapeahurre. Har<oH Tora, noqeocaM ce hHTepecoBaTh o cBeMyrrrro je Be3aHo 3a XunaHAapHo[reH jaronn )KenooM aa ta caMoaeM Ha Aroc r yno3HaM ce ca"r<yholr y r<ojoj cy cBV Cp6uaomahnur". CeaKa npoqt,traHapeq, cBaKh oaf^eaaH nphnor Ha

TB-y, cBaKa n.:no>r<6a x cBaKanpe3eHTauhja rojy caM nocerhonoceeheHa HaureM HajsHavaj-Hrjenn MaHacrhpy, yHocr4nh cy yMeHe no aenuh npaBocnaBHorayxa Ceere lope n yqeFba o cra-HoBHhuhMa, o6rvajrnna, AeFeH-

aaMa Xz^aHAapa. Ha Xrnauaapjorr Hlrcann orhuao (ruaaa :Hann

aa he ce To cr4rypHo l,ecuru),alh cnaryhr Lrz.+Hlz Mo3ahl( o

r4cnocHhua, upKaBa... Mecry yKoMe je, ycyaho 6ux ce aar(a)r(eM, l(oH3epB/paH ayx v ynyT-crBo 3a ejer u ejer<oea o roMe r(oCMO, lrlTa CMO 14 OAat(Ae CnnO... TO

ie nnecro roje cy, ya bol<iynonnoh, crBopHAe Hajy-nnHNje cpncKe rnaBecBora BpeMeHa boro-poavtutl Ha LtacT, aKao noKAoH u o6a-Be3y reHepaunjatra,a.a HacTaBe ca Tpa-arurjom ceojnx Ae,aoBa...

/\hqHa nphqa cBal(orCp6zHa o XrnaHAapy, peKao6r.tx, no.thr-be beroBuM pofemenn,a nnoja Ahr{Ha nphqa nouena je aace y6p:aaa npernpoL-rle roahHeKaaa Me je jeaau npN jareru

XrnaHaapy l(oMaa no l(oMaa,cxBaTho caM Aa Ce aechonoTnyHo cynpoTaH npouecXznaHaap je aouao roa nneHe. hTo je, y crBaph, noeHra. AaXnnaHaap h cBe oHo rdro caco6om Hocn aobe ao cBaKor oaHac, ynNje Bepy h noacer'1 l(ocruo. To je n yjeaHo oaroBop Ha

nzraFba MHorhx CpnrNrua 3arrro 14

oHe He Mory aa nocere Ceeryfopy, a caMhM Tlalvr v XrznaHaap.Moj oaroeop je - Hrzje 6utno,Aanel(o je eorHraje aa XranaHAap

AolJe KoA sac. 14 oH To Mo)t(e,Aa Aobe Ao cBal(or t(o ro

)Ken h. 3aro, na Mal(apoHaKo ycnyT, npoqz-TajTe He[rTo oXranaHaapy, HayLthreHeLJTo o rome, jepyvehr,r o XranaHaapy

ylrhre o caojrnn l(ope,HhMa, cBoM Hapoay,

caojoj uuzunuzauuitr.caojoj Bep14, o ce6la... A

KaKo noqerr? Beh jecre, rpe6acaMo aa HacTaBhTe...

BaHe

)a n u ar 1g9S MonopolUst(s)

rojni zapisi i legende svedode o

iskonskoj Zelji ljudi da se, PoPutptica, vinu u nebesko prostranstvo.

Prida o Etani, kralju svih Sumeraca, kojije leteo na ledima velikog orla, poznata

legenda o Dedaltr ilkaru. leteii iilimi...Po redima na5eg narodnog pesnika, majkaJugovi6a leti na Kosovo labudovimkrilima, vojvoda Momdilo ima krilatogkonja, a planinske vile su, bez iztzetka,krilate devojke...

