Demokratija ili gerontokratija?

KO

LIK

O V

RE

DI

DIP

LO

MA

?IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA BEOGRAD, MART 2006.

GODINA X - BROJ 48

LOW COST AVIO-KOMPANIJE U SRBIJI

Intervju sa dekanom

Viva España! - vodič za ekskurziju

Virtuelna ekonomija

PROF. DR MARKO BACKOVIĆ

Glavni i odGovorni urednikNIKOLA ĆIRKOVIĆ

FakulTeT: Ivana BOJANOVIĆekonoMiJa: Milica LAZAREVIĆdruŠTvo: Sanja AVRAMOVIĆMoZaik: Neva BOJOVIĆ

diZaJn i PriPreMa: www.trid.co.yu

lekTor: Ivana MARKOVIĆ

MENADŽER: Vladimir Gojković

ČLANOVI REDAKCIJE: Jelena Ljubišić, Adrian Stojanović, Marija Nenadović, Mla-den Stevanović, Slobodan Britvec, Marko Simendić, Vladi-mir Gojković, Dragana Aleksić, Branko Krstić, Ivana Mar-ković, Dejan Zec, Marko Trifković, Ivana Bojanović, Branko Kubat, Milijana Komnenić, Anđela Dukovski, Milica Nikolić, Ana Šantak, Mile Bijelić, Milan Savić, Milica Božanić, Boja-na Džepina, Marija Starčević, Branko Skoković

SARADNICI: Goran Javorac, Nenad Maslovara, Ljubomir Javorina, Milen Kakuća

ADRESA REDAKCIJE:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

e-adresa: monopollist@gmail.comSajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

Uvodnik

Sadržaj

Dragi čitaoci, predstavljamo vam unapređeni MonopolList! Po prvi put ćemo uz crnu boju (iako mnogi kažu da nije boja već «odsustvo svetlosti», zvaćemo je «boja») naš list štam-pati u još jednoj. U ovom broju to je naša tradicionalna, «unijaška» narandžasta. Druga boja je samo prvi korak ka zacrtanom cilju za ovu godinu koji tako lepo zvuči – full color! Budite uz nas i bićemo sve bolji.Ova 2007. za nas predstavlja dvostruki jubilej. Fakultet slavi 70, a MonopolList 10 godina postojanja. I Fakultet i mi ćemo to dostojno obeležiti, svako shodno svojim mogućnostima.Ono što je najviše obeležilo prethodni period jeste tzv. afera «indeks». Studentska unija Srbije, čija je članica i naša Unija, je bezuspešno godinama pokušavala da skrene pažnju javnosti na problem korupcije u visokom školstvu i da ubrza proces obračuna sa njim. Tek sada, kada je doguralo do toga da čak i zamenica ministra prosvete bude jedna od glavnih osumnjičenih, nešto se pokreće sa mrtve tačke. Na žalost, poznavajući nas, vrlo se lako može desiti da se na ovome stane i da se, kao i većina drugih stvari, sve ubrzo zaboravi.I ima li ceo taj slučaj nekakve veze sa dnevnom politikom? Svedoci smo da već dva mese-ca naši tzv. političari ne mogu da se dogovore ko će i šta da radi u novoj vladi, pa ne bi bilo čudno da su i oni u sve ovo malo umešali prste. Bilo kako bilo, dobro je da se krenulo sa obračunom, a dokle ćemo stići to sam Bog zna...Kolege i koleginice, srećan vam dan fakulteta!

Nikola ĆirkovićGlavni i odgovorni urednik

04 Prvi i Pravi...08 Put kojim se češće ide11 studentski ombudsman 12 nica - beograd - Pariz13 kako Postati senior executive Pre tridesete?14 Leteti, Leteti, LePo je Leteti...17 mladi Pokreću incijative18 isPiti PosLe isPita20 demokratija ili gerontokratija?22 za svakoga Ponešto25 titanik – teorija zavere28 večite tajne30 viva esPaña!33 virtuelna ekonomija36 tom Hartley jr - ima i ume37 Hr manager38 rekli su...a bolje da nisu

4

Prvi i pravi...Ove godine se slavi 70 godina od osnivanja Ekonomskog fakulteta. Povodom ovog velikog jubileja, ali i drugih aktuelnih i interesantnih tema, razgovarali smo sa dekanom Markom Backovićem. U ovom razgovoru pokušali smo da damo odgovore na pitanja o korupciji, godišnjici Fakulteta, Bolonji, masteru, trenutnim projektima i daljim planovima na Fakultetu...

Monopollist: kakav je vaš stav o aktuelnom pitanju korupcije?Prof. Backović: Što se tiče ko-rupcije, na našem Fakultetu se uvek podržavala svaka akcija državnih organa koja dovodi do suzbijanja korupcije u svim se-gmentima društva, a posebno u visokom obrazovanju. Ja mislim da je to najosetljiviji deo društva, gde se ne sme dozvoliti ni naj-manja mogućnost za postojanje korupcije. Kragujevački slučaj su preuzeli nadležni organi i ko god je učestvovao u tim mut-nim radnjama mora zai-sta biti kažnjen. Ml: Šta se dešava sa indirektnim metodama korupcije - poznato je da neki profesori insi-stiraju na kupovini po-sebnih udžbenika?MB: Ovo je jedini fakultet u Srbiji koji uz školarine daje studentima sve po-trebne udžbenike. U rani-jem periodu je bilo nekih nepravilnosti, posebno u periodu važenja prethod-nog Zakona o Univerzite-tu, kada su dekani postavljeni od strane države imali mnogo veća diskreciona prava u odlučivanju nego što to dozvoljava akademski nivo funkcionisanja fakulteta, ali i sami znate kakav je to period bio. Sve ovo danas su posledice tog perioda i opšte erozije morala u svim segmentima društva, pa i u visokom školstvu. Dakle, mi studentima obezbeđuje-mo sve udžbenike i nijedan profe-

sor ne sme da uslovljava izlazak na ispit prodajom svoje knjige. Profesor praktično ne sme ni na koji način da uslovljava studenta da izađe na ispit. Mi svi zajedno moramo da otkrivamo slučajeve zloupotrebe, kao što sam to po-menuo na nedavnom sastanku sa studentskim organizacijama.Ml: da li je u toku vašeg dosa-dašnjeg mandata bilo nekih slu-čajeva korupcije?MB: Ja nisam imao ni naznaka o korupciji tako da nemam nikakve

informacije da postoji bilo koji oblik nepravilnosti. Objektivno smatram da se ništa ne može raditi ilegal-no, a da se za to ne sazna, bilo putem anonimnog pisma ili tele-fonskog poziva. ML: Koliko su važne evaluacije profesora? MB: Mi smo jedan od fakulteta koji anketu radi svake godine i to poslednjih 25 godina. Moram reći da je to imalo pozitivne efekte.

Isto kao što je naša borba protiv nepravilnosti u polaganju ispita podigla nivo profesionalizacije i standarda, tako su i te ankete do-vele do promena na bolje. Ml: Zašto ankete koje je spro-vodila uprava Fakulteta nisu bile javne?MB: Fakultetska anketa je realizo-vana od strane Komisije za anke-tu koju formira Nastavno-naučno veće i koja sprovođenju ankete pristupa krajnje profesionalno. Rezultati ankete posle obrade

dolaze do rukovodstva, koje komunicira sa sva-kim od profesora do-stavljajući mu njegove rezultate, uz određene sugestije kako bi se rad mogao poboljšati. Do sada je postojao sistem i da se najbolje ocenjeni profesori javno pohvale na Naučno-nastavnom veću.Moram da priznam da mi se nije dopalo to što su neke ankete prote-klih godina odmah le-pljene na oglasne table

i liftove, pri čemu nije bilo potpuno jasno koja je metodologija bila pri-menjivana niti u sastavljanju, niti u obradi dobijenih rezultata. Tako da su mnogi od rezultata bili i na prvi pogled nelogični - npr. anketi-rani su studenti o profesorima koji tokom školske godine nisu ni dr-žali nastavu i sl. Ja nemam ništa protiv sprovođenja dve ankete, od strane uprave fakulteta i od strane studenata. Pri tome se mora uzeti

intervju sa prof. dr markom backovićem – dekanom ekonomskog fakulteta

5

u obzir da je anketa jedan ozbi-ljan profesionalni posao i da je ne može svako sprovoditi.Ml: kako rešiti problem ispita sa niskom prolaznošću?MB: Moram da kažem da se među studentima stvara čudna atmosfe-ra da je određene ispite nemoguće položiti. Smatram da će se posle primene standarda o broju stude-nata na vežbama i predavanjima prolaznost povećati. Isto tako, mi razgovaramo sa profesorima kod kojih je niska prolaznost kako bi se to popravilo. Što se tiče standarda o izgledu udžbenika i načina predavanja, moram reći da tu treba biti poseb-no obazriv. Zahtev je da se sedam stranica mora ispredavati za jedan čas, međutim, to je po mom mišljenju veoma olako utvrđeno. Naime, veo-ma je teško u uslovima postojanja heterogenih predmeta defi nisati ta-kve standarde.Mi smo, što se tiče obi-ma udžbenika, do sada imali standard da uko-liko je broj časova 60, obim gradiva koji se obrađuje u udžbeniku ne sme preći 600 stranica i to se umnogome praktikuje. Osim toga, u narednom periodu ćemo, kroz lektorisanje, navođenje ključ-nih reči, rezimea, pitanja, pokušati da učinimo udžbenike još prihvat-ljivijim za studente. Moram istaći i to da smo do sada uveli i nekoliko sjajnih izdanja vrhunskih svetskih autora, a u toku je prevođenje još pet novih udžbenika. To zaista po-diže kvalitet nastave.Ml: koji je vaš stav po pitanju izjednačavanja diplomiranih ekonomista sa masterima?MB: Celo to pitanje je po mom mi-šljenju vođeno poprilično «trapa-vo», kako od strane države, tako i Zakonodavnog odbora, pa i od strane Konferencije Univerziteta. Što se tiče Ekonomskog fakulteta – nema osnove za izjednačavanje ovih diploma. Takođe ćemo insisti-

rati da se bez obzira na zakonsku nedorečenost diplomirani ekono-mista nakon završene četiri godi-ne i dalje zove diplomirani ekono-mista. Posle pete godine dobijaće se zvanje mastera. Ovakav stav sigurno ima preko 80% fakulteta na beogradskom Univerzitetu. Iskreno mislim da je ovo pitanje politizovano i da je deo političke kampanje. Ne možemo onome ko je manje naučio dati diplomu pre-ma kojoj je naučio više.Smatram da su naše domaće ma-ster studije, kao i one koje organi-zujemo u dogovoru sa inostranim fakultetima vrlo kvalitetne. Upravo sam se vratio iz Pariza gde smo

obnovili ugovor sa HEC poslovnom školom. Prema rang listi «Financi-al Times»-a to je prva poslovna škola u Evropi. Sa Univerzitetom iz Nice takođe organizujemo ma-ster iz Makroekonomije posle koga se dobijaju master diplome i našeg i njihovog Fakulteta. Tako-đe sam skoro boravio u Milanu na «Bocconi»-ju i plan nam je od juna sa njima realizujemo prvo različite kompanijske kurseve, a od janua-ra najverovatnije i MBA program.Ml: Jedan od principa Bolonj-skog procesa jeste da studenti mogu da utiču na svoje obrazo-vanje – konkretno da im se po-veća ponuda ispita pa da mogu sami da biraju određeni broj, čak i sa drugih smerova?MB: To teoretski zvuči mnogo do-bro, ali bi tu verovatno delovala “li-

nija manjeg otpora“, pa bi studenti opet birali najlakše ispite, a mora-mo voditi računa o kompetencija-ma koje student mora steći obrra-zovanjem na ovom Fakultetu. U narednim promenama nastavnog plana sigurno će biti uvedene op-cione varijante, ali i to se mora pa-žljivo sprovesti jer ne možete birati neki predmet a da nemate pred-znanja potrebna za njega. Ml:Postoji li neko rangiranje našeg Fakulteta u evropskim krugovima?MB: Mi smo sada u procesu na-cionalne akreditacije koji do 2009. moramo da završimo. Međutim, svi evropski fakulteti na kojima

sam bio ponose se svo-jim rangom u međuna-rodnim krugovima tako da nam je cilj upravo medjunarodna akredita-cija. Naš objektivan pro-blem je prostor, jer ga imamo malo. Problem nam je i broj zaposlenih, jer nam treba više asi-stenata i profesora. Sve su to potrebni parametri za akreditaciju. Realno, još uvek smo siromašni za vrhunske standarde. Naš kadar je izvanre-dan, ali malobrojan.

Ml: kako nameravate da bolje povežete studente sa privre-dom tj. sa poslodavcima?MB: Saradnja studenata sa privre-dom proizilazi iz saradnje Fakulte-ta sa privredom. Kao prvo, veoma je veliko interesovanje novih stra-nih fi rmi koje dolaze u našu zemlju za zapošljavanje studenata našeg Fakulteta, tako da im mi obezbe-đujemo podatke putem «Career centra». Četrdesetak studenata je prošle godine bilo na praksi u preduzećima u turističkim organi-zacijama i bankama - mada bi to svakako trebalo i povećati. Među-tim, studentima još uvek nije in-stitucionalno nametnuto da imaju praksu. Tražnja za našim diplomcima je realno velika. Iako postoji veliki broj privatnih fakulteta na kojima

6

je studije završio određen broj ekonomista njihovo znanje i kom-petencije su veoma skromne i ne mogu se ni porediti sa našim diplomcima. Kao što i sami zna-te vrlo često je čak i u konkursu naglašeno da je potrebna diploma Ekonomskog fakulteta iz Beogra-da. To ne znači da mi ne bi trebalo da podižemo i dalje nivoe i stan-darde nastave, a pre svega nivo aplikativnosti znanja.ML: Šta se sada dešava sa «Ca-reer centrom»?MB: Želeo bih da «Career centar» postane stalna služba kao i osta-le studentske službe koje postoje na Fakultetu. To bi podrazumeva-lo da postoji i odgovarajuća baza podataka, kao i da se pomaže stu-dentima pri izboru karijere – kao što se to radi već godinama, ali potpuno neformalno. Ovaj centar mora u potpunosti biti usmeren ka studentima. ML: Priča se i o promenama u kantini?MB: Upravo krećemo u taj proje-kat. Planiramo da Klub ostane u funkciji koju ima trentuno, ali deo Kluba ćemo pretvoriti u internet caffe. Naime, planiramo da doda-mo 10 -12 računara sa pristupom internetu. Sve će, naravno, biti be-splatno. Fakultet će preuzeti funk-cionisanje kantine i ja bih iskreno želeo da se iz kantine ostvaruje profi t koji će se vraćati studentima – na primer Monopollistu, Ekono-mijadi, Menadžerijadi itd. Od 1. ar-pila planiram da se sastanem sa predstavnicima studentskih orga-nizacija i Studentskog parlamenta kako bismo o ovome razgovarali. Pokušaćemo da snizimo cene, tako da ih formiramo transparen-tno – da se zna kolika je nabavna cena, a koliko prodajna. Naravno, kvalitet se mora zadržati, a i po-većati.Ml: da li je u planu bolja orga-nizacija prijave ispita?MB: Naravno, i to je u planu. U pregovorima smo sa Elektroteh-ničkim fakultetom da preuzmemo novi program za baze studentskih podataka kako bi se u holu Fakul-

teta postavili terminali sa kojih bi mogli da se prijavljuju ispiti. Po-stojala bi i mogućnost prijave ispi-ta od kuće koja bi automatski išla u bazu. To bi moralo da se završi do kraja maja. Jedina prepreka nam može biti previsoka cena ne-ophodnog softvera.Ml: u skladu sa tim - šta se de-šava po pitanju modernizacije Računarskog centra?MB: Mi smo dve sale potpuno re-novirali, ali renoviraće se i ova, u kojoj postoji pristup internetu. Mi za svaku nabavku moramo da objavimo tender tako da proces traje prilično dugo. Ovih dana smo dobili i vrlo interesantnu ponudu

od jedne engleske fi rme da pono-vo otvorimo «Dealing room» koji je bio namenjen osposobljavanju studenata za rad na fi nansijskim tržištima, i to deluje kao dobar projekat. Ml: kako ocenjujete rad stu-dentskih organizacija i «Mono-pollista»?MB: Moram da kažem da do sada imamo sjajne odnose sa svim or-ganizacijama na Fakultetu. «Mo-nopolList» je, možemo reći, zaista ozbiljan list. Iako je imao svoje us-pone i padove, on je prepoznatljiv

među studentima kao jedan od najboljih studetnskih časopisa u Srbiji i to treba zadržati. Mi tradici-onalno i fi nansijski pomažemo ra-zličite studentske aktivnosti. Moje zadovoljstvo je bilo ogromno kada smo poslali fudbalere u Belgiju, koji su nam doneli titulu vicešam-piona Evrope. Ml: i za kraj - Fakultet ove go-dine slavi 70 godina postojanja - kako će ova godišnjica biti obeležena?MB: Praktično cela godina će biti u znaku tog jubileja i na tome će za-jednički raditi i studenti i profesori. Centralni događaj će biti u periodu od 26. do 29. septembra, za kada je planirana velika Međunarodna naučna konferencija koja će raditi kroz šest sekcija i nekoliko plenar-nih sesija. Učešće će uzeti poznati ekоnomisti, kako iz zemlje, tako iz inostranstva. U ovom periodu biće organizovana i Svečana akade-mija, pod pokroviteljstvom pred-sednika države, gospodina Borisa Tadića. U organizaciju Akademije biće uključeni i studenti. Do odr-žavanja ovih svečanosti biće re-kostruisan Amfi teatar 1, a moguće je i A2 i A3. Pripremamo trenutno i promo fi lm o Fakultetu koji će se tada prikazati, a koji će predstaviti istorijat Fakulteta, kao i njegovu misiju i viziju daljeg razvoja. U okviru proslave 70 godina po-stojanja Fakulteta, biće organizo-vano predavanje Filipa Kotlera, 25. maja. Iako se ovo predavanje organizuje na komercijalnoj bazi njemu će moći da prisustvovuju i profesori i asistenti, kao i jedan broj studenata, što će biti alimen-tirano sponzorstvima. Predavanje će se organizovati u Sava Centru. Za 31. mart, kada je zvanično dan Fakulteta, planiramo da nagradi-mo najuspešnije studente, sporti-ste, kao i da organizujemo izložbu knjiga, neke tribine i slično. Važno je istaći i da trenutno radimo na poboljšanju komunikacije sa zbog čega je i formiran Centar za mar-keting.

Nikola ĆIRKOVIĆVladimir GOJKOVIĆ

crna maskaCareer centar Ekonomskog fakulteta već skoro godinu dana ne radi ono zbog čega je osnovan. Iako su po-stojali svi mogući preduslovi, glavna spona između studenata i privrede na našem Fakultetu ne funkcioniše.Na jednom tako ozbiljnom poslu bili su angažovani «vojnici» na civil-nom služenju vojnog roka, koji su sa «vojskom» završili pre neku nedelju. Samo od sebe se nameće pitanje ko-liko su ti momci bili kompetentni i uop-šte raspoloženi za rad u ovoj preko potrebnoj službi. I šta sad? Svedoci smo da je tek osnovani Centar za ra-zvoj karijere Univerziteta u Beogradu za mesec-dva koliko postoji učinio više nego naš Career centar za prote-klih godinu dana. Dakle, prostora za rad i rezultate je onoliko!Budući da, za razliku od većine privat-nih fakulteta u Beogradu i više držav-nih ekonomskih fakulteta u regionu, organizovana praksa za naše studente ne postoji potreba za kvalitetnom i do-bro organizovanom komunikacijom na relaciji studenti-privreda je ogromna. Career centar je pravo mesto za to.Nadamo se da će uprava fakulteta u budućem periodu više pažnje obratiti na Centar i što pre ga vratiti na noge. Prostorije, oprema, kontakti...sve je tu. Samo fale pravi ljudi da na tome rade.

bela maska31. marta ove godine naš Fakultet slavi 70 godina postojanja. Planirano je da tokom cele godine budu organizovani događaji koji će obeležavati ovu važ-nu godišnjicu. U martu će na prigodan način biti obeležena sama godišnjica, u maju će nas posetiti Filip Kotler, a u septembru će biti organizovana me-đunarodna konferencija sa svečanom akademijom koja će i biti centralni do-gađaj posvećen jubileju. Ovo su samo neki od događaja, a sve njih pratiće i ozbiljne promene na Fakultetu kao što su renoviranja amfi teatara, kluba, organizovanje novih i poboljšavanje postojećih službi - sve potrebno da na ovako važan datum pokažemo da smo ipak - prvi i pravi!