Podetak istorije vazduhoplovstva se,

ipak, vezuje tek za XV vek i pojaw slarrnog

Leonalda da Vindija koji je plvi naslutio

neke zakone leta i za sobom ostavlo nacrte

pwog padobrana i elise... Medutim, radio je

na projektima sprava koje bi letele

mahanjem krila, Sto se nakon brojnihpokuSaja pokazalo bezuspeSnim i dva veka

kasnije dovelo do poku5aja da se izradi

letilica sa ukodenim krilima. Tome su

posebno dopt'inele Njutnove teorije o letu

sprava teZih od vazduha.

Ipak, prva sprava koja je doveku

omogudila da bar delimidno ostvari san o

letenju, bio je padobran. Prwi u istorijivazduhoplovstva dokazani skok izvrSio je

1628. godine Francuz Lavin skodiv5i sa

visoke zatvorske kule.

ZaXYII i XVIII vek se moZe re6i da

potpuno pripadaju balonima. Godine 1783.

francuski fizidar Pilart de Rozje, zajedno sa

markizom od Arlande, izvodi prvi let

balonom i postaje prvi letad u istorijivazduhoplovstva. Baloni ublzo dobijajuznadajnu ulogu u vojsci, predstavljaju onrde

za postizanje sjajnih sportskih i naudnih

rezullata. Medutim, pokazalo se da je red o

spravi veoma ograniienih sposobnosti dijilet uslovljavaju vetrovi, pa se, preko

upravljivog balona-diriZabla, ubrzo ponovo

do5lo (ili vratilo) do da Vindijeve ideje oizgradnji sprave teZe od vazduha...

Veliki doprinos razvoJtJ

aerodinamike i re5avanju problema

stabilnosti dao je Oto Liliental, nemadki

inlenjer koji je od 1891. do tragidne smftt

1896. godine (pad sa visine od 15m), izvr5io

vi5e od 2000 letova svojim jedrilicama-

klizadima i s pravom poneo titulu oca

jedrilidarstva.Tih godina konstruisana je i lete6a

sprava na pami pogon. Njen konstruktor,

Francuz Kleman Ader nazvao jr"r je

avionom, imenom koje su nakon toga ponele

sve slidne.Dostignu6e brade Rajt (1903.-prvi

zvanidno priznati komandovani let avionom

u istoriji vazduhoplovstva) je, dakle, biloodekivano. Iskusfvo prikupljeno vekovima,

razradena konstrukcija aviona i nandno

dokazana mogu6nost njegovog leta dekali su

samo na pravo tehnirtko ostvaren;c...

A onda je sve i5lo brzo. Nagli razvo.l

vazduhoplovstva, usavr5avanje letilica, sve

zanimljivija i izazovnija dostignuda... Iodvajanje jedrilidarstva kao zascbne

discipline...Znam, danas nije ba5 sve zanimljivo

kao Sto izgleda... Leteti (putnidkim)

avionom predstavlja svakodnevnu pojar'u i

ne razlikuje se mnogo od Putovanjaudobnim autobusom. Stomak reagu1e na

poletanje, pomalo vas iznenadi turbulenci.ja,

odara pogled na oblake - odozgo, i dok

shvatite Sta se dogodilo i zbog dega je va5

stomak ponovo reagovao, Ijubazna

stjuardesa vam poZeli dobrodoilicu .'

Ali, da 1i ste nekada PoZeleli ili se

upitali kako je leteti sa pticama, kupatt se u

plavetnilu, igrati mladim kumulusina;ukratko-baviti se j edrilidarstvom?

Ja sam spremna da vas Povedcm u

veliku nebesku bajku...Ako se dobro veZetc

i nabavite slede6i broj ML-a.

Cole

la n u ar 19gS@Monopollist

ni ko.1i se nisu na5li u sinerna Rex-u u petak i1. decembra,mnogo su plopustili. Te veieri svi ljubitelji podvodne flore ilaune i svi oni koji su te vederi to postali, uZivali su u

projekcijama podvodnih filmova sa nekoliko egzotidnih mora.Najpreje pnkazan film sa obala Islanda, a potom i francuski film sa

nagradom za najbolju muziku. Na kraju, svim prisutnimapredstavljen je pobednik ovogodi5njeg festivala u Antibu uFrancuskoj, film snimljen u produkciji BBC-a.

Festival u Antibu je jedan od najprestiZnijih festivalapodvodnog Zivota na svefu. Mi smo imali fu dast da predsednik ovogvelikog festivala bude gost Beograda i da sve prisutne uvede u lepotekoje su samo delimidno mogle da se doZive kroz emitovanepr <1ekorje.

Po drugi put u naSem gradu odvijao se san, sanjan podnajveiim svetskim morima. Pod direktnim pokroviteljstvomFrancuskog kulturnog ccntra i roniladkog kluba KPA Beograd, kao izaintcresovanosti koja je daleko prevazilazila kapac'itete sinema Rex-a, gotovo bez daha, posmatrani su kadrovi svih nama nepoznatih6udi podvodr"rog sveta. Flora i fauna u raznolikim bojama, rnorskeZivotinje, foke, topli izvori naterali su rnnoge dajo5jednom proZivesve te lepote.

Ne mogu da vam tadno kaZern koja projekcija je bilaposedenija, ona od l8 ili ona od 20 dasova,jer i zajcdnu i za drr-rgu

izvestan broj zainteresovanih je ostao ispred bioskopa, ali ono 3to jesigumo jeste da je ostalo mnogo onih koji sa velikim nestrpljenjemildekuju slededi festival i ponovno druZenje sa tajnama podvodnogsveta.

Milica

ANTA ATEEORTJA'?oiej osam za da se

u uiiteljsku ikolupreKo pruannog lspta

preikodno" - napisaoje bududt' uiitelj, dakle, opisme4iivai

onih koji nisu nauiili da iitalu i piiu

i5ki omladinski list "Glas u broju 9

od 29.4.1965. godine doneo jenekoliko odlomaka iz pisrnenih

zadataka Uditeljske Skole u Aleksincu.NaSe statistike pokazuju da je

procenat nepismenih kod nas veoma visok.Podaci bi mogli biti daleko porazniji kada bise nepismenost pismenih uzimala u obzir.Dakle...

Irjubimac predtneta.

Poiej osam za da se upi5em u

udrteljsku Skolu preko prijamnog ispitapretkodno. U5o sam u autobus koji je bioupaljen. Autobus putujudi tako pogledivaosam okolinu oko sebe. Posle pola satatruckaju6i se na sedi5tu autobus je prispeo naZeleznidkoj stanici. Tu sam uvideo jo5 svojidrugovi koji 6e se upi5u za u uditeljsku. Svisn-ro se penjali u voz udemo u jedan kopejkada tamo sedi jedan dovek sa dZakom odprtenu konoplju ijednoga maloga zedi6a. Neobraiajuii paZnju na5oj galami zedi6 pode

skak-ude po kopeju i vikati mi smo se smejali....Ova Skola koju sad ova pogadam

dosta je lepia i poukaSenija od onu Sto sam

tamo pogadao. Ja marljivo udim i postao sam

ljubimac svih predmeta. Pre neki dan san-r

samao da mije jedan drugar bolestan i pa sampristao daga podsetim. Iako sam bio zauzelpoljskoga rada, ipak sam pristao pri odluci.Putujudi tako pored puta vrabci su cvrkutali,a ptice su pevali na zelenim grandicama pod

sjajnim sundevim zracima tako idu6i momedrugu.

Mlada i neuhusna

Bila sam mlada i neukusna. Pastirisu gonili stada ovaca medu kojima sam bilai ja. Od jedan put meni mi ne5to zaigra ispodnogama. Svi popadasmo od stra na travi! a imeni mi srce side u petama. Malo posle izatoga kad se vrati smo u svest od straka nekoupita Sta to bi , ja si reko u sebi, pa to smoudili u Skolu na zemljopisu i reko decama:

"To su arhitektonski potresi dubokoispod zemljanom pow5inom."