Fakultetske vesti

Konkurs - Summer University Danubia 2007Bukurešt - Beograd - Zagreb - Budimpešta – BečEkonomski fakultet u okviru partnerskog ugovora sa Wirtschafts univerzitetom iz Beča raspisuje konkurs za letnji seminar (Danubia 2007) koji će se održati od 01. - 28. jula 2007.U programu učestvuje 56 studenata i to, pored 8 studenata sa Ekonomskog fakulteta iz Beograda i studenti sa ekonomskih fakulteta i univerziteta iz Beča, Budimpešte, Bukurešta, Bratislave, Praga i Zagreba. Program obuhvata pro-putovanje kroz navedene zemlje i gradove uz pohađanje kurseva koji se orga-nizuju na ovim fakultetima. Mesto polaska je Bukurešt.Kursevi su podeljeni na dva modula - Financial Services i Human Resource Management, od kojih se bira jedan.ZVANIČAN JEZIK EngleskiKotizacija je 100EUR (pokriva smeštaj, hranu, putovanje između gradova, ma-terijale, organizaciju nacionalne večeri)Potrebna dokumenta:1. Potvrda o studiranju2. Uverenje o položenim ispitima 3. CV4. Motivaciono pismo5. Popunjen formular za prijavuPrijem prijava: od 01.03.- 22.03.2007. od 10-12h kabinet 154Sve detaljne informacije se mogu dobiti putema sajta http://danubia.wu-wien.ac.at/ ili na telefon 3021068, Jelena Cvetanović, Centar za međunarodne stu-dije cis@one.ekof.bg.ac.yu

Tokom februara proradio je sajt Studentskog parlamenta Ekonomskog fakul-teta. Sajt se sastoji iz pet celina. Kao prvo, vesti koje će pratiti rad studentskog par-lamenta i sve aktivnosti koje su direktno ili indirektno vezane za studente Ekonom-skog fakulteta u Beogradu i od značaja za njihov rad nalaze se na početnoj stranici i u glavnom meniju pod stavkom vesti. Drugo, parlament je deo sajta koji isključivo pruža informacije o parlamentu, njegovoj organizaciji i članovima. Rad parlamenta je organizovan kroz resore kojima je posvećen treći deo ovog sajta. Četvrto, servis je deo sajta koji je predvidjen za komunikaciju sa članovima studentskog parlamen-ta i medjusobnu komunikaciju studenata. I najzad, peto, forum kao deo servisa je najznačajniji vid komunikacije preko kog će članovi parlamenta pružati svu pomoć studentima i prikupljati informacije o problemima a sve u cilju njihovog rešavanja i poboljšanja uslova studiranja za sve studente.

Prodaja ulaznica za beogradska pozorišta u organizaciji Saveza studenata Ekonomskog fakulteta proglašena je za najobimniju na Univerzitetu u Beogradu. Broj prodatih karata za JDP i Pozorište Slavija je ubedljivo najbrojniji na Ekonom-skom fakultetu, dok je obim prodaje karata za ostala pozorišta (Bitef, Atelje 212 i BDP) u samom vrhu na Univerzitetu.

Druga Međunarodna studentska nedelja u Beogradu (International Stu-dent Week in Belgrade) ISWiB 2007, održaće se u periodu od 28. juna do 5. jula u našem glavnom gradu. Moto ovogodišnje konferencije je „Update Local to Get Global“. Više od 130 studenata i mladih ljudi iz Evrope okupiće se u Be-ogradu u cilju da učestvuju u više interaktivnih radionica, diskusija i predavanja na neka od najzanimljivijih pitanja.Biće organizovane sledeće radionice: Umetnost i kultura, Ekologija, Ekonomi-ja, Obrazovanje, Mediji, Psihologija, Društvo i dve umetničke radionice – Foto art i Video art.Rok za prijave je 1. april, a sve detalje i informacije možete naći na sajtu www.iswib.org.

7

8

Put k

ojim

se

češć

e id

e Prvo radno isKUstvo„Sećam se da sam tih dana zai-sta imala puno para, po 100-200 € dnevno. Prilično visoka suma za bilo koga u Srbiji, a kamoli za studenta na budžetu svojih rodi-telja“, započinje svoju priču stu-dentkinja Ekonomskog fakulteta. Ona je 2003. godine bila jedna od mnogih koja je u tuđe ime, a za svoj račun polagala ispite na Višoj poslovnoj školi u Beogradu. „Jedan drugar mi je ponudio da položim te ispite, koji su u odnosu na naše, prilično smešni. U jed-nom roku sam dva puta polagala usmeni ispit kod iste profesorke. Moja jedina obaveza je bila da na-učim lične podatke studentkinja za

koje sam polagala i, u slučaju da me neko od asistenata pita datum rođenja ili poslednji položeni ispit, morala sam da kažem. Preporuka organizatora tog posla je bila da, u slučaju da ne mogu da se setim nekog podatka, uzmem indeks i pobegnem iz slušaonice. To mi se nikada nije desilo. Možda sam u početku bila malo uplašena, ali po-sle petog ispita je to postao samo još jedan rutinski posao. Iskreno, najteže mi je bilo kad sam išla u svoj grad – morala sam da tražim staru garderobu koju sam odloži-la negde ispod kreveta, jer moji

nisu imali pojma čime se bavim. Možda je najinteresantnija činje-nica da sam računovodstvo prvo par puta položila na Višoj poslov-noj, a tek potom sam ga dala na Ekonomskom. Iskreno, baš me je interesovalo ko su ti ljudi koji su spremni da za taj vic od svog ispi-ta daju više stotina evra.“

trULo jeNaša koleginica je, prema istraži-vanju Studentske unije Srbije, jed-na od čak 19% studenata koji su učestvovali u nekom obliku korup-tivnog ponašanja na Univerzitetu. Najveći broj kolega, pak, pokazao je spremnost za učešće u korupciji – takvih je 74% što ukazuje na gor-nju granicu korupcije koja će biti

dosegnuta ako se problem hitno ne reši. Motivi su različiti: novac, sticanje diplome kao iluzije znanja i sigurnog zaposlenja, ali posledi-ce su iste – urušavanje državnog sistema i vrednosnog obrasca, manjak kvalitetnih kadrova i odsu-stvo intelektualne elite, stvaranje društva bez univerzalnih moralnih normi, nastavak odliva mozgova u zemlje prvog sveta...

kragujevac – kako to Pravnici rade?Ali, vratimo se za trenutak u Kra-gujevac. Grad Zastave, herojske

Iako je još od usposta-vljanja savremenog kalendara februar određen za najkraći mesec, ovaj 2007. godine u Srbiji bio je neobično dug - sumiranje rezultata parlamentarnih izbora, nastavak pregovora o kosovskom pitanju, izricanje presude Srbiji pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu... Međutim, ovog februara ostale su u senci vesti iz Kragujevca. Deset profesora tamošnjeg Pravnog fakulteta, među kojima i pomoćnica ministra prosvete i sporta, privedeni su pod sumnjom za primanje mita. Svi su pali u istom danu. Vreme je da dani pred nama daju odgovor na pitanje: do kada će korupcija biti put kojim se češće ide? I da li je to put koji neumitno i nepovratno vodi – unazad?!

korupcija u srbiji

9

istorije i velikih tranzicionih proble-ma postao je i grad korupcije. Da li je iko video problem? Ili je bolje zapitati se da li je iko želeo da ga vidi? Student četvrte godine Prav-nog fakulteta u Kragujevcu B.S. ot-kriva nam mehanizam koruptivnog polaganja ispita na svom fakultetu: „Šta god da prodaješ, moraš da ponudiš na prodaju – tako je od pr-vog dana na faksu. Sa tim te sače-kaju, uglavnom kroz priču. Ako si zainteresovan za cenu i celu tehni-ku prodaje raspituješ se uglavnom kod starijih studenata, koji direktno znaju posrednike. Svi se ugra-de 50-100 €, tako da cena varira od broja “ruku” i roka, po sistemu uslovni rokovi - veća cena. Predaš indeks i pare posredniku i položio

si. Prijaviš ispit i ne izađeš. Tako smo prepoznavali te studente, a neki od njih su se čak i javno hvalili time. Poseban podsticaj razvijanju tržišta ispita davali su profesori kod kojih je prolaznost na ispitu bila niska. Ni izvrsno spremljen ispit nije garantovao prolaz - kad stane prodaja valja naći nešto što ne znaš, a to se uvek može, ma koliko student radio. Zanimljivo je da je skoro svako od profesora bar jednom držao neka moralna predavanja. Oni su se borili protiv režima, za bolje sutra, učili su i noć i dan, a mi bismo sve bez muke.”

koliko vredi indeks?Predstavnici Studentskog parla-menta Univerziteta u Kragujevcu Žika Ceković, Božidar Čarnak, Rajko Petrović i Marko Lužnjanin (student prorektor ovog Univertite-ta) slažu se da je priča o korupciji bilo i ranije, ali da su bile na nivou rekla-kazala iz čega nisu mogli izvesti šire zaključke. Svojevre-meno je na tamošnjem Pravnom fakultetu bila postavljena kutija za prigovore na korupciju, ali je ona bila ispunjena drugačijim primed-bama studenata. Danas na fakul-tetu “radi” knjiga utisaka u koju su studenti upisali par desetina prigovora, a Studentski parlament Univerziteta u Kragujevcu bavi

se ovim problemom već nekoliko meseci. U septembru prošle go-dine osnovan je Resor za borbu protiv korupcije, čiji je rad, među-tim, bio praćen pasivnim odnosom studentskih parlamenata ostalih fakulteta prema ovom problemu. Samo dan pre početka policijske akcije “Indeks”, Studentski par-lament je najavio početak borbe protiv korupcije. Oni naglašavaju da ta borba mora da se nastavi i posle otkrivanja ove afere. Ali i da ne sme sve da se završi u Kraguje-vcu. “Sa drumskom mafi jom nije se sve završilo na jednoj naplatnoj

rampi”, primetio je Žika Ceković. Upravo zbog toga oni ne razumeju zašto se na svojoj sednici 6. marta Savet Univerziteta u Beogradu ba-vio kragujevačkim Univerzitetom, smatrajući da beogradski dekani i profesori imaju prečeg posla na svom Univerzitetu. I pored izve-sne doze straha za svoje diplome i svoju budućnost, oni se nadaju da čitav fakultet i svi studenti neće biti žigosani. “Najviše će biti pogođeni oni studenti koji su želeli da se po-svete pravnoj nauci. Ko će njihove naučne radove uzeti ozbiljno?”, pita Božidar Čarnak. Oni zahte-vaju efi kasnost u radu nadležnih organa procenjujući da svaki do-datni dan istrage ovom Fakultetu škodi.

istorija s PorUKoMDržavni organi nisu uvek bili spremni da do kraja procesuiraju slučajeve korupcije. Na Ekonom-skom fakultetu u Beogradu iza ču-venog slučaja 306, ostala je samo jedna krivična prijava. Te 2003. godine, policijskom istragom je utvrđeno da su se određeni ispiti polagali nelegalno. Poništeno je oko 100 ispita od 306 koliko ih je bilo sumnjivo, a provereno ih je daleko više. Bilo je čak i stude-nata kojima je poništeno po 10 ispita. Neki od tih studenata su napustili Fakultet, a neki su po-novo polagali poništene ispite na-kon isteka vremenske kazne. Sa druge strane, profesori koji su učestvovali u ovoj korupcionaškoj aferi uglavnom su se suočili samo sa prijavama Sudu časti Univerzi-teta u Beogradu. Međutim, one nisu rezultirale ni javnom osudom, što je jedina mera koju ovaj sud može da izrekne. Jedina podne-ta krivična prijava stajala je u fi oci nadležnog suda četiri godine, sve do poslednjih dešavanja u Kra-gujevcu. U međuvremenu, neki profesori su napustili Fakultet, a neki su prebačeni na druge pred-mete. Ipak, ovaj slučaj je doneo određene pozitivne pomake. De-fi nisani su antikoruptivni standar-di, koji nam se danas čine sasvim

10

Mogućnost nastanka korupcije kako se manifestuje?

- prijemni ispitDavanje mita za upisivanje na željeni fakultet, upoznatost sa ispitom pre njegovog održavanja, usluga-za-uslugu kombinacije (često podr-žane različitim vezama i poznanstvima)

- povećanje upisnih kvota ili odustajanje studenata od upisa tog fakulteta

Mogućnost zloupotrebe i upisivanje onih koji nisu položili ili čak ni polagali prijemni ispit

- usmeni ispitIspitivanje u kabinetu ili ispitivanje pod nejednakim uslovima (“lakše” cedulje koje izvlači profesor, postavljanje pitanja iz glave…) ili čak upisivanje ocene i bez izlaska na ispit

- pismeni ispit Davanje testova studentu pre ispita, dopisivanje odgovora po obav-ljenom ispitu ili čak upisivanje ocene i bez izlaska na ispit

- konkurs za studentski dom/studentski kredit/stipendiju

“Naduvavanje” bodova po raznim osnovama ili dobijanje mesta u domu/kredita/stipendije van konkursne procedure

- upis godine Slično kao za usmeni/pismeni ispit ili omogućavanje izlaska na više ispita u roku Oktobar II; davanje mita za zamrzavanje godine

- promocija predavača u različita zvanja (docent, doktor…)

Falsifi kovanje naučnih radova, polaganje ispita kod nameštenih pro-fesora

- dodatni ispitni rokovi Omogućavanje izlaska studenta na ispite u apsolventskim rokovima iako nema status apsolventa

- uslovljavanje izlaska/polaganja ispita Kupovina knjige direktno od profesora, overa knjige potpisom profe-sora, pružanje seksualnih usluga

- administrativne uslugeIzdavanje uverenja po skraćenoj proceduri, povezivanje studenata i profesora preko studentske službe, malverzacije oko ispisnica/upi-snica

- legalizovani oblici korupcije Promena ispitivača uz adekvatnu naknadu, upis fakulteta=diploma (najčešće na privatnim fakultetima)

- izrada seminarskih/diplomskih radova Falsifi kovanje radova, plaćanje drugom za izradu radova

- sticanje diplome U pojedinim slučajevima moguće i bez pročitane stranice literature (dokaz: slučaj Kragujevac), podmićivanje komisije

- složeniji oblici korupcije Nameštanje tendera, naduvavanje faktura, posebne pogodnosti za podobne profesore

uobičajenim delom nastavnog i ispitnog procesa. Danas niko ne može da dopiše nekoga na spisak za polaganje, javnost ispita mora biti zadovoljena, kao i obavezna rotacija profesora. Niko nema monopol nad ispitivanjem, ali isto tako student ne može da plati i da bira profesora kod koga će pola-gati ispit, kao što je to ranije bio slučaj. Zabranjeno je i uslovlja-vanje izlaska na ispit kupovinom udžbenika kod profesora.

zvuči Poznato?Posledice korupcije u visokom školstvu daleko prevazilaze aka-demsku zajednicu Srbije. One duboko i dugoročno utiču na sve segmente društva. Nestručan lekar, loš sudija, bahat nasta-

vnik ili instant političar – zvuči poznato? U sistemu koji neguje korupciju kao način postizanja cilja uspostavljaju se nove vred-nosti. Rad i znanje se ismevaju, a promovišu se umešnost i spo-sobnost po svaku cenu. Insistira se na pronalaženju lakšeg puta, a korupcija je jedna od odličnih prečica. Ako je već tako, da li se treba boriti protiv korupcije? Bez sumnje, da.

od šaltera do vlade svako našu Pesmu znadeNeophodan korak u toj borbi je-ste društvena osuda korupcije u svakom njenom obliku. Dvesta grama kafe učiteljici za opravdani izostanak, viski doktoru za mesto

u bolnici, sitna naknada policajcu za cepanje kazne ili ručak sa sani-tarnom inspekcijom, samo su deo širokog spektra koruptivnih usluga u nas. Ova svakodnevna korupci-ja daje alibi milionskim prevarama čineći ih prihvatljivim u uslovima kada retko ko za sebe može reći da je nekorumpiran. U tom smislu ne postoje mala i velika korupci-ja, već borba protiv svakog vida korupcije predstavlja značajan napredak ka stvaranju moralnog društva. Uloga akademske elite u tom procesu je posebna. Ona snosi odgovornost za etičnost svojih članova, ali i hiljada mla-dih koji zauzimaju svoje mesto u društvu.

Nemanja RAKOVIĆVladimir GOJKOVIĆ

11

duga ruka studentske Pravde

studentski OMBUDSMAN počeo sa radom

Potreba za ombudsmanomSkandal koji je izbio početkom ove godine na kragujevačkom Pravnom fakultetu, a čiji su učesnici studenti, profesori, bivši poslanici, pa i visoki funkcioneri Vlade Republike Srbije („u ostavci“) samo je potvrdio da je neophodno napraviti neku vrstu stalnog (studentskog) tela koje bi posmatralo rad prvenstveno visokoškolskih institucija i iznosilo primedbe i kritike u slučaje-vima kada je to potrebno. Početkom decembra 2006. godine, u Novom Sadu počela je sa radom kancelarija studentskog om-budsmana na Univerzitetu u prostorijama Saveza studenata Univerziteta (SSU). Studentski ombudsman je institucija koja se bavi rešavanjem problema na koje studenti mogu naići u toku studija - nekorektan odnos nastavnog kadra, studentskih službi, mogući slučajevi korupcije i slično. Gotovo na samom početku rada kancelarije studentskog ombudsmana, vršena je jaka medijska kampanja – naročito upadljiv bio je veliki bil-bord koji se nalazio na najprometnijoj autobuskoj stanici pored kampusa, sa likom Justicije i pozivom da se studenti koji imaju problem obrate studentskom ombudsmanu. Prema rečima naše sagovornice iz kancelarije studentskog ombudsmana, Jelene Đeri, odziv studenata je za sada izu-

zetno slab, ali se očekuje veće interesovanje početkom mar-ta, nakon početka letnjeg semestra. Kancelarija je do sada primila svega par telefonskih poziva od studenata koji su se informisali o radu kancelarije ili su tražili odgovore na formal-na pitanja poput izgubljenih indeksa, studentskih stipendija i kredita, pa ispada da studenti nemaju nikakvih problema ili primedbi.

kontaktU kancelariji studentskog ombudsmana trenutno rade studen-ti volonteri sa Pravnog fakulteta, zajedno sa asistentima, a odabrana je i advokatska kancelarija koja će zastupati inte-rese studenata u eventualnim sporovima. Izuzetna saradnja postoji i sa pokrajinskim ombudsmanom, Petrom Teofi lovi-ćem. Slične institucije već postoje u nekim zemljama u regi-onu (Mađarska, Hrvatska), dok je u Srbiji ovo telo započelo sa radom prvi put. Neobična zanimljivost vezana za početak rada studentskog ombudsmana je poklapanje početka rada ovog tela sa izborima za studentski parlament. U slučaju da studenti imaju neki od navedenih problema ili smatraju da su im na neki način ugrožena prava, mogu da kontaktiraju kan-celariju studentskog ombudsmana na broj telefona 021/459-281 ili da se lično obrate na adresu Dr Sime Miloševića 10 (kampus) u prostorijama SSU (ili u prostorijama SSU na ma-tičnom fakultetu).