Kralieoi€ Marho - bomba{

U narodnooslobodiladkoj Borbiprolivali su svoju jarko crvenu i skupocenutednost koju moZemo da nazovemo drugadijekrv protiv nemce fa5ista i domadimizdajicama, pa dak i poginuli dajudi svoj ZivotSava Kovadevi6, Ivo Lola Ribar, Marija naprkosima, Karadorde zvani Petrovid, UdaGvozden, Marko Kraljevi6 i drugi na5i sinovikoji 6e braniti svoju zemlju dokle god jeZivota u niima.

O "Boianshoj homedfii"

Ovu komediju napisao je najvedipisac Danta Alegorija. Ona se zove ili nosinaslov BoZanstvena zato Sto je Danta moroda dobije boZansko nadahnuie da bih mogoda prode kroz pakao da ne izgori ili padne lrneki kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa

daga posle neprime u raj gde ga tamo deka

njegova devojka koju je on stra5no mnogovolo pa moZda nede dajojse zasvida koja se

zvala Betrida ako ima rane na licu i na

rukama koje je on nju voleo pa i ona njegapa za Sto sada da mu se ljubav pokvari.

Ova se knjiga zove joi i komedijazato Sto je to 5to pisac pi5e izmi5ljeno i Sto mito neverujemo pase smejemo kad ditamo Sto

tu piSe. Da napi5e ow komediju nagovorijo gaje njegov prijatelj Virgilia on je pisao sonete

Lauri i nevoli joj samo du5u kao Danta ved iodi i kosu i vidi je kako se vozi u damac pa se

plaSi da se ne prewne. Vodi ga na onaj svet i

tamo nadu papu kako visi glavadke na dolekoji je tada Ziveo u Rimu na Tibar, reku zelenui pljadkao seljake koji nisu imali Sta da jedupo5to im je sve uzimao ovaj papa i drugiburZujci. Odavde mi moZemo da izvedemozakljudak kako je Alegorija bio napredan imrzeo sve gazde tiranine i razne drugekapitaliste kao Stoih mi isto tako mrzimo imrzedemo ih i nede se ugledamo na njima ve6

6emo marljivo udimo i izgradiva6emo zemljui drugi svesni objekti.

"KnjiZevne novine", godina XVII,broi 250 od29.5. 1965.

ja n u ar l993 \IonopolLi:t @

mala, m al a, malecka,ovol icka Skola lnterneta

Poilo stc- ovladali koiiienlem e-naila,mo)ete krenuli dalje u upoznavanje

naiarrak ri vn ii e u s I uge I n ternela.

Stale www:World Wide Web tWWW) ili samo

Web je najmlada usluga koju lnternet prula'

Zalrvaljujuci rrjoj Intemet je doZiveo bum u

sreru. WWW dine bezbrojne lokacije na

koiirna se nalazi bezbrojne prezentacije (s/e)

kole su ru postavilc finne. pojcdinci. razne

ustano\ c i dnrgi. SadrZaj prezenucije iinetckst. slika. animacija i rvuk lrnulrimcdijat. a

odnosc se rta odrcdenu temu (modni dasopis'

proizvodac automobila, fak'ultet- bcnd.

rlotika...). Narat tro. netnaJu s\ | saJtovl sve

ove cletncntc.Dakle. neko tamo u svctu je napravio

prezentactjtr i smestioje nr lrard-disk ratunara

koji jc povezan sa Intemetorn. Cilj ovoga

,no;. du'b,.'d. da se poveia prodaja odredenih

proizvoda usluga, da sc iira javnost Ltpozna sa

postojanjern i radom rrekc ustanovc ili da

iednostalno tteka osoba ili osobe pokaZu

qgl611 5vetu (slikom ircdju) kako rni:le da je

Sharon Slonc najseksipil"nija Tena svela iliBcarle.snajbolji bend svih wemena ..

Windows okruZeqieNakorr Sto trkljuditc (nc upalitc)

racunal' polcenuie sc Windows. ito bi rrebalo

da rczultira time da se na ekanu radunara

pojave slidice (ikonice) ispod kojih neSto piSe.

One slu2e da bi se laKe pokrenuo (startovao)

neki program. Za prisrup WWW moglt se

korisnri sledeii proglarni koji se joi zoru i

(,itad (btowsetfl: Nerscape Navrgator, MS

Intetnet Exploter i manje pon"rlti Open.

Glavno orude u radu Pod Windows

oknrTerrjenr (tako se kaie)je miS. a poneko ga

zor,e i pacov. Pomclanjc mi3a levo-desno i

napred-nazad (ne gore-dole) dovesce to toga

da se strelica na elcranu (pointer) pomera levo-

desno i gole-dole, respektii"no. MiSa uvek

dr2ite celom Saporn (slrln prsfitlta i dlanom).

k#ipLst nek je na lcvom dugmcru miSa, a

srednji prst na dcsnotn (za levoruke obrnuto)'

Progranr (recimo Navigator) pokreie

sc dvosh-ukirn klikorn levirn dugmetorn mi5a

na njegovr-r ikonicu lsfortcut ).To madi da se

pointer lstrelica) postavi preko slidice i dva

puta brzo klikne. Drugi nadin je da kliknete

lato nrle naglaSeno koje dugme onda je levo)

na Stan(dolc levo). pa zatim Progratne, pa na

leljcni prograrn. Ako ste sve dobro uradili

oworide se pfozor (window).Ovottt prozotu. kao i svim drugim.

rnozcte menjali dimenzije pomeranjem

njegovih ivica (dr2eci pritisnuto levo dugme

miSa). moZete ga pomerati. rninirnizirati (kada

postaje Inali pravougaonik u dnu ekrana)

klikorn na prvi kvadratii u gomjem desnotn

ruglu prozora. maksimizirati (kada zuzilna ceo

ekran) i zaworiti klikom na treci kvadratii sa

oznrkorn X.

(@r\lonopolLi-r

Eto mene. eto vas

SadrZaj koji WWW nudi je tolikovelik da nije problern da ono Sto traZite ne

posroji. ved je problern pronaii ga i to

dovoljno brzo. Za (buo) pronalaZenjc sluZc

maSine za pretrazivanje (search engnes)- Da

bi ste se povezali sa ovitn maiinama potrebno

je da nnesete njihor,u lokaciju (locariott)'Na

nekim radunarima u naSem radunskom centru

(RC) podeSeno je lokacije nekih od ovih

rnasina budu home page. Sto maci da sc njima

pristupa autolnatski po stanor-anju programa.

Dva najpomatija prctra)ivaca se nalazc na

adresama (lokacijama) wwrv.yahoo.cotn i

allavista.digital.cornPre ncgo lto nastavlm moram

objasniti kako se kede po Intctneru. Ovo

hetanie sa jedne na drugu lokaciju lfiziikimoZe biti i sa jednog na drugi kontinent) se

popularno zove surfovanje ili krstarcnjc.

Svaki strana prczerrtacije ima tekst ispisan tr

ramim boiama irili razne slike. Prelaskom

pointerorn preko rrekih ledi i slika. strelica iese pretvoriti u tnalu Saku sa ispnrTettim

kaZiprstom. To madi da iemo klikom na to

rnesio predi na drugi sadrzaj iste prezentacije

ili na novi site.Ovai deo prezentacije sc zove

link(vezal.a njcgovo ime i sadr2aj oko njega

narn govore gde 6e nas talasi Jntcmcta

odvesti. lpak. ponekad je poZeljno koristiti

direktan unos adrese.

Yahoo! 1e Prc svega veliki imenik'

lzbororn tema lkliktanjern na njih). od op$tih

ka oosebnim i poiedinadnim, dociCete do liste

prezentacija koje bi vas mogle zanirnari'

Moguia je i pretraga po kljudnim rcditna

lkeywotcts), ali se ovorn opcijorn plctrazuje

sano Yalrco! imenik. Kljudne redi su red iligrupa redi kojorn Telimo da, pre svega

efektivno, pronademo ono Sto srno traZili'

Dakle. da ne pronaderno samo manji plast

sena. a ttaZirno isru iglu.