Marko TRIFKOVIĆ

Kancelarija studentskog ombudsmana na Univerzitetu u Novom Sadu počela sa radom uoči izbijanja skandala u visokom školstvu Srbije

RESTORAN ČAČANSKI KONAKUL. GAVRILA PRINCIPA 44A – PORED EKONOMSKOG FAKULTETA

DORUČAK 150 DIN. (PRIMER : KAFA ili ČAJ; JAJA SA SLANINOM, SALATA, HLEB, KUVER;

SOK ILI KISELA VODA )

RUČAK 300 DIN. (PRIMER: SUPA ILI ČORBA; PEKARSKI KROMPIR SA PLJESKAVICOM,

SALATA, HLEB, KUVER; SOK ILI PIVO )

NA OSTATAK MENIJA STUDENTIMA POPUST 10% (OBAVEZAN INDEKS)

SVAKOG PETKA ŽIVA SVIRKA DO ZORETELEFONI 011/3621-481 I 064/491-62-30

12

oPšte inFormacijeMaster kurs Makroekonomija pri-vreda u tranziciji koji se realizuje od 2006. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zajedno sa Fakultetom za pravo, političke nauke, ekonomiju i menadžment (Centar za studije makroekonomije i međunarodnih fi nansija – http://www.unice.fr/CEMAFI) – Univer-ziteta u Nici (Francuska) i Uni-verziteta u Koimbri (Portugalija), fi nansijski je podržan sredstvima TEMPUS programa EU. Na Eko-nomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu otvorena je video-konfe-rencijska učionica u kojoj će se re-alizovati nastava na master kursu Makroekonomija privreda u tranzi-ciji, fi nansirana od TEMPUS pro-jekta: Dvojezični master iz Makro-ekonomije sa duplom diplomom. Studenti upisani na ovaj master kurs pratiće deo nastave sa Uni-verziteta u Nici i Univerziteta u Ko-imbri (Portugalija) preko video-kon-

ferencijske veze. Nakon okončanja master kursa studenti dobijaju dve master diplome – Ekonomskog fa-kulteta Univerziteta u Beogradu i Ekonomskog fakultetu Univerziteta u Nici. Nastava je dvojezična – na srpskom i francuskom jeziku, a u realizaciji nastave učestvuju profe-sori sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, Univerziteta u Nici i Uni-verziteta u Koimbri (Portugaliji).Otvaranju su prisustvovali rektor i prorektor Univerziteta u Beogradu, predstavnici Univerziteta u Nici i Ko-imbri, predstavnici Francuskog kul-turnog centra, šef kancelarije TEM-PUS-a u Beogradu, a direktno iz Nice dekan Ekonomskog fakulteta u Nici i prorektor Univerziteta u Nici.

nastava i diPlomaNastava na kursu Makroekonomija privreda u tranziciji realizuje se na srpskom i francuskom jeziku (direk-tno ili konferencijskom vezom). Ma-ster kurs obuhvata: 5 predmeta na

srpskom (150 časova), 5 predme-ta na francuskom (120 časova), 3 predmeta na srpskom/francuskom (90 časova), vežbe za 6 predmeta na francuskom (60 časova)Prvi semestar: održava se deo nastave iz predmeta na srpskom jeziku i nastava francuskog za eko-nomiste: Makroekonomska anali-za, Ekonometrija, Otvorena eko-nomija, Poslovni ciklusi i institucije, Metodologija naučno-istraživačkog rada. Drugi semestar: održava se nastava iz predmeta na francuskom jeziku i predmeta na srpskom/fran-cuskom jeziku: Monetarna i fi nan-sijska makroekonomija, Makroeko-nomija i dinamički modeli, Tržišno fi nansiranje, Regionalna i razvojna ekonomija, Međunarodna razmena i međunarodno fi nansiranje, Fak-tori proizvodnje, Institucionalna ekonomija, globalizacija i tranzi-cioni procesi, Tranzicioni proces i ekonomska politika. Period do ok-tobra: priprema i odbrana završnog

master – master kurs makroekonomija privreda u tranziciji – master de politiques

macroéconomiques dans les pays en transition

Nica - Beograd - ParizKurs je namenjen svima koji žele da studirajući na moderan način, u grupi od 25 studenata, unaprede svoja znanja iz oblasti makroekonomije, razumevan-ja procesa tranzicije, kreiranja i realizacije makroekonomske politike i njenog uticaja na uslove poslovanja.

13

rada. Za sve polaznike obezbeđena je udžbenička literatura na engleskom i francuskom jeziku, kao i nastava fran-cuskog jezika.Svi studenti koji polože ispite i odbra-ne završni rad dobijaju diplomu be-ogradskog Unverziteta. Studenti koji

polože ispite kod stranih profesora na francuskom jeziku i odbrane završni rad na francuskom jeziku (minimum 20% rada) dobijaju i drugu diplomu – Univerziteta u Nici.rukovodioci kursa: prof. dr Miomir Jakšić, prof. dr Božidar Cerović, dr

Aleksandra Praščević, sa Ekonom-skog fakulteta u Beogradu.

nastavom i ispitima na francu-skom jeziku rukovode: prof. dr Cla-ude Berthomieu i prof. dr Jean-Paul Guichard sa Univerziteta u Nici.

HEC Paris Škola menadžmenta predstavlja tradiciju dugu 125 godina, koja zahvaljujući kvalitetnim studijama, raznovrsnim i uskos-pecijalizovanim programima i izvanrednim nastavnim kadrom koji čini više od sto re-dovnih profesora, stvara i edukuje veliki broj talentovanih, inovativnih, preduzimlji-vih, ambicioznih i svestranih ekonomista. HEC Škola menadžmenta sarađuje sa fakul-tetima iz Francuske, Španije, Velike Britani-je, Švajcarske, Austrije, Nemačke, Poljske i drugih evropskih zemalja, kao i sa Srbijom, odnosno sa Ekonomskim fakultetom u Be-ogradu. (http://www.hec.fr/hec/eng/about/international_relations/documents/internati-onal_partnerships_2004.pdf)

beograd-ParizPrva generacija koja je upisala na Ekonom-skom fakultetu u Beogradu MBA studije re-alizovane u saradnji sa HEC Paris je gene-racija 2003/2004. Ove godine nastavu prati četvrta generacija i program studija je do sada pretrpeo neznatne izmene. Profesori iz HEC-a i sa Ekonomskog fakul-teta izvode nastavu na srpskom i engle-skom jeziku, a studenti po zavrsetku kursa dobijaju dve diplome: diplomu Ekonomskog fakulteta u Beogradu i «Executif Master» sa HEC-a. Profesori sa Ekonomskog fakulteta koji učestvuju u izvođenju nastave su: prof. dr Božidar Cerović, prof. dr Dragan Đuričin, dr Vlade Milićević, dr Biljana Bogićević-Mi-likić, prof. dr Dejan Malinić, prof. dr Bran-ko Maričić, prof. dr Nebojša Janićijević i dr Miroslav Todorović. Ceo kurs koji uključuje nastavu, ispite, pisanje i odbranu master rada traje jednu školsku godinu.

organizacija kursaUkupno ima četrnaest predmeta, a studenti uz to prate i kurs francuskog jezika. Francu-ski predavači izvode nastavu i ispite iz sle-dećih predmeta: Mikroekonomija, Poslovne fi nansije I, Marketing I, Strategijski menad-žment I, Menadžment ljudskih resursa I, Analiza grane i Finansijsko računovodstvo. Selekcija studenata obavlja se početkom septembra, a grupu koja prati nastavu čini dvadeset pet studenata. Konkurencija za upis je velika, jer su među kriterijumima selekcije postignut uspeh na prethodnim studijama, radno iskustvo, znanje stranih jezika, motivisanost, profesionalni planovi, opšta kultura itd.Master kurs se održava u posebno opre-mljenim salama fakulteta, a studentima su na raspolaganju i računarski centar i bibli-oteka sa stranom literaturom. Program je razvijen zahvaljujući fi nansijskoj podršci francuske Vlade i pod pokroviteljstvom Am-basade Republike Francuske u Beogradu. Za razliku od istog kursa koji se održava na HEC Školi za menadžment u Parizu, troš-kovi praćenja ovog kursa na Ekonomskom fakultetu su znatno niži i prilagođeni ovdaš-njem standardu.Za Ekonomski fakultet velika je čast što su se francuski partneri sa HEC-a opredelili da baš na ovom fakultetu organizuju zajednič-ki Master kurs. Ovo naročito, jer se radi o vrhunskoj poslovnoj školi, rangiranoj prema «Financial Times»-u kao prva u Evropi.Više informacija možete naći na adresi fakulteta: http://www.ekof.bg.ac.yu/centri/hec.php.

Master kurs Menadžment i poslovna ekonomija održava se na Ekonomskom fakultetu od 2003. godine, kada je potpisan sporazum sa HEC School of management (Pariz, Francuska). Sporazum predstavlja veliki korak napred u komunikaciji fakulteta sa drugim evropskim univerzitetima, naročito kada je reč o najbolje rangiranoj školi za menadžment u Evropi prema izveštaju «Financial Times»-a (http://rankings.ft.com/rankings/ebs).

Kako postati Senior Executive pre tridesete?

14

šta su loW cost avio-komPanije?Ono o čemu je zapravo reč je da se u ovom slučaju karte kupuju skoro isključivo preko interneta, čime se troškovi šalterskih uslu-ga i aerodromskih taksi svode na minimum. Niska cena je upravo zbog toga što avioni tih kompanija lete isključivo na najprofi tabilni-jim linijama i to samo u periodu kada je popunjenost aviona naj-veća. Pritom je osoblje svedeno na minimum, mesta najčešće nisu numerisana, već se zauzimaju u skladu sa vremenom ulaska u sam avion, a putnici ne dobijaju nikakve obroke i piće. Ukoliko pak i postoje pića i obroci, oni mogu da se kupe za vreme leta i isklju-čivo se na taj način konzumiraju. Kada govorimo o cenama, one zavise od momenta kupovine kar-te. Vreme za rezervaciju može da varira od nekoliko meseci pred put pa do samog dana putovanja. Po-gađate naravno, razlika se iteka-ko primeti u novčaniku. Ukoliko se

odlučite da planirate put nekoliko meseci unapred, može da vam se dogodi da vas karta košta samo 1 evro. Ukoliko vam se pak žuri i želite baš danas ili sutra da otpu-tujete, cene karata low cost avio kompanija će biti u rangu ostalih, tzv. običnih avio-kompanija.I sad verovatno kažete: „Sve je to lepo, ali da li Srbija ima te low cost avio kompanije?“ Tačan odgovor je - ima dve, „Germanwings“, is-ključivo na relaciji Beograd-Keln-Beograd i „Norwegian Air Shuttle“ koja saobraća na relaciji Beograd-Oslo-Beograd.Da li stanje po pitanju niskotarifnih avio-kompanija može da bude bo-lje? Naravno, krajnje je vreme da bude više ovih kopanija na našem tržištu. Veća konkurencija će nam doneti i bolje uslove, mogućnost da izaberemo najbolju za svoje putovanje. Takođe, još bitnije je da postoji više ponuda, za veći broj destinacija. Na taj način ćemo zaista moći da govorimo o moguć-nosti izbora.

srbijo, meÐU šljivama...Ukoliko pogledamo zemlje koje se nalaze u našem regionu, zaključu-jemo da one znatno prednjače u odnosu na nas po ovom pitanju. Neki to opravdavaju trenutnom si-tuacijom u zemlji, neki raznim lobi-jima koji vladaju u avio saobraća-ju, no šta je zapravo istina?Znamo da je prva kompanija koja je želela da se bavi ovakvim na-činom prevoza putnika bila „Air Maxi.“ To je zapravo ideja koja se u vidu projekta realizovala leta 2005. godine. Iako su tu ideju vo-dile tada vrlo značajne kompanije, Delta Holding i Aviogenex, proje-kat „Air Maxi“ nikada nije ugledao svetlost dana. Odmah nakon toga nastala je „Centavia“ (Central European Aviation). Osnovali su je bivši di-rektor JAT-a Predrag Vujović i nekadašnji direktor beogradske fi lijale Vojvođanske banke Zvonko Gobeljić. Centavia je prestala sa

Iako je prva low cost kompanija, „Pacifi c Southwest Airlines,“ svoj prvi uspešan let obavila 6. maja 1949. godine, danas mnogi od nas ne znaju pravo značenje reči low cost. Veliki je broj onih koji misle da to upravo znači smanjenje kvaliteta usluge i samim tim bezbednosti.

Leteti, leteti, lepo je leteti...

low cost avio-kompanije u srbiji

15

radom oktobra prošle godine. Do tada je bila locirana na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, dok joj je baza bila u Nemačkoj. Sarađi-vala je i sa turističkim agencijama, putnike prevozila čarter letovima za Egipat, Tursku, Španiju i Grč-ku, a trebalo je da u jesen počne i redovan saobraćaj za Podgoricu i Zagreb. Kada je reč o saradnji sa Zagrebom, Ministarstvo sao-braćaja Hrvatske odbilo je ulože-ni zahtev da se to zaista i dogodi, a njihovo obrazloženje bilo je da ne postoji dvostrani sporazum o vazdušnom saobraćaju između Republike Hrvatske i Republike Srbije i da to stoga ne bi bilo u in-

teresu Hrvatske odnosno njenih avionskih prevoznika. Jedan od glavnih razloga koje je pak Cen-tavia navela, prlikom svog saop-štenja povodom prestanka rada, je da ne može da nastavi da radi „zbog nejasnog stava nadležnih institucija i nedefi nisane politike u oblasti aviosaobraćaja“. Centavia je sada prošlost i treba se poza-baviti onim što se sada nudi, ali da li je Srbijom zavladao monopol u oblasti avio usluga? Barijere na putu do drugih zemljaDa li mi, koji još uvek imamo pro-blema sa dobijanjem viza, može-mo da razmišljamo o putovanju na isti način kao stanovnici ostalih zemalja? Jedna od stvari koja se često navodi je nedovoljna infor-matička pismenost, poznavanje računara i interneta, što je zai-

sta primarno da bi se rezervisala karta. Postoji mnogo područja u Srbiji koja su veoma nerazvijena po ovom pitanju. I naravno, treba pomenuti sumnju da postoje lobi-ji koji vladaju u avio-saobraćaju. Ukoliko pogledamo uslove koje recimo nudi JAT svojim putnicima,

složićemo se da oni i nisu uvek na zavidnom nivou kao što čelni-ci JAT-a to često tvrde. Ako baci-mo pogled na komentare velikog broja putnika koji koriste usluge našeg najvećeg avio-prevoznika, naići ćemo na ne baš tako sjajnu situaciju. Nezadovoljstva su naj-češća po pitanju same usluge, visokih cena, sedišta, posluženja, klimatizacije a posebno veliki pro-blem je nizak nivo informisanosti šalterskih službenika i pružanja informacija klijentima. Aerodromska taksa najveći trošakOno što je sigurno je da Germa-nwings saobraća na liniji Beo-grad-Keln-Beograd. Cena povrat-ne karte se kreće već od 66.38 €, naravno, u zavisnosti od termina kad rezervišete kartu. „Norwegi-an Air Shuttle“ saobraća na linijij

Beograd-Oslo-Beograd. Ono što predstavlja najveći trošak su ae-rodromske takse. Upravo iz tog razloga, low cost avio-kompanije tragaju za sporednim aerodromi-ma u blizini većih mesta, koji bi im omogućili da ti troškovi budu što niži. U našoj zemlji postoji nekoli-

Uveliko se razmišlja o student-skim ekskurzijama. Proleće i lepo vreme donose i želju da odmah negde otputujemo, istražimo što više mesta na kojima nismo bili, steknemo nova znanja o pojedinim kul-turama i osetimo energiju ra-zličitih krajeva sveta. Oni koji vole da na vreme razmišljaju o letnjem odmoru ovih dana se bave prikupljanjem različitih ponuda. Razmatraju se razli-čite destinacije, štede parice, i naravno, traži se najbolja moguća varijanta. Šta je to danas ljudima u Srbiji naviše isplativo? Za koju varijnatu je najbolje da se opredelimo?Ukoliko govorimo o desti-nacijama, postoji mnoštvo turističkih agencija koje se bave ovom tematikom. Ono čime ćemo se mi sada baviti je način na koji možemo da stignemo do te određene destinacije. Velika prašina se digla prošle godine oko dolaska čuvenih low cost kompanija na naše tržište. Njihov dolazak značio bi mnoštvo novih alternativa, povoljnijih cena avio karata i naravno puno destinacija na koje bi imali priliku da sti-gnemo. Stoga su se otvorila i nova pitanja na koje je trebalo naći prave odgovore.

16

ko takvih aerodroma koji se prpi-premaju za ovu namenu. Kada na aerodromsku taksu dodamo još i cenu karte i cenu vize, tek u tom slučaju imamo potpunu sliku na-ših putnih troškova. Izaberete li maj kao vreme kada vam najviše odgovara da putujete, znajte da od 28. aprila, svake su-bote imate priliku da od 147 € pa na više (sa sve taksama) dobijete povratnu kartu od Beograda do Osla. Najjeftinija karta za Keln za prvu nedelju maja iznosi 66.38 €, ukoliko na vreme rezervišete kar-tu. Od te cene, samo 10 € je cena karte, dok su sve ostalo takse.

kako stići do ostaliH gradova?Ukoliko pak želite da odete neg-de drugde osim u samo ova dva

grada, moraćete da odete malo dalje od beogradskog aerodroma. U ponudama možete da nađete lepe destinacije, i vrlo povoljne cene ukoliko krenete iz Sarajeva, Budimpešte ili ostalih gradova ze-malja našeg regiona. Tada u igru ulazi i prevoz koji vam je potre-

ban do tog aerodroma. Ukoliko izaberete recimo Budimpeštu kao polazište, do nje imate više opcija - voz, autobus, automobil, mini-bus i naravno auto-stop kao često korišćena, ali nikako najbolja va-rijanta. Ako želite da vas prevezu

od kućne adrese do odredišta u Budimpešti, izaberite minibus. U tom slučaju treba da izdvojite i najveću sumu - oko 60 €. Ako u džepu imate 40 € koje bi ste dali u svrhe prevoza do Budimpešte,

ići ćete minibusom sa određenog odredišta u Beogradu. Za nešto manje novca imate opciju auto-busa i voza. U svim slučajevima, navedene cene su za povratne karte. Na sličan način možete da se prevezete i do ostalih gradova u

bližem okruženju Srbije. Potrebno je da imate samo malo više vre-mena, volje i snalažljivosti i jeftinije karte za najrazličitija mesta kako u Evropi, tako i za prekookeanske letove, možete da imate već da-nas. Neke od sajtova na kojima

možete da se raspitate o svemu su navedeni na kraju. To su ugla-vnom oni koji se bave isključivo tom tematikom, kao i naravno sajtovi low cost avio-kompanija na kojima uvek imate priliku da se pravovremno informišete. Mi vam navodimo imena tih kompanija ra-zvrstanih po zemljama iz kojih po-tiču. Princip po kom uglavnom svi funkcionišu je da izaberete dest-inaciju i vreme, kliknete i presa-berete želje i mogućnosti. Zaista ne treba biti veliki avanturista da bi se to umelo. Avanturistički duh čuvajte za mesto koje zahvaljujući ovakvom vidu putovanja imate prilike da obiđete, čak i ukoliko imate manji budžet na raspola-ganju. Sve one zemlje o kojima ste maštali, sve kulture koje ste želeli da osetite, sve je moguće ukoliko uklopite i isplanirate. Na-damo se da će se trenutno zatišje po pitanju low cost avio-kompani-ja u našoj zemlji završiti dolaskom novih kompanija, nižih cena i bo-ljih uslova putovanja. Dok se to ne desi, imamo priliku da putujemo iz okolnih gradova. Sada je svet zai-sta bliži, iskoristite to!