A lravista omogu6uje samo

oretraZivanie po kliudnim redima i rnnogi

Lorisnici smatraju daje u ovom pogledu broj

jedan. Kljudne reii se zadaju odvoje

operatorima AND. OR. NOT iNEAR, a moZe

se koristiti i dioker * koji zamenjuje najvi{e 5

slova, i ispred njega se molaju navesti bar 3

slova.Moja PrePoruka je da Podnete sa

Yahoo! Kada dodcte do Zeljenog saddaja

zapi5ite njegow adresu da biste sledcdi put

mogli da odete pravo tamo. JoS da pomenem

da back sluZi da se watite sttanu unazad, a

forward da odete unapred, ako ste koristili

opciju back.

Sada posedujete potreban know-how

da bezbedno surfujete na talasima Intemeta'

Ljuba

Sva pitanja i preporuke prezentacija

(sajtova) ostalim Iitaocima Saljite na e-mail

suef@one.ekof.bg.ac.yu il i tjubek@ns.gov.yru

edavno se u izdanju MetroPolisRecordsa pojar,'io llovi albun-r Nc6u

da sc predam bcogradske gruPc

Sunshine. Ve6 sa prvim albnlnotlt.Ljubavna likvefakcija, privukli su paTn.ju

muzidkc javrrosti, da bi sa dmgrn-r. Sh. g' t'm., uleteli u prvi tin-r naie muzidkc sceue osvetrrll torne, a pomalo i ostalolnc.

razgovat'amo sa Batretoni, pevadem (1)

grupe

l\,lL: Staje tema 0v0g vaieg n0v0g albuma?

Banc: Tctna.' Pa t'lztte l( l)lJ po5t(lo'

brate. To ti je k'o spektar boja, rttztrrrcS'

Tako da jedne odrcdenc lli:nla. tl srtSltltt-

znadi irna tih tlalo nlr-rSko-lcrlskil.i odtlosa,

kao Sto sc to i clo sada deiavalo, ali i nlnogilr

dnrgih stvari. Zl'radi. neka sval<oclncr' tcit

na5a, neki nai pogled na ncke stvari, t.tcka

iskustva, tako to.

ML: Ni$e do sada menjali izdavaca Da li ste imali neka

ogranicenja u izradi albuma?

Bane; Pa, da smo irlaii ograniderl-ja

ne bi ostali sa istirn. Znadi. Nletropolis sc

pokazao kao kuda koja je bila mnogo jadc

zarnteresovana rtego .Iugodisk, a tokonr

vrcmena, po5to zauzimamo. dlni nri sc.

najboljc mesto, oni daju svoj maksirnum' To

rram jc vrlo bitno. Dalo nam je sigurnost da

ostanemo sa njima u poslu ito sc tidc tre6cg

izdanja.

ML: Otkud takva ianrovska raznovrsnost u vaso1 muzici?

Bane: Pa, vidi, mt snlo tl osnovl rep

bend. A 5to se tide rnuzikc, svcstranl slllo.

Znad, ja bih to nazvao hiP-hoP, a on

podrZava, tj. to je jcdna vrsta kultr-rrc t

rnuzike, koja sadrZi svc pl'avce. Znaii, ona

mora da ima hip-hop groove. Svaka naSa

pesma ima taj groove, ali, ovaj, sad zbog

dosta ditre u ttekitn pe:l))clnl - gitrrre.

znadi nekog dvrstog zvuka, ljudi kapirajr'r da

smo mi neki hard-rep, hard-hevi-metal' ilinefilam pojrna. Ja rt osnot'i kaZem da st'rlo

hip-hop bend, rep, a sve ostalo Sto ide to 1e

neki progres kojim mi sarri idcuro. Tako da.

bilo bi lo5c kada bi ostali na nckoj isttlmuzidkoj osnovi, nego treba se n-renjati.

ML: Koncerti su vam uvek bili odlicne iurke Kako izlazite na

kraj sa situacijama kao stoje bila ona letos u Vrnjackol Banji,

kada ste na bini imali nekoliko puta viie klinaca iz publike,

nego izvodaca?