Jelena LJUBIŠIĆoblacak@gmail.com

Spisak polazaka sa cenama avio-kompanije „Germanwings,“ deo velike nemačke „Lufthansa“-elinija/datum 11.3 13.3 30.4 2.6Beograd-keln 299€ 119€ 33€ 0€keln-Beograd 119€ 79€ 59€ 10€

Spisak polazaka sa cenama avio-kompanije „Norwegian Air Shuttle“

destinacija CenaBeograd-Oslo Od 76 do 100 €Oslo-Beograd Od 74 do 244 €

Detaljne infromacije možete videti na http://www.norwegian.no/ i www.germanwings.com

Neki od sajtova koji se bave rezervaci-jom avionskih karata:www.fl ycheapo.comwww.skyscanner.nethttp://www.routehunter.com/

17

Mladi pokreću incijativeSličnost između milijardera Bila Gejtsa i većine srpske populacije jeste u velikim snovima o još većem bogatstvu. Osim iznosa na bankovnom računu, razlika je i u smelosti za upuštanje u nešto više od jednostavne uplate igre na sreću.

Poslednjih godina tema preduzet-ništva u našoj zemlji je aktuelizo-vana, ali ne i realizovana. Postoji opšta saglasnost o značaju razvo-ja preduzetništva za privredu Sr-bije, jer mala i srednja preduzeća i preduzetnici jesu seme razvoja privrede u tranziciji. Ipak, postav-lja se pitanje da li je svest o predu-zetništvu dovoljno jaka da društvo, kompanije kao i pojedinci pređu sa ideje na realizaciju. Prepreke na tom putu su brojne, od zatvore-nog stava kompanija prema novim idejama i tržištima, do manjka hra-brosti i podsticaja za mlade. Međunarodna organizacija AI-ESEC, platforma za otkrivanje i razvoj potencijala kod mladih, svojim delima pruža primer da preduzetnici posto-je u nama i da je malo potreb-no da bi s e

o n i pokrenuli.

Krajem marta ove godine biće or-

ganizovan projekat pod nazivom ‘’SEED’’ (SErbian

Entrepreneurship Development) – Razvoj poslovanja u Srbiji. Ovaj projekat, međunarodnog karakte-ra, pokrenut je od strane stude-

nata iz zemalja Centralno-Istočne Evrope (članova organizacije AI-ESEC), a ubrzo projektu se pri-ključila i kancelarija AIESEC-a u Beogradu.On se sastoji iz dva dela. Prvi deo je edukativnog karaktera, name-njen našim studentima završnih godina. Studenti će imati priliku da pohađaju dvodnevni, besplat-ni seminar čiji je cilj nadgradnja akademskog znanja iz obla-sti preduzetništva i pod-sticanje mladih na preduziml j i -vost. Prvi d a n

ć e obuhvatiti

predavanja na kojima će studenti

imati jedinstvenu prili-ku da slušaju o praktičnim i

stručnim iskustvima predstavnika najboljih preduzetničkih institucija u Srbiji, dok je drugi dan rezervi-san za interaktivne radionice na kojima će studenti u malim gru-pama rešavati zadate probleme i diskutovati sa predavačima. Se-minar će se održati 31. marta i 1. aprila, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Mnoge kompanije i institucije uvidele su značaj ovog projekta, stoga mu se i pridružile-

“RUBIN”, “Common sense”, “UNI-DO”…Drugi deo projekta usmeren je na podsticanje razvoja doma- ć i h kompanija, kroz uključi-vanje praktikanata iz inostranstva u njihov rad, u

p e -riodu od

marta do av-gusta 2007. godi-

ne. Studenti iz zemalja Centralno-Istočne Evrope,

koji su prethodno prošli kroz edukaciju o razvoju preduzetniš-tva, omogućiće domaćim kompa-nijama da steknu uvid u načine poslovanja van granica naše ze-mlje, da bolje razumeju tržišta ze-malja Centralno-Istočne Evrope, da stvaraju kontakte sa inostra-nim partnerima, unesu inovativni i preduzetnički duh u svoju kom-paniju, i time indirektno doprinesu unapređenju poslovanja u našoj zemlji. Velika je nada organizatora da će projekat “SEED“ zaista biti seme našeg uspeha i da će podstaci kako mala i srednja preduzeća, tako i pojedince, da budu pokreta-či uspešnog poslovanja i razvoja preduzetništva u Srbiji.

PROJEKAT SEED - Seme uspeha (SErbian Entrepreneurship Development) - Razvoj poslovanja u Srbiji

18

U prethodnim brojevima „MonopolLista” imali ste priliku da pročitate kako napisati dobar CV i pro-pratno pismo. A šta se dešava kada vaš poten-cijalni poslodavac od-nosno njegova služba ljudskih resursa izabere baš Vas da dođete na „jedan kratak razgovor i testić“...

„Za ekonomiste uvek ima posla“ je fraza koju čujem svakog dana od neekonomista. Pa ako ga za-ista ima, zbog čega onda u Na-cionalnoj službi za zapošljavanje ima toliko nezaposlenih sa VII-1 stepenom stručne spreme i to ekonomske struke. Zbog pojave privatnih fakulteta stanje na tržištu rada se promenilo, i poslednje dve godine je ponuda ekonomi-sta dosta veća od tražnje za isti-

ma. Iako smo jos uvek u boljem položaju prilikom zapošljavanja regularnim putem od onih koji završe Sega Mega univerzitet ili B(udimo)K(ulturni) (i naučimo padeže) i njima slične, u trci za posao više nije dovoljno napisati

samo dobar CV, propratno pismo i naučiti napamet odgovore na pi-tanja koja će vam postaviti neko iz HR-a (ups – na dva mesta u ovom ML-u se spominje nova igrica HR). Danas je uobičajeno da se „trka za poslom“ nastavlja ispitima. Ako mislite da se vaš poslednji ispit odigrava u zgradi fakulteta, prevarili ste se. Kao što ste pročitali, ponuda je veća od tražnje (mislim na neza-

poslene ekonomiste) i samo upor-ni ili oni sa vezom nalaze posao u kratkom roku. A šta znači biti uporan. Pa, recimo, listati oglase svakog dana, slati minimum na dve e-mail ili poštanske adrese svoju biografi ju i propratno pismo,

i ići na sva testiranja na koja vas pozovu. Testiranja – da da, dobro ste pročitali. Neka izgledaju kao „mnogoljudni“ pismeni ispiti na našem fakultetu, neka se rade u intimnijoj atmosferi, a neka počin-ju megalomanskim prezentacija-ma fi rmi kod kojih ste aplicirali za posao. I sve se svodi na isto – dva sata uz olovku, papir, eventualno kalkulator i mozak.Pošto kompanije u kojima se vrši ovakva selekcija kadrova i čija te-stiranja opisujemo u daljem teksu, nisu platile reklamu u našem ča-sopisu nećemo ih imenovati, te će sve biti „igra slučaja“.

Slučaj 1 – trgovinsko predu-zeće: U ovoj fi rmi nije bitno da li ste konkurisali za mesto vozača, šefa magacina ili zamenika di-rektora nekog sektora – radićete isti test. Sat vremena, po zadatku manje od dva minuta, a težina za-dataka može se porediti sa nekim težim ispitom na našem fakulte-tu. Digitron neizostavno potreban kao i logika u rasuđivanju. Zadaci su računski, podeljeni u nekoliko grupa, i ukoliko ste prosečno pa-metni i brzi nećete stići do kraja da ga uradite jer nema dovoljno vre-mena. Savet – radite ono što vam se učini da znate. Plus posao nije u Beogradu iako uvek naglase da jeste.

na

putu

od

dip

lom

e d

o p

osl

a

Ispiti posle ispita

19

Slučaj 2 – domaći gigant: Kon-kurišete li za praksu ili posao u ovoj kompaniji čeka vas isto: če-tiri testa inteligencije, od kojih se svaki radi po dvadesetak minuta, a po njihovom okončanju sledi test poznavanja engleskog jezika – ili slobodnim stilom rečeno: prevesti na engleski tekst koji je jako loše preveden sa engleskog jezika na srpski i sadrži nekoliko reči koje su preuzete iz nemačkog jezika. Ako vam se posreći i pozovu vas na dalje „analize“ proveriće vaše poznavanje rada na računaru tako što ćete slati e-mail, kucati u Wor-du i sumirati u Excelu. I naravno tu je još jedan razgovor ca čikom ili tetom iz HR-a. Vodite računa kada od vas traže da kažete NEŠTO na engleskom, ukoliko nekoliko puta izgovorite SOMETHING, zaključiće da je vaše poznavanje ovog jezika sjajno. A za pripadni-ce lepšeg pola još jedan dodatni savet – veoma je bitno kako se oblačite. Postoji „teorijski“ dress code, ali se on u praksi razlikuje. Ako se zakopčate do grla rećiće vam da ste neprikladno obučeni, a pored vas će protrčati mlada dama stilizovana kao Pamela Anderson koja, iako obučena ne-u-skladu sa napisanim dress code-om mami uzdah onoga ko vas intervjuiše.

Slučaj 3 – banka: Praksa je da se stvori intimna atmosfera među kandidatima koji su ušli u najuži izbor, i da se svaki sledeći koji se naglas predstavlja hvali više od svog prethodnika. I kada se tako nahvalite, precenite i slično, uba-ce vam u ruke tri testa i donesu laptop, da vide da li to vaše hva-lisanje ima opipljivu osnovu. Prvi test – opšta informisanost, počin-je pitanjima o samoj fi rmi u kojoj konkurišete za posao (stoga pre intervjua, odnosno testa, provedi-te sate i sate guglajući, jer je bitan svaki detalj, kao na primer čime su se osnivači te fi rme bavili pre nego što su je osnovali). Zatim slede pitanja o ekonomskoj situaciji u zemlji – projektovane stope infl a-cije, prihodi od privatizacije, ko je

kupio neku banku, preduzeće i slično, šta znače skraćenice GDP, GNP, APR, GGU, CPI, a fi nale sa-mog testa je poznavanje prirode i društva: koje su tri osnovne boje, koja boja se dobija mešanjem pla-ve i žute, ko je zapalio Rim, koji je najsiromašniji kontinent, kada je Muhamed prešao iz Meke u Medi-nu, koja žena je bila Papa. Izgleda da poslodavci žele da imaju kadar koji će pored 12 sati provedenih na radnom mestu imati snage da raz-vija svoj intelekt i u drugom smeru.

Pitam se samo šta da rade oni koji znaju koje su tri osnovne boje, a daltonisti su pa ih ne razlikuju. Da li oni treba da upišu negde sa stra-ne kakvu vidnu manu imaju?

Slučaj 4 - revizija i konasl-ting: Pored testova koji su slične sadržine kao prethodno opisani, u sledećoj fi rmi u kojoj smo testirani naišla sam na sledeće: oni koji su pripremali test engleskog jezika su bili veoma lenji da guglaju ili mož-da angažuju neke profesore jezi-ka, te svaki put daju isti test koji možete naći ukucavanjem ključnih reči „english tests“ u bilo koji pre-traživač i klikom na drugi izbačeni rezultat. Pa ako već loše prođete na testu opšte kulture ili rešavanju logičkih zadataka, tipa dve su pti-ce na grani a lovac je ubio jednu – koliko ih je ostalo, engleski jezik

vam može biti savršen jer ćete se dobro pripremiti.

Slučaj 5 – inokosno preduzeće: U fi rmama koje se vode kao male nema ovakvih testova, ali ima pro-pitivanja od strane direktora iste. Pored toga što treba da znate sve što niste nikada „videli“ u praksi, jer traže pripravnike, od vas mogu da očekuju i da kuvate dobru, jaku tursku kafu i donosite je svom di-rektoru, kao i da, ako njegov vo-zač otkaže ili ima neke obaveze u

pola noći, upravo vi to postanete. Evolucija je dovela do toga da su sada popularna multipraktik rad-na mesta.

I vraćamo se na ono sa početka ovog teksta. Danas nije dovoljno napisati samo dobar CV. Velika je konkurencija, i poslodavci stvaraju nove načine za selekciju kadrova. Iako je ovakvo testiranje uobiča-jena praksa u zemljama Zapadne Evrope, u našoj zemlji je kao i sve, ovakvo testiranje u većini sluča-jeva neozbiljno. U nekom od narednih brojeva ba-vićemo se najčešće postavljenim pitanjima i najbolje formulisanim odgovorima na intervjuima sa za-poslenima u HR-u i menadžmen-tom.

Sincerely yours,A.SS.A

20

velika aPstinencija mladiHPoslednja tri meseca u Srbiji se ne može živeti od predizbornih, izbornih i postizbornih aktivnosti. Po zastupljenosti političkih sadržaja u medijima i kafan-skim razgovorima u proteklom periodu reklo bi se da je među građanima Srbije svest o potrebi političkog delovanja razvijena barem koliko i u staroj Atini, a da su Srbi svoju političku pismenost i građansku svest uglancali do visokog sjaja. Međutim, izlaznost birača od 60% proglašava se za izuzetno visoku. Ove dve međusobno oprečne činjenice navode na pitanje: In-teresuju li se građani Srbije za politiku? Još bitnije: Interesuju li se mladi u Srbiji za politiku?Treba krenuti od pitanja koliko je zapravo ljudi izaš-lo na izbore? Po RIK-u ukupno 4.033.586 birača od 6.653.851 upisanih. Ako se zanemare greške u birač-kim spiskovima (veliki broj ljudi koji živi u inostranstvu

i dalje ima prijavljen boravak u Srbiji), kojih nije bilo malo, i ako se pretpostavi da velik deo romske popu-lacije u Srbiji nije izašao na glasanje, ostaje nam sko-ro 2 miliona ljudi koji nisu iskoristili svoje građansko

pravo. Po procenama istraživača i političkih analitiča-ra, najveći broj apstinenata je bio starosne strukture od 18 do 35 godina. Nažalost, nikakvi zvanični podaci ne postoje, a i navedene procene ne sadrže cifre na osnovu kojih bi se moglo utvrditi koliko je mladih u Sr-biji izašlo na izbore. S obzirom da smo svi danonoćno bili bombardovani političko-propagandnim porukama, teško je poverovati da apstinenti nisu bili obavešteni o održavanju izbora. Dakle, ostaje nam da zaključimo - nisu hteli da izađu na glasanje.

stranke kao izvor nezadovoljstvaProšlo je 17 godina od prvih (navodno) demokratskih i višestranačkih izbora i 7 godina od petooktobarskih promena 2000. godine, a politička scena u Srbiji još uvek nije stvarno politička, već se još uvek može reći da je pre-politička. Da bi objasnili šta to u stvari zna-či, moramo da napravimo jednu paralelu sa razvije-nim parlamentarnim demokratijama zapadnog tipa. U demokratski razvijenim društvima političke stranke su jasno ideološki defi nisane: najveći deo birača daje svoj glas strankama centra – levog centra (socijalde-mokrati), desnog centra (konzervativci, demohrišća-ni) i liberalima. Manji deo glasača svoje poverenje

zašto mladi u srbiji nisu zainteresovani za politiku?

Jedan od najvećih fi lozofa XX veka Karl Poper u predgovoru svoje knjige „Otvoreno društvo

i njegovi neprijatelji” defi niše demokratiju kao proces mirne društvene rekonstrukcije koja

za cilj ima poboljšanje sudbine celog čovečanstva. Izgradnja

demokratije je, po njemu, spor, dugotrajan i mukotrpan posao, koji se obavlja korak po korak i

koji zahteva učešće svih. Iako ovu defi niciju ne treba prihvatiti kao

aksiom, zaista se postavlja pitanje u kojoj je meri moguće menjati

jedno društvo na bolje ukoliko za te promene nisu zainteresovani oni koji bi trebali da budu barjaktari tog

procesa - mladi?

Demokratija ili gerontokratija?

21

ukazuje ekstremnoj levici i desni-ci, svakako nedovoljno da takve stranke presudno utiču na politička zbivanja u državi. Uglavnom posto-je i mnogobrojne specijalizovane stranke (ekološke, regionalne, ma-njinske...). Demokratičnost sistema obezbeđena je kroz princip ravno-

teže slabe vlasti i jake opozicije, koja se manifestuje u maloj razlici u procentima onih koji su glasali za levi ili desni centar. Ovakav princip važi, manje-više, u svim državama članicama EU. U Srbiji, sa druge strane, ne postoji nikakva ideo-loška smernica koju bi stranke na političkoj sceni pratile. Stranke u Srbiji se još uvek defi nišu prema tome šta misle o periodu pre 2000. godine, što svakako jeste bitno za onoga koji treba o stranci da for-mira mišljenje, ali nije ni približno dovoljno za onoga ko razmišlja i o budućnosti.Drugi problem koji političke stranke u Srbiji čini pre-političkim (samim tim u suštini i nedemokratskim) je pita-nje njihovog unutrašnjeg ustrojstva. Jedan politički analitičar je svojevre-meno okarakterisao ustroj srpskih stranaka kao ekstremno boljševi-

stički, čime je u stvari rečeno da će se pre nebo srušiti nego što će osni-vači i predsednici stranaka dozvoliti da budu smenjeni. Oni koji i budu smenjeni, uglavnom bivaju i izbače-ni ili sami napuštaju svoje stranke i osnivaju nove. Ovakvim postupa-njem se u stvari vrši svojevrsna fe-

udalizacija političkog prostora i one-mogućava konstruktivna rasprava u okviru jedne stranke. Simptomatično je i to da stranke u Srbiji probleme mladih ne tretiraju kao nešto što je bitno, odnosno kao nešto što je od suštinske važ-nosti za napredak jednog društva.

Reklo bi se da je to posle-dica jednog u Srbiji široko rasprostranjenog uverenja da čovek prestaje da bude balavac tek negde u četrde-setoj godini života, kada se sredi, počne da zarađuje, dobije decu... Stoga je i bilo moguće da jedna kvaziin-telektualna prostatokratska

klika u SANU krajem osamdesetih pravi procene koliko može mladih Srba (odnosno balavih Srba) da potroši u ostvarivanju svojih poli-tičkih ciljeva. Danas bi, posle sve-ga kroz šta je ovaj narod prošao, princip većeg uključivanja mladih u rešavanje političkih problema, posebno onih koji se njih direktno tiču, trebalo da bude neosporan. Ipak, stranke i dalje retko ukazuju poverenje mladima, osim kada tre-ba lepiti plakate.

entuzijazam – Pokretač reFormiO tome da li su reforme mogle da budu brže i efi kasnije dalo bi se raspravljati danima, ali stanje u ko-jem se država nalazi i nezadovolj-stvo brzinom promena su glavni faktor političke indiferencije mladih. Neko ko danas ima 22 godine zna

da ne može jednostavno da se spakuje i da ode na 10 dana u Barselonu, jer niti za to ima para niti može da uđe u EU bez da dani-ma čeka vizu. Iako je i ta-kvo stanje stvari napredak u odnosu na period od pre

deset godina, mladi, naravno, po-stignutim nisu zadovoljni, niti treba da budu. Problem je što svoje ne-zadovoljstvo uglavnom izražavaju povlačenjem, apstinencijom, ne-poverenjem u celokupan politički sistem. Porazni su rezultati istraži-vanja koji govore kako više od dve

trećine studenata BU želi da napu-sti zemlju po diplomiranju.Potencijal za delovanje među mla-dima svakako postoji, što dokazuju mnogobrojne nevladine organiza-cije, protesti, tribine, akcije i projek-ti (pa i ovaj naš mali časopis), koje su pokrenuli mladi ljudi puni nade i entuzijazma, sa željom da utiču na svoje okruženje i da ga poboljšaju. Ipak, veoma je važno tu energiju i entuzijazam preneti i na institucio-

nalni nivo i delovati na parlament i vladu. Na takvim mestima svako delovanje ima mnogo veću težinu. Ako mogu penzioneri da se orga-nizuju i da na izborima osvoje oko 150.000 glasova sa platformom ne damo svoje tekovine, mogu valjda i mladi da učine nešto slično i da ozbiljno pokrenu pitanja reforme obrazovnog sistema, profesionali-zacije vojske, evropske budućnosti zemlje... Krajnje je vreme da pre-stanemo da se čudimo kako neko ko je rođen 1982. godine može da postane narodni poslanik, a da se zapitamo zašto takvih poslanika nema više.

Dejan ZEC

Uprkos zadovoljstvu koje su svi iskazali zbog, za Srbiju, velike izborne izlaznosti od 60%, ostaje činjenica da 2 miliona gla-sača, i to uglavnom mladih, nije iskoristi-lo svoje biračko pravo.

Institucije kroz koje se ostvaruje politički pritisak (stranke, parlament...), uglavnom su zatvorene za mlade, pretežno zbog fi ksacije da je iskustvo nadoknada i za pamet i za sposobnost i za entuzijazam.

Za svakoga poneštoKulturni centri su mesta osnovana sa ciljem da približe kulture dveju zemalja – zemlje domaćina i zemlje osnivača kulturnog centra. U Beogradu aktivno radi nekoliko kulturnih centara, i njihov sadržaj kao i način učlanjenja predstavljamo vam u tekstu koji sledi.

britisH councilUkoliko volite biblioteke u kojima mo-žete u tišini da pretražujete knjige pune mirisa prošlih vremena i da spokojno prelistavate krhke stranice dnevnog li-sta iz 1987. godine, mislimo da British Council nije pravo mesto za to. Dok ulazite u njihovu biblioteku i e-centar koji se nalazi u centru Beograda (Tera-zije 8/I), prvo što primetite su kompju-teri gde članovi i posetioci proveravaju svoju e-poštu i čitaju sajtove na en-gleskom, dok se u pozadini na plazma ekranima prikazuju naj-noviji inostrani muzički spotovi. Kako su nam rekli, najveći broj članova biblioteke i e-centra su mladi koji žele ne samo da poboljšaju svoj engleski, već i da steknu nove veštine i znanja. Biblioteka ima preko 10.000 knjiga a najtraženiji su DVD naslovi – fi lmovi, serije, koncerti i dokumentarci gde najveći broj naslova sasvim izve-sno ne možete naći u svom lokalnom video klubu. Neke od najuspešnijih svetskih kompa-nija kao što su Koka-Kola, Majkrosoft, Soni, Simens i drugi priznaju Cambrid-ge ESOL ispite i motivišu svoje zapo-slene da ih polažu, naročito Business English Certifi cate (BEC). U Grčkoj svi srednjoškolci polažu ispit First Certifi ca-te in English (FCE) kao jedan od uslova

za dalje studiranje. Već nekoliko godina i naši građani koriste ovu prednost i po-lažu ispite engleskog jezika Cambridge Univerziteta preko British Council-a u Beogradu. Ne samo da možete pola-gati ispite ovog prestižnog univerzite-ta, već putem programa studiranja na daljinu imate priliku da upišete i neki od fakulteta Univerziteta u Londonu, položite sve ispite u Beogradu i na kra-ju postanete ponosni vlasnik diplome ovog univerziteta jednaku onoj kao da

ste boravili u Londonu. U Britanskom savetu su najavili i novi ispit iz engle-skog jezika namenjen pravnicima ILEC (International Legal English Certifi cat ), nastao saradnjom ESOL odelenja Kem-bridž Univerziteta, koje se bavi kreira-njem najuticajnijih ispita engleskog jezika, i TransLegal-a, najpoznatije evropske organizacije lingvista i prav-nika, i namenjen je studentima prava i pravnicima koji nameravaju da nađu zaposlenje u međunarodnom komerci-jalnom pravnom kontekstu (advokatske kancelarije, vladin i nevladin sektor, pravna odeljenja fi rmi), studiraju pravo u inostranstvu, žele da steknu dodatne kvalifi kacije i napreduju na trenutnom

radnom mestu, ili pak žele međunarod-no priznat sertifi kat iz engleskog jezika. Značajnu oblast rada Britanskog saveta u Srbiji predstavljaju projekti u oblasti-ma nauke, engleskog jezika, obrazova-nja, reformi društva i umetnosti. U toku je konkurs za izbor najboljeg mladog naučnika u Srbiji koji će u junu u mestu Četlem u Britaniji na međunarodnom takmičenju Fame Lab predstavljati Sr-biju. U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, 24. marta 2007. godine biće

otvorena prva velika izložba britanske savremene umet-nosti u Srbiji posle 20 godi-na. Izložba Breaking Step

(U raskoraku) dovodi u Beograd nove radove petnaest značajnih predstavni-ka britanske umetničke scene, i ozna-čava vrhunac četvorogodišnje saradnje ko-organizatora: British Council -a i Mu-zeja savremene umetnosti. Sve informacije o aktivnostima Britan-skog saveta u Srbiji korisnici mogu da pronađu na njihovom veb sajtu www.britishcouncil.org.yu, preko telefona 011/3023800 ili u prostorijama u Beo-gradu. Radno vreme biblioteke i e-cen-tra je od ponedeljka do petka od 12-18h, subotom od 10-15h. Članarina se plaća na godišnjem nivou, i za studente postoji popust.

Predstavljamo vam strane kulturne centre u Beogradu

22

institut cervantesInstitit Cervantes je intitucija osno-vana 1991. godine sa ciljem da promoviše španski jezik i kulturu svih zemalja španskog govornog područja i najveća je institucija u svetu posvećena ovim zadacima. Veliki uspeh koji je postigla učionica Cervantes na Filološkom fakul-tetu u Beogradu bio je jedan od odlučujućih povoda za otvaranje centra Instituta Cer-vantes u glavnom gradu Srbije i to u samom srcu Beograda, u Knez Mihailovoj ulici. Centar je počeo sa radom 11. februara 2004. godine kada je u galeriji Instituta svečano otvorena izložba grafi ka „Velaskez posle Velaskeza“, kaže Mirjana Starčević, PR Instituta Cervantes. Bibiloteka Insituta Cervantes ras-polaže sa 10.000 katalogizovanih naslova namenjenih najširem krugu čitalačke publike. Pored značajnih

enciklopedija, istorija, monografi ja, rečnika i udžbenika, u biblioteci možete pronaći izvanrednu kolek-ciju dela hispano pisaca, od klasi-ka do autora najnovijih bestselera u Španiji i Hispano Americi.

Biblioteka radi od ponedeljka do če-tvrtka, od 11-19h, a petkom i subo-tom od 10-15h. Članska karta na godišnjem nivou za studente iznosi 500 dinara.

Institut tokom cele godine organi-zuje kurseve španskog jezika. Dva puta godišnje se organizuju kurse-vi koji traju 4 meseca, u oktobru i februaru. Institut organizuje i polu-intenzivne kurseve tokom oktobra, januara i aprila, koji traju tri mese-ca. Cena ovih kurseva je između 14.000 i 16.000 dinara.Sve dodatne informacije možete pronaći na veb prezentaciji www.belgrado.cervantes.es.

kulturni centar iranaKulturni centar Irana je otvoren u Beogradu 1990. godine u nameri i želji da što bolje i vernije predstavi iransku kulturu. Kulturni centar Irana deluje na više polja: izdavaštvo, kurs persijskog jezika, Dani iranske kulture, festival fi lma ...Kompletan kurs persij-skog jezika obuhvata četiri stepena – početni I i II, srednji i viši.Interesovanje građana za izučavanje ovog jezika sva-kodnevno raste, a na upisu 2005/06. oboren je rekord kada se prijavilo preko 300 polaznika. Inače, najuspeš-niji polaznici kursa imaju mogućnost odlaska u Iran na dodatni dvomesečni kurs za usavršavanje persijskog jezika. Kurs je besplatan.Kulturni centar Irana raspolaže bogatim audio, video i CD materijalima sa različitim sadržajima obrazovnog, verskog i muzičkog karaktera. Fond biblioteke broji ne-koliko hiljada naslova iz različitih oblasti: fi lozofi je, knji-ževnosti, religije, istorije i drugih. Članstvo u biblioteci i klubu je besplatno.Kontakti Kulturnog centra Irana su 367-25-64 i sajt www.nur.org.yu

italijanski insitut za kulturuInstitut je osnovan još 1940. godine. Nakon dugog perioda prekida prisustva italijanske kulture u glavnom gradu Jugo-slavije, koji su uzrokovali ratni događaji, Italijanski institut za kulturu ponovo je počeo sa radom 1965. godine. Do sredi-ne 2006. god. sedište mu je bilo u Njegoševoj 47, a od 1. jula 2006. Insitut ima novo sedište, nazvano Palazzo Italia, smešteno u ulici Kneza Miloša 56.Zadatak Italijanskog instituta za kulturu je da promoviše ita-lijansku kulturnu baštinu u njenim različitim izrazima, preko učenja jezika, organizovanja kulturnih događaja, kaže Alek-sandra Bugarinović, PR Italijanskog instituta za kulturu.Kursevi italijanskog jezika organizuju se dva puta godišnje u februaru i oktobru. Cena kurseva je 200 €.Italijanski institut za kulturu svake godine nudi određeni broj stipendija studentima koji su zainteresovani da usavrše svoje poznavanje italijanskog jezika i kulture u školama u Italiji.Možete posetiti web sajt i upoznati se sa njihovim ra-dom: www.iicbelgrado.este-ri.it

američki kutakAmerički kutak od nedavno je otvorio svoje nove prostorije u Domu omladine, na prvom spratu. U njemu se mogu naći razni časopisi, novine, enciklopedije i beletristika koja se svakodnevno dopu-njuje novim naslovima. Učlanjenje je be-splatno, a posetioci imaju mogućnost da dva puta nedeljno prisutvjuju časovima konverzacije na engleskom jeziku, gle-daju fi lmove – ponedeljkom holividske blokbastere a sredom dokumentarne fi l-move i da za jako pristupačnu cenu ko-riste internet. Radnim danima Američki kutak je otvoren od 12-19h, a subotom 10-15h. Dodatne informacije možete pronaći na www.americanocorners-sam.net

23

Francuski kulturni centarFrancuski kulturni centar je od 1951. godine smešten u zgradi Union u ulici Kneza Mihaila, glav-noj pešačkoj arteriji u srcu grada. Zgrada predstavlja deo arhitek-tonske baštine Beograda.Francuski kulturni centar je u pot-punosti obnovljen 2001. godine i zvanično je otvoren 8. decembra 2001. god. od strane predsednika Francuske - Žaka Širaka.Medijateka Francuskog kultur-nog centra smeštena je na dva nivoa, zauzima prostor od 500 m2 i pruža svojim posetiocima mogućnost da pozajmljuju knji-ge, kompakt i DVD diskove (oko 18.000 naslova), video kasete, da u prijatnom prostoru prelistaju preko 100 časopisa i novina, i da pristupe internetu.U proseku, 8.500 posetilaca me-sečno tu nalazi i mogućnost da pogleda programe francuske te-levizije, da prisustvuje događaji-ma u sali za predavanja i projek-cije, kao i da u galeriji pogleda raznovrsne izložbe.Pored svog centra u Beogradu, Francuski kulturni centar je otvo-rio svoja dva ogranka u Novom Sadu i Nišu.U Francuskom kulturnom centru se organizuju i kursevi francuskog jezika. Upisi se vrše tokom marta, aprila, septembra i decembra.Radno vreme je od utorka do pet-ka u periodu 12-18h, subotom od 10-15h.Dodatne informacije možete dobi-ti na 302-36-00 i www.ccf.org.yu

goetHe institutGoethe Institut postoji u Beogradu od 1970. godine. Od 1983. godine smešten je u Knez Mihailovoj ulici broj 50.Institut poseduje biblioteku sa oko 12.000 naslova koji se najvećim de-lom mogu pozajmiti, kao i prostranu čitaonicu sa velikim brojem dnevnih novina, časopisa, magazina i stručne literature. Pored toga, u Institutu se nalazi i sala za kulturne manifestacije. Učlanjenje u biblioteku je be-splatno.Goethe Institut nudi različit oblik stipendija za učenje nemačkog jezika, kao i ostale vrste stipendija za školovanje u Nemačkoj.Kontakt telefon Goethe Instituta je 26-22-823, a veb sajt www.goethe.de/belgrado.

institut konFucijeNajmlađi kulturni centar u Beogradu je otvoren krajem avgusta 2006. go-dine sa ciljem da približi kinesku kulturu našim građanima. Njihove pro-storije na Filološkom fakuletetu svakodnevno posećuje veliki broj ljudi zainteresovanih za učenje jezika, taiđija, kurseve slikarstva i kaligrafi je.Institut Konfucije organizuje brojne kulturne aktivnosti. Bogata riznica kineske kulture biće predstavljena predavanjima koja će se održava-ti najmanje jednom mesečno, a tokom godine ona će obuhvatati: kinesku fi lozofi ju, religiju, arhitekturu, mit, kuhinju, borilačke veštine, fi lm itd, kaže Radovan Pušić, direktor Instituta.Za sve dodatne informacije i cene kurseva možete se obratiti na telefon 2638-622 i 630-166, a internet sajt je konfucije.fi l.bg.ac.yu.

ruski domU Ruskom domu možete pohađati kuseve ruskog jezika, ali i semina-re koji će vam omogućiti kako stica-nje znanja, tako i odlična druženja. Upisi su dva puta godišnje, u sep-tembru i februaru. Cena kursa je 10.000 dinara, a plaćanje se vrši u više rata. Biblioteka Ruskog doma ima više od 70.000 naslova, a preko 50.000 knjiga pred-stavlja umetničku, dečiju i političku literaturu. Biblio-teka redovno dobija ruske

dnevne novine, časopise i naučne časopise. Godišnje je poseti više od 7.000 čitalaca.Radno vreme Ruskog doma je: od ponedeljka do petka 13-19h, su-botom od 10-14h.Ruski dom se nalazi u ulici Kraljice Natalije, bivša Narodnog fronta. Veb sajt je: www.ruskidom.org.yu

24

Mile BIJELIĆ

25

odbrojavanje do katastroFeTitanik je bio najveći brod na svetu. Građen je dve godine u Belfastu. Bio je dugačak 269 metara. Ukupna težina broda bila je 66.000 tona, a maksimal-na brzina 43 kilometra na sat. Brod su pokretala tri propelera i imao je ukupno 46.000 konjskih snaga. Ukupno je bilo 159 peći u kojima se ložio ugalj. Brod je imao četiri velika dimnjaka visine 18 metara. Četvrti je služio za ventilaciju i napravljen je kako bi brod izgledao impresivnije. Brod je imao samo 20

čamaca za spasavanje u koje je mo-glo da stane 1200 ljudi. Imao je i 16 komora u potpalublju i mogao je da plovi sa četiri poplavljene.Na svoje prvo i poslednje putovanje Titanik je krenuo 10. aprila 1912. go-

dine iz engleske luke Sautempton. Na brodu se nalazilo ukupno 2208 ljudi, među kojima je bio veliki broj milione-ra i uglednih ličnosti tog doba. Brod je trebalo da stigne u Njujork za sedam dana. Brodom je upravljao kapetan Edvard Smit koji je imao 40 godina iskustva u plovidbi i bio je najbolji ka-petan kompanije Vajt Star Lejn. Zvanična verzija je da je Titanik uda-rio u ledeni breg. Zima 1911/1912 je bila najtoplija u prethodnih 30 godina. Zbog visokih temperatura došlo je do pucanja leda i neuobičajeno velikog

broja ledenih bregova u severnom Atlantiku. U subotu, 14. aprila u tele-grafsku sobu Titanika počela su da sti-žu upozorenja o ledenim bregovima. U toku dana stiglo je 5 obaveštenja, ali kapetan nije naredio da se smanji

brzina i Titanik je nastavio putovanje brzinom od 40 kilometara na čas. Noć je bila vedra, bez vetra i mesečine što je smanjilo vidljivost. Na straži u korpi na jarbolu bili su Frederik Flit i Redži-nal Li. Nisu imali durbin, jer je greš-kom ostao u Sautemptonu. Poslednje upozorenje stiglo je oko 23 časa, kada je operator sa broda „Kalifornijan“ po-slao upozorenje operateru Titanika Džeku Filipsu. Filips je slao poruke putnika u Kejp Rejs u Kanadi, udaljen 800 kilometara, i iznenadna i glasna poruka sa Kalifornijana skoro ga je

ogluvela. Umoran, Filips je operateru Kalifornijana iznervirano odgovorio: „Umukni, umukni, radim sa Kejp Rej-som“. Propala je poslednja prilika da se sudar spreči.U 23:40 Frederik Flit je primetio ledeni

šta se zaista desilo sa titanikom?

Priča o najvećem, najluksuznijem i nepotopljivom brodu koji je potonuo na prvom putovanju ne prestaje da fascinira ljude. Titanik je danas sinonim za katastrofu. Napisan je veliki broj knjiga, snimljeno preko 100 TV i bioskopskih fi lmova i svi znamo priču – brod je udario u ledeni breg. Pitanje je da li se baš to dogodilo?

TitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavereTitanik – teorija zavereTitanikTitanik – teorija zavere – teorija zavere

26

breg. Bio je udaljen samo 400 metara. Prvi ofi cir Murdok je odmah zaustavio mašine i pokušao da skrene brod, ali je Titanik desnom stranom pramca udario u breg. Od trenutka kad je Flit video breg do udara prošlo je samo 37 sekundi.Titanik je mogao da plovi sa četiri po-plavljene komore, ali je breg oštetio pet. Prvi čamac je spušten tek u 24:45, 65 minuta posle udara. U njemu je bilo samo 28 putnika. Pet minuta kasnije ispaljena je prva raketa. Brod je očaj-nički slao SOS signale. Sa broda su se videla svetla broda u daljini, činilo se da je bio udaljen oko 8 kilometara. Ofi ciri sa Titanika su pokušali da kon-taktiraju brod svetlosnim signalima i raketama, ali brod nije odgovorio. Pret-postavlja se da je ovaj brod bio Kalifor-nijan, koji je poslao poslednje upozo-renje o ledu. Kalifornijan je bio u blizini i ofi ciri su videli rakete sa Titanika, ali brod nije krenuo u pomoć. Telegrafi sta Kalifornijana je legao na spavanje i ofi ciri nisu čuli SOS signal, a kapetan je mislio da ljudi na Titaniku slave i da zato ispaljuju rakete. Kapetan je posle na svedočenju izjavio da brod koji su

oni videli bio mali i da sigurno nije bio Titanik. Po njemu, udaljenost između dva broda bila je oko 30 kilometara. Dva sata i četrdeset minuta posle uda-ra, Titanik je potonuo sa 1500 putnika i članova posade. Spasilo se samo 700, iako je na čamcima bio mesta za 1200 ljudi. Četiri sata posle sudara, brod Karpatija je došao na mesto nesreće i spasao preživele putnike. Sa brodom su između ostalih potonuli kapetan Smit i konstruktor Titanika Endrjuz.Mnoge teorije osporavaju zvaničnu verziju događaja. Po nekima Titanik je trebalo da izdrži udarac u ledeni breg, dok druge teorije sugerišu da bi takav udarac potopio brod za mnogo kraće vreme. Teorija ima mnogo, ali mnoge se slažu u jednom ključnom detalju - Titanik nije udario u ledeni breg.

brod koji nije PotonuoJedna od najstarijih teorija je da Tita-nik nije potonuo te večeri, već njegov sestrinski brod Olimpik. Malo je pozna-to da je 1910. godine porinut Olimpik koji je bio toliko sličan Titaniku da ih je bilo veoma teško razlikovati. Slede-

će godine u Sautemptonu Olimpik se sudario sa vojnom krstaricom Havk. Brod je bio teško oštećen i došlepan je u Belfast na popravku. Mornarica je oslobodila sebe optužbi i Vajt Star Lejn je ostao bez novca od osiguranja. Suočeni sa velikim gubicima, čelnici kompanije odlučili su da Titanik koji je tada bio skoro dovršen preprave u „Olimpik“, a da Olimpik „skrpe“ i pre-imenuju u Titanik. Zvanično, Olimpik je posle dva meseca popravke opet zaplovio i služio je narednih 25 godi-na. Lažni Titanik je trebalo da bude potopljen u Atlantiku, jer bi popravka Olimpika predugo trajala i dovela do novih gubitaka. Putnike bi pokupili Kalifornijan i još jedan brod. Od člano-va posade u prevaru su bili uključeni kapetan Smit i prvi ofi cir Merdok, koji je kobne noći bio na mostu, iako nije bila njegova smena. Robert Gardiner, autor knjige „Titanik – brod koji nije po-tonuo“ zaključio je da je plan pošao naopako. Titanik se sudario sa trećim brodom koji je ugasio svetla i verovat-no bio oštećen zbog leda. Sudar se dogodio daleko od planiranog mesta potapanja. Lažni Titanik je plovio teško oštećen i nije izdržao udarac. Kape-tan Kalifornijana je čekao da „Titanik“ dođe na pravo mesto kako bi krenuo u pomoć i zato nije odgovorio na pozive. Gardiner sugriše da su svetla koja je posada videla dolazila sa trećeg broda i da ledeni breg nije postojao jer bi ga izviđači opazili mnogo ranije.