Bane: To je jcdan od nekolikokoncerata gde se na ktalu Probileobezbedenje. Doduie, tu i nije bio ncki

security. Znadi, ljudi su jednostavno skodili

na binu. Znai kako, dobarje to osedaj kad ti

vidiS da postoji direktati korrtakt izuredrt

publike i nas t-t-tuzidara na sceni. .Tcr. ovaj.

mnogo je bezvez,e kad imai ncki koncert

|Anil2| 1gs9

-:

HEJ, PPOTESOPE,POKAZI KAKO SE SYIPALO PPf...

Pro5le godine, povodom zavr5etka prve Letnje Skole

ekonomske politike Grupe 17, Mladan Dinkid, koordinator G17, i

Goran Pitii, direktor u Ekonomskom institutu, odluduju se da sveda-

nost za mnogobr-ojne polaznike Skole i goste upotpune amaterskim

unplugged koncertom. Na repertoaru su bili Zdravko Colii, Azra,

Bijelo Dugme, Olivel Dragojevid... Priledivadi ovog proglama nlsu

ni slutili da de kod publike ostaviti sjajan utisak Takva reakcija im

daje ideju da ponove koncert, s tim da se ekipa kompletira' Tako im

se prikljuduju: Igor AvZner, vlasnik marketin5ke agencije Focus

Communications, Dragi5a Lekid, direktor Societe General Yugoslav

Bank, Goran Ttrlii, traumatolog na Kiinidkom centru Srbije i Tibor

Tot, ulidni diler, i nastaje vokalno-instnrmentalni sastav "Monetarniudar". Drugi koncert (inade, oba su odrZana u Hotelu Interkon-

tinental) biva mnogo bolje i ozbiljnije odraden na zadovoljstvo svih

gostiju i, sasvim spontano, dlanovi benda dolaze na ideju da sa

koncertnim rnaterijalom odu u studio. Tako se nedavno u prodaji

pojavljuje kompakt disk "Monetarni udar live '98'"'

T Z lenula sam u zezanje, ali ba5 se nisam najlep5e provela'

K Evo zasto. DoSli smo do granice' Naravno, kolima'

l\SmeSka5 se ti, smeskaju se oni' Pasoi ! Nema problerna'

Izvolite. Sve je kako tleba i n-ri ulazimo u Madarsku' E, tada

rni se ved skinuo osmeh sa lica. Sarno Sto smo pre5li granicu

zaustavlja nas madarska milicija, opet traZe paso5e Naravno da

su nas zaustavili jer su videli BG tablice' Obra6a nam se

milicioner i izgovala cifru od 40 DM. Nisam znala o demu se

radi, a onda smo ga razumeli da nam pi5e kaznu' Zaito? Pa

zbog "6elavih guma". Aaaaa! Pa sto ne kazes! Dajerro mu 20

DM "u dZep" i, naravno, nastavljamo put Po5to smo i51i u

Peduj. krenuli smo preko Mohada. Dolazirno tamo, a kad ono

skela zatvorena. Radi do 18:00 sati. Morali smo okolo, tako da

slro napravili jedno 200 km "viSka" onako neplan'irano'

Prilazimo Peduju (da pomenem da je na putu uspela da nam

pukne i gun'ra - Marf,rjev zakon). Stigli srno u hotel' Dobro vede'

imate li praznih soba? Bide sutra ujuttu. Sutra!!!! A 5ta iemo

nodas? Samo je slegnuo ramenina. Jutlo mi je osvanulo na

recepciji i klenuli srno u Soping. Naravno' prvo smo krenuli u

rnenjadnicu. Naleteli srno ispred menjadnice na tipa koji menja

devizc po mnogo veiem kursu. Sklonili smo se u stranu, i dok

je on brojao folinte, moj drug je vadio marke' Taman da

krenemo, diler zahteva dajo5 jednom utvrdi da li nam je dobro

dao forinte. Ma, u redu jel Ali on hode jo5 jednom da izbroji

pare, tako da smo zbog njegovog insistiranja odustali od

.urrr-t.r-ra. Uzimamo marke, on forinte i rastajemo se' Nismo

napravili ni dva koraka, prllazi nam na5 dovek sa toki vokijem'

Dobar dan! Gledamo ga: "Sta 'ode, bre' ovaj?" "Jeste li vi

menjali sad devize?". "Hteli smo, ali nismo". "Pogledajte u va5u

@MonopolList

Pomenuti disk sadrZi 17 numera uz dve bonus pesme jcdtte

meksikanske i jedne grdke. Postprodukcija je radena u studiju Laze

Ristovskog na Ko5utnjaku, Zenski vokal je Slavica Dordevid, a

nesebidnu pomod bendu pruZio je i Jorgos Papanikolau, bankar sa

Kipra. Iako se na ovom CD-u moZda ne nalazi izbor pesama po

vaiem ukusu (kao Sto je sludaj sa mnom), sigulan sam da ne6cte

ostati ravnodudni na sjajnu i kompletnu svirku i, pte svcgil'

neverovatni vokal Gorana Pitiia koji je, dini mi se, potpltno pt onraSio

profesiju jer bi kao pevad imao sjajnu karijeru' Zdravko Colii rnoTe

ia mu-pozavidi na tome kako je izveo "Glavo luda" i "Ti si mi u

krvi", a sa Mariah Carey bi bio odlidan duet' Tu su jo5 i "Zajedno"'

"A Bta da radim", "Ima neka tajna veza", "Maljdiki"' "Balkan"'

"Bacila je sve niz rijeku" i drugi veliki hitovi' I zaktal: neuojtc se

iznenaditi ako se Dinkid i Pitid odreknu nas sfudenata Ekono'rskog

fakulteta i odmetnu u kompozitore. Takav talenat zaista tt'eba

iskoristiti' Beastie tsov

J Lr;n je ipol *iLfieMadarska. Stvarno lePa zemlja'

Ali u ovom tekstu nelu pisati o njenim lepotama'

vei koliko moZe da vas ko5ta jedno "Si5anje" tamo'

novdanicu od 100DM". Aono, brate,s o k !!!! Diler je zame-

nio pravu novdanicu za lalnu koja se nalazlla kod nas' Jrirttro

ga,kale milicajac, ve6 duZe vreme, niste vi prvi' Totalno oronuli

i izgubljeni vradamo se u hotel.- Posle toga nismo bili viSe niza5ta Ostali srno tarno joS

dva dana. I kre6emo kudi. Brojimo jo5 koliko para lmamo' a

kad ono fali novdanica od 10.000 forinti (to vam je negde oko

80 DM). Dolazimo do logidnog zakljudka, po5to su not'drtnrca

od 1.000 forinti i 10.000 forinti neverovatno slidne, da kad smcr

ne5to verovatno pla6ali pomesali novdanice i, naravno' nekom

poklonili 9.000 forinti. Da, to smo rni, "crveni krst" Javite sel

PrllaziLno polako granici, kad ono, brate, isti miliciorlel"

"Dobar dan, Sta je problern?". KaZe: "Na vozadkoj dozvolr f'ali

oznaka YU". Poito nas je prepoznao, klasika -20 DtvI u dZep i'

kud koji mili moji. Tako da ako hodete da se Si5ate tatno rtegdc'

budite sprernni zaielavu frizuru, i rnogu vam reii da nc stoli

loKe

ja n u ar 1gs9

ANA

Mono oll-,ist

svi predstavnici novih, mladih,demokratskih snagakoii Zele da pi5u za

neka se jave na naS e-mail:su ef@on e, ekof . bg.ac.yu

JOIN THE PARTY!!!

CENE. SMESNE:Veliki oglasi

cela strana - 600 dinara1 AAn I.

pola strane - 320 dinara

Mali oglasido 10 redi - 5 dinara

do 20 redi - 10 dinarapreko 20 redi - 30 dinara

poklanju^j. r zamenu kttj rga' di,aba