FedNajinteresantnija teorija zavere dovo-di u vezu Titanik i Federalne rezerve (FED), Centralnu američku banku koja je osnovana godinu dana posle nesreće. U Džordžiji, na ostrvu Dže-kil, sedam uticajnih bankara sasta-lo se u leto 1910. godine. To su bili republikanski senator Nelson Oldrič, kao i predstavnici J.D. Rokfelera, J.P. Morgana i moćne banke Kuhn, Loeb & Co, za koju se pretpostavlja da ju je kontrolisala porodica Rotšild. Na tom sastanku dogovoreno je osnivanje FED-a koje će fi nansirati spomenuti ljudi. Prvi pokušaj da se FED osnuje propao je u Kongresu 1911. godine. Postavlja se pitanje – u kakvoj su vezi FED i Titanik?

Titanik i paranormalnoPo jednoj teoriji broj Titanika 390904 kada se čita unazad u ogledalu daje natpis „no pope“ slogan koji su protestanti u Severnoj Irskoj često koristili u sukobu sa katolicima. Mnogi su mislili da je nesreća kazna za „sektaše“ - protestante. Ova priča se smatra za urbanu legendu – Titanikov broj na doku bio je 401, a službeni posle porinuća 131428.Kletva mumije se pojavila u štampi ubrzo posle nesreće. Mumija sveštenika Amon Ra iskopana je u Egiptu 1890. godine. Posle niza smrtnih slučajeva oko nje i odbijanja Britanskog muzeja da je zadrže prodata je američkom kupcu i prošvercovana na Titanik. Postoje brojne verzije ove priče koje istu mumiju kri-ve i za brodolom Luzitanije 1915. godine. Britanski muzej nikad nije primio ovu mumiju već samo prazni sarkofag koji je i danas u postavci.Morgan Robertson je napisao 1898. godine roman „Futility“ o velikom pre-kookeanskom brodu koji je potonuo u Atlantiku. Brod u knjizi imao je velike sličnosti sa TitanikomOba broda su britanska i građena od čelika.Oba su udarila u ledeni breg u aprilu i to desnom stranom pramca.Oba broda imala su tri propelera i dva jarbola.Oba su mogla da povezu 3000 ljudi.Morganov brod udario je u breg oko ponoći, Titanik u 23:40.Titanik je bio dugačak 269, brod iz knjige 224 metra.Brod iz knjige imao je 24 čamca za spasavanje, Titanik 20.Morganov brod udario je u breg brzinom od 44km/h, Titanik je išao 40 km/h.Brod iz knjiga je bio težak 45000 tona i imao je 40000 konjskih snaga, Titanik je bio težak 66000 tona i imao je 46000 konjskih snaga.Morganov brod je putovao od Njujorka do Sautemptona, a Titanik iz Sautempto-na do Njujorka .Brod iz knjige Futility zvao se Titan.

27

Teorija zavere sugeriše da je brod potopljen kako bi se „uklonila“ tri ve-lika protivnika osnivanja FED-a: Džon Džejkob Astor, Benjamin Gugenhajm i Isidor Štraus. Sva trojica su poginula na Titaniku i interesantno je da je po-gibiju svakog od njih prikazao Džejms Kamerun u svom hit-fi lmu. Astor je bio u poslu sa nekretninama, Gugenhajm je bio rudarski magnat, a Štraus bivši kongresmen i suvlasnik robne kuće Macy’s. Po ovoj teoriji zavere ova tri čoveka bila su protiv osnivanja FED-a i stavljanja ekonomije Amerike u ruke privatnih bankara.Po zvaničnoj verziji, Astor je prvo mi-slio da brod nije u opasnosti, ali je došao do čamaca sa svojom trideset godina mlađom ženom koja je bila u petom mesecu trudnoće. Ofi cir je pusto ženu u čamac, ali je odbio da primi Astora. Astor je zapalio cigare-tu, bacio ženi rukavice i mirno ostao na brodu. Gugenhajm nije mislio da je u opasnosti i poslao je ljubavnicu

i služavke u čamac. Kada je shvatio da će brod potonuti obukao je sveča-no odelo i navodno rekao „Obukli smo se najlepše i spremni smo da umre-mo kao džentlmeni“. Isidor Štraus je sa ženom došao do čamaca, ali ona nije htela da ide bez njega. Umrli su zajedno i Kamerun ih je u fi lmu prika-zao kako umiru zagrljeni u krevetu. Ono što je mnogima sumnjivo jeste činjenica da su se tri veoma bogata i moćna čoveka tako lako pomirila sa sudbinom. Knjiga „Futility“, napisana 14 godi-na pre nesreće upotrebljena je kao scenario za zločin. Morgan, jedan od zaverenika, kontrolisao je kompaniju Vajt Star Lejn i sredio je nesreću. Inte-resantno da je Morgan kupio karte za Titanik, ali je u poslednji čas otkazao putovanje.Postoje dve verzije – po jednoj je ka-petan Smit namerno vodio brod u ka-tastrofu, a po drugoj brod je potonuo zbog podmetnute eksplozije u kotlar-

nici. Glavni zaverenik i organizator zločina bila je katolička crkva koja je preko jezuitskog reda kontrolisala Ro-kfelera, Morgana i Rotšilde. Kapetan Smit bio je jezuita i izvršio je svoj za-datak potopivši brod.

istina ili gomila gluPosti?Prva teorija sugeriše da je potonuće Titanika prevara osiguranja koja je pošla naopako. Titanik i Olimpik su zaista bili slični, ali kritičari kažu da prepravke na oba broda nisu mogle tako lako da se urade. Preko 2000 radnika je radilo na Titaniku i neko bi verovatno progovorio. Veliko pitanje je kako je „skrpljen“ brod išao veli-kom brzinom od 40 kilometara na sat. Pored toga velika zamerka se odnosi na samu prevaru. Plan zvuči mnogo komplikovano i rizično, a postojali su i mnogo lakši načini kao što je na pri-mer požar u ukotvljenom brodu da se naplati osiguranje. Najveći broj doka-

O fi lmuFilm „Titanik“ je rekorder sa najvećom zaradom u istoriji. Zaradio je ukupno 1.835.300.000 dolara od bioskopskih ulaznica. Film je rekorder i po broju osvojenih Oskara – 11 i deli rekord sa Ben Hurom i Gospodarom prstenova: Povratak Kralja. Film nije dobio nijednog Oskara u glumačkim kategorijama. Prikazivao se 281 dan u američkim biskopima i 15 nedelja je bio prvi na box-offcice listi.Snimanje fi lma je bilo skuplje od izgradnje pravog Titanika! Izgrad-nja broda je koštala 7,5 miliona dolara 1912. godine, što je oko 150 miliona u dolarima iz 1997. Film je koštao 200 miliona i njegovo snimanje su pratile velike teškoće. Budžet fi lma je iznosio 135 miliona dolara i snimanje je kasnilo dva meseca. Da bi završio fi lm Kamerun se odrekao honorara od 8 miliona dolara i procenta od zarade. On se lično spuštao u podmornici do olupine broda i na kraju je proveo više vremena na brodu od putnika 1912.Film je imao 150 stalnih statista koji su dva meseca snimali sa ostatkom ekipe.Sve crteže koje u fi lmu crta Džek (Di Kaprio) nacrtao je režiser i scenarista Kamerun. Za ulogu Džeka Dosona, pored Di Kaprija razmatrani su i Metju Mekonahi, Mekoli Kalkin i Kristijan Bejl, a za ulogu Rouz razmatra-na je Gvinet Paltrou. Rouz (Kejt Vinslet) u fi lmu 80 puta kaže „Džek“. Džek (Di Kaprio) 50 puta govori „Rouz“.Lik Džeka Dosona u fi lmu je izmišljen, ali postojao je Džozef Do-son koji je bio član posade. Njegovo telo je nađeno i njegov grob u Kanadi je danas najposećeniji. Kejt Vinslet zaradila je upalu pluća zbog snimanja u hladnoj vodiScena u kojoj okean poplavljuje svečanu dvoranu snimljena je „iz prve“ jer je cela scenografi ja uništena. „Okean“ u koji su skakali statisti bio je dubok samo jedan metar

28

za protiv ove teorije dolazi sa same olupine, koja je otkrivena 1985. godi-ne. Kamere su snimile veliki broj delo-va sa broda – delove olupine, prope-lere, krmu i na svima je bio ugraviran broj Titanika. Misteriozni brod koji su videli ljudi sa Titanika i nedolazak Ka-lifornijana nikada nisu objašnjeni, a ova teorija to objašnjava postojanjem trećeg broda.Druga teorija polazi od velike među-narodne zavere kako bi se stvorila moćna fi nansijska institucija koja će upravljati Amerikom. Sastanak na ostrvu Džekil zaista se dogodio i nje-mu su prisustvovali svi navedeni ljudi.

FED jeste formiran ubrzo posle poto-nuća Titanika i Morgan je zaista bio vlasnik Vajt Star Lejna. Kapital u FED-u je privatni, ali je pod kontrolom ame-ričke vlade. Ono što je često predmet podsmeha jeste veza između katolič-ke crkve i Titanika. Teoretičari zavere polaze od toga da su se Gugenhajm, Astor i Štraus lako odrekli svog života, ali ne postoji čvrsti dokaz koji pove-zuje ovu trojicu milionera i neuspešno osnivanje FED-a 1911. godine. Ono što ne prestaje da muči ljude jesu veliki propusti koji su se desili na bro-du i koji najblaže rečeno deluju neve-rovatno.

verovali ili neBrod nije imao dovoljno čamaca za spasavanje. Zvuči neverovatno, ali Titanik je imao 4 čamca više od pro-pisanog broja! Početkom XX veka bilo je uobičajeno da brodovi imaju malo čamaca za spasavanje. Verovalo se da ako dođe do nesreće, čamcima će se ljudi prevesti na drugi brod jer je po-

morski saobraćaj na Atlantiku bio gust.Čamci su bili poluprazni. Putnici su mislili da je brod nepotopljiv i nerado su napuštali toplotu broda da bi ušli u nesigurne čamce.Najbolji brod svog vremena krenuo je na putovanje bez durbina! Mnogi su-gerišu, namerno. Istraživači National Geografi ca izvršili su eksperiment u istim uslovima u kojima je potonuo Ti-tanik. Zaključili su da osmatrači zaista nisu mogli da uoče breg ranije i da im durbin ne bi mnogo pomogao. Tada je bilo uobičajeno da se pučina posma-tra golim okom, a da se durbin koristi tek kad se nešto primeti jer je vidno

polje durbina veoma malo.Kapetan nije smanjio brzinu uprkos opasnosti od brego-va. Paradoksalno, on je po-stupio po pravilima. Tada je bilo uobičajeno da brodovi ne smanjuju brzinu kada je opasnost zbog leda kako bi se brodovi što brže udaljili od opasnosti. Da li je brod trebalo da iz-drži udarac u ledeni breg? Titanik je bio izgrađen od čeličnih ploča koje su mogle da izdrže udarac, ali slaba

tačka bili su gvozdeni zakivci koji su spajali ploče. Oni nisu izdržali i voda je prodrla između ploča.

na kraju...Zvanična istraga nije nikoga osudila. Došli su do zaključka da je brod po-tonuo kao posledica niza nesrećnih okolnosti i pravila koja su važila u to vreme. Uskoro su uvedene ledene patrole, svaki brod je morao da ima dovoljno čamaca za sve putnike i uvedena je jedinstvena signalizacija i danonoćno dežuranje telegrafi sta. Da li je Titanik namerno potopljen? Teori-je zavere obično zvuče neverovatno i dok neki ljudi slepo veruju u njih, drugi ih odbacuju kao najobičnije budalašti-ne. Mnoge od ovih teorija zasnivaju se na nepotpunim podacima i pretpo-stavkama, ali se često čini kao da tu „nečega ima“. Nijednu teoriju zavere ne treba olako odbaciti. Samo treba da pogledamo dokaze i odlučimo u šta ćemo da verujemo.

Branko KUBAT

ko je nepristojni čovek iz cerna?

Večite tajneNi jedan čovek ne može spoznati sve tajne ovoga sveta ma koliko dugo živeo, ma koliko se trudio. Zapravo, stalno biva iznenađen činjenicom koliko malo poznaje prirodu, istoriju i čitav svet koji ga okružuje. Neke tajne budu kad-tad otkrivene, neke zauvek ostaju zagonetka, ali je u toj mističnosti možda i srž njihove lepote.

Kada bismo avionom leteli iznad reč-nog korita reke Kolorado, ili nekoliko hiljada kilometara južnije iznad pla-ninskih predela Perua, ili ako bismo preletali brežuljkaste predele Velike Britanije, na svim tim tako udaljenim mestima videli bismo slične prizore. Na obroncima visokih planina, kao i na blagim padinama brežuljaka leže već dugo, dugo vremena ucrtani dži-novski likovi ljudi, ptica, konja, razni geometrijski oblici, divovski krugovi i šalju nam neke poruke. Da li ih iko može razumeti i pravilno protumačiti, pitanje je na koje odgovor možda ni-kada nećemo dobiti.Na zelenim padinama brežuljaka u Bri-taniji ima oko pedeset raznovrsnih liko-va koje zub vremena nije nagrizao. Ra-zlog njihove brojnosti leži u činjenici da ispod površinskog sloja ovih brda po-

Propeleri i kormilo Titanika

stoji debeo sloj krede. Da bi se napra-vilo jedno pravo umetničko delo bila je dovoljna lopata ili neki predmet sličan njoj kojim bismo razgrnuli sloj zemlje, a onda bi nepoznati tvorac tog dela mo-rao strpljivo i precizno da oslikava linije i oblike kako bi dobio željeni lik.

div iz cernaIz mnoštva raznovrsnih oblika ipak se jedan, kako zbog svog mističnog po-rekla, tako i zbog svoje jedinstvenosti, izdvojio. To je lik divovskog čoveka koji leži na obronku iznad sela Cerne Abas u Dorsetu. Nazvan je Nepristo-jan čovek iz Cerna zbog svoje “nepri-stojnosti“. Zapravo, to je momak od glave do pete dug 55 m, koji u desnoj ruci drži motku dugačku 37 m, a naju-padljivija crta je svakako njegov penis dug 9 m. Naravno, tokom vremena bilo je mnogo pokušaja da se nezgod-na mesta izbrišu, pa su pokušavali da ga “obuku“ lepeći mu oko bokova smokvin list. Ipak, ta odeća se nije dugo održala. Veruje se da je Div iz Cerna kult plod-nosti, pa su za njega vezani mnogo-brojni obredi i običaji. Tako, na primer, devojke koje se plaše da će izgubiti muževe ili ljubavnike i dan danas od-laze na brdo, verenici nedelju dana pre venčanja posećuju Diva kako bi imali sreće u braku, a nerotkinje no-ćivaju na brdu ne bi li ih Div izlečio. Ovakvi obredi su naravno komercijali-zovani, pa u poslednjoj sceni holivud-skog fi lma “Mejbi bejbi“ zaljubljeni par leži posred slike Diva siguran u nje-

govu moć.šta kaŽe nauka, a šta legendeNauka se dosta oslanja na narodna ka-zivanja i mnogi arheolozi i istoričari po-kušavaju, pre svega, odgonetnuti da-tum nastanka “Nepristojnog čoveka“.Neki smatraju da je vrlo star i da je na-stao još u praistorijsko vreme, a drugi o njemu govore kao o modernom spo-meniku iz 17. veka. Modernisti tvrde da takav lik ne bi opstao na mestu kao što je Cerne, gde je u 6. veku bio ma-nastir.Ipak, legende ne podržavaju nijedno shvatanje, a meštani vekovima pre-pričavaju priču o pokvarenom mona-hu Tomasu Kortonu koji je proteran iz sela kada je i manastir prestao da postoji, 1539. godine. Lik predstavlja zlog monaha, ismeva njegovu poho-tu, motka u ruci simboliše osvetoljubi-vost, a smer stopala ukazuje da odlazi iz sela. Druga lokalna legenda govori o feudalcu lordu Holesu čije su se slu-ge pobunile, ubile mu sina i urezale sramni lik na padini brda kako bi mu se narugale.

moŽda je div bog…Istoričari “Nepristojnog čoveka“ pove-zuju sa nekim drevnim božanstvima. Postoji mogućnost da je Div, zapravo, keltski bog Nodens koga su obožavali Durodrigi, pleme koje je nastanjivalo ove predele pre rimskog osvajanja. Ova teorija potiče od otkrića iz peri-oda Drugog svetskog rata, kada je pronađeno keltsko utvrđenje i u njemu

mnoštvo predmeta. Među njima je bila i jedna bronzana drška sa ugravira-nim likom nagog muškarca. Sličnost sa likom Diva iz Cerna je ogromna, ali postoje i tri razlike: prvo, motka je u le-voj, a ne desnoj ruci, i drugo, muška-rac ima krila i drži zeca što ukazuje da je reč o bogu Holesu, zaštitniku lova. I opet ništa nije rešeno!Drugi bog, koga možda predstavlja popularni Div, je Herkul, mada je do-kazni materijal o tome vrlo skroman. Ipak, Herkul je bio obožavani bog u rimskoj Britaniji i car Komod, koji je vladao 191. godine naše ere, uveo je kult prema kome je on bio otelovljenje Herkula. Taj kult je u Britaniji bio ve-oma popularan, a na jednom starom oltaru nađen je prikaz Herkula, vrlo sli-čan Čoveku iz Cerna. Ipak, zaključak nije donet.

tajna ostajeMnoštvo je teorija, a dokaza malo, mnoštvo enigmata, a enigma ostaje nerešena. Pitanje koje se sada name-će je - da li ima smisla tražiti rešenje zagonetke? Ne može niko suditi o

događajima nastalim stotine godina unazad, niti o postupcima ljudi čiju pri-rodu ne zna, čije strahove ne poznaje, čija su mu verovanja strana. Ipak, po-ruka tih nepoznatih tvoraca ostaje da zagolica maštu stotinama pojedinaca budućih naraštaja, a i legende se pre-nose da se uživa u njima.

Bojana Džepina

Nepristojan detalj star vekovima

Div iz Cerna

29

aUstrijaBeč sa svojih 1,7 miliona stanov-nika i velelepnom arhitekturom je prvi grad sa kojim ćete se susresti na ovom putu. Iako je dva dana premalo za obilazak turističkih atrakcija kojima ovaj grad obiluje pokušaćemo da vam damo neke smernice.

Glavna ulica Beča, pandan našoj Knez Mihailovoj, je Kertnerštrase. Ulica prepuna kafi ća, poslastičar-nica, restorana i prodavnica veli-kih svetskih brendova 24 sata dnevno vrvi od turista. Bogata prelepim zgradama, to je ulica u kojoj se, između ostalog, na samom početku nalazi i zgra-da Opere, a vrlo blizu se nalazi i hotel Saher iz koga je ponikla po-znata torta. Naravno ukoliko želite da vam preostane džeparca za ostatak ekskurzije za degustaciju iste ćete ipak izabrati neki manje poznat lokal. Na kraju ulice nalazi se čuvena katedrala Štefansdom koju morate obići. Topla preporu-ka je da avanturu penjanja na njen vrh (137m) uskim i kružnim stepe-nicama ipak preskočite ukoliko ne mislite da vam je predivan pogled na Beč dovoljna kompenzacija za vrtoglavicu koju ćete zaraditi ovim putem.Upravo zbog svoje popularnosti Kertnerštrase se ne preporučuje za kupovinu jer su cene nešto više nego na drugim mestima. Najpo-godnije mesto za to je najduža ulica u Beču, Marijahilferštrase, u kojoj verovatno možete naći sve od igle do lokomotive po sasvim razumnim cenama. Blizu ove ulice je i ulica Mariagurtelštrase u čijim delovima možete videti i kulturni doprinos naših naroda i narod-

nosti ovim krajevima - tu su kafi ći ‘Lepa Brena’, ‘Novi Beograd’, ali i naslovi dostojni «Dosije X»-a po-put onog ‘Vidoviti Sarajlija Rašo’.Neizostavan deo obilaska su predivne palate i dvorci Beča – Hofburg, Belvedere, Šenbrun o kojima ćete sve sigurno čuti od vodiča. Kuriozitet Šenbruna je to da ima svoj zološki vrt u kome mo-žete videti i neke primerke životi-nja koje se ne viđaju u našem zo-loškom vrtu poput koala ili pande. Muzejska četvrt tj. Muzeumkvarti-er je mesto na kome je koncen-trisano nekoliko muzeja od kojih ćete morati da izaberete favorite

Generalni saveti:1. Poštujte čuveno pravilo P&P : najviše pazite na pasoš i pare – sve ostalo se može kupiti.2. Najbolje je da važne stvari čuvate u torbicama koje se mogu nositi oko vrate – ženske torbe se lako otimaju, a rančevi na leđima lako otvaraju.3. Pazite na cene – izbegavajte kupo-vinu oko velikih turističkih lokacija, glavnih ulica, velikih trgova jer su tu cene često više nego u drugim delo-vima gradova.4. Putujte u udobnoj garderobi – do-sta vremena se provodi u autobusu pa ćete štikle, uske farmerke, suknje i sl. proklinjati već posle par sati.5. Ma koliko čudno zvuči ponesite sa sobom jastuče (na naduvavanje ili običan jastuk manjeg formata) lakše ćete spavati u autobusu.6. Nosite u ručnom prtljagu sve što vam može dobro doći tokom puta – lekove, vlažne maramice, dezodo-rans i sl.

Beč - Štefansdom

Za razliku od svojih evropskih vršnjaka koji najviše putuju u periodu između dvadesete i dvadeset šeste godine koristeći razne studentske povlastice kako bi se upoznali sa mozaičnom evropskom kulturom, većina srpske omladine nije u toj mogućnosti tako da apsolventska ekskurzija izgleda kao dobra šansa da osete “sunce tuđeg neba”. Pa tako i ovog proleća apsolventi Ekonomskog fakulteta i svi koji se tako

osećaju zaputiće se na dvanaestodnevno 5000km dugo putovanje. Na ovom putu će obići Beč, Bar-selonu, Kan, Nicu, Veronu i Veneciju. „MonopolList”

će vam pomoći da na ovo putovanje krenete unapred pripremljeni. Ovde ćete pročitati nešto što nećete čuti od vodiča.

Viva

España!

U susret apsolventskoj ekskurziji – šta bi trebalo da znate pre polaska

30

jer za obilazak svakog bi vam de-fi nitivno trebala cela ekskurzija. Ukoliko bude lepo vreme idite do Muzeja savremene umetnosti da uživate u suncu na velikim sofama od pleksiglasa koje su postavljene ispred njega.

korisni savetiBeč ima verovatno najbolji tran-sportni sistem u Evropi. Metro i tramvaji idu svakih par minuta i koliko god veliki grad bio sa kraja na kraj stižete za petnaestak mi-nuta. Uzimajući u obzir da ostajete dva dana najbolja varijanta je da kupite svaki dan dnevnu kartu koja košta 5e. Obavezno nosite mapu na kojoj su ucrtane linije gradskog prevoza i vrlo lako ćete se snaći jer su odlično obeležene. Što se tiče taksija - nije jeftin, međutim ukoliko vam je hitno potreban nije loše da se unapred dogovorite sa

taksistom za cenu ili bar pitate pri-bližno koliko će koštati vožnja do željene destinacije.Hrana i piće će vam biti najma-nji problem. Turski, bosanski i ini fast fudovi sa ćevapima, girosom i sl. će manje više biti svuda oko vas. Ipak ne bi bilo loše da prona-đete neki dobar restoran i proba-te autentičnu bečku šniclu. Inače interesantno je da voda iz česme u Beču predstavlja jednu od naj-boljih u svetu i čak je kvalitetnija od nekih fl aširanih voda budući da dolazi pravo iz planina.Ono što ste verovatno i sami čuli

je da ćete naš (srpski, hrvatski, bosanski, maternji kakogod) je-zik čuti svuda po ulicama. Većina prodavaca, kelnera ili blagajnika u Prateru (o da, sve sami funkci-oneri) potiče iz ovih krajeva. Zato vam ne preporučujemo omiljeni sport većine turista u inostranstvu – ogovaranje nekoga u njegovoj blizini pod pretpostavkom da vas ne razume (osim naravno ako ne-mate trkačke sposobnosti Karl Lu-isa ili ste nosilac crnog pojasa).

Francuska Posle Austrije na red dolazi Azur-na obala. Kan je dospeo na mapu važnih događaja zahvaljujući fi lm-skom festivalu koji se odvija u maju i zato se ljudi najčešće odlučuju da ga obiđu. Festivalska palata je sigurno interesantna kada po cr-venom tepihu hodaju holivudske zvezde ipak u međuvremenu je samo velika siva zgrada. Prilikom posete ovom gradu prošetajte glavnim bulevarom Kroazetom koji se prostire duž obale i uživajte u pogledu na prelepe hotele, zgra-de i restorane, ali izbegavajte ula-zak u iste – cene nisu namenjene za obične smrtnike. Interesantno je da je i jedna od ulica normalna na Kroazetu upravo Rue des Ser-bes (Srpska ulica) koja je paralel-na sa Rue des Etats Unis (Ulica Sjedinjenih Američkih Država)

tako da očekujte vickaste komen-tare da smo bar u nečemu blizu. Što se tiče Nice – vizuelno dosta podseća na Kan i savet za obila-zak je sličan – samo pratite obalu. Ovde posebno važi upozorenje o cenama. Budući da je letovalište svetskog džet-seta u Nici se čak i obrok u «McDonald’s»-u kreće u rasponu od 5 do 10e.

šPanijaBarselona je glavni grad autono-mne oblasti Katalonije sa oko 1,6 miliona stanovnika (popis iz ‘96). Katalonci sebe ne smatraju Špan-cima već tvrde da vode poreklo od Latina, pa se tako ovde uporedo sa španskim govori i katalonski.

Proverite cene roaminga u zemljama koje obilazite – neka-da vam se više isplati da kupite telefonsku karticu. Cene za 063 mrežu proverite na linku :http://www.telenor.co.yu/?section=private&page=449Cene za 064 mrežu proverite na linku:http://www.mts.telekom.yu/in-dex.php?ID=23&Type=1 (sa leve strane imate opcije za post paid i pre paid tarife).

Barselona - Pogled sa katedrale Sagrada Familia

Barselona – plaža Barseloneta

31

Slobodno vreme iskoristite za šetnju 1200m dugom ulicom Rambla. Ova ulica spusta se od Plasa Katalunje, starog gradskog centra, ka jugu sve do mora gde vas dočekuje Kolumbov spome-nik koji pokazuje pravac Firence. Levo od spomenika na 15 minuta pešačenja nalazi se gradska pla-ža Barseloneta. Las Ramblas je podeljena na severni i južni deo, a srednju tačku označava teatar Licej. Razlika između severnog i južnog dela je naročito uočljiva s večeri kada se južni deo pretvara u zonu crvenih fenjera. Duž Ram-ble postoje tri stanice metroa. Ako ipak krenete peške Ramblom od Plase Katalunja, negde na sre-dini s leve strane naićićete na ulicu Feran i Gotsku četvrt poznatu po barovima, restoranima i prodavni-cama. Na njenom kraju nalazi se trg Sv. Hajme gde nedeljom mo-žete uživati u folklornim igrama. Iza trga nalazi se veličanstveni park Sitadela u kome se mozete odmoriti, a ulaz je besplatan.Ako želite da na zaista neobičan način upoznate ulice Barselone to možete učiniti glajderima na dva točka (sličnim onima iz „Ratova zvezda“) koji dva puta dnevno sa trga Svetog Hajme organizuju gru-pnu vožnju gradom uz pratnju vodi-

ča. Vožnja traje 2 sata i košta 60€.Za gurmane putovanje u Španiju će biti posebno uživanje jer je na-cionalna kuhinja ove zemlje zaista specifi čna. Ono što je jedinstveno i tipično za Španiju jesu tapas ba-rovi. Tapas je nastao u Andaluziji još u srednjem veku tako što je

alkohol služen u čaši pokrivenom tacnom sa sitnim predjelom koje se moralo pojesti pre pića. Ovakvom odredbom kralj je želeo da suzbi-je opijanje medju stanovništvom. Danas su tapasi zaštitni znak Špa-nije. Uz svako piće možete uživati u beskonačnom izboru različitih predjela koja u potpunosti mogu zameniti obrok po svojoj obilatosti, a pri tom nisu skupi. Ako budete u prilici obavezno probajte hladnu čorbu gaspaćo. Španci takodje imaju veliki broj poslastica koje se konzumiraju za različite praznike. Omiljeni su im ćurosi – vrsta peci-va u obliku osmice ili štapića koja se umače u čokoladu, koje nikako nemojte propustiti da probate. Po-red svima dobro poznate sangrije, Španci imaju niz nacionalnih pića i koktela – mohitos, kukaraćas, tinto de verano (mešavina crnog vina i fante). Na ulici Španci su veoma bučni. Pričaju mnogo, glasno i pri tom gestikuliraju. Devojke, nemoj-te se iznenaditi ili uvrediti ako vam neznanac na ulici nešto dobaci jer je to uobičajeno i deo je svakod-nevne komunikacije.

korisni savetiBarselona je bezbedan grad, ali za svaki slucaj morate obratiti pažnju na neke detalje. Najveća opasnost za turiste su džeparo-ši i zato nemojte pokazati svo-jim ponašanjem da ste novajlija. Nemojte hodati ulicom sa rašire-nom mapom ispred očiju (činite to samo u zatvorenom prostoru), nositi vredne stvari (foto aparate, kamere i sl.) oko vrata, ne nosite velike rance na ledjima, ponesite samo onoliko novca koliko vam je potrebno i rasporedite ga u više džepova, vodite računa o doku-mentima, uvek sa sobom nosite fotokopiju pasoša.A koliko će vam novca biti potreb-no dnevno? Evo nekoliko primera koji vam mogu pomoći da isplani-rate dnevni budžet. Mada od svih EU zemalja kroz koje ćete proći Španija ima nivo cena najprihvat-ljiviji našim uslovima. Ulaznice za muzeje su od 2€ do 5€, litar fl aši-

rane vode u supermarketu – 0,5€; cena espreso kafe se kreće od 1€ do 2,5€; krigla piva 2,5€. S obzi-rom na to da će u hotelu obroci biti po principu švedskog stola trudite se da to maksimalno iskoristite. Najveći deo Barselone može se razgledati pešice, ali ako ste u žurbi i želite što bolje iskoristiti slobodno vreme na raspolaganju

vam je gradski prevoz. Karta za pojedinačnu vožnju košta 1,25€ ali ako ćete koristiti prevoz vise od 6 puta, ili putujete sa prijateljima, isplativije je da kupite elektronsku karticu T10 - komplet od 10 metro-bus karata koji košta 6,9€. Karte važe i za metro i za autobus. Li-nije su obeležene bojama tako da se stranci lako snalaze. T10 kom-plet vazi za Zonu 1 koja pokriva gradski centar. Razlika u odnosu na naš gradski prevoz je ta što sa jednom kartom možete presedati i menjati linije pod uslovom da ne napuštate zgradu metroa i vožnja traje manje od 75min.

itaLijaPrelepa Venecija je potpuno dostojna da bude poslednji uti-sak sa ovog puta. Grad koji je potpuno izgrađen na ostrvima i isprepletan kanalima je nešto što sigurno niste do sada videli. Trg Svetog marka je glavna turistička atrakcija – tu ćete videti Baziliku i toranj Sv. Marka, Duždevu pa-latu i druge prelepe građevine.

The worst case scenario: ono čega se svi plaše u inostranstvu je gubitak pasoša. Ukoliko se to desi postupak je uglavnom svuda isti i podrazumeva odlazak u policiju, dobijanje potvrde da je pasoš izgubljen ili ukraden i odlazak u ambasadu Srbije da se izda privremena putna isprava. Ne bi bilo loše da za svaki slučaj kopirate prvu stranu pasoša i čuvate je negde kao dokaz da ste imali pasoš.

Venecija - Toranj Sv. Marka

32

Upozorenje o cenama postaje standardno – može vam se desiti da vam na ovom trgu običnu kafu naplate 10e. U obilazak Venecije je najbolje poći peške jer naravno nema klasičnog prevoza. Možete koristiti i vodene autobuse (vapo-retije – karta je 5e) i vodene tak-sije, a ukoliko vam je san vožnja gondolom pripremite se – vožnja Grand kanalom košta 100e a ma-njim kanalima 50e, mada se sa gondolijerima može cenjkati. Pošto ste se posle ove informaci-je verovatno odlučili na obilazak peške nije loše napomenuti da je veoma lako da se izgubite u Ve-neciji zbog zamršenosti uličica i kanala. Nemojte paničiti ukoliko se ovo desi – nosite mapu sa so-bom, a krajnja opcija vam je da se vodite prema Tornju svetog Marka – možete ga videti iz svih krajeva grada. Mnogi turisti tvrde da su ovakve pustolovine upravo čar ovog grada. Prilikom obilaska ne zaboravite čuveni most Rial-to kao i crkvu Santa Maria della Salute koju je opevao naš čuveni pesnik Laza Kostić. Ona je skoro tačno preko puta glavnog trga, ali preko vode - tako da ćete peške morati dobro da se orjentišete da dođete do nje. Suveniri su neizbe-žan deo Venecije – ponesite jedan njen deo zauvek sa sobom tako što ćete kupiti nešto od murano stakla ili masku kao simbol karne-vala koji se svake godine odvija u ovom gradu.Ljubitelji putovanja će vam reći da novac utrošen na putovanje nije trošak već investicija jer svaki dodir sa stranim kulturama i naro-dima širi vidike i obogaćuje duh. Iako Srbija nema more srpska omladina se zbog viznog rezima uglavnom oseća poput Robinsona Krusoa. Zato se potrudite da na ovom čarobnom putovanju udah-nete duh Austrije, Italije, Francu-ske i Španije jer ćete tako učiniti da se osećamo bliže Evropi. U to ime, «Monopollist» vam želi dobar provod i srećan put!

Ivana BOJANOVIĆMilica BOŽANIĆ

kako zaraditi igrajući igrice?

Virtuelna ekonomijaDanas se novac može zaraditi u virtuelnom svetu. Nije nam potrebna fabrika, reklamiranje na televiziji, dobijanje dozvola i dosadni pregovori sa trgovcima i dobavljačima. Sve što nam treba je kompjuter, iskusni programer i dobra ideja.Kompjuterske igrice su danas veliki biznis. Svakog meseca oko 100 miliona ljudi igra on-line igrice preko interneta i troši pravi novac na virtuelna dobra. Poslednjih godina sve veću po-pularnost među igračima imaju MMORPG (massive multiplayer online role-playing game) - ma-sovne kompjuterske igre sa hi-ljadama igrača koje se igraju preko interneta. Prva masovna internet igrica bila je Meridijan 59, koja se pojavila 1996. godi-ne i postoji i danas. Tržište on-line igara je nastavilo da raste i danas oko 15 miliona ljudi širom sveta igra MMORPG. Prihodi do-laze od prodaje igrica i mesečne pretplate koju igrači plaćaju kako bi igrali preko interneta. Masov-ne igrice su uglavnom avanture u kojima igrači vode svoje likove kroz svetove fantazije, gde se međusobno bore i izvršavaju ra-

zličite zadatke. Pored igara fan-tazije postoje i simulacije života koje postaju sve popularnije. Najpopularnije MMPORG igrice su World of Warcraft, Lineage 1 i 2, Star Wars Galaxies, Dun-geons & Dragons, Second Life i Everquest 1 i 2. On-line igrice se smatraju „zaraznim“ i prosečan igrač provodi 20 sati nedeljno uz kompjuter u poređenju sa osam sati koliko provedu igrači klasič-nih igrica.

ništa bez kinezaNajpoznatija igrica je World of Warcraft koji zauzima 52,9% tržišta masovnih on-line igrica. Pojavila se u novembru 2004. godine, posle uspeha „klasičnih“ igrica Warcraft 3 i Warcraft Fro-zen trone. Danas WoW ima 8 miliona igrača širom sveta. Samo u Kini ima 3,5 miliona igrača, i njihov broj stalno raste. U janua-

Likovi iz World of warcraft. Zavisno od iskustva i nivoa, ukupna vrednost ovih likova je između 4200 i 6000 dolara.

33

ru 2007. izašao je i nastavak igri-ce - The Burning Crusade. Igrači u WoW mogu da ubijaju čudovišta, bore se međusobno, rešavaju za-gonetke, čak i da pecaju, kuvaju i štrikaju. Igrači međusobno raz-menjuju oružja, amajlije, magije i veštine. Najčešće se dobra raz-menjuju trampom, ali postoji i vir-tuelno zlato koje služi kao novac u igrici. On-line igranje zahteva mnogo vremena i mnogim igrači-ma je lakše da kupe zlato ili moći sa pravim novcem nego da igraju danima kako bi postigli taj nivo ra-zvoja. Danas preko 100 hiljada Ki-neza igra World of Warcraft kako bi svoje likove, moći i zlato proda-vali bogatijim igračima na zapadu. Popularan naziv za ove igrače je „gold farmers“ – farmeri zlata. Tr-guje se i likovima iz drugih igrica kao što su Lineage i Everquest. Pored kupovine postoji i „iznajmlji-vanje“, gde igrači sa zapada daju Kinezima lozinke kako bi oni igrali umesto njih i tako im „nabudžili“ karaktere.

Farmeri igraju u radionicama sa kompjuterima koje se najčešće nalaze u podrumima i skladišti-ma jer nisu legalizovane. Radio-nice imaju od tri do 100 kompju-

tera. Jedna radionica u provinciji Henan ima čak 300 kompjutera. Većina farmera radi u dvanaesto-časovnim smenama, sedam dana u nedelji, za platu od 75 do 250 dolara mesečno. Većina „farmera“ su muškarci u ranim 20-im godina-ma. Kompjuteri rade non-stop – 24 časa dnevno, i mnogi igrači žive i spavaju u ovim radionicama. Veći-na igrača je zadovoljna svojim po-slom jer rade ono što vole – igraju igrice i za to su plaćeni kao kad bi radili u fabrici. Radnici su obično ekploatisani,a vlasnici radionica i internet „brokeri“ zarađuju mnogo više. Pored Kine, farmera ima i u Indoneziji, Meksiku i Rumuniji.

kako se trguje?Dobar lik iz Warcrafta može se ku-piti za oko 900 dolara na interne-tu, a nezvanični rekord drži jedan karakter iz igrice EverQuest koji je prodat za 5 hiljada dolara. Češće se trguje zlatom. Trgovina se od-vija preko sajtova kao što je eBay, ali i nezavisnih sajtova i internet foruma. Postoje sajtovi koji veoma podsećaju na berze, gde se mogu pratiti cene zlata i vršiti transak-cije. Mnogi internet i PC magazi-ni su krajem 2005. godine doneli odluku da ne reklamiraju „farme-re“ u svojim časopisima, ali to nije uticalo na smanjenje trgovine. Za igricu Lineage postoji tajno inter-net tržište, za koje se procenjuje da vredi nekoliko stotina miliona dolara. Kupci najčešće kontaktira-ju preko foruma ili on-line oglasa i prvo se dogovore o ceni. Plaćanje se vrši kreditnom karticom. Pošto primi dokaz o transakciji prodavac kupcu daje lozinku kako bi preu-zeo lika ili, ukoliko je u pitanju neka stvar, na primer mač, oni se nađu u igrici, gde mu „virtuelno“ preda mač u ruke! Kompanije, kao na primer Blizard, koji izdaje World of Warcraft, ovu trgovinu smatra-ju nelegalnom i neprekidno po-kušavaju da je suzbiju gašenjem računa „gold farmera“. Tako je Bli-zard za tri meseca u 2006. godini zatvorio preko 16.000 računa. Za sada ova mera nije imala efekta

jer je jako teško kontrolisati preko 8 miliona igrača. Neke kompani-je, kao na primer Sony, koji izdaje EverQuest 2, legalizovale su ovu trgovinu i otvorile sajtove kako bi igrači mogli slobodno da trguju vir-tuelnim dobrima. Kina nije odlučila šta da radi sa farmama i neke ra-dionice su se registrovale i plaćaju porez kao pružaoci internet uslu-

ga. U provinciji Žin Hua lokalna samouprava je novčano pomogla otvaranje sajta za trgovinu virtuel-nim dobrima www.5137.com kako bi pomogla lokalnoj ekonomiji. Pretpostavlja se da je ukupna tr-govina virtuelnim dobrima u 2006. godini iznosila između jedne i tri milijarde dolara.

Prodaja virtuelnog za Prave dolareTrgovina u igricama kao što su WoW i Lineage je zabranjena, ali neke igrice su napravljene kako bi zaradile na ovaj način – prodajom virtuelnog za stvarno. Najbolji pri-mer je Second life koji je u febru-aru 2007. došao do četiri miliona korisnika. U ovoj igrici se možete besplatno registrovati, ali ako po-stanete punopravni član plaćate članarinu. Broj punopravnih čla-nova kreće se oko 140 hiljada. Šta je Second life? Zamislite svet gde možete da kupujete i prodajete, gde privredi stalno preti infl acija. Možete da otvorite restoran, ide-te na koncerte, izlazite, putujete. Ako imate dovoljno novca možete kupiti zemlju. Redovno možete da gledate izveštaje sa berze i zva-ničnu statistiku. Jedina mana je što taj svet ne postoji. Naravno

Sims Online je primer poslovnog ne-uspeha u virtuelnom biznisu. On-line verzija igre trebalo je da ponovi uspeh svog prethodnika koji je prodat u pre-ko 14 miliona primeraka. Broj korisnika nikad nije prešao 100 hiljada i na kraju je pao na 35.000.Jedan od razloga neuspeha igrice bio je agresivan marketing. EA Games, izdavač igrice, potpisao je ugovore sa Mekdonaldsom i Intelom. U igrici su postiojali samo Mekdonalds restorani i Intelovi kompjuteri, što je dovelo do bojkota igrača.Sajtovi za trgovinu virtuelnim dobrima:www.ige.comwww.eyeonmogs.com www.netcraft.com www.gamepricewatcher.comwww.goldpricer.comwww.buygamecurrency.com

Detalj iz Second life

34

to nije sprečilo Linden lab, izda-vača igrice, da dobro zaradi. Da biste kupovali u igrici vi morate sa pravim dolarima da kupite valutu igrice – linden dolare. Bez ikakvih problema linden dolare možete po-novio da pretvorite u prave. Kurs linden dolara se stal-no prati i Linden lab često interveniše na „deviznom“ tržištu kako bi održao kurs između 240 i 350 linden dolara za dolar. Možete da kupite zemlju ili svoje ostr-vo, izgradite kuću i prodate je skuplje. Kupoprodaja ze-mlje u Second life postala je pravi biznis i ljudi je masov-no kupuju, grade zgrade i onda ih preprodaju. Pojavili su se i Second life milioneri. U Second Life se održavaju virtuelni koncerti i događaji. Svo-ja predstavništva u igrici otvorili su Rojters, BBC1, marketinška agencija Leo Burnett i mnogi dru-gi. Organizatori festivala EXIT na-meravaju da ove godine „prebace“ festival u virtuelni svet.

nije sve tako lePo...On-line igrice postaju sociološki fenomen. U Second life ne po-stoji vlada i sve su češći sukobi između „komšija“ koji zatrpavaju susede smećem i čak se bave nelegalnom gradnjom i pisanjem grafi ta po tuđim kućama. U igrici

je došlo do virtuelnih nereda izme-đu francuskog Nacionalnog fronta i francuskih levičara kada su i jed-ni i drugi otvorili svoja predstav-ništva. Pojavile su se kritike igrice koje su je proglasile za „prevaru

piramide“ – po njima samo su prvi igrači zaradili veliki novac. Kritike se upućuju i zbog ličnih podataka koji su traženi od igrača prilikom otvaranja računa. Virtuelni neredi dešavaju se i u Warcraft svetu. Zabeleženi su slu-čajevi da se neki igrači udružuju kako bi u virtuelnom svetu ubijali „farmere“ jer ih smatraju „pacovi-ma“, „zarazom“ i „komunjarama“. Mnogi kineski igrači, koji nisu far-meri, žale se da ih stranci omalo-važavaju i da im ne daju da igraju sa njima. Igrači sa engleskog go-vornog područja obično traže od

Kineza da im otkucaju nekoliko rečenica na engleskom i ako na-prave gramatičke greške, ne do-zvoljavaju im da igraju sa njima. Slučajevi zavisnosti od igrica po-staju sve brojniji i mnogi to sma-

traju bolešću 21. veka. Po jednom istraživanju 40% igrača World of Warcraft zavisno je od igranja. Neki igraju i po 16 sati dnevno. Granica između virtuelnog i stvarnog se gubi. Zabe-ležena je i tužba advokata Marka Braga koji je tužio Linden Lab, izdavače Se-cond life, da su ga oštetili za 8.000 dolara pri kupovi-ni virtuelne zemlje. Spor se i dalje vodi.

nije zlato sve što sijaProdaja virtuelnih dobara za pravi novac mnogim ljudima liči na pre-varu i gledaju je sa podsmehom. Milioni ljudi širom sveta misle dru-gačije. Njima nije važno što su vir-tuelna dobra samo virtuelna. Bez obzira na mnoge dileme, virtuelna ekonomija je velika šansa za sva-koga ko je spreman da se uključi i otvori svoj sajt ili radionicu. Uz minimalna ulaganja, dobru ideju ili prosto jeftinu radnu snagu mogu-će je zaraditi veliki novac.

Branko KUBATNeva BOJOVIĆ

Virtuelni kriminalU Južnoj Koreji zabeležena je pojava bandi i „virtuelne“ mafi je. Stariji igrači iznuđuju od novih pravi novac da bi oni mogli na miru da igraju.Jedan sedamnaestogodišnjak je otvorio virtuelni bordel u igrici Sims Online gde su mu ljudi plaćali pravi novac za sajber-sex. Račun je zatvoren, ali protiv igrača nije podignuta tužba.U Lineage 2 zabeleženi su slučajevi gde su neki igrači prebijali tuđe likove, a zatim im krali virtuelna dobra i prodavali ih na internetu. Jedan kineski student uhapšen je avgusta 2006. u Japanu zbog virtu-elnog prebijanja i krađe.U martu 2005. godine kineski igrač Ku Čengveji ubio je nožem svog druga Zu Čeojana kada je saznao da je on prodao zmajev mač koji mu je pozajmio. Mač iz igrice Legends of Mir 3 Čeojan je prodao na eBayu za 870 dolara.U igrici Star Wars: Galaxies neki igrači otkrili su grešku koja im je omogućila da neograničeno prave virtuelna dobra, koja su naravno prodavali za pravi novac.U Sims online postojala je grupa igrača koju je predvodio Džeremi Čejs. Za novac „Sims mafi ja“, kako su se zvali, maltretirala je druge igrače u virtuelnom svetu.Nijedna zemlja nije donela zakone koji bi regulisali virtuelne svetove.

Prodaja WoW karaktera i dobara na eBayu

35

36

Tom Hartley Jr - ima i umeMladi Britanac sa svega 24 godine već više od decenije poznat je u visokim krugovima poslovnog društva kao veliki ljubitelj (luksuznih) automobila sa izuzetnim osećajem da tu ljubav pretvori u višemilionsku zaradu.

Nesvakidašnji dečak, Tom Hartley Jr, napustio je školu kad je postalo evidentno da mu ona neće biti po-trebna za ostvarenje snova. Mo-del 911 Cabrio bio je ta prekretni-ca. Prva stavka u Tomovom CV-u – prvi prodati automobil u 11. go-dini. Tri godine potom zaradio je i svoj prvi milion funti i ušao u isto-riju Britanije kao najmlađi milioner, kovač svog bogatstva. Svoju karijeru je počeo da gradi «iz pelena», a imao je od koga i da uči. Njegov otac, Tom Hartley Snr, pokazao je svoj smisao za biznis još u 13. godini. Ostvario je svoju prvu samostalnu zaradu (250 fun-ti) po sistemu kupi jeftinije - prodaj skuplje. Dečak je imao potrebne informacije i umeće da ih unovči u svoju korist. Range Rover je bio početna iskra njegove karijere. I tako je 70-ih godina prošlog veka počelo da se gradi ime Tom Har-tley-a, ubrzo veoma poznatog di-lera luksuznim automobilima. Do punoletstva, Junior je bio šegrt u kompaniji svog oca. Imao je on pri-vatne učitelje, učio je kod kuće, ali opet, najveća poslovna škola koju je pohađao bila je ona «životna». Tom je provodio dosta vremena diveći se automobilima i upijajući tajne biznisa od iskusnijih. Već od svoje 12. godine umeo je da raz-govara sa klijentima telefonom i ra-zvio je osećaj o tome kada je pravi trenutak da zaključi neki dogovor. A bile su to u pitanju trgovine teške i po nekoliko miliona funti. Bez pravog detinjstva, kao tinej-

džer uskače u svet odraslih. Da li je nešto propustio u svom životu? On smatra da nije. Upoznao je razne ljude i razne ćudi. Dok su njegovi vršnjaci išli u školu i učili o

nekim dalekim svetskim mestima, on ih je posećivao. Ipak, koliko god bio posvećen automobilima i poslovnom svetu tj. svetu odraslih, u njemu je živelo i dete. Fudbal i kompjuterske igrice održavali su vezu sa onim što se možda može nazvati «detinjstvom» u Tomovom slučaju. Naravno, vremenom su se neka njegova interesovanja promenila. Fudbal je zamenjen golfom, kompjuterske igrice po dobijanju vozačke dozvole ustupi-le su mesto Ferrariju i tako je život nastavio da teče dalje...Ta famozna 18. godina života, zvanična potvrda zrelosti, jedva je

dočekana od strane Toma Hartely Jnr-a. Sebi je kupio nešto poseb-no za taj rođendan – partnerstvo u očevoj kompaniji luksuznih au-tomobila. Njegova ušteđevina od 5 miliona funti, koju je zaradio to-kom prethodnih godina, postala je značajan kapital za investiranje. Tada je mlađani Tom seo na voza-čevo mesto kompanije «Tom Har-tley» i zvanično počeo da upravlja vozilom.Nije bitno samo imati novac, mno-go je važnije umeti s novcem. Šta zapravo Tom radi? On zna da će ljudi uvek hteti da kupuju luksuzne automobile. On takođe zna da za mnoge novije modele postoji duža lista čekanja kod glavnih di-lera. Čeka se i po 2-3 godine. I još nešto, ono najvažnije, on zna od koga kupiti i kome prodati. Pose-dovanje tih informacija mu omo-gućava da od cene dobije i 20-30 hiljada funti. Mada, tržište ume i da se preokrene, i da zaboli. Pitanje prestiža i časti za Toma je da prvi ima auto koji svi žele. To je ono što čini ključ uspeha nje-gove kompanije. Rizično jeste, ali u tome je i lepota posla kojim se bavi (a lepa je i zarada). On to voli i u tome uživa. Ostaje nam da vidi-mo hoće li i njegov budući nasled-nik krenuti stopama svog dede i oca. Možda uspe da postane sa-moskovani milioner i pre 14. go-dine i tako obori rekord u Britaniji postavljen, sada već davne, 1997. godine. Ko zna...

Marija STARČEVIĆ

Ima se, može se, ali ako se još i ume, onda se i ceni.

37

HR ManagerPoslednjih decenija vrlo popularna u svetu, ova igrica zahvatila je i naše tranzicione krajeve. Međutim, kao i u slučaju sa prethodnom, PR Manager pravila nas još uvek muče.Svi pričaju o tome, zar ne? Čuli ste u autobusu, žena ispred vas u redu na kasi kao da je izgovorila te reči, a čini se i svaki put kada otvorite frižider, unutrašnjost istog vas zapljusne tom skraćenicom - HR. Šta je sad pa to?Taman što smo usvojili PR kao svakodnevni deo našeg života (da, čak je i pisanje prve rečenice ovog teksta prekinuto stalnim pozivima PR-a psa autora da mu donese hranu, a zatim i ribica koje traže čistu vodu i povoljnije vremenske uslove), kad stiže ona. Ultimativna HRM - Human Resources Mana-ger role-play simulation strategija. Odmah je instalirana u sve kan-celarije preduzetnika koji ,,drže do sebe’’, a svoj put je našla čak i do pisaćih mašina tromih držav-nih službi. Naročito se primila kod onih koji su pre toga bili vešti u slaganju pasijansa, što se u igrač-koj terminologiji najčešće naziva ,,Kadrovski i opšti pravni poslovi’’. Ipak, izgleda da je ova zahtevna, velika igrica, bila previše za naše piratske verzije softvera, pa su do-bri ljudi ,,kadrovci’’ i dalje nastavili da ređaju pasijans.I sve je teklo u najboljem redu, dok jednog dana dosadni stranci nisu opet pokrenuli pitanje HR Manage-ra. Da, ti zaluđenici i menadžment ovisnici, poznati po stalnom izvo-ljevanju i izmišljanju i potpunom nepoštovanju našeg načela ,,ne mo’š ti mene tako malo da platiš, kol’ko ja malo mogu da radim’’, došli su, sa svojim obračunima, evaluacijama, planovima.Stoga, kao jedan odgovoran eko-nomsko-studentski časopis, u na-stavku ovog žalopojnog teksta, izlažemo vam osnovnu strukturu

igrice. Za tips and tricks, snađite se sami.U istraživanju ove pomame, mi smo se oslonili na inostranu en-ciklopediju, koja uvek pruža naj-tačnije informacije: www.uncyc-lopedia.org. Kao što smo i mislili, zle sile su umešale svoje prste pri kreiranju ovog izvora stresa naših kompanija.Uncyclopedia tvrdi da je HRM

zapravo prvo bio naučni eksperi-ment, osmišljen od strane nacista i popularizovan u SAD-u posle Dru-gog svetskog rata. Glavni ’’krivac’’ za to bio je B.F. Skinner, ćaknuti izumitelj i preduzetnik, čiji je geni-jalni doprinos bio otkriće značajne sličnosti između ponašanja i mo-ralnog kodeksa ljudi i pacova.HRM je podeljen u nekoliko disci-plina, kreiranih radi kontrole umova podređenih, njihovim konstantim zbunjivanjem novim skraćenica-ma i veselim bojama petkom.Uncyclopedia je izdvojila neke, ali pazite se, sigurno ih ima još!Indoktrinacija – koja se bavi indu-strijalizacijom sadržaja ljudskog uma. Disciplina je konačno po-stala i nepotrebna sa napretkom mass medija, ali se sada fokusi-ra na oblast kreiranja šizofrene

atmosfere na radnom mestu.Razvijanje liderstva – bavi se tre-ningom pojedinaca u oblasti elimi-nacije svakog traga individualne inteligencije koja je ostala u ljud-skim resursima, a koju već nije iz-brisalo formalno obrazovanje.Sistem nagrađivanja – ranije po-znat kao korupcija. Ova disciplina koristi intenzivno medicinske moći šargarepe.Regrutovanje i selekcija – fi ltrira-nje i prevencija toga da neki inteli-gentni pojedinac pristupi kolektivu fi rme.Uncyclopedia se bavi i Uspostav-ljanjem organizacione šizofrenije i identifi kuje tri principa u njenoj im-plementaciji:1. Menadžment izmišlja pravila2. Pravila su kontradiktorna3. Niko ne sme dovoditi pravila u pitanje.Već vam se vrti u glavi? Da, za-mislite tek jadne ljude u kadrov-skoj službi i sažalite se sledeći put kada ih vidite kako udaraju gla-vom o monitore svojih kompjutera pokušavajući da nađu neki ‘’walk-through’’ kroz ovu igricu, ne shva-tajući, da to zapravo i nije igrica, već čist virus.Naravno, radnička klasa i nije bit-na, stoga se nećemo mnogo zadr-žavati na objašnjavanju kako pri-mena ovog sistema deluje na njih. Svakako, to je za njihovo dobro...Do sledeće igrice i skraćenice, ostajte verni našm starim principi-ma menažmenta i ne pokušavajte da provalite igricu. Samo se smeš-kajte i delite bonuse, a za onaj deo planiranja, dovoljan je jedan spolj-ni konsultant u nekoliko godina i vaš problem je rešen.

Ego ALTER

Predstavljamo igricu

Rekli su...a bolje da nisu

„Mislim da na svetu može da se proda maksimalno pet kompjutera. „- Tomas Vatson, presednik IBMa, 1943.

„S obzirom da kalkulator ENIAC ima 18 000 vakumskih cevi i teži 30 tona, kompjuteri u budućnosti će možda imati manje od 1000 vakumskih cevi i težiće samo tonu i po.“- Popularna mehanika, 1949.

„Putovao sam po celoj zemlji, pričao sam sa najvećim stručnjacima i mogu da tvr-dim da je obrada podataka hir koji neće da potraje ni godinu dana.“- Odgovorni urednik poslovnih knjiga, 1957.

„Ali ... to ničemu ne služi. „- Inžinjer u odseku IBMa za razvoj, 1968. go-dine, komentarišući otkriće mikročipa.

„Ne postoji nijedan razlog zašto bi neko že-leo kompjuter u kući.“- Ken Olson, presednik i osnivač kompanije Di-gital Equipment Corp., 1977.

„640k je više nego dovoljno za bilo kog ko-risnika.“- Bil Gejts, 1981

„Telefon ima suviše mana da bi se ozbiljno razmatrao kao oblik komunikacije. Taj apa-rat je, za nas, potpuno nevažan.“- Western Union, unutrašnje saopštenje, 1876.

„Bežična muzička kutija nema nikakvu ko-mercijalnu vrednost. Ko bi plaćao za poru-ke poslate svima?“- Saradnici Dejvida Sarnofa, kao odgovor na njegov predlog da se investira u radio, 1920.

„Mada bi televizija tehnički i teorijski bila moguća, komercijalno i finansisjki je total-no neisplativa.“- Li Di Forest, investitor

„Ko bi upošte želeo da čuje glumce kako pričaju?’’- H. M. Varner, Warner Brothers, 1927.

„Drago mi je što će Klark Gejbl da propad-ne ovom ulogom a ne ja.“- Geri Kuper, nakon što je odbio ulogu u čuve-nom filmu „Prohujalo sa vihorom“.

„Ne sviđa nam se njihov zvuk, a ionako gi-tarska muzika izlazi iz mode.“- Decca Recording Co. (izdavaćka kuća), od-bijajući Bitlse, 1962.

„ne vidim nijedan razlog zašto bi ova knji-ga trebalo da uzdrma bilo čija religiozna ubeđenja.“- Čarls Darvin, povodom izdavanja svoje revo-lucionarne knjige „Poreklo vrsta“, 1869.

„Za turistu koji stvarno hoće da pobegne od svega, pravi raj je Vijetnam.“- Newsweek, reklama za godišnje odmore u kasnim 1960.-im godinama

„Avioni su interesantne igračke, ali bez ne-kog vojnog značaja.“- Maršal Ferdinand Fos, francuski profesor strategije u „Ecole Superie-ure de Guerre“.

„Stigao sam, ne samo gde ni-jedan čovek pre nije bio, nego i najdalje što će ljudski rod ikad stići.“- Kapetan Cook, na putu za Pacifik

„Sve što je moguće izmisliti, već je izmi-šljeno.“- Carls H. Djuel, ovlašćeni u U.S. zavodu za patente, 1899 (ipak urbana legenda